SAETAK KARAKTERISTIKA LEKA

Amoksiklav, 500 mg + 125 mg, film tablete

Pakovanje: boica staklena, 1 x 15 film tableta

Proizvoa:

Lek farmacevtska druba d.d.

Adresa:

Verovkova 57, Ljubljana, Slovenija

Podnosilac zahteva:

Sandoz Pharmaceuticals d.d. Predstavnitvo Beograd

Adresa:

Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija

Str. 1

1. IME LEKA
Amoksiklav, 500 mg + 125 mg, film tablete
INN:

amoksicilin, klavulanska kiselina

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV
Aktivne supstance: amoksicilin, trihidrat i kalijum- klavulanat.
Jedna film tableta sadri 500 mg amoksicilina u obliku amoksicilin trihidrata i 125 mg klavulanske
kiseline u obliku kalijum klavulanata.
Za pomone supstance, videti odeljak 6.1.
3. FARMACEUTSKI OBLIK
Film tablete.
Amoksiklav, 500 mg + 125 mg, film tablete:: ovalne, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele
boje
4. KLINIKI PODACI
4.1. Terapijske indikacije
Lek Amoksiklav je indikovan u terapiji sledeih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljak 4.2, 4.4 i
5.1):
- akutni bakterijski sinuzitis
- akutni otitis media
- akutna egzarcebacija hroninog bronhitisa (dijagnostiki potvrenog)
- vanbolnika pneumonija
- cistitis
- pijelonefritis
- infekcije koe i mekih tkiva, naroito celulitis, ujedi ivotinja, teki dentalni abscesi sa
okolnim celulitisom
- infekcije kostiju i zglobova, naroito osteomijelitis
Potrebno je pridravati se zvaninih smernica o pravilnoj upotrebi antibiotika.
4.2. Doziranje i nain primene
Doze su izraene prema sadraju amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u sluaju kada su izraene
doze pojedinanih komponenti.
Prilikom izbora doze leka Amoksiklava u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledee:

oekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4)

teinu i lokalizaciju infekcije

Str. 2

starost, telesnu teinu i renalnu funkciju pacijenta, u skladu sa nie navedenim podacima

Ukoliko je neophodno potrebno je uzeti u obzir primenu alternativnih oblika i jaina

amoksicilin/klavulanske kiseline (npr. koji obezbeuju dostupnost viih ili niih doza amoksicilina i/ili
razliite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Ova formulacija leka Amoksiklav, 500 mg + 125 mg obezbeuje ukupnu dnevnu dozu od 1000 mg
amoksicilin/250 mg klavulanske kiseline kada se primenjuje dva puta dnevno, odnosno 1500mg
amoksicilina/375mg klavlanske kiseline kada se primenjuje tri puta dnevno.
Ukoliko se smatra da je potrebna primena vie dnevne doze amoksicilina preporuuje se izbor
alternativne formulacije, amoksicilina/klavulanske kiseline (875mg/125mg) film tablete ili
amoksicilin/klavulanska kiselina za intravensku primenu kako bi se izbegla nepotrebna primena
visokih dnevnih doza klavulanske kiseline.
Duina terapije zavisi od odgovora pacijenta. Neke infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju dui period
terapije. Terapija ne bi trebalo da traje due od 14 dana bez ponovne procene lekara (videti odeljak
4.4, deo koji se odnosi na produenu terapiju).
Odralsi i deca telesne mase 40 kg
- uobiajena doza: jedna film tableta 500 mg/125 mg tri puta dnevno.
Deca telesne mase <40 kg
- 20 mg/5 mg po kilogramu telesne mase na dan do 60 mg/15 mg po kilogramu telesne mase na dan, u
tri podeljene doze.
Deci se mogu davati tablete ili suspenzija amoksicilin/klavulanske kiseline.
Decu starosti 6 godina i mlau trebalo bi leiti suspenzijom amoksicilin/klavulanske kiseline.
Nisu dostupni kliniki podaci o dozama amoksicilin/klavulanske kiseline 4:1 veim od 40 mg/10
mg/kg na dan kod dece mlae od 2 godine.
Nema klinikih podataka o primeni leka amoksicilin/klavulanska kiselina formulacije 7:1 kod
pacijenata mlaih od 2 meseca. Zbog toga se ne mogu dati preporuke za doziranje kod ove grupe
pacijenata.
Stariji pacijenti
Smatra se da prilagoavanje doze nije potrebno.
Oteenje funkcije bubrega
Prilagoavanje doze se bazira na maksimalnim preporuenim vrednostima amoksicilina.
Nije potrebno prilagoavanje doze kod pacijenata sa klirensom kratinina (CrCl) veim od 30 ml/min.
Odrasli i deca telesne mase 40 kg
CrCl: 10-30 ml/min
CrCl <10 ml/min
Hemodijaliza

