RENESANSA U

ITALIJI
Arh.Aleksandar
Ajzinberg
Stilska unutranja
arhitektura

Re RINAITA (rinascita: ital. obnova),

upotrebio je oro Vazari, nazvavi
umetniki pokret svog vremena
PREPORODOM antike umetnosti.
Francuski
izraz
RENES-ANS
(renaissance: fr. obnova, preporod)
proizaao je iz ovog Vazarijevog pojma.
Krajem XIV veka sredita kulturnih
zbivanja ponovo se premetaju iz
srednje Evrope u oblast Apeninskog
poluostrva. Razvoj manufakturne
proizvodnje skupocene robe i
trgovake veze sa Istokom doprineli
su izuzetnom bogaenju italijanskih
gradova, naroito Firence, Milana,
Venecije i Rima. Materijalne
mogunosti stvorile su veoma
povoljnu klimu za razvoj jedne nove
duhovne kulture osloboene od
zvaninih stavova srednjovekovnih
crkvenih uticaja. Nauka zasniva svoj
razvoj na neposrednom posmatranju
prirode, eksperimentu i donoenju
loginih zakljuaka. Ovladavanje
zakonima perspektive otvorilo je nove
mogunosti slikarstvu i arhitekturi.
Politika situacija takoe je
pogodovala
razvoju
renesansne
umetnosti. Italija je u to vreme bila
podeljena na mnogobrojne gradove dravice koje su, elei da postanu ne
samo politiki ve i kulturni centar
zemlje,
okupljale
najpoznatije
umetnike svog vremena. Pored crkve
i plemstva, sada i obogaeni graani
(trgovci, bankari itd.) postaju naruioci
umetnikih dela raenih na nov
nain. Slikari, vajari i arhitekte nisu
vie bezimene zanatlije ve poznati
umetnici,

linosti svestrano obrazovane (uomini

uni-versali) i veoma cenjene.
Renesansa je vreme kada, po prvi
put u istoriji, autori umetnikih dela
postaju poznati, a njihovi radovi
dobijaju peat linosti koja ih je stvorila.
Italija je bila sredite antike rimske
kulture; u njoj su se antiki spomenici
i tradicije ouvali bolje nego u drugim
zemljama, to je svakako doprinelo da
se
stvaraoci
rane
renesanse,
naputajui gotske uzore, obrate
klasinim.
Mada se smatra da je renesansni
pokret roen poetkom XV veka,
potrebno je imati na umu da su koreni
ove umetnosti nastali neto ranije,
krajem XIII veka, kada se ve, u
delima nekih umetnika (slikarstvo,
skulp-tura) nazire naputanje gotskih i
vizantijskih uzora, a u delima drugih
(naroito u poeziji Petrarke i Dantea),
vide nova shvatanja, tipina za vreme
PREPORODA.
U Italiji se ova umetnost moe
podeliti na tri razdoblja:
- RANA RENESANSA (1420 1480.);
- VISOKA RENESANSA (1480 1520.) i
- POZNA RENESANSA (1520
-1580.).
Pozna renesansa naziva se i
razdoblje MANIRIZMA.
Karakteristike
Renesansno graditeljstvo naputa
gotske uzore i vraa se graditeljstvu
iji su oblici i konstrukcija mnogo
jednostavniji, a dekoracija mirnija i
orijentisana na motive pozajmljene iz
rimske antike.
Prema shvatanjima renesansnih
neimara, svaka graevina se sastoji iz:
- objekta ("kutije" ili "ljuske") koja
ini kostur i

