XXV Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom

saobraaju PosTel 2007, Beograd, 11. i 12. decembar 2007.

METODOLOGIJA IZBORA GLAVNIH POTANSKIH

CENTARA I LOKACIJE POTANSKIH CENTARA
Slavoljub Mileti
Javno preduzee PTT saobraaja Srbija
Sadraj: U novim uslovima poslovanja u skladu sa evropskim standardima kvaliteta, u
praktinom reavanju niza zadataka izbora i rangiranja razliitih optimalnih odluka,
danas se koriste metode viekriterijumske analize. U velikim i sloenim preduzeima
kakav je i PTT sistem, koristimo ih prilikom izbora transportnih vozila, opreme, lokacija
objekata i kod svih drugih slinih reavanja problema upravljanja, kako bi se na to
ekonominiji nain uz zadati kriterijum kvaliteta poslovalo.
Kljune rei: viekriterijumska analiza i optimizacija, lokacijski problem, primena
TOPSIS metode
1. Uvod
Za reavanje niza praktinih zadataka izbora i rangiranja razliitih odluka alternativa danas se koriste metode viekriterijumske analize. Ove metode mogu da se
koriste za donoenje kako operativnih, tako i strategijskih odluka. Primenu u velikim i
sloenim sistemima kakav je i PTT sistem nalaze i u reavanju problema kao to su:
izbor opreme (dostavnih vozila, transportnih sredstava, maina za razvrstavanje
potanskih poiljaka, raunarske opreme),
izbor lokacije nove pote, potanskog centra (PC), glavnog potanskog centra
(GPC) i drugih objekata jedinica potanske mree, i
rangiranja postojeih sistema koji se koriste kako bi se analiziralo njihovo
poslovanje (jedinica potanske mree, PC-a, raunarskih sistema).
U toku poslednje dve decenije dolo je do naglog razvoja metoda
viekriterijumske analize i optimizacije. Ove metode se sve vie koriste za reavanje
zadataka izbora i rangiranja odluka u realnim sluajevima. Njihov nagli razvoj i primena
ne moe da se zamisli bez korienja raunara. Tako za svaku metodu viekriterijumske
analize i optimizacije postoji odgovarajui programski paket. Ti programi su jednostavni
za korienje tako da ne zahtevaju posebnu obuku korisnika, a pored toga korisnik ne
mora da poznaje matematike procedure izraunavanja da bi mogao da koristi ove

programe tj. metode. Danas postoji 50-ak metoda viekriterijumske analize i

optimizacije, od kojih izdvajamo:
PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment
Evoluations),
TOPSIS (Tehnique for Order Preference by Similarity to Ideal Solution),
Metoda Analitikih hijerarhijskih procesa AHP (The Analitic Hierarchy
Process),
ELECTRE (Eliminationet Choice Translating Reality),
konjuktivna i disjunktivna metoda,
MAX-MIN i MAX-MAX,
Metoda linearnog dodeljivanja ranga, itd.
Reavanje problema koji se javljaju na transportnim mreama podrazumeva
solidno znanje iz oblasti matematikog programiranja, teorije grafova i korienje
savremene raunarske tehnike. Najee grupe ovih problema su:
definisanje strukture i veliine jednog voznog parka (problemi taktikog
karaktera),
projektovanje ruta saobraajnih sredstava (problemi operativnog karaktera), i
odreivanje najpovoljnije lokacije odreenih objekata (strategijski problemi).
Dinamiko programiranje, heuristiko programiranje, teorija igara kao i mreno
planiranje i upravljanje su samo neki od naina na koji se moe transportni zadatak
opisati matematikom metodom i kao takav na ciljni nain optimizovati.
2. Izbor Potanskih Centara
Prema Generalnom planu potanske mree iz 1994. godine potanski centar (PC)
je jedinica za preradu potanskih poiljaka koja se locira u vanijim saobraajnim
voritima sa zadatkom da svojom organizacijom i transportnom mreom pokriva
odreenu teritoriju sa JPM na toj teritoriji i obavlja procese koncentracije i difuzije
poiljaka, da preradi poiljke iz unutranjeg i meunarodnog saobraaja i da organizuje
transport poiljaka u pravcu nadlenog Glavnog potanskog centra (GPC).
Kriterijumi za odreivanje potanskog centra su:
"gravitaciona zona" je transportna, geografska i administrativno-privredna celina
veliine koja se kree u radijusu od 40 120 km u preniku,
da je mesto u kome se nalazi sedite PC povezano odgovarajuim kvalitetnim
saobraajnicama sa ostalim delovima mree,
da raspolae sa odgovarajuim prostorom u skladu sa obimom poiljaka,
savremenim sredstvima za istovar, utovar i transport, kao i sredstvima za
unutranji transport i preradu poiljaka i
da je na lokaciji PC prema usvojenim urbanistikim planovima mogue vriti
odgovarajuu izgradnju, dogradnju i adaptaciju ve postojee zgrade.
U Tabeli 1.1. priloeni su podaci o potanskim centrima drugih zemalja. Uporeujui
podatke moe se konstatovati da veina posmatranih zemalja ima kvalitetniju mreu od

