O.L.I.

Integrativna psihodinamska psihoterapija (savetovanje, kouing)

O.L.I. je skarenica od Otkrivanje Line Istine Otklanjanjem Lanih Informacija
O.L.I. metod je psihoterapijski (savetniki i kouing) pravac sa bazino
psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja etiri
psihoanalitike psihologije: psihologije nagona (klasnina psihoanalitika
teorija), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije. Metod
rada sa klijentima je, takoe, integrtivni, jer se primenjuju tehnike razliitih
psihoterapijskih pravaca (psihoanalize, getalt terapije, transakcione analize,
bioenergetike, N.L.P., fokusiranja, biofidbeka i neurofidbeka, R.E.B.T...) u
kombinaciji sa tehnikama nastalih u okviru O.L.I. metoda kao to su O.L.I.
protokoli za razvoj linosti, protokoli za razvoj Bazinih emocionalnih
kompetencija, Emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika...
O.L.I. metod, meutim, nije eklektiki, ved integrativan. Osnovu za integraciju
razliitih teorijskih okvira , metoda i tehnika, prua model bazinih emotivnih
kompetencija. Osnovna postavka O.L.I. metoda je da nema alata bez zanata, da
se osoba ne moe promeniti ako se ne razviju ili deblokiraju njene osnovne
alatke za ivot, bazine sposobnosti za obradu emocija, softveri kojima naa
psiha obrauje emotivne informacije (emocije su oblik obrade informacija).
Bagovi ili virusi u tim izvrnim programima dovode do disfunkcionalnih
emocija, pogrenog opaanja i tumaenja odnosa sa sobom, drugima i svetom.
O.L.I. psihoterapeut radi u dve ravni: ravni sadraja i ravni procesa. Sluajudi
sadraj koji klijent iznosi, razgovarajudi sa njim o tom sadraju, ivotnim
dogaajima, njegovim odnosima, ljubavi i radu, O.L.I terapeut posebnu panju
obrada na obrasce koje klijent primenjuje, na tipine naine na koje obrauje
svoja iskustva i emocije koje ta iskustva izazivaju.
Terapijske tehnike razliitih pravaca se ukljuuju u rad sa klijentom ako one mogu
da doprinesu razvoju odreene bazine emotivne sposobnosti. To je osnov za
integraciju tehnika iz razliitih pravaca, bilo da potiu iz psihodinamske,
bihejvioralne ili neke druge orijentacije.

O.L.I. metod se usmerava na dve kljune, sloene sposobnosti: sposobnost za

ljubav i sposobnost za rad. Ove dve sloene ljudske sposobnosti su, kao lego
kocke sastavljene od odreenog broja manjih, jednostavnijih kockica-bazinih
emotivnih kompetencija:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

Sposobnosti za neutralizaciju i mentalizaciju(razboritost psihe)

Celovitost objekta-(lepak psihe)
Konstantnost objekta (stabilizator psihe)
Tolerancija na ambivalenciju (usmeriva psihe)
Tolerancija na frustraciju (imunitet psihe)
Volja (motor psihe)
Inicijativa (pokreta psihe)

Bez bilo koje od ovih kockica psiha je defektna. (Osobi nedostaje neka daska u
glavi-neka kockica) Sposobnost osobe za ljubav i rad je otedena. Bez razvijene
neutralizacije osoba je u vlasti svojih nagona (kao bez glave), impulsivna,
iracionalna i neartikulisana. Bez lepka-sposobnosti za celovito doivljavanje
druge osobe (objekta) doivljaji osobe su rascepljeni na crno-beli svet dobra i zla
(kae se da je odlepila, sve vidi ili ruiasto ili crno, idealizuje ili mrzi...). Bez
konstantnosti objekta-stabilizatora psihe, osoba je nestabilna, zavisna od
drugih. Bez tolerancije na frustraciju-osoba nema imunitet na frustracije koje
donosi ivot, ljubav i rad, puca pod pritiskom. Bez tolerancije na ambivalenciju
osoba je neodluna, nesposobna da se suoi sa oprenim emocijama prema
nekome ili neemu (ili prema sebi) i da odmeri i presee, da se opredeli i donese
odluku. Bez volje, osoba je kratkog daha, bez energije da podri u kontinuitetu
sopstvene elje i ciljeve. Bez inicijative osoba je reaktivna, nema klju za svoj
motor, potrebno je da je pokrene neko drugi.
Teko je iveti, voleti i raditi bez razvijene bilo koje od navedenih sposobnosti.
Klju promene u terapiji je pomodi klijentu da navedene sposobnosti razvije ili
deblokira. Terapijske tehnike su sortirane po tome koju sposobnost i u kojoj fazi
razvoja mogu da pokrenu ili deblokiraju. O.L.I. metod daje i taksonomiju
psihoterapijski ciljeva, ukazujudi na to koje vrste uenja se odvijaju u procesu
psihoterapije i koje sposobnosti se aktiviraju kroz odreeni oblik uenja:

Vrste uenjaznanja

Neutralizacij
a
i
mentlizacija

Bazine emocionalne kompetencije-procesi

Celovitos Konstantnos Tolerancij Tolerancija
t objekta t objekta
a
na na
frustraciju ambivalencij
u

Volj
a

Inicijativ
a

Konceptualnodeklarativno
Proceduralno
Metakognitivn
o

Terapijske tehnike, da bi se smatrale korisnima u radu sa klijentom, moraju biti

ukljuene u neku od delija gornje tabele. Moraju pokretati neki oblik uenja koji
pokrede razvoj neke od navedenih sposobnosti.
Razraeni su i naini za prepoznavanje defekata u bilo kojoj od navedenih
sposobnosti, kao i naini za pokretanje razvoja sposobnosti.
O bazinim emotivnim kompetencijama (skradeno):

Neutralizacija:
Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost oveka da odri svoje miljenje
razumnim tako to neutralie svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu)
pretvarajudi ih u neutralnu energiju koja slui reavanju problema, razumnom
miljenju i dolaenju do cilja.
Nerazvijena sposobnost-iracionalno miljenje, preplavljeno agresijom ili
libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponaanje,
iracionalno ponaanje. Doivljaj to je jae od mene, obuzelo me, moram to
da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama.
Razvijena-ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba,
realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna
osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju.
Planiranje, promiljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz
objektivne perspektive...

 Snana osedanja ne ugroavaju racionalno miljenje, ved postaju pogonsko

gorivo osobe za reavanje problema, dostizanje cilja.

Celovitost objekta:
To je sposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja,
posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane
onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne moe
zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na
eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je,
ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bide, sa vrlinama i
manama.
Ispoljavanje nedostatka: nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne
osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i
prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele
pojave. Takva osoba de komunicirati sa parcijalnim objektima, sa jednom
dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima
se bavi, jednom dimenzijom ivota. Osoba je nerealna, idealizuje pa se razoarava.
Zapoinje sa euforijom, pa se razoarava i odustaje ili se okrede protiv.
Razvijena sposobnost: Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla,
aktivnosti...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja.
Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno uloi
energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.

Konstantnost objekta
Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je
njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja
povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo
voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u
sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na
cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hodemo,

nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti,

da li je ostvarenje cilja daleko
Ispoljavanje nedostatka: Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost de, u
svojim emotivnim vezama, teiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog
objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti...ili gubljenju osedanja im objekt ljubavi nije tu
ili ne zadovoljava neku potrebu. Prema radu: aktivnost koju osoba inae voli, neki
posao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak
nain, ako trai neto od osobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno
odricanje.Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacije radnih sposobnosti,
oekuje uspeh preko nodi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za
aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Osoba ima prekomernu potrebu i
sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama.
Razvijena sposobnost: Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla,
aktivnosti...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja.
Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno uloi
energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.

Tolerancija na frustraciju
Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih
naih potreba izaziva u nama
Ispoljavanje nedostatka: negiranje postojanja elje-negiranje psiholoke elje za
rastom i razvojem, obezvreivanje elje, kako bi se izbegla anksioznost usled
nemogudnosti da osoba izbori sa njenom frustracijom
Razvijena sposobnost: Osoba ne odustaje od svojih elja i ciljeva. Sposobna je da
podnese neuspeh i nezadovoljstvo, to je vodi ka promeni naina na koji pokuava
da zadovolji potrebe. Ui iz sopstvenih neuspeha. Neuspene naine koriguje,
zamenjuje novima, menja strategiju, prilagoava koliinu potrebnog napora,
kvalitet napora...Fleksibilna je. sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez
nesvesnih fobinih reakcija od same pozicije

