MOTIVI I PROFILI IZVRILACA

Sran Mesarovi spec.bezbednosti IS i e-poslovanja,

S Dr ore Natoevi
Trg Slobode 2a, Inija srki@vets.edu.yu
Abstrakt: U ovom radu je sistematizovan materijal vezan za kompjuterski kriminal,
motive i profile poinioca uz kratku statistiku razvoja kriminala i sa osvrtom na, za sada,
neuspenu borbu pravosua i sajber kriminalaca.
Abstract: In this work has been sistematised the material connected to computer
crime, motives, and profiles of perpetrators with the short statistics of the development of
crime and looking back on, for now, an unsuccessful fight of the legal system with cyber
criminals.

UVOD
Prole, 2005. godine, po prvi put u istoriji, zarada od kompjuterskog kriminala
premaila je onu ostvarenu prodajom ilegalnih droga. Prema komentaru Valeri McNiven, savetniku amerikog ministarstva finansija "Kompjuterski kriminal napreduje takvom brzinom da ga snage zakona ne mogu stii.
Kompjuterski kriminal rapidno evoluira i iz domena kompjuterskih zanesenjaka
sve vie prelazi u domen organizovanih kriminalnih grupa iz okoline ili sa drugog kraja
sveta. Danas, 85% malware-a kreirano je sa ciljem sticanja profita, a samo 5%
poinilaca je otkriveno i osueno.
Pored boljeg razumevanja kako kompjuterski kriminalci razmiljaju i deluju,
ljudski faktor takoe treba da to bolje sagleda potencijalnu umeanost i bliske okoline
u neeljene dogaaje. Organizacije bi trebalo bolje da sagledaju ceo svoj sigurnosni
program i to ne samo sa tehnikog aspekta nego i na nivou sumnjivog ponaanja
zapslenih.

Kompjuterski kriminal
1

Definisanje kompjuterskog kriminala je izuzetno teko, to proizilazi iz vie raz-

loga:

re je o relativno novom obliku kriminalnog ponaanja, koji se jo nije u potpunosti

izdiferencirao u odnosu na druge vidove kriminala;
kompjuterski kriminal ispoljava veliku fenomenoloku raznovrsnost, koja se teko
moe obuhvatiti jednom definicijom, bez obzira na njenu irinu i konano;
retka su zakonodavstva koja poznaju kompjuterske delikte kao posebna krivina
dela, tako da se u ovom sluaju, nauka ne moe u odreivanju pojma kompjuterskog
kriminala, oslanjati u veoj meri na pozitivnu krivinopravnu legislativu.

Zbog specifinosti raunarskog kriminala, jednostavno nije mogue dati jedinstvenu definiciju.
Ekspertska grupa OECD dala je sledeu definiciju: Kompjuterski kriminal predstavlja svako ilegalno, neetiko ili neautorizovano ponaanje koje ukljuuje automatsku
obradu podataka ili njihov prenos.2
Sveobuhvatnu i opteprihvaenu definiciju u domaoj litertaturi dao je profesor
ore Ignjatov, odreuji kompjuterski kriminal kao poseban oblik inkriminisanih
ponaanja kod kojih se raunarski sistem (shvaen kao jedinstvo hardvera i softvera)
pojavljuje ili kao sredstvo izvrenja ili kao objekt krivinog dela, ukoliko se delo na drugi
nain, ili prema drugom objektu, uopte ne bi moglo izvriti ili bi ono imalo bitno drugaije karakteristike.
Poslednjih nekoliko godina broj krivinih dela koji ukljuuju upotrebu raunara i
Interneta drastino se uveao.
Kako u svemu ovome postoji i tehnoloka priroda, postoje i jedinstveni izazovi u
otkrivanju poinilaca. Na primer, kompjuterski kriminalci esto koriste odreene programe kojima prikrivaju sopstveni identitet, pa ak i ako budu otkriveni, esto nastaje
problem u njegovom izvoenju pred sud iz razloga to pravosua u dravi u kojoj je
poinjeno pomenuti kriminalno akt, uopte ne poznaje kompjuterski kriminal kao jedno
od kriminalnih dela. Kao rezultat svega, da bi kompjuterski kriminalac bio uhvaen,
pored tehniki obuenih inspektora koji moraju saraivati sa stranim kolegama, veoma
je vano i napraviti psiholoki profil poinilaca i otkriti njihov motiv.
1

Stamenkovi B., uki O., Kompjuterski kriminal opasnost na naem pragu, 2001.,
http://Arhiva.glas-javnosti.co.yu./arhiva/2001/09/22/srpski/D01092106.shtml
2
uri-Luli A., op.cit.

