MEHANIKA VRSTIH TELA

(Mirko Babi, Ljiljana Babi)

Mehanika je nauka koja se bavi prouavanjem kretanja i mirovanja materijalnih tela i uzroka koji ta
stanja ostvaruju. Mehanika se deli na statiku, kinematiku i dinamiku.
STATIKA
Statika je deo mehanika koja prouava mirovanje tela i uzroka (uslova) koji to stanje omoguavaju.
Spoljni uzrok (spoljnje dejstvo) na vrsto telo je sila.
Sila
Sila je uzrok promene stanja kretanja ili mirovanja tela. Prvi naunik koji je povezao materijalnost
tela iskazanu masom (m) i promenu stanja kretanja iskazanu ubrzanjem (a) bio je Njutn, koji je
silu definisao na sledei nain:

F =m a

kgm

N = s 2

(1)

Sila je vektorska veliina. Definisana je sa etiri parametra:

- intenzitet,
- napadna taka,
- pravac dejstva (napadna linija) i
- smer dejstva.

Sl. 1. Vektor sile

Sila izaziva isto translatorno kretanje tela u smeru dejstva. Translatorno kretanje je takvo kretanje
pri kome ne postoji obratenje tela. Pri ovakvom kretanju putanje svih taaka tela su meusobno
paralelne.

Moment sile
Posmatra se tap, koji se nalazi u nekoj ravni (sl. 2). tap je privren u taki O tako da se moe
r
obrati oko nje. Ako na nekom odstojanju h od take O deluje sila F , tap e se obrtati u ravni u
smeru pokazanom na slici. Obrtno dejstvo bie intenzivnije ako je vea sila ili ako je vee
odstojanje h. Odstojanje h naziva se krak sile.
Proizvod sile i krak je mera obrtnog dejstva i zove se moment sile za taku:
r
r
M OF = F h

[Nm]

(2)

Sl. 2. Moment sile

Smer momenta sile usvaja se po dogovoru. Moment je, takoe, vektorska veliina. Moment izaziva
obrtno kretanje sa prisustvom translatornog pomeranja. Kada postoje u istoj ravni dve sile istog
inetenziteta, koje imaju paralelne pravce (napadne linije), a suprotne smerove one se jednim
imenom nazivaju spreg sila. Spreg sila uzrokuje isto obrtno kretanje. Posledica sprega sila je
moment sprega. Moment sprega sila je:

r
M = F r

(3)

gde je r najkrae rastojanje izmeu napadnih linija sila sprega, a naziva se krak sprega.

STATIKA MATERIJALNE TAKE

Vie sila koje napadaju neko telo ine sistem sila. Kada se dimenzije tela mogu zanemariti u odnosu
na dejstvo sistema sila tada imamo sluaj da sile deluju na materijanu taku. Ako su sve sile u
jednoj ravni, onda je to ravan sistem sila, a taj deo statike naziva se statika u ravni. Ako su sile u
prostoru to je prostorni sistem sila, a taj deo statike naziva se statika u prostoru.
Slaganje sistema sila koje napadaju materijalnu taku znai da treba odrediti rezultantu tog sistema
sila. Na taj nain sistem sila zamenjujemo jednom silom, a onda dalje analiziramo pod kojim
uslovima e ta taka ostati u ravnotei. Ovi zadaci se mogu reavati analitiki (raunski) i grafiki.

Sistem kolineranih sila

Najjednostavniji sluaj delovanja sila na materijalnu taku je kada sve imaju istu napadnu liniju. U
tom sluaju su sve sile kolinerane, a rezultanta ovog sistema sila jednaka je zbiru pojedinanih sila.

