BAZE PODATAKA

SEMINARSKI RAD
TEMA: ROBNO POSLOVANJE

Predmetni nastavnik:

Student:

Abramovi dr Borislav

Todorovi Borislav
Indeks br.48/03-3-INF

Novi Sad, Jun 2004

SADRAJ
SADRAJ.......................................................................................................2
1. UVOD.........................................................................................................3
1.1 BAZE PODATAKA - ACCESS.............................................................3
1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U..............4
1.2.1 TABELE..........................................................................................4
1.2.2 FORME...........................................................................................5
1.2.3 UPITI...............................................................................................6
1.2.4 IZVETAJI......................................................................................6
2. ZADATAK..................................................................................................8
2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE.................................8
2.1.1 ULAZNI PODACI APLIKACIJE...................................................8
2.1.2 INTERAKTIVNI RAD...................................................................8
2.1.3 TAMPANI IZVETAJI.................................................................9
2.2 ANALIZA I ZRADA APLIKACIJE......................................................9
2.2.1 Relacioni model podataka.............................................................10
2.2.2 Izrada tabela..................................................................................14
2.2.3 Izrada formi, upita i izvetaja........................................................16
2.2.4 Izrada switchboarda.......................................................................20
2.2.5 Moduli i VBA................................................................................22
3. ZAKLJUAK...........................................................................................27

1. UVOD
1.1 BAZE PODATAKA - ACCESS

Baza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih

podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili predmete,
organizovanih za odreenu namenu. Znai, baza podataka predstavlja
organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi
podataka mogu biti organizovani po vie razliitih obeleja po kojima je
mogue primenom odgovarajuih mehanizama baze vriti pretraivanja i
nalaenje ba onih podataka koji su potrebni.
Brigu o podacima, vezama meu podacima, ispravnosti podataka i
svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi
podataka (DBMS Database Management Sistem). Svi moderni sistemi za
upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka to znai da
korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake
operacije nad sadrajem baze podataka takoe tabela. Pored toga relacioni
model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka
(tabela) baze podataka u strukturiranu celinu.
Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama
podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s
Windowsima 95, 98/NT i XP, i stie u okviru paketa Microsoft Office XP
Professional. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama
Windowsa (Windows 3.x).
Access omoguuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao i
stvaranje izvjetaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne
mogunosti Access-a su sledee:
- Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih
programa.
- Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na nain koji se eli.
3

- Brzo stvaranje izvjetaja ili priprema ispis nalepnica za pisma

upotrebom svih ili samo dela podataka.
- Kreiranje formi kako bi manje struni korisnici mogli unositi nove
podatke u bazu podataka.
- Stvaranje upita koji e reziltirati izvetajem zavisno od uslova koji su
postavljeni.
1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U

Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledeih elemenata

odnosno objekata:
-

tabele,
forme,
upiti i
izvetaji
makroi i VBA.

Pored osnovnih elemenata Access baza moe da sadri i Data Access

strane, makroe i/ili VBA module (Visual Basic for Application - programski
jezik za programiranje operacija u Office aplikacijama). Svrha ovih
elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne mogue
prilagoenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva
korisnika.
1.2.1 TABELE

Osnovni elemenat svake baze podataka je tabela. Svaka tabela sari

kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili elija u koje Access
smeta karakteristian podatak. Red tabele predstavlja jedan slog koji sa
svojim poljima daje grupu podataka iji je karakter odreen kolonama
tabele. Definisanjem kolone, odnosno karaktera podatka koji e se slagati u
koloni, polja u koloni se definiu i svrstavaju u odreen tip, koji moe biti:
tekst, broj, datum/vreme, logiko polje, memo polje (polje u koga se moe
uneti tekst proizvoljne veliine), polje za unos brojeva u novanom formatu,
posebno polje u kome se automatski po zapoetom unosu sloga inkrementira
4

broj (polje AutoNumber), hiperlink polje (pokaziva na adresu na Internetu),

OLE objekt polje (polje sa objektom povezanim iz drugog programa) i Look
Up polje (polje iji prikazani sadraj se nalazi u drugoj tabeli).