Generalne karakteristike poinilaca

Raunarski kriminal sa sobom donosi i novi profil kriminalca, hakera, koji uglavnom predstavlja mladu, ambicioznu osobu eljnu znanja i napredovanja, ali koja esto,
upravo ostvarajui svoje elje, naruava bezbednost raunarskih sistema. Ljudi a ne
raunari izvravaju kriminalna dela i to uvek sa nekim razlogom. Razliite vrste kriminala privlae razliite tipove kriminalaca. FBI kategorie kompjuterske kriminalce u tri razliite kategorije: (hakere) krakere, kriminalce i vandale. Puni opis FBI matrice kompjuterskih kriminalaca i kriminala dat je u literaturi [5].
Kompjuterski kriminalci predstavljaju razliite tipove linosti koje moemo pronai u svim drutvenim slojevima. Pa ipak, uvek postoji bar mala doza razlika ljudske
linosti koja ini razliku izmeu kriminalca i ne-kriminalca. Vidljivi motivi nisu dovoljni da
se neko definie kao kriminalac. U sluaju kompjuterski kriminalaca, takoe je potrebno
i razumevanje mrenih tehnologija na visokom nivou. Moe biti jednostavno upotrebljavati Internet, slati elektronsku potu ali neovlaeno pristupiti drugom raunaru ili mrei
zahteva vie od opteg informatikog znanja. Potrebno je mnogo vremena da bi se
dostigao takav nivo znanja da bi se poinilo delo kompjuterskog kriminala i neopaeno
nestati sa lica mesta to objanjava injenicu da su kompjuterski kriminalci po pravilu
specijalizovani za jedan oblik kriminalnih radnji.
Profil savremenog kompjuterskog kriminalca se esto veoma brzo menja. Ako
mislite da haker sedi na pragu fakulteta ili u nekom podrumu, razmislite opet. Prema
reima Dona Pipkina, autora knjige Zaustavljanje hakera hakeri su poslednjih godina
izuzetno napredovali. Postoje napadi koji su vidljivi kao to su distribucija virusa ili
napad na web stranice. Ovi napadi su najee izvreni kao stvar dokazivanja pred
drugima da su oni sposobni da to uine. Postoji i mnotvo drugih napada, koji nisu
vidljivi i odnose se na naruavanje integriteta i tajnosti informacije koje se ele sauvati
kao to su podaci o platnim karticama ili tajni podaci manjih i veih kompanija. Ovakvi
tipovi napada su neprimetni onoliko koliko je to mogue da bi se dolo do eljenih
informacija.

Motivi
Ne moe se govoriti o jedinstvenom profilu poinilaca kompjuterskog kriminala,
jer se oni svrstavaju u razliite kategorije prema pojavnim oblicima dela koja ine, ali i
prema motivima, koji ih pokreu u vrenju kriminalnih aktivnosti. Postoje dve tipine
grupe kompjuterskih kriminalaca i to:

Amateri povremeno se uputaju u kriminal. Uglavnom ine kompjuterske krae,

pronevere i sabotae,
Profesionalci kriminal im je esto jedino zanimanje. U organizacionom smislu
nastupaju pojedinano, u grupama ili kao lanovi organizacija.
Uopteno bi se svi poinioci ovih dela mogli podeliti na zlonamerne, koji mogu
da deluju radi ostvarenja imovinske koristi, ili samo u cilju nanoenja tete, kao i na
uinioce koji nisu motivisani ni ostvarenjem koristi, niti prouzrokovanjem tetnih posledica, ve jednostavno trae zadovoljstvo u neovlaenom prodiranju u neki dobro obezbeen informacioni sistem. Re je o tzv. hakerima (eng. hackers), koji koristei svoje
raunarsko znanje, uz pomo modema upadaju u tue kompjuterske sisteme. Hakerski
renih definie hakera kao osobu koja uiva u korienju programabilnih sistema i ima
eliku elju da proiri njihove mogunosti za razliku od veine korisnika koji tee tome
da naue dovoljan minimum. Ovi poinioci predstavljaju svojevrsne kompjuterske entuzijaste, koji provaljujui u dobro uvane informatike sisteme iivljavaju svoju strast za

avanturama po tzv. informacionim autostradama u specifinom kibernetikom prostoru (eng. cyber-space)3.