Sl. 3. Sistem kolineranih sila koje deluju na materijalnu taku A

Analitiko (raunsko) odreivanje rezultante svodi se na algebarsko sabiranje pojedinanih sila:
n r
r
r
r
r
FR = F1 + F2 + F3 = Fi
i =1

ili FR = F1 + F2 F3

(4)

Grafiko odreivanje rezultante sila svodi se na grafiko sabiranje vektora sila. Uslov ravnotee
sistema kolinearnih sila je da je rezultanta jednaka nuli. To znai da je i algebarski zbir intenziteta
sila koje deluju na materijalnu taku jdnak nuli.
n

Fr = Fi = 0

(5)

i =1

Sistem proizvoljnih sila u ravni

Ako na materijalnu taku dejstvuju sile razliitih pravaca (napadnih linija) u jednoj ravni tada je re
o sistemu proizvoljnih sila u ravni. Grafiko odreivanje rezultante i u ovom sluaju proistie iz
grafikog sabiranja vektora. Analitiko odreivanje rezultante neto je sloenije nego za sluaj
kolineranih sila. U materijalnoj (napadnoj) taki postavi se pravougli koordinatni sistem (Sl. 4).

Sl. 4. Sistem proizvoljnih sila u ravni

Svaka sila koja dejstvuje na posmatranu taku razlae se na komponente u pravcu x i y osa. U
sluaju kada su to tri sile dobija se da su komponente tih sila sledee:
X1 = F1 cos3
X2 = F2 cos3
X3 = F3 cos3

Y1 = F1 sin1
Y2 = F2 sin2
Y3 = F3 sin3

(6)

Na ovaj nain dobijena su dva sistema kolinearnih sila, koji su usmereni u pravcima koordinatnih
osa. Komponente rezultante dobijaju se na sledei nain:
n

X r = X 1 + X 2 + X 3 = X i = F1 cos 1 + F2 cos 2 + F2 cos 3

i =1

Yr = Y1 + Y2 + Y3 = Yi = F1 sin 1 + F2 sin 2 + F2 sin 3

i =1

(7)

Sile Xr i Yr su projekcije rezultante na koordinatne ose. Intenzitet rezultante moe se izraunati na

sledei nain
Fr =

X r + Yr

(8)

Materijalna taka je u ravnotei ako je rezultanta sistema proizvoljnih sila u ravni, takoe, jednaka
nuli. To znai da su i komponenete pojedinano jednake nuli:
Xr = Xi = 0

Yr = Yi = 0

(9)

HORIZONTALNI NOSAI

Dejstvo sistema sila na tela kod kojeg ne mogu da se zanemare dimenzije je sloenije u pogledu
analize uslova ravnotee. Sluaj se komplikuje zato to se u ovom sliaju javljaju momenti i
spregovi sila. Ovakva dejstva tee da pomere i zakrenu tela. Najjednostavniji sluaj statike tela je
horizontani nosa. Horizontalni nosai su horizontalni tapovi koji su na nekakav nai uvreni za
podlogu. U ovom sluaju osnovni zadatak se svodi na odreivanje:
- otpora oslonaca,
- transferzalnih sila,
- aksijalnih sila i
- napadnih momenata.
Sve ove veliine mogu se odrediti analitiki i grafiki. Horizontalni nosai dele se na:
- proste grede (sl. 5),
- grede sa prepustima (sl. 6) i
- konzole (sl. 7).

Sl. 5. Primer proste grede (levo stvarni izgled, desno uproeni prikaz)

Sl.6. Primer grede sa prepustima (levo stvarni izgled, desno uproeni prikaz)

Sl. 7. Primer konzole (levo stvarni izgled, desno uproeni prikaz)

Na prikazanim slikama (sl. 5, 6 i 7) levo su stvarni prikazi, a desno pojednostavljeni. Optereenje

grede moe da bude koncentrisano, ekscentrino i kontinualno (sl. 8).

Sl. 8. Vrste optereenja (a koncentrisano, b ekscentrino, c kontinualno)

Oslonci su mesta gde nosa dodiruje podlogu. Osnovni naini oslanjanja (sl. 9) su:
- nepokretni oslonac,
- pokretni oslonac i
- ukljetenje.