- dekoracije koja obuhvata objekat i

ini njegovu "kou".
Samoj "kutiji" nije pridavana
naroita vanost. Ona je morala imati
jasne proporcije i biti jednostavno
konstruisana.
Teei
za
pojednostavljenjem i odriui se
gotskog
naslea,
renesansna
arhitektura je odbacila iljate lukove i
krstaste
svodove,
vrativi
se
polukrunim lucima i poluobliastim
svodovima. Da bi se izbegli boni
potisci, a time i debeli zidovi ili
kontrafori, izmeu svodova je
stavljena metalna zatega. Iz istih
razloga, ubrzo, tavanica postaje
ravna i drvena.
Pored kupole, polukruni luk
postaje jedan
od markantnih
elemenata renesansne arhitekture.
Za dekoraciju su, u XV veku,
gotovo uvek korieni korintski i
kompozitni red. Stubovi su bili neto
vitkiji nego u antiko doba.
U XVI veku korieno je vie
antikih redova a njihove su proporcije
strogo definisane.
Arhitektura
U vreme renesanse se mnogo gradilo.
Bile su to palate i vile bankara i
trgovaca, crkve i tvrave. Jedan deo
ovih graevina sauvan je u
nepromenjenom izgledu do dananjih
dana, a u nekima su ouvani i enterijeri.
Graditeljstvo Firence imalo je veliki uticaj kako na veinu italijanskih gradova, tako
i na dobar deo Evrope pa se, sasvim opravdano, moe smatrati uzorom italijanske renesansne arhitekture, a shema firentinske
palate tog vremena, uzorom italijanske renesansne palate. Izuzetak ini Venecija koja je,
zahvaljujui svom prirodnom poloaju
("grad na vodi"), neprekidnim vezama sa
drugim mediteranskim i orijentalnim kulturama, bogatstvu, kao i prisustvu jedne specifino venecijanske gotike, razvijala drugaije arhitektonske oblike.

STILSKA UNUTRANJA AR H IT E K T U R A

Sakralna arhitektura
Renesansa je nasledila osnove
srednjovekovnih crkava koje su
obavezno bile u obliku latinskog krsta.
Ove graevine, bazilikalnog preseka,
gube sve odlike gotske arhitekture:
luci su ponovo polukruni, a tavanica
(naroito ona u centralnom delu)
ravna i drvena. Kupola se nalazila na
preseku centralnog broda i transepta.
Sredini deo proelja bio je vii,
ponekad flankiran "S" volutama, a
itava fasada plitko dekorisana,
pilastrima i lucima.
Neto kasnije, renesansa je
odbacila srednjovekovne osnove
crkava i gradila je centralne
graevine sa osnovom u vidu grkog
krsta ili krune, sa kupolom u sredi-ni.
Zidno slikarstvo je ponovo
postalo znaajan element dekoracije
enterijera renesansnih crkava.

5/. 1. Osnova crkve S. Andrea u Mantovi (projektovao L.B.Alberti)

5/. 2. Proelje crkve Santa Maria Novela u Firenci
Sl. 3. Kupola crkve Sv. Petra u Rimu
5/. 4. Osnova Crkve Sv. Petra u Rimu-po
Mikelanelu (1546.)

112

40

20

50

40 5Om

Profana arhitektura
Renesansna gradska kua ima malo
unutranje dvorite sa stubovima ili
bez njih. U prizemlju je radionica,
radnja ili, ponekad, tala. Stan na
spratu povezan je sa prizemIjem
dvokrakim stepenitem. Fasada ima
najee tri prozora.
Osnpve firentinskih renesansnih
palata nastavljaju, na neki nain,
tradiciju rimske kue. To su
kvadratne ili pravougaone graevine
sa centralnim dvoritem oko koga su, u
prizemlju, PORTICI ( hodnici sa stubovima) iza kojih su prostorije. Isti
raspored bio je i na gornjim
spratovima, samo to je iznad portika
najee zatvoreni hodnik (galerija).
Radnja i posluga bili su u
prizemlju, odaje za prijem na I
spratu, a prostorije za stanovanje na
drugom. Prvi sprat je nazivan PIANO
NOBILE - otmeni sprat.
Stepenita su, u ranoj renesansi,
bila skromna, a kasnije postaju veoma
raskona.
Posluga je koristila posebna, mala,
spi-ralna stepenita koja su obino
smetena negde po strani.
Kue su imale kupatila sa hladnom i
top-lom vodom. Klozete je koristila
samo posluga, jer se stolica sa
ugraenim sudom smatrala kao
poseban znak otmenosti.
Dvorine fasade palata u prizemlju
imaju niz lukova oslonjenih na
stubove; na spratu su najee prozori
galerija,
meusobno
odvojeni
pilastrima koji su u istoj osi sa stubovima portika. Izmeu spratova je
TRABEACIJA, u skladu sa redom
stubova koji je nose.

