Shvatanje transnacionalnog

organizovanog kriminala kao

bezbednosne pretnje
i teorije bezbednosti

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

autor je istraiva u Beogradskoj koli za studije bezbednosti

Kategorija: Izvorni nauni rad
UDK: 343.9.02(100) ; 327.56::351.86

Saetak
Transnacionalni organizovani kriminal moe se objasniti
kao fenomen koji ugroava identitet drave. Pod time podrazumevamo oblik vlasti i politike odreene drave, kao i nain
na koji je ostale drave u meunarodnim odnosima doivljavaju. Nakon zavretka Hladnog rata, a pod uticajem novih
drutvenih tokova, transnacionalni organizovani kriminal
poeo je da predstavlja ozbiljniju bezbednosnu pretnju nego
ikada pre. U tom periodu dolazi i do promiljanja koncepta
bezbednosti u studijama bezbednosti. Bezbednost se vie ne
razmatra iskljuivo u manirima realizma, ve se prelazi na
drugi, moe se rei, vii nivo. Osim drave, kao referentni
objekat bezbednosti pojavljuje se i drutvo. Time i nastaje diskusija o percepciji transnacionalnog organizovanog kriminala kao bezbednosne pretnje po dravu. U radu diskutujemo o
tome kako je transnacionalni organizovani kriminal shvaen
u glavnim teorijskim strujama studija bezbednosti. Pre toga,
govorimo o posledicama transnacionalnog organizovanog
kriminala, kao i o sekuritizaciji pomenutog fenomena. Prilikom definisanja transnacionalnog organizovanog kriminala
koristimo Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv organizovanog kriminala.
Kljune rei: transnacionalni organizovani kriminal,
bezbednosna pretnja, realizam, socijalni konstruktivizam,
sekuritizacija

39

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

Saa orevi

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

Za vie informacija o organizovanom kriminalu u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem XIX veka i
poetkom XX veka pogledati
studiju: Critchley, D. (2009)
The Origin of Organized
Crime in America: The New
York City Mafia, 1891-1931,
New York, London: Routledge. Za vie informacija o
sicilijanskoj mafiji pogledati
studiju: Dickie, J. (2004) Cosa
Nostra: A History of the Sicilian Mafia, New York, Hampshire: Palgrave Macmillan.

2 U prilog tezi da organizovani kriminal nakon zavretka Hladnog rata predstavlja

veu i ozbiljniju pretnju nego
ikada pre pogledati sledee
studije: Allum, F. and Sieer,
R. (ed.) (2003), Organized
Crime and the Challenge to
Democracy, London, New
York: Routledge; Gleni, M.
(2008), Mekmafija: Kriminal
bez granica, Beograd:
Samizdat B92; Findlay, M.
(2004), The Globalisation of
Crime, Cambridge: Cambride University Press; Cockayne J. (2007), Transnational
Organized Crime: Multilateral
Responses to a Rising
Threat, New York: International Peace Academy.

Uvod
Teorije su sutinska vana sredstva koja
koristimo da bismo organizovali injenice
(Nye, 1997: 9). One su nam potrebne kako bismo dali smisao ogromnom broju informacija sa kojima se svakodnevno suoavamo (Walt, 1998: 29).
Delovanju organizovanih kriminalnih grupa oduvek je posveivana velika panja, kako u drutvenim naukama i medijima, tako i u filmovima. Pria se naroito zahuktava dvadesetih godina XX veka kada naunici poinju da diskutuju
o radu, ciljevima i strukturi mafije, a novinari o brutalnim
ubistvima i korupcionakim aferama.1 Setimo se i filmova
Hauarda Havksa (Howard Hawks) Oiljak (Scarface) iz
1932. godine, Malog Cezara (Little Ceasar) iz 1930. godine ili neto kasnijeg filma Kum (The Godfather) Frensisa
Ford Kopole (Frencis Ford Copolla) iz 1972. godine. Novo
zahuktavanje prie o organizovanim kriminalnim grupama
poinje devedesetih godina XX veka. Pod uticajem savremenih drutvenih kretanja, odnosno pod uticajem globalizacije
dolazi do novog poimanja organizovanog kriminala. On poinje da predstavlja ozbiljniju bezbednosnu pretnju nego ikada pre. U prilog prethodnom stavu idu mnogi razlozi, poev
od novih i brih naina transporta robe i mobilnosti ljudi,
preko stalnog razvoja komunikacionih i informatikih sistema, pa sve do posledica svetske trgovine. Navedeni razlozi
pomogli su organizovanim kriminalnim grupama da efikasnije deluju, stiu vee profite i time utiu na unutranju i meunarodnu bezbednost. Jedan od razloga za poveanje kriminalnih aktivnosti koji se esto pominje u razliitim radovima
jeste zavretak Hladnog rada, odnosno raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, kada su se ...brojne drave nale u stanju
nazvanom 'tranzicija', bez jasnih propisa i vrstih ogranienja. U tako haotinom okruenju, ekonomski opstati esto je
znailo uzeti pitolj i zgrabiti ta se moe da bi se preivelo (Gleni, 2008: 10).2 Tumaenje da transnacionalni organizovani kriminal (TOK) predstavlja bezbednosnu pretnju podrala je i administracija Bila Klintona, biveg predsednika
Sjedinjenih Amerikih Drava (SAD). U predsednikoj odluci, donetoj oktobra 1995. godine, naglaeno je da TOK

