Sadraj:

Uvod........................................................................................3
Saobraajna
nezgoda...................................................................................4
Bezbednost drumskog
saobraaja...................4
Struktura saobraajne
nezgode.............6
Osnovni uzroci saobraajnih
nezgoda........................7
Ljudski faktor u drumskom
saobraaju........................8
Zahtevi savremenog saobraaja i psihofizike sposobnosti
oveka........9
Rizik u drumskom saobraaju...10
7.1. Stepen rizika u drumskom saobraaju.......11
7.2. Objektivni i subjektivni rizik u saobraaju.....11
8. Brizna kao rizik u saobraaju....13
9. Kako smanjiti soptstveni rizik...14
10. Zakljuak......16
Literatura17

Uvod
Danas kada se nalazimo na najveem stepenu razvoja i civilizacije nismo sigurni
da li smo odmakli od perioda praistorije kada su nasilne smrti u pitanju. Tome u velikoj
meri doprinosi saobraaj jer se najee nasilna smrt u civilizovanom svetu danas dogaa
u saobraajnim nezgodama. Apsurdno je da u saobraaju kao legalnoj delatnosti vie
stradaju ljudi nego u svim ilegalnim delatnostima zajedno. Zadnjih godina u svetu u
saobraajnim nezgodama pogine blizu 500 000 lica, a izmeu 10 i 15 miliona lica pretrpi
povrede. Posledice saobraajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni,socijalni i

ekonomski problem savremenog sveta. Postavlja se pitanje ko je osnovni krivac za toliki

broj nezgoda.
oveku se pripisuje veliki procenat saobraajnih nezgoda od oko 65 % , ostali faktori
koji utiu na nastanak saobraajne nezgode su:30 % kao rezultat zajednikog uticaja
subjektivnih i objektivnih faktora i 5 % nezgoda nastaje zbog objektivnih faktora.
Meutim ovako veliki procenat se pripisuje oveku zbog toga to drutvo deo svoje
krivice prebacuje na uesnike u saobraaju,na taj nain to deo svojih obaveza prebacuje
na pojedince ( kroz zahtev da ponaanje prilagode i onim uslovima koji nisu optimalni i
poveanom panjom i briljivou kompenziraju objektivne nedostatke.

Saobraajna nezgoda

Termin saobraajne nezgode predstavlja nezgodu na putu u kojoj je uestvovalo

najmanje jedno vozilo u pokretu gde je nastala manja ili vea materijalna teta i gde ima
povreenih i poginulih lica.
Definisati saobraajnu nezgodu vrlo esto je teko poev od samog termina (nezgodeaccident) koji je uslovljen brojnim konceptualnim potekoama. Nezgoda kao termin nije
ba najpovoljniji, ali je znatno prihvatljiviji od izraza nesrea ili udes.
Definicije uglavnom uslovljene na dva osnovna aspekta saobraajnih nezgoda su:
Na dogaaje koji prethode nezgodi
Splet dogaaja koji izazivaju nezgodu
Posledice nezgoda
Saobracajna nezgoda je negativna posledica odvijanja saobraaja koja sa obzirom na
teinu, za pojedinca i drutvo ima velike posledice.
Saobraajnu nezgodu prema posledicama delimo na :
Nezgodu sa materijalnom stetom
Nezgodu sa povreenim licima
Nezgodu sa poginulim licima

