I.

ROMANICKA ARHITEKTURA
ISTORIJA - PODRUEJE- RAZVOJ

(,
,1'
rd{

5;

rr

i\
{'r

dt

GU\EftR -v

a=.,---''

Gt"l,(g

n
*t

4
J
0

\/
)
,'!:

I
C-

I'"/^

?
t-;

veka, ceo prostor Sto su

Negde od 1000. godine, pa do XII-XIII
ga zauzimale zemlje stare Evrope pokriven je mno5tvom velikih
i malih gradevina. Meclu njima podignuto je hiljade crkava i kapela
dija nas plemenita jednostavnost prosto trone, utoliko vi$e Bto je
na njima okamenjena duboka poboZnost mnogih pokdlenja. Meclu
njima ima stotine velikih remek-dela neimarstva u kojima su se sustekli vera, duh i kultura njihovog doba. Danas, vi5e nego ikada,
imamo razumevanja za estetiku spomenika neimarstva romanidkog
razdoblja.
Prvi deo ove knjige zato je njima i posveien. Podela koju iemo
poku5ati da nadinimo, zasnivade se iskljudivo na sklopu gradevina.
Glavni sadrZaj na$eg izlaganja odnosiie se, dakle, na dela graditeljstva. Treba imati u vidu da romanidka crkva nije umetnidko delo
bez odredene namene. Naprotiv, ona je u sluZbi duhovnosti, usme.
rene ka najvi5im idealima: teLi da obuhvati duhovnost distim oblikom. Zbog toga graditeljstvo crkava zauzima samo sredi$no mesto
u na3em radtr.
Sve do karolin5kog, pa dak i do otonskog razdoblja, graditeljstvo
crkava srednjega veka moglo bi da se smatra izdankom pozne antike Sredozemlja, njenim odjekom ili njenom drugostepenom pojavom. Moglo bi se pasti u isku5enje, pa da se ono stavi u isti red
sa oblasnim ostvarenjima crkvenog graditeljstva Vizantije, Sirije,
Mal',e-Azije, Jermenije i priobalnih zemalja Severne Afrike. Tek u
XI veku, u vreme Salijevaca ocrtava se jasno npva estetika, te danas
smatramo da su ti stariji spomenici graditeljstva u stvari podetak
romanidke umetnosti.
Izvesni istoridari umetnosti smatraju karolin5ko graditeljstvo prvim
stupnjem romanidke umetnosti (K. DZ. Konant), diji je razvoj zatim
dugo trajao i dinio podetak nove umetnosti, Sto je na5la svoj najjasniji izraz u XI i XII veku. Drugi istoridari, nasuprot, odbacuju
ovu tezu i vezuju otonsku umetnost neposredno za antiku.
Danas moZemo da smatramo da su pokrajine na severu od Alpa
imale preteZnu ulogu u vreme I(arolinga. Ove zemlje, koje su u Rimskom Carstvu bile samo provincije i sporedne oblasti, postale su
tada politidka i kulturna srediSta. Vodstvo preuzimaju Galija, Germanija, Britansko ostryo, pa i zemlje van rimskog uticaja, to jest,
zemlje izmedu gornjeg Dunava i Severnog mora.
Tokom mnogih stoleCa ranog srednjeg veka, izmedu Elbe i Ebra,
izmetlu Irske i Jadrana, radao se >Zapad<. Nova snaga i novo teZi3te javljaju se najpre pod Karolinzima. Ali, u VIII veku ovo te-

Arhitektur
oplte isto:

Pomeranj.
pretna se'.

JaCanie Z

1
I

ZiSte ne izgleda jo5 sasvim dvrsto. Na jugu je uzdrmano naletotn

Arabljana muhamedanaca, koje je pobedonosni pohod doveo do
godine odigrala se bitka izmedu
samog srca bududegZapada-732.
Tura i Poatijea -, a Zapad ie ga s telkoiom odbiti. Tek Sto se ra'
spala snaga diji je simvol bio Karlo Veliki, zapadni svet je bio posa severa od Normana, sa istoka od Matlara. Do
novo ugroZ
presudnog preokreta je do5lo tek u XI veku.
da Promena se vidi u zahvatu koji Zapad, sa svoje strane, vr5i u svim
pravcima. Iberijsko poluostrvo, koje je Karlo Veliki osvojio do
Ebra, konadno je zauzeto do samog njegovog srediSta. Polulegendarna lidnost Sida javlja se tek negde krajem toga razdoblja, po5to
su Arabljani izgnani iz Valencije 1094/99.godine. (Granada, njihovo
poslednje upori5te, odupire se sve do 1492.godine). Posle bitke kod
Hestingsa (1066), Viljem Osvajad vezuje dvr5ie Britanska ostrva za
Kontinent. Ova dvrsta politidka veza - najpre s Normandijom,
zatim s Akvitanijom - vekovima se odrZavala i preko umetnosti.
Normani su, sredinom XI veka, pod Robertom Gviskardom, zauzeli
Apuliju, u dmgoj polovini toga stoleia Siciliju, a povremeno su
drZali ditavu juZnu Italiju. Tako su vlast i uticaj Vizantije i islama
suzbijeni. Germansko Carstvo teLi da se pro5iri i na severu i na
jugu, ali u podetku uspeva da ugovorima obezbedi samo sizerenstvo
nad zemljama na sevem i zapadnim Slovenima. Tek pred krai razdoblja koje izudavamo, tj. sredinom XII veka, stvarno podinje naseljavanje Nemaca duZ Elbe, Odre i Visle do baltidke obale na
severu,
e tt Osvajanje zemalja i naseljavanje delimidno su vr5eni pod zname;tvo njem vere, jer su znadili borbu protiv mnogobo5tva i islama. Ali
stvarni ishod je Sirenje Germanskog Carstva sve do granica >stare
Evropeu. Ono je uvek i5lo uporedo sa ostvarivanjem jedinstva vere
i Crkve, koje od tada sjedinjuje narode Severa, kojima su se odmah
zatim pridruiili stanovnici baltidkih obala, zapadni Sloveni i Mailari. Svi ti narodi su konadno primili hri5ianstvo, a pridobila ih je
Rimska crkva. Izmedu XI i XIII veka monumentalna arhitektura
Zapada postepeno prodire u te oblasti. U samom podetku javljaiu
se usam,ljeni spomenici, zatim gradevine manje-vi5e u skupinama.
todi Jadanje Zapada ostvaruje se narodito u krsta5kim pohodima za
osvajanje Svete zemlje, koji podinju 1096. godine. Mada su ovi krsta5ki pohodi doveli do uspe5nog potiskivanja islama, ipak nisu
doneli nikakve trajnije ishode, Crkve i tvrdave krsta5a na Istoku
Kipru, u Siriji i Palestini - ostaju dakle usamljena dela.
itvo Raznoliliost kulturnih predanja, mada ne ravnomerno, sada je pre'
vazidena. Ekonomski i drudtveni odnosi dostigli su onaj stepen
razvitka koji nam je dobro poznat kao srednjovekovni. Feudalni sistem - hijerarhijski poredak staleLa,podela na plemstvo, vite5ki
stalei, sveStenstvo,gradanski stalei i seljaltvo - dobija sada jasan

oblik. Dru5tveno, vojno i upravno ustrojstvo feudalnog poretka,

privreda sa razmenom dobara u naturi i promet dobijaju, dakle,
onaj oblik koji mi nazivamo srednjovekovnim. U decenijama oko
1000. godine u gradovima se primeCuje novi Zivot. Duhovni Zivot,
koji se najpre odvijao izdvojeno u manastirskim Slcolamasada po'
6inje da prodire i u laidke krugove i postaje Zivlji. Sve jasnije se
ocrtava sklop moine idejne gradevine koju nazivamo skolastikom.
U oblasti driavnih poslova javlja se, takode, konadno srednjovekov'
ni poredak. Salijevci su udvrstili Germansko Carstvo u pogledu
moCi i predanja. Ta dinastija, nastanjena na gornjoj Rajni, upravljala je sudbinom Zapada od t024. godine do 1125,to jest ditav jedan
vek. iako je ovo razdoblje bilo pozornica Zestokih borbi, ideja Carstva je presudno doprinela ujedinjavanju brojnih evropskih zemalja
i rattanju oseianja srodnosti.
Rimska crkva, sa svojim dijecezama i parohijama, mona5kim Zivotom i zajednidkim latinskim jezikom, bila je odludujuii dinilac u
jedinstvu Zapada. Ali, i ona je morala da pretrpi rlzvoi, reforme
i borbe. No, upravo te reforme, koje su stalno preduzimali bene'
diktinci iz Goice, Klinija, Hirsaua i Sitoa, prodistile su je i podmladile, a isto tako su nadahnule znadajne duhovne i politidke poduhvate. Borba izmedu pape i cara, dfiave i crkve, bila je deli
midno posledica ovih reformi, a Raspra oko investiture najznadaj'
nija je istorijska dinjenica toga doba.
Mnogo od onoga Sto je redeno o uticaju monaikih reformi na graditeljstvo spada u oblast domiSljanja. Nadelo izvedeno na osnovu
poredenja desto viSe vredi od objektivnog r^zmatranja dinjenica.
To narodito vali za Klini i Hirsau, ali isto tako i za cistercite. Sa
istorijske tadke glediSta bilo bi primamljivo, na primer, jednostavno
suprotstaviti Spajer Kliniju, kao da se tu suprotnost izmedu cara
i pape, ili dak izmedu drLave i crkve, otelotvorila u graditeljstvtrt
Ali, na osnovu disto istorijsko-umetnidkog posmatranja malo se od
toga moZe videti: ove dve najveie crkve romanidkog Zapada, po'
dignute skoro u isto vreme, u stvari su prve zasvedene bazilike, koje
oZivljavajtr antidki ukras i izvanredno pokazuju sklop romanidke
gradevine. Iako se te odlike javljaju u vrlo raznorodnim vidovima,
Klini, medutim, uveliko odgovara na5oj zamisli o >burgundskoj
Skoli<, a Spajer - "Skoli gornje Rajne<. fsto tako, dve romanidke
crkve duvenog protestantskog manastira Hirsaua, Sv. Aurelije i
Sv. Petar i Pavle, izvesno, ne simbolizuju protivcarske teZnje koje
su njihovi opati verovatno sledili. Po nadinu gradenja ove crkve se
ne razlikuju mnogo od bazilika sa stubovima i ravnom tavanicom,
koje su se u XII veku uzdizdle na sve strane duZ gornje Rajne, a
gradene su prema - carskom! - uzoru manastirske crkve u Lim'
burgu: Alpirsbah, Gegenbah, Klajn Komburg, Safhauzen. Posmatrani
istorijski, u XI/XII veku, Crkva i Carstvo se javljaju kao deveto'

OpSto kttl

Dri.ava

Crkva

Crkvena
i gradite

3
vekovni dinioci. jediristva Zapada i, uprkos medusobnim sukobima,
oni obczbeduju neprekinutu nit istorije rimske driavnosti, rimske
*9':scivilizacije i hriSianskog predanja I milenija.
n**-$ Evropa ranog srednjeg veka nije jo5 Evropa nacija. Mnoge mede,
tr stvorene izmedu kasnijih naroda u srednjem veku, a u oblasti grtlditeljstva i umetnosti uop5te, poo5trile su na5 sud u odnosu na
umetnidke osobenosti i spojeve. Sudeii sa viSe tadke gledi5ta, a ne
iz same sredine tih naroda, sva ta zakljudivanja izgledaju nusiljenao. To postaje jasno vei na uklasidnimn primerima francuske, italijanske ili nemadke umetnosti, a jo5 je jasnije kod ,maliho naroda
koji su pripomogli da se konadno stvori slika Evrope na koju smo
se navikli, kao $to su Holandija, Belgija, Svajcarska, skandinavske
zemlje ili drugi narodi, na primer iz Istodne Evrope, koji ne raspolaZu tako znadajnim spomenicima. Stoga se u razmatranju evropskog graditeljstva neiemo driati istorijskih meda u odredenom trenutku - narodito ne dana5njih - nego iemo se, naprotiv, truditi
da ustanovimo verodostojnu podelu na osnovu samih spomenika.
Prva podela proizilazi iz prostog ispitivanja tih spomenika i nju su
istoridari umetnosti uvek i vrSili. Spomenici, dakle, ne sadinjavaju
zbrkanu meiavinu graditeljskih tipova i oblika, vei sklop dosta
malih celina koje iemo zvati oblasti.
eze Znatajno je ustanoviti da se te umetnidke oblasti ne poklapaju uvek
sa dijecezama, ni sa politidkim okruzima koji su tada nastajali, pa
ni sa starim provincijama. Medutim, izvesna podudarnost postoii.
Tako, lorenska umetnost nastaje u oblasti Trijerske arhidijeceze,
vestfalska umetnost se poglavito Siri u samoj Vestfaliji, a njene
osobine odgovaraju osobinama naroda toga kraja. Normani su pre'
neli svoje graditeljske zamisli sa Kontinenta u Englesku i Apuliju,
gde su one, prirodno, doZivele drugadiji razvoj. Ali, jasno izralena
umetnost donje Rajne-Meze pokriva okruge i dijeceze sa obe strane
jezidke granice, dosta jasno oznadene od XI/XII veka. Prema po:ole clacima koje pruZa istorija umetnosti, izraz "5kola<, desto upotrebljavan od strane francuskih arheologa, odgovara takvom stanju
stvari. No, na5e znanje istorije ga suZava,jer nismo uvek u stanju
da ukaZemo na )spomenik pretedu" ili na druga ishodi5ta oblasnog
toka umetnosti. Ovde iemo se zadovoljiti neutrdlnim izrazom
ika oblast. ovakvo odvajanje spomenika po skupinama zasniva se na
rasprostranjenosti, velikom broju i gustoj mreii spomenika. Samo
broj saduvanih crkava penje se na hiljade. Nekada ih je molda bilo
dva puta toliko, pa dak i viSe. Po sebi se razume da je gradenje zavisilo od ekonomskih, druStvenih, tehnidkih i duhovnih uslova u
odredenom razdoblju.
tikc Ova graditeljska delatnost nije bila zasnovana na nekoj istorodnoj
)evropskoj( umetnosti, koja ie se tek kasnije izdvojiti. Naprotiv,
joS od podetka sagledavamonastajanje brojnih oblasti sa podvoje'