40

41

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

ugroava globalni trend ka miru i slobodi, uruava slabe demokratije, oslabljuje snagu drava u razvoju i predstavlja
pretnju naim naporima da izgradimo bezbedniji i uspeniji
svet (PDD 42, 1995). Takoe, u predsednikoj odluci istaknuto je da transnacionalni organizovani kriminal predstavlja
pretnju po nacionalne interese SAD.3
U studijama bezbednosti tumaenje TOK kao bezbednosne pretnje predstavlja koncept koji se javlja nakon zavretka
Hladnog rata (Fukumi, 2008: 21). Osim navedenog problema, u diskurs studija bezbednosti ulaze i teme koje se ne odnose na konvencionalne pretnje, tj. teme koje izlaze iz okvira
tradicionalnog shvatanja bezbednosti, kao to su ekoloka
bezbednost, migracije, socijalni problemi, izbeglice i interno
raseljena lica, nezaposlenost i sl. Diskurs se dodatno proiruje nakon 11. septembra 2001. godine. Organizovane kriminalne grupe povezuju se sa teroristikim grupama i postaju finansijeri napada. Time se uspostavlja veza izmeu novca i nasilja, koja u savremenim drutvenim okolnostima predstavlja
idealnu kombinaciju za ispunjavanje razliitih ekstremnih ciljeva. U tom svetlu, TOK predstavlja novi tip bezbednosne
pretnje, koja se jo naziva netradicionalna ili meka bezbednosna pretnja, ime se uspostavlja distinkcija u odnosu na
tradicionalne bezbednosne pretnje, koje su se pre svega odnosile na rat i opasnost od invazije. Takoe, dolazi i do sekuritizacije transnacionalnog organizovanog kriminala.4 Najbolje primere nalazimo u upotrebi specijalnih vojnih jedinica
SAD i Velike Britanije devedesetih godina XX veka u borbi
protiv narko-kartela u Junoj Americi, kao i korienje trupa
NATO u Avganistanu za borbu protiv krijumarenja ilegalnih
narkotika (Jackson, 2008: 385). Moemo pomenuti i odluku
Dora Bua, biveg predsednika SAD, iz 2006. godine po
kojoj je odlueno da 6.000 lanova Nacionalne garde (US
National Guard) pomogne ostalim dravnim agencijama u
reavanju problema ilegalne imigracije na granici izmeu
SAD i Meksika (CNN, 2006).
Tradicionalno, drave su reavale svoje bezbednosne izazove, rizike i pretnje vojnim merama. Danas se situacija promenila, pa su i odgovori na bezbednosne pretnje drugaiji, a
upotreba vojnih mera esto proizvodi suprotne efekte od eljenih. Treba napomenuti i to da organizovani kriminal ne
predstavlja pretnju koja se javila kao rezultat globalizacije.
Ona postoji od trenutka uspostavljanja granica. U Japanu ve

Predsednika odluka dostupna je na sledeem linku:

http://ftp.fas.org/irp/offdocs/pd
d42.htm.
4 U Pojmovniku bezbednosne
kulture pojam sekuritizacija
definisan je kao jeziki akt
kojim se odreeno politiko
pitanje formulie kao posebno
znaajno za opstanak zajednice i tako se premeta van
polja u kome vae utvrena
pravila ponaanja. Ukoliko se
kao rezultat takvog jezikog
akta (odnosno sekuritizujueg
pokuaja) usvoje specijalne
mere, koje inae ne bi bile
smatrane
prihvatljivim
u
demokratskom drutvu, svedoci smo procesa uspene
sekuritizacije
(Pojmovnik
bezbednosne kulture, 2009:
120).