Tolerancija na ambivalenciju
Sposobnost da se toleriu opredna osedanja prema drugoj osobi, sebi,
aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih osedanja. Sposobnost da opredeli,
odlui. Krene ka-ili od neega.
Ispoljavanje nedostatka:
u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena osedanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti)
koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: radim, ali tako da ponitim
ono to radim.
suprotna osedanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan
dan radim, drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio.
potiskivanje negativne strane preuveliavanjem pozitivne (postajem perfekcionista,
toliko dobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene
standarde, pa odustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva
nateram...stalno sam zabrinut za posao...to me toliko optereduje da mi se ne uputa u
posao...
potiskivanje pozitivne strane naglaavanjem negativne: to je toliko teko i
komplikovano...pa je jednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za
trebere, ja to, u stvari, i ne elim... prenaglaavanje negativnih osobina druge osobe ili
aktivnosti-to omogudava potiskivanje pozitivnih aspekata.
Povrnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delide. Time se dobija
pranjenje tenzije kroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema
dovoljan znaaj. Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje
za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih
emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije. Strategija mnogo
hteo, mnogo zapoeo...ali nita nije zavrio. Prezauzetost brojnim aktivnostima bez
udubljivanja u bilo koju.
Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Osoba je u stanju da, i pored negativnih osedanja prema
nekoj osobi ili aktivnosti, odlui da li de ostati u tom odnosu ili aktivnosti. Hode ili nede. Kad
hode, onda stvarno hode (i pored svesnosti da ima i neka negativna osedanja prema odnosu ili
aktivnosti). Kad nede, onda donosi jasnu odluku i ne uputa se u odnos ili aktivnost. Kad radi, ne
opstruira samu sebe ambivalencijom, ne podmede klipove pod tokove, ne prokastinira, ne
preuveliava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka-cilja koji je postavila. Ni previe, ni premalo.
Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj. Nema vedih oscilacija u radnim sposobnostima
(osim ako su zdravstvene prirode)

Volja
Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljevasposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutranja
usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni.
Volja je centralna sila nae individuacije
Ispoljavanje nedostatka: bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi
energiju, nedostatak energije da se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za
ivotom. Parazitizam (preivljavanje na raun drugih) ili kontra volja(za
dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao nedu koje
se protivi volji drugih, onome to se mora. Odbijanje da se prihvati ono to je
nuno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva-jer se doivljava kao nametnuto.
Samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okrede protiv sebe.
Razvijena sposobnost: Manifestuje se u psiholokom dostizanju kreativne
dobrobiti na tri razvojna nivoa:1.)Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza-osoba
prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu. 2)kreativna faza odnosi se na
to da je osoba voljna da radi ono to sama hode (ostvarivanje sopstvenih ciljeva).
Osoba ima kapacitet da podri ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je
samosvrhovita bez dominacije nad drugima. 3.Transpersonalna volja-potreba koja
se pojavljuje nakon sticanja identiteta, tenjom za proirenjem identiteta na
druge, na opte dobro, na ulaganje u neto to je vede od nas samih.

Inicijativa
Sposobnost da se preduzme odgovornost za otpoinjanje ili zainjanje neega,
sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe. Sposobnost da se otpone,
pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost
za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradim
ono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene...

Ispoljavanje nedostatka: Osoba nita ne moe da pokrene sama, eka da joj se

kae, da neko drugi pone... moe da prihvati i radi na onome to su drugi
zapoeli, ali ne i da ona otpone neto. Postoji averzija prema svakom riziku,
nepoduzetnost. Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja...iliintruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokrede stvari, ali pri tome ne
vodi rauna o drugima namede svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima
inicijativu... Eksploatie druge, bezobzirna je...mora u svemu da bude prva. Nema
osedaj za uzajamnost.
Razvijena sposobnost: Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili
projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik
neuspeha ili greaka. Ima osedanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja
odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie lino
usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. U
odnosima, ima jasan osedaj za uzajamnost.

Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i meudejstvu, stvarajudi sloenije

molekule psihe: sposobnosti za ljubav i rad.

Kreator O.L.I. metoda je Neboja Jovanovid, psiholog i psihoterapeut,

predsednik Udruenja za Psihoterapiju, Savetovanje i Kouing Srbije.
Na edukacije iz O.L.I. psihodinamske integrativne psihoterapije,
savetovanja i kouing psihologije ved godinama se obrazuju generacije
novih praktiara O.L.I. metoda.
Programe edukacije moete pogledati na www.akademijauspeha.com
Kontakt: jnebojsa@ikomline.net
063-157-5082