500 mg/125 mg dva puta dnevno

500 mg/125 mg jednom dnevno
500 mg/125 mg svakih 24 sata, plus 500 mg/125 mg tokom
dijalize, ponoviti na kraju dijalize (s obzirom da se
Str. 3

koncentracije i amoksicilina i klavulanske kiseline smanjuju)

Deca telesne mase <40 kg
CrCl: 10-30 ml/min
CrCl <10 ml/min
Hemodijaliza

15 mg/3.75 mg/kg dva puta dnevno (maksimum 500 mg/125

mg dva puta dnevno)
15 mg/3.75 mg/kg jednom dnevno (maksimum 500 mg/125
mg)
15 mg/3.75 mg/kg/dan jednom dnevno.
Pre dijalize 15 mg/3.75 mg/kg. Kako bi se vratile vrednosti
leka u cirkulaciji, potrebno je primeniti dozu od 15 mg/3.75
mg/kg nakon hemodijalize.

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina <30 ml/min, primena leka amoksicilin/klavulanska kiselina
formulacije 7:1 se ne preporuuje, s obzirom da nema preporuka za prilogoavanje doze.
Oteenje funkcije jetre
Dozirati sa oprezom i pratiti funkciju jetre u redovnim vremenskim intervalima (videti odeljak 4.3 i
4.4).
Nain primene
Za oralnu upotrebu.
Uzimanje leka na poetku obroka smanjuje moguu gastrointestinalnu nepodnoljivost i omoguava
optimalnu resorpciju amoksicilin/klavulanske kiseline.
Moe se zapoeti parenteralna terapija u skladu sa preporukama iz Saetka karakteristika leka za
Amoksiklav 1,2 g praak za rastvor za injekciju/infuziju, a zatim nastaviti sa oralnim preparatima.
4.3. Kontraindikacije
Preosetljivost na amoksicilin, klavulansku kiselinu, na neki penicilin ili na pomone supstance leka.
Postojanje teke reakcije preosetljivosti sa trenutnim nastankom (npr. anafilakse) na drugi betalaktamski antibiotik (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam).
Anamneza pojave utice/hepatike insuficijencije usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline
(videti odeljak 4.8).
4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Pre zapoinjanja terapije amoksicilin/klavulanskom kiselinom, potrebno je paljivo ispitati ranije
reakcije preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili ostale beta-laktamske antibiotike (videti odeljak
4.3 i 4.8).
Kod pacijenata na terapiji penicilinom, prijavljene su ozbiljne i povremeno fatalne hipersenzitivne
reakcije (anafilaktoidne). Vea je verovatnoa da se ove reakcije jave kod pojedinaca sa anamnezom
preosetljivosti na penicilin, kao i kod atopiara. Ako se javi alergijska reakcija, terapija ovim lekom se
mora prekinuti i zapoeti odgovarajua alternativna terapija.
Str. 4