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

etiri veka kriminalne aktivnosti kontroliu klanovi Jakuze

(Yakuza).5 Jedina razlika je u tome to se svet menja, a organizovani kriminal se prilagoava trenutnim drutvenim tokovima (Potter, 2007: 1294). U eri globalizacije TOK je postao
znaajniji nego ranije (posledice su opasnije) i iz tog razloga
je bitno utvrditi to da li on, na koji nain i zato predstavlja
pretnju po nacionalnu i meunarodnu bezbednost. Takoe,
treba napomenuti i zbog ega TOK predstavlja drugaiji tip
bezbednosne pretnje po dravu, drutvo i graane od konvencionalnih pretnji, kao to su rat ili opasnost od invazije. Naime, TOK treba posmatrati iz drugaijeg ugla i to je jedan od
razloga zbog kojih se pravi razlika izmeu tvrdih i mekih bezbednosnih pretnji. Glavne teorijske struje u studijama bezbednosti razlikuju se upravo po tome kako odgovaraju na problem transnacionalnog organizovanog kriminala.
Cilj rada je da prikae na koji nain glavne teorijske struje u studijama bezbednosti shvataju i interpretiraju fenomen
TOK, kao i na koji nain odgovaraju na pitanja o tome da li
on predstavlja bezbednosnu pretnju i kako ugroava bezbednost drave i njenih graana. Pre toga emo TOK definisati
oslanjajui se na Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Definisanje transnacionalnog
organizovanog kriminala

5 Za interaktivnu prezentaciju
o Jakuza klanovima pogledati
link: http://www1.stratfor. com/
images/ interactive/ Yakuza
_Gangs.htm. Za vie informacija o Jakuzi pogledati studiju
Pitera Hila: Hill, B. (2003), The
Japanese Mafia: Yakuza, Law,
and the State, Oxford: Oxford
University Press.

Transnacionalne organizovane kriminalne grupe na svetskom tritu deluju slino kao i multinacionalne kompanije,
tj. uoavaju prednosti za sticanje veih profita i imaju iste
strateke prioritete (Potter, 2007: 1296). S jedne strane, one
zapoljavaju jeftiniju radnu snagu u nerazvijenim dravama
koja e, na primer, obraaviti mak. S druge strane, trite je
otvorenije i mnogo vee, transport robe obavlja se mnogo bre i jeftinije. Na tritu u Sjedinjenim Amerikim Dravama
ili u Evropskoj uniji danas je veoma lako nai proizvode koji
potiu iz Latinske Amerike, Avganistana ili Zambije. Posledica toga je da su cene, na primer, ilegalnih narkotika mnogo
nie, a to opet dovodi do postojanja veeg broja konzumenata. I transnacionalne organizovane kriminalne grupe, kao i
multinacionalne kompanije deluju racionalno, u skladu sa
svojim stratekim ciljevima. Odgovor drava moe biti razli-

42

43

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

it redukcija tranje (karakteristina za evropske drave) ili

redukcija ponude (karakteristina za SAD). Odgovor zavisi
od toga kako drava pristupa borbi protiv trgovine drogama
(Fukumi, 2008: 3).
Atribut transnacionalni dodaje se kako bi bio naglaen
meunarodni element, tj. kako bilo naglaeno to da organizovane kriminalne grupe deluju izvan granica nacionalnih drava, pri emu se meusobno povezuju i stvaraju kriminalne
mree. Prvi put upotrebljen je na Petom kongresu Ujedinjenih
nacija za prevenciju kriminala i tretmana prestupnika 1975.
godine, u diskusiji koja se bavila problemom dimenzija kriminaliteta, transnacionalnog i nacionalnog. Atribut je vie upotrebljivan kako bi transnacionalni organizovani kriminal bio
objanjen u kriminologiji, a ne u pravu. Upotrebljen je i u raspravi o prepliuim vezama izmeu organizovanog kriminala, kriminala belog okovratnika (privrednog kriminala) i
korupcije. Osnovna teza bila je da postoje odreene kriminalne grupe koje imaju isti ili slian cilj kao i ostali meunarodni akteri (ve smo pomenuli multinacionalne kompanije)
maksimalno poveati slobodu akcije ili delovanja i umanjiti
efekte nacionalne i meunarodne kontrole izmeu nacionalnih granica, tj. smanjiti rizike, poveati profite i stvarati nova
trita (Massari, 2003: 52).
Meunarodna zajednica, uoivi da postoji sve vea opasnost od transnacionalnog organizovanog kriminala, ali i dilema oko istog, usvojila je zajedniku definiciju transnacionalnog organizovanog kriminala. Simbolino, u italijanskom
gradu Palermo, gde su koreni sicilijanske mafije, usvojena je
decembra 2000. godine Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.6 U
Konvenciji, krivino delo poseduje svojstvo transnacionalnog onda kada je: a) uinjeno u vie drava; b) uinjeno u
jednoj dravi, ali je vei deo priprema, planiranja, rukovoenja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj dravi; c) uinjeno u
jednoj dravi, ali je u njega ukljuena grupa za organizovani
kriminal koja se bavi kriminalnim aktivnostima u vie drava; d) uinjeno u jednoj dravi, ali su bitne posledice nastupile u nekoj drugoj dravi. (Massari, 2003: 52). U Konvenciji je
usvojena i iroka definicija organizovane kriminalne grupe:
Grupa za organizovani kriminal oznaava organizovanu
grupu od tri ili vie lica, koja postoji u izvesnom vremenskom
periodu i koja deluje sporazumno u cilju injenja jednog ili vi-

6 Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv transnacionalnog

organizovanog
kriminala dostupna je na:
http://www.tuzilastvorz.org.rs/
html_trz/PROPISI_KONVENC
IJE/konvencija_un_protiv_org
_krim_ lat.pdf.