Sl. 5. Osnova prizemlja palate Strozzi

u Firenci
Sl. 6. Fasada palate Strozzi u Firenci (detalj)
5/. 7. Dvorina fasada palate Strozzi (detalj)

113

Uline fasade firentinskih renesansnih palata mogu se podeliti u tri tipa:

- Fasada sa "oplatom" gde je celi zid oblagan grubo isklesanim kamenom ("rustika"). Prozori su u prizemlju mali,
kvadratni, a na spratovima vei,
5/. 9. Fasada palate Rucellai u Firenci (detalj)
zasvedeni (najee bifore). Jedini
ukras ovih fasada ini ispust koji
odvaja spratove. Tipini primerci ove
vrste su palate Strozzi i Ricardi u
Firenci.
- Rustina fasada gde su prozori
odvojeni PILASTRIMA, plitkim
isturenim stupcima sa stopom i
kapitelom. Svakom spratu odgovara po
jedan red: u prizemlju je, po pravilu
bio najjednostavniji, toskanski, a na
poslednjem etau kompozitni koji je
najsloeniji. Umesto ispusta izmeu
spratova je trabeacija koja odgovara
redu stubova koji je nose. Prozori su
isti kao i kod prvog tipa. Tipian
primerak palate ove vrste je palata
Rucellai u Firenci.
- Fasada je glatka, a spratovi su
naz-naeni dekorativnim pojasom. I
ovde se po spratovima javljaju razni
arhitektonski redovi, ali tako to uvek
po dva stuba i trouglasti ili segmentni
timpanon uokviruju velike prozore,
gradei tako, od svakog prozora,
neku vrstu minijaturne graevine.
Fasade, obraene na ovaj nain,
pripadaju poznoj renesansi (palata
Farneze) i bie uzor graditeljima
narednih epoha.
Sl. 8. Fasada palate Riccardi u Firenci (detalj)
U sva tri sluaja, fasade su zavrene
1430. god.
markantno profilisanim vencem
(geizon ) koji ini strehu zgrade.
L.B.Alberti

n ii n ii 11 ir

5/. 10. Detalj fasade palate Chancellerie u Rimu

114

SL 12. Fasada palate Farneze u Rimu (detalj)

5/. 11. Prozor palate Farnese u Rimu

SL 13. Glavni venac: a) palata Vendramin (1481. god.), b) palata Riccardi (1430. god.)

R E N E S A N S A U I TAL I . j I

5/. 75. Palata Vendramin u Veneciji (1481.)

5/. 14.
Fasada palate
Corner Grande u Veneciji
(J. Sansovino)

5/. 16. Fasada palate Grimani u Veneciji

5/. 77. Vila Rustika (Vila

Carezzi kod Firence)

Sl. 18. Dvorite

ranorenesansne vile
(vila Castelani)

Venecijanske kue su, ve u

srednjem veku, zahvaljujui miru,
sigurnosti, a i podneblju, bile
otvorenije od firentinskih: pred kraj XI
i poetkom XII veka ovde je nastala
shema palate sa brojnim prozorima i
loama, zgrade kojoj glavna fasada,
obloena polihromnim mermerom,
gleda na kanal, a sporedna je okrenuta
ulici.
Poslovne
prostorije
sa
skladitima su u prizemlju, a
stambene na spratu. Sobe na spratu su
znat-no vie i svetlije nego firentinske.
Padom Rimskog carstva nastalo je
vreme opte nesigurnosti kada su
jedino gradske zidine pruale izvesnu
bezbednost. U srednjem veku
mogunosti ili elje za ivotom u
prirodi nije bilo. Uslovi za ponovnu
gradnju VILA , rezidenciju imunih 115
Ijudi u prirodi, stekli su se ponovo tek

ST ILSKA UNU TR A NJA A R H IT E K T U R A

- VILA RUSTIKA, koja ima

nepravilnu osnovu. Graena je u
prirodi, dalje od grada, kao jednostavan
letnjikovac.
- VILA SUBURBANA koja ima
strogo akademsku osnovu. Graena je
neposredno uz grad. Pojavila se tek u
visokoj renesansi. Tipian primer je
Paladijeva "VILLA RO-TONDA"
kod Vience; ima kvadratnu os-novu,
dve ose simetrije i centralni prostor sa
kupolom. Na sve etiri strane su
portici sa stubovima.

Sl. 19. Osnova rustine vile

(vila Carezzi kod Firence)

Enterijer
Renesansni arhitekta i teoretiar Leon
Batista Alberti pie o ureenju stana:
"Kuhinja mora da bude po strani ali
dosta blizu trpezarije da jelo ne bi
dolo hladno na sto. Spavaonicu
domaice postaviti tamo odakle je
dobra preglednost kue. Gospodin i
gospoa treba da imaju razdvojene
sobe ali sa mogunou veze. Pored
gospoine sobe nalazi se soba za
oblaenje koja istovremeno slui i za
erku. Pored sobe gospodina, treba da
je biblioteka. Deda treba da ima zasebnu sobu sa pei. Zatim predvideti
sobu za dragocenosti. Gostinske sobe
treba da su po strani hodnika da bi, bez
uznemiravanja, mogli primati posete.
Isto tako, sobe za deake od 16 do 17
godina treba da su u blizini gostinskih
soba..."
Za razliku od uzdrljivo ureenih
sred-njovekovnih stanova, enterijeri
renesanse delovali su veoma bogato.
Idealan raspored prostorija renesansnih
palata ini niz prostorija pravilnog
oblika, dobro osvetljenih velikim
prozorima. Zidovi, podovi, tavanice i
nametaj, inili su jednu skladnu i
veoma reprezentativnu arhitektonsku
celinu.
Podovi su bili od opeke sloene u
vidu "riblje kosti"; raznobojnog
teraca; keramikih ploica (kvadratnih
ili
estougaonih)
najee
tamnocrvenih ili svetloutih); mozaika sa ornamentalnim motivima;
raznobojnog mermera ili majolike
prekrivene ornamentima. Po modi
onog vremena, esto se shema
konstrukcije tavanice ponavljala na
116 podu.
Podovi su prekriveni orijentalnim
tepisi-ma.

Sl. 20. Vila Rotonda-osnova

Sl. 21. Vila Suburbana. "Rotonda" -A. Paladio, 1550-91.

Sl. 22. Italijanski renesansni enterijer

RENESANSA U ITALIJ I

S/. 23. Enterijer u Palazzo Davanzati-Firenca

Sl. 24. a i b Groteske

5/. 25. Enterijer. Palata Davanzati u Firenci

Zidovi su, do pozne renesanse,

najee bojeni jednostavno, kao
imitacija tkanine ili su slikani (fresko).
Kasnije su oblagani drvetom, koom
ili tekstilom. Kao poseban znak
raskoi, u palatama plemia, na zid su
veane tapiserije uvezene iz Flandrije.
Ako su zidovi slikani, najei
motiv je arhitektura pilastera sa
zidriim ispunama. Kasnije, u visokoj
renesansi, omiljeno je dekorisanje
frizova, pa i itavih zidova,
GROTESKAMA,
ornamentima
poreklom iz antikog Rima.
Drvetom su oblagani zidovi do
iznad vi-sine oveka. Konstrukcija je
bila od ramova i ispuna koje su esto
bile ukraene intarzijom (ornamenti ili
perspektive).
Intarzije
kasnije
zamenjuje duborez i, u nekim krajevima, slikanje.
Koni tapeti, bojeni i dekorisani
zlatnom i srebrnom bojom, veoma su
cenjeni. Postavljani su na drvene
ramove i fiksirani na zid.
Ukoliko su zidovi oblagani tekstilom,
bio je to brokat, somot, slikani laneni
tapet ili goblen.
Tavanice su u XV veku
jednostavne, drvene, sa vidljivim
gredama i daskama koje ih pokrivaju.
Kasnije su kasetirane kvadrat-no ili
poligonalno. Mogu biti bojene ili u duborezu. U visokoj i poznoj renesansi
ulaze u modu tavanice obraene u
tuku: bele su, sa slikanim poljima i
pozlaenim ukrasima.
Ponekad je cela tavanica glatka i
slikana arhitektonskim motivima
komponovanim u perspektivi tako da
im je nedogled u centru slike.
Kamini zauzimaju u enterijeru
veoma znaajno mesto i ima ih gotovo
u svim pro-storijama renesansne kue.
U ranoj renesansi su glatki, sa visokim
kanalom i grbom u sredini. Pravljeni
su i veliki, hori-zontalni kamini
optoeni SAMBRANAMA ili zavreni
trodelnom gredom; bili su ukraeni
stojeim
konzolama,
pilastrima,
balusterima itd. U poznoj renesansi
atlanti nose trodelnu gredu iznad koje
je dekoracija (figure, grb itd.).
Vrata i prozori flankirani su
stubovima koji nose trabeaciju i
timpanone inei tako, kao i na fasadi,
neku vrstu minijaturne graevine. Ovi
elementi izraeni su ili od drveta tako
da sa drvenom oblogom zidova ine
jednu skladnu celinu, ili su od kamena,
ponekad u boji. Prozori u prizemlju
bili su mali, najee kvadratnog oblika
i osigurani reetkama. Na spratovima
su znatno vei, zastakljeni okulusima
ili ravnim staklom u olovu.
Prostorije, lepo dekorisane, nisu obilovale ni velikim brojem niti razliitim vrstama nametaja: stolice sa visokim nasloni117

STILSKA UNUTRANJ A AR H I TE KTU R A

ma, klupice, stolovi, kovezi, kreveti,

klecala za molitvu, kredenci i ormari.
Ipak, ili ba zbog toga, renesansni
enterijer zraio je dostojanstvenom
ozbiljnou i delovao veoma bogato.
Enterijeri venecijanskih palata
znatno su svetliji od firentinskih.
Sredina prostorija bila je, po pravilu,
prazna, a nametaj je postavljan du
zidova.
Glomaznog
nametaja
(izuzev kreveta) nema. krinje i klupe
bile su najznaajniji, a i najbrojniji,
predmeti pokustva; one su se nalazile
gotovo u svim prostorijama. Stolova
i stolica bilo je malo.
Kreveti su nalik na firentinske: u
imunijim kuama imali su obavezan
baldahin.
Mada ne obiluje nametajem,
venecijan-ski renesansni enterijer
deluje veoma raskono i slikovito
zahvaljujui prostranim i svetlim
odajama, lepom nametaju, raskonom koloritu i mnotvu sitnih,
luksuzno
uraenih
predmeta
(svenjaci, koveii, ogledala itd.).
Boje u enterijem, pod uticajem
Vizantije i orijentalnih zemalja,
daleko su bogatije, ivlje i sonije
nego u firentinsldm enterijerima.
Prostorije su, u vreme renesanse,
kao i u doba gotike, osvetljavane
uljanim lampama i sveama, ali su
lampe, svenjaci, kandelabri i lusteri
oblikovani i ukraavani na renesansni
nain.

57. 28. Pomone prostorije renesansne kuhinje.

Bakrorez iz 1600. godine

Sl. 29. Renesansna kuhinja. Bakrorez iz

1600. godine

Sl. 26. Soba u Veneciji. Drvorez iz 1499. godine

118

Sl. 27. Spavaa soba u Veneciji. Drvorez iz

1499. godine
5/. 30. Venecijanska spavaa soba (po V. Karpau)