U sluaju da se dokae da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na penicilin, razmotriti

prelazak sa terapije amoksicilin/klavulanska kiselina na amoksicilin, u skladu sa zvaninim
smernicama.
Mogue je da primena navedene formulacije leka Amoksiklav ne bude odgovarajua u sluaju kada
postoji visoki rizik da pretpostavljeni patogeni imaju smanjenu osetljivost ili da su rezistentni na betalaktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta-laktamazama osetljivim na inhibiciju
klavulanskom kiselinom.
Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji S. pneumoniae rezistentne na penicillin.
Mogua je pojava konvulzija kod pacijenata sa oteenom renalnom funkcijom ili kod pacijenata kod
kojih se primenjuju visoke doze leka (videti odeljak 4.8).
U sluaju sumnje na infektivnu mononukleozu ne savetuje se primena amoksicilina/klavulanske
kiseline, s obzirom da je nakon primene amoksicilina pojava morbiliformnog osipa bila udruena sa
navedenim stanjem.
Istovremena upotreba alopurinola tokom terapije amoksicilinom moe poveati verovatnou pojave
alergijskih konih reakcija.
Produena upotreba moe povremeno dovesti do rasta rezistentnih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praenog groznicom udruenog sa pustulama na poetku primene
terapije moe predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti
odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Amoksiklava i u tom sluaju je
kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.
Amoksicilin/klavulasku kisleinu treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa dokazanim
oteenjem jetre (vdeideti odelajk 4.2, 4.3 i 4.8).
Hepatiki dogaaji prijavljeni su uglavnom kod mukaraca i starijih pacijenata i mogu biti udrueni sa
dugotrajnom terapijom. Ovi dogaaji su prijavljeni veoma retko kod dece. U svim populacijama, znaci
i simptomi se obino javljaju tokom ili neposredno nakon terapije, ali u nekim sluajevima mogu
postati vidljivi tek nekoliko nedelja nakon prekida terapije. Ovo stanje je obino reverzibilno.
Hepatiki odgaaji mogu biti teki i, u ekstremno retkim sluajevima, prijavljeni su smrtni sluajevi.
Ovo se skoro uvek javlja kod pacijenata sa ozbiljnim osnovnim oboljenjem ili ako se istovremeno
uzimaju lekovi za koje se zna da imaju potencijal za izazivanje hepatikih efekata (videti odeljak 4.8).
Kolitis izazvan antibioticima prijavljen kod primene skoro svih antibiotika i teina oboljenja moe biti
od blagih oblika do ivotno-ugroavajuih (videti odeljak 4.8). Zbog toga je vano razmotriti ovu
dijagnozu kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nekon primene bilo kog antibiotika. Ako se javi kolitis
izazvan antibiotikom, terapiju amoksicilin/klavulanskom kiselinom treba odmah prekinuti,
konsultovati lekara i zapoeti odgovarajuu terapiju. U ovim situacijama, kontraindikovana je primena
antiperistaltika.
Kod dugotrajne terapije savetuje se periodina procena funkcije sistema organa, ukljuujui funkciju
Str. 5

jetre, bubrega i hematopoeze.