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

e tekih zloina ili krivinih dela utvrenih u skladu sa ovom

konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi (Zakon o potvrivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog
organizovanog kriminala i dopunskih protokola, 2001).
Shvatanje transnacionalnog organizovanog kriminala iz perspektive realizma i socijalnog konstruktizma
Konceptualizacija TOK kao netradicionalne ili meke
bezbednosne pretnje zahteva analizu na tri nivoa meunarodnom, nacionalnom i individualnom (Picarelli, 2008: 462).
Analiza TOK je drugaija od analize tradicionalnih ili tvrdih bezbednosnih pretnji, jer ova pretnja ne ugroava direktno teritoriju i suverenitet drave. Kao netradicionalna
bezbednosna pretnja TOK moe biti objanjen kao fenomen
koji ugroava identitet drave. Pod time podrazumevamo oblik vlasti i politike odreene drave, kao i nain na koji je
ostale drave u meunarodnim odnosima doivljavaju (Fukumi, 2008: 31). Na meunarodnom nivou TOK uruava norme i institucije na kojima je zasnovan i na kojima funkcionie meunarodni sistem. Na nacionalnom nivou TOK moe
da ugrozi unutranju stabilnost drave, jer utie na kljune
politike aktere, to zbog njihove nesposobnosti da se efikasno suprotstave organizovanom kriminalu, to zbog njihovog
uplitanja u razliite kriminalne aktivnosti. Time se naruava
poverenje graanskog drutva u vladajuu elitu. Na kraju,
TOK ugroava i bezbednost graana (ljudska bezbednost), te
dovodi do oseanja nebezbednosti (Picarelli, 2008: 462). On
ne predstavlja bezbednosnu pretnju samo za slabe drave,
kao to su, na primer, Kolumbija, Bolivija, Avganistan ili Kazakstan, ve i za stabilnije drave i/ili drave u razvoju drave, kao to su SAD, Nemaka, Francuska ili Meksiko. Na primer, Felipe Kalderon, predsednik Republike Meksiko, angaovao je 2006. godine 45.000 vojnika za borbu protiv trgovine ilegalnim narkoticima. Od tada do danas u Meksiku je u
nasiljima povezanim sa navedenim oblikom kriminalne aktivnosti poginulo negde oko 10.000 ljudi, od kojih je 6.238 poginulo tokom prole godine (The Economist, 2009: 25).

44

45

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

U teorijama bezbednosti, kao i u njihovoj percepciji transnacionalnog organizovanog kriminala posebna razlika postoji u shvatanju TOK kao bezbednosne pretnje po dravu.
Posebnu panju obratiemo na to kako je TOK sagledan iz
perspektive realizma i socijalnog konstruktivizma. Tom prilikom kao logiki metod koristiemo dedukciju, tj. poi emo
od glavnih i optih mesta u teorijama bezbednosti kako bismo na kraju doli do zakljunog suda o prirodi TOK kao
bezbednosne pretnje.
Bez obzira na kritike koje se u studijama bezbednosti esto upuuju realistikoj struji, nesumnjivo je da realizam
predstavlja teoriju koja ima veliki uticaj. U okviru realizma
moemo identifikovati est glavnih pristupa studijama bezbednosti. To su klasini realizam, neorealizam i etiri savremena pristupa uspon i pad realizam (rise and fall realism),
neoklasini realizam, ofanzivni i defanzivni strukturni realizam (Elman, 2008: 16).
Glavni i jedini subjekti u meunarodnim odnosima su, po
shvatanju klasinog realizma, drave koje iskljuivo deluju u
skladu sa svojim nacionalnim interesima kako bi opstale u
anarhinom svetu. Jezgro nacionalnog interesa ini nacionalna bezbednost, koja podrazumeva ouvanje i kontrolu teritorije drave i zatitu suvereniteta. Bezbednost se posmatra sa
vojnog stanovita, te reavanje bezbednosnih izazova, rizika i
pretnji zahteva pre svega primenu vojnih mera. Glavne bezbednosne pretnje po nacionalnu bezbednost su rat i opasnost
od invazije. Nacionalna bezbednost ugroena je onda kada
neka druga drava ima elju da uvea svoju mo, pa osvaja
teritoriju kako bi koristila nove resurse. Da bi opstale, drave formiraju saveze sa dravama koje imaju iste interese ili
koje dele iste ili sline vrednosti. Savezi se formiraju kako bi
se u meunarodnim odnosima sauvalo postojee stanje, tj.
ravnotea snaga.
U klasinom realizmu globalna perspektiva sagledana je
pesimistiki, a glavna pitanja predstavljaju rat i bezbednost.
Osnovni i jedini cilj drave je da povea nacionalnu mo. Taj
cilj polazi po pretpostavci Hansa Morgentaua (Hans Morgenthau), jednog od osnivaa klasinog realizma od stava
da su politika, drutvo i meunarodni odnosi voeni objektivnim zakonima, iji se koreni nalaze u ljudskoj prirodi.