202

stanovnika
(x103)

pota

km2 /poti

Stanovnika
/poti

preradni
centri

km2/ centru

Stanovnika
/centru (106)

pota /centru

Srbija

88361

7470

1591

55,5

4695,2

18

4908,9

0,42

88,4

Austrija

83853

8100

2497

33,6

3243,9

13

6450,2

0,62

187

Bugarska

110912

7950

3210

34,6

2476,6

12

9242,7

0,66

252

Grka

131990

10010

1779

74,2

5626,8

28

4713,9

0,38

73

Hrvatska

56538

4650

1153

49,0

4033,0

14

4038,4

0,33

83

Maarska

93032

10020

3257

28,6

3076,5

10

9303,2

0,99

327

Slovenija

20300

1990

550

36,9

3618,2

10150

275

eka

78841

10270

3360

23.5

3056,5

25

3153,6

0,41

142

9221,5

0,99

203,7

potanska
uprava

teritorija
km2

nae. Izbor i rangiranje potanskih centara je mogue obaviti nekom od metoda

viekriterijumskog odluivanja. Kod ovih metoda neophodno je definisati sledee:
Alternative preradni centri
Kriterijume izbor potrebnih uslova
Teinske koeficijente procena vanosti ranga kriterijuma

prosek u zemljama cele Evrope

Tabela 1.1. Karakteristike PC-a u Evropi

Evropski priznati kriterijumi koji dovoljno opisuju PC su:
Broj stanovnika na podruju centra prerade. Evropski prosek od 990.000
stanovnika po centru je duplo vei od proseka za Srbiju - 420.000 stanovnika po
centru.
Podruje centra prerade definie teritorijalnu dostupnost PC. U proseku jedan
centar u Srbiji pokriva teritoriju od 4908,9 km2 dok je prosek u zemljama cele
Evrope 9221,5 km2.
Broj pota na podruju centra prerade. U Srbiji u proseku jedan preradni centar
opsluuje 88,4 pota, dok je prosek u zemljama cele Evrope 204 pote po
preradnom centru.
Broj i struktura privrednih subjekata na podruju centra prerade.
Obim i vrsta usluga koje se prerade u centru.
Tehniko-tehnoloka opremljenost preradnog centra.
Tehnoloka povrina preradnog centra (m2).
Karakteristike saobraajne mree.
Rokovi prenosa potanskih poiljaka.
Centre prerade je potrebno izabrati i rangirati metodom viektiterijumske analize, sa
definisanim graninim vrednostima koji su uslovljeni postojeim stanjem i rasporedom