Bezbednost drumskog saobraaja

Nezavisnot voznih jedinica je razlog zbog koga je bezbednost saobraaja na

putevima objektivno manja nego na bilo kojoj drugoj vrsti saobraajnice. Kretanje
velikog broja voznih jedinica, razliitih mogunosti, elja i potreba, na istim
saobraajnim povrinama, kretanja na osnovu velikog broja meusobno nezavisnih
donetih odluka velokog broja vozaa jeste stalni i objektivni uzrok moguih nesporazuma
ili sukoba elja, a time i saobraajnih nezgoda.
Ocena da je bezbednost u drumskom saobraaju objektivno najmanja ne treba da slui za
objanjavanje materijalne tete, povreda i pogibija na putevima. Naprotiv, ova ocena
mora biti motiv za subjektivne aktivnosti usmerene na poveanje bezbednosti, kao to su:
mere vaspitanja uesnika u saobraaju, poboljanja putne mree i regulisanja saobraaja,
poboljanja u konstrukciji, odravanju i kontroli ispravnosti vozila, itd.
Bezbednost saobraaja u svim granama, a posebno u drumskom postala je jedna od
osnovnih drutvenih briga. Dananje drutvo trpi ogromne negativne posledice od
saobraaja. Pratei dogaaje nasilnog stradanja dolazi se do zakljuka da se najee
nasilna smrt dogaa upravo u nezgodama, a statistika kae da stanovnik nae zemlje ima
sve veu ansu da doivi saobraajnu nezgodu. Smrtno stradanje u saobraaju u odnosu
na sve velike nasilne smrti je sve dominantnije i sve vee u odnosu na ukupno
stanovnitvo zemlje.
Granina crta koja deli tolerantne od netolerantnih gubitaka dobija se jednainom:
(1)
Gde nam je:
D-broj poginulih u saobraajnim nezgodama u toku godine
N-broj registrovanih motornih vozila na posmatranom podruju
P-broj stanovnika na posmatranom podruju

Ova granica nije u potpunosti korektna i objektivna ali se moe prihvatiti kao kriterijum
za ocenu i uporeivanje ostvarenog nivoa izmeu pojedinih zemalja.
Briljivo prikupljanje podataka o saobraajnim nezgodama ima veoma vanu ulogu u
donoenju zakljuaka o uzrocima nastajanja nezgoda, kao i u donoenju mera da se
nezgode ne bi ponovile i da bi se smanjio njihov broj i posledice.
Analizom statistikih podataka o saobraajnim nezgodama utvruju se osnovni uzroci

nastajanja saobraajnih nezgoda i dovode u vezu sa veliinom i razvojem drumskog

saobraaja, putne mree, porastom broja stanovnika, nivoom organizacije saobraaja, itd.

Struktura saobraajne nezgode

Saobraajne nezgode moemo podeliti na razliite naine i po raliitim kriterijumima

posmatranja:
1. Prema mestu nastajanja
- nezgode koje se dogaaju u naseljenim mestima
- nezgode koje se dogaaju na putu van naselja
2. Prema vremenu nastajanja
- nezgode koje se dogode nou
- nezgode koje se dogode danju
3. Prema posledicama koje izazivaju
- nezgode sa poginulim licima
- sa teko povreenim licima
- sa lake povreenim licima
- i nezgode sa priinjenom materijalnom tetom
4. Prema nainu nastajanja
- meusobni sudar vozila u pokretu
- udar i nalet vozila na prepreku
- nezgode sa ispadanjem lica iz vozila
- nezgode sa prevrtanjem i sletanjem vozila
- nezgode sa obaranjem i gaenjem peaka
5. Prema uzrocima nastajanja i grekama uesnika u saobraaju
- nezgode koje se dogode grekom peaka
- nezgode koje se dogode nedostatkom puta
- nezgode koje se dogode usled neispravnosti vozila
- nezgode koje se dogode usled greke putnikai

i ostale nezgode...