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

7 Primeri: Izrael i Palestina, Indija i Pakistan, Srbija

i Autonomna Pokrajina
Kosovo i Metohija, Gruzija
i Juna Osetija.
8 Na Grafikonu 1 predstavljano je prelivanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji sa unutranjeg na
regionalni i meunarodni
nivo i nain stvaranja TOK.
Predstavljene su tri razliite
drave (I, II, III) i u svakoj
dravi deluju dve ili tri organizovane kriminalne grupe.
Pratei stanovite po kome
pod uticajem globalizacije
dolazi do stvaranja kriminalnih mrea (obeleeno crvenom linijom) moemo
zakljuiti da postoje dve
kriminalne mree (I1-I2-II1 i
II2-II3-III1-III2; posredno se
moe uspostaviti veza
izmeu I2-II3-III2), pri emu
se unutranje bezbednosne
pretnje prelivaju sa unutranjeg na regionalni, a zatim i
na meunarodni nivo (u
grafikonu se zadravamo na
regionalnom). Time bezbednosne pretnje postaju ne
samo unutranji problem,
ve i regionalni, odnosno
meunarodni problem. Prilikom definisanja TOK koristili smo definiciju Konvencije
Ujedinjenih nacija za borbu
protiv
transnacionalnog
organizovanog kriminala.

Ljudska priroda se, kako istie Morgentau, nije promenila jo

od vremena klasinih filozofa u Kini, Indiji i Grkoj, koji su i
postavili objektivne zakone (Morgenthau, 1985: 4). ovek
po prirodi tei moi.
Referentni objekt bezbednosti u klasinom realizmu predstavlja drava. Iako svaka drava naglaava razliite vrednosti (demokratske, konfesionalne ili neke tree), postoje dve
osnovne vrednosti teritorijalni integritet i suverenitet.
Ukoliko drava nije u stanju da ouva svoje osnovne vrednosti, ona se osea nebezbednom.7 Na osnovu navedenih
glavnih odrednica klasinog realizma, moemo rei da transnacionalni organizovani kriminal ne predstavlja bezbednosnu pretnju po dravu, jer ne ugroava direktno teritoriju i
suverenitet drave onako kako bi to inili rat ili opasnost od
invazije.
Ipak, zanimljivo je stanovite Andreja Hurela (Andrew
Hurrell) o tome da meke bezbednosne pretnje nastaju zbog
slabosti drave i nepostojanja politike legitimnosti; neuspeha drave da omogui minimalne uslove za ouvanje javnog
reda na granicama; prelivanja unutranje nestabilnosti i nasilja u meunarodne tokove; kao i zbog nemogunosti slabih
drava da formiraju odrive saveze radi stvaranja stabilnog
regionalnog poretka (Hurrell, 1998: 541). U tom smislu moe se shvatiti da TOK kao meka bezbednosna pretnja ne
predstavlja direktnu pretnju po dravu, ve na indirektan nain ugroava njene osnovne vrednosti, dovodei tako do unutranje nestabilnosti. Kod Harela je istaknuto to da se izvori
mekih bezbednosnih pretnji nalaze u samoj dravi. Stoga,
moemo zakljuiti da unutranja slabost, tj. nestabilnost politikog sistema drave posledino utie na formiranje razliitih kriminalnih grupa, koje dovode do stanja unutranje nestabilnosti u dravi. Pod uticajem prednosti koje nude savremena drutvena kretanja, zbog kojih i nastaju kriminalne
mree, unutranji bezbednosni izazovi prelivaju se na regionalni, a zatim i na meunarodni nivo (pogledati: Grafikon
1).8 Time bezbednosni izazovi postaju meunarodni, te zahtevaju meunarodni odgovor koji bi podrazumevao vojnu,
policijsku ili pravosudnu saradnju. Jedna od osnovnih prepreka uspostavljanju te saradnje predstavlja upravo ouvanje
suvereniteta.

46

III

II

Grafikon 1: Prelivanje i stvaranje transnacionalnog

organizovanog kriminala
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina u studijama bezbednosti dolazi do reinterpretacije bezbednosti i referentnog objekta, odnosno do proirenja agende studija bezbednosti.
Teorija koja je nastala u studijama bezbednosti u tom periodu poznata je pod imenom teorija socijalnog konstruktivizma. Iako postoje nedoumice oko naziva teorije, u ovom tekstu neemo ulaziti u te rasprave, jer one prevazilaze okvire rada. Zbog toga, pod
socijalnim konstruktivizmom podrazumevamo sledee pravce:
laki i teki socijalni konstruktivizam, postmodernizam, kritike teorije i teorije Kopenhake kole.
Prilikom promiljanja pojma bezbednosti u teoriji socijalnog konstruktivizma glavni fokus bezbednosti pomera se sa drave na drutvo. Drutvo se ovde odnosi na individualni, ali i na meunarodni nivo. Time, u diskurs studija bezbednosti ulazi jo jedan referentni objekt drutvo. Ole Viver (Ole Waever) istakao
je, u tekstu Sekuritizacija i desekuritizacija da bezbednost individue moe biti ugroena na bezbroj naina ekonomski nain,
kulturni nain, politiki nain, koji podrazumeva zatitu ljudskih
prava, i sl. Meutim, nemogue je sve elemente ubaciti u diskurs
bezbednosti, jer je na taj nain nemogue odrediti karakter i granice studija bezbednosti (Waever, 1998).
Analiza koja se koristi prilikom promiljanja novog koncepta
bezbednosti zahvata tri nivoa i oslanja se na aparaturu realizma.
Prvi nivo analize predstavljaju koncepti nacionalne bezbednosti,
pretnje i suvereniteta. Viver napominje da se bezbednost moe posmatrati jedino iz ugla nacionalne bezbednosti, upravo zato to je
potrebno utvrditi karakter i granice studija bezbednosti. Uzimajui u obzir klasian koncept bezbednosti zasnovan na navedenim
elementima, potrebno je promisliti na koji nain tri osnovna ele-

47

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

Za vie informacija pogledati

studiju: Buzan, B., Weaver, O.
and de Wilde, J. (1998), Security: A New Framework for
Analysis, London: Lynne Rienner Publishers.

menta dobijaju nove forme pod uticajem novih drutvenih okolnosti. Logiku klasinog realizma i njihovu zabrinutost zbog
vojnih pretnji treba iskoristiti kako bi se prelo na nove sektore
ekoloki, ekonomski, socijetalni i politiki.9 Time, zakljuuje Viver, prelazimo sa jednog referentnog okvira na drugi, tj. od drave ka drutvu. Prilikom formulisanja novog i ireg koncepta bezbednosti, koji je jasno omeen okvirima nacionalne bezbednosti,
dobijamo iri kontekst. U njega su ukljuene ne samo vojne, ve i
ostale pretnje, koje se razlikuju u zavisnosti od toga o kom sektoru je re. U tom smislu TOK u kritikoj teoriji predstavlja bezbednosnu pretnju. I kod Beri Buzana (Barry Buzan) postoje tri nivoa
analize individualni, dravni i meunarodni sistem. Ipak, Viver
zakljuuje da je dravni sistem (nacionalna bezbednost) kod Buzana privilegovan u odnosu na ostale. Nacionalna bezbednost, po
miljenju Buzana, zavisi od dinamike meunarodnih odnosa (naroito regionalnih), ali on zakljuuje da ne treba praviti paralelu
izmeu nacionalne i meunarodne bezbednosti (Waever, 1998).
U konceptu socijetalne bezbednosti najvie je prisutno miljenje da TOK predstavlja bezbednosnu pretnju po dravu. O
konceptu se posebno diskutovalo u Evropi nakon zavretka
Hladnog rata. Viver je miljenja da je bezbednost drutva u bliskoj vezi sa konceptom politike bezbednosti. Pod njom se podrazumevaju institucionalna stabilnost i politiki sistem drave,
kao i vodea ideologija u dravi. Kljuno mesto u drutvu imaju
individue, kao lanovi drutvenih grupa, i identitet. Preko identiteta lanovi drutva dobijaju (identifikuju) svoje mesto u odreenoj drutvenoj zajednici. Drutvo, kako istie Viver, treba shvatiti u irem smislu, i kao zajednicu (Gemeinschaft), i kao drutvo
(Gesellshaft). Viver je, zajedno sa Buzanom i ostalima, na osnovu
ove polazne teze doao do zakljuka da postoji dualizam izmeu
dravne i socijetalne bezbednosti.
Nacionalni suverenitet je glavni koncept nacionalne bezbednosti, dok je u socijetalnoj bezbednosti to identitet. Socijetalna
bezbednost je, po miljenju Buzana, kljuna za drutvo. Pretnju u
konceptu socijetalne bezbednosti predstavlja ono to ugroava
moralne vrednosti i kulturu jednog drutva, i to stvara nepoverenje izmeu lanova drutva ili zajednice. Socijetalna nebezbednost je situacija u kojoj znaajne drutvene grupe oseaju pretnju, njihov identitet je ugroen imigracijom, integracijom ili kulturnim imperijalizmom i one pokuavaju da odbrane same sebe
(Waever, 1998). U skladu sa konceptom socijetalne bezbednosti,
meke bezbednosne pretnje mogu da predstavljaju pretnju po
drutvo. One razaraju drutvo time to potcenjuju moral i vred-

48

Pranje novca
Trgovina ilegalnim narkoticima
Trgovina ljudima
Trgovina orujem
Visokotehnoloki kriminal
Kraa umetnikih dela

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

nosti (Fukumi, 2008: 25). Ukoliko stav o prelivanju bezbednosnih pretnji sa dravnog na regionalni, a zatim i na meunarodni
nivo, uporedimo sa konceptom socijetalne bezbednosti, moemo
da prihvatimo stanovite Fukumija po kome je meunarodna
bezbednost globalizacija nacionalnih bezbednosnih problema,
gde se socijetalni i individualni problemi mogu posmatrati kao
mikroelementi nacionalne bezbednosti (Fukumi, 2008: 26).
U okviru Ujedinjenih nacija prvi put se pominje koncept ljudske bezbednosti (human security), u kome se na izriiti nain govori o tome da TOK predstavlja bezbednosnu pretnju. Program
Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Programme, UNDP) formirao je 1994. godine osnovne smernice nove paradigme, obrazlaui to injenicom da je zbog posledica novih drutvenih tokova potrebno pronai i pruiti novi koncept
bezbednosti za individue i drave. Po miljenju Komisije za ljudsku bezbednost (Commision on Human Security) postoje dva
razloga za uvoenje koncepta ljudske bezbednosti. Prvi razlog je
nemogunost drave da obezbedi bezbednost graanima, a drugi
se odnosi na miljenje da drave predstavljaju pretnju po svoje
graane. Takoe, koncept ljudske bezbednosti u saglasnosti je sa
konceptom nacionalne bezbednosti i sa ljudskim pravima. To se
vidi i iz definicije u izvetaju, po kojoj ljudska bezbednost predstavlja bezbednost od pretnji kao to su glad, bolesti i represija,
kao i zatita od neoekivanih i opasnih raskida sa svakodnevnim
ivotom (UNDP, 1994: 23).
Kako bismo potvrdili miljenje da TOK predstavlja pretnju po
dravu, moemo upotrebiti i analizu posledica TOK na etiri
osnovne dimenzije drave na ekonomsku, politiku, unutranju
dimenziju bezbednosti, u smislu ouvanja javnog reda i mira, kao
i na dimenziju spoljne politike (Fukumi, 2008: 3148). Postoji nekoliko osnovnih oblika TOK, a izmeu njih postoje prepliue veze. Tanije, veoma retko se deava da se jedna organizovana kriminalna grupa bavi samo jednim oblikom kriminalne aktivnosti.10
Prevare i zloupotrebe
Krijumarenje zabranjenih roba
Korupcija
Piratstvo
Ekoloki kriminal

Tabela 1: Glavni oblici transnacionalnog

organizovanog kriminala

49

10

Za vie informacija pogledati Tabelu 1.

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

Svi oblici TOK stvaraju odreene posledice po ekonomski

i politiki sistem jedne drave, isto kao to ugroavaju unutranju bezbednost i utiu na spoljnu politiku. Pranje novca
utie na ekonomsku dimenziju. Korupcija, kao i atentati ili
pokuaji atentata na kljune politike aktere utiu na politiku
nestabilnost ili nebezbednost jedne drave. Upotrebom nasilja organizovane kriminalne grupe ugroavaju bezbednost
graana, a samim tim utiu i na javni red i mir. U borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala potrebno je da
postoji saradnja drava na regionalnom i meunarodnom nivou. U tu svrhu, stvorene su razliite meunarodne organizacije, tela, regionalne inicijative koje treba efikasnije da se borbe kako bi suzbile sve vidove kriminaliteta, korupcije i sl.11
Glavni
globalni
akteri

Glavni
regionalni
akteri

Glavne
inicijative u
Jugoistonoj
Evropi

Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal

(UN Office for Drugs and Crime, UNODC)
INTERPOL (International Police Organization)
Financial Action Task Force (FATF)
Meunarodna organizacija za migracije
(International organization for Migration, IOM)
Organizacija amerikih drava (Organization of American States, OAS)
Kancelarija evropske policije (European Police Office, EUROPOL)
Asocijacija nacija Jugoistone Azije
(Associaation of Southeast Asian Nations, ASEAN)
Savet za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council, RCC)
Asocijacija efova policije u Jugoistonoj Evropi
(Southeast Europe Police Chiefs Association, SEPCA)
Inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evrope
(Southeast Europe Cooperation Initiative, SECI)
Jadransko-Jonska inicijativa (Adriatic-Ionian Initiative, AII)
Regionalna antikorupcijska inicijativa
(Regioanl Anti-Corrpution Initiative, RAI)
Inicijativa za migracije, azil i povratak izbeglica
(Migration, Asylum, Refugees Return Initiative, MARRI)
Sekretarijat za implementaciju Konvencije
o policijskoj saradnji u Jugoistonoj Evropi
(Secretariat for Implemetation of Police Cooperation
Convention for Southeast Europe, Secretariat for PCC SEE)

Tabela 2: Akteri u suzbijanju transnacionalnog

organizovanog kriminala
11

U Tabeli 2 moete se upoznati sa glavnim akterima u

borbi protiv organizovanog
kriminala, kao i sa relevantnim
regionalnim inicijativama u
Jugoistonoj Evropi, koje su
aktivne u oblastima pravosua
i unutranjih poslova.