203

potanskih centara. Potanski centri proseno obuhvataju 420 000 stanovnika i teritoriju
od 5000 km2 to odslikava znaajno slabiji kvalitet od evropskog. Takoe potansku
mreu karakterie i manuelna prerada potanskih poiljaka, nedostatak sredstava
pretovara i nedovoljan u broju i kapacitetu aroliki vozni park.
2. Lokacijski problemi i Red Prevoza
U svim saobraajnim granama esto se javljaju problemi projektovanja ruta kojima
treba da se kreu saobraajna sredstva. Za razliku od drugih preduzea koja se bave
prevozom putnika, u potanskom saobraaju korisnici usluga nisu u neposrednoj vezi sa
prevozom. Iz tog razloga projektovani Red vonje ima specifine, potanske kriterijume
koje je potrebno zadovoljiti.
Dobro izvren ruting saobraajnih sredstava, ili u potanskoj terminologiji Red
prevoza (RP) i Opti red prevoza (ORP), mogu bitno da doprinesu kako smanjivanju
trokova odvijanja transporta, tako i podizanju kvaliteta pruene transportne usluge.
Takoe, izbor lokacije objekata Potanskih centara (PC) i Glavnih potanskih centara
(GPC), koji je uslovljen prvenstveno geografskim poloajem na transportnoj mrei,
posredno bitno utie kako na kvalitet transportnih usluga, tako i na ukupne trokove
transporta potanskih poiljaka. Polazei od karakteristika pojedinih lokacijskih
problema mogue je izvriti sledee klasifikacije:
Broj objekata na mrei
o Na transportnoj mrei treba locirati samo jedan objekat
Dozvoljena mesta za lociranje objekata
o Objekat je mogue locirati u bilo kojoj taki posmatranog regiona
o Objekat je mogue locirati samo u odreenim, unapred definisanim takama
Vrsta objekta na mrei
Medijane (potrebno je locirati jedan ili vie objekata na mrei, tako da se
minimizira proseno rastojanje izmeu objekata i korisnika usluga)
o Centri (potrebno je locirati jedan ili vie objekata na mrei, tako da se
minimizira rastojanje do najudaljenijeg korisnika)
o Objekti sa prethodno definisanim performansama sistema. (potrebno je locirati
jedan ili vie objekata na mrei, tako da se zadovolje unapred definisani
standardi u pogledu preenog rastojanja, vremena putovanja, vremena ekanja
na opslugu ili nekog drugog atributa)
Tip algoritma za reavanje lokacijskih problema
o Egzaktni algoritmi
o Heuristiki algoritmi
Broj kriterijumskih funkcija
o Postoji jedna kriterijumska funkcija
o Postoji vie kriterijumskih funkcija
Svakako da postoje razliite modifikacije naznaenih lokacijskih problema.
Cilj reavanja lokacijskih problema moe da bude i odreivanje posebno za svaki od
glavnih potanskih centara (Beograd, Ni i Novi Sad) skup potanskih centara koji
e da mu pripadaju. Za reavanje ovako postavljenog problema i unapred
definisane lokacije glavnih potanskih centara i potanskih centara moe se
koristiti matrica rastojanja izmeu svih GPC-a i PC-a. Izabrane saobraajnice su

204

uzete iz vaeeg ORP-a. Matrica najkraih rastojanja izmeu GPC-a (Beograd-BG,

Ni-NI i Novi Sad-NS) i PC-a (abac-A, Valjevo-VA, Poarevac-PO, SomborSO, Zrenjanih-ZR, Subotica-SU, Uice-U, Kragujevac-KG, aak-A, KruevacK, Jagodina-JA, Kraljevo-KR, Zajear-ZA) je data u Tabeli 2.1.

