Univerzitet u Beogradu

Elektrotehniki fakultet

Elementi elektroenergetskih sistema

raunske vebe

ELEKTRINI PRORAUN NADZEMNIH VODOVA

eljko urii
Kristina Vlajinac-Deleti

Beograd, 2006.

ZADATAK: 1 Popreni presek nadzemnog voda prikazan je na slici. Fazni provodnici su izvedeni
sa dva Al-Fe ueta prenika d=26mm, kod kojih je re=0,9r. Rastojanje izmeu provodnika jedne
faze je Ds=0,4m. Zatitni provodnici izvedeni su izvedeni sa Al-Fe uetom prenika dz=16mm, kod
kojih je rez=0,85rz. Odrediti pogonske i nulte podune parametre voda.

4m

Z1

6m

6m

C
hsg = 9 m

Z2
9m

Povrina zemlje

Reenje:
Da bi se mogli sprovoditi prorauni i analize razlititih radnih stanja i kvarova u EES-u, svi
elementi EES-a se predstavljaju matematikim modelima, odnosno zamenskim emama koje mogu
biti manje ili vie sloene u zavisnosti od toga kakve se analize sprovode. Da bi se sastavila
zamenska ema nekog elementa EES-a neophodno je poznavati parametre koji karakteriu taj
element.
Nadzemni vod, s obzirom na njegove dimenzije, se obino opisuje podunim parametrima, a to
su njegova otpornost, induktivnost i kapacitivnost, koji se svode na jedinicu duine voda (obino na
1 km ili 100 km).
Razlikuju se pogonski i nulti parametri voda:
Pogonski parametri voda odgovaraju pretpostavci da je vod prikljuen na simetrian
trofazan prostoperiodian sistem napona i da kroz fazne provodnike teku prostoperiodine
simetrine trofazne struje. Treba primetiti da je pri ovakvim uslovima zbir faznih struja nula.
Nulti parametri voda odgovaraju eksitaciji voda nultim komponentinim sistemom
napona i struja, odnosno, nulti parametri voda odgovaraju pretpostavci da je na sve fazne
provodnike prikljuen isti prostoperiodini napon i da kroz sve fazne provodnike teku
jednovremene prostoperiodine struje iste amplitude. Pri nultoj eksitaciji voda mora
postojati povratni put faznih struja, jer je njihov zbir razliit od nule (jednak je trostrukoj
vrednosti fazne struje). Fiziki taj povratni put je zemlja.
U konkretnom zadatku dat je tipian 400kV koji se koristi u EES-u Srbije. Na slici 1.1 prikazan
je detalj 400kV dalekovoda.

Zatitna (zemljovodna) uad (Z1, Z2)

Fazni provodnici (A, B, C)

Slika 1.1 Detalj 400 kV dalekovoda kakav se analizira u zadatku

Proraun pogonske induktivnosti voda:
U elektromagnetskom pogledu vod predstavlja sistem magnetski spregnutih kontura koje se
nalaze u nemagnetnoj sredini (pretpostavka je da i zemlja ima sline magnetske karakteristike kao i
vazduh). Kao to je reeno, pri proraunu pogonskih parametara pretpostavka je da kroz fazne
provodnike protiu simetrine trofazne struje. S obzirom da je zbir struja u analiziranim pogonskim
uslovima jednak nuli i da su zemljovonda uad po pravilu postavljena simetrino u odnosu na fazne
provodnike, u petljama koje ine zemljovodna uad se ne indukuju struje, pa zatitna uad ne utiu
na proraun pogonske induktivnosti. Iz tog razloga pogonsku induktivnost definiu samo
geometrijske karakteristike faznih provodnika i njihov meusobni poloaj (pretpostavka je da je vod
transponovan).
A

6m

6m

Slika 1.2 Uz proraun podune pogonske induktivnosti voda

Proraun srednjeg geometrijskog rastojanje izmeu faznih provodnika:
Dsg = 6 3 2 = 7 ,56 m.

Proraun ekvivalentnog poluprenika faznog provodnika koji je izveden u vidu snopa sa n

provodnika po fazi:
n 1

res = n re Ds

= 0 ,9 1,3 40 = 6 ,84 cm.

Proraun pogonske podune induktivnosti voda:

L = 2 10 4 ln

Dsg
res

= 2 10 4 ln

756
= 0,941 mH/km.
6,84

Proraun pogonske podune reaktanse voda:

X = L = 2fL = 2 50 0,941 = 0,295 /km.

Proraun pogonske kapacitivnosti voda:
U elektrostatikom pogledu provodnici voda ine sistem elektroda koje se nalaze iznad
beskonane elektrino provodne ravni (zemlje). Poto su zemljovodna uad postavljena simetrino
u odnosu na vertikalnu osu stuba, uz pretpostavku da je vod transponovan, elektrino polje koje
potie od faznih provodnika se ponitava (jednako je nuli) na mestu zatitnih uadi. Iz tog razloga
zatitna uad ne utiu na proraun pogonske kapacitivnosti.
Uticaj zemlje se moe matematiki ekvivalentirati prema teoremi likova, tako da se za proraun
pogonske kapacitivnosti analizira sistem od est elektroda (tri fazna provodnika i njihovih
odgovarajuih likova postavljenih simetrino u odnosu na povrinu zemlje) koje se nalaze u
vazduhu, kao to je prikazano na slici 1.3.

6m

6m

9m

AC0

AB0

BC0

9m

povrina zemlje

A0

B0

C0

Slika 1.3 Uz proraun podune pogonske kapacitivnosti voda

Poto izmeu elektroda kondenzatora (faznih provodnika), kao i izmeu faznih provodnika i
zemlje, postoji u pogonskim radnim uslovima napon, onda postoji i kapacitivna struja punjenja
voda i u uslovima kada je vod u praznom hodu. Nivo struje punjenja voda zavisi od napona i
pogonske kapacitivnosti voda.
Proraun ekvivalentnog poluprenika faznog provodnika (snopa):

resc = n r D n 1 = 1,3 40 = 7 ,21 cm.

4

Proraun srednjeg geometrijskog rastojanja izmeu faznih provodnika i odgovarajuih likova:

2

3
D sg
AB 0 AC 0 BC 0 = 3
ff 0 =

AA0 + AB

AA0 + AC

BB0 + BC

3
D sg
18 2 + 6 2 18 2 + 12 2 = 19 ,82 m
ff 0 =

Proraun pogonske kapacitivnosti voda:

C=

5,55555 10 8
5,55555 10 8
=
= 12 ,193 10 9 F/km
Dsg 2hsg
7 ,56 2 9
ln
ln
7 ,21 10 2 19 ,82
resc D sg
ff 0

Proraun karakteristine impedanse voda za pogonske uslove, uz pretpostavku da je vod

idealizovan (zanemareni gubici aktivne snage):
ZC =

0,941 10 3
L
=
= 277,8
C
12,193 10 9

Proraun nulte induktivnosti voda:

Za izraunavanje nulti induktivnosti potrebno je posmatrati jednu petlju koju ini fazni
provodnik zemlja i kratkospojene petlje zemljovodna uad zemlja, slika 1.4.

Iz
I0

Z1

Iz

Z2

I0
B

I0
C

3I0

Slika 1.4 Skica kontura voda u jednom rasponu sa naznaenim strujama koje odgovaraju nultom
komponentnom sistemu

Nulta induktivnost predstavlja odnos fluksa koji obuhvata petlja fazni provodnik zemlja i
struje u faznom provodniku te petlje (I0). Kada ne bi bilo drugih kontura u blizini analizirane
konture induktivnost bi se definisala preko geometrije samo petlje koju ini fazni provodnik
zemlja. Meutim, zemljovodna uad su na svakom stubu uzemljena (metalno su privrena za
stub, vidi sliku 1.1, koji je uzemljen) tako da ona formiraju u svakom rasponu kratkospojenu petlju
koja je magnetski spregnuta sa petljom fazni provodnik zemlja te utie na fluksni obuhvat ove
petlje, a samim tim i na nultu induktivnost.
Pri proticanju jednovremenih (nultih) struja kroz fazne provodnike voda indukuje se struja i u
petlji koju ine zatitna uad zemlja. Indukovana struja u zatvorenoj konturi zemljovodna uad zemlja je, shodno Lencovom zakonu, takvog smera da tei da poniti fluks koji ju je izazvao. Dakle
pri istoj struji u faznim provodnicima u sluaju postojanja zemljovodne uadi fluks koji obuhvata
petlja fazni provodnik - zemlja je manji. Poto je po definiciji induktivnost L neke petlje: L =

iz
i
prethodne analize sledi da je induktivnost petlje fazni provodnik-zemlja, odnosno nulta induktivnost
voda, manja ako postoje zemljovodna uad jer indukovana struja u njima svojim magnetskim
dejstvom tei da smanji fluks u petlji fazni provodnik zemlja.
Potrebno je prokomentarisati povratni put trostruke nulte struje kroz zemlju. Struja se kroz
popreni presek tla raspodeljuje tako da ukupna impedansa bude minimalana. Sa aspekta reaktivnog
otpora struja bi teila da se koncentrie uz samu povrinu tla, jer je tako reaktansa najmanja
(najmanja je povrina petlje fazni provodnik zemlja). Poto zemlja ima neku omsku otpornost
postoji i omski otpor. Sa aspekta omskog otpora zemlje (rezistanse) struja bi teila da se rasprostire
na to veu povrinu zemlje jer je omski otpor obrnuto srazmeran povrini provodnika (u ovom
sluaju zemlje). U realnim uslovima struja se rasporeuje kroz zemlju tako da ukupna impedansa
petlje bude minimalna. Iz ove kratke analize zakljuuje se da povratni put struje zavisi od
frekvencije f (vea frekvencija znai vei uticaj reaktanse odnosno veu koncentaciju struje pri
povruni tla) i specifine omske otpornosti zemlje. Karson je pokazao da se zemlja kao geoloki
provodnik moe zameniti ekvivalentnim provodnikom koji ima dimenzije iste kao i fazni
provodnika a ukopan je na ekvivalentnoj dubini: De [ m ] = 660

. Geometrija koju je potrebno

f
posmatrati za proraun nulte induktivnosti analiziranog voda je prikazana na slici 1.5.
Z1
9m

4m

6m

C
hsg = 9 m

6m

De

Z2

Slika 1.5 Uz proraun nulte induktivnosti voda

Nulta poduna induktivnost voda se rauna prema sledeem izrazu:

D

ln 2 sge

D fz1
De

Lz0 = 6 10 4 ln

2
De
3 res Dsg
ln

rez D zz

gde su:
Dubina ekvivalentnog povratnog provodnika:
De = 660

= 660

100
933,38 m.
50

Srednje geometrijsko rastojanje izmeu faznih provodnika i zemljovodne uadi:

3
D sg
AZ1 BZ 1 CZ 1 = 3 1,5 2 + 4 2 4,5 2 + 4 2 10,5 2 + 4 2 = 6,61m
fz1 =

Rastojanje izmeu zatitne uadi:

D zz = 9m .

Ekvivalentni poluprenik zatitne uadi:

rez = 0,85rz = 0,85 0,8 = 0,68cm

Nulta poduna induktivnost analiziranog voda:

933,38

ln 2
933,38

6 ,61
L0z = 6 10 4 ln

2
2
3
933,38
6 ,84 10 7 ,56
ln

0 ,68 10 2 9

z
= L0 L0

L0z = L0 L0 = 6 10 4 (6,3843 2,9755) = 3,8306 1,7853 = 2,0453mH / km

L0 nulta poduna induktivnost voda kada ne bi imao zatitnu uad
L0z iznos za koji zemljovodna uad smanjuju nultu podunu induktivnost voda
Zakljuuje se da zemljovodna uad znaajno smanjuju nultu induktivnost voda (oko 50%).
Nulta poduna reaktansa voda je:
X 0z = Lz0 = X 0 X 0 = 1,203 0,561 = 0,642 / km .
Proraun podune nulte kapacitivnosti voda:
Za razliku od uslova prorauna pogonske kapacitivnosti, kada je pretpostavka da je vod
prikljuen na trofazni simetrian sistem napona, kod prorauna nulte kapacitivnosti voda
7

pretpostavka je da su svi fazni provodnici prikljueni na isti napon (nulti komponentni sistem
napona). Pod ovom pretpostavkom, u zemljovodnim uadima se usled kapacitivne sprege indukuje
naelektrisanje jer je rezultantni vektor jaine elektrinog polja, koje potie od faznih provodnika, na
mestu zatitnih uadi razliit od nule, pa zatitna uad utiu na nultu kapacitivnost voda. Na slici
1.6 prikazana je geometrija stvarnih i fiktivnih provodnika merodavnih za proraun nulte
kapacitivnosti voda.
Z2

Z1
A

6m

9m

6m

9m

povrina zemlje

A0

B0

C0

Z10

Z20

Slika 1.6 Uz proraun nulte podune kapacitvnosti voda

Nulta kapacitivnsot voda se rauna prema sledeem izrazu:

5,55555 10 8

C 0z =
ln

2hsg D

sg 2
ff 0

resc Dsg

3k ln 2

sg
fz10

sg
fz1

ln

2hz Z 1 Z 20

[F km],

rz Z 1 Z 2
Z 1 Z 20

1.
Z1 Z 2
Proraun srednjeg geometrijskog rastojanja izmeu faznih provodnika i likova zemljovodnih uadi:

gde je k=2, za dva ueta, odnosno k=1, za jedno ue i tada je

3
D sg
AZ 10 BZ 10 CZ 10 = 3 1,5 2 + 22 2 4,5 2 + 22 2 10,5 2 + 22 2 = 22,94m
fz10 =

Proraun rastojanja izmeu zemljovonog ueta i lika drugog zemljovodnog ueta:

Z 1 Z 20 = 9 2 + 26 2 = 27,51m .
Zamenom prethodno definisanih veliina u izraz za proraun nulte kapacitivnosti voda dobija se:
C 0z =

5,55555 10 8
= 8,628 10 9 F
km
7,447 1,01

Ako vod ne bi imao zemljovodna uad nulta kapacitivnost bi bila:

C0 =

5,55555 10 8
ln

2hsg D

sg 2
ffo

res Dsg

[ km]

= 7 ,46 10 9 F

Zakljuuje se da zemljovodna uad relativno malo utiu na nultu kapacitivnost. U sluaju

postojanja zemljovodnih uadi nulta kapacitivnost je oko 10% vea u odnosu kada zatitna uad ne
bi postojala.
Nulta karakteristina impedansa voda bez zemljovodne uadi je:

ZC0 =

L0
3,8306 10 3
= 716,5
=
C0
7,46 10 9

Nulta karakteristina impedansa voda sa zemljovodnom uadi:

Z Cz 0 =

L0z
=
C 0z

2,0453 10 3
= 486,88
8,628 10 9

ZADATAK: 2 Izraunati podunu pogonsku reaktansu dvostrukih nadzemnih vodova na

zajednikim stubovima (za f=50 Hz). Ekvivalentni poluprenik provodnika je 18mm. Popreni
presek voda je prikazan na slici.
Kolika e biti poduna induktivnost jednog voda ako je drugi vod u praznom hodu?
a

3m

4m

3m

3m

4m

3m

Povrina zemlje

Reenje:
Iz ekonomskih razloga se esto u prigradskim i gradskim sredinama dva (a nekada i vie) vodova
postavljaju na zajednike stubove, slika 2.1.

Slika 2.1 Dva paralelno voena 110kV voda na istim stubovima sa rasporedom faznih provodnika
slinim kao u analiziranom zadatku
10

S obzirom na relativno malu udaljenost provodnika kroz koje protiu struje postoji magnetska
sprega izmeu faznih provodnika razliitih vodova, prema definiciji induktivnosti, postoji
meusovni uticaj vodova na njihovu pogonsku i nultu induktivnost. Da bi pogonska induktivnost
bila konstantna potreno je da budu ispunjeni odreeni uslovi (vidi udbenik str. 108). Pod
definisanim pretpostavkama u sluaju istog strujnog optereenja oba voda pogonska poduna
induktivnost jednog voda je:
4

L = 2 10 ln

Dsg Dsgij
re Dsgii

gde su:
Dsg srednje geometrijsko rastojanje izmeu faza jednog voda,
Dsgii srednje geometrijsko rastojanje izmeu istoimenih faza dva voda,
Dsgij srednje geometrijsko rastojanje izmeu raznoimenih faza dva voda.
Proraun geometrijskih parametara voda:
Dsg = 3 AB AC BC = 3 ab ac bc = 3

3 2 + 12 6 3 2 + 12 = 3 60 = 3,915m ,

Dsgii = 3 Aa Bb Cc = 3 6 8 6 = 6,604m .
Dsgij = 3 Ab Ac Bc = 3

3 2 + 7 2 6 2 + 6 2 7 2 + 3 2 = 7 ,895m ,

Proraun podune induktivnosti paralelno voenih dalekovoda na istim stubovima:

L = 2 10 4 ln

Dsg Dsgij
re D

ii
sg

= 2 10 4 ln

3,915 7 ,895
= 1,1122 mH/km.
0,018 6,604

Proraun odgovarajue podune pogonske reaktanse:

X = L = 2f L = 2 50 1,1122 = 0 ,3494 /km
Ako je jedan od vodova u praznom hodu (otvoren prekida na kraju voda), onda kroz taj vod
tee mala kapacitivna struja (struja punjenja voda) i ona ima slab elektromagnetski uticaj na drugi
vod, pa se on u magnetskom pogledu moe posmatrati kao da ne postoji drugi vod. U tom sluaju
pogonska induktivnost voda je:
L' = 2 10 4 ln

Dsg
re

= 2 10 4 ln

3,915
= 1,0764 mH/km.
0 ,018

Odgovarajua poduna pogonske reaktanse je:

X ' = L' = 2f L' = 2 50 1,0764 = 0 ,3382 /km
Kada su oba vod optereena pogonska reaktansa vodova je vea od pogonske reaktanse kada je
samo jedan vod u pogonu.

11

ZADATAK: 3 Fazni provodnici dva identina paralelno voena dalekovoda spojeni su kao na slici.
Uzimajui u obzir samo induktivnosti u datom kolu, izraunati promenu struje (I) pri otvaranju
prekidaa (P). Poznati su sledei parametri vodova: Dsg=4m srednje geometrijsko rastojanje
faznih provodnika svakog voda; DsgM=20m srednje geometrijsko rastojanje faznih provodnika
razliitih vodova; re=15mm ekvivalentni poluprenik svih faznih provodnika.

P
Dsg=4m
DsgM =20m

A
B
C

l = 50km
a
b
c

Dsg=4m
U=100V, 50Hz

=100m

Hsg=10m

De

Reenje:

Poto su vodovi identini i svi provodnici na istim visinama iznad zemlje (pretpostavka je
da su vodovi transponovani) kroz fazne provodnike tei e iste struje koje su u fazi jer su svi
provodnici prikljueni na isti napon. Struju kroz jedan fazni provodnik ograniava odgovarajua
nulta reaktansa. Kada je prekida P ukljuen imamo dva paralelno voena dalekovoda pa je nulta
reaktansa za paralelno voene identine vodove:
L0p = 6 10 4 ln

De
3

re Dsg

De
,
DsgM

gde su:
De = 660

= 933,4m ,

kada se uzme u obzir visina veanja provodnika:

De = De + H sg = 943,4m

Kada je prekida (P) zatvoren, struju I ograniava 1/6 nulte reaktanse.

12

L0p
943,4 2
= 10 4 ln
= 1,1178954mH / km
3
6
1,5 10 2 4 2 20
X 0p L0p
=
= 0,3512 / km
6
6
Ip =

U
= 5,695 A
X 0p
l
6

Kada je prekida (P) otvoren, kroz taj vod ne postoji struja pa on u elektromagnetskom pogledu ne
utie na drugi vod. U osvom sluju struju I ograniava 1/3 nulte reaktanse usamljenog voda:
L0 = 6 10 4 ln

L0
= 2 10 4
3

De
3

res Dsg

De
3

re Dsg

= 2 10 4 ln

94340
3

1,5 400 2

= 1,465mH / km

X 0 L0
=
= 0,4602 / km
3
3
I=

U
= 4,345 A
X0
l
3

Na osnovu prethodne analize moe se zakljuiti da je struja u sluaju kada je zatvoren prekida P
vea za:
I = I p I = 5,695 4,345 = 1,35 A .

13

ZADATAK: 4 Fazni provodnici trofaznog dalekovoda spojeni su meusobno, sa zemljom i izvorom

50Hz napona od U=100V, prema slici. Izraunati struju (I) uzimajui u obzir samo induktivnosti. Fazni
provodnici voda rasporeeni su u temenima ravnostranog trougla stranice D=4m i transponovani su.
Srednja geometrijska visina veanja faznih provodnika je Hsg=10m.
l=100km
C

C
B

D=4m
re=10mm

A
U=100V,50Hz

Hsg

=100m
De

Reenje:

U analiziranom sluaju, ako se zanemari aktivna otpornost u kolu, struju ograniava samo
odgovarajua reaktansa sloene petlje koja je dobijena prikazanim vezivanjem faznih provodnika.
Poto je kolo sloeno i geometrija prostorna najzgodnije je proraunati induktivnost svakog od
provodnika koji su vezani na red. U optem sluaju za sistem od m provodnika kroz koje protiu
struje, induktivnost jednog provodnika je:

1 m I Bj
L A = 2 10 4 ln
ln AB j

re j =1 I A
U analiziranom sluaju, zbog geometrijske simetrije, odnosno zbog jednakih struja u provodnicima
(A) i (C), vai LA=LC:
'
1

D
'
LA = LC = 2 10 4 ln + ln De + ln D ln D = 2 10 4 ln e
re
re

Gde je De' = De + Hsg

1
D2
'
LB = 2 10 4 ln ln De + ln D + ln D = 2 10 4 ln
'
re De

re
Fazni provodnici su redno vezani, pa je ukupna poduna induktivnost petlje:

14

'

L = L A + LB + LC = 4 10 4 ln

De = 660

= 660

'

De D
De
D2
+ 2 10 4 ln
= 4 10 4 ln
'
'
re
re De
re re De

100
= 933,4m
50

'

De = 933,4 + 10 = 943,4m
L = 4 10 4 ln

94340 400
1 1 94340

= 4 ,6875 mH / km

Odgovarajua poduna reaktansa je:

X = L = 1,47263 / km
Proraun struje I:
I=

100
U
=
= 0,679 A
Xl 1,4726 100

15

ZADATAK: 5 Na slici je prikazana principijelna ema nadzemnog niskonaponskog distributivnog

voda, duine l, za vreme jednopolnog kratkog spoja provodnika faze A na kraju voda (faze B i C su
neoptereene). Napisati potreban broj jednaina (definisati sve parametre u njima) iz kojih se mogu
odrediti ustaljene struje kvara u faznom provodniku A (IA), neutralnom provodniku N (IN) i
uzemljivau (IZ). Poznate veliine su: U, f=50 Hz, =100 m, Ruz1, Ruz2, rv, l, re, D i H
Neutralni i fazni provodnik imaju iste ekvivalentne poluprenike (reA=reN=re) i iste podune
omske otpornosti (rA=rN=rv). Neutralni provodnik je na kraju voda spojen sa uzemljivaem iji je
otpor Ruz2, a na poetku voda sa uzemljivaem otpornosti Ruz1.
l
A

rv

U; f=50 Hz

rv

IA=?
re
D

IN =?
IZ=?

=100 m

Ruz1

Ruz2

Reenje:

Poto je, prema uslovu zadatka, neutralni provodnik na kraju voda spojen sa zatitnim uzemljenjem
objekta (zatitno nulovanje), pri jednopolnom kratkom spoju struja kvara IA e se zatvarati i kroz
neutralni provodnik i kroz zemlju. Proraun struja se moe izvriti prema zamenskoj emi
prikazanoj na slici 5.1.
A

IA

LA

Rv

MAN
LN

Rv

IN

Ruz2

Ruz1
RZ

Iz

Slika 5.1 Zamenska ema

Proraun parametara zamenske eme:

Omska otpornost faznog i neutralnog provodnika:

R A = R N = R v = rv l .
Sopstvena induktivnost petlje fazni provodnik zemlja:
16


D + h + De
L A = 2 10 4 ln
re

l ,

gde je dubina ekvivalnetnog provodnika:

De = 660

[m] = 660 2 m = 933,4 m

Sopstvena induktivnost petlje neutralni provodnik zemlja:

h + De
L N = 2 10 4 ln
re

l .

Poto je De >> D , vai da je L N L A .

Meusobna induktivnost petlji fazni provodnik zemlja i neutralni provodnik zemlja:

D +h

M AN = 2 10 4 ln e
l .
D

2
4
Aktivna otpornost zemlje izmeu dva uzemljivaa: R Z = f 10 l 0,05 l [] , l [km] .

Na osnovu zamenske eme moe se napisati sledei sistem jednaina iz kojeg se mogu prorunati
nepoznate struje:

U = ( RV + jL A ) I A jM AN I N + ( Ruz1 + Ruz 2 + RZ ) I Z
0 = ( RV + jLN ) I N jM AN I A ( Ruz1 + Ruz 2 + RZ ) I Z
IA = IZ + IN
gde je = 2f .

17

ZADATAK 6: Izraunati struju I pri jednopolnom kratkom spoju faze C na 110 kV vodu
prikazanom na slici. Pri proraunu, pored odgovarajue reaktanse, uzeti u obzir i omske otpornosti:
provodnika, uzemljivaa i zemlje. Parametri provodnika su: ekvivalentni poluprenik - re=12 mm,
poduna omska otpornost - rv=0,1 /km.
Srednja visina veanja provodnika je H=8 m. Vod se nalazi iznad priblino homogenog tla,
specifine otpornosti =100 m. Vod nema zatitno ue.

A
B
I

l = 100 km

U =

110
3

kV ; f = 50 Hz

=100 m

Ruz1= 10

Ruz2= 20

Reenje:

Pri jednopolnom kratkom spoju na nadzemnom vodu struju kvara ograniava reaktansa
petlje kvara i omske otpornosti u petlji kvara (otpornost provodnika pogoenog kvarom,
uzemljivaa i zemlje).
I
U =

l = 100 km

C
110
3

kV ; f = 50 Hz

Ruz1= 10

=100 m

Ruz2= 20
De

Slika 6.1 Petlja zatvaranja struje kvara

Poto vod nema zatitnih uadi i fazni provodnici zdravih faza su otvoreni reaktansu petlje
kvara odreuje sopstvena induktivnost petlje kvara:

X = 2 f L l
D +H
L = 2 104 ln e

re

De = 660

= 660

100
= 933m
50

18

D +H
L = 2 104 ln e
re

933 + 8
4
= 2 10 ln
3
12 10

= 2, 254 mH / km

X = 2 f L l = 314,16 2, 254 10 3 100 = 70, 81

Proraun omske otpornosti petlje kvara:
Re = Rv + Ruz1 + Rz + Ruz 2

Rv = rv l = 0,1 100 = 10
Rz = 10 4 2 f l = 10 4 2 50 100 5

Re = Rv + Ruz 2 + Rz + Ruz1 = 10 + 20 + 5 + 10 = 45
Proraun impedanse petlje kvara:
Z = Re2 + X 2 = 452 + 70, 812 = 83, 9

Proraun struje kvara:

I=

U 110 / 3
=
= 757 A
83, 9
Z

Ukoliko bi vod imao zatitnu uad onda bi struja kvara bila vea jer bi zatitna uad smanjila
reaktansu petlje kvara.

19

ZADATAK 7: Fazni provodnici trofaznog nadzemnog transponovanog voda su izvedeni

provodnicima poluprenika 10 mm i vezani kao na slici. Ako je srednje geometrijsko rastojanje
provodnika 3 m, srednja geometrijska visina veanja provodnika 12 m, a duina voda 100 km,
odrediti struju I pri uestanosti 50 Hz.
C
B
A

I
110

kV

Reenje:

Fazni provodnici su meusobno kapacitivno i induktivno spregnuti. S obzirom da je fazni

provodnik A otvoren na kraju voda struja I je kapacitivna. Poto je napon prikljuen izmeu faznog
provodnika i zemlje struja I se mora zatvoriti prema zemlji. Putevi zatvaranja struje I su prikazani
na slici 7.1. Jedan deo struje I se zatvara izmeu faznog provodnika A i zemlje (crvene strelice),
zatim prema faznim provodnicima faza B (plave strelice) i C (zelene strelice) koji su uzemljeni.
Struja I je raspodeljena du provodnika A, tako da idui prema kraju voda struja opada, to je
naznaeno crvenom strelicom. Ako se pretpostavi da je efektivna vrednost napona du provodnika
A ista (u ova pretpostavka nije u potpunosti tana kod dugakih vodova zbog Farantijevog efekta) i
da se ne menja geometrija voda du trase, onda se sa svakog kilometra voda odvodi ista vrednost
struje. Struje prema faznim provodnicima B i C su jednake ako je vod simetrian, odnosno
transponovan.

C
B

Slika 7.1 Putevi zatvaranja kapacitivne struje punjenja voda

20

Svaki par provodnika (ukljuujui i zemlju) ini jedan kondenzator. Kapacitivnost nekog faznog
provodnika prema zemlji predstavlja nultu kapacitivnost C0, dok kapacitivnost izmeu dva fazna
provodnika je definisana kao meusobna kapacitivnost Cm. Zamenska ema za analizirani sluaj je
predstavljena na slici 7.2, bojama su naznaene kapacitivnosti u skladu sa slikom 7.1. Treba
napomenuti da je u ovom primeru uzeta samo u obzir kapacitivna sprega izmeu faznih provodnika
jer su struje relativno male i raspodeljene tako da je uticaj meusobnih induktivnosti zanemarljiv.
I

110

kV

Cm

C0

B
110

=>

Cm

kV

Ce

Slika 7.2 Ekvivalentna ema

Ekvivalentna kapacitivnost je:

C e = C 0 + 2C m .
Meusobna kapacitivnost se moe izraziti preko pogonske C i nulte kapacitivnosti:
Cm =

C C0
.
3

Kada se ne zna taan raspored provodnika, za izraunavanje srednjeg geometrijskog rastojanja

izmeu faznih provodnika i njihovih likova moe se koristiti sledea formula:
2

D sg
4 H sg + Dsg .
ff 0 =
U konkretnom sluaju je:
D sg
4 12 2 + 3 2 = 24,19m .
ff 0 =

Poduna pogonska kapacitivnost voda je:

C=

5,55555 10 8
5,55555 10 8
= 9,7536 10 9 F / km .
=
Dsg 2 H sg
3 2 12
ln
ln
10 10 3 24,19
resc D sg
ff 0

Poduna nulta kapacitivnost voda je:

C0 =

5,55555 10 8
5,55555 10 8
=
= 4,646 10 9 F / km .
2
2
2 H D sg
2 12 24,19
sg

ff 0 ln
3
ln
3

10
10

r
D

sg

21

Ekvivalentna kapacitivnost za analizirani sluaj je:

C e = C 0 + 2C m = C 0 + 2

C C 0 2C + C 0
=
= 8,051 10 9 F / km
3
3

Proraun struje punjenja voda:

I = lC eU A = 2 50 100 8,051 10 9

110
3

10 3 = 16,06 A

I = 16,06 A

22

ZADATAK 8: Fazni provodnici trofaznog transponovanog nadzemnog voda, duine l = 50 km,

podune pogonske kapacitivnosti c = 10 nF/km i podune nulte kapacitivnosti co = 5,2 nF/km,
vezani su kao na slici. Odrediti struju I i napon faznog provodnika A prema zemlji.

A
I

B
C

U=

35
3

l = 50 km

kV

Reenje:

Struja punjenja voda (I) u praznom hodu i napon slobodne faze prema zemlji (UA) su
posledice kapacitivne sprege meu provodnicima voda u prisustvu zemlje (kao beskonane
provodne ravni). Veza izmeu trenutnih vrednosti faznih napona (uA,B,C) i odgovarajuih naelektrisanja
faznih provodnika (qA,B,C) je data preko matrice parcijalnih kapacitivnosti, prema sledeoj relaciji:
q A C f
q = C
B ff
qC C ff

C ff u A

C ff u B .
C f u C

C ff
Cf
C ff

Diferenciranjem prethodne relacije po vremenu dobija se:

q A i A C f
d
q B = i B = C ff
dt

qC iC C ff

C ff
Cf
C ff

u A
C ff
d
C ff u B .
dt

C f
u C

Poto se radi o prostoperiodinim reimima voda, moe se prethodna relacija napisati u

kompleksnom domenu:

I A C f
I = C
B ff
I C C ff

C ff
Cf
C ff

C ff
U A

C ff j U B .
U C
C f

Za konkretan sluaj jednaine fizike oiglednosti su: I A = 0; U B = U C = U =

35

kV , pa su
3
nepoznate u prethodnoj matrinoj jednaini I B , I C , U A . Sada se moe napisati sledei sistem
jednaina:

23


0 = jC f U A + 2 jC ff U

I B = jC ff U A + jC f U + jC ff U
I C = jC ff U A + jC ff U + jC f U

UA =

2C ff
Cf

U; I B = I C

2C 2ff

= j C f + C ff

Cf

U
.

Elementi matrice parcijalnih kapacitivnosti (Cff i Cf) se mogu izraunati na osnovu pogonske i
nulte kapacitivnosti datog voda prema sledeim relacijama:
C Co
c c0
(10 5,2) 10 9
=
l=
50 = 0,08 F ;
3
3
3
C f = C 0 2C ff = c0 l 2C ff = 5,2 10 9 50 2 (0,08 10 6 ) = 0,42 F .
C ff = C m =

Napon faze A prema zemlji je:

UA =

2C ff
Cf

U =

35
2 ( 0,08 ) 35
= 0,381 kV = 7 ,698 kV0 0
0,42
3
3

Proraun struje I :

2C 2ff

I = I B + I C = 2 j2 f C f + C ff

Cf

U = j2 2 50 0,42 0,08 2 0,08 10 6 35 10 3 = j3,93 A

0,42
3

Zadatak se moe reiti metodologijom koja je koriena u zadatku 6, ali je prethodni pristup optiji.

24

ZADATAK 9:Trofazni transponovani 110 kV dalekovod, duine l = 100 km, se nalazi u praznom
hodu. Ako pri iskljuenju dalekovoda pol prekidaa u fazi C ostane zaglavljen (kao na slici)
odrediti: struju I, napone slobodnih faznih provodnika A i B prema zemlji i meufazni napon UAB .
Poduna pogonska kapacitivnost voda je c = 11 nF/km, a poduna nulta kapacitivnost je
co = 5 nF/km.

A
B
I
U =

C
110
3

l = 100 km

kV ; f = 50 Hz

Reenje:

U ovom konkretnom sluaju dva fazna provodnika su iskljuena (odvojena od mree) i na

poetku i na kraju, dok je fazni provodnik faze C prikljuen na fazni napon. Usled kapacitivne
sprege izmeu faznih provodnika voda u prisustvu zemlje, koja se tretira kao beskonana provodna
ravan, fazni provodnici faza B i C e imati neki napon prema zemlji, koji je potrebno odrediti.
Poto se radi o prostoperiodinom reimu moe se proraun vriti u kompleksnom domenu:
I A C f
I = C
B ff
I C C ff

U A

j U B .
U C
C f

C ff
Cf

C ff
C ff

C ff

Za konkretan sluaj jednaine fizike oiglednosti su: I A = I B = 0; U C = U =

110
3

kV , pa su

nepoznate u prethodnoj matrinoj jednaini I C , U A , U B .

Moe se napisati sledei sistem jednaina:

0 = j C f U

+ j C ff U

+ j C ff U

0 = j C ff U A + j C f U B + j C ff U

I C = j C ff U A + j C ff U B + j C f U
C ff
U A =U B =
U;
C f + C ff
IC

= j C

2C
C

2
ff

+C

ff

Elementi matrice parcijalnih kapacitivnosti (Cff i Cf) se mogu izraunati na osnovu pogonske i
nulte kapacitivnosti datog voda:
25

C Co
c c0
(11 5) 10 9
=
l=
100 = 0,2 F ;
3
3
3
C f = C 0 2C ff = c 0 l 2C ff = 5 10 9100 2 ( 0,2 10 6 ) = 0,9 F .
C ff = C m =

Naponi faza A i B prema zemlji su:

U A =U B =

C ff
C f + C ff

U =

0,2
110
U = 0,2857 U = 0,2857
kV = 18,14 kV .
0,9 0,2
3

Meufazni napon UAB:

AB

=U

U B = 0 kV

Struja u faznom provodniku C je:

IC

2C 2ff

= j C f

C f + C ff

2
3

U = j 2 50(0,9 2 ( 0,2) ) 10 6 110 10 = j15,68 A

0,9 0,2
3

U ovom zadatku je utvreno da napon na slobodnim faznim provodnicima moe usled

kapacitivne sprege biti znaajno veliki i opasan po ivot. Ovo je jedan od razloga da se pri
izvoenju radova na vodu obavezno uzemlje svi provodnici (na oba kraja voda i na mestu radova).

26

ZADATAK 10: Odrediti parametre ekvivalentne -eme voda sa sledeim parametrima:

l = 400 km, RS =12,7 Mkm, r = 0,1/km, L = 1,3mH/km, C = 8,710-9F/km. Izraunati parametre
zamenske eme ovog voda ako je on idealizovan. Uestanost je 50Hz.
Reenje:

Vod je element sa raspodeljenim parametrima i svako njegovo predstavljanje zamenskim

emama sa koncentrisanim parametrima predstavlja u izvesnoj meri aproksimaciju. Takoe, treba
imati u vidu da poduni parametri du voda nisu konstantni jer vod prelazi preko razliitog terena,
razliiti su ugibi, specifina otpronost zemlje, uslovi za pojavu korone, temperaturni uslovi i slino.
Ipak, za veinu praktinih prorauna vod se moe modelovati koncentrisanim parametrima ime se
dobijaju ekvivalentne eme.
Za modelovanje nadzemnih elektroenergetskih vodova koriste se razliite zamenske eme u
zavisnosti kakav se proraun sprovodi. Za proraun tokova snaga koristi se ekvivalentna
zamenska ema voda, koja je prikazana na slici 10.1. Pored ove eme koriste se i ekvivalentne T,
i obrnuta ema.

Z
Y
2

Y
2

Slika 10.1 Ekvivalentna zamenska ema voda

Proraun parametara ekvivalentne zamenska ema voda:

Rednu impedansa u zamenskoj emi kod kraih vodova (do 200km) definiu samo omska
otpornost (rezistansa) faznih provodnika i pogonska induktivnost voda, dok otonu admitansu
definie pogonska kapacitivnost i aktivna odvodnost (konduktansa). Kod duih vodova, kakav se u
ovom primeru analizira, potrebno je uvesti i Kenelijeve sainioce popravke.
x = 2fL = 2 50 1,3 10 3 = 0 ,408 / km
xC =

B=

1
1
1
=
=
= 365873,43km
C 2fC 2 50 8,7 10 9

1
1
=
= 2 ,733 10 6 S / km
xC 365873,43

1
= 7 ,874 10 8 S / km
RS
RS specifina aktivna otpornost
G=

27

G poduna aktivna odvodnost

z = r + jx = (0 ,1 + j 0 ,408) / km
y = G + jB = (7 ,874 + j 273,3) 10 8 S / km
Z l = z l = (0 ,1 + j 0 ,408) 400 = (40 + j163,2 )

Y l = y l = (7 ,874 + j 273,3) 10 8 400 = (31,5 + j1093,24 ) 10 6 S

Poto je vod dugaak dobijene redne i otone parametre treba korigovati:

Z Y
Z = Z l 1 + l l
6

(40 + j163,2 )(31,5 + j1093,24 ) 10 6

Z = (40 + j163,2 ) 1 +
= (37,49 + j158,7 )
6

Y
12 + Z l Y l
=Yl
2
24 + 4 Z l Y l
Y
12 + (40 + j163,2 )(31,5 + j1093,24 ) 10 6
= (31,5 + j1093,24 )
= (18,35 + j 554,85) 10 6 S
6
2
24 + 4(40 + j163,2 )(31,5 + j1093,24 ) 10

Proraun parametar idelizovanog voda:

Idealizovani vod je vod bez gubitaka aktivne snage, a to znai da je kod idealizovanog voda:
r = 0 i G = 0.
Kod idealizovanog nadzemnog voda u jednainama telegrafiara (vidi udbenik str.142 do 145)
hiperbolike funkcije prelaze u trigonometrijske, pa su parametri zamenske eme definisani
sledeim relacijama:
Y i
1 cos
Z i = jZ C sin
= j
2
Z C sin
Gde je elektrina ugaona duina voda:

= i l = 0,06 400 = 24 o

Karakteristina impedansa analiziranog voda je:

L
1,3 10 3
ZC =
=
= 386,55 .
C
8,7 10 9
Parametri ekvivalentne eme idealizovanog voda su:

Z i = j 386,55 sin 24 = j157,22 ;

Y i
1 cos 24
= j
= j 549 ,87 10 6 S .
2
386 ,55 sin 24

28

ZADATAK 11: Dva elektroenergetska sistema, EEC-I i EEC-II, povezana su sa idealizovanim

interkonektivnim vodom. Naponi na krajevima voda su jednaki (U1 = U2 = 400 kV). Ako se vodom ne
prenosi aktivna snaga, izraunati koliku reaktivnu snagu injektira vod u EES-I, a koliku u EES-II.
Parametri idealizovanog voda su: duina voda - L=250 km, poduna pogonska induktivnost voda
l =1,024 mH/km, poduna pogonska kapacitivnost voda - c=0,01F/km.

Q1 = ?

Q2 = ?

P=0

-I

Idealizovani vod

U1 = 400 kV

-II
U2 = 400 kV

Reenje:

Za proraun tokova snaga u elektroenergetskom sistemu moe se koristiti ekvivalentna

zamenska ema voda. Za proraun reaktivne snage koju idealizovani vod odaje u EES I i EES II
moe se koristiti ekvivalentna zamenska ema voda:
I=0
Z

Q1
EE I

U1

Q2
Y
2

Y
2

U2

EE II

Tokovi reaktivnih snaga u EES-u su vezani za efektivne vrednosti napona, a tokovi

aktivnih snaga za fazni ugao izmeu fazora napona. Ovaj zakljuak je opteg karaktera i
odnosi se na sve elemente u EES-u (generatore, trensformatore i vodove).
Ako dva elektroenergetska sistema (ili dva dela jedinstvenog EES-a) povezuje neki
dalekovod (ili interkonektivni transformator) razmena reaktivnih snaga izmeu dva EES-a e
biti takva da reaktivna snaga tee od vieg ka niem naponu a aktivna od napona iji fazor
prednjai ka naponu koji kasni. Ako bi u konkretnom sluaju napon U1 bio vei od napona U2
reaktivna snaga bi tekla od EESI ka EESII. Ako bi uz to npr. U2 prednjaio u odnosu na U1
aktivna snaga bi tekla iz EESII ka EESI tako da bi u tom sluaju tokovi aktivnih i reaktivnih
snaga vodom bili suprotnih smerova. Dakle, tokove aktivnih i reaktivnih snaga treba
posmatrati nezavisno.

U analiziranom sluaju efektivne vrednosti napona na krajevima voda su meusobno

jednake (U1=U2 =400 kV) pa ne postoji razmena reaktivnih snaga izmeu EES-a I i EES-a II.
Poto se vodom ne prenosi ni aktivna energija, naponi na krajevima voda su u fazi, odnosno:
U1=U2=U=400 kV.
Iz prethodne relacije sledi da kroz rednu impedansu (reaktansu) u zamenskoj emi ne protie
struja.
29

Vod u analiziranom reimu se ponaa kao izvor reaktivne snage, pri emu tu reaktivnu
snagu podjednako injektira u EES I i EES II, poto je U1 = U2, odnosno, vai:
Q1=Q2=Q.
Proraun parametara zamenske eme idealizovanog voda:
Y
1 cos
= j
2
Z c sin
gde je:
Zc =

1,024 10 3
l
=
= 320
c
0,01 10 6

= L = 0,06 250 = 15 0
Reaktivna snaga koju injektira vod u EES-I, odnosno u EES-II je:
Q1 = Q2 = Q = U 2

Y 1 cos U 2 1 cos15 0 400 2

=
=
= 65,826 M var .
2
sin Z c
sin 15 0 320

30

ZADATAK 12: Izraunati duinu idealizovanog voda kod koga se maksimalno mogua reaktivna
snaga prenosi bez pada napona. Kolika je ta snaga ako je napon na poetku voda jednak
nominalnom naponu i iznosi 220kV? Karakteristina impedansa voda je 380.
Reenje:
Maksimalna reaktivna sanaga koja se moe preneti vodom je:
2
2
Pnat
U
Un
Pnat = n
Q2 max =
,
=>
Q2 max =
2 sin 2
Zc
2 Z c sin 2
Veza izmeu napona na kraju i poetku voda data je jednainom telegrafiara, koja za analizirani
sluaj prenosa reaktivne snage poprima sledeu formu:
U 1 = U 2 cos +

U 2Zc
sin ,
X

gde je:
2

X =

U2
.
Q2

Zamenom prethodnog izraza u jednainu telegrafiara dobija se:

U 1 = U 2 cos +

Z c Q2 sin
U2

Uslov zadatka je da nema pada napona, odnosno da je:

U1=U2=Un.
Koristei ovaj uslov dolazi se do sledee jednaine iz koje se moe izraunati elektrina ugaona
duina voda:
2

Z
Un
U n = U n cos + c
sin
U n 2 Z c sin 2
1 = cos +

1 = cos +

1
sin
2 (2 sin cos )

1
1
cos = = 60 o .
4 cos
2

Poto je fazna konstanta za nadzemne vodove i=0,060 moe se izraunati duina voda pri kojem e
se maksimalna reaktivna snaga prenositi bez pada napona:
l=

60
=
= 1000km .
i 0,06

31

Odgovarajua reaktivna snaga je:

Q2 max =

(220 10 )

3 2

2 380 sin 120

= 73,54 MVAr

U tekstu koji sledi bie ukratko analizirana fizika radnog reima koji je opisan u ovom zadatku:
Kada je idealizovani vod u praznom hodu (otvoren na kraju a prikljuen na simetrian napon na
poetku voda) napon na kraju voda je po modulu vei od napona na poetku voda i u fazi je sa njim
(Ferantijev efekat). U reimu praznog hoda vod generie reaktivnu snagu, pa je tok reaktivne snage
od voda ka mrei, to je u skladu sa optim zakljukom datom u prethodnom zadatku (napon na
kraju voda je vei od napona na poetku pa je tok reaktivne snage od voda ka mrei). Ovu injenica
da se vod u praznom hodu ponaa kao izvor reaktivne snage esto koriste dispeeri u EES-u kada
imaju problema sa nedostatkom reaktivne snage u EES-u, pa onda vodove koji nisu u pogonu
ostavljaju da rade u prazan hod i tako poboljavaju naponske prilike u sistemu.
Ako se na kraju voda prikljui neka reaktansa vod e dio reaktivne snage odavati reaktansi a dio
EES-u na koji je prikljuen. U ovom reimu, u skladu sa zakljucima u uvodu u prethodni zadatak,
napon na kraju voda e se smanjiti. Ako se reaktansa smanji poveae se reaktivna snaga koju vod
odaje reaktansi a napon na kraju voda e se dalje smanjivati. U graninom sluaju, za neku
reaktansu X, napon na kraju voda bie jednak naponu na poetku voda, dalje smanjenje reaktanse bi
stvorilo pad napona na vodu.
Poto su po uslovu zadatka naponi na poetku i kraju voda jednaki, vod odaje istu reaktivnu
snagu i reaktansi i EES-u, kao u prethodnom zadatku. Odnosno, to znai da celokupnu reaktivnu
snagu koju troi prigunica X generie sam vod. Struja na sredini voda je u ovom sluaju jednaka
nuli (ako se pretpostavi da su poduni parametri voda konstantni du voda).

EES
220kV

220kV

Slika 12.1 Tokovi reaktivne snage na vodu

Prethodna analiza se moe potvrditi koristei rezultate iz prethodnog zadatka, odnosno:

Q2 = U 2

Y 1 cos U 2 1 cos 60 0 220 2

=
=
= 73,54 M var .
2
sin Z c
sin 60 0 380

32

ZADATAK 13: Nadzemni vod je modelovan rednom impedansom Z=(37,5 +j158,7) . Napon na
poetku voda je 220kV. Na kraju voda aktivna snaga je 10 puta vea od reaktivne snage. Kolika je
maksimalna prividna snaga na kraju voda? Koliki je tada napon na kraju voda?
Reenje:

esto se u inenjerskim proraunima tokova snaga u EES-u vod modeluje samo rednom
impedansom, slika 13.1.
P2
Z=(37,5+158,7)

Q2

U1

P2=10Q2
2
U2

Slika 13.1 Modelovanje voda rednom impedansom

Napon na kraju voda se moe definisati preko napona na poetku voda i snage na kraju voda, prema
sledeoj relaciji (vidi udbenik str. 158 159).
2

U
U RQ2 XP2
U 2 = 1 + 1
2
U1
2

RQ2 XP2
RP2 XQ2 + j
U1

b2

a2
Uslov prenosa maksimalne prividne snage je:
2

U 1 RQ2 X 10Q2

U1
2
2

U1
2 R 10 X
Q2
2
U1

R 10Q2 XQ2 = 0

Q2 ( X + 10 R ) = 0

110 2 49,6064Q2 533,7Q2 = 0

2

Q2 + 10,7586Q2 243,92 = 0
Q1, 2

10,7586 10,7586 2 + 975,68 10,7586 33,0367

=
=
2
2

Q2 = 11,14 Mvar

=>

P2 = 111,4 MW

S2max = (111,4 + j11,14) MVA

S2max = 114,94 MVA

Proraun napona na kraju voda pri prenosu maksimalne prividne snage pod datim
uslovima:
33

b2 =

RQ2 XP2 37 ,5 11,14 158,7 111,4

=
= 78,48 kV
U1
220

U2 = a2 + jb2
U2 = (110 j78,48) kV
U2 = 135,12 kV

34