Pri kreiranju baze podataka veoma je bitno postaviti tip polja, jer su
pre svega, organizovanost podataka i veliina same baze u direknoj vezi sa
ispravno postavljenim tipom polja.
1.2.2 FORME

Svi podaci koji se unose u bazu podataka zavravaju u tabeli i spremni

su za obradu. Pomalo je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se
kreiraju posebne maske tzv. forme kako bi se lake unosili podaci. Forma
omoguava stvaranje stranice kako bi se kasnije unosili eljeni podaci na
najjednostavniji
nain.
Access
povezuje formu i
tabelu pa podaci
koji se unesu u
formu neposredno
se slau u tabelu
formirajui novi
slog tabele. Forma
za unos podataka
moe
sadrati
slike, komandne

tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...), moe sadrati

podformu itd.
1.2.3 UPITI

Upit je nain skrivanja informacija koje se ele videti, a da bi se

informacije koje se ele prikazati videle to jasnije. U tom smislu bitno je iz
mnotva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne bi li se dobila
egzaktna informacija. Tako se uz pomo upita mogu filtrirati podaci kako iz
jedne tako i iz mnotva drugih tabela u okviru baze podataka.

Pored toga mogue je i ustanoviti kriterijume po kojima e se vriti

pretraga i sortiranje podataka. Rezultat svakog upita je, praktino jedna
nova tabela sa novoformiranim slogovima po eljenim kriterijumima.
1.2.4 IZVETAJI

Izvetaji predstavljaju elektronski oblik klasinih papirnih obrazaca

koji se mogu gledati na ekranu ili tampati na papir. Podaci prikazani u

izvetaju mogu biti izvedeni iz tabela ili iz upita (filtrirani podaci). Kreiranje
izvetaja je veoma slino dizajniranju formi.
1.2.5 MAKROI I MODULI
Makroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata baze
podataka pisanjem programa. Nije retkost da se javlja potreba za
formiranjem funkcija koje ne postoje u Accessu, ili se grupe funkcija moraju
vezati u jedu celinu, pa se za razvijanje i automatizovanje baze podataka
mora pristupiti pisanju programa. Makroima se iz konanog skupa funkcija i
naredbi automatizuje rad baze, oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja
nekog objekta ili dogaaja na objektu. Meutim, korienje makroa se u
novijim aplikacijama izbegava, jer se puna sloboda i funkcionalnost
ostvaruju tek kreiranjem i upotrebom modula. Objekat, modul predstavlja
niz procedura i funkcija koje nisu napisani za neke konkretne forme ili
izvetaje. Access poseduje mogunost direktne upotrebe Visual Basic-a u
svrhu kreiranja modula.

2. ZADATAK
2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE

ROBNO POSLOVANJE je aplikacija koja obezbeuje sve evidencije

o stanju i prometu roba, neophodnih za organizovano i aurno voenje
zaliha. Ova aplikacija prati kretanje roba po stvarnim nabavnim
vrednostima, sa mogunou preraunavanja cena u skladu sa poslovnom
politikom preduzea. Takoe se obezbeuje delimian ili potpuni otpis roba,
a obrauje i evidenciju kretanja roba po vrsti i mestima prodaje. Aplikacija
podrava obrade sa vie subjekata i vie skladita.
2.1.1 ULAZNI PODACI APLIKACIJE

Matini podaci roba,

Poetno stanje roba,
Prijemnice, viak po inventaru i povratnice izvetaji,
Izdatnice, manjak po inventaru i otpremnice,
Rashodovanje roba oteenih u transportu i manipulaciji,
Povraaj roba od kupca.

2.1.2 INTERAKTIVNI RAD

Glavni meni aplikacije ROB obezbeuje:

-

Unos i auriranje matinih podataka roba,

Knjienje svih vrsta prometnih promena,
Upite na ekranu,
Preglede na tampau,
Prelazne i zavrne obrade, automatsko otvaranje i dr.,
Sistemsko spaavanje i rekonstrukcija podataka.

2.1.3 TAMPANI IZVETAJI

Bilans roba,
Promet po subjektima, mestima prodaje, skladitima
Pregled prometa po vrsti robe, kupcu, periodu
Dnevnik ulaza-izlaza roba,
Analitika evidencija-kartoteka roba,
Stanje svih zaliha po artiklima unutar skladita,
Izvetaj o stanju i otpisu roba,
Pregled poetnog stanja,
Pregled stanja pre i posle inventara, viak, manjak,
Popisna lista.

2.2 ANALIZA I ZRADA APLIKACIJE

Na osnovu dobijenog zadatka a sa ciljem to efikasnijeg rada baze

podataka potrebno je izvriti analizu toka podataka. U tu svrhu formiran je
grafiki prikaz hijerarhije funkcija ne bi li se sagledao tok podataka odnosno
obuhvatili svi neophodni elementi da bi aplikacija funkcionalno
zadovoljavala sve potrebne zahteve a da pri tom nema udvajanja, odnosno
redudantnosti podataka.
Dijagram konteksta predstavlja prvi, najvii hijerarhijski nivo
dijagrama toka podataka na kojem se u obliku jedne, jedinstvene funkcije,
prikazuju veze procesa iz sistema koji se analizira sa okruenjem. Pomou
dijagrama konteksta definiu se granice, sadraj globalnih ulaznih i izlaznih
podataka i sama razmena podataka sa njihovim ekstremnim nosiocima.
Dijagram konteksta predstavlja, u sutini, dijagram toka
podataka na najviem nivou apstrakcije podataka i formalizam njegove
izrade svodi se u potpunosti na formalizam dijagrama toka podataka, s tim
to je kod dijagrama konteksta obavezno oznaavanje svih prijemnika,
predajnika i promo-predajnika podataka, dok dok je kod dijagrama toka
podataka opciono.

Na narednom grafiku prikazan je kontekst dijagram, koji odreuje

granice aplikacije i zadatku koji treba da se ispuni za kreiranje aplikacije
robnog poslovanja.
Robno
poslovanje

Promet

Unos

Pregledi i
izvetaji

ifarnici

Roba

Komintent

Izmen
a

Administracija

Rad sa
korisnicima

Izvetaj
i

Spas
podataka

Bilans roba
Promet po...

Pregledi

Grua roba
Dnevnik u-i

Magacina

Optina

Pregled
poetnog
stanja

Kartoteka
Svih zaliha

Pr. Stanja pre

i posle
inventara

2.2.1 Relacioni model podataka

Na osnovu definisanog projektnog zadatka a u cilju to efikasnijeg

manipulisanja podacima, uzimajii u obzir injenicu da moe biti vie
desetina hiljada podataka, potrebno je izvriti organizaciju podataka. U tu
svrhu koristi se metod E-R modelovanja podataka. Ovaj model omoguuje
analitiaru da identifikuje objekte i njihove veze. U smislu strukturne
analize, ovakvo modelovanje prua detalje u vezi skladita podataka i
njihovih veza prema procesima prikazanim u modelu toka podataka.
Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranje entiteta
odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra, odnosno da se
posmatraju neke od njegovih osobina. Te osobine nazivaju se obeleja ili
atributi. Svaki od entiteta sadri odreen skup osobina gde svaka konkretna

10

vrednost obeleja iz skupa osobina ini podatak. Takoe u skupu obeleja

postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni klju.
Svi ostali atributi iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po
potrebi pojaviti kao sekundarni kljuevi.
Entiteti se dele na objekte, osobine i veze. Ulogu objekta obino
preuzimaju vrsti (primarni) elementi sistema koji ne zavise od drugih
primarnih elemenata, ali i objekti koji su u odreenom stepenu zavisni od
drugih. Osobine opisuju objekat koji se posmatra, dok su veze posebni
entiteti ili pridruene osobine koji povezuju dva ili vie objekata.
Na osnovu E-R modela identifikovani su sledei entiteti sa
pripadajuim atributima:
Entitet: ROBA
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.
5.

ATRIBUT
IDROBE
IDGRROBE
NAZIVROBE
JEDINICA
PAKOVANJE

TIP PODATKA
AUTONUMBER
NUMBER
TEXT
TEXT
TEXT

PRIMARNI KLJU

Entitet: GRUPA ROBE

RED.
BROJ
1.
2.

ATRIBUT
IDGRROBE
OPISGRROBE

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT

PRIMARNI KLJU

Entitet: KOMINTENT
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.

ATRIBUT
IDKOMINTENTA
IME
ADRESA
TELEFON
KONTAKTOSOBA
TRASAKCIONIRACUN

TIP PODATKA
AUTONUMBER
TEXT
TEXT
NUMBER
TEXT
NUMBER

PRIMARNI KLJU

11

Entitet: MAGACIN
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.

ATRIBUT
SIFRAMAGACINA
LOKACIJA
SIFRALOKACIJE
POSTANSKIBROJ

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
NUMBER
NUMBER

PRIMARNI KLJU

Entitet: MESTA
RED.
BROJ
1.
2.
3.

ATRIBUT
POSTANSKIBROJ
NAZIV
SIFRAOPSTINE

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
NUMBER

PRIMARNI KLJU

Entitet: OPTINE
RED.
BROJ
1.
2.
3.

ATRIBUT
SIFRAOPSTINE
NAZIV
POSTANSKIBROJ

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
NUMBER

PRIMARNI KLJU

Entitet: PROMET
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

ATRIBUT
IDPROMET
IDROBE
IDKOMINTENTA
IDMAGACINA
DATUMSTAVKE
KOLICINA
JEDINICNIIZNOS
SALDO
STANJE
IDTRANSAKCIJE
BROJDOKUMENTA
VRSTADOKUMENTA

TIP PODATKA
AUTONUMBER
NUMBER
NUMBER
NUMBER
DATE/TIME
NUMBER
NUMBER
NUMBER
NUMBER
NUMBER
TEXT
NUMBER

PRIMARNI KLJU
SEKUNDARNI KLJU
SEKUNDARNI KLJU
SEKUNDARNI KLJU
SEKUNDARNI KLJU

12

Entitet: TRANSAKCIJE
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.

ATRIBUT
IDTRANSAKCIJE
OPISTRANSAKCIJE
ULAZIZLAZ
TIP

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
NUMBER
TEXT

PRIMARNI KLJU
TIP KOMINTENTA

Entitet: DOKUMENTI
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.

ATRIBUT
IDDOKUMENTA
OPISDOKUMENTA
OPSEGOD
OPSEGDO

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
NUMBER
NUMBER

PRIMARNI KLJU

Entitet: POPIS
RED.
BROJ
1.
2.
3.
4.
5.

ATRIBUT
IDROBE
NAZIVROBE
JEDINICA
KOLICINA
DATUMPOPISA

TIP PODATKA
NUMBER
TEXT
TEXT
NUMBER
DATE/TIME

PRIMARNI KLJU

Do kraja, definisano je deset entiteta sa definisanim atributima kao i

njihovim tipovima podataka gde se za svaki entitet utvrdio primarni a za
neke i sekundarni kljuevi.
Da bi se eliminisala redundantnost podataka, posebna oblast pri
projektovanju baze podataka je normalizacija (prva, druga, trea, etvrta i
peta) forme podataka. Nakon normalizacije grubo formirane tabele dobijaju
znatno funkcionalniju formu. U konkretnom zadatku tabela promena ulaza i
tabela promena izlaza spajaju se u jednu tabelu koja obuhvata sve
neophodne elemente dok se redudantnost gubi.
Veze, odnosno relacije izmeu ovih entiteta prikazani su na sledeoj
slici.

13

2.2.2 Izrada tabela

Nakon
izvrene
prve
normalizacije dobije se broj i veze
izmeu tabela kao to je prikazano na
predhodnoj slici. Matina tabela je
tabela roba. Ona sadri sve
neophodne atribute robe dok svi ostali
elementi direktno vezani za robu kao
to su grupa roba i elementi poetnog
stanja odnosno popisa robe su svrstani
u
posebne
tabele
a
putem
jedinstvenog kljua direktno vezani za
tabelu roba. Tabela prometa je u stvari
najkompleksnija jer ona obuhvata
elemente iz svih tabela. Iz tog razloga,
14

formirana je na takav nain da pored primarnog kljua IDPROMET ima

etiri strana kljua i to: IDROBE, IDKOMINTENTA, IDMAGACINA i
DATUMSTAVKE. Pored kljueva tabela sadri jo i atribute kao to su:
koliina, jedinini iznos, saldo, tip transakcije, broj dokumenta i vrsta
dokumenta. Po karakteru podatka (Data Type) polja su definisana na sledei
nain: polje IDPROMET definisan je kao AutoNumber dok polja stranih
kljueva izuzev polja DATUMSTAVKE koji je definisan kao Date/Time,
definisani su kao Number iako su u tabelama u kojima predstavljaju
primarni klju AutoNumber, jer se oni u ovu tabelu samo pozivaju. Polja
koliina, jedinini iznos, saldo, tip transakcije, broj dokumenta i vrsta
dokumenta se definiu kao Number.
Sve tabele su kreirane korienjem Design View
-a mada Access
dozvoljava kreiranje tabela i uz pomo arobnjaka (Create table by using
wizard),
importovanjem
tabela iz Microsoft
Excela - Import
Table ili
Link
Table - arobnjak
koji kreira tabelu
koja je "povezana"
(znai da ta tabela
nije u bazi koja se
kreira ve u nekoj
drugoj,
ali
je
mogue pozvati iz
baze koja se kreira)
sa nekom tabelom iz
spoljne datoteke.
Kroz primer definisanja tabele prometa prikazan je nain definisanja
svih tabela koje su formirane za potrebe kreiranja ove aplikacije. Kreirano je
deset tabena sa definisanim primarnim kljuevima, kolonama i definisanim
poljima unutar tabela. Kao rezultat ovog dela projektovanja aplikacije
stvorena je osnova za nastavak razvoja aplikacije jer sada je mogue
formirati sve ostale elemente koji ine jednu aplikaciju odnosno formirati
forme za unos podataka, upite i izvetaje.

15

2.2.3 Izrada formi, upita i izvetaja

Na osnovu kreiranih tabela potrebno je formirati forme za unos

podataka. Naravno da se podaci mogu direktno unositi u tabele, ali potrebno
je omoguiti lak i ne smetan unos podataka koji mogu da koriste i priueni
operateri na krajnje jednostavan nain. U tu svrhu kreiraju se forme koje
sadre sve elemente jednog sloga tabele ali imaju mnogo prijatniji izgled.
Forma je komponenta baze podataka ija je funkcija interakcija sa
korisnikom. Korisnik ne vidi tabele ve forme. Forme se koriste za:
- unos podataka,
- stvaranje "switchboard"-a tj. forme iz koje se otvaraju druge forme,
pokreu upiti i tabele,
- stvaranje "dialog boxes"-a (upitnika) za primanje korisnikog unosa i
onda se na osnovi tog unosa nastavljaju akcije (primer je dialog box
kod parametarskih upita).
Kao i kod kreiranja tabela, Access nudi vie mogunosti za kreiranje
formi:
- Design view stvaramo formu od praznog prozora forme, moramo
sam kreator dodavati sve kontrole na radnu povrinu. Izgled forme
zavisi potpuno od autora i njegovim potrebama
- Form wizard arobnjak pomou kojeg se moe izgraditi osnovni
tipovi formi ukljuujui i subforme.
- Auto form : Colomunar arobnjak koji automatski stvara formu, a
kontrole slae u redove.
- Auto form : Tabular arobnjak koji automatski stvara formu, a
kontrole slae u kolone.
- Auto form : Datasheet arobnjak koji automatski stvara formu u
obliku tabele.
- Chart Wizard arobnjak koji pravi grafove iz odabranih polja i
stvara formu sa tim grafom.
- Pivot table wizard arobnjak koji stvara formu sa Excelovom
tabelom.
Forme za ovu aplikaciju kreirane su uz pomo arobnjaka ali nakon
to su kreirane korienjem dizain opcije poboljavani su neki elementi kako
16

bi forme dobile na lepem izgledu ali i funkcionalnocti (dodavanjem tastera

za izlaz iz forme).
Za potrebe ove
aplikacije kreirano je
deset formi od kojih
devet
slue
za
direktno
unoenje
podataka u tabele,
dok je jedna forma
kreirana kao forma za
unos kriterijuma za
pretraivanje odnosno
kriterijume za upite.

Unoenjem podataka kroz forme popunjava se baza i tada se stvara

mogunost za pretraivanje podataka po razliitim kritetijumima. U tu svrhu
formiraju se upiti odnosno Query. Dakle, upit je komponenta baze podataka
kojom se koristimo kada se eli nai, izvui i/ili promeniti odreeni podatak
ili grupa podataka, iz jedne ili vie tabela, pored toga oni se mogu koristiti
kao podloga za izvetaje ili forme. Ba kod kreiranja upita najvie do
izraaja dolaze kljuevi koji su definisani pri formiranju tabela. Oni sada
omoguuju da se iz tabela mogu izdvajati samo pojedini atributi, i time se
umnogome olakava i ubrzava pretraga podataka.
Takoe, kao i kod tabela za kreiranje upita otvorita se upit grupa i
odabira New gde Access nudi takoe vie izbora za nain kreiranja upita, i
to:
- Design View Otvara prazan upit u koji autor sam postavlja polja
koja eli u njemu.
- Simple query wizard arobnjak koji ubrzava i pojednostavljuje
proces, odabira polja u upitu (preporueno koritenje).
- Crosstab query wizard arobnjak koji kreira crosstab upite.
- Find Duplicates query wizard arobnjak koji stvara upit iz jedne
tabele ili upita, a prikazuje redove koji imaju istu vrednost u nekom
polju.
17

- Find Unmached query wizard arobnjak koji trai redove iz jedne

tabele koji nisu povezani ni sa jednim redom u drugoj tabeli.

Za potrebe ove aplikacije kreirano je trinaest upita najveim delom za

filtriranje podataka namenjenih formiranju izvetaja ali i kao pomoni
podatak na formama koji, konkretno, daje podatak o trenutnom stanju
materijala na zalihama.

U okviru upita (polje Criteria) mogu se definisati konkretni kriterijumi

gde se dodatno filtriraju podaci gde se unosom teksta u uglaste zagrade u
datom polju pri otvaranju upita pojavljuje prozor sa naredbom za unos
parametarske veliine.

18

Takoe, mogue je i formiranje formi koje e olakavati unos

kriterijuma za pretraivanje i sortiranje gde se na jednoj formi mogu uneti
vie kriterijuma za vie upita. Za potrebe ove aplikacije kreirana je jedna
takva forma iz koje je unosom karakteristinih vrednosti mogue formirati
tri razliita upita.

Pored uvoenja kriterijuma pri kreiranju upita mogue je korienje

kako prostih tako i sloenijih matematikih funkcija unutar izvedenih
podataka putem pretrage.
Izvetaji se koriste kada se eli neka grupa podataka, najee
dobijena kroz upite, pripremiti za tampu. U osnovi izvetaj se ne razlikuje
mnogo od forme, izuzev to je u izvetaju mogue samo gledati podatke.
Izvetaji se kreiraju na isti nain na koji se kreiraju i forme, znai uz
pomo arobnjaka ili direktno u Design wiev-u gde kreator aplikacije ima
veu slobodu pri grafikom ureivanju tj. slobodnije moe stavljati slike,
birati izgled i boju fonta,... Pored toga u samom izvetaju mogue je raunati
sume, proseke, izvoditi totale, itd.

19

Za potrebe ove aplikacije kreirano je dvanaest izvetaja i to tako da se

osnovna forma izvetaja kreirala uz pomo arobnjaka a potom detalji
korigovani u Design wiev-u.

2.2.4 Izrada switchboarda

Nakon to su na osnovu kreiranih tabela formirane forme, upiti i

izvetaji potrebno ih je objediniti u jednu jedinstvenu celinu, odnosno
kreirati korisniki interface gde e na jednoj masci na ekranu korisnika biti
omogueno lako i jednostavno korienje elemenata baze. U tu svrhu Access
omoguava kreiranje forme, odnosno SWITCHBOARD-a. Ova forma kreira
se tako da pokretanjem baze automatski se pokrece Switchboard i program
je aktiviran.
20

Na poetnoj masci moe se kreirati takav raspored funkcija pozivanja

elemenata baze da zadovoljava elje i/ili potrebe korisnika u zavisnosti ta se
eli raditi. Ako se, pri projektovanju aplikacije sadraj i raspored elemenata
aplikacije usmerava ka korisniku tada je na prvoj strani potrebno postaviti
pre svega one elemente baze koji se najee koriste u radu a pored toga
bitno je i kreirati logike celinegde e se otvoriti mogunost orvaranja
podmaski sa svim elementima koji ine jednu celinu.
Po navedenoj formuli formipanja maske na Switchboard-u na prvoj
strani redom pozivaju se prvo forme PROMET ROBE, ROBA i
KOMINTENTI gde se direktno otvaraju forme za unos podataka u bazu kao
elementi aplikacije koji se izuzetno esto koriste u radu. Potom, slede
IFARNICI, IZVETAJI i POPIS ROBE INVENTAR kao elementi
aplikacije koji su grupisani u funkcionalne celine koji otvaraju nove maske
sa sadrajem koji ini tu oblast npr POPIS ROBE INVENTAR sadri
sledee elemente POPISNA LISTA, PREGLED STANJA VIAK-MANJAK
i UNOS POETNOG STANJA kao elemente maske. Naravno iz svake pod
maske
postoji
i
opcija
vraanja na
glavni meni
dok
na
glavnom
meniju
postoji
opcija
izlaska
iz
aplikacije.

2.2.5 Moduli i VBA

21

Kao to je ve na poetku pomenuto pored osnovnih elemenata

Access baza moe da sadri i Data Access strane, makroe i/ili VBA module
(Visual Basic for Application - programski jezik za programiranje operacija
u Office aplikacijama). Svrha ovih elemenata je nadogradnja osnovnog
oblika baze u cilju maksimalne mogue prilagoenosti baze ka njenom
korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.
Za potrebe ove aplikacije pri projektovanju koriene su procedure
kucane u VBA i to za sledee sluajeve:
1. Dvoklikom na polje ID GRUPA ROBE u formi za unos podataka
robe otvara se forma za unos podataka grupe robe a da se pri tom
forma za unos podataka robe ne zatvara.

Ova procedura znatno olakava sam rad u aplikaciji jer ve zapoet

posao unoenja podataka u polja forme robe se ne prekida ukoliko sluajno
ne postoji izbor grupe robe u padajuem meniju na formi roba. Dvoklikom
na polje ID GRUPA ROBE otvara se forma za unos podataka grupe robe i
nakon to se unesu novi podaci forma grupe robe se zatvara i nesmetano se
nastavlja unos podataka u formu robe.
Za izvrenje ove procedure potrebno je programirati polje padajueg
menija ID GRUPE ROBE sledeim kodom:

22

2. U formi promet robe procedura u polju padajueg menija ID

ROBE iji je zadatak da u sluaju da je dolo do ne slaganja
izmeu ifre robe i naziva robe upozori operatera porukom.
Kod za ovu proceduru ima sledei oblik:
Private Sub IDROBE_LostFocus()
Dim RS As ADODB.Recordset
Dim STRSQL As String
STRSQL = "SELECT TBL_PROMET.STANJE,
MAX(DATUMSTAVKE)" & _
" FROM TBL_PROMET WHERE TBL_PROMET.IDROBE=" &
IDROBE & " GROUP BY TBL_PROMET.STANJE"
Set RS = New ADODB.Recordset
RS.Open STRSQL, g_cn, adOpenStatic
If RS.EOF Then
23

MsgBox "Neispravna sifra"

Exit Sub
Else
STANJE = RS(0)
End If
End Sub
3. U formi promet robe procedura iji je zadatak da nakon to se
unesu podaci vezani za odreen tip robe u polju trenutna koliina
pokae koliko je trenutno stanje artikla i da u sluaju pokuaja
smanjenja koliine upozori da ta transakcija nije mogua.

Kod za ovu proceduru ima sledei oblik:

Private Sub Form_BeforeUpdate(Cancel As Integer)
If TIPTRANSAKCIJE.Column(2) = -1 Then
STANJE = STANJE - KOLICINA
If STANJE < 0 Then
24

MsgBox "NA LAGERU NE POSTOJI TOLIKA KOLICINA

ROBE!"
STANJE = STANJE + KOLICINA
Cancel = 1
End If
Else
STANJE = STANJE + KOLICINA
End If
End Sub
4. U formi IZVETAJ PO VRSTI ROBE, KUPCU I PERIODU
komandnim dugmiima su date procedure otvaranja konkretnih
izvetaja sa parametrima zadatim u predhodno popunjenim
poljima.

Kod za ove procedure ima sledei oblik:

Private Sub CMDKUPAC_Click()
DoCmd.OpenReport "RPT_POKUPCU", acViewPreview, , "IME='"
& IME & "'"
End Sub
Private Sub CMDPERIOD_Click()
25

DoCmd.OpenReport "RPT_PROMEToddo", acViewPreview, ,

"DATUMSTAVKE BETWEEN FORMAT$('" & DATUMOD & "','DD MM
YYYY') AND FORMAT$('" & DATUMDO & "','DD MM YYYY')"
End Sub
Private Sub CMDVRSTA_Click()
DoCmd.OpenReport "RPT_PROMETPOVRSTI", acViewPreview, ,
"NAZIVROBE='" & Combo19 & "'"
End Sub
5. U svim formama na dodatim komandnim dugmiima su date
procedure za unos novog sloga u bazu podataka, kao i za izlaz iz
fome u kojoj se korisnik nalazi.
Kod za ove procedure ima sledei oblik:
Private Sub Command14_Click()
On Error GoTo Err_Command14_Click
DoCmd.Close
Exit_Command14_Click:
Exit Sub
Err_Command14_Click:
MsgBox Err.Description
Resume Exit_Command14_Click
End Sub
Private Sub Command15_Click()
On Error GoTo Err_Command6_Click
DoCmd.GoToRecord , , acNewRec
Exit_Command6_Click:
Exit Sub
Err_Command6_Click:
MsgBox Err.Description
Resume Exit_Command6_Click
End Sub
26

3. ZAKLJUAK
Baze podataka danas predstavljaju neizbean alat u poslovanju svake
firme. Laka dostupnost bazama (Access u okviru Microsoft Office-a)
uslovila je da praktino ne postoji firma koja nema ma kakvu bazu podataka
to je i pokazano ovim seminarskim radom da se na vrlo jednostavan nain
moe kreirati baza podataka koja moe da zadovolji veinu prosenih
korisnika.
Ovim seminarskim radom elelo se pokazati osnonovni elementi
kreiranja aplikacije ROBNO POSLOVANJE. Aplikacija sadri samo
osnovne elemente robnog poslovanja ali ostaje otvorena za sve vrste dorada i
dopuna ne bi li se mogla direktno primeniti i prilagoditi eljama i potrebama
konkretnog poslovanja.

27