VA

PO

SO

ZR

SU

KG

JA

KR

ZA

BG

85

91

79

168

71

174

160

125

135

195

135

159

244

NI

312

253

183

395

297

401

216

150

166

71

99

131

93

NS

100

127

156

94

52

100

195

214

209

270

211

222

316

Tabela 2.1. Matrica rastojanja izmeu GPC-a i PC-a

Svaki potanski centar treba da pripadne podruju najblieg glavnog
potanskog centra. Na osnovu matrice najkraih rastojanja, dobija se:
GPC-u Beograd pripadaju potanski centri:
abac, Valjevo, Poarevac, Uice, Kragujevac i aak.
GPC-u Ni pripadaju potanski centri:
Kruevac, Jagodina, Kraljevo i Zajear.
GPC-u Novi Sad pripadaju potanski centri:
Sombor, Subotica i Zrenjanin
3. Odreivanje lokacije centra prerade primenom TOPSIS metode
Potreba izgradnje novog centra prerade potanskih poiljaka je strategijski odgovor
Pote novim zahtevima trita za kvalitetnijim uslugama i konkurentnijim i
profitabilnijim nastupom preduzea na slobodnom tritu potanskih usluga. Neophodno
uvoenje automatizovane i mehanizovane prerade potanskih poiljaka, uz primenu
savremenih informacionih sistema za upravljanje tehnolokim procesom rada i praenjem
potanskih poiljaka, zahteva adekvatan prostor, nova tehnoloka reenja i nove
organizacione odgovore. U skladu sa planovima izgradnje beogradskog eleznikog
vora i prednacrtom Generalnog urbanistikog plana Beograda do 2021. godine,
predloene su tri lokacijske varijante reenja. Upravljaki zadatak izbora lokacije,
odnosno odabiranje jedne od alternativa koje se ocenjuju po vie kriterijuma predstavlja
dosta sloen problem za ije reavanje je primenjena viekriterijumska analiza i TOPSIS
metoda.
3.1. Poloaj GPC-a Beograd
S obzirom na koncentraciju, ukrtanje potanskih saobraajnih tokova i uloge u
organizaciji transporta potanskih poiljaka, Beograd predstavlja najvei potanski

205

saobraajni centar u naoj zemlji. On povezuje potansko transportnu mreu u jednu

celinu i obezbeuje neprekidno funkcionisanje meunarodnog i unutranjeg potanskog
saobraaja. Sistem i organizacija transporta potanskih poiljaka se odreuje ORP-om
kojim se regulie transport izmeu potanskih centara, i RP-om, kojim se regulie
transport na nivou potanskog centra. Do sredine dvadesetog veka kod nas i u svetu,
eleznica je bila glavni prevoznik potanskih poiljaka. U naoj zemlji je tada bilo 120
putujuih pota sa ukupno 308 eleznikih linija. Putujua pota je poseban organizacioni
deo potanskog centra organizovan u transportnom sredstvu, sa potrebnim brojem
potanskih radnika, koja saobraa na odreenoj relaciji radi prevoza i prerade potanskih
poiljaka a ujedno i obavlja razmenu zakljuaka prema pregledu kartovanja koji je
propisan ORP-om. Polazei od ideje da se teretni saobraaj u to veoj meri izdvoji iz
gradskog tkiva, pristupilo se rekonstrukciji i kompleksnom reavanju saobraaja na
teritoriji grada. U uslovima novog eleznikog vora Beograd, organizacija prevoza
potanskih poiljaka eleznicom e biti u mnogome oteana, a trokovi prevoza
viestruko poveani, ukoliko bi GPC Beograd ostao na postojeoj lokaciji.
Iz tog razloga je neophodno preispitati uslove eksploatacije i mogunosti izgradnje
novog GPC-a na nekoj drugoj lokaciji. U tom smislu predloene su sledee varijante
reenja i to:
lokacija uz tehniko-putniku stanicu (TPS) KIJEVO - VARIJANTA A
lokacija uz tehniko-putniku stanicu (TPS) KOUTNJAK - VARIJANTA B
lokacija u neposrednoj blizini tehniko-putnike stanice (TPS) ZEMUN
(Ugrinovaka) - VARIJANTA C
Korienje drumskih linija, i supstitucije eleznikih linija drumskim transportom
nee bitno uticati na izbor lokacije za novi GPC. Potreba za korienjem saobraajno
transportnih sredstava-vozila koja su kapaciteta pet, sedam i vie tona uslovljava
izmetanje GPC-a Beograd iz centra grada.
3.1.1. Opis varijantnih reenja
Prilikom opisa varijantnih reenja razmatraju se sledee karakteristike:
korisna povrina objekta GPC-a,
ukupna duina internih saobraajnica u okviru objekta,
pristup GPC-u sa podruja gradskih saobraajnica i obilaznice,
manipulativne povrine za utovar-istovar potanskih poiljaka koje
dolaze drumskim saobraajem do GPC-a, parking prostor i garaa,
mogunost proirenja objekta, ruenje postojeih objekata, izmetanje
saobraajnica, eksproprijacija zemljita, odvijanje tehnolokog procesa,
trokovi eksploatacije, i
dodatni trokovi transportna u odnosu na sadanju lokaciju GPC Beograd.
VARIJANTA A: Lokacija se nalazi pored TPS Kijevo a varijanta objekta GPC-a
odlikuje se sledeim karakteristikama:
objekat GPC-a ima korisnu povrinu od 35600 kvadratnih metara,
ukupna duina internih sobraajnica je 2090 metara,
pristup GPC-u sa podruja grada je omoguen drumskim saobraajem i ostvaruje
se lokalnim saobraajnicama duine 1730 metara,

206

 uz zgradu GPC-a nalazi se manipulativne povrine za utovar-istovar potanskih

poiljaka, mogui parking prostor i garaa od ukupno 8140 kvadratnih metara.
prostorni uslovi dozvoljavaju irenje objekta, ne zahteva ruenje postojeih i
okolnih objekata, izmetanje saobraajnica i eksproprijaciju zemljita,
tehnoloki proces zahteva dodatnu operaciju transporta potanskih poiljaka u
odnosu na ORP-a, RP-a i sadanju lokaciju GPC-a od 446,2 kilometra za jedan
dan.
VARIJANTA B: Lokacija se nalazi na dananjoj lokaciji garae plavog voza a
varijanta objekta GPC-a sadri sledee karakteristike:
objekag GPC-a ima korisnu povrinu od 30950 km2,
uz objekat se nalaze manipulativne povrine za utovar-istovar potanskih
poiljaka, kao i pet manipulativnih koloseka duine po sto metara, vezanih
prikljunim kolosekom duine 870 metara za kolosena postrojenja u stanici
Beograd-Rakovica,
pristup GPC-u sa podruja grada i ire je mogu sa tri strane drumskim
saobraajem i ostvaruje se pristupnim putem duine 3250 metara,
uz zgradu se nalazi parking prostor povrine 3040 i garaa od 4900 kvadratnih
metara,
prostorni uslovi dozvoljavaju delimino irenje objekta, ne zahteva se ruenje
okolnih postojeih objekata ali zahteva izmetanje saobraajnice u duini od
15810 metara i eksproprijaciju zemljita,
tehnoloki proces zahteva dodatnu operaciju transporta potanskih poiljaka u
odnosu na ORP-a, RP-a i sadanju lokaciju GPC-a od 321,7 kilometara za jedan
dan.
VARIJANTA C: Po ovoj varijanti GPC bi se locirao u neposrednoj blizini TPS
Zemun, na obodu gradske stambeno-komercijalne zone Zemuna i zauzima povrinu od
5,7 hektara, Ograniena je sa severa, juga (Ugrinovaka ulica) i istoka lokalnim
gradskim saobraajnicama, a sa zapadne strane magistralnom saobraajnicom T- 6
(Beograd Novi Sad). U neposrednoj blizini je saobraajnica od meunarodnog znaaja
- autoputevi E-70 i E-75, aerodrom "Nikola Tesla" na rastojanju od 10 km, kao i
novoplanirana industrijska zonu Beograda. Varijanta objekta ima sledee karakteristike:
objekat ima korisnu povrinu od 35600 kvadratnih metara,
uz objekat se nalazi 600 metara internih saobraajnica,
pristup objektu sa podruja grada i ire je mogu drumskim saobraajem i
ostvaruje se pristupnim putem duine 600m. Na udaljenosti od 1860m nalazi se
petlja-izlaz na Autoput Beograd Ni.
parking prostor i garaa od 8440 kvadratnih metara,
prostorni uslovi dozvoljavaju promenu projekta u smislu poveanja kvadrature
objekta ili drugaije namene okolnog zemljita,
tehnoloki proces zahteva dodatni transporta potanskih poiljaka u odnosu na
ORP-a, RP-a i sadanju lokaciju GPC-a od 312,7 kilometara po jednom danu.