Postoji i posebna vrsta hakera kojima posao kojim se bave predstavlja zabavu.
Obino se odnosi na mlade ljude koji su tek uli u svet hakera. Veina njih isprobava
mnoge naine hakovanja u cilju prepoznavanja koji nain funkcionie, a koji ne.
Scamps su tzv. aljivi hakeri koji ne ine nita vie od neovlaenih ulazaka u web
sajtove i postavljanja odreenih poruka ili fotografija iz razloga veeg respekta meu
hakerima. Takoe. meu njima ima i onih koji oseaju uzbuenje u pokuajima da prou u obezbeen sistem ak i bez namere da naine tetu. Iz njihovog gledita, ovi
motivi su zanemarljivo tetni, meutim est proboj sistema na ovaj nain predstavlja
izazov za ozbiljnije hakere i daleko tetnija kriminalna dela.
U WWW drutvu danas treba dodati individue koje iz politikih i socijalnih razloga ire online grafite menjajui web stranoce svojih protivnika.
Prema razlogu bavljenja hakovanjem, mogli bi ih podeliti u tri osnovne grupe:
Kreativci ovoj grupi pripada veinski deo hakerske populacije i ine je pojedinci
avanturistikog duha, koji hakiranje shvataju kao istraivanje, struno usavravanje,
intelektualni izazov, zabavu, bez ikakvih zlih namera i negativnih posledica. Ova
grupa moe biti ak i vrlo koristna ako se sa njom uspostavi korektna saradnja, jer
su u stanju da otkriju mnoge slabosti u sistemu zatite. esto ih velike organizacije
unajmljuju u cilju testiranja sopstvenog sigurnosnog sistema. Naalost, njihovo
uspeno probijanje sistema zaite esto dovodi do velike ekonomske tete ili oteenja sistema;
Destruktivci - ovoj grupi pripadaju oni kojima hakovanje predstavlja mogunost
namernog unitavanja i izmene sadraja napadnutih sistema, posebno korienjem
virusa ali i direktnim delovanjem. Ova grupa hakera se esto naziva krakeri (cracker), zbog svojih malicioznih osobina;
Kriminalci - ine ih pojedinci iji je osnovni motiv hakovanja ostvarivanje protivpravne imovinske koristi. Kradu tue industrijske i nacionalne tajne, kradu novac, unitavaju datoteke, OS ili menjaju podatke Web stranica ili baza podataka. Napadai
koriste razliite tehnike za slabljenje sistema. Pogaanje lozinki, socijalni inenjering, mapiranje (sekvencijalno pozivanje telefonskih brojeva traei odziv modema),
virusi i trojanski konji su samo neki primeri takvih tehnika. Zavisno od tipa organizacije poinioci mogu biti pijuni, organizovani kriminalci ili male grupe krakera,
samostalne ili povezane sa meunarodnim organizacijama.
Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikata su najee motivisani koristoljubljem, a smatra se da podaci iz prakse ukazuju na odreeni skup osobina koje ine njihov kriminalni profil. Oko 80% ovih delinkvenata ini delo po prvi put; 70% je zaposleno
vie od pet godinu u oteenom preduzeu; njihovo starosno doba je u proseku izmeu
19 i 30 godina; preteno su mukog pola; veoma su inteligentni; imaju uglavnom vie
godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme; esto su tehniki kvalifikovaniji nego to to zahteva radno mesto na koje su rasporeeni; ovi uinioci sebe po pravilu ne smatraju
kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo pozajmljivaima, a kod njih je ponekad,
naroito ukoliko su meta njhohovog delovanja veoma bogate i finansijski mone mulitinacionalne privredne korporacije prisutan i tzv. sindrom Robina Huda, kada oni sebe
doivljavaju kao svojevrsne borce za pravedniju raspodelu bogatstva.4

Redovno se radi se o mladim osobama, prosene starosti dvadeset i pet

godina, koji u najveem broju sluajeva nisu ranije dolazili u sukob sa zakonom;
u pogledu formalnog obrazovanja ne postoji pravilo, obzirom da se znanje za
rukovanje kompjuterom relativno lako stie i bez pohaanja odreenih kola ili
fakulteta; u pogledu linih osobina, radi se o inteligentnim osobama, potpuno
3
4

kuli M., op.cit.

kuli M., op.cit.

otvorenim za praenje tehnolokog napretka, dok su na intimnom planu vrlo

esto neostvareni i kompjuter za njih predstavlja centar njihovog ivota.
Jedna od najnezgodnijih grupa koja ima za cilj ne koristoljublje ve elju
da naprave to veu tetu su oni koji to ine iz besa ili osvete kao to su npr.
ostavljeni ljubavnici ili suprunici, otputeni radnici, prevareni biznismeni. Bes
moe predstavljati razlog za bilo koji oblik poinjenog kreiminalnog dela.
Oslobaanje adrenalina kao efekat ima privremen prekid razumnog i
racionalnog razmiljanja. Svi koji oseaju d aim je naneta nepravda, mogu biti
pripadnici pomenute grupe poinilaca. Ozbiljnost nainjene te te direktno zavisi
od linog oseaja povreenosti. Jedino to je sigurno, dela uinjena iz besa po
pravilu su loe zamiljena i neprofesionalno izvedena.
Jedan od veoma estih motiva, naroito izraen kod tinejdera su
hakovanja s ciljam dokazivanja meu svojim vrnjacima.
Takoe, postoje i politiki motivi gde poinioci obino sve pripisuju svojim
ideolokim protivnicima, levici ili desnici. Mreu uglavnom koriste retko i to pre
svega u propagandne svrhe ali mogu i otetiti ceo sistem suprotstavljene strane
ili jednostavno poveati sopstveni uticaj ili uticaj stranke eksponiranjem celog
sluaja u tampi.
Poslednjih godina sve su raireniji sluajevi seksualnog uznemiravanja i
trgovine belim robljem kao i pedofilijom putem Interneta. Pasivni pedofili sa Interneta
skidaju slike deije pornografije. Grubo krenje deijih prava preuzimanjem ovakvih
fotografija je ono to deju pornografiju ini nelegalnom. Seksualno motivisani kompjuterski kriminalci obuhvataju kako pasivna tako i aktivne pedofile kao i serijske silovatelje. Kako god, aktivni pedofili se ne zaustavljaju samo na fantaziranju i koriste chat
sobe kako bi postali prijatelji sa decom da bi nakon toga i ugovaranja sastanka izvrili
silovanje ili se odluiti za drugu opciju. Ta druga opcija predstavlja postepeno uvlaenje
dece u imaginarnu dugotrajnu seksualnu vezu. Oba sluaja dovode do visokih kazni
otkrivenih poinilaca. Serijski silovatelji imaju elju iskljuivo da se susretnu sa rtvom
na mranim i usamljenim mestima, a mreu koriste kao podrku zloinu iz realnog sveta. Neki krimialci takoe pripadaju ovoj kategoriji.
Najrei ali i potencijalno najopasniji kompjuterski kriminalci su mentalno poremeene osobe. Oni koji pate od izofrenije, depresije, manije, podeljene linosti i sl. su
po pravilu odbaeni od drutva i kao takvi, u sajber svetu, mogu pronai mesto gde e
njihova prava linost biti skrivena i gde e moi da ive van svojih fantazija. Ovi kriminalci mogu potencijalno biti vrlo teki za pronalaenje zbog njihove nelogine i nerazumljive motivacije kao i nepredvidljivih akcija. Ovo se posebno odnosi na visoko inteligentne osobe koje su se nale u ovoj kategoriji.

