Deskriptivna

statistika analiza
Predava: Dr Mirko Savi
savicmirko@eccf.su.ac.yu
www.eccf.su.ac.yu

Deskriptivna statistika analiza predstavlja skup

metoda kojima se vri izraunavanje, prikazivanje
i opisivanje osnovnih karakteristika statistikih
serija.

Deskriptivna statistika analiza ima sledee zadatke:

1. Grupisanje i sreivanje statistikih podataka.
2. Prikazivanje statistikih podataka.
3. Odreivanje osnovnih pokazatelja statistikih
serija.

Str. 51 i 104;29 i 56;19

Grupisanje i sreivanje statistikih podataka

Grupisanje podataka se vri prema vrednostima
ili modalitetima posmatranih obeleja.
Kao krajnji rezultat
statistika serija.

grupisanja

javlja

se

Statistika serija predstavlja ureeni skup varijacija

obeleja posmatrane statistike mase.

Statistika serija se prikazuje u obliku tabele,

najmanje u dva reda i dve kolone, gde je u prvoj
koloni iskazana kvalitativna strana statistike mase,
a u drugoj kvantitativna (brojana) strana.

Primer za statistiku seriju sa prekidnim

numerikim obelejem (intervalna serija):
Tabela broj 4: Raspored studenata prema broju poloenih ispita
Broj ispita
Broj studenata
(X)
(fi)
1

0-2
3-5
6-8
Ukupno

10
20
15
45

Obeleje (X)
kvalitativna strana

Frekvencija (f i)
kvantitativna strana

DES-097 Z(06)1-1 Grupisanje, prekidna obeleja

DES-098 Z(06)1-2 Grupisanje, neprekidna obeleja

Str. 69;35;23

Prikazivanje statistikih podataka

Prikazivanje statistikih serija se moe vriti na dva
naina:
tabelarno,
grafiki.

Statistika tabela predstavlja uokvirenu povrinu u

koju se unosi statistika serija.
Broj i naziv tabele
Naziv obeleja
(X)

Naziv frekvencije
(fi)

Vrednost ili modalitet obeleja

Vrednost ili modalitet obeleja

f1
f2

.
.
.

.
.
.

Vrednost ili modalitet obeleja

Ukupno:

Zaglavlje
Redni broj kolone

fn
n

fi

i =1

Zbirni red

Primedba:
Izvor:

Predkolona

Prema sadraju, tabele mogu biti:

proste,
sloene,
kombinovane.

Str. 73;38;25

Grafiko prikazivanje

Grafikoni se najee dele na sledei nain:

takasti (stigmogrami),
povrinski,
prostorni,
linijski,
kartogrami.

Primer za dijagram rasturanja

Primer za bar-dijagram

Primer za histogram frekvencija

Broj radnika prema odeljenjima i polu

14
12
10
Broj radnika

12
10

8
5

6
4

Muki
enski

2
0
Prvo

Drugo

Tree

Odeljenje

Primer za bar dijagram sa dva obeleja

(uraeno u Excel-u)

Prinos penice u 2003. u mil. tona

Izvor: Statistiki godinjak SCG za 2003. godinu

Juna Amerika,
24
Severna
Amerika, 78

Okeanija, 24

Evropa, 200

Afrika, 18

Azija, 239

Primer za kruni dijagram pie-chart

(uraeno u Excel-u)

Broj radnika prema odeljenjima i polu

12
12

10

10

8
Broj radnik a

4
2

enski

0
Prvo

Muki
Drugo

Odeljenje

Pol

Tree

Primer za stereogram (uraeno u Excel-u)

Primer za poligon frekvencija (linijski dijagram)

Pravljenje preseka na osama

Poseta turista u hiljadama

Decembar

Januar
100
80

Februar

60

Novembar

Mart

40
20
Oktobar

April

Septembar

Maj
Avgust

Jun
Jul

Primer za polarni dijagram (linijski dijagram)

Primer za
kartogram

Primer za loe grupisanje i grafiko prikazivanje:

Imate li klima ureaj?

Da, u autu

Da, u kui

Ne

27.7%

44.6%
27.7%

Izvor: Blic, 7. avgust 2006.

Primer za loe grafiko prikazivanje (Fresh&Co)

10

Kumulacija ispod i iznad

Tabela 1: Raspored domainstava u naselju prema broju automobila
Broj automobila

Broj domainstava

(xi)

(fi)

Kumulacija ispod

Kumulacija iznad

12 (4+8)

10

22 (4+8+10)

27 (4+8+10+5)

Ukupno

27

Kumulacija ispod i iznad

Tabela 1: Raspored domainstava u naselju prema broju automobila
Broj automobila

Broj domainstava

(xi)

(fi)

Kumulacija ispod

Kumulacija iznad

27 (5+10+8+4)

12 (4+8)

23 (5+10+8)

10

22 (4+8+10)

15 (5+10)

27 (4+8+10+5)

Ukupno

27

12 domainstava u naselju
ima najvie 1 automobil

15 domainstava u naselju
ima najmanje 2 automobila

22 domainstava u naselju
ima najvie 2 automobila

11

DES-001
K(05)2-1
Grupisanje
i
grafiko
prikazivanje
statistikih podataka (prekidna numerika obeleja)
DES-002 K(05)2-2 Grupisanje i grafiko prikazivanje
statistikih podataka (neprekidna num. obeleja)

DES-013 K(05)2-3 Poligon kumul. frekvencija (neint. serija)

DES-071 K(05)2-4 Poligon kumul. frekvencija (intervalna serija)

DES-008 K(05)z 2-1 Poligon i histogram - vrem. serija

DES-054 K(05)z 2-2 Poligon i hist. frekvencija - prekidna
DES-060 K(05)z 2-3 Grupisanje i sreivanje neprekidno ob.

DES-058 K(05)z 2-4 Grupisanje i sreivanje prekidno ob.

DES-057 K(05)z 2-5 Poligon i histogram neprekidna ob.
DES-059 K(05)z 2-6 Grupisanje i sreivanje prekidno ob.
DES-061 K(05)z 2-7 Grupisanje i sreivanje neprekidno ob.
DES-024; K(05)z 2-8 Srednje v., mere v., pol. i histogram
DES-028; K(05)z 2-9 Mere varijacije negrupisani, prekidna
DES-032; K(05)z 2-10 Srednje vred., Mere v. - grup. i prekidna
DES-063; K(05)z 2-11 Geometrijska sredina
DES-068; K(05)z 2-12 Srednje v. i mere v.-grupis., prekidna
DES-064; K(05)z 2-13 Geometrijska sredina
DES-016; K(05)z 2-14 Srednje v. i mere v., graf, neprekidno o.

12

Q2

Str. 104;60;37

Osnovne mere statistikih serija

U osnovne mere statistikih serija spadaju
(nema u udbeniku):
Srednje vrednosti (mere centralne tendencije).
Mere varijacije (mere disperzije, rasprenosti).
Mere oblika rasporeda.

2
Q1

Mo

Me

Q3

Str. 109;60;37

Srednje vrednosti
Srednje vrednosti su vrednosti obeleja koje
na specifian nain reprezentuju itavu
statistiku masu, odnosno zamenjuju sve
vrednosti u statistikoj seriji i karakteriu
statistiku masu u celini.

13

Srednje vrednosti poseduju sledee osobine:

Ne mogu biti vee od najvee vrednosti obeleja niti
manje od najmanje vrednosti obeleja u seriji.
Mogu imati vrednost koja uopte ne postoji u
numerikoj seriji.
Mogu biti izraene i decimalnim brojem bez obzira
da li je u pitanju serija sa prekidnim ili neprekidnim
obelejem.

Srednje vrednosti se dele u dve grupe:

Izraunate srednje vrednosti.
Srednje vrednosti po poloaju.
Izraunate srednje vrednosti se mogu utvrditi
samo raunskim putem. Tu spadaju:

aritmetika sredina* ( x ; )
geometrijska sredina* (G),
harmonijska sredina* (H),
kvadratna sredina,
kubna sredina,
logaritamska sredina.

14

Str. 143;69;37

Srednje vrednosti po poloaju

To su srednje vrednosti koje se mogu odrediti na
osnovu pozicije na kojoj se nalaze kada su vrednosti
obeleja poreane u rastui niz.

Tu spadaju:
modus* (Mo),
medijana* (Me),
medijala (Ml),
kvartili* (Q),
kvintali (Kv),
decili (D),
percentili* (P).

Str. 110;61;37

Aritmetika sredina (prosek)

Simboli koji se koriste:
Aritmetika sredina za uzorak: x (''iks-bar'')
Aritmetika sredina za osnovni skup: (''mi'')

Prema tome da li su podaci grupisani ili ne, razlikuju se:

prosta aritmetika sredina,
ponderisana (sloena, vagana) aritmetika sredina.

15

Formule za aritmetiku sredinu:

N

Prosta, za osnovni skup:

xi

i =1

Prosta, za uzorak:

xi

x=

i =1

xi f i

Ponderisana, za osnovni skup:

= i =1k

fi

i =1
k

Ponderisana, za uzorak:

x=

xi f i

i =1
k

fi

i =1

Primer 16 (strana 111) Prosta aritmetika sredina za

osnovni skup

Primer 17 (strana 111) (grekom pie primer 15) Prosta

aritmetika sredina za uzorak

Primer 18 (strana 112) Sloena aritmetika sredina za

osnovni skup

Primer 21 (strana 118) Sloena aritmetika sredina za uzorak

16

Str. 135;65;39

Geometrijska sredina
Simbol: G

Geometrijska sredina spada u izraunate srednje

vrednosti koja se koristi kada u numerikoj seriji
obeleja pokazuju neke relativne pokazatelje (indekse) ili
karakteristike geometrijske progresije.

Formule za geometrijsku sredinu:

n

Prosta geometrijska sredina:

log G =

log xi
i =1

Ponderisana geometrijska sredina:

log G =

f i log xi
i =1

fi
i =1

Geometrijska sredina:

G=

log G

Geometrijsku sredinu nije mogue izraunati ako je

neka vrednost obeleja jednaka nuli!

17

Primer za antilogaritam

logG=0,9542425
Antilogaritam:

G=10logG=100,9542425=9
Primer 37 (strana 136)
Prosta geometrijska sredina
DES-062 K:2-5
Prosta geometrijska sredina

Str. 138;67;40

Harmonijska sredina
Simbol: H

Harmonijska sredina je jedna od izraunatih

srednjih vrednosti koja se izraunava iz
recipronih vrednosti obeleja.
Harmonijsku sredinu nije mogue izraunati ako je
neka vrednost obeleja jednaka nuli!

18

Formule za harmonijsku sredinu:

Prosta harmonijska sredina:

H=

n
;
n 1

i =1 x i
k

Ponderisana harmonijska sredina:

H =

fi
i =1

fi

i =1 x i
k

Primer 39 (strana 138)

Prosta harmonijska sredina
DES-067 K:2-6
Prosta harmonijska sredina

Str. 143;69;41

Modus
Simbol: Mo
Modus je ona vrednost obeleja koja se najee javlja
u statistikoj seriji, odnosno ona vrednost obeleja
koja ima najveu frekvenciju.
Zato je modus nekad bolji od aritmetike sredine?
Veliina obue ili odee.
DES-081 Modus, negrupisani podaci
Primer 46 (strana 144)
Modus za neintervalnu numeriku seriju

19

Formula za modus (intervalna numerika serija):

M o = aM o +

f M 0 +1
f M o 1 + f M 0 +1

gde je:
aMo donja granica modalnog intervala,
f Mo-1 frekvencija pre modalnog intervala,
f Mo+1 frekvencija posle modalnog intervala,
b irina intervala, irina klase.
U seriji moe da postoji vie modusa!
Modus se moe utvrditi i na osnovu grafikog prikaza!
Primer 47 (strana 146)
Modus za intervalnu numeriku seriju

Str. 148;71;42

Medijana
Simbol: Me

Medijana je srednja vrednost po poloaju koja deli

numeriku seriju na dva jednaka dela. Jedna polovina
vrednosti obeleja je manja od nje, a druga polovina
vea.

20

Formule za medijanu:
Neparan broj podataka:
Paran broj podataka:

M e = x n+1 ;
2

Me =

x n + x n +1
2

2
k

fi

i =1

Intervalna numerika serija sa neparnim brojem podataka:

F m1

M e = aM e +

Fm

b ;

f i +1

i =1

Intervalna numerika serija sa parnim brojem podataka:

M e = aM e +

F m1
Fm

b ;

gde je:
aMe donja granica medijalnog intervala,
aMe+1 gornja granica medijalnog intervala,
Fm1 kumulacija pre medijalnog intervala,
Fm frekvencija medijalnog intervala,
b irina intervala, irina klase.

Medijana moe da se odredi i grafiki uz pomo

kumulacija ispod i iznad.
Primer 48 (strana 148) Medijana za negrupisane podatke
neparan broj podataka
Primer 49 (strana 149) Medijana za negrupisane podatke
paran broj podataka
Primer 50 (strana 149) Medijana za grupisane podatke
neintervalna serija i neparan broj podataka
Primer 51 (strana 150) Medijana za grupisane podatke
neintervalna serija i paran broj podataka
Primer 52 (strana 152) Medijana za grupisane podatke
intervalna serija i neparan broj podataka
Primer 53 (strana 153) Medijana za grupisane podatke
intervalna serija i paran broj podataka

21

Zato je nekad bolje koristiti medijanu nego

aritmetiku sredinu?

Primer:
U naem preduzeu prosena plata je 400 evra!

=400
Preduzee ima 6 radnika sa platama:
100, 100, 150, 150, 400, 1500
Me=150

Str. 160;;46

Kvartili
Simboli: Q1, Q2, Q3
Kvartili su srednje vrednosti po poloaju koje dele
statistiku seriju na etiri jednaka dela kada su
vrednosti obeleja poreane u rastui niz.

Postoji ukupno tri kvartila.

22

Prvi kvartil (Q1) deli numeriku seriju tako da je jedna

etvrtina podataka manja od njega a tri etvrtine su
vee.
Drugi kvartil (Q2) je jednak sa medijanom (Me) i deli
numeriku seriju tako da je jedna polovina podataka
manja od njega a druga polovina vea.
Trei kvartil (Q3)

Primer 57 (strana 160)

Kvartili za negrupisane podatke neparan broj podataka
Primer 61 (strana 162)
Kvartili za grupisane podatke neintervalna serija i neparan
broj podataka

Str. 175;;47

Percentili

Percentili su srednje vrednosti po poloaju koje dele

statistiku seriju na sto jednakih delova.
Simbol: P

Na primer, zarada radnika: P80=15000

23

Primeri za srednje vrednosti:

DES-021 K:2-7
Aritmetika sredina, modus i medijana,
negrupisani podaci

DES-022 K:2-8
Aritmetika sredina, modus i medijana,
neintervalna serija

Str. 182;76;47

Mere varijacija
(mere disperzije)
Primer 76 (strana 182)
Tri serije sa istim srednjim vrednostima
Mere varijacije su pokazatelji relativnih i
apsolutnih odstupanja vrednosti obeleja
od neke srednje vrednosti, obino od
aritmetike sredine.

24

U statistikoj praksi postoji velik broj mera

varijacije:
interval varijacije*,
varijansa*,
standardna devijacija*,
koeficijent varijacije*,
normalizovano (standardizovano) odstupanje (zskor)*,
interkvartilna varijacija,
srednje apsolutno odstupanje,

Str. 185;;48

Interval varijacije

Simbol: I

Interval varijacije predstavlja razliku

najvee i najmanje vrednosti obeleja.

izmeu

25

Formule za interval varijacije:

Za negrupisane podatke ili neintervalnu seriju: I = x max x min

I = ak a0
Kod intervalne serije:

gde je:
xmax najvea vrednost obeleja,
xmin najmanja vrednost obeleja,
ak gornja granica poslednjeg intervala,
a0 donja granica prvog intervala.

Primer 77 (strana 185)

Interval varijacije negrupisani podaci
Primer 78 (strana 186)
Interval varijacije grupisani podaci
Primer 79 (strana 187)
Interval varijacije grupisani podaci,
intervalna serija

26

Str. 189;;49

Interkvartilna varijacija (ne radi se)

Interkvartilna varijacija je mera varijacije koja
zanemaruje uticaj ekstremnih vrednosti obeleja i
pokazuje razliku izmeu prvog i treeg kvartila u
numerikoj seriji.

IQ = Q3Q1
DES-072 K:2-12
Kvartili, percentili, interkvartilna varijacija

Varijansa

Str. 196;79;49

Simbol: 2 (sigma na kvadrat)

Prosek
kvadrata
odstupanja
pojedinanih vrednosti obeleja od neke
srednje
vrednosti,
najee
od
aritmetike sredine.
Mera varijacije drugog stepena koja
nema jedinicu mere.
Njena vrednost se nalazi u intervalu [0, +]

27

Formule za varijansu:
N

x i2

Negrupisani podaci - osnovni skup: 2 = i =1

2;

Negrupisani podaci - uzorak:

u2 =

xi2 n x

i =1

n 1
k

Grupisani podaci osnovni skup:

2=

f i xi2

i =1
k

2;

fi

i =1
k

Grupisani podaci uzorak:

u2 =

xi2 f i x 2 f i

i =1

i =1

f i 1

i =1

Primer 87 (strana 197)

Varijansa negrupisani podaci, osnovni skup

Primer 90 (strana 204)

Varijansa grupisani podaci, uzorak

28

Str. 209;83;50

Standardna devijacija
Simbol: (sigma)
Proseno odstupanje pojedinanih vrednosti
obeleja od odreene srednje vrednosti,
izraeno u jedinicama mere u kojima je
izraeno i obeleje koje se posmatra.
Mera varijacije prvog stepena.
Njena vrednost se nalazi u intervalu [0, +]

Formule za standardnu devijaciju:

Za osnovni skup: = 2 ;
Za uzorak:

u = u2 .

29

Str. 210;84;50

Koeficijent varijacije
Simbol: V
Relativna mera varijacije koja pokazuje koliko
procenata iznosi standardna devijacija od
aritmetike sredine.

Kada se koristi?

Formule za koeficijent varijacije:

100 ;

u 100 ;
Vu =

Za osnovni skup: V =
Za uzorak:

30

Str. 216;85;51

Normalizovano (standardizovano)
odstupanje (z-skor)
Mera varijacije koja pokazuje odstupanje jedne
vrednosti obeleja od srednje vrednosti u
standardnim devijacijama.

Kada se koristi?

Formule za normalizovano odstupanje:

Za osnovni skup:
Za uzorak:

X x
=
.
Uu
u
U=

Primer 108 (strana 217)

Normalizovano odstupanje
DES-037 K:2-11
Normalizovano odstupanje dva uzorka

31

Primeri za mere varijacije:

DES-023 K:2-9
Mere varijacije, negrupisani podaci, uzorak

DES-044 K:2-10
Srednje vrednosti, mere varijacije, intervalna
serija, uzorak

DES-069 Z(06)3-1
Srednje vrednosti, mere varijacije, neintervalna,
uzorak

Podaci o antropomerama graana SFRJ (16-55 godina starosti) (udbenik, strana 52)

Mukarci
Naziv obeleja

Aritmetika sredina

Standardna devijacija

Teina tela

72,8

10,51

Visina tela

174,64

6,89

Duina nosa

5,01

0,55

irina ramena

48,80

2,38

irina kukova

39,78

2,55

Broj cipela

42,91

1,41

ene
Naziv obeleja

Aritmetika sredina

Standardna devijacija

Teina tela

70,07

12,91

Visina tela

166,59

9,25

Duina nosa

5,05

2,49

irina ramena

40,78

2,20

irina kukova

38,70

1,40

Broj cipela

37,68

1,06

32

Str. 218;86;57

Mere oblika rasporeda

Za izraunavanje asimetrije i spljotenosti
rasporeda koriste se sledee mere:
mera asimetrije (3),
mera spljotenosti (ekscesa) (4).

Mere oblika rasporeda se izraunavaju preko

pomonih i centralnih momenata rasporeda.

Koeficijent asimetrije

Str. 229;92;58

Simbol: 3
Numeriki pokazatelj koji izraava u kojoj meri je
neki raspored asimetrian u odnosu na normalni
raspored.
Ako je:

3 = 0, raspored je simetrian,

3 > 0, raspored je asimetrian u desno
(pozitivna asimetrija),

3 < 0, raspored je asimetrian u levo (negativna
asimetrija).

33

3 = 0

x = Me = Mo

fi

fi

3 > 0

3 < 0

Mo < Me < x

x < Me < Mo

Raspored asimetrian u desnu stranu

(pozitivna asimetrija)

Raspored asimetrian u levu stranu

(negativna asimetrija)

U zavisnosti od veliine koeficijenta, odreuje

se i jaina asimetrije. Gradacija je sledea:
|3| 0,25 mala asimetrija,
0,25 < |3| 0,50 srednja asimetrija,
|3| > 0,50 jaka asimetrija.

Formula za koeficijent asimetrije:

3 =

M3

3u
34

Str. 235;94;60

Koeficijent spljotenosti

Simbol: 4

Numeriki pokazatelj koji izraava u

kojoj meri je neki raspored spljoten u
odnosu na normalni raspored.

Formula za koeficijent spljotenosti:

4 =

M4

u4

Na osnovu ove formule, koeficijent prua sledeu

informaciju:
4 = 3, raspored je normalno spljoten (zaobljen),
4 > 3, raspored je vie izduen u odnosu na normalni
raspored,
4 < 3, raspored je vie spljoten u odnosu na normalni
raspored.

35

4 = 3

4 < 3

4 > 3

Primer 110, 113, 115 (strana 224, 232, 236)

Koeficijenti asimetrije i spljotenosti neintervalna
serija, uzorak

DES-074 K:2-13
Skiciranje mera oblika rasporeda

36