207

3.2. Izbor lokacije GPCa Beograd metodom TOPSIS

TOPSIS je skraenica i znai tehnika za utvrivanje preferentnih reenja koja je
zasnovana na slinosti prema idealnom reenju. Prilikom primene ove metode potrebno
je odrediti mogue alternative reenja i usvojiti potrebne kriterijume. Na osnovu ovog
formira se matrica od alternativa i kriterijuma. Kriterijume moemo preciznije definisati
kao jednu funkciju koja preslikava skup potencijalnih odluka (alternativa) u skup realnih
brojeva, odnosno ova funkcija svakoj odluci iz skupa moguih odluka dodeljuje jedan
realan broj.
Kriterijumi:
1. kao kriterijum je uzeta korisna povrina objekta GPC-a u kvadratnim metrima i
cena izgradnje jednog kvadratnog metra prostora (57.800dinara), to indeksirano
po alternativama iznosi: A=205, B=178 i C=205.
2. kao kriterijum je uzeta ukupna zbirna duina svih manipulativnih i prikljunih
koloseka, odnosno internih saobraanica to po alternativama iznosi: A=2090,
B=1370, C=600
3. kao kriterijum nije uzet manipulativni prostor jer je za svaku alternativu isti ve
je korien podatak duine pristupnog puta, odnosno lokalnih saobraajnica
izraen u metrima: A=173O, B=3250, C=24600
4. kao kriterijum je uzeta zbirna povrina parking prostora i garaa u kvadratnim
metrima to po alternatvama iznosi: A=8140, B=3250, V=8440
5. kao kriterijum je uzeta subjektivna ocena o pojedinim alternativama uz
oslanjanje na sledee podatke: broj manipulativnih koloseka, pristup objektu,
mogunost dogradnje, potreba za ruenjem postojeih objekata, eventualna
ekspropriacija zemljita i izmetanje saobraajnica. Na osnovu ovoga ocenom
od 1 do 9 date su vrednosti alternativama: A=4, B=2, C=9.
6. kao kriterijum je uzeta dodatna operacija transporta potanskih poiljaka i to:
A=446,2 B=321,7 C=312,7 u preenim kilometrima po danu.
Na osnovu ponuenih alternativa i usvojenih kriterijuma formiramo tabelu:
KRITERIJUMI
ALTERNATIVE
1.
2.

205
2090

178
1370

205
600

3.

1730

3250

2460

8140

7940

8440

5.

6.

446,2

321,7

312,7

3.2.1. Primena metode TOPSIS

Na osnovu utvrenih alternativa i predloenih kriterijuma prikazanih u tabeli
prelazimo na primenu ove metode postupno i na sledei nain:

208

KORAK 1.
Ulazni podaci su dati kao dinari, metri, metri na kvadrat, kilometri i jedan je
bezdimenzionalan. Da bi doli u poziciju da ove podatke poredimo, neophodno je da se
srauna normalizovana matrica, tako to e se postojea matrica uiniti
bezdimenzionalnom, a istovremeno e se njene vrednosti svesti u intervalu od nule do
jedan. Pri tom koristimo sledeu formulu:

rik

f ik

i = 1,......., I I = 3

k = 1,......., K K = 6

(1)

2
ik

i 1

Posle raunanja dobijene rezultate prikazujemo sledeom tabelom:

1

3.