Generalni tipovi
Profilisanje kriminalaca je izuzetno vaan aspekt istranog postupka, bilo to su
realnom ili sajber svetu. Istraivai i psiholozi su potroili godine rada izuavajui nain
rada i pozadinu kriminalaca. Upotrebom statistike i komparativnih metoda, informacije
prikupljene iz celog sveta su obraene i iskoriene u sainjavanju profila kriminalaca.
Naravno, najvei problem je u tome to mnogi kriminalci ne odgovaraju direktno postavljenim ablonima to drastino oteava ili usporava istragu. U nastavku teksta bie
predstavljeni, koliko je to mogue, generalni tipovi kompjuterskih kriminalaca.

Kriminalci belih kragni (eng. White-collar criminals)

Obino se pretpostavlja da osobe sa nie drutvene lestvice i loeg materijalnog stanja ine kriminalna dela. Meutim, u stvarnosti, sasvim je logino da onaj ko
ima mnogo novca, eli da ga ima jo vie. Kvalifikovani za mnotvo razliitih sloenih
kriminalnih dela i dovoljno obrazovani d aznaju ta pred zakonom moe, a ta ne , da
proe, takvi kriminalci su daleko izgledniji poinioci nego to mnogi u to ele da poveruju. Izraz bele koulje je nastao od kancelarijskih slubenika i njihove uobiajene
odee. Njihovi motivi su razliiti, a ono to im je zajedniko je to da ih je veoma teko
otkriti iz razloga to su po pravilu visoko obrazovani, znaju za rupe u zakonu, imaju
mnotvo otvorenih bankarskih rauna irom sveta, svojim poslom, stilom i nainom
ivota skidaju svaku sumnju u oima obinog sveta, pametno isplaniraju svoje delo i
uvek imaju rezervnu opciju ako ne krene sve po planu. Osnovni tipovi ovih kriminalaca
su:

Osvetoljubivi kriminalci

Potencijalno nastaju usled otkaza na poslu, kaznenog

odbijanja od plate i sl. Usled nekih od navedenih razloga,
javlja se elja za osvetom kompaniji to je olakano s
obzirom da dovoljno dobro poznaju sistem rada kompanije i sve njene sigurnosne slabosti;

Strpljivi kriminalci

Problematini su zbog stanja njihovog uma i to to nije

uoljivo odmah. Obino svoje delo sprovode u stvarnost
dug niz godina. To se najee ogleda u sitnim kraama
od po nekoliko $ od stotina ili hiljada ljudi koje niko ne
prijavljuje, a koje nakon nekoliko meseci ili godina predstavljaju znaajnu sumu ukradenog novca;

Oajni kriminalci

Predstavljaju osobe koje se nalaze u finansijskoj krizi u

koju su najee upale kockanjem ili svojim ivotnim stilom. Veoma ih je lako otkriti jer pritisnuti problemima
veoma esto prave nepromiljene poteze koji ih odaju.
Najbolji pokazatelj je nagli rast sredstava na tekuem
raunu.

Kriminalci se javljaju u svim drutvenim slojevima, a ono to je zauujue,

zavidan deo ih pripada viim slojevima drutva to iziskuje paljivu proveru pojedinaca
pri zapoljavanju ili ve zaposlenih na odgovornim mestima.

Psihijatrijski sluajevi
Kao to je prethodno reeno, veoma mali broj kriminalaca nema niti jasan motiv
izvrenja odreenog kriminalnog dela niti kontrolu nad svojim akcijama. Ovakav tip
kriminalaca predstavlja psihijatrijske sluajeve. Ovoj grupi pripadaju takoe i pedofili,
sajber lovci (eng. cyberstalkers) i sajber teroristi.
Problem kod ovih osoba je to esto deluju kao normalne osobe pa samim tim
predstavljaju osobe koje su veoma opasni kriminalci. Isto tako, njihov totalno nelogian
i nerazumljiv nain razmiljanja je oteavajua okolnost u otkrivanju ko su, gde su i kad
e sledei put napasti. Osnovni tipovi ovih kriminalaca su:

Pedofili

U stvarnom svetu, pedofil je onaj koji ima nenormalan seksualni

nagon prema deci. U sajber svetu, postoji iri opseg rtava. U
globalu, postoje dve vrste pedofila, pasivni koji skidaju sa Intreneta i uivaju u slikama i video materijalima nage dece i aktivni

pedofili koji se preko chat soba zbliavaju sa decom to kasnije

esto dovodi do silovanja pa ak i ubistava ime se ve prelazi u
stavran svet.