Zakljuak
Miljenja smo da transnacionalni organizovani kriminal
predstavlja bezbednosnu pretnju kako za dravu, tako i za individue. S obzirom na to da je za reavanje mekih bezbed-

50

Literatura:
1. Dealing with drugs. The Economist (March 7th 2009), pp. 2530.
2. Elman, C. (2008) Realism. In Security Studies: An Introduction, ed.
P. Williams. New York, London: Routledge.
3. Fukumi, S. (2008) Cocaine Trafficking in Latin America: EU and US
Policy Responses. Burlington: Ashgate Publishing Company.
4. Gleni, M. (2008) Mekmafija: Kriminal bez granica. Beograd: Samizdat B92.
5. Hurrell, A. (1998) Security in Latin America. International Affairs,
74 (3).
6. Jackson, N. (2008) Security. In Politics in a Developing World, ed.
Burnell, P. and Randall, V. Oxford: Oxford University Press.
7. Malveaux, S., McIntyre, J. and Starr, B. (2006) Bush calls for 6,000
troops along border. [Online] Available: http://www.cnn.com/2006/POLITICS/05/15/immigration/ [16. maj 2006].
8. Massari, M. (2008) Transnational organized crime between myth
and reality: The social construction of a threat. In Organized Crime
and the Challenge to Democracy, ed. Allum, F. and Siebert, R. New
York, London: Routledge.

51

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

BROJ 13 APRIL JUN 2009.

nosnih pretnji u savremenim drutvenim okolnostima potrebna saradnja drava i ostalih aktera meunarodnih odnosa,
suzbijanje TOK je od sutinske vanosti za meunarodnu
bezbednost. Trojka koju ine trgovina ilegalnim drogama,
ljudima i orujem, zajedno sa korupcijom, korienjem nasilja i finansijama steenim kriminalnim aktivnostima, predstavlja jednu od glavnih nezgoda savremenog drutva i drave.
U borbi protiv ovih nezgoda potrebna je saradnja na dva nivoa saradnja graana i drave i saradnja drava. Organizovani kriminal ne ostaje u granicima jedne drave, te odgovor
i suzbijanje ove pretnje predstavljaju zahtevan zadatak, ije
reavanje trai pronalaenje kompleksnijih reenja i ukljuivanje svih aktera. Posledice delovanja transnacionalnog organizovanog kriminala su poraavajue. Setimo se atentata na
Zorana inia, predsednika Vlade Republike Srbije. Srbija
nije vie samo zemlja tranzita trgovine ljudima, ve i zemlja
porekla i destinacije. Zatim, setimo se nerazjanjenih ubistava Slavka uruvije, Milana Pantia, Dade Vujasinovia. Uporedimo podatke o konzumentima droga koji rastu iz godine u
godinu i setimo se problema sa nasleem i zaostavtinom iz
prolog veka.

BZB

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA

KARL MIT I
KOPENHAKA
KOLA STUDIJA
BEZBEDNOSTI

9. Morgenthau, H. (1985) Politics Among Nations: The Struggle for

Power and Peace. 6th edition. Columbus: McGraw-Hill, pp. 317.
10. Nye, J. (1997) Understanding International Conflicts. New York:
Longman.
11. Picarelli, J. (2008) Transnational Organized Crime. In Security
Studies: An Introduction, ed. P. Williams, New York, London: Routledge.
12. Potter, G. (2006) Transnational Organized Crime. In The Encyclopedia of Police Science, ed. J. Greene, New York, London: Routledge.
13. Presidential Decision Directives, PDD 42 (1995) International Organized Crime. [Online] Available: http://ftp.fas.org/irp/offdocs/pdd42.htm [28. septembar 1995].
14. Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori (2001) Zakon o potvrivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. Beograd: Slubeni list SRJ.
15. Stanarevi, S. i Ejdus, F. (eds.) (2009) Pojmovnik bezbednosne kulture. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose.
16. UNDP (1994) Human Development Report. New York: Oxford
University Press, [Online] Available: http://hdr.undp.org/en/media/hdr_1994_en_contents.pdf.
17. Walt, S. (1998) International Relations: One World, Many Theories.
Foreign Policy, Spring 1998, Issue 110.
18. Waever, O. (1998) Securitization and Desecuritization. In On Security, ed. R. Lipschutz, New York: Columbia University Press,
[Online] Available: http://ciaonet.org/book/lipschutz/ lipschutz13.html.

52