5.

6.

0,602

0,813

0,390

0,374

0,398

0,705

0,523

0,533

0,733

0,560

0,199

0,508

0,602

0,233

0,555

0,595

0,395

0,494

f11

r11

0,602

(2)

0,494

(3)

2
i1

i 1

.
.

f 36

r316

2
i6

i 1

KORAK 2.
Poto za donoenje odluka svi kriterijumi nisu podjednako vani, za dodatne informacije
o meukriterijumskim referencama uvode se teinski koeficijenti za svaki kriterijum
posebno:
KRITERIJUMI

TE. KOEFICIJENTI

0,3

0,1

0,1

0,2

0,1

0,2

Sada se pristupa mnoenju normalizovane matrice iz predhodnog koraka sa

normalizovanim teinama, posle ega se dobijaju sledei podaci:

209

Min

mah

0,1569

0,0813

mah

mah

0,0733

0,1190

mah

Min

0,0895

0,0988

KORAK 3.
U ovom koraku se pristupa traenju idealne i antiidealne take. Kod idealne take uzima
se najvea vrednost po svim kriterijumima odnosno kod kriterijuma "to vei to bolji"
uzima se maksimalna vrednost, a kod kriterijuma kod koga vai pravilo ''to manji to
bolji" uzima se minimalna vrednost. Kod traenja antiidealne take postupa se obrnutom
logikom. U naem sluaju za idealnu taku su uzete sledee vrednosti:
A

0,1806

0,0813

0,0390

0,1148

0,0398

0,1410

0,1569

0,0533

0,0733

0,1120

0,0199

0,1016

0,1806

0,0233

0,0555

0,1190

0,0895

0,0988

a u sluaju za antiidealnu taku su uzete sledee vrednosti:

1.

2.

3.

5.

6.

Mah

min

Min

min

min

mah

0,1806

0,0233

0,0390

0,1120

0,0398

0,1410

KORAK 4.
Sada se pristupa postupku traenja varijante koja je najblia idealnoj a najudaljenija od
antiidealne take, po sledeoj formuli:

si

(v

ik

vk ) 2

i = 1, ......, I

I=3

(4)

K=6

(5)

k 1

si

(v

ik

vk ) 2

k = 1, ....., K

k 1

idealna taka je vektor sa sledeim koordinatama:

I (v1 , v2 , v3 , v4 , v5 , v6 )

(6)

I (0,1569; 0,0813; 0,0733; 0,1190; 0,0895; 0,0988;)

antiidealna taka je vektor sa sledeim koordinatama:

I (v1 , v2 , v3 , v4 , v5 , v6 )

(7)

I (0,1806; 0,0233; 0,0390; 0,1120; 0,0398; 0,1410;)

210

rastojanje varijante A od idealne take iznosi: 0,0775 =

C1

C2

rastojanje varijante C od idealne take nznosi: 0,0651347 = C 3

rastojanje varijante B od idealne take iznosi: 0,0753989 =

C1

rastojanje varijante B od antiidealne take iznosi: 0,0667724 = C 2

rastojanje varijante C od antiidealne take iziosi: 0,0676178 = C 3

rastojanje varijante A od antiidealne take iznosi: 0,0580675 =

KORAK 5.
Na kraju izraunavamo relativnu bliskost koja predstavlja kompromis izmeu blizine
idealne i daljine antiidealne take za svaku alternativu posebno. Koristimo sledeu
formulu:

ci

si
,
si si

i = 1,......,I

I=3

0,0580675
0,428329
0 Ci 1
0,0580675 0,0775
s
c2 2 0,4731877 to je Ci (vee) to je bolja alternativa
s2 s2
c3 0,5093523
c1

(8)

(9)

(10)
(11)

relativna bliskost alternative A=0,428329

relativna bliskost alternative B=0,4731877
relativna bliskost alternative C=0,5093523
Na osnovu dobijenih rezultata formiramo rang alternativa i zakljuujemo da je
najpovoljnija alternativa C, odnosno:
1.
2.
3.