Noni lovci

Nisu toliko tetni kao aktivni pedofili, esto ekaju u senci i posmatraju svoju rtvu. Na internetu rtva ne moe tako lako da se
oslobodi nametljivosti sajber lovca niti da ga zamoli da prestane i
odustane. Lovac je ovde u prednosti i ako je veoma pametan,
znae kako da uznemirava, ometa, izaziva bes, mui, kinji, proganja i na kraju izbegne nain da bude uhvaen. Postoje dva tipa
sluajeva: lovac i rtva se ne poznaju il lovac i rtva se znaju ali je
u pitanju davno raskinut odnos. U drugom sluaju cilj lovca je da
se revaniraju za neto to im je ta osoba davno uinila i esto
nema seksualne note u celom sluaju. rtva esto biva zastraivana putem telefona, elektronske pote, hakovanjem raunara i
sl. Meutim, ei i opasniji sluaj je kad se lovac i rtva ne poznaju.

Serijske ubice

Verovatno najopasnija vrsta sajber kriminalaca. Nepredvidljivi su i

uvek imaju plan koga e napasti. Internet im uglavnom slui da
odaberu i prate rtvu. Postoje dva tipa ubica, onaj neorganizovan,
asocijalan, sa niskim IQ i koga je lake otkriti ali i veoma opasan s
obzirom na kombinaciju elje za ubistvom i malom inteligencijom.
Drugi tip ubice je organizovan, tano zna ta eli, kako da do toga
doe i kako da pobegne. Primer ovog tipa ubice je dr Hanibal Lektor u filmu Kad jaganjci utihnu.

Glumci (eng. Con Artist)

Predstavljaju verovatno najlukavije tipove sajber kriminalaca. Kao kameleoni
menjaju svoj izgled i karakter prema situaciji sa ciljem obmanjivanja rtve i sticanja
novane dobiti. Obino su veoma prijateljski nastrojeni, armantni i veoma ljubazni, a
sve to sa ciljem skidanja eventualne sumnje u oima budue rtve. Osnovni motivi
ovog tipa sajber kriminalaca su:
pritisak za brzom zaradom - na bilo koji nain;
elja za iskoriavanjem ljudi - izmiljenim priama naterati rtve da ine sve to on
poeli;
izazov;
kanjavanje rtve veruju da neke rtve zasluuju ono to im ini i da ih ui lekciju
pljakajui ih.
Tehnike koje glumci koriste su uglavnom vetako prijateljstvo dok odabrana
budua rtva ne prestane da sumnja u doskoranjeg stranca, visoke kamate na tednju, vrenje pritiska u vidu ponude koje predstavljaju ivotne anse i zbog kojih e se
rtva kajati ako je ne prihvati kao i elokventnost gde uz sastavljenu priu i poznavanje
svake teme dovodi rtvu u uverenje da je u pitanju obrazovan strunjak koji zna o
emu pria pri emu se rtvi ne ostavlja ni malo vremena da eventualno postavi neko
pitanje.

Hakeri
Hakeri najee izvode akcije iz razloga dokazivanja pred drugima, pomoi
kolegama ili da bi skrenuli panju javnosti na sebe. Ukupno gledano, motivi su razliiti. Graboski i Smit grupisali su mogue motive hakera. Kompjuterski kriminal definiu
kao neovlaen pristup raunarskom sistemu. Kao to su autori naveli, razloge koje
navode hakeri treba uzeti sa rezervom s obzirom da za njih uvek postoji razlog.
Razlozi, odnosno motivi za hakovanje su podeljeni u dve grupe zavisno od nivoa
privlaenja panje i proistekle tete.
Motivi koji privlae manju panju::
finansijska dobit;
intetektualni izazov;
mo;
samodokazivanje;
mladost, nerazumevanje uinjenog dela....
Motivi koji privlae veu panju:
osveta;
napad na sistem;
terorizam;
uzimanje pravde u sopstvene ruke
testiranje sigurnosti sistema.
Kilger je takoe grupisao motive hakera pod skraenicom MEECES, direktno
aludirajui na FBI skraenicu MICE-novac, ideologija, nagodba i ego (eng. money,
ideology, compromise and ego).MEECES predstavlja skraenicu za novac, zabavu,
ego, mrnju, ulazak u socijalnu grupu i status (eng. money, entertainment, ego, cause,
entrance to social groups and status). U oba sluaja, neopravdano je izostavljena
radoznalost kao jedan od motiva. Kombinujui radove Kilgera odnosno, Graboskog i
Smita mogu se izdvojiti est osnovnih motiva. Dok motivi kao to su novac, zabava,
ego pripadnost odreenoj socijalnoj grupi i zadovoljenje pravde ne zaokupljuju toliku
panju, najozbiljnije se treba pozabaviti mrnjom kao motivom koja obuhvata osvetu,
napad na dravni sistem i terorizam i kao takva, predstavlja najopasniji motiv.