Kod pacijenata koji su dobijali amoksicilin/klavulansku kiselinu retko je prijavljeno produeno
protrombinsko vreme. Kada se istovremeno propisuju antikoagulanti potrebno je odgovarajue
praenje. Moe biti potrebno prilagoavanje doze antikoagulanasa kako bi se odrale eljene vrednosti
antikoagulansa (videti odeljak 4.5 i 4.8).
Kod pacijenata sa oteenjem bubrega, dozu treba prilagoditi u skladu sa stepenom oteenja (videti
odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom mokrae, veoma retko, uoena je pojava kristalurije,
uglavnom pri parenteralnoj primeni amoksicilina sa klavulanskom kiselinom. U toku sprovoenja
terapije visokim dozama amoksicilina savetuje se adekvatan unos tenosti, kako bi se smanjila
mogunost nastanka amoksicilinske kristalurije. Takoe, pri primeni visokih doza, amoksicilin moe
da se precipitira na zidove urinarnih katetera, pa stoga treba redovno proveravati njihovu prohodnost
(videti odeljak 4.9).
Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju
ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog mogue pojave lano pozitivnih rezultata prilikom primene
neenzimskih metoda.
Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Amoksiklav moe uzrokovati nespecifino vezivanje
IgG imunoglobulina i albumina za membrane eritrocita, dovodei do lano pozitivnog Coombs-ovog
testa.
Bilo je izvetaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus
EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom za koje je naknadno
utvreno da nisu inficirani Aspergillus infekcijom. Prijavljene su ukrtane rekacije izmeu
polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza posredstvom Bio-Rad Laboratories Platelia
Aspergillus EIA testa. Stoga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se
primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina paljivo tumae i budu potvreni drugim dijagnostikim
metodama.
Vane informacije u vezi neaktivnih sastojaka leka
Film tablete sadre kalijum, koji moe biti tetan za pacijente na dijeti siromanoj kalijumom, zbog
mogunosti razvoja hiperkalemije ukoliko koncentracija kalijuma u plazmi pree 6,0 mmol/l.
Oralna primena moe biti praena gastrointestinalnim poremeajima.
4.5. Interakcije sa drugim lekovima i drugi oblici interakcija
Oralna antikoagulantna terapija
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju iroku primenu u praksi bez postojanja izvetaja o
interakcijama. Meutim, u literaturi postoje sluajevi poveanja INR (internacionalnog
normalizovanog odnosa) kod pacijenata na terapiji odravanja acenokumarolom ili varfarinom i
propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena lekova neophodna, potrebno je
paljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlaenje amoksicilina iz terapije.
Dodatno, moe biti neophodno podeavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i
4.8).
Str. 6

Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata dovodei do potencijalnog poveanja toksinosti.
Probenecid
Ne preporuuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu
sekreciju amoksicilina. Istovremena primena probenecida moe dovesti do poveanja i produenog
odravanja nivoa amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
4.6. Primena u periodu trudnoe i dojenja
Trudnoa
Klinika ispitivanja na ivotinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih tetnih dejstava
na trudnou, embrionalni/fetalni razvoj, poroaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ogranieni
podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trdudnoe kod ljudi ne ukazuju na
postojanje povienog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U pojedinanom klinikom
ispitivanju ena sa preterminskom, prevremenom rupturom plodovih ovojnica, utvreno je da
profilaktika terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom moe biti udruena sa povienim
rizikom za nastanak nekrotizirajueg enterokolitisa kod novoroenadi. Primenu leka treba izbegavati
tokom trudnoe, izuzev ukoliko lekar ne smatra da je to neophodno.
Laktacija
Obe aktivne supstance leka se izluuju u majino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na
organizam odojeta). Posledino, mogua je pojava dijareje i gljivine infekcije mukoznih membrana
kod odojeta, tako da je mogue da e biti potrebno prekinuti sa dojenjem. Amoksicilin/klavulansku
kiselinu treba primeniti tokom dojenja iskljuivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od
strane odgovornog lekara.
4.7. Uticaj na psihofizike sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mainama
Nisu sprovedena klinika ispitivanja dejstava na sposobnost upravljanja motornim vozilom i
rukovanja mainama. Meutim, mogua je pojava neeljenih dejstava (npr. alergijska reakcija,
vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilom i
rukovanja mainama (videti odeljak 4.8).
4.8. Neeljena dejstva
Najee prijavljene neeljene reakcije na lek su dijareja, munina i povraanje.
U daljem tekstu su navedena neeljena dejstva leka Amoksiklav dobijena na osnovu klinikih
ispitivanja i postmarketinkog praenja, klasifikovana prema MedDRA klasifikaciji organskih sistema.
U cilju klasifikovanja uestalosti pojave neeljenih dejstava koriena je dalje navedena terminologija.
Veoma esta (1/10)
esta (1/100 do <1/10)
Povremena (1/1,000 do < 1/100)
Retka (1/10,000 do <1/1,000)
Str. 7

Veoma retka (<1/10,000)