Sl. 9. Vrste oslonaca (a nepokretni oslonac, b - pokretni oslonac, c ukljetenje)

Nepokretni oslonac dozvoljava obrtanje grede oko njega. Pokretni oslonac dozvoljava i obrtanje i
pomerenja u horizontalnom pravcu, dok ukljetenje ne doputa nikakva pomeranja.
Prosta greda
Kao to je napomenuto prosta greda je jedan od sluajeva horizontalnih nosaa. Razmatrae se
samo jednostavni sluaj kada na gredu deluju koncentrisane sile u vertikalnom pravcu. Primer
proste grede sa dve vertikalne sile dat je na slici (sl. 10). Odrediti uslove pri kojima e prosta greda
ostati u ravnotei znai odrediti otpore oslonaca. Pored toga, u ovom sluaju, zbog konstrukcionih
razloga potrebno je odrediti transferzalne sile i napadne momente u karakteristinim takama. Ovi
zadaci mogu se reiti i grafiki i analitiki. Ovde e biti prikazan analitiki metod.
U poetku reavanja zadatka zamilja se da se uklanjaju oslonci i njihovo dejstvo zamenjuje silama,
koje se nazivaju otpori oslonaca FA i FB. Sada se analizira dejstvo spoljnjih sila F1 i F2 i otpora
oslonaca. Sve ove sile deluju na telo (donja slika grede na sl. 10). Njihova rezultanta mora biti

jednaka nuli da bi greda bila u ravnotei. Poto u posmatranom sluaju dejstvuju samo vertikalne
sile tada je

Yi = 0

(10)

Drugi uslov ravnotee grede je da je suma momenata za ma koju taku jednak nuli. Ovaj uslov ne
postoji u sluaju materijalne take, ali je obavezan kod tela koja imaju dimenzije.

Mi = 0

(11)
Iz prethodna dva uslova mogu se izraunati nepoznati otpori oslonaca. To je ustvari sistem dve
jednaine sa dve nepoznate.
Za konkretni primer, koji je dat na slici (sl.10), slede konkretne jedaine:

Yi = 0

FA F1 F2 + FB = 0

(12)

MA =0

odakle sledi:

F1 a F2 (a + b ) + FB (a + b + c ) = 0
FB =

F1 + F2 (a + b )
(a + b + c )

(13)

F a + F2 (a + b )
F A = F1 + F2 1
(a + b + c )

Suma momenata moe da se uzme za bilo koju taku i rezultat prorauna e biti isti. Da bi
raunanje bilo jednostavnije preporuuje se da se za momentnu taku odabere jedna od taaka u
kojima su oslonci.
Grafiki prikaz transferzalnih sila dat je na slici (sl. 10) i on je proistekao iz ve odreenih otpora
oslonaca. Postupak je takav da se kretanjem sa leva na desno u razmeri nanose vrednosti sila
nastavljanjem na prethodnu. Pri ovom se mora voditi rauna o predznaku (plus ili minus) sile.
Odreivanje napadnih momenata se moe obavljati i sa leve i sa desne strane. Ako je raunanje
tano rezultat je isti. Odreivanje napadnih momenata i sa leve i sa desne strane dobra je provera
tanosti izrade zadatka.
Za primer dat na slici (sl. 10) za taku C odredie se napadni moment sa leve strane, a vrednost
napadnog momenta u taki D odredie se posmatranjem sa desne strane. To se radi na sledei nain:

M Cl = + FA a [Nm]
l
MD
= + FD c [Nm ]

(14)

Sl. 10. Primer zadatke iz proste grede

Ako se eli proveriti da li je dobro odreen moment u taki C moe se obaviti provera prorauna sa
desne strane za istu taku:
M Cd = F2 b + FB (b + c ) [Nm]

(15)

Nakon ovoga uporeujemo rezultate i mora da vai:

M Cl = M Cd

Nakon ovoga crta se dijagram napadnih momenata, tako to je ispod ose pozitivna vrednost, a iznad
negativna. Napadni momenti u obrtnim takama (oslonci) jednaki su nuli.
_____________________________
Vebe i nain verifikacije znanja
Vebaju se zadaci iz statike. Iz ove oblasti sledi zadatak iz proste grede na raunskom testu. Pored
toga, teorijskim pitanjima na testu obuhvaena je i ova oblast.