Novac
Naini za nelegalnu zaradu ukljuuju malverizacije sa kreditnim karticama i
bankomatima, pirateriju, krae podataka, naruavanje pravilnog funkcionisanja
telefonskih servisa, preprodaju email adresara...

Zabava
U pitanju je hakovanje iz istog zadovoljstva koje moe izazvati neeljene
posledice.

Ego: intelektualna nadmo

Kod hakera sa ovim motivom, cilj je ulaziti u to bolje obezbeene i
sofisticiranije sisteme. Tipini predstavnici ovih grupa su kreatori virusa. Simon Valor,
koji je napisao viruse ResediB, Admirer i Gokar pravdao se da je to uinio samo da vidi
da li je sposoban za to. Osuen je na dve godine zatvora.

Sticanje statusa u odreenim drutvenim grupama

Stereotipna slika predstavlja hakera kao usamljenog kompjuterskog zanesenjak
koji isteruje svoju pravdu ime se hakerska zajednica, koja definitivno postoji, lini
veoma razjedinjenom. Neki hakeri iskreno veruju u lanstvo u zajednici u kojoj su sa
ciljem deljenja iskustva. Meutim, ono to je karakteristino za ovakve zajednice, to je
da postoje podgrupe meu kojima vlada veliki rivalitet. Moda je najilustrativniji primer
Dejvida Smita, tvorca crva Melisa, koji je hakovanje koristio kako bi dobio vii status u
mainstream drutvu. Kao karakteristian sluaj, moe se pomenuti i Adrian Lamo koji
je upadao u raunarske sisteme velikih korporacija, a zatim se nudio da ih popravi
besplatno.

Zadovoljenje pravde
Hakeri mogu vriti akcije i bez oseaja samozadovoljnosti. U stanju su svesno
da ine tetu. Isto tako mogu se pravdati testiranjem sistema kao to je nainila grupa
studenata provalivi u raunarsku mreu Univerziteta Oksford i zatim to iskustvo
objavila u studentskom asopisu. Ima i onih koji istragu drugih hakera preuzimaju na
sebe i pomau slubenim organima. Jedan takav sluaj je zabeleen u Turskoj gde je
lokalni haker ponudio informacije koje su dovele do otkrivanja njegovog kolege u SAD
koji je raunar koristio za deju pornografiju.5

Mrnja
Hakeri mogu, motivisani mrnjom prema nekoj korporaciji, kao to je bio sluaj
sa Microsoft-om ili SCO, organizovati iroko rasprostranjene i sinhronizovane napade
na iste.
Isto tako mogu biti motivisani lino doivljenom nepravdom iskaljujui bes na
pojedinca ili korporacije. Jedan od primera takvih napada je bio upad i naruavanje
sistema za odvoenje otpadnih voda to je dovelo do toga da se iste izliju u vodovod.
Poinilac je kanjen sa dve godine zatvora.
Uopte, hakovanje ima mogunost da izazove tetu ili samo povea nesreu
koju je neto drugo izazvalo. kao glavne mete ovih hakera su sistemi od kljunog
znaaja za dravu: energija, komunikacije, zdravstvo, opasne materije i sl.

Vrste hakera
U dananje vreme postoji vie tipova hakera ali je ustaljeno miljenje o
hakerima kao o osobama koje provode mnogo vremena uz raunar izuavajui kako
uopte funkcioniu raunarske mree i kako pristupiti neijem sistemu. Meutim, danas
je re haker sve vie vezana za pojam sajber kriminalca koji kri zakon putem raunara i raunarskih mrea.
Tipovi:
Hakeri stare kole

Predstavljaju profesionalce starije generacije koji esto bivaju unajmljeni od organizacija kako bi testirali njihovu mrenu
sigurnost. esto im predstavlja uvredu kad dananje hakere
nazivaju tim imenom;

Unutranji hakeri

Predstavljaju uglavnom zaposlene radnike razoarane upravljanjem u organizaciji ili bive zaposlene koji znaju za bezbednosne propuste u organizaciji kao i procedure interne
istrage;

Cyber punk

Poznati i kao aljivdije, esto su neshvaeni od okoline,

bolje komuniciraju sa raunarima nego sa ljudima i vie su
nego sposobni za pisanje malicioznih kodova. Kre zakon

US v Steiger 2003 WL 115261 (11th Cir. 2003); US v Jarrett 338 F. 3d 339 (Va., 2003)

upadajui u sisteme gde mogu nenamerno naneti tetu.

Uglavnom su akteri spam-ovanja, krae podataka vezanih
za platne kartice ili izmena izgleda web strana;
Profesionalni
kriminalci i sajber
teroristi

Definitivno su najopasniji, esto su u pitanju bivi obavetajci

koji su dobro upoznati sa putevima trgovine umetnikim
delima, sa industrijskom pijunaom i savreno su obueni
da izvre dobro koordinisanu akciju koja e izazvati tetu
veih razmera. Oni kod kojih je ostalo jo malo profesionalnog ponosa, izbegavaju ruenje sistema i zadovoljavaju se
kraom obavetajnih podataka;

Skript klinci

U pitanju su uglavnom tinejderi koji se ele predstaviti kao

iskusni hakeri ali im nedostaje sposobnost i iskustvo. Koriste
programe krekovane od strane drugih kako bi napravili tetu
nad napadnutim sistemom. Skoro uvek budu otkriveni jer im
cilj i jeste da skrenu panju na sebe.