Nepoznata (nije mogue proceniti uestalost na osnovu dostupnih podataka)
Infekcije i infestacije
Mukokutana kandidijaza
Dominantan rast rezistentnih mikroorganizama
Poremeaji na nivou krvi i limfnog sistema
Reverzibilna leukopenija (ukljuujui neutropeniju)
Trombocitopenija
Reverzibilna agranulocitoza
Hemolitika anemija
Produenje vremena krvavljenja i protrombinskog vremena1
Imunoloki poremeaji10
Angioneurotski edem
Anafilaksa
Sindrom slian serumskoj bolesti
Hipersenzitivni vaskulitis
Poremeaji nervog sistema
Vrtoglavica
Glavobolja
Reverzibilna hiperaktivnost
Konvulzije2
Gastrointestinalni poremeaji
Dijareja
Munina3
Povraanje
Indigestija
Kolitis udruen sa primenom antibiotika4
Crn dlakav jezik
Hepatobilijarni poremeaji
Porast nivoa AST i/ili ALT5
Hepatitis6
Holestatska utica6
Poremeaji na nivou koe i potkonog tkiva7
Koni osip
Pruritus
Urtikarija
Erithema multiforme
Stevens-Johnson-ov sindrom
Toksina epidermalna nekroliza
Bulozni eksfolijativni dermatitis
Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) 9
Poremeaji na nivou bubrega i urinarnog sistema
Intersticijalni nefritis
Kristalurija8
1
videti odeljak 4.4
2
videti odeljak 4.4
Str. 8

esta
Nepoznata
Retka
Retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Povremena
Povremena
Nepoznata
Nepoznata
Veoma esta
esta
esta
Povremena
Nepoznata
Nepoznata
Povremena
Nepoznata
Nepoznata
Povremena
Povremena
Povremena
Retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Munina je ee udruena sa primenom visokih oralnih doza leka. Ako su zabeleene

gastrointestinalne reakcije, mogu se umanjiti uzimanjem Amoksiklav-a na poetku obroka.
4
ukljuujui pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis (videti odeljak 4.4)
5
zabeleeno je blago poveanje nivoa AST i/ili ALT kod pacijenata na terapiji beta-laktamskim
antibioticima, ali nije poznat znaaj navedenih podataka
6
pojava navedenih dogaaja zabeleena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina
(videti odeljak 4.4)
7
neophodno je prekinuti primenu trerapije ukoliko doe do pojave reakcije hipersenzitivnog
dermatitisa (videti odeljak 4.4)
8
videti odeljak 4.9
9
videti odeljak 4.4
10
videti odeljke 4.3 i 4.4
4.9. Predoziranje
Simptomi i znaci predoziranja
Mogue je jasno postojanje gastrointestinalnih simptoma i poremeaja balansa vode i elektrolita.
Uoena je pojava amoksicilinske kristalurije, koja je u pojedinim sluajevima vodila u renalnu
insuficijenciju (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata sa oteenom renalnom funkcijom ili kod pacijenata koji dobijaju visoke doze leka
mogua je pojava konvulzija.
Bilo je podataka da se amoksicilin taloi u urinarnim katetrima, uglavnom nakon intravenske primene
visokih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalne simptome je potrebno leiti simptomatski, uz oprez u pogledu odravanja balansa
vode i elektrolita.
Amoksicilin/klavulanska kiselina moe se ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.
5. FARMAKOLOKI PODACI
5.1. Farmakodinamski podaci
Farmakoterapijska grupa:
ATC kod:

Kombinacije penicilina, ukljuujui i kombinacije sa inhibitorima

beta-laktamaze

J01CR02

Str. 9

Mehanizam delovanja
Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili vie enzima
(koji se nazivaju penicilin-vezujui proteini, PBP) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana,
koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog elijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana
dovodi do slabljenja elijskog zida, to je obino praeno lizom elije i elijskom smru.
Amokisiclin je podloan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga
spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne ukljuuje mikroorganizme koji stvaraju navedene
enzime.
Klavulanska kiselina je beta laktam strukturno srodan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta
laktamske enzime, na taj nain spreavajui inaktivaciju amoksicilina. Kalvulanska kiselina u
monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od klinikog znaaja.
Odnos FK/FD
Smatra se da je vreme izloenosti koncentracijama veim od minimalne inhibitorne koncentracije
(T>MIK) odluujui inilac efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam nastanka rezistencije
Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:
Inaktivacija onim bakterijskim beta laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom
kiselinom, ukljuujui klasu B, C i D.
Oteenje PBP (penicillin-binding proteins),, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka
prema ciljnoj strukuri
Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe moe prouzrokovati ili doprineti nastanku
bakterijske rezistencije, posebno u sluaju Gram negativnih bakterija.
Granice osetljivosti
MIK granice osetljivosti za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti odreene od strane
Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee on Antimicrobial
Suseptibility Testing, EUCAST)
Mikroorganizam
1

Osetljiv
1
1
2
0,25

Granice osetljivosti (g/ml)

Intermedijeran
-

Rezistentan
>1
>1
>2
>0,25

Haemophilus influenzae
Moraxella catarrhalis1
Staphylococcus aureus2
Koagulaza negativne
stafilokoke2
Enteroccocus1
4
8
>8
Streptococcus A, B, C, G5
0,25
>0,25
Streptococcus pneumoniae3
0,5
1-2
>2
Enterobacteriaceae1,4
>8
Gram negativni anaerobi1
4
8
>8
Gram pozitivni anaerobi1
4
8
>8
Granice osetljivosti nezavisne
2
4-8
>8
od vrste1
1
Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije amoksicilina. U cilju ispitivanja osetljivosti,
Str. 10

koncentracija klavulanske kiseline je fiksna i iznosi 2 mg/l.

2
Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije oksacilina.
3
Granine vrednosti osetljivosti navedene u tabeli zasnovane su na granicama osetljivosti na
ampicilin.
4
Granica rezistentnosti R>8 mg/l obezbeuje da su svi izolati sa postojeim mehanizmima
rezistencije prijavljeni kao rezistentni.
5
Granine vrednosti osetljivosti navedene u tabeli zasnovane su na granicama osetljivosti na
benzilpenicilin.
Za navedene vrste mikroorganizama prevalenca rezistencije moe varirati u zavisnosti od geografskog
podneblja i vremenskog razdoblja, pa je poeljno postojanje lokalnih informacija o rezistenciji,
posebno prilikom primene leka u terapiji tekih infekcija. Ukoliko je neophodno, potrebno je potraiti
savet eksperta kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist
primene leka u terapiji bar nekih tipova infekcija.
esto osetljive vrste
Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmi
Enteroccocus faecalis
Gardnerella vaginalis
Staphylococcus aureus (osetljiv na metacilin)
Koagulaza-negativni staphylococci (osetljiv na metacilin)
Streptococcus agalactiae
Streptococus pneumoniae
Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitike streptokoke
Streptococcus viridans grupa
Aerobni Gram negativni mikroorganizmi
Capnocytophaga spp.
Eikenella corrodens
Haemophilus influenzae
Moraxella catarrhalis
Pasteurella multocida
Anaerobni mikroorganizmi
Bacteroides fragilis
Fusobacterium nucleatum
Prevotella spp.
Vrste kod kojih steena rezistencija moe predstavljati problem
Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmi
Enterococcus faecium $
Aerobni Gram negativni mikroorganizmi
Escherichia coli
Klebsiella oxytoca
Klebsiella pneumoniae
Proteus mirabilis
Proteus vulgaris
Prirodni rezistentni mikroorganizmi
Aerobni Gram negativni mikroorganizmi
Acinetobacter sp.
Citrobacter freundii
Str. 11