Osnovni uzroci saobraajne nezgode

ovek kao uzronik saobraajne nezgode

Analizirajui oveka kao uzronika saobraajne nezgode treba razlikovati njegove
karakteristike, nasledne, uroene, na koje on ne moe uticati a bitno utiu na bezbednost
saobraaja od osobina koje se steknu i koje su iskljuivo zavisne od oveka. Nasledne
osobine su temperament, karakter, uzrast, iskustvo, itd. Uzroke na koje moemo uticati, a
esti su razlozi nastanka nezgoda su: konzumiranje alkohola, droga i drugih opojnih
sredstava, zamor, itd.
Vozilo kao uzronik saobraajne nezgode
Vozilo moe da utie na povean broj i posledice saobraajnih
nezgoda:
Svojom neodgovarajuom i nedovoljnom stabilnou i neprilagoenou radnim
osobinama i eksploatacionim svojstvima vozaa i puta
Iznenadnim neispravnostima ureaja i delova od naroitog znaaja za bezbednost
saobraaja (koioni ureaj, ureaj za upravljanje i drugi)
Konstrukcijom unutranjosti kabine sa mnogo isturenih i otrih delova
Oteanom mogunou za izlaz iz oteenog vozila u procesu sudara
Nedovoljnom preglednou iz vozila ogranienom malim zastakljenim
povrinama
Slabom svetlosnom signalizacijom
Loom konstrukcijom farova (mogunost zaslepljivanja vozaa nou)
Neefikasnim radom brisaa i preraa vetrobranskog stakla
Put kao uzronik saobraajne nezgode
Put kao faktor bezbednosti utie na broj i posledice saobraajnih nezgoda u sledeim
svojim odlikama:
Neusklaena veliina podunog i poprenog nagiba sa brzinom i karakteristikama
vozila u saobraajnom toku
Neusklaeni geometrijski elementi krivina sa raunskom brzinom i gabaritnim
dimenzijama vozila
Nedovoljna poduna i poprena preglednost puta u krivini i na pravcu
Nedovoljna irina kolovoza

Slab kvalitet kolovoznog zastora, pa se ne ostvaruje dovoljna sila prijanjanja

toka i podloge
Nedovoljne i netane informacije vozaima o putu, objektima na putu, pored puta
i drugo.
Nedovoljna irina i nepouzdan pokriva bankina
Postojanje elemenata na putu koji primoravaju vozaa na otre i brze promene
reima vonje ( nepravilno izgraene ograde, ispupenja i udubljenja na
kolovozu, iznenadna pojava bliskih provalija ili strmih kosina, nasipa ili useka
Postojanje konfliktnih zona du puta na mestima ukrtanja puteva ( razvuene i
neregulisane zone na mestima ukrtanja i ulivanja saobraajnih tokova)
Nedovoljna osvetljenost opasnih raskrsnica, peakih prelaza, petlji, objekata u
zoni puta
Nepravilna i nedovoljna primena horizontalne i vertikalne signalizacije na putu

Ljudski faktor u drumskom saobraaju

Da bi objasnili ponaanje oveka u saobraaju i odgovorili bar delimino na ova sloena

pitanja potrebno obuhvatiti linost oveka i utvrditi uticaj na ponaanje u saobraaju, a
posebno uticaj:

Strukture linosti ( organizacija osobina, temperament i osobine temperamenta,

karekter i karakterne osobine, senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti i
dr.);
Dinamike linosti ( bioloki i socijalni motivi, sklonosti, navike, telesne
karakteristike, stavovi, predrasude, interesi, sposobnost prilagoavanja i dr.);
Doba ivota ( starost );
Pola;
Socijalno-demografskih obeleja ( mesto roenja i prebivalite, kolska sprema,
zanimanje, brano stanje, odnosi u porodici, radni status, meuljudske odnose u
radnoj sredini i dr. );
Alkohola i drugih opojnih sredstava;
Umora;
Bolesti;
Medikamenata;

Invalidnosti;
Nedovoljnog znanja i vetine za upravljanje vozilom;
Nedovoljnog iskustva ( saobraajna zrelost );
Ishrane;
Puenja;
Ostalih stanja i svojstava

Faktori ( karakteristike, obeleja, sposobnosti, osobine ) kod oveka relevantni za

ponaanje u saobraaju nisu konstantni nego se menjaju samo neki bre a neki sporije. Sa
aspekta uspeha sa kojim ovek uestvuje u saobraaju znaajne su promene po sledeim
kriterijumima:

Po kriterijumu podlonosti promenama

Stabilne faktore ( karakteristike ), koji su due vreme nepromenjeni

( psihofizike, psihike i telesne karakteristike, defekti koji onemoguavaju
siguran rad, neke karakteristike linosti itd. ).
Vremenski zavisne faktore, podlone menjanju ( doba starosti, nivo obrazovanja,
iskustvo i dr. ).
Kratkotrajni faktori, podloni stalnim promenama ( panja, koncentracija,
raspoloenje, motivacija i dr. ).

Po kriterijumu kvaliteta uinka

Karakteristike oveka se menjaju tako to se neki poboljavaju dok u isto vreme kvalitet
drugih opada. Kod nekih faktora kvalitet se jedno vreme poboljava da bi kasnije kod
istih tih faktora opadao. Npr. sa godinama iskustvo koje se stie u saobraaju deluje
delotvorno dok u isto vreme sa starou psihofizike sposobnosti oveka opadaju. Kako
e se to odraziti na ponaanje u saobraaju zavisi od mogunosti kompenzacije, odnosno
da li faktori koji dobijaju na kvalitetu mogu kompenzirati gubitak koji je nastao kod
drugih faktora.

 Zahtevi savremenog saobraaja i psihofizike

sposobnosti oveka
Uee u savremenom saobraaju, naroito upravljanje motornim vozilom, postavlja
relativno visoke zahteve pred oveka, odnosno njegove psihofizike sposobnosti. U
krajnjoj liniji ovi zahtevi su posledica nauno-tehnoloke revolucije koja pored svog
unutranjeg, tehnolokog ima i svoj spoljni drutveni sadraj i smisao. Ona, izmeu
ostalog zahteva da se i sam ovek menja-prilagoava u svojoj organizovanosti i nainu
miljenja. Vreme u kom ivimo karakterie veoma brz tempo ivota. Industrijalizacija,
mehanizacija, saobraaj, brzo se menjaju dobijajui nove karakteristike. U toj silnoj
dinamici i napretku nalazi se obian, prosean ovek nemoan da se u potpunosti
prilagodi novonastalim uslovima.
Razvitak ljudskih psihikih i fizikih sposobnosti je oito sporiji od razvitka njegovih
tehnikih sposobnosti. Radna sposobnost savremenog oveka postala je neadekvatna
radnoj sposobnosti tehnikih sredstava kojima treba da rukuje. Zbog toga se o ovome, a o
saobraajnim nezgodama posebno, ne moe kvalifikovano raspravljati uz potpuno
zanemarivanje biolokog hendikepa savremenog oveka. Humanizam kao etiki stav
kojeg prihvatamo obavezuje nas da vodimo rauna o prirodi oveka kao vrednosti u
svakom pojedincu.
U savremenom saobraaju, sa postojeim prevoznim sredstvima, nivoom organizacije
odvijanja, regulisanja, obimom i nainom prezentiranja informacija uesnicima u
saobraaju, ljudske sposobnosti dolaze u iskuenje. ovek moe tehniki usavriti vozilo,
izgraditi kvalitetnije i ire puteve, poboljati druge uslove za odvijanje saobraaja, ali on
ne moe, preko odreene granice, usavriti ( izmeniti ) svoje psihofizike datosti. Ne
moe se mnogo uiniti da se preko odreene mere smanji vreme reagovanja, odnosno
pobolja reakciona sposobnost, izmeni stanje usled zaslepljenosti, straha itd. Tu priroda
postavlja odreene granice.
Zahtevi u savremenom saobraaju nekad prevazilaze mogunosti oveka.Nesavrenost
ljudske prirode, njegov krvotok, ula, nervni sistem, ve od same prirode nisu dorasli
takvoj brzini, snazi vozila i drugim brojnim zadacima koje treba u saobraaju brzo
reavati. Istina, te zahteve nekad poveava, tj. sam sebi namee i sam ovek, jer ga npr.
niko ne tera da vozi veom brzinom i da za odreeno vreme pree neki put.

Rizik u drumskom saobraaju

Bezbednost u saobraaju uvek je zavisila od naina kretanja savlaivanja prostora i

ekonomskih mogunosti drutva i pojedinaca. Zbog toga je evolucija bezbednosti
saobraaja u velikoj meri pratila evolucija naina kretanja, jer je to uticalo na menjanje:
izvora, prirode, snage, neposrednosti i domaaja opasnosti. Kretanje ( savlaivanje
prostora ) danas, naroito na putu, je rizina aktivnost jer stvara kinetiku energiju kojom
upravlja ovek pri relativno velikim brzinama i na uskom ( ogranienom ) prostoru. U
sluaju kolizije, kad kinetika energija izmakne vlasti oveka, dolazi do razmene
( izmene ) energije koja moe ugroziti ljude i imovinu. Drumski saobraaj je otvoren
sistem, u koji se svako, na svakom mestu, anonimno, bez posebne dozvole, u svako
vreme moe ukljuiti. To ovaj sistem ini izrazito nestabilnim i odrava se u ravnotei
samo estom intervencijom oveka. Zbog toga u njemu veliki broj ljudi donosi odluke od
kojih zavisi bezbednost.Posebnu panju treba obratiti na:
Stepen ( nivo i struktura ) rizika u saobraaju,
Uzroci i mehanizmi nastanka i disperzije rizika,
Disperzija rizika u vremenu i prostoru,
Eksponiranost izloenost riziku,
Mogunost konkretizacije rizika,
Neizvesnost rizika,
Ponavljanje rizika,
Upravljanje rizicima u saobraaju itd.

Stepen rizika u drumskom saobraaju

Stepen ( nivo i struktura ) rizika u saobraaju odraava stepen verovatnoe za nastajanje
saobraajne nezgode. Sa poveanjem rizika opasnosti u kvalitativnom ( stepen rizika )
i/ili kvantitativnom ( duina izloenosti riziku ) pogledu poveavaju se izgledi za
nastajanje ovih pojava. Stepen rizika koji prati odvijanje saobraaja zavisi od objektivnog
i subjektivnog rizika opasnosti. Koliko e se esto rizik konkretizovati u saobraajne
nezgode, pored stepena rizika, zavisi i od eksponiranosti riziku i brzine kretanja.
Eksponiranost riziku i brzina kretanja su podloni promenama od faktora koji utiu na
stepen ( nivo i strukturu ) rizika u saobraaju. Prema tome mogli bi rei da uspeh sa

kojim e ovek ( posebno voza motornog vozila ) uestvovati u saobraaju zavisi od:
Stepena objektivnog rizika,
Stepena subjektivnog rizika, odnosno kapaciteta subjektivnih sposobnosti oveka
da izae na kraj sa svojom okolinom u saobraaju ( objektivnim rizikom ),
Eksponiranosti, odnosno duine vremena izloenosti riziku,
Brzine kretanja ( koja znaajno utie na visinu zahteva koje saobraaj postavlja
pred oveka ).

Objektivni i subjektivni rizik u saobraaju

Objektivni rizik povezan je sa objektivnim faktorima ( okolinom ). Ovaj rizik proizvode

objektivni faktori ( uzroci nezgoda, izvori opasnosti ) i radi se pre svega o:
Rizicima povezanim sa putem ( ukljuujui i opremu instalisanu na njemu );
Rizicima povezanim sa okolinom puta;
Rizicima povezanim sa vozilom;
Rizicima povezanim sa prirodnim faktorima ( klimatskim i drugim uslovima);
Rizici povezani sa obimom i stukturom saobraaja ( koji utiu na broj, strukturu i
dinamiku frekvenciju radnji u saobraaju ),
Rizicima povezanim sa drutvenim uslovima ( propusti drutva da stvori
neophodne uslove za bezbedno odvijanje saobraaja ).
Rizici povezani sa neefikasnou institucija u ostvarivanju njihove funkcije u
oblasti bezbednosti saobraaja.
Stepen ( nivo i struktura ) objektivnog rizika ( opasnosti ) nije isti nego se razlikuje, ne
samo izmeu drava i regiona, nego i izmeu pojedinih puteva, naselja, pa i pojedinih
deonica ili mikrolokacija na istom putu, jer na njegovu distribuciju utie veliki broj
faktora, ne samo opteg nego, u odreenoj meri i lokalnog karaktera. Ako prostor,
okolina, ambijent, okruenje nije adaptirano i prilagoeno, ovek je u saobraaju izloen
velikom objektivnom riziku, pa e se ee taj rizik konkretizovati u saobraajne
nezgode. Zbog toga nije svejedno da li drutvo, koje treba da stvori uslove, oveka
korisnika puta stavlja u rizine ( hazardne ) ili optimalne uslove za odvijanje saobraaja.
Struktura objektivnog rizika je takoe razliita. Negde u toj strukturi vei doprinos ( rizik
) daju nedostaci na putu, nesreena signalizacija, struktura voznog parka, klimatski uslovi
ili drugi faktori nego na drugim mestima.

Subjektivni rizik povezan je, odnosno zavisi od oveka ( najee kao korisnika puta ).
Stepen ( nivo i struktura ) subjektivnog rizika uslovljena je individualnim sposobnostima,
svojstvima, obelejima, karakteristikama, motivima, shvatanjima, stavovima,
predrasudama, odnosno razlikama i on pre svega zavisi od:
Kapaciteta performansi oveka,
Sposobnosti da ui, prepozna, otkrije,identifikuje, proceni objektivni rizik
( opasnost ) i na njega adekvatno odgovori,
Saobraajne zrelosti,
Psihofizikih ogranienja (hendikepa ),
Uloge koju ovek ima u saobraaju ( od uloge zavisi visina zahteva i ranjivost),
Dobrovoljne neposlunosti ( nediscipline korisnika puta )

Za sve vreme dok je na putu, pored ostalog, ovek mora i da uoava, otkriva, pronalazi,
identifikuje, procenjuje i svojim ponaanjem odgovara na objektivni rizik. Uspeh sa
kojim e ovek odgovoriti na objektivne uslove ( opasnost ), pored stepena objektivnog
rizika i duine eksponiranosti, zavisi i od njegovih unutranjih subjektivnih sposobnosti
da realno proceni uslove okoline ( subjektivna koncepcija procena opasnosti ).
Nesposobnost oveka da uoi objektivni rizik i na njega svojim ponaanjem adekvatno
odgovori dovodi do kumulacije objektivnog i subjektivnog rizika ( opasnosti ). Ovako
kumulirani rizik se relativno esto konkretizuje u saobraajnu nezgodu. Sa druge strane
sposobnost oveka da uoi objektivni rizik i da svoje ponaanje prilagodi i izbegne
opasnost, ublaava tetno dejstvo objektivnog rizika.
Struktura subjektivnog rizika je razliita. Nekad u toj strukturi vei uticaj ima nii nivo
sposobnosti, loe zdravstveno stanje, nekad nedostatak motivacije, neadekvatne navike,
shvatanja, nekad nedovoljno znanje ili vetina za upravljanje vozilom itd. Rizik
poveavaju svi oni faktori koji smanjuju ( degradiraju ) kapacitet sposobnosti oveka
( alkohol, umor i dr. ), razni motivi ( bioloki i socijalni ), kao i drugi faktori.

Brzina kao rizik u saobraaju

Ljudi su hiljadama godina iveli u sredini u kojoj se sporo kretalo. Svoje psihofizike
sposobnosti ( nervni sistem, ula, i dr. ) ovek je prilagodio takvim uslovima spoljne
sredine i nije bio u stanju da se u tako kratkom vremenskom periodu od 60-70 godina
intelektualno, fizioloki i moralno adaptira na motorno vozilo, odnosno zahteve koje
njegova bezbedna upotreba zahteva. Brzina poveava zahteve, potencira ljudske
nedostatke, osiromauje kontakte i sporazumevanje.ovek je svoje psihofizike
sposobnosti razvio i prilagodio odreenim uslovima spoljne sredine. Za izloenost
dejstvu brzine i energije koju razvijaju motorna vozila ovek nije naoruan namenskim
ulom koje bi mu pomoglo da lake i ranije uoi opasnost na putu. Ovaj nedostatak
oveka mora se nadoknaditi sveukupnim angaovanjem linosti i panjom, ali i
obavezom drutva da adaptira ( prilagodi ) prostor za odvijanje saobraaja. Osim toga
ovekom kao biolokim biem upravljaju bioloki zakoni, dok je vozilo tehniki
proizvod.
Na odluku vozaa o izboru brzine kojom e se kretati utiu razni faktori. Meu njima je i
sistematsko podcenjivanje verovatnoe za nastanak saobraajne nezgode i nedovoljne
svesti o uticaju odabrane brzine na stepen rizika. Na to ukazuju i istraivanja vrena u
svetu u kojima su vozai ispitanici ocenili da su ogranienja brzine na putevima
postavljena nisko, kao i prosene brzine na putevima na kojima je dolo do promene
ogranienja brzine ( navie ili nanie ). Sa poveanjem brzine u veoj meri raste rizik od
povrede i smrti nego rizik od saobraajne nezgode.
Za bezbednost saobraaja nije samo vana brzina kojom se voza kree nego i
pravovremena promena ( prilagoavanje ) brzine. Razlike u brzinama vozila u istom
saobraajnom toku povezane su sa velikim brojem nezgoda. Kada bi se vozila koja se
kreu u istom smeru kretala istom brzinom do sudara izmeu njih ne bi moglo doi. Za
vozae koji se kreu veom brzinom od prosene objanjenje je jednostavnije jer se sa
poveanjem brzine poveava i rizik ( poveava se tempo obrade informacija i uopte
reavanje vozakih zadataka, vozila koja se kreu bre moraju ee preticati i izvoditi
druge sloenije radnje ). Zbog vee brzine i estina ovih nezgoda je vea tako da su i
stope povreenih i poginulih iznad proseka.
Uzroke vee stope nezgoda kod vozaa koji se kreu sporije od prosene brzine treba
traiti u razlozima zbog kojih se kreu takvom brzinom. U ovakvim sluajevima voza se
opredeljuje za sporije kretanje zbog nekih linih razloga ( smanjene sposobnosti,
nedostatak iskustva i dr. ) ili neispravnosti vozila. Kada takav voza odlui ili bude

primoran da povea brzinu od prosene to najee prati i povean rizik. Meutim, stope
nastradalih lica u ovim nezgodama su manje od nezgoda koje izazivaju vozai koji se
kreu brzinom iznad proseka. Brzina, pa i prosena brzina putovanja, je u velikoj meri
kompromis izmeu bezbednosti i mobilnosti. Racionalan voza moe poveati prosenu
brzinu bez poveanja rizika, na taj nain to e bre voziti na delovima puta koji su manje
rizini ( manje optereen deo puta sa dobrim elementima i sl. ), a brzinu smanjiti na
delovima puta na kojima je distribucija opasnosti vea.

Kako smanjiti sopstveni rizik

Da bi se izbegle nezgode voza treba da usvoji i da se adaptira na optimalne
bezbedonosne granice. To znai da voza treba da usvoji bezbednu vozaku praksu i
ostavi vee margine za bezbednost, odnosno manevre za izbegavanje nezgode ako u
takvu situaciju doe. Ovo podrazumeva i takvo ponaanje koje mu omoguava da
izbegne nezgodu i kad se nae u retkim saobraajnim situacijama. Mnogi vozai
prihvataju neadekvatne bezbedonosne granice. Stariji vozai zadravaju bezbednosne
granice iz mlaih dana iako su njihove sposobnosti za obradu informacija i uopte
upravljanje vozilom smanjene.
Proseno ponaanje proizvodi prosean rizik u saobraaju. Ako se ima u vidu da jedan
broj graana koji ima vozaku dozvalu ne upravlja motornim vozilom ( nema vozilo ili
zbog drugih razloga ), kao i tamna brojka neregistrovanih nezgoda, moglo bi se rei
da proseno svaki voza moe biti ukljuen u sobraajnu nezgodu jednom u 10 do 11
godina. Prosean voza nema direktan nain da sazna da je prirodna posledica prosene
vonje uee u jednoj saobraajnoj nezgodi za 10 11 godina ili u oko pet nezgoda u
toku ivota. ta vie, iskustvo, uee u saobraaju i bogata povratna veza estog
upravljanja vozilom ( bez nezgode ) pojaava utisak kod vozaa da bezbedno ( iznad
proseka ) vozi.
Ukoliko voza svojim ponaanjem u saobraaju emituje manji rizik ( bezbednije vozi od
proseka ) srazmerno se poveava verovatnoa da e vreme bez doivljene nezgode biti
due od pretpostavljenog nivoa i obrnuto. Za manji broj nezgoda od proseka voza treba
da usvoji ponaanje koje je, u pogledu bezbednosti, iznad proseka. Centralno pitanje je

kako pojedinac svojim ponaanjem moe smanjiti rizik u postojeim uslovima u kojima
se saobraaj odvija danas. Moginosti smanjenja nezgoda promenom ponaanja vozaa
zavisi od vrste i uzroka saobraajne nezgode.

Nezgode u kojima uestvuje samo jedno vozilo. Kod ove vrste nezgoda postoje
najvee mogunosti da se promenom ponaanja smanji rizik, odnosno izbegnu
ove nezgode. Veina strunjaka smatra da bi se najvei broj ovih nezgoda mogao
izbei pametnijim ponaanjem vozaa, jer one uglavnom nastaju zbog propusta
vozaa vozila koje je u nezgodi uestvovalo.
Nezgode u kojima uestvuje vie vozila. Mogunosti smanjenja rizika, odnosno
ove vrste nezgoda promenom ponaanja vozaa ( prilagoavanje ponaanja
uslovima puta, saobraaja, vozila, atmosferskim prilikama i dr. ) postoje iako su
neto manje nego kod nezgoda u kojima uestvuje jedno vozilo. Ove mogunosti
zavise i od toga da li je voza kriv, delimino kriv ili nije kriv za nezgodu.
Nezgode zbog vie sile ili spoljnjeg dogaaja koji se nije mogao predvideti ni
izbei. Ovde se radi o ekstremnim primerima malog broja nezgoda koje su van
kontrole vozaa i gde se rizik od njih uglavnom ne moe smanjiti promenom
ponaanje vozaa. Ovde se radi o nezgodama koje nastaju zbog ruenja mosta,
pada aviona na put, udara groma, zemljotresa, obruavanja kamenja na put i
drugim sluajevima koji su van kontrole vozaa, odnosno gde je voza neizbena
rtva spoljnjeg dogaaja koji nije mogao predvideti, spreiti ni izbei.

Zakljuak
Individualizam, individualistika psihologija i drugi oiljci koje savremen nain i
tempo uvota ostavlja na linost savremenog oveka negativno se odraavaju na njihovo
uee u saobraaju. Egoizam, netrpeljivost prema drugim uesnicima u saobraaju
prisutna je kod velikog broja korisnika puta. Ovakve uesnike nervira svaka prepreka na
putu, svaki uesnik koji, i ako koristi put pravilno i u granicama namene, remeti njihovo
spokojstvo. Hteli bi da put samo njima pripada.
Nastupile su velike promene za svega nekoliko decenija. ivi se bre i nervoznije.

Pitamo se ta e biti sutra ? A to sutra doivee veliki broj dananjih uesnika koji pamte
i ono jue, pa nije bez znaaja injenica da ove velike promene nastaju u ivotu jednog
oveka. Ako bi se evolucija ovih zadnjih shvatanja i ponaanja na putu kretala u istom
smeru i istom brzinom kao zadnjih godina onda bi perspektiva bezbednosti ljudi i
imovine u saobraaju bila neizvesna. To bi u najmanju ruku umanjilo efekte u pogledu
bezbednosti koje drutvo u ovoj oblasti bude postiglo drugim merama.
Menjanje ponaanja i saobraajne kulture moe se ostvariti, pre svega, kroz bolju
i to raniju pripremu uesnika u saobraaju. Osnovni cilj je postizanje vee saobraajne
zrelosti, to pdrazumeva i mentalnu transformaciju, razvijanje ,,drumske svesti i
prilagoavanje oveka motornom vozilu i saobraaju.

Literatura

Prof. dr Milan Ini ,,Strategija i taktika spreavanja saobraajnih nezgoda Novi

Sad, 1994.
Uvod u saobraaj i transport, knjiga 1.- Prof. Dr Milan Adamovi. Beograd, 2001

Prof.dr Milan Ini ,, ovek autor i rtva saobraajne nezgode Novi Sad, 1997

Adamovi, .,Jovanov G., Dijagnostika putnikih automobila, Tehdis , Beograd,

2007

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima ("Sl. list SFRJ", br. 50/8)