Krakeri
Krakeri predstavljaju osobe koje su zaduene za krenje autorskih prava nad
programima ili muzikim fajlovima tj. svemu onome to je potrebno regularno platiti.
esto ih poistoveuju sa hakerima s obzirom da imaju sline poglede na svet i jedni i
drugio pripadaju sajber kriminalcima. Meutim, postoji znaajna razlika meu njima.
Krakeri sve ine u korist irokih narodnih masa koje odbijaju ili nemaju da plate korisnika prava dok su hakeri pre svega okrenuti sebi. Postoje tri tipa krakera: krakeri lozinki,
krakeri izvrnih programa i hobisti od kojih su ovi poslednji najbezazleniji.

Krakeri lozinki

Okrenuti su kriptologiji i osnovna briga im je kako da razbiju

odreeni kriptografski algoritam. Izuavaju to je mogue vie o
slabostima u kriptografiji pokuavajui da steeno znanje primene na malom komadu ifrovanog materijala do kojeg su doli.
Da bi uspeli u svojoj nameri, posegnue za svakim metodom
koji poznaju, koristei trojance ili moda ii i direktnom silom tj.
isprobavati sve mogue kombinacije;

Krakeri izvrnih
programa

Veruju u sopstveni princip da su programi pravljeni da bi izvravali zamisli ljudi pa da onda nema nieg loeg u tome da ih
izmene i uklone njihovu limitiranost (npr. demo verzija) osim to
e napraviti tetu njihovim kreatorima. Ovakve sposobnosti se
stiu nakon viegodinje programerske prakse;

Hobisti

Predstavljaju meavinu prethodne dve pomenute grupe. Bave

se krekovanjem isto zbog sticanja znanja. Obino imaju dosta
vremena utroenog na uenje i povremeno se bave krekovanjem lozinki ili izvrnih programa. Veina od njih krekovanje vri
po potrebi za javnost kako bi dokazali svoju umenost.

Zablude o sajber kriminalcima

Holivud esto sa simpatijama prikazuje sajber kriminalce kao borce za ljudska
prava i protivnike surovih i beskompromisnih vlada i korporacija.
Za veinu pogrenih shvatanja o sajber kriminalcima nema opravdanja. U celoj
prii postoji samo deli istine i to: sajber kriminalci zaista moraju biti tehniki veoma

obrazovani i inteligentni kako bi ostali neuhvatljivi. Kao i u realnom svetu kriminala,

meu sajber kriminalcima daleko su vie zastupljeni mukarci nego ene. Uglavnom ne
odgovaraju tipinim profilima kriminalaca to je oteavajua okolnost koja izaziva lako
bekstvo predstavnicima zakona. Zablude o sajber kriminalcima su:
Zabluda 1: Svi sajber kriminalci su zanesenjaci pametni ali nedrutveni
Ovaj stav se moe opisati slikom gde student nekog tehnikog fakulteta po
ceo dan sedi pred monitorom i grozniavo kuca po tastaturi. Pri tome je tehniki savreno opremljen i nema ni malo vremena za druenje sa vrnjacima. U dananje vreme,
dostupnost raunara i opreme dozvoljava skoro svakome da bude sajber kriminalac
samo ako to eli. Potrebno je samo da se posveti tome, da bude drutven, da ima harizmu, da bude slatkoreiv i da poznaje ljudsku psihu kao i nain razmiljanja onih kojima treba da provali u sistem.
Zabluda 2: Svi tinejderi sa raunarima su sajber kriminalci
Televizija je kriva za ovaj stereotip gde deak sedi u podrumu i pomou svog
raunara pristupa bez problema najuvanijim dravnim i vojnim sistemima i radi sve
ono to rade profesionalni teroristi. To to je sad daleko lake bii haker nego ranije, ne
znai da je povean broj tinejdera koji se time zabavljaju. Takvi incidenti se deavaju
jednom u milion sluajeva. U ostalim sluajevima se uspeh svodi na pristup odreenim
sajtovima odakle moe besplatno da se skinu muzika ili filmovi.
Zabluda 3: Sajber kriminalci nisu pravi kriminalci
Zanimljivo je da veina sajber kriminalaca veruje u ovu tvrdnju u emu nalaze
opravdanje za ono to ine. Popularnost chat-ovanja pod pseudonimima poveava
uverenje da je sajber svet izdvojen od realnog sveta. Ovo omoguava kriminalcima da
zanemare etiku i moral. Sajber lovci, pedofili, OnLine ucenjivai su sve ee pojave.
Mnogi od njih trae rtve preko Interneta bez mogunosti da nekom sluajnom prolazniku zapadnu za oko i postanu sumnjivi. Takoe, velik problem je i pojava sajber terorizma koji omoguava izvrenje teroristikih akata sa veoma velikim posledicama, a pri
tome i zanemarljivom opasnou po sajber teroriste..
Zabluda 4: Svi sajber kriminalci imaju iste karakteristike
Iako svi imaju sline karakteristike, ne mogu se svi svrstati u istu grupu. Svaka
skupina predstavlja linosti za sebe bez obzira to je moda epilog njihovih dejstva
gotovo identian. Tek onda kad ljudi budu shvatili da ne postoji tipian sajber kriminalac, moi e da preduzmu akcije na svaku grupu koje e dati efekta.