Enterobacter sp.
Legionella pneumophila
Morganella morganii
Providencia spp.
Pseudomonas sp.
Serratia sp.
Stenotrophomonas maltophilia
Ostali mikroorganizmi
Chlamydia trachomatis
Clamydophila psittaci
Coxiella burnetti
Mycoplasma pneumoniae
$ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu steenog mehanizma rezistencije
Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.
Svi sojevi rezistentni na amoksicilin, mehizmom koji nije posredovan beta laktamazama, su
rezistentni na amoksicilin/klavulansku kiselinu.
Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicilin ne treba leiti ovom formulacijom
amoksiciln/klavulanske kiseline (vdieti odeljke 4.2 i 4.4).
U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa snienom osetljivou, sa uestalou
viom od 10%.
5.2. Farmakokinetiki podaci
Resorpcija
Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disosovani u vodenom rastvoru pri fiziolokom pH.
Obe komponente se brzo i dobro resorbuju nakon oralne primene. Optimalna resorpcija se postie
kada se lek uzima na poetku obroka. Nakon oralne primene, bioraspoloivost amoksicilina i
klavilanske kiseline je oko 70%. Profili obe komponente u plazmi su slini a vreme do postizanja
maksimalnih koncentracija u plazmi (Tmax) u oba sluaja je oko 1 sat.
U daljem tekstu su navedeni farmakokinetiki rezultati klinikih ispitivanja u kojima je
amoksicilin/klavulanska kiselina (500 mg/125 mg tablete, tri puta dnevno) primenjivan natate u
grupama zdravih volontera.
Srednji (SD) farmakokinetiki parametri
Primenjene
Doza
Cmax
Tmax*
PIK (0-24h)
T1/2
aktivne
supstance
(mg)
(g/ml)
(h)
(g.h/ml)
(h)
Amoksicilin
Amoksicilin/
500
klavulanska
kiselina 500
mg/125 mg
Klavulanska kiselina
Amoksicilin/
125 mg
klavulanska
kiselina 500
mg/125 mg

7.19 2.26

1.5
(1.0-2.5)

53.5 8.87

1.15 0.20

2.40 0.83

1.5
(1.0- 2.0)

15.72 3.86

0.98 0.12

Str. 12

* srednji (opseg)
Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline koje se postiu sa amoksicilin/klavulanskom
kiselinom sline su onima koje se postiu oralnom primenom ekvivalentnih doza amoksicilina ili
klavulanske kiseline ponaosob.
Distribucija
Priblino 25% od ukupne koncentracije klavulanske kiseline u plazmi i 18% od ukupne koncentracije
amoksicilina u plazmi je vezano za proteine plazme. Prividni volumen distibucije iznosi priblino 0,30,4 l/kg a amoksicilin i priblino 0,2 l/kg za klavulansku kiselinu.
Nakon intravenske primene, i amoksicilin i klavulanska kiselina naeni su u unoj kesi,
abdominalnom tkivu, koi, masnom i miinom tkivu, sinovijalnim i peritonealnim tenostima, ui i
gnoju. Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnoj tenosti.
Na osnovu studija na ivotinjama, pokazano je da nema dokaza o znaajnom zadravanju bilo koje
aktivne supstance u tkivinom materijalu. Mogua je detekcija amoksicilina u majinom mleku, kao i
veine penicilinskih lekova. Takoe je mogua detekcija klavulanske kiseline u tragovima u majinom
mleku (videti odeljak 4.6).
Pokazano je da obe komponente leka prolaze placentu (videti odeljak 4.6).
Biotransfiormacija
Amoksicilin se delom izluuje u urin u obliku inaktivne peniciloinske kiseline u koliinama koje su
ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podlee intezivnom metabolizmu u
ljudskom organizmu i eliminie se putem urina i fecesa i u obliku ugljen-dioksida u izdahnutom
vazduhu.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se za klavulansku kiselinu glavni put
eliminacije odvija renalnim i nerenalnim mehanizmima.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilin/klavulanske kiseline iznosi priblino jedan as i srednji
ukupni klirens iznosi priblino 25 l/h kod zdravih osoba. Priblino 60 do 70% amoksicilina i priblino
40 do 65% klavulanske kiseline se ekskretuje u nepromenjenom obliku u urin tokom perioda od prvih
6 sati nakon primene pojedinane doze od 250/125 mg ili pojedinane doze od 500/200 mg tableta.
Razliita klinika ispitivanja su pokazala vrednost urinarne ekskecije 50-85% za amoksicilin i izmeu
27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 asa. Najvea koliina klavulanske kiseline se
ekskretuje tokom prva 2 asa nakon primene leka.
Istovremena primena probenecida odlae ekskreciju amoksicilina, ali ne odlae renalnu ekskreciju
klavulanske kiseline (videti odeljak 4.5).
Starost
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slino kod dece starosti priblino 3 meseca do 2.godine ivota i
kod starije dece i odraslih osoba. U sluaju veoma mlade dece (ukljuujui preterminsku
novoroenad) uestalost primene leka tokom prve nedelje ivota ne bi trebalo da prelazi primenu dva
puta dnevno, usled nezrelosti renalnih metabolikih puteva eliminacije. Savetuje se oprez prlikom
odabira doze leka kod starijih pacijenata, kod kojih postoji vea verovatnoa za postojanje smanjene
renalne funkcije i u navedenenom sluaju moe biti korisno praenje renalne funkcije.

Str. 13

Pol
Nakon oralne primene amoksicilin/klavulanske kiseline kod zdravih mukaraca i ena, pol nije imao
znaajnog uticaja na farmakokinetiku bilo amoksicilina bilo klavulanske kiseline.
Renalna insuficijencija
Ukupni serumski klirens amoksicilina/klavulanske kiseline se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem
renalne funkcije. Smanjenje klirensa leka je izrazitije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu,
obzirom da se vei procenat amoksicilina izluuje renalnim putem. Stoga je kod renalnog oteenja
neophodno podesiti doze leka, kako bi se spreila neeljena akumulacija amoksicilina i istovremeno
obezbedilo odranje potrebnih nivoa klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).
Hepatika insuficijencija
Savetuje se oprez prilikom odreivanja doze kod pacijenata sa hepatikom insuficijencijom i redovno
praenje hepatike funkcije u pravilnim vremenskim intervalima.
5.3. Pretkliniki podaci o bezbednosti leka
Pretkliniki podaci nisu pokazali postojanje posebne opasnosti po ljude na osnovu klinikih ispitivanja
bezbednosne farmakologije, genotoksinosti i reproduktivne toksinosti.
Klinika ispitivanja toksinosti ponovljenih doza amoksicilin/klavulanske kiseline sprovedena na
psima pokazala su pojavu gastrine iritacije i povraanja i diskoloracije jezika.
Nisu sprovedena klinika ispitivanja karcinogenosti primene leka Amoksiklav ili njegovih
komponenti.
6. FARMACEUTSKI PODACI
6.1. Lista pomonih supstanci
Jezgro film tablete
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
Krospovidon
Kroskarmeloza-natrijum
Magnezijum-stearat
Celuloza, mikrokristalna
Omota film tablete
Hidroksipropilceluloza
Etilceluloza
Polisorbat 80
Trietilcitrat
Titan-dioksid (E171)
Talk
6.2. Inkompatibilije
Nije primenjilvo.
Str. 14

6.3. Rok upotrebe

2 godine
6.4. Posebna upozorenja koja se odnose na uvanje
Lek uvati na temperaturi do 25C, na suvom mestu; uvati u originalnom pakovanju.
6.5. Vrsta i sadraj pakovanja
U kartonskoj kutiji se nalazi 1 staklena boica (mrko liveno staklo hidrolitike klase III) sa
aluminijumskim, lakiranim zatvaraem sa navojem, sa desikantom stavljenim u boicu sa tabletama.
U boici se nalazi 15 film tableta.
6.6. Uputstvo za korienje, rukovanje i odlaganje
Nema posebnih zahteva.
7. NOSILAC DOZVOLE
Sandoz Pharmaceuticals d.d. Predstavnitvo Beograd
Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija
8. BROJ DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE
Broj prve dozvole: 229/2005/12
Broj obnove dozvole: 515-01-2748-10-001
9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE
Datum prve dozvole: 26.08.2005.
Datum obnove dozvole: 14.04.2011.
10. DATUM REVIZIJE TEKSTA
Mart, 2011.

Str. 15