C: lokacija TPS
B: lokacija TPS
A: lokacija TPS

ZEMUN (Ugrinovaka)
KOUTNJAK
KIJEVO

Ovim je metodom TOPSIS dobijena najpovoljnija lokacija za izgradnju novog

GPC-a Beograd.
4. Zakljuak
Projekat izbora lokacije i izgradnje Glavnog potanskog centra je od stratekog
znaaja za JP PTT saobraaja "Srbija", kao i za Republiku Srbiju, koja ga je Zakljukom
Vlade od 13.12.2002.godine proglasila za strateki projekat. Na sednici Skuptine grada

211

Beograda od 11.marta 1971.godine, od kada je doneta odluka o urbanistikom reenju

rekonstrukcije i izgradnje baogradskog eleznikog vora, trai se optimalno reenje za
dislokaciju postojeeg GPC-a. Sadanja lokacija uz Glavnu elezniko putniko teretnu
stanicu Beograd karakterie izuzetno nizak tehnoloki nivo logistikih procesa (manuelno
sortiranje poiljaka, manuelan pretovar, poluautomatizovani proces internog transporta
dr) i funkcionisanje velike potanske mree centara prerade i pretovara u objektima koji
funkcionalno nisu prilagoeni efikasnoj realizaciji tehnolokih procesa.
Izabrana lokacija u Zemunu (Ugrinovaka) je najblia idealnom i predstavlja
najoptimalnije reenje od ponuenih. Nema neraienih imovinsko-pravnih odnosa i
zadovoljava ostale potrebne kriterijume tako da postoji mogunost brze realizacija
projekta GPC-a Beograd. Izgradnjom novog, tehnoloki i funkcionalno opremljenog
GPC-a, PTT realizuje najvei logistiki centar potanske delatnosti na ovim prostorima,
koji ima odgovarajue saobraajno-tehnoloke i informaciono-komunikacione funkcije
na meunarodnom, republikom i lokalnom nivou.
Literatura
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

upi Milutin, Odluivanje i menadment, C-print Beograd, 1996.

Generalni plan potanske mree Jugoslavije, ZJ PTT, Beograd, 1994.
Izvetaj o poslovanju JP PTT saobraaja Srbija za 2006. godinu,
Plan poslovanja JP PTT saobraaja Srbija za 2007. godinu
Petri Jovan, Operaciona istraivanja, Nauna knjiga, Beograd, 1989
Radojii Valentina, Optimizacija ruta transportnih sredstava za prevoz potanskih
poiljaka i novca u JP PTT saobraaja Srbija, Beograd, 2004.
[7] Direktiva Evropske unije o potanskim uslugama 97/67/EC, decembar 1997.
[8] Vujoevi M, Stanojevi M., Metode optimizacije-mreni, lokacijski i
viekriterijumski modeli, DOPIS, Beograd, 1996.
[9] Dimitrijevi B., Petrovi R., Viekriterijumski zadaci izbora lokacija u PTT
sistemu, Zbornik radova: XVII simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i
telekomunikacionom saobraaju, Beograd, 1999.
[10] www.posteurop.org
[11] www.gov.yu
[12] www.statserb.sr.gov.yu
Abstract: In the new work conditions adapted to the European quality standards when
searching practical solutions of various tasks regarding selection and ranking of
different optimal decisions, today one use methods of multi criterion analyses. In the big
and complex companies such as PTT system we use them in the field of selection of
transport vehicles, equipment, object location and in resolving similar governing
problems in order to achieve, on the most rational economical way and respecting
offered criteria, best market results.
Key words: multi criterion analyses and optimization, location problem, applying
TOPSIS method
METHODOLOGY FOR SELECTION OF MAIN POSTAL
CENTERS AND LOCATIONS OF POSTAL CENTERS
Slavoljub Miletic

212