Zakljuak
Na nastajanje, irenje i intenzitet svih oblika kriminala znaajan uticaj imaju
odreeni kriminogeni faktori, no kod kompjuterskog kriminala oni naroito dolaze do
izraaja. Pored tehnolokog razvoja na intenzitet kompjuterskog kriminala utiu i koncentracija podataka, nove vrednosti, nove metode i tehnike izvrenja dela, irenje
informatike pismenosti itd. Takoe, poinioci ove vrste krivinih dela imaju specifinu
motivaciju koju ine ne samo finansijski i ekonomski razlozi, ve i tehniki sindrom, sindrom milosra, emotivni razlozi, ideologija i politika, i visok nivo znanja, a izvrenje dela
za njih uglavnom predstavlja izazov ili igru, dok informativni mediji podstiu nedozvoljene radnje kompjuterskih kriminalaca glorifikujui ih. Ovoj tvrdnji ide u prilog injenica
da je veliki broj izvrilaca ovih krivinih dela starosnog doba ispod 18 godina, u kom
uzrastu je potreba za dokazivanjem i najvea, uz tendenciju stalnog pomeranja donje
granice.
Poreenjem istraivanja koja su raena u SAD i zemljama EU, dolo se do profila najeih poinilaca kompjuterskog ktiminaliteta. U pitanju su mahom mlae osobe,
od 18 do 30 godina starosti, mukog pola, visokog koeficijenta inteligencije, ali i visokog stepena motivacije za ovu vrstu zloupotrebe. Tehnoloki su veoma obrazovani,
ranije neosuivani, sa svega nekoliko godina radnog iskustva, bez problema na pret-

hodnim radnim mestima i uglavnom sa viom kvalifikacijom od one koju zahteva posao
na koji su rasporeeni.
U socio-demografskom smislu u pitanju su preteno mlai i obrazovaniji ljudi, a
u psiholokom, osobe koje su otvorene za nova iskustva, koje odlikuje matovitost, ali
esto i stidljivost, povuenost i nedostatak samopouzdanja u realnom svetu.
Takoe ono to je veoma uznemiravajue, u poetnim danima hakovanja,
hakeri su uspeli da postignu cilj u 80% sluajeva dok danas, sa daleko veim nivoom
sigurnosti, taj procenat skoro da nije smanjen. Kao odgovor na takvu situaciju, FBI je
borbu protiv kompjuterskog kriminala postavio na 3. mesto prioriteta. Prema podacima
iz 2002. godine, teta koju poine sajber kriminalci, odnosno hakeri i njihovi maliciozni
kodovi kotaju poreske obveznike irom sveta 13.2 milijardi dolara godinje.
FBI procenjuje da se manje od 10% ukupnog kompjuterskog kriminala zavrava
uspenom istragom, a veina ak ne bude ni prijavljena. Oko 10% od tog broja bude
sueno, a samo 10% od tog broja bude stvarmo kanjeno. To znai da tipian kompjuterski kriminalac ima verovatnou da ostane nekanjen preko 99%.
Kao i pravi kriminalci, sajber kriminalci po pravilu opravdavaju svoja (ne)dela,
a mnogi zbog svoje pozicije, inteligencije i sposobnosti sebe postavljaju iznad zakona.
Moe se rei da hakovanje predstavlja neobian nain ujedinjenja drutva dobrih i loih hakera. Nekad se maliciozno hakovanje naziva krekovanje kako bi se jasno
izdvojilo od benignog i dobrog hakovanja to daje slobodu da se hakerski napadi
predstave kao legalna testiranja koji ukljuuju bezobzirnost i neprijatnost koju napad
moe izazvati i sve to skrivajui se iza maske dobrog hakera. Veoma je vano veinu
hakerskih motiva prihvatiti uzdrano iz razloga to su loa namera i bezobzirnost srce
svakog kriminalne sklonosti.

LITERATURA
1. Cyber crime, http://library.thinkquest.org/04oct/00460/index.html
2. Dr. Grover Maurice Godwin , The Psychology of the Cyber-Stalker, 2006
http://www.investigativepsych.com/stalk.htm
3. Green Kate, Catching Cyber Criminals, Technology Review, 3.8.2006
http://www.technologyreview.com/read_article.aspx?id=16520&ch=infotech
4. Horn Paul, It's Time to Arrest Cyber Crime, BusinessWeek Online, 2.2.2006
http://www.businessweek.com/technology/content/feb2006/tc20060202_832554
.htm
5. Icove D., Segar K., VonStorch W., Computer Crime, A Crimefighter's Handbook,
O'Reilly & Associates
6. Krone Tony, High tech Crime Brief, Australian Institute of Criminology, 2005
http://www.aic.gov.au/publications/htcb/htcb006.html
7. Pipkin Donald, Does Cyber Crime Pay ?, WebTalk Radio Show, avg.2002
http://www.webtalkguys.com/article-pipkin.shtml
8. What is a cyber stalker?
http://www.angelfire.com/wv/StormMastiffs/cyberstalker.html