nim osobenostima. Ove oblasti se medu sobom razlikuju ne samo

svojom umetno5iu nego i ditavim svojim istorijskim sklopom. Postoje sredi5ne, vrlo znadajne i uticajne oblasti, dija je svojstvenost
jasno izraZena, kao Sto su Normandija, oblast donje Rajne-Meze,
gornja Rajna, druge oblasti, na viSem stupnju umetnidke kttlture,
moZda mnogostranije i slojevitije, izgledaju otvorenije prema spoljnim uticajirna, kao Burgundija i Lombardija, ili, nasuprot, zatvorene u sebe, kao Toskana. Postoje jo5 i skupinebez jasno odrectenih
geografskih meda, koje se meSaju sa ostalim skupinama, kao akvitanijski svodovi i crkve sa kupolama. U drugim, opet, podrudjima
spomenici viSe ponavljaju tipove susednih pokrajina, ne stvarajuii
posebna obeleZja - kao Sto je to u oblasti Eskoa i u pojasu Jure.
Od umetnidkih oblasti gotovo da su jo5 znadajnije skupine koje one ,Velikec
obrazuju. Katkada, oblasti mogu, na razlidit nadin, da budu shvaiene kao velike medusobno povezane skupine. Svedski istoridar
J. Rosval (J. Roosval) izridito ih naziva nblokovimao, a nemadki naudnik, K. Ger5tenberg (K. Gerstenb"rg), oznalava ih manje odludno,
kao ;pojase uzajamne optike<. Mi smo naklonjeni da ih nazovemo
jednim op$tijim izrazom: ovelike oblastiu. Njihove mede se ne mogu
tadno povuCi. Medutim, u pitanju su pojasevi koji pokazuju dosta
jedinstven stil i koji se drugadije ne mogu posmatrati. U tom smislu izdvajarno jezgro Evrope, izmedu Loare i Rajne, iz kojeg - nasuprot mi3ljenju Rosvalla- Engleska nije iskljudena; podrudje na
jugozapadu Evrope, koje obuhvata julni deo dana5nje Francuske
i severni deo Iberijskog poluostrva; juZno podrudje izmedu Alpa i
Rima, koje je samo u XII veku obuhvatalo delimidno jug Italije
i, najzad, podrudja Sto leZena istoku od Rajnskih zemalja, na prvom
mestu pojas zemalja stare kulture, koji ide od severa do juga, polaze(i od Vestfalije i donje Saksonske, preko Hesena i Franadke, do
Svabije i Bavarske. Na severu, istoku i jugoistoku postoji jedno
>istureno polje" romanidkog neimarstva, jedan ividni pojas i izvesna usamljena ostrvca, kojima se, najzad, pridruZuju spomenici
Kipra i Palestine, podignuti za vreme krsta3kih pohoda.
Po$to smo dali pregled rasprostranjenosti i geografske ra5dlanjeno- STILSK
sti romanidke umetnosti, ostaje nam da razmotrimo pitanje vre- RAZDOI
menskog razgranidavanja i potpodele. Za razumevanje graditeljstva
u celoj Evropi, izgleda nepouzdano deliti razdoblja prema vladajuCim dinastijama, jer Ewopa nije bila ujedinjena zemlja, a carsku
krunu je samo povremeno drvzalajedna vladarska loza.lJzeti razvoj
umetnosti u jednoj uskoj oblasti za merilo - a ovim dotidemo prvo
pitanje istorije umetnosti -, i to kao pravilo primeniti na razvoj
drugih zemalja, kao postupak Je sporno. Me(tutim, to se desto dinilo.
Tako, kada M. P. Frankl izlahe svoje shvatanje ranoromanidkog i
romanidkog stila, jasno je da ono proizilazi iz stanja spomenika u
staroj Evropi. Medutim, ovo shvatanje ne moZe potpuno da se pro-

Siri na druge oblasti, a posebno na juZnu Evropu. Frankl je to vrlo

dobro uvideo, pa je poku5ao da svoja uvredljiva mi5ljenja o itali
janskom graditeljstvu, u pogledu njegovog istorijskog razvoja, ublaZi iskrenim odu5evljenj em z njegovu umetnidku vrednost. Sa svoje
strane, Puig i Kadafalk je pristrasan kad svoje poimanje >prve
romanidke umetnosti<, izvedeno iz katalanskih spomenika, primenjuje na prostrane oblasti Evrope. Kad nemadki i francuski istori
dari umetnosti izlaZu razvoj normanskog i francuskog neimarstva,
zakljudujuii ga >trijumfom gotike<, oni su skoro kobno blizu potcenjivanja ditave kasnoromanidke arhitekture Zapada.
la
PoliuSamo li da usaglasimo istorijskoumetnidke nazive sa odrede'ca
nim razdobljima naiii Cemo,kada je u pitanju romanidka umetnost,
na uporedne i zamrSenepojave, kao Sto su: rana romanika, otonska
i ranbsalijska umetnost, prva romanika, anglo-saksonska umetnost;
zrela romanika, poznosalijska umetnost; druga romanika, nonnan'
ska umetnost. JoS je spornije vremensko razgranidavanje. Da li ro'
manidka umetnost podinje 1000.godine ili krajem vladavine otonske
dindstije, to jest 1024?Da li oko 1060. godine romanidka umetnost
dostiZeprvi stupanj svoje zrelosti? U to doba dogadaji se gomilaju.
1063.godine podinje gradenje sledeiih crkvenih zdanja: Svetog Marka u Veneciji, San Abondia u Komu, katedrale u Pizi, Sent Etjena u Neveru; dve godine pre toga posveCena je prva crkva u
Spajeru, a godinu dana kasnije udaren je kamen temeljac Sent
Etjena u Kanu. Vei smo spomenuli vaZne politidke dogadaje to-ga
vremena. Treba Ii podetak romanidke umetnosti staviti u vreme oko
1080. godine, kada su graditelji Spajera i Klinija, a za njima i gra'
ditelji Darama, re5ili pitanje monumentalnog zasvodavanja bazilike?
Kraj salijskog razdoblja (1125) nikako ne oznadava kraj zrele ro'
ma.ridLe umetnosti. Gotidka shvatanja gradenja (Sen Deni, oko
'1140) prvi put se bojailjivo javljaju na podetku razdoblja kasne
romanike, koje se rado vezuje za razdoblje HoenStaufena. Svaki
datum znadi odredeni trenutak u razvoju umetnosti, u kojoj u stvari
samo prelazi postoje. Jer, u mnogim pokrajinama je romanidka
umetnost bila vrlo iiva pred kraj XII veka' U "hoen5taufenskomo
veku ona se snaZnoraz.vilau raznorodne vidove svojeg kasnog stup'
nja, praiena sazrevanjem, a zatim, i punim cvetanjem gotike, 5to je
dovelo do preokreta shvatanja u graditeljstvu. Pred tako sloZenom
stvarnosti ive hronolo5ke podele i poimanja stila izgledaju nedo'
voljni. PreobraZavanje oblika je bilo hiljadama puta prekidano, a
nesmetan razvoj se odvijao samo u kratkim vremenskim razdob'
ljima i na malim prostorima. Zato vremenske podele u na5em izliganju nisu mnogo stroge. Slolenost razvoja se jasno pokazuje u
neizvesnosti vremena nastanka gradevina; ponekad se kolebamo
oko decenija, dak i za najznadajnija zdanja. Istorijsko p,r'edanjeje
desto vrlo neodredeno. eitaocu skreiemo palnju na ovakvo stanje

stvari, jer zbog toga i ne nastojimo narodito na istorijskom razvoju

graditeljstva.
Stvaranie
Neizvesnost na5eg znanja, ali i sve do sada prisutna nemoguinost
da, prema podacima koje pruZaju sociologija i dru5tvene nauke,
udinimo razumljivim ostilu, nalaZu nam da budemo oprezni u odnosu na tumadenje romanidke arhitekture samo prema njenom razvoju. Za nju >tip< ima presudan znadaj. Upravo zato Sto postoji
obavezan tip i mogu da se stvaraju ostilske gradevineo pomoiu
skromnijih materijalnih i duhovnih sredstava i posredstvom skudenijih stvaralaca. Tokom ditavog srednjeg veka tipovi i sistemi su
osnovni u graditeljstvu i to narodito ne treba da zaboravimo onda
kada se oni kriju iza sve lep5ih stilskih oblidja.
Romanidka arhitektura preuzima mnoge tipove i oblike iz prero- Uticaii
manidke umetnosti, ali isto tako i iz pogranidnih oblasti vizantijske
i islamske kulture. Razne kasnoantidke umetnidke provincije u Sredozemlju uticale su, neposredno ili posredno, na umetnost iz rimskog vremena, pa i na sam Rim. U nadelu, to je sve odavno jasno
i neosporno. Uticaj drvenih gradevina iz vremena rane istorije u
stvaranju srednjovekovnih gradevina sa travejima, u poslednje
vreme opet je istakao jedan pisac koji se ne moZe osumnjiditi za
>germanofilskeu ideje (V. Ilorn, Berkli, USA). Ali, u pojedinim sludajevima desto je te5ko razluditi nuticaju od nezavisnog stvaralaStva, jer je uzor samo retko usvojen bez ozbiljnih preuoblidavanja.
Takav izuzetak postoji u zvezdastim svodovima u iugozapadnoi
Evropi (Tores del Rio, Almazan, Opital Sen Blez, itd.).
Romanidka umetnost najde5ie pokazuje veliku sposobnost prisvajanja i prilagotlavanja i, tako, usvojeni oblici deluju kao nezavisni
i novi. Zato je i teiko na ubedljiv nadin dokazati njihovo poreklo,
a za razvmevanje umetnidkog dela izgleda isto tako nekorisno tragati za njim. Ono Sto u malom vaZi za ukras, u velikom vali za graditeljske tipove i sisteme (uporedi Sv. Marka i Perige). Primenjujuii poznatu poslovicu, moglo bi se reii: da bazilika nije postojala,
romanidki Zapad bi je izmislio.
Postojanje velikog broja spomenika iz XI i XII veka uslovljava i Stanje oiu
njihovu podelu na skupine. Ali, ne treba zaboraviti da su mnogi
spomenici s vremenom nestali. Malo je znadajnih crkava diji sada5nji izgled odgovara nekadaSnjem, a jo5 manje moZda onih na kojima su okuSani radovi za vra(anje u prvobitno stanje. Veiina crkava su izgorele, ponovo sagradene i uveiane, a ova preinadavan.ia
nisu prestala ni 1150. ni 1250. godine. Gotika, renesansa, barok i
Moderna napravili su pravi pokdtj nad romanidkim spomenicima i
crkvama. Tako, spomenici, kojima danas raspolaiemo, predstavljaju sludajni izbor nekadaSnjih spomenika. Ni napori naudnika, ni
mnoga arheolo5ka iskopavanja ne mogu da nam daju tadnu predstavu o prvobitnom stanju. Tako Ce na5a znanja ostati nepotpuna

13

s,!
' -/'-- '''

Crtez 1 - ALpirsbdtl' ma,Ld'

stirsko crkua' Trent. vid.i
str,15.

2 -

;Kon, Sen Etjen.

INE
iNE
tora

anje

zopadna

lasad'a' sa d'uenla krLlolna' Vidi

str' 15'

i niko nikada neie noii da napise verodostojnu istoriju romanidke

arhitekture. Narodito izgleda nemoguino predstaviti splet istorijskih odnosa u njihovim fojedinostima, razlikovati udeo zidara i arhitekte, i ne'sveiti se jediino na poznavanje opitih izvora oblika. Po
svojoj istorijskoj priiodi i predlnju,,povest romanidkog graditeljstva mora ostati neizvesna.
Z,natainije romanidke crkve sklopljene ty 9d vi5e prostora' One
objedinjirju prostorije i nizove pr-storija koje se-ne mogu obuhva'
postepeno-razgledati. Njihov-a letiti jecLiim pogtedom, ,r"go
"urrio
pota postaje rJzumljiva te-kkada se sagledaju svi ti prostori, njihova
metluiobni veza i odnos prema spolja5njosti. To vaZi ne samo za
gornje spratove zapadnih idanla, galeri5e brodova, vei isto tako i za
fripie, zbog kojih je desto irdignirt pod h-ora, a nekada 6ak i pod
traisepta. inutraSn;i prostor cik't sastavljen je,.dakle, od mnogo"
brojniir delova, koji se'ne samo stepenuju po visini n:eg.osu razudeni
i u donjem pojasu. Katedrala u Spajeru ie -za to velelepan primer:
ditava stepenasia planina uzdiLe se-od ravni broda do kraljevskog ho'
ra (na istodnoj stiani glavnogbroda) i odatle do krsta transepta.
Zapadnu stranu crkve] fasad-u,moLe da sadinjava obidan' zid sa zabaiom, na vrhu. Fasada jednobrodnih crkava je uska, suprotno
je-pro5i'
clvoranskim crkvama (crkve sa tri broda iste:visine), gde
rena. Kod bazilike je stepenovana po visini sa ukrasnim delom u
sredini. Ona moZe da ima jedan ili vise portala, a nekada dak nije'

dan. Moie da bude jednostavna, kao u Sampanji (ArdeS) ili bogato

raldlanjena kao u Akvitaniji. Ispred fasadnog zida se katkad nalazi
trem ili predvorje. Poglavito ispred malih crkava desto se nalazi
sredi5nja kula, koja moZe biti otvorena kao trem, ili zatvorena, a
moZe da ima i zapadni hor. Ta kula moZe da bude vrlo velika kao
Sto je zvonik-trem Sen Benoa na Loari, u Ebreju, i Sostu, ili kao cRraz t
zapadna kula-hor da poprimi pravougaoni ob,lik - u Vestfaliji i
donjoj Saksonskoj - i da postane neka vrsta moinog poprednog
zida (Havelberg). Poznato nam je na hiljade primera romanidkih
crkava sa njednom kulomo na zapadnoj fasadi. Ali, i ona je takocte
morala biti )izmisljenau. Verovatno je nastala u otonskom razdob'
lju. Kada je ojedina kulau, u tesnoj osovinskoj i telesnoj povezanosti sa samom crkvom, tada vei i najmanja kapela ostvaruje ono
stepenovanje i slaganje masa koje je suitinska crta romanidkog
stila.
Znadajnije crkve imaju desto dve, pa dak i tri kule. Kada su dve Fasadest
kule rasporedene tako da ispred svakog od dva bodna broda stoji
po jedna, onda imamo 't'asadusa dve kule, koja se desto javlja u
Normandiji, uop5te u severnoj Francuskoj, i u Rajnskoj oblasti, najkasnije od sredine XI veka (ZimijeZ, Kan, Utreht, Lautenbah, Senen- cnruz 2
verd). Tri kule su uglavnom postavljene tako da dve vitkije kule,
desto kruine ili vi5estrane, stoje na bokovima jedne snaZnije. Ovako
postavljene tri kule najde5ie se sreiu u severozapadnom delu Evrope (Meza do donje Saksonske). Ali, tamo su one iskljudivo osnovni
oblici romanidkog zapadnog zdanja. eesto sreiemo sloZen raspored
u kojem je sjedinjena neka vrsta zapadnog transepta sa kulama i
unutra5njim tremovima, kojima je katkad pridodata apsida sa zapadnim horom, galerijama i drugim spratnim prostorima. Najvelelepniji primeri ovakvog nadina gractenja nalaze se narodito u oblastima oko Rajne i Meze. Svojim rasporedom, ova postrojenja se razlikuju od karolinlkog >vestverka<1,ali su im svojom prirodom
slidna, Sto je razlog da se desto me5aju.
U ovim oblastima se javljaju >crkve-utvrdenjao sa mnogobrojnim
kulama, kao Sto su zapadna zdanja Spajera, Trijera ili Marije Lah,
koja prema5aju dak i same brodove crkava. Pravi ovestverkn toliko
znadajan u karolin5koj arhitekturi, nestaje podetkoru XI veka, a
zadri,ava se samo u tako svedenom obliku da se na njega ovaj izraz
ne moZe ni odnositi (Minsterajfel, Kapel).
Zapadni horovi, koji sa istodnim horom dine od arhitekture crkava zapadnit
dvopolnu prostornu celinu, desto se javljaju; najde5ii su u nemadkim jezidkim podmdjima, ali isto tako postoje u Burgundiji i Loreni, Lombardiji i Toskani, iako manje brojni. l\{edutim, treba vot To je poprcdnozdanje,srrojstvenoeposi Karolinga, sme5tanona zapadnoj
strani crkvc, kojc se javlja krajem VIII veka (C,entula)predhodedi,tako,
stvaranjuromanidkefasade.Izraz je neprevodljiv(Prim, prev.).

15

'int
?,1L

kva

D.9

diti raduna o dinjenici da mi vrlo desto ne znamo niSta o prvobitnoj

nameni zatvorenih prostora na zapadu crkve, jer je sloZena srednjovekovna liturgija postala upro5iena i jednoobrazna. Ali, i u takvim Sludajevima dvopolna priroda takvog rasporeda prostora postaje probitadna, kao na primer, u Sen Restitiu. Vei i sama brojnost
tipova i re5enja zapadnih crkvenih zdanja bila bi dovoljna da opravda pojam
Evropeu, jer su samo ovde ona zastupljena u
"Jezgro
tako velikom broju i sa takvom raznovrsnosiu. Njih skoro uop5te
nema na jugu od Alpa, gde su uobidajeni prodelni zid ili ponekad
trem; pored crkve se nalazi izdvojeni zvonik kampanila koja nije
sa njom povezana; shupina kula se pojavljuje skoro iskljudivo samo
Lr normanskoj juinoj Italiji. U jugozapadnoj Evropi se javljaju u
izuzetnim sludajevima.
Brod romanidke crkve na Zapadu isto je tako vi5eobrazan kao i zapadno zdanje. Bazilika nije op5te propisana, vei je izuzetak na Sirokim podrudjima, a posebno u celoj jugozapadnoj EvropilNjen oblilc
je razlidit i zavisi od uzduZnih galerija, na bodnim brodovima, vrste
krovnog sklopa *= otkrivene grede, ravna drvena tavanica, 5y9d -,
od razmera poprednog preseka srednjeg broda, koji moie da bude
kvadratan (visina i Sirina 1 : 1) ili pravougaon (1 : 3). Obtik bazilike
zavisi jo5 od odnosa izmedu srednjeg i bodnih brodova - visina i 5i
rina, raspon arkada (ovde su oblik i prednik podupirada odludujuii),
od povr5ine zidova (glatki lli razudeni) i, najzad, od poloZaja prozora. Oblik i raspored nosada, tak i za obidne graditelje, zgodan su nadin pomoiu kojeg se menja unutra5nji izgled hrama: stubovi ili stupci, ili smenjivanje stubova i stubaca, ili jo5 povezanost nosada sa
nizom podeoka na zidovima. Na prvi pogled jedva da postoji neka
veza izmedu jednostavne italijanske bazilike sa stubovima - koja se
od kasnoantidkih i starohriSianskih uzora samo u sitnicama razlikuje - i jedne tipidne
"severnjadke.. crkve, sa vertikalnom ra5dla.
njeno5iu i pojasnom podelom bodnih brodova: gdlerije, triforiji i
hodnici za kretanje ispred gornjih prozora.
No, pored bazilika, postoje isto tako dvoranske crkue jako rasprostr4njsns u jugozapadnom delu Evrope, pa i dalje - ali pre kasnoromanidkog razdoblja - u Vestfaliji, Regensbur5koj oblasti, severnoj Italiji, a nekad i u srednjoj Italiji. One sadr.Zeskoro sve sastavne delove, koje smo navdli u vezi sa bazilikom, mada se kod
njih priroda celine manje menja. Arhitektonski oblik dvoranske crkve posebno moramo da razmotrimo, jer je posredi umetnidko
ostvarenje sa naroditim obeleijem. Bila su potrebna mnoga naudna
istraZivanja da se izdvoji i obradi gotidka dvoranska crkva. Ali, ne
izgleda da se dovoljno vodilo raduna o dinjenici da je romaniCka
dvoranska crkva svojevrsno ostvarenje podjednako znalajno za
istoriju umetnost'i. Oko 1920. godine, P. Frankl je napisao o Sv.
Anrvrosiju u Milanu, da jc arhitekta oiz straha izostavio gornje pro-

Bolue slr Dordonj, Korez, ODrtuska crkva izgradens u XII veku, Pogled sa Eeverol8toka, IIor
sa kruznlm prolazom (deambuletorlJumom) I vencem DrtslonJenlh kapeta, baztLkalno stepenoval
kao ovde' lll proslren, u obltku dvoranske crkve, tedan Je od naJlepsilr sastava romanlckog
Sradlteustva, ostvared magtovlttm slaganjem 1 ragelanjavsnJem oblika. '!u su Jog transept, Bula
n! preseku broda i transepta (se docnue dozldanh
spratom) I dve naspralnne kullce za stepenlgte (vldl stranu 2t),

zore, Sto presudno utide na zatamnjenje unutra5njosti". Cetrdeset

godina kasnije, K. Dt. Konant se slidno izrazio, pi5uii o Sen Martenu di Kanigu. (rUnutra5njost crkve je osvjetljena samo sa krajeva, Sto bi moglo da lidi na nedostatak u gratlenju.). S tim u vezi

t7

+
Bariju' osim toga, postoji pregradeni,
transept,.,kojig stvari nije eRr'z r
pravi transept, vei
;e saitavr;.-" oJ iu", najdesceirirlu prostora, c*rEz.
postavljenana bokoviTa irtoene
stranl broda(namesto istodnih traveja bo.nih brodova) ili na
h;;". N;;;;r,r"p, poasecajedino simetridnim.."utpor"doroi
"b;;;-r;narna
eestim -od
-.;6;il;
prisustvom istodnih
apsida. Iako ie ovaj nadin
preuzet
nekih prarLzora
istodnog Sredozemlja - protezisa
i d.akonikona_ on jL u preromanidkom i ranorornanidkom
-g"uaitJjrtvu desto i na rlheite nadine menjan. Kao primer
q*;rpr.
donje
"""oai*olq*t
ze,najigozapadur"."p"'?r"t"ro"ijll,-,i
"-"Li"sti
i]*t-aiii

ffilhy"

Tipidan romanidki oblik transepta je

na sredini izmedu ovih kraj_
nosti; poito su ukrsnica transJpia-i
broda,-oila-k;;k.
rransepra,
glavni brod i hor dovede;;;;;
visinu i otvoreni jedni prema
drugima lukovima, iste sirine ilirii",.portignuta
je jada povezanost
celokupnogprostora. !tup-ci uk*"i""
urodJi
transeita
imaju, tako,
skoroobavezno,
poseban'kr.

3 - .Sel, ctkoa, pogled rLa lsto}_

.ttf.[ sd nlrhn k'o,kalrlma tran_
Un1ltrd'inJost. Vldl stranu N.

t".ti

crlez 4 - Set, crkoa,

pado, vLdt stranlr 79.

spoalq,Inll lzgled s4 ,ugoz}-

upuiujemo ditaoca na nasa poglavrja o jugozapadnoj

Evropi i o
Lombardiji.
rano Dvorana, crkva s-jednim brodom,
nije svedenana mare gradevine,
liao 5to bi to mogro-daizgleda,s obzirom na
dinjenicu
na stotine saduvanihu mnogim obrastima.o;"'';;-;"guda ih srecemo
jos prepoznati u izvesnim crkvama koiirna zu kasnije-Joauti
u6rni
uioajrri,
narodito u obrastima.jusozanacrneEvrope."u
tim-obrastima badvastim svodom,a kuporamau Akvitani;i, bezusrovno
se postizemonumentalnost. Is1i13, ovaj rod. je najdesie *rt"pri*
u malim crkvama' Posebanobrik, dosta redak, iadinjav";"
aiob.odrr" grud"uirr"
diji brodovi isre-visine obrikuju j ednu i"oi"u".i-liestf'rija,
Kastilja -, ali i bazilikesa iednim botntm broii* (donja
Rajna).
tsept Postupak tesnog.povezivanjasvih del,ova;
k;i llio
r,ise navrata
tazmatrali, vrlo je valan zi ,razvoj stila.. U"i"*
"
,""voju
transept
ima.odluCujuii udeo,jer se stil na njelnu_najpre
i otkririi n ;;;;;
manidkoj arhitekturi postojao je upridodut.'iti
;zvueen. transept
- jedna destoizduzeni i samim
tim vrlo pi"rlr""u a".;;;:L-di
je s istodne strane up'avno postavljen
p.;;;;il;".m
brodu. ova
dvorana,
]<oja je otkiivena u irvesnim starohriscanskim crkvama
Rima,-izgleda.daje imala neku uro.gu k;;ri"sLj
arhitekturi, a,ri
se.katkad javlja i u romanidkim crkvama
" u izvesnim
oblastima,na
primer u Hersfeldu, Marienbergu blizu
rr"msi.i", u sarernu i u

Ai'kffii;illlh ur.rurru.,_
sepataizgledaiumanje-vi5ekuo- "ilil;
au
od uispusta.,.
sve to tezi da nagrasi-ukriitta^\;_izdvoji
..r., s-astavljeni
od
ostalog
prostora.u Ukrsnica
izdvoienaiukrsn|ciukrsta;usliid"z'i
i_popre.ni
pr6stori.
u do_ i transept
srednomdarjem razvoju ou" r-u*irii
s;;ir;r:;"irlid'iit
r"icu
detvorougaonom'i osmougaonom
otvarajuje preml-dor.e,dlju.gi kurom,.a kao posrednjinagrasak
svolstv" *o"ir.rr"irluhog izvora
sve'osti' ova poiava5e-ustld'aloj
,ip.*g
u jezgru Evrope,u obrasti
ianettuLoarei kil"."a*
juzna
-i
1"il.il;"
Nemadki,u Xr i XII
veku,najde5iese odridutr*.""o1".
Na Jugozapadu'
ede^jer"rpro.ii"i:ena dvoranskacrkva,
rranseptje
destonizak,dakreodvojen.rada je-ovd"
;t;r;;Liro;"r,
i ,rugJa$ena
kupolom,,o"u;Jio';;;&
na transept,'i bar na istodni
deogradevine.S drusestrane,-6;
su zemljena jugozapaduEvropedoprinelenastajinj por"u"'o
Lf og,v_
elida-ns
tu
i, *vi j enog
"
gde"dd"i-b;;;"r
"iiiti
illl",-Il*pta,
nastavija;u
cderi;e;
da idu
r oKokrakovatransepra(i oko.hora)jT;il;,.3""rjff
_ iti gde
su delovi prostora.stepenovani
i piegradeni arkadami _ Overnl.
sve do danasne bism^obili;;;dji"au
;o-i*";;;#kaz"*o,
,,i
je nastaLiJy.:""1 #rsnica,
a istodnidetovihrama
Hl*,i""::Ee
ooo'r 'kvadratnuos-rrgvu.
AIi, oni .uut
-kompozici:"
ut"]J"t"j" tj;;
rane romanikei odlika ,y..rl-g"
"prorilru, poderku
posebno
svojstvenegraditeristvutaliitiii-rarLur;u.
Ti
su
obrici
toriko
odevidni da bi neki iitorieari umd";!il
da stavepodetakromanidke;rd;lLe preokrenuvsiprobrem,hteri
teljski elementioostaju.viElJili.':"i;lko-cau vreme kai takvi gradi
te pojaveobjasne
proistideiz sambeb:i: .Je,ru*it--g_"r"a"ui'u.
.dase
pre
Limburgana Hart-u,ne znamo zl je?n*.gradevinu,Hildeshajmai
sa izdvojenom
3i
ukrsnicombroda i transeptaa"t"i:i,"*t"fil;;ri,l
i"po*au'o

6r
Crte2 S -

Vttbt,

pLsn steftenoyanoE-hEt

prue

crkoe (p?ema tslcopqj|)d'nJlma)' Vld'l dole'

datovanu. Postoje gradevine koje bi za to mogle doii u obzir

ne'
Rajhenau,Noj$tlt ia Majni - iti je vreme_njihovog-nagtanka
datadno
biti
p*gJ
mogle
neke
bi
kojima
gradevine,-mectu
i"u!t"o.
tovane, poznate su nam samo preko iskopavanja,tj' znamo samo
tut" irgt"aaju njihovi planovi. Ali, po osnovamai ostacima zidova
moZemJ zat ijneiii da li su ukrsnica i kraci transepta bili kvadratni
i da li je posiojao prostor izmedu ukrsnica i apside.Kod najsatuvanijih iskopina,-na kojima se ostaci ili tragovi zidanja jos dobro
viie, pref,oznajemo olno.ru stubaca ukrsnice - redovno krstoobraznu^iliiklopil"trg od delovazida. Ali, jos uvek se nista pouzdano
ne zna o visini prostora i arkada ukrsnice, kao ni o odrtosima izmedu broda, ukisnice, krakova transepta i hora, a posebno o kuli
nad ukrsnicom broda i transepta. Meflutim, sve ovo je za raspored
prostora bar isto toliko vaZno kao i jasan plan. Posto istoridari
irmetnosti ne raspolafu nijednom crkvom tadno datovanom, a saduvanom u celoj ,risini, ne mogu se sa naudnom tadnosiu izjasniti o
obliku ukrsnile. To je razlog sto ie ovo pitanje, o kojem se vei
godinama raspravlja,-jos dugo dekati na odgovor. slidan sludaj je
f sa nastankom i rlzvo;em glavnih tema romanidke arhitekture, na
primer, dvoranskomkriptom, fasadom sa dvema kulama, kulom-lani"t ro* nad ukrsnicom broda i transepta. O njihovoj prvoj pojavi
nista ne znamo; zato ie bolje da radunamo s odsustvom, pa dak i
nemoguinoscu pouzdanogsaznanja, nego da tvrdoglavo nastojimo
na neodriivim pretpostavkama.
U prcromanitkoj arhitektori, istodna polovina crJ<v3zavrsava se
Ior
oltarom ili oltarima,u vidu jednostavne(ili trostruke) apside,koia
se nastavlja neposrednona istodnu stranu broda ili transepta; sa
svake njene strane nalazese bodni prostori (proteZis i d'akonikon),
. ptuuolguoni hor je sa rarmim istodnim zidom. Pouzdanoznarno
da su polto;ul" isto tako apside kojima je-prethodio pravougaoni
travej, kako to pokazuje plan Sen Gala. Ali, opet, datum i mest<l
nastanka prvih pravih romaniikih horova neizvesni su i mnogo
orpor"uurri: najjednostavnijei najjasnije resenje ie.\etttrtasti hor,
sa'ili bez apside.on se na-malirrr crkvenim gradevinamajavlja iirom Evropi. U motrnmentalnom obliku najdesie se srede u Rajnskoj oblasii i istodno od nje. za slol,eniji raspored hora postoje vis-e
osnlvnih moguinosti. Pravougaonihor moZe se produZiti jednim ili
nekolikim travejima (produini hor, na primer, u Sv' Gereonu u
f"i""l; moZebiii pro5iren pripajanjem bodnih prostora; tada moLe
da bude sastavljen-odtri biodi koji se nastavljaju na brodove same
crkve (Safhauzin). Mettutim, nekada bodni horovi nisu prostorno
po;";;
su ,redirrom i tada skoro uop3te ne utidu na izgled unu'

tralnjeg prostora. Kada su u sklopu sa apsidama transepta onda se

taj razucleniraspored vidi na planu, pa dak i na spolja5nosti gradevine u obliku stepenovanogvi5edlanoghora. Kad se bodni hoiovi
nastavljaju na bodne brodove koji oknrZavaju apsidu, stvara se deambulatorijum. Takvi horovi nalazese narodito u staroj Galiji, gde
su desto okupljeni u upedatljive skupine. Svoje nedostatke,jednostavni detvrtasti hor nadoknaduje ugaonim ili bodnim kulama, stvarajudi isto tako - narodito sa kulom iznad ukrsnice broda i transepta - velidanstvene skupine. Ove istodne skupine raznovrsnih
graditeljskih oblika desto su postavljene kao odgovarajuia protivtela zapadnih zdanja. Ove tri, tako raznorodne osnovne sheme rasporedahora imaju jednu zajednidku crtu: hor dovodi u te6nju vezu
brod, transept i mesto gde se oni ukrStaju, i bogatije je oblikovan.
Jer, u ovim sludajevimabrod se ne zavr3avajednostavnoapsidom,
nego se produZava i posle transepta. Kad je ukrsnica broda i transepta vei izdvojena, a kraci transepta sadinjavaju prostorne Celije,
traveje istih razmera, detvrtasti hor dobija poseban znalaj i utide
la izgled ostalih delova prostora. U stvari, jo5 do danas se ne zna
da li je ceo ovaj razvoj potekao iz traveja hora. Svakako, na ovaj
razvoj su uticali i drugi podsticaji osim preinadavanjagraditeljskih
oblika. Kao posledicapromeneu sluienju liturgije, poveean;a6roja
sveltenika i oltara, javljaju se preobraiaji crkvenog prostora. Tu ie
za nas postavlja sledeCe
pitanje: kako je graditeljstvoudovoljilo tim
potrebama? Kako izgleda, odludujuia razdoblja za resavanje tih
pitanja padaju pre 1000.godine i u XI i XII veku, kada se vi5e
udinilo na razvoju oblika. Na svaki nadin, treba zabeleZitida postrojenja - kao Sto su pregrada i horska sedi3ta- nisu po pravilu
dobila odgovarajuCigraditeljski oblik, nego su iz$eda kisnije uvedenau prostor.
Po rasporedu istodnih delova cnkve,kao i po brodovima i zapadnim
zdanjima, raspoznajemooblasne posebnosti,iako se oblasti u kojima su-tipovi ra5ireni ne mogu jasno razgraniditi. Utvrclujudi da je
deambulatorijum uglavnom ra3iren u staioj Galiji, podseiamo se i
na izuzetke,kao Sto su, na primer: Sv. Mihailo i Sv. Godhard u Hildeshajmu, Sv. Marija na Kapitolu u Kelnu i Brauvajier, Stavlo i
Bazel, Avi'la, Aversa, Aderenca i Sv. Antim. Metlutim, moZemo da
upozorimo na dinjenicu da ovi izt:zeciimaju manji znataj kao stvaraoci tipova i da je kod njih prevagnuloindividualno posebno stvarala$tvo. VeC smo sretali izdvojenu ukrsnicu broda i transepta u
oblastima jezgra Evrope, izmedu Loare i Rajne, kojima, u ovom
sfudaju, treba dodati donju Saksonsku i, uop3te, severnu i srednju
Nemadku.Ona je intzetak juino od Alpa, a crkve desto uopStei nemaju transept. To isto vali za celu oblast od Dunava do Svabije i Karantanije. Kada su istodni delovi prostorno sloZenijeobradeni,tada
je ukrsnica broda i transepta olabilnao,tj. bez prostorne dvrstine:

CRTEZ '

TABLA

1+

ST}

3
crtez

6 -

Padolo,

ktstlonlco

pored' Plctedrole' spouo,{nll lzgled' vldl

(Isto je tako-u goRegensburg,Gurk, Pjadenca,Piza,Salerno'Ba5i'

Firenci). Jugoza'
u.
Krode
iie[or' gr""dit"ij.t",.r, uidi na primer, Santa
resenja,ali,
razvijenih
vrlo
padnaEvropa,irpoiuz" znadainimbrojem
dela i
istodnog
izmedu
veze
foa njih nema dvrste
n ".rt-#;i1'ui",
je
vaznija'
mnogo
njih
sk;;t"" istodnih prostora kod
ili ;;;..
kripte, romanieka.je y'lg pravi'na dvo'
il;;;;'J^pr"r"*""rdie
ili
tu krstaste subdou"nose stubovi. Kada ima samo
raiska kripti
2ta detiri stubu, pro.to. je jednostavani pregledan'.destorasdlanjen
i^oj adanim lukovima izrnedu
polustubovi*I'prirf"ti:
l_" zidove
"ri*
je
vec,a.ikada se siri ispod
kripia
xuau
traveja (Li-b;i;;;-;i;;"i.
pravu donju
predstavlja
da
moze
ona
bodnih horova i transepata,
od
crkvu. Ovde se takode ioogo zapaziti oblasne razlike. Na severu
stul>
na
,qlpu, po:"dini delovi kripie ju*o su odvojeni arkadama
procima; prostor'kripi" 5" tuto lasehnien da odgovara,rasporedu
primera
j9da.n
od rajboljih
fiipta u Spajeru je
stora gornj"
i traveji se 1i2u..1t
"tfu!.
tutiot"da.-stubovi
takvog
vrhunskih
kod kojih
usuma
stubovau,
"r;;;;";t
dugim redovima,te"setako ituura pi?I?
nepo"n"prauiloorf
kripta
i
brod
su
kada
vidi
i"doua najjasnije
i"
arkadama'
sredno prostorno porrezaniotvorenim
prvi
Sto se tife razvoji kripte, ne znamo kada su, gde i zaStonjeni
prvi
obJ'uo.u"sku kriptu. Izvesno.je da su ti
outi"ipr"obrJoii"
oblici
i nizo-vigalerija, pravi i polukruZni
podr"*rr" galerije
ii"i
"sluZili kao prilaz g-robovimai mostima
ruottsa badvasti*
svetaca.UxiXlvekupostojijasnateilnjadaseproSireprostra- ili da se potpuno
nijim dvoranama- tada nastiiu spoline kripte
zamenedvoranom.
predstavlja posebnol.:n: privladno poglavlje
:vina Centralnagr;;;i;"
ue"og giaditeljstva. Osim retkih izuzetaka,crkve ovog
iri.ii:i
"?t
"Up" j"Jf:":,, r" n"tJ*anidkbm razdoblju samo kao dosta male gra'
jednostavneokl,z 6 d;il;. NSitouu namenaje u nadeluvilo posebna:
ili kosturnikrstionice
kio
sluZe
rugle ili ,jr*o"guo"e kapele desto
Austrija'
(Ceska'
Moravska'
jugoistoku
ce. Narodito tribto;"e na
nadgrobne
prave
veku,
srednjem
Madarska, sl;;";ij,J. u irltJ*
gradevine
crkve ,u r"tie; ipak, poznat nam 3e-piimer osmougaone (satragrdkog
krsta
distog
,t
oblik.t
osnova
sa nisama iz Metlaha.
do!.;u
cima iste auzi'"J1utode je vrlo retka (sv. Krst u_Trii"*),
-"ogo de5ie (Avolshajm, MonmaZur,Bijekapdle ,u e"iiri'to"t
"
la i dr.).
roM"6., gradevinamasloZenogce'tralnog plana,'ajde5Cesreiemo
p-oli
ili
kruZna
bude
tondu ,u a"u^rrrf,rLi;;i1.'||;m, koja nioie da
gonalna-sestougaona,osmougaona,dvanaestougaona-sailibez
segovi:a,ofsford, Otmarshajm' Drigelte' Almetribina t"-p*^i"f

no). Crkve kruZne osnove sa detiri nosadaodlika su Severa; samo

na ostrvu Bornholmu u istodnom Baltiku saduvanoih je detiri.
rKvadrat sa detiri nosada<uobidajenije je re5enje iste zamisli; primenjeno je kod gradnje manjih kripti i bezbrojnih sabornih dvt>
rana, mada je osnovni oblik brojnih kapela i u utvrdenim gradovima i dvorovima, gde su one desto dvospratne sa otvorom koji ih
povezuje sa glavnim zdanjem. Najraniji primeri su verovatno Spajer (oko 1080),Goslar i l{ajnc (1137),a u Engleskoj Heriford (nije
oduvan). Graditelji su bili narodito usredsredeni na proZimanje i
spajanje centralnog i podulnog plana. Ishodi tih pokuSaja moZda
nisu teorijski sasvim jasni, ali su zato dali veoma zanimljiva i dinamidna ostvarenja, kao Sto su trikonhalne gradevine u Kelnu
(Sv. Marija na Kapitolu, Sv. Georgije) ili burgundske oltarske rotonde (Sen Beninj u Dilonu). Ali, treba imati na umu da krstoobrar7nabazilika veC u osnovi pokazuje, i to nagla3eno,jedno takvo
proZimanje,pre svegakod najmonumentalnijih graclevina,gde,kula-lanterna nad ukrsnicom broda i transepta nagla5ava
"sredi3ten
osvetljavajudiga, ili kad bodni brodovi (i tribine - empore),u vidu
deambulatorijuma, okruZavaju transept i hor (Sen Remi u Remsu,
Sv. Martin u Turu i "hododasnidkecrkve,. na jugozapadu Evrope).
Po desto navodenim redima Rudolfa Glabera, Ewopa je posle 1000. Male crkv
godine bila prekrivena belim ogrtadem od mnogobrojnih crkava.
Ova lepa slika svakako se vi3e odnosi na hiljade malih crkava i kapdla, Sto se i danas stvarno po njoj Sire, nego na rede, episkopske
i opatijske velike crkve. U ovakvom jednom kratkom pregledu, ne
moZese biti prema njima pravedan i ukazati im duinu paZnju, iako
zahvaljujudi njima, - a dosta desto samo njima - istorijska proSlost jednog grada, pa dak i cele ,male oblastiu, mo2e da se raspozna
i sagleda.Nisu li one, u okviru istorije umetnosti, odigrale svoju
ulogu pri nastajanju >stilau i sprovodenju ududi stila<? Jer se u
jednobrodnoj ranoromanidkoj kapeli sa ravnom tavanicom, javlja
DprostornaCelijao, prazan kubus, u svom distom obliku. Kada je
obogadenaisturenim kvadratnim horom ili apsidom, to dodavanje
samostalnihprostornih jedinica, kao osnovni zakon rornanidkog gr^diteljstva, de3dese vidi kod malih nego kod velikih, mnogodlanih
crkava. To treba imati na umu.
MoguCnostiza razlilite spojeve prostora neobidno su velike i kod
malih crkava: jednoprostorna Celija; crkva-dvorana sa apsidom ili
sa kvadratnim horom; crkva-dvorana sa kvadratnim horom i apsidom; crkva-dvorana sa dvema sporednim apsidama (retka pojava,
ali kod gradevina vrlo udaljenih jedne od drugih: Rajhenau, Kastilja, Sardinija); dvorana sa tri apside; kapela sa kulom na zapadu;
kapela sa kulom na istoku koja najde3Ceobuhvata oltarski prostor
(crkva sa kulom-horom); u ovom sludaju, moZe se opet sresti apsida ili produZeni detvrtasti hor. Kula mole da bude prizidana sa

23

,/-D.LdtQ\il.r .\

fr\,

'){

!*. ."J,

strane ili prislonjena istodno na hor. Glavno telo gradevine moZe,

najzad, da bude oboga{eno strehom ili tremom na zapadu ili na bodnim stranama. Prelaz ka ,viSim" oblicima grade, simetridno postavijeni, bodni prostori, koji mogu da obrazuju >transeptn. Odavde,
jamo je korak do oblika koji dejstvuju svojom velelepnoSiu: srediSna kula, tri apside na transeptu. ove jednobrodne krstoobrazne
gradevine, u nekim oblastima, dine preteZni deo celokupnog broja
Jpomenika (Katalonija, Frizland). Kao i kod visebrodnih crkava,
r.vmere, postavljanj e tlaza - na zapad ili sa strane -, velidina i
mesto srne5tanja piozora, pruZaju mnogostruke moguinosti uoblidavanja. Mnogi od ovih oblika nalaze se na sve strane u brojnim
oblastima, alilrugi, takocle brojni, nalaze se iskljudivo u odredenirn
oblastima i nose, manje ili vi$e nedvosmisleno, obeleZje pokrajine
u kojoj se nalaze.
NI U rominidkom neimarstvu, kao Sto smo pokazali, raspored prostora
,NI i ustrojavanje delova prostora, vr5i se prema zamisli koja dejstvuje
ITI ka isticanju-unutraSnjig jedinstva - red je o idejnom i formalnom
tice jedinstvu, koje treba smitrati kao osnovu pojm? >stila. Svi fizidki
oblici od kojih je zgrada sastavljena i koji oblikuju prostor, stvoreni su nu ortrou.t ove suStinske postavke. Cak i jedan osnovni element, na izgled tako nedvosmislen i po sebi razumljiv, kao Sto j-e
zid, ovde poprima obeleZje stila. Ne treba po svaku cenu traziti jednoobraznosi zida - ni u odretlenim oblastima ni u toku razliditih
razdoblja stilskog razvoia. Neki naroditi >romanidki zid< ne postr>
ji, Debeb, n"taruaen zid od lomljenog kamena >nastarije romanidke
umjetnostio, lepo sloZen zid od velikih tesanika u zreloj romanici,
zid obloZen mermernim plodama toskanske >protorenesanse<, rzvlikuju se - kako utiskom koji ostavljaju tako i tehnikom. Odnosi
izmeetu zida i otvora, ra$dlanjavanje prostora, pa dak i |ice zida
mogu da budu krajnje razliditi. zid moae da izgleda kao moino
telo, stereometrijski oblikovana masa - to bi bio, tako reii, ap
straktni, idealni llueaS romanike; on moZe, isto tako, da bude potpuno sveden na distu dvodimenzionalnost, na povrsinu. Takav utiiak moZe da ostavlja >otonski zido, koji kada je krajnje dosledno
izveden mo|e, u neku ruku, da lidi na zategnutu povrSinu, a ne na
sagradeni zid - sto je H. Jancen pokazao za Hildeshaim. zid mozq
takode da poprimi umetnidki krajnje razuden oblik, ne sarno po
r\"LLi"r^^ , ;C
povriini nego i po dubini.
t zid Ovde moZemo da pomenemo ,izdubljen zid" Zrelel kasne romanike,
izdubljen hodnicima, galerijama ili kapelama, raslojen ili delimidno
zamenjen stubovima. (Tehnidki izrazP. Rolana >mur dvid6< - >izdubljen zido ie najbolji. Bonijev izraz "debeo zid" 1 fmur dpais'
odnosi se samo na debljinu osnove a ne na vidljivi oblik.) Normanski i engleski zidovi sa galerijama, zidovi probijeni ni$ama u doqloj
Rajnskoj oblasti, zidovi sa lotlama u Toskani i poduzni zidovi akvi-

4O
CrteZ 7 - Stub so koclcosttm kapltelom,
Vlitl str. 27.

'<laln Kombu?g,

gtaont brod

crtez 8 - sapez, crkDa. ztd glg,unog broda. vldl stfanu 26.

Crtet 9 - Antltko osnolta stubo ranoronantltke
kotedrdle u Spajeru, pre
10t7. Vtdt str. 28.
Crtet 10 - Ocnooa stuD@ sa ugoonlm uF'rosotu, lz troilsepta katedrole t
Spateru, oko U00. Vtdl stt. 2t,

tanijskih crkava sa kupolama najbolje pokazuju tu zamisao.Sto se

tide tehnike graclenja, jednostavan romanidki zid je u nadelu vei
>izdubljen zid<. Kamenovi, manje ili vi5e obradeni, slagani su u redovima - kako na spolja$noj, tako i na unutra5njoj povrSini - a
izmeclu njih su stavljani kameni odlomci utopljeni u bogate slojeve maltera (blokaia, slidna dana3njembetonu). Izgleda dosta verovatno da je taj nadin graclenja zidne masejedan od preduslova za
nastajanje umetnidkog oblika izdubljenog zida. Medutim, moramo
da pravimo razliku izmetlu punog, ali tankog zida (probijenog ponekim prozorom) i zida koji podiva na nizu nosada pod arkidama.
Nosadi, tada, iz;orredusebe grade hodnik, koji po svom estetskom
dejstvu nalidi na tanak, najde5Cemradan isedak prostora.
Arkade izgledaju kao da su postavljene >ispred<ili uizaoovog isedka. (Po sredi je jedan od elemenatakoji su najzad razbili okvir romanike,i u isto vreme,jedno od osnovnihnadela
sklopan
gotike, kako je to pokazaoH. Jancen).PoStoje"providnog
rasporedprosrora
proizi5ao iz liturgijskih potreba, to se sigurno i kod nastanka i primene tribila i galerija ne mogu iskljuditi praktidne pobude: povezivanje raznih delova gractevine,izlaganje mo$tiju, itd. Ipak ova ostvarenja govore o krajnjem umetnidkom zalaganju, te se samo i zbog
toga moZe razumeti da ona pokazuju jake oblasne razlike.
Izdubljeni zid predstavlja poseban nadin raSdlanjavanjazida. Nije,
medutim, neophodno redi da romanidka arhitektura od njega ne zavisi. Ona je, naprotiv, uspela da da vrlo posebna dejstva jednostavuoj kocki i glatkim powlinama. Sme5taj i oblik otvora mogu ta

4l
dejstva da udine jo5 upedatljivijim. Medutim, mnogobrojni, veC postojeii oblici su se razvijali i preobratavali u celokupnoj evropskoj
romanidkoj umetnosti. Polustupci, pilastri, arhitravi i venci, slepe
arkade i ni5e nalaze se vec u rimskom graditeljstvu, narodito u umetnosti rimskih provincija. Spajanje ovih oblika u vi$espratne arkade,
divovske arkade i, najzad, u >rimski red<, takode je jedna od odludujuiih polaznih tadaka romanidke umetnosti. Mnogi od ovih obiika
javljaju se na puno mesta na gradevinama iz karolin3kog (Ahen,
LorS), otonskog (Esen i Otmarshajm) i salijskog razdoblja (Spajer,
Keln, Klini) i, opet, u hoen3taufenovskom graditeljstvu, na Jugozapadu, a narodito na Jugu. Nije potrebno pominjati da su ti oblici
bili preobraZeni u ,srednjovekovnomo smislu. U celini, oni vile sadinjavaju ukras povr5ina nego Sto su skelet gradevine.
Tok preobraiaja je dostigao znadajnu tadku u trenutku kada su se
elementi unutra5nje strukture pojavili u dvodimenzionalnom vidu.
Oni postaju tada usedena,kruina ili pravougaona polja, koja mogu
da budu okruiena slepim lukom, lezenama i frizom lukova- Taj oblik je svojstven ranoj romanici, ali je od presudnog znadaja za celo
trajanje i ranoj romanidkog stila. Pored toga, doista, postoji plastidna substruktura primenjena na zid, koja se sastoji od pilastira,
polustubaca i venaca. Ona se u bezbroi preliva me5a sa dvodimenzionalnim nadelom! Od kraja XI veka plastidna substruktura ponovo osvaja gradevinu.
: qlht'\.-:,1
ere - Pruga, desto upotrebl@dase
plastidnldJan*plIastar ili poluslubacr rqlfgne_iz svog zaled.a i_da mu !e da sa;+is
novo rnqege, a takode i nov otlikllslrurenjjipilastri
na gornjem
osmostranimdelu-dvorsk-eTapelel.Aa-enunJnilor".ini3la;-posiedi
su, dakl,e, pfikrive-ni podipiraei. Po slidnom nadelu su ,istignutin
od poda do slemena broda polustubovi u Sen Zermenu de pre ili u
Berneu. Da bi se ta teznja bolje pokazala, izostavljeni su kapiteli.
Sada jg),tpg4upirad<
zauzeo mes,lo stuba-.lJ_Spajeru I ovi podupiraii
-s;aiZavajuT-atGle,

jos uv6k

ptltuuK",

ilepe arkad";

po-

"ore uzano i visoko

"ii, telo
sto je istegnutost stuba jor izrazitija, njegovo
vi3e_deluje kao vertikalni optidki elemenat nego sto je plastidni 6lan.
Sa lezenama i podupiradima rardlanjenost zida 5e-toliko udaljena
od nase polazne tadke - pilastar i polustub - dt se mora postiviti
pitanje, da li joS uvek medu njima postoji uzajamna veza; da li je
lpegna svedeni pilastar ili pre neka vrsta uspravnog ispusta
"ida
koja je-T6b67proiA3ft-tsariia od sebeu, iz same gradnje lomljenim
kamenom i opekom; ima li zidani podupirad viSe veze sa diricima
drvenih zidova ili sa Sipovima severnjadkih drvenih crkava nego sa
monolitnim stubovima?
Rasdlanjavanje spolja$njeg zida lezenama i unutra5njeg podupiradima nema samo znadenje ra5dlanjavanja i ukra5avanja; ono ima od,ludujuiu ulogu u ustrojstvu same gradevine: ono obja3njava njen

crtez 11 - I<ockd'su k.prtel tz graL'nog brod,a k&ted"r'Le u spa|er.,,

sred.ina xrr ueka,
Vldl sttanu 28.
cttea t2 - l<oe''uostr k,apltel lz ftansepta Pua,tedrale u splJer.t, .,.aLo posle
7759, vTdt stf , 28.
crtet 13 - Ftdencs (Borgo sa,n Donrno), katedrora. portar sa stuboorma
I balcta.'!trnom.

poredak, raspored_i nadin gradnje, pokazujuii u osnovi postavljene

prostorne delove kao traveje.
P.o*9 rneutraln_o_g<
rasdlanjavania na ravna polja, pored plastidne
,istaknutostiu oblika, poled ustrojstva unutrirnjostii pomoiu galepostoji jedan posredan oblik, 'negativni< iJpust, pravougaoni
f{a,.
izdubak.u zidu i polukruzna nila usedJnau zid. buu'outitu imaju
yaZl" ulogu u razvoju raldlanjavanja gradevine.
Podupirad - stubac,
.-tJrrb,piislorrienl nosad - presudni je deo Oblici p,
sklopa i oblika romanidke
grittevine. svaki put kacia sL u romarrtkom graditeljstvu pojavi-j"rg9
-umetnidko nadelo,podupirae tada
nije, u neku ruku organshi oblik, kao antidki stub,'vec apstrakt'i
CRTEa 7
graditeljski dlan. Podupiradu, dakle, nisu neophodni ni baza
-auU",
ni kapitel; oni. tu imaju samo for:nalno znadenje.Logidno j",
au
se monolitno stablo (irli sasta_vljenoiz delova) p'."trrori u okmgao
zidani stubac,a da stub - ukoiiko to ostane- izgleclakao dJ je
ubade'u stubac,zbog woje mocne-plinte,svoje vie i svogvelikog
kapitela sa detvrtastim impostom (kbcka, trapiez,profilisan'eplodefi
Logidno je, takode, da se stubovi i okrugli stupci'ritmidno smenjuju
sa pravougaonim stupcima, daizraziti nosadpbshne, najzad,,stubac
u obliku sveznjaili.sa detiri prislonjena polustut",'k;ji;oLe
tak
da bude ukrasen isklesanim figurama -- su.tr, ri"i;ii"g, st$elno.
Podupiradnije suprostavljenzidu, vec mu je pritugod.nTmoie da
prodre u njega: stubac moze da se javi tao iserlt zida, kada
u

lzkrajnjem
-mbze, (ali vrlo destom) sludaju nema ni podnoZje ni-kapitel'
isto tako, da bude "prisajedinjeno zidu kada jedan dlan
On
svoq
svog
iz
izade rz
detvorodelnos
stuDca izaale
stupca
detvorodelnog
jezgri, i u vidu nosada (prislonjeni stubac, ispust) ra5dlani zid. To str

cvclniastns
stcnenovanorr
ili
sveZnjastog, stepenovanog

;ati,
enci
Ez s
;z 1o

,z tr

,z 12
'oii.:

Lttci

irrole'u.t.te srednjovekorme moguinosti, kojima romanidka umetnosl zamenjuje jednostavan dodatak orimskog reda". Ono Sto je za
odliku stila- rinoromanidkog graditeljstva valno, to je dinjenica da
ono nalazi za svaki pojedini deo gradlevineprikladno re5enje' U ranoromanidkoj umetnosti gradevina po pravilu nema ni podnoZja ni
krovnog venca; stubac desto nema ni stopu ni impost - to jest, rano.omanidka umetnost istide distu >apstraktnu( kocku. U unutra5njosti, stubac se vezuje za zidnu povr5inu soklom, a za potrbuije
svoda impostom (Spajer I). U drugoj fazi stila, oseianje za Pravo
dejstvo mase, u celini kao i njenih delova, postalo je tako jasno i
pouzdano da dlanovi gradevine - podnoZje,venac, stopa stupca i
impost stupca - nisu vi5e sumnjivi i ne podseiaju 1a staro-'Stopa
t'"rroro.tt"nidkogstuba je u svom karakteristidnom obliku teika, sko.
ro zdepasta: jedan Zleb izmeclu tanjeg i debljeg jastudetaj ona jc
naiuspeSniiepreobraZenjeotmenog antidkog oblika, antiike stope
stuba (mada ie i ona joS uvek javlja). Podevod 1090.godine, zrela
romanika dodaje ugaoni ukras u obliku lukovice, masline, li5da, usmerava kruZni oblik stope prema osovinama zgrade,dvrsto je vezujuci za kvadrat plinte. u XI veku antidki kapiteli i kapiteli nastali
oponaSanjemantidkih i vizantijskih kapitela nisu vi5e tako desti mada, ipik, nisu sasvim i5dezli - i zamenjuju se novim- oblicima
kapitela: trapeTastim,prot'ilisanim i kockastim. Kockasti kapitel jc
najdistiji izraz romanidkog stila; kocka, njegov jednostavni osnovni
obiik, dole je zaobliena da bi posredovala izmedu stabla stuba i
podnoZja luka. Ali se, Llz to, istovremeno kod polukruZnih >Stitova<
ponavlja glavni oblik, polukruZni luk. Zrela romanika plastidno uokviruje ove Stitove i ispunjava ih ukrasom.
Na profilima sokla, imposta i venca, mogu se jasno razlikovati nagou"Stuli,rani stupanj i zrelost stiia, mada treba imati na utnu da
postoje meSavinei ukr5tanja. Preromanidkoj karolin5koj i otonskoj
umetnosti odgovaranarodito mnogodlani 'mekio profil, kod kojeg
su glavni delovi - ravan, ispupdenideo, Zdrelo i venac- odeljeni
ta ltis" ispupienih pruga. Glavni oblik rane romanike je izdubljen
profil: mala zafavan ispod koje se nalazi jednostarrna,vrlo kosa
povr5ina. (To je, tako reii, monumentalni osnovni oblik opSivnice')
U zreloj rominici broj dlanova raste, ali ie zaLo njihov raspored
jednostavan i jasan; vrlo desto,na primer, ravan, Zdrelo i ispupdeni
deo su odvojeni jasno jedan od drugog.
Luci izmedu pojedinih delova prostora, arkade, koje odvajaju srednji brod od bodnih brodova, luci ukrsnice broda i tran5epta, otvori
- prozori i vrata - kao i svi ukrasni luci 5to raSdlanjavajupovr-

r'
I

II
I

t
{
s
?

I
i

Sine zidova, uvek su polukruZr-ri. Romanidko neimarstvo je toliko

upotrebljavalo polukmZni luk da se naziva ostilom polukruinog
lukan, 5to je jednostavan, ali nikako i netadan naziv. I u romanidkom graditeljstvu nailazimo na prelomljene i trodelne lukove, na
prignjedene i nadvi5ene, kopljaste i strelaste, ali su to uglavnom
samo izuzeci, Postoje isto tako pravougaoni arhitravi i otvori, na
primer brojna vrata nadvi5ena nadvratnicama. Ali, polukruZni luk
je glavna odlika.
Romanidki prozor je obiino zidani ot'r-or kojem.je clat oblik. Upravo proz.ori
u tome se i razlikuje od kamene rcietke (traniette) rimskih i muslimanskih spomenika i od npopunjenogn prozora u gotiikom neirrarst\u. Otvor romanidkog prozora je okrugao (okulus) ili u obliku
rasekline kada je malih razmera, ili nadvi5en polukruZnim lukom
kada treba da osvetljar,a unutraSn.iost. Na ranoromanidkim gradevinama prozorski okviri su bili postavljeni vi5e prema spolja5nosti
nego prema unutrainjosti, tako da su prozorsko staklo i spoljaSnji
zid bili u istoj ravni. Tada je jako nagla5avano jedinstvo povr5ine.
U zreloj romanici prozor se Siri prema spolja5njosti, staklo sa okvi. rom se tada nalazi malo bliZe sredini zida, te debljina zida i zapremina postaju jasno vidljive.
portat
Zavrata postoji veii izbor tipidnih oblika. Najjednostavnijeg oblika
su mala vrata: iznad otvora je kamena greda koja podiva na isto
tako kamenim uspravnim gredama. To su vrata sa dovratnicima i
ravnim nadvratnikom. Nadvratnik ima desto oblik zabata: to su vrata sa dovratnicima i zabatom. Pored ovih, postoji i polukn:ini luk
nad jednostavnim otvorom na zidu, koji moZe da bude i stepenovan.
Tako nastaje stepenast portal, najmonumentalniji
ranoromanidki
oblik, diji je vrhunski primer zapadni portal katedrale u Spajeru,
Sestostruki i spolja i iznutra. Kasnije se na te vi5estruke lukove,
>stepene( portala, postavljaju tanki stubovi. Luk je desto zatvoren
timpanorn, koji IeZi na kamenoj gredi, ili dak na srediSnjem stubu,
ako je portal vcii. Ovaj oblik portala sa stubovima postao je u razdoblju zrele romanike, omiljeno mesto z-a postavljanje monumentalne skulpture (Vezle)l Stepenasti portal i portal sa stubovima oblikuju otvor koji, viSe od koso usedenih prozora, dini joS vidljivijim
snagu i velidinu zida. Oni zamenjuju dosta retke, oCgovarajuie karolin5ko-otonske bodne portalc-niSe, ali su desto, kao i ovi, uklopljeni u zidni ispust za njih napravljen.
Romanidko graditeljstvo, vei od samog podetka, zna za brojne ob- Svort
like svodova. Pregledamo li preromaniike i ranoromanidke graclevine u celini, videiemo - dak na vrlo malim prostorima - skoro
sve oblike kamenih svodova, koji se javljaju i r-r zreloj romanici.
Badvasti svodovi se nalaze u prizemiju kula i u kriptama-hodnicima; polukupolni svod uvek u apsidama - tu takocle velikih razmc.
ra; kupolasti kmZnog oblika; ielijasti osnrousaoni svodovi, koji ieZe

f3

na pandantifima ili trompama, prekrivaju tavanice mnogobrojnih

ukripica glavnog broda i transepta i gradevine centralne osnove; krstasti svodovi, sa ili bez pojadanja na sastavcima, su u kriptama,
bodnim brodovima i kulama. Ali, u oblastima na jugozapadu Evrope,
vei vrlo rano, badvasti svod pokriva brod dvoranske crkve. Rebrasti
svod javlja se u vi5e oblasti, najkasnije sredinom XI veka, ali prvo
u sporednim prostorima.
pui oplteg ra2voja je isao ka tome da sve razlidito zasvedenedelove
prostora obuhvati i, stvaranj em sistema, jade ih veZe za njihovu
irnutrasnju strukturu. Prvi, pobedonosno okondan korak predstavlja postupak kojim su graditelji uspeli da zasvedu glavni lzdignuti
brod bazilike u srednjoj Evropi - diji zidovi nisu baS tako stameno podivali na podupiradima. Prvi uspeh ostvaren je u Spajeru
1090/1100,a njegove razmere nisu prevaziilene sve do 1200. godine'
To je tpkocle presudna etapa u istoriji tehnike. Izdeljen-ost zidova
bazijit<! na triveje, kao i zidova dvoranskih crkava podupiradima
arkada, produiena je i na svod, te je sada ceo unutraSnji prostor
izdeljen na traveie.
Ovi postupci u romanidkoj umetnosti, kao i oblici svodova, na prvom mestu onih koji pokrivaju glavne prostore, razlikuju se prema
pokrajinama kao i sve ostalo. Na jugozapadu Evrope omiljen je
badvaiti svod, jedna wsta pololopca koji zaF{ara prostor, slidno megalitu. Pojadavanje badvastog svoda trakama ojadanih lukova ne
menja ni5ta bitno. Burgundija, oblast Evrope koja ima-naj1iSe veze
sa Jugom, usvojila je badvasti svod za bazilikalni srednji brod. U
je jednobrodna dvorana desto Sira, pa ne moZe da bude
Akvit;iji
prekrivena badvastim svodom. Kupola dolazi na njegovo mesto;
imeStena na pojadane lukove jasnije izdvaja traveje. Izmectu Loare
i Rajne, u jezgru Evrope, omiljeniji je krstasti svod, sa ili bez ista'
knutih ojadanja. On nistavlja pregratke zida, gde velike ludne povr5ine u gornjem delu dozvoljavaju smeStanje otvora. Na jugu
Evrope, Iiao i na severu i istoku, svodovi su redi. Jedino oblasti
u bliiini srediSta ._ Vestfalija i Lornbardija - traZe posebna re3enja, u kojima se, pored teZnje ka dvorani, zadraava krstasti svod.
li" ru-o nadin gradenja i postizanja velikih razmera (srednjeg broda), vei i oblikivoda pokazuju odredene odseke razvoja. VeC smo
spomenuli raidlanjavanje badvastog svoda pomodu ojadanih lukova.
Aii, krstasti svodovi se mogu i bez ojatanih lukova nizati jedan za
drugim i uzajamno se prozimati, Sto daje vise ut_isqkbadvastog svoda Ja proZimanjem, ilf - kada svodovi vi3ebrodnih kripta-dvorana
nisu izdvojeni - jedinstvene kamene tavanice, neizdeljene na tra'
veje. Ovaj pravi preromanidki oblik dosta je dest u XI veku, a u
ponekim oblastima - Vestfaliji i donjoj Saksoniji, na primer - u
upotrebi je joS u XII veku. Oko sredine XII veka prekriva gJavni
biod (Lip-old-sberg,Bratrnsvajg). Smatra se da je krstasti svod naj-

,ii

Avila' na Jugu stare KastilJe' cradsku tvrdavu s lstodne Etrane poceo

Je da gredl Auons vr,
1000. godlne, a zatim su, na Eeveru, zapaalu t
Jugu, lzgradene n;ene zlOlne sa devet kapua i
o8amdeset I lest vrlo isturenlh kula, dtJe vlslna dostlte
dvadeset metara. one prate neravnlne
zemulgta' ostale su skoro potpuno ocuvane. Gradene
su od lom5enog kamena a detom takode
i od opeke. Vldl stranu 3{.

starija konstrukcija proizisla, stereometrijski i konstrukcijski, iz

prozimanja dva badvastabroda istog prednika. posto se kriike svoda penju prema sredini, svaki svol dobija tada izgieJposebnog
traveja. To i9s viSe dolazi do izrataja kod ispupdenif, svoiova kod
kojih su kriSke i vrhovi p.ovijenogpi-ofila. ro uti.t" toii-ostavljaju,
ovr.prostorni odoljci pods.ecajuna kupolu na pandaniifima. bvaj
o,?rl{ smatra.predstavniko_m
najpoznijeg stepenarazvoja svoda,
:u
all bi to
mi5ljenje moralo da bude bolje obrazlozeno.Gore naznadeni stepeni razv-ojapredstavljaju doista idealnu sliku razvoja; u stvarnosti svi ovi oblici m_oguda budu istovremenoupotreblj"ti; , pored
krstastih svodova,rebiasti gotidki svod.se pojavijuSe
xrieku;
"J"

3t

Aq

naime, krajem toga veka, u katedrali u Daramu tim svodom je pokriven jedan prostor u gornjem delu gratlevine.
eesto raspravljano pitanje, gde, kada i s kakvom namerom je izmiSljen rebrasti svod, povezan je s nizom spornih pojava u vezi s Dra'
clanjem gotike<. Do sada je izvesno da je rebrasti svod primenjen
vei u XI veku u malim i sporednim prostorima (na primer, prizemlje tornjeva), ali se prava pitanja postavljaju samo u vezi sa zasvodavanjem velikih i visokih prostora i u vezi s njegovim ukljudivanjem u odreden >sistem.<; najzad, jasno je da njegovo gractenje i
oblik pokazuju jasan razvoj. Ovaj se razvoj poglavito vidi u normanskom graditeljstvu i stoga ie biti razmatran u posebnom poglavlju, u kojem iemo jo$ pokazati da je ovaj svod potpuno dosledno uveden u sistem zid.ova: rebro je tu nastavak podupirada. Sa
istorijske tadke gledi5ta rebrasti svod moZe da se javi kao pokretad
i klica rastavljanja, jer - jo5 vi5e od podupirada i izdubljenog zida
- ru5i jedinstvenost powSine prostora i nagla5enim dijagonalnim
potezima je proseca (Frankl: orebro truje prostor<). U okviru wemena koje razmatramo, to jest do sredine XII veka, traje ovaj pro.
ces, ali ne prelazi prag kasne romanike.
Kada posmatramo srednjovekovne crkve - pa dak samo zbog
"rsiivanja< i divljenja - morali bismo imati na umu da njihov sada3nji izgled samo u retkim slud.ajevima odgovara prvobitnom izgledu.
Obojena prozorska stakla vrlo desto menjaju dejstvo svetlosti i boja
u trnutra5njosti. Zidni prelazi, lep, a desto slikani ukrasi i likovi,
davali su starim zidovima drugadiji izgled od onog koji imaju danas.
Srednji vek je bio daleko od svakog zanosa tesanim kamenom i, svakako jo3 dalje od efekata svesnog suprostavljanja >lepog(, Dgrubome<, na kojem se danas toliko nastoji. Grubo grattenje zida lomljenim kamenom nije bilo vidljivo, dak ni spolja! U zrdlom srednjem
veku tako >disto< neimarstvo koje pokazuje katedrala u Spajeru
bilo je retko. Cistercitske crkve su verovatno najbliZe tom savremer,r.ci\
V"r.n *
r
nom idealu.
cenie Za istoriju umetnostije oblik crkvene graclevine najvainiji. Izudavanja su jo5 celishodnija kada razlike oblika dozvoljavaju da ih suprostavimo jedne drugima. Ali, pitanje nEunene i znadenja crkvene
gradevine ne bismo smeli da zanemarimo. Najpre treba naglasiti neSto Sto je samo po sebi jasno i razumljivo: sve crkve sluZe hri3ianskom kultu i liturgijskoj Zrtvi, na prvom mestu liturgijskim obredima koji su pratili razvoj sluibe. Iskonska oprednost izmedu sveStenika (ili skupine sve5tenika) koji sluZi i vernika postaje vidljiva,
i odreduje, u izvesnoj meri, graditeljski program.
brod Bez sumnje, na5e poznavanje srednjovekovne liturgije i njenih raznowsnih oblika nedovoljno je, pa je istinsko i celishodno razumevanje gradevine te5ko. Van sumnji je, takotte, da su srednjovekovne
ideje o uznadenjuu gradevine uticale na izgled njenog plana i njegov
7 1.,,r
i..*q
i

ir razvoj. Ali, najvedi deo ovakvih zakljudivanja viSe lidi na naknadno

..,lumadenje teologa, nego na utvrdeni program kojeg su graditelli
I morali da se drZe.Moglo bi da se postavi pitanje, nije li predubedenje teologa o gradevini (dak ako je on i graditelj), to 5to taj pork dini verovatnijim. Znadaj Crkve u srednjem veku bio je veliki,
je polagala pravo na svoj op5ti znadaj, dija je duhovna stvarnost

ni -

Funkcija

na primer, obavljanje poslova vrhovne driavne vlasti ili vrle-

iiinje pravde. To su istoridari dugo zanemarivalii do5li su, kao i u

pogledu ,oznadenjau,-do pogre5nih zakljudaka ili do precenjivanja
(Ito se odevidno dokazuje ]iteraturom o ovestverkuu).
Srednjovekovna crkva je uvek imala jedan oltar. Ali, mogla je da
ima i vi5e oltara, sve okrenute prema istoku. Zbog toga Sto je u romanidkim i gotidkim crkvama smestaj oltara utvrilen,irkve iu uvek
bile okrenute prema istoku. oltari mogu da se nalaze i u zapadnim
delovima crkve, u kriptama i na galerijama (emporama), ali ostaju
uvek okrenuti prema istoku. ovo usmeravanje prema istoku nije,
bez sumnje, vrS,eno na naudnoj osnovi, vec je iltok utvrdivan na
razne nadine. Tako, istok prema kojem je crkva okrenuta moze uveIiko da odstupa od as-tronomskog istoka, te kod crkava koje nisu
cele odjedanput izgradene, nego su u raznim vremenima zidane,
usmerenost prema istoku se kod razliditih delova razlikuje. otud,
verov_atl.o, prelomljena osovina mnogobrojnih crkava.
utisak koji su ostavljale crkve, zavisio je,Izvan oltara, isto tako od
ograda - zazidanih ili probijenih, visokih ili niskih - koje su delile
na odeljke unutraSnji prostor. u nekim gradevinamu, turodito u manastirskim crkvama, ove ograde ostavli4u utisak kao da je graditeljstvo rpalo svoje,sopstvene zakone i umetnidko predanji, i-du ,"
ono tek kasnije- prilagodilo dnevnim potrebama. tJ zemrj-ama jako
vezanim za p,redanje, kao sto su spanija i Engleska, onaluv uiisak
se namede dak i u katedralama.
Treii elemenat,..koji tu ima svoju odredenu ulogu, jesu grobovi,
tvorevine iz podetka ne tako upadljive, docnije postaju privi nadgrobni spomenici. Podovi
rynogih crkava ceri su prekriveni grobnim
kamenovima, a nekada dak i u vi5e slojeva, jedan nad drugim. _
skropionice i krstianice imaju, takode, utvrd'eno mesto u unutrasnjosti crkve. Ali, danas toliko vaini predmeti u crkvi, kao sto su sedi5ta i ispovedaonice, p_ropovedaoniia i orgurje, krsni put i sedista
za-pridest, narodito gratleni-oltari i_nadgrobni spomenici u srednjem
veku su bili sporedni, a nekada dak nisu uopsie ni postoiali.
srednjovekovne crkve, posebno romanidke, iazlikovar" ,.r"r" po svojoj nameni. ovo razlikovanje se pojavilo u preromanidkom iazdoblju, ali je bilo podlozno neprestanim promenama. ugravnom moze-

lJstrojstvo

33 I

t 14 - Hcdlngem, zomo,P-.Glnunl Eprot don'orro

t), Poil I td,oonlca su rcEtd,urlsonl'VldlstrdnuST'

Crtez 15 - Porttester. SpoLJatnJLA'

gled don ond (keep). VIdt strdnlr 37'

mo da razlikujemo: katedralu (clom), smeStenu poled episkopije'

-k;j"
gtu"rrom i matidnom crkvom parohije (dije.geze);
j" ;;;tfiu
ili ntanistirsku crkvu, koja je u prvom redu sluZila duipiijt*"
hovnom bratstvu, dije se zgrade ru ,iuoorrunjl nalaze okupljene oko
Kollgijalna crkva se jedva razlikuje od opapored
tf."ri."
"iWL.
lli1i; pi,"nijska *kva i k-apela_sunamenjene svetovnoj.zajednici;
u utvittenom gradu ili duor"., 5e ob6no parohijska crkva
t;;;i;
narodito znataina na lugu Evrope'
olemiCke porodice; kitionicaje
(memorijalna
zdanja)' Zbog toga 5to
crkve
nadgrobne
i
F.tloi" :Js
su toicom celoga srednjega veka sluZile raznim svrhama' mnoge
je
crkve se mogu staviti jeine pored drugih u istu.skupinu' Kada
j.e
crporodica
odnts jasno odreden, u pitanju
"lift.t-*"a""tobni
k"ava. Ali, teZnja razvoja jL da spoji sve te namene, te tako postoii
samo jedna jedinstvena crkvena gradevina'
Stiog.i razlike izmedu oblika, Planova i namene, uglavnom' nisu
to jest, oblik i plan cikve desto ne dozvoljavaju da se iz
ui*fi."",
njih raspozna njena nam"-rro, sto bi se moglo odekivati. Razni tipovi
-"dt-tiobtto zameniti. To isto va1i i za razmere crkava;
;;"d
posto3E, na primer. obidne opatijske crkve koje su veie od katedrala. Namena posebnih prostora - galerija (empora),. transepta'
,up"d"ift zdanja - Eesto^ne moZe dJ se sa pouzdanoiiu odredi i
zato izaziva rasPrave.
crkvi je postojao naroditi oltarski prostor, svetiliste
u tr**ieto;
(sanit u nrrril, ^ to;i3 e u danainjem istorij sko-umetnidkom redniku
je sa-ap'
najvedma oznaden kao hor. Uglav-nom je kvadratan, desto
,iiom. U katedralama, manaslirskim, iolegijalnim i drugim crkvama, izmedu broda i svetilista, nalazi se desto prost-or- namenjen crprati
kvenom bratstvu. Tu su sme$tena sedi$ta sa kojih bratstvo
je
srednjoTo
sluibu, udestvuje u obrednim pesmama i molitvama.
vekovni hor (riborusu), koji se skoro u svim krstoobraznim roma-

Arl. Klaustar Sen Troflma, severoisto6nl ugao, Stupcl i kapiteli dvoJnih stubova bogato su ukra'
lenl gkulpturema. Ravnomeran rltam poduplra[a prenesen ie, preko oJaEanlh lukova, I na ilrokl
blIvartl svod, lzgraden od lepo slozenlh tesanika. xII vek. vldi stranu 38.

nidkim crkvama nalazi unutar ukrsnice, to jest na preseku poduZuog i poprednog prostora. Sedi5ta ogracluju taj prostor od krakova
traitsepta, ali je bn, posebnom ogradom, na zapadu, ograden i od
brodairkve .li te ograde, u kasnoromanidkom i gotidkom razdoblju,
nastala je kao svojevrstan graditeljski oblik ograda CIqbe).
Kada je crkveno bratstvo veliko i kada se deli na razlidite kategorije (monahe-svestenike i monahe-svetovnjake), ispred otog hora, u
siednjem brodu, moZe da postoji jo5 jedan, ogradom okruZen hor
'(chorus
minor). Ispred zapadne ograde hora nalazi se krsni oltar,
gde se sluZi sluiba za svetovnjake.
Pored glavnih, postoje i sporedni crkveni prostori, vezani vratima,
stepeni5tima i raznim otvorima, za glavne prostore. Njilgvg namena
nijl vi$e jasna: predvorja, predcrkve, galerije (empore) -i kapele na
spratu; kipele,6odne apside i ,bodni horoviu; kripte i donje crkve'

35

.>,,.ijr*.rn

d.

w{t",

u svima njima su mogli da se nalaze oltari i,bez sugrnje, slulili su

u posebne svrhe, na primer za prijem naroditih posetilaca.
,NO Saiuvani spomenici svetovnog nelmarstva ne mogu se pore.ljti s
IVO mno3tvom laduvanih crkava ii Xf i XII veka' To je praznina koju
svetovni
Cine nauka nije u stanju da popuni. Ali, malobrojni saduvani
odbrami
stambene
spomenici iz razdiblia run" i zrele romanike
dene gradevine - ostavljaju veoma snazan utisak. Najvazniji spojos saduvane u celom
R.31 menik"mozda su zidine spanskog grada Avile'
i
svom obimu oct tri kilomletra, si osamdeset Sest velikih polukruZnih kula i devet vrata. To je velelepno graditeljsko ostvarenje, Po
svojoj strogosti i pravilnosii, u ,, pbreilelju sa hoenStaufenovskirn
grubrki* iido* Kelna, ili sa gotidkim zidinama Karkasona i Nirn6"rgu, izgleda graditeljski savisenije. Od slidnih utvrdenja, u vedini
evropski[ gradova, ostali su samo retki ostaci'
jednog
lomaUtice Ne moZemo tadno da predstavimo sliku ulica i trgova
nidkog grada, kao sto nam je nepoznat i urbani okvir vedine crkava.
Meelutim, rekonstruiSuii plan grada i oslanjajuii se pri tome na
bolje oduvane gotidke gradove, mozemo o njima, ipak, da stvorimo
neliu predstavi. Izvesna slika se moZe stvoriti na osnovu izgleda
mesta u zabadenim i privredno zaostalim oblastima, kao sto j" !orena ili neki planinskl krajevi u Sredozemlju. Saduvane su uvek i
svuda pojedinadne zgrade,najvise iz kasne romanike, ulidne fasade
Crtez 16 -

Slluckon. Clstercltsko opdtua. PLan crkve I mdnastlrs. VldL stranu X8'

EE
7m
N
ESI

ilzr-rz]d
nlo't'3o
tz,r-r3oo
lrlo-rttt

4;

kuCa,plemidke kule, gradski dvorci. KuCeza stanovanjesu,

delom, jednostavne,proste, tesne i od bondruka.
stvena pojava zrelog srednjeg veka je utvrdeni zamak, Utvrdeni
a posle karolinikog razdoblja i zatim se postepenoraz- ,g-tJ,i
sedi$te plemidke porodice ili oblasnog gospodara.
se da bi ih u Evropi moglo da ima oko 40000iz srednjega
ali nijedan nije saduvao svoj ranoromanidki izgled. Od praii ranoistorijskog razdoblja do srednjeg veka su ostala dva

ia - grad-skloni5te,koji se sastoji od nasipa i jarka

od kolja (palisadom) i utvrtlenje sa donZonom,koje
nalazi na prirodnom breZuljku, ali desto i na ve3tadkipranasutom uzvi5enju (humka). Jedan kasni primer postoji u
U XI veku su stara drvena postrojenja zamenjenakameRadike izmedu pojedinih pokrajina vide se i u nadinu grade-

zamaka. Razlog za to je i njihovo prirodno prilagoobliku zemlji3ta. Tako, u ravnici nastaje grad okmZen

)m, a u brdovitom predelu grad je na vrhu nepristupadnog brda.

:radike u planu i obliku su daleko vede. Na Zalost, malo je saspomenika iz XI i podetka XII veka, a i oni su u lo$em
tju. Najveii deo utvrdenih gradova pripada kasnijem razdoblju.
velidanstveniji utvrcleni zamkovi iz razdoblja zrele romanike pri-

graditetljstvu Normandije (i susednih oblasti). Tu je stvo-

monumentalna pravougaona kula - Keep, Donlon - koja je

za stanovanje i odbranu. Najraniji saduvani primeri su Tauer
lonu (1070-1090) i Tauer u Koldesteru. U XII veku slede

u Hedingemu,Rodesteru,Doveru, NoridZu i dr. Ove moCne

zidine spolja su ra3dlanjene uspravnim trakama; treba

cnrEz 1{

carEz 15

ih nazovemolezenamaili podupiradima? U unutra3njosti ovih

lenja nalaze se galerije, desto na vi5e spratova, Sto je osobina
ih povezuje s crkvenim graditeljstvom. Ovaj tip se sredei na
lu Francuske izvan Normandije (Lo5, Lanie), a osim toga
reke Eskoa, u Ganu.
alim oblastima kula-stralara je desto samo deo celine i potje okruZena zidinama. Ona je obidno odbrambena gratlevina

Iednje pribeZi5te. Za stanovanje sluti posebna gradevina,paZbog toga Sto je prilagoclenazemljiStu, razliditim pololajima,
tim tipovima gradevina, i njen se oblik, dakle, menja. Ova
zakljudivanja izvedena su na osnovu malobrojnih ostataka
se mogu navesti pre sredine XII veka.
f zamkovi su saduvali svoj svrhom uslovljeni usamljeni polokoji se danas, narodito kad se oni nalaze u Sumovitim planir ili pored vode, dopada Ijudima romantidne ma5te i sa oseCa-

za prirodu. Ali, najveima su u ruSevinama,bez krova i jako

r5eni. Po pravilu, sa njih su nestali svojevrsni oblici, stubovi
, pa dak i tesanici kojima su zidovi bili spolja obTotenl Zato

37

\lunnstii t
CRTEZ 16

.BLA

STII.

!'

s u n j i h o v o d a t o v n r r j c i | a z v r s t a Y a n j ( l' l ( ) f i v i r " ur s t t r I r i r 'u n r e t n o s t i

jalto otciani. Slikn jc c'csto iskrivl.ierra dc;dacima ili potpunom >pi'cgradnjomu iz novijcg vremcna, kao ito su i-r XIX i XX vekLr ))l'elionstnrisani< !rraclovi, na pr'imcr, Trifels u Palatir-r:rtrr.
Dalcl<o najzna,Jn.jnijc poclatkr: o zgraclama zil stanovanjc pruTa.iu
n r : r n a s t i r s k cz g r - a c l , I: . s a m n i i h o v p l a n i c u n t r - l i r i d l i oc l c l o g r a c l i t c l j s t v a . J c ' z s r c )r c c l o v i - r oc i n i i c l v r t a s t o i l i p l a ' . r : r - t g a o n {d) v o r i S t c - v r t ,
uollvireno otvorcnim, najie5ie zasvcdcnim hodnikom klaustra, ii.ic
ariiaric nose stubovi, i't--r;toukraScni skulptr-rrarna.fulali deo prirodc
t r r p i o C i l t - r r r r a c l i t e l j s t l o : r : b a i t i k i a t r s t r a ,u . j c d n o m m a l o m , t a k o d e
otvorenor-n,srccliSnjcm zciatrj,-rnalai:i sc lilacicnac za umivanje. Sobc
za stanor'irrrje slr rasporeclcnc oko l':laustra, a najr,aZnije prostorijc
ir.rrajuutvrclcni plen i nrcsto. U isL,oinon-rIirilr,r kiaustra, nasloltjenc
r , l i l i l ' a i t t r l l n s l - p l L ]i : r l t v c , n a l i r z c s c s e l i r i s t i . j ai d v o l a n a z a k a n o n i t k z r
; . a s e d a n . j as,: r t l i i . l i i e t i r i s t r - t b a u
, q l : r i ' r . : o nzr l s v c d c n a , s a k a m c n i l t l
I t l u p a m a s n 1 ! r i ( c n i i r o k o i o , u z z i d , i s c d i i t e n t z a o p a l a . S t c p er r i $ t c i n
s c n e p o : ; i ' c . - l ; rioz c r - ' h - , 'ucl a z i r r d o r t r t i t o r i t u t t , s n e r , , a i us o b u k a l u c l e r - a : o n i t - j e p r c i - r ' i . , , : r , l lc.c s [ o , ] ' a \ , n o m t i . , , a n i c o n t i I i d r v c n i r n b a i r , a s t i i r r s v o r k r r . n . , , \ .l si r ' ,t a k o i l c , j a v l i a i k a o d r , o b r o d n ai l i t r o b r o c l n a
baivasto zasveclelrirci,.'t.rlltna,
!tt-i cc rcii dlr in'ra brodovc istc visine.
- ( l i d n r ; r .jr : r - a s p i t i c c l li t c f c L ' t c t r i u n t t, o j c s t t i - p c z ; r r i j a rs,n r c i t c n a n a s p t ' l r ; r c r - k i ' cu : , c v c l ' l i o n ri l i . j n i : n o m k r i l u k l a r - r s t l a O
. stale prostori.jc
: ; l r r , ' rzcu l o r l c n j c . e n ; : r l i n s t t aZ
. c;rski rnanastiri, kao i druge cr'livctrc
z a d r Z b i n c i k a t r t o l i , s l i i - n . r ! rs u p l e i r a k : r d b r : r t s t v o n c g u . i cz a j e d n i d i t i
)ivot.
l a l i o j e v e l i l i i d c o o i , i h d u c l c s n i l rq r a i l e v i n a u n i l t c n , j o S u v c k i h j c ,
s i r o r n E v r o p e , t r n l i l i i n o m b r o j u i s a i u v a n i h . O n e n z r s ,m o Z d a , b o l j e
i neposrcdnije upozuajrr sa Zivotom iz pro(losti, sr. njcgovim strogim redonr i cluhovr-romusrcdsredenoSiu, opleill--njcnim ur-r-retniikin-r
o k v i r o m u l i o j c m s u s c o c l v i j a l i . N e o b j a S n j i v aj c d r a Z m n o g o b r o j n i h
rnanastirsliilizdanja; ona jc joS pojadana njihorrim usamljenim po,
Io2ajcn.ru (ioiinam:1 ili planinanra, mirnoiom rascvctaiih baSta kia'-rstara ili zvuinoiilr prosilanih dvorana.
Jcdan ocl najlcpiiir nlinrcra ranoromaniikih klaustcra nalazi sc n
Sr,. Simconu rr'l'ri.ic'i'ir.lz. i-r'cle i kasne ror-n,anihc,saduvane su mnogobrojr.rc grarlc'r'inc iironr Etropr:, naroiito cistercitski nranastiri.

jc
L;mburg
na IIartu. Ilenediktinska
opa(tiJii; oifovii,i ju je iri::. !;.).lr:.c cr| 1.:onri{J TI..rk1'.r
osveacna l0{2. U ruse','innna nd 1504. Poglcd !ra scvcrni k.a): taansci)ie opntilsko cL:<.c, l)r)i(rira,.lrJrn krovonr iznacl il.Jfajllt proiaora. l,Ltk ha,ra (ciesro) izvc.]cr) -ir r) --tVl .cku.
\'('ne nekida
luk ukr,jai.e
Se(crni
b r ' o d a i t r a l r s e p l : r n e p a r s t o j i v r S L ' . Z a r p a Z a l u s c r l l r s i i r o ( ) : i i r \ ' 1 J e 1 1 iI e l i k l
prgz,)r'l pclu\r'r,2ir.) zr\'r:lcni i raSalrrljer)osl zid('\'r nrr ileno\'r'\'clikih
41.
rir:rrrrci.r. Viili:rtranu

\1

II. ROMANICKO GRADITELJSTVOIZMEDU LOAIT.EI RAJNE

\o

Pregled podinjemo od skupine pokrajina, tesno medltsobno po'rezaniir, koje dine sredi5te srcdniovckor/nog Zapada. Taj prostor se naIazi izmcclu Alpa i Severnog mora, Rajne i Loare. U severnom delu
te oblasti se nalazilo teZiSte merovin5kog kraljevstva; tu je Ahen,
sediSte Karla Velikog. Na jugoistoku, na gornjoj Rajni, bila je postojbina Salijcvaca, koji su ceo jedan vek odludivali o sudbini nemadkog dela Evrope. Tu je takode kolevka Hoen5taufena. Na zapadu
.ie franadko kraljevstvo stvorilo klicu buduie Francuske.
Graditeljski spornenici ovih zen.ralja nisu ni brojniji ni sjajni-ii od
spomenika italiie ili provansalskog jezidkog podnrdja. Ali, oni moZda vi5e simbolizuju pravi zapadnjadki srednjovekovni stil, dak kad
u njima jo5 postoje mnoge veze s antikom i kad su in-r Rimsko Carstvo i riniska kultura joS sluiili kao uzor. U toj oblasti se nalazi
najveii deo karolin5kog i postkarolin5kog "vestverkao. Tu je stara
kistoobrazna baziiika preobraZena na najdosledniji i najsmeliji nadin n nor''r-rprostornu tvorevinu, to jcst u prostor tr obliku kovdega,
strogo ograniden, r'isokih raznlera. Tu je bazilika bila snabdevena
izvcsnim brojcm irula rasporeder-rin-rrl pravougaonu skupinu. Graditciji su, oslanjajuii se na prostorne zamisli baziiike, stvorili arhitekturu novilt ;idova i nove svetlosti. Samo je ovde, iz razudenog
prostora, nastao visoko organizovani oblik posredstvom izdvojene
ukrsnice broda i transepta, bogato raSdlanjenog zida, arkada, viSespratnog zidanja i traveja izdvojenih prislonjenim stubovima. Samo
je ovde potpllno zasvedena bazilika postaia gotovo obavezan oblik
tra'r'eji i zasvedeni brod
grarievine, mada se galerija i triforijum,
nalaze i dmgde; samo ovde su oni uvedeni u sistem. U tom pogledu,
orn-r oblast moZemo smatrati sredi5tem i jezgrom srednjovekovnog
Zapada u zrelom srednjem veku.
Snaga ove oblasti moZe se objasniti dinjenicorn da su detiri giavne
zemlje u pogledu jezika i kulture - Francuska, Nemadka, Nizozemska i Engleska - bile u njenom okviru. Tu uradunavamo i Burgundiju, mada je ona odrZavala tesne veze sa Sredozemljem. Ovde iemo
raz(natrati i Normandiju u kojoj je nordijska crta najlrpadljivija.
Iz Normandijc su poiela osvajanja Britanskih ostrva, tako tesno
vezanih za kontinent tokom mnogih vekova. Ta oblast obuhvata na
istoku celo podrudje toka Rajnc - podrudja istodnih pritoka iemo
razmatrati odvojeno - a ua zapadu podrudje toka Sene. U vezl
s nekim pojavama, mogli bismo ovde da dodamo i Lombardiju, to
jest dolinu reke Poa.
U nekim l<atedralama u oblasti gornje Rajne moZda su se neimarski

r
t
l'

ideali salijskograzdoblja.najbolje ostvarili: razmeitaj

kula _ u clve
skupine po tri - u Spajeru, Ir,{a.incui Vormsu; vrlo pregledan
raspored prostora sa transeptorr.,,., Li-bu.gu i iripto;t;
a;;l;,
sa sistemompovezanihsvodova' crkl'i slia.ier II
i alzaskim'".k.,roma iz XII veka. Pored Spajcra samo su jo5 normanske
crkve ostvarile ovaj velidanstveni,veriikalizamo,teinju au ,"
,;;ig;",
f.o-rto;
da se.zid sklopi ocl okomitih delor,,a.
Zid ie gubi svoju dr.rti;;;^
ipak,je izdubljen kapelama i garerijama,eaf, i t-,oani.i-".-v"iit"
Kule-tanternenad ukrsnicom broda i transepta,oznaiavaju
---J'-J-- najveiu
pobedu duha nad materijom prc gotiikof rizcloblja.
Kad bismo hteli da istaknemo u prvi rei naudnciazmirice,
koje se
odnosc na i5dezlespomenike,morali bismo najpre
da uzmemo u
obzir strasbLrrskukitedraru biskupa v".inr..o," r,ateciraiu
bisi<upa
Burkarda u_Vormsu, crk'e ostrva nalhenau",'b-;l;k;'1^",;;;;,,
cara Hajnriha IL Sva ova zdanja ,, lreo-a znadajna
za istoriju
umetnosti i izvesno su imala odreden uticaj na poionSe
grJ"ui;".
Ali, kad bismo hteli da se drZimo sai.ruanih-ostvarenja, jest
to
umetnidke stvarnosti,morali bismo da razmatramo druge,
l"tfira _"":"
poznate gradevine.
Jedna mala gradevina u donjem Alzasu,crkva u
Surburgu, sagrade- S u r b L L r g
n a n e S t op o s l e s r c d i n c X I v c k a , o . s t a v l j an a j i i s r i j i
i ,i^ipoliu.l;i
I.D
1
utisak o ranoromanidkoj umernosti na
niinl. Ct*ni U.o!
lornjoi
predstavljaprostor u obliku visokog ko#ega,
bornibrodori tL
preko svoje k'adratne osnove,trkrsiica b.o'.la i
"lzi;
t.urr"pJ_
l"I"ir
iste visinc 's boinim brodovima - n.rodr,rlje za
krak6v" ,.""r"fi"
i kvadratni hor. Srediini poloZaj,t ..nic" tr'rodai
transeptaje podu,ien krstoobraznim podupiraiima poluknrZnih
lukova irio; ;;_
spon-ai. visinc. Svi prozori i svi otvori su, uglavnom,
p.f"f..iZ."
zavrseni. Na istodnim stranama pravougaonog-ho.u
i ttuto"u i.urrsepta su poluknrZne apside, ,.,iduiSenJ pot,ikalotum;,
;;;;;i;;
sme5tanjuoltara. Velelepna,jasno postavlj".rakompozrcf:.
postignura je najmanjim mogucim brojcm poiedinadnih Oi.ri"l.^
JUiit",
snazni.zidorrisr-rodjek posebnemonumentainosti
ranoro;;ilk.; "
razdoblja. Pravilno smenjivanjc stubaca i .r"to,,"
f;;;;;;;
glavnogbroda i boino osvetenjc, koje poaa
oa go.", poJuloe;, ;u
jasa'
vrlo
naiin, gla'ne odlike _ t.rtooUrazni
f,lan i bazitikalnc,
stepenovanjc raznih delova prostora.
Tako dist graditeljski tip crkvc u Surburgu vero\.atnoje
..jtvoren L i t t t b u r g n ,
p.rilikom izgradnje jednog mnogo_veieg zdinja,
benediktjnsk;;;;
TABLA
STT
tije u Limburgu na Hartu,.ug.ud".r" i!m"d.. 1025.
i lO+:. Oa Xill
veka je ruSevina,bez srednje! broda i kula; joS .r.,
,rgluu.ro_ oe,,u
vani samo zapadna predvorja, zidovi bodnih brodova,"dzi"o*r,i
,Jqovl transepta I aetvrtastog hora
sa kriptom ispod. Najznadajnija
ostvarenja ranoromanidkog graditeljstr,t na goinjoj
niini mtZja
su apstraktni oblici kockaitih prostora, ovi vitelepni
,ia"ri l" rr"-

4 ,)
Crlei 11 - Spajer. l.aiedrala. lzgLed unutrosnteo
i s t o C n o g c l e i o ; 1 0 6 1 . t ) o d i n s : r !k o n s i r u i . c l l o .
Vidi
aoie.

'#v
Wt

,',

(@,

a-

':

transepta'
t)rexo
kraka
osve6ena l0{1' Pogled lz severnog
katedralc,
SpaJer na RaJnl. Krlpla
ni(i
Luko!i
clonje crkve
zida pokazrt'le prostranstvo
do luznog
i transept^
broda
ukrsnlce
lar)ja' ?ljt'!lno ir snt:no'11 ?3')rL'l::'ii1|Dcjnr kao i oj3arni luI:ovi po(lt'laIc strollosl ir:oI)orfiJa.

Crtez 18 r S:).ri?r!

Plostidni uLras iz transepta

VIdt dole

katealraLr

lukminim lukovima, moaan tri jumfalni luk, kojeg dine apsidc tr:rLr
septa i njihovi niZi slepi luliovi.
Isti clonator, car Konrad II, gosprodar Zapr.da, osno\rao je jo( vecu S;:ctjer
_P katedralu u Spajcrg. Radovi koji su tlajali trideset goclina, zavr5eni
su 1061. godine, kada je crkva osvedena. Neke odlike osnove slidne
su kao kod gore opisane crkve, pa je i hor bio spolia ietvrtast. Ali,
na istodnom delu su sc nalazilc tri kuie, a i zapadno, ranoi:omanidko
zdanjc sc izvesno zavriai,alo liulom. Tako jc rorfena izdr-rZenagrad e v i n a , n a i i k n a b r o d , k o j a s e n a i s t o i n c . , j ,k a o i n a z a p a d n o j s t r a n i
zavriava skttpinoni kula. I ostrrlc ;:ontanidkc liatcdr:rle na gornjoj
R a j n i i m a i c i s t i r a s p o r e c i .N j i i r o v a s p o l j a i n j o s t o s t a v l j a s n a Z a n u t i s a k z b o g z - l c l o l r : ; a v c l i k i r . r a l l i a c l a r n a ,g d e s u i s t o t n i d e i o v i i b o i n i
b r o d o v i i z i c l a i r i m a l i n r i c s a i r i c i r n a ,c i o k j c s r c d n j i b r o d o d o g r o m nih tesanika. N:rrodito .jc velika liripta, koja in.ra veliirnu celog
transepta. U r,i,rj .ic ra.spci-cclposcbnih proslot'a jasno pot['ttCen vcl i k i m a r k a d a n i a r . ; a ds t r r p c i r n : r .S t r r b o ' , ' d e o s t a v l j a r - r t i s a kn a b i j e n e
snage zbog svoje tcike, zclcpaslc baz: i lioclcastog kapitela. U gor.
njoj crkvi sasvim srr snCulali pr'.'obilen c'lrlik samo krstzlstozasved c n i b o d n i b r o c l o v i i u u u t r a S n j i z : i p a c l n in o r t a l . Z i d j e r a i d l a n j e n i
ojadan stupcima i lukovima, a jedino jc rnoian otvor portala oblrhvaien stepLrnastouvua.:nim dovrati:icir-i,a i l'-rlic,vima.hii, da bismcr
stvorili preclstavu visoliog prostora oblikoi'anoq r-rviclu kovdega, sa
g u s t i m n i z o m p o l r t s t u b a c a ,p o t r c b n u j c r n : r < - r em
oa(1c.'fu sc nalaze citrtz ri
elemerrti odluduiuii za potonji razvoi.
q3

Dejstvo koje su imale u XI veku jednostavne bazilikc sa rilvnon-.

tavanicom, bilo je, oiito, tako jako, da je veiina crkava, preko sto
godina, ostala privrZena tom obliku. Ima crkava iz XI veka r: ko
jima se smenjuju stupci i stubor,i. U kasnom XII veku ostaju neke,
ne tako beznadajne crkve, verne tom obliku: Sr'. Eorde u Hagenauu
i Svarcah, preko puta njega, na dcsnoj obali Rajne. Protestanski
manastir Hirsau, sme5ten na desnoj obali Rajne, u dijecezi Spajera,
imao je dve ovakve crkvc koje su potpuno nestale. (Nasuprot opStem miSlienju o njegovom znaiaju u istoriii arhitekture, izglecla
da mu je uloga bila mnogo vcia u crkvcrroj organizaciji i politici).
Najbolje primere baziiika sa r.rvnom tavanicom u oblasti gornje
Rajne predstavljaju dobro saduvane crkve iz XII veka u Alpirsbahu
i Gegenbahu u Svarcvalch-r,u Safhauzenu na gornjoj Rajni, u Klajn
Komburgu na Kohcm, r-rNckartajlfingcr.ru u Svapskoj. Neke pojedir r o s t i s u i z m c n j e n c u o d n o s u n a S r r r b u r - qi L i m h u r g , a l i u o s n o v i
nema promena.
Uzane slcpe arkadc iz unutrainjosti Spajera i Limburga sreieno na
alza5kin'r kulama, r-r Ungershajmu i Zr-rlcmatu, na ranoromanidkin,
apsidama u ESauu i Rufahu, kao i na apsidama iz XII vcka rr
Majncu i Vincigenrr (kapela u zamku pored Nojitata). Istodna kula
Vajsenburga moZe da se poredi sa istoinim kulan-ra Spajera. Kapele
na dva sprata nalazimo u Nojvaileru, iz srcdine XI veka, u Spajeru,
i z k r a j a X I v e k a , i i z X I I v e k a u M a j n c u ( S v e t i G o d h a r d , 1 1 3 7 ) .N a i vaZnija gradevina centralnog plana je Otrnarshajm. Najstarije fasade sa dve kule mogle bi biti u Stra.sburu i u Limburgu. Ali jc
moZda popredno zdanje sa srcdi5njom kulom - Spajer - bilo preteZan i u istoriji graditeljstva presudan oblik. Pored toga postoje
io5 druga reSenja, kao na primer zapadno zdanje u Vimpfenu.
Pored raznoraznih varijanata bazilika sa ravnom tavanicom, oko
1100. godine, iz katedrale u Spajem je potekao znadajan graditcliski podstrek. Oko 1080. godine, svega dvadeset godina od njenog
zavr5avanja, po nalogu Hajnriha IV, unuka donatorovog, a usred
borbe oko investiture, zapodeto je pregradivanje crkve, koje je do.
bilo razmere skoro novog zdanja. Na mesto diste krute kocke hora
do5la je apsida u obliku punog polukruga, koja, iznutra i spolja,
ponavlja vodeii motiv: visoke slepe arkade nad prislonjenim stubovima. Transept je oplaien i zasveden; divovski spoljni zidovi omoguiili su gradnju lukova velikog raspona. Ovi zidovi su snaZnim rasdlanjavanjem, izbacir,anjem i uvladen.iem masa na uglovima i za-

Hirsatt

t D 2

Spaict I)

Spajer, katedrala, glavni brod. Arkade Da stupcima, zldo!r sa uzanim oJadanjima i prozorina
gradevine, sagradene oko 1030-1061; citvarena Je teznja ka izduzenostl,
potldu sa ranoromanlake
u vlslnu. Jaki prislonjeni polustubovi i svodovi, sagradeni oko 1100,
osvetuavanJu i stremljenju
Crveni i Zuti kamen u istoanim traveiima oznadava
doprinose snaznom ritmu povczrnlh tralcja.
pokazuJo.ekonstrukciju
vcliir,
g
r
a
d
e
v
i
n
e
,
kamen
lz xvlII
dok lJubiJrstocr'.cnl
stare delove
koja Je verno oponasala staru grr.lnJu. Vi(li s1ranu.16.

{.1}

'!

,i.t
Cale:

l!

.Spolioinj!

:lurbdh.
i:Clcd

so

r?dnlslir.k(
l'toka.

Vldl

./kr:d
srro,ril

.17

' -{
.- i '
'','.
' t ' ' ' *}...::
r: .
i
- .li<
-: l
:: I

Crtet- 20 - Trrrni,.Sen Ittllbcr

I'iall (lr)lc.
crnbulotorljurn-

zlB

ajnc
D li

,:r,.:..;ii,:r..
r'

.:::;

:';.

.:.''

_:
'

De

b a t i m a , i z d L r b l . j i v a n j c n tL r r l ' . r t r a s i r . j ci gr x r s i o r a n i S a u r ; r ,l t a p e l a n r a i
g a l e r i i a n r : rs . j a j n o L i u r c t n i c k io b r a c l c n i .O i o n e i c l o t a k o c l c p r o d L r l t r . j r '
glavnn zantisao bioda Spajcra L U Spaj,-i'u Il zid nijc sulatran
>mrtvom( matsonr nego sve viSc izla;:ajnim sredstvom graclenja.
Tome se joi prikljutujr-r novine: bogati uliras, ali sn-rcStensarrlo na
neli.olikomcsLa, klesani trklas u bodnini kapclame, na kapitelinra
i na okvirima prozora. U lroru i u kapeli Svctog Emerana klesani
ukras je joi strogo geomeLrijski stilizovan, aii jc zato u tran:icptu
i u b r o d r r o b o g a i e n n o v i n c l c n L e n t i m a ,d o b i i c n i r n p r i l a g o r l a v a n . j c n r
Zivljih antii'kih oblika. lI istom razdoblju, slican preobraia.i sc clc-fi,r
Sava i tr l-onrbardiji, Tosltani, Etrrgundiii.
moZcmo da dodan-ro
Provansu i Langclok. Mciil-rsobnc vczc ovih otrlasti nisu joi raz.llr: i n . i e n c( p c r c l i l o n o l i h o b l i k r , z a l i o j e s c r a n i j e t , e r o i ' a l o c l a p o t i d r r
i z l - o m b a r c l i j c ,n i j c d o k a z a n o d a t r r m i n r a ) . G l a v n i b r o d j c i z d c l j c n n e
detl'rtaste povezanc traveje. Posle prezidivenja, jcdnostavni niz stubaca jc zamerrjunncvim trizom rr kojrn,' sL'r'rvnomerno smctrjrr.ju
slabo i jako isturcni polustupci. Dugadak, ncnrekinut prosior u obliku kovtega sada je izdeljcn na travejc koji imaju izgled baldahina.
Na kraju rado..'a, kuia nad ul<rsnicom broda i transepta prezidana
je i zasvedena.Olio cele gradevine, spolia, idc lombardijska galerija,
po',c;:ujuii tako stare i nor,osagraclenecleiove, kao Sto to u unutra:rnjosti, na isti nadin, iini jcdnoobrazna ra5ilanjenost zidova i svo
c l o v i . K a t c d r a l a u l \ 4 a j n c u ,c i j u j e g r a d n j u t a k o c l e p o d r Z a o H a j n r i l r I \ / , u i s t o d n o . i a p s i c l i i b r o d u p o n a v l j a . n a . i : e l aS p a j e r a , a l i o n ; r
ovde izglcdaju, mcitutim, rnenjc stroga i ostavl.iaju utisali kao cla
j c g r a t - l c v i n an r e n j a n a c l o c n i ' i n r d o d a c i n r a . ) i c k o l i l i o d c c c n i . i ak a s n i -

Ilarmutje
(r donjeft
Alzasu, zapadno zdanJe, oko sredihe
xIl
veka. Porcdenje
sa zel)aclnjm
z . i n n J o ! r i T i l . j c r f , , i z g r r C c n l n r t . L , { 1 a n! , e l i
titjijJe (sljka ^; ,,,,,,r, r r , . ' , . k . . : L r J c
klku se ljlrs::dnl
obllcl rllirIatrtl.,. a koclia kiro oblil<
l]radc\,rt-.r,sDraVlJa. \a.
r ia:/ilrr I:,1 frrvni:r
.
.
,
.
l:r. r.Aalr. ,
;)o\ffsinaina I
I ' r , