Beli Tartuf, Talijanski Tartuf (Tuber magnatum)

razred-Fungi / klasa-Ascomycetes / red-Tuberales / rod-Tuber

slika je sa sajta Svijet gljiva

OBLIK
Plodno telo je razliite veliine, od veliine lenika do male "lubenice", a prosena
veliina je veliina kokojeg jajeta, dimenzija od 5 do 15 cm. Tartuf ima jak,
specifian i ugodan miris. Visok je od 1 do 5 cm visine. Ree kuglast, no i tada grbav
sa usecima i lebovima, sa jamama pa i parcijalno spoljotenim slojevima kao komad
stene.
SPOLJNI DEO
To je tartuf uto-braon, zelene ili sivo-zelene boje. Njegova aroma je intenzivnija i
jaa od arome drugih sorti tartufa i zavisi od biljke sa kojom ivi u simbiozi. Povrina
bez bubuljica, eventualno malo hrapava. Opna je spolja konato blede boje, kao svetla
kafa,starija i sa neto jaom smeom primesom. Iznutra bela, tanka oko 0,5mm, jae
izraena sa donje strane.
MESO
Izrazito jakog je mirisa, koji podsea na miris plemenitog sira i belog luka, i to je
najskuplja gljiva na planeti. Po celoj unutranjosti proarano belim venama a masa
kroz koju se vijugavo i lavirintno vene granaju u poetku je sivkastobela, zatim siva,
sasvim zrela i gotovo crna.
MIKROSKOPIJA
Spore su jajastog oblika, prekrivene mreom udubljenja i ispupenja, dimenzije 32-45
x 30-40m. Bele su, krem ili ukaste. Spore iroko eliptine do gotovo okrugle,
naikane cilindrinim iglicama, po vrhu povezanim jednim prozirnim velom, tako da
se promer cele spore poveava za 2 duine iglice. Jezgro je mreasto granulirano, a
pojedine oice su duge 6-10m. Spore su vece to ih je manje u ascusu, od jedne
jedine do dve tri.
STANITE I RASPROSTRANJENOST

Tartuf je podzemna gomoljasta gljiva, koja se nalazi u vlanom zemljitu. Raste u

umama i pod zemljom. Visoko cenjeni beli istarski tartuf raste u sivom zemljitu
bogatom glinom, veinom du reke Mirne, posebno oko grada Motovuna. Prosena
veliina tartufa je veliine jajeta. Najvei tartuf na svetu, koji je zabeleen i u
Ginisovoj knjizi rekorda, je pronaen upravo u blizini Buzeta (grad u Istri), a teio je
1310 grama! Moe se na u celoj Evropi, a posebno u listopadnim umama Severne
Italije. Kao stanite ovih gljiva posebno je poznat italijanski grad Alba.
VREME RASTA
Dozreva ve tokom septembra, pa sve do kraja decembra, a u blagim zimama i u toku
januara. Raste od 3 do cak 600 metara nadmorske visine u simbiozi s trepetljikom,
belim i crnim topolama, vrbama, hrastovima, leskom, lipom, lenikom i grabom.
DOBA SAZREVANJA
(XI) I-VI, no mogu se nai, jer dugo rastu i tee se kvare, i u drugo doba godine.
JESTIVOST
To je veoma dragocena i veoma traena gljiva izvrsnog ukusa. Otkupna cena mu je od
1.000 do 1.200 evra za kg. Po ekskluzivnim prodavnicama na Zapadu birani primerci
dostiu cenu i od 4.000 evra za kilo. Trgovina belim tartufom je u Albi posebno
popularna u oktobru i novembru. Skup je jer je redak u prirodi, ima osobitu aromu i
ima sposobnost da prenese te mirise u jelo. Tartufi od davnina pripadaju tradicionalnoj
francuskoj, italijanskoj i istarskoj kuhinji. Posebno je prikladna za soseve, za nadeve
mesa ili ribe ili kao prilog. Sama za sebe je "prejaka". Po kuvanju miris luka, iako
slabiji, ostaje, a pridruuje mu se jo jedna specifina aroma na parfem.
SLINE VRSTE
Najmanje 200 vrsta raznih sorta tartufa u veoj ili manjoj meri pripada istoj porodici.
Evropske sorte tartufa koje su znaajne u kulinarstvu pripadauju sorti Tuber. Glatke
povrine bez bubuljica i slinih boja najblii poupljeni tartuf, Tuber excavatum Vitt.
Po boji, obliku pa i mirisu na luk slina je i lana gomoljaa, lani tartuf, Tuber
macrosporum, no ona ima bubuljiastu povrinu i jo veu povrinu. Istarski tartuf
Tuber melanosporum Vitt, najcenjeniji je od svih tartufa. Boje je crvenosmedje, pa
crne, a pokriven je piramidalnim bubuljicama, irokim do pola mm. Iglice spore su
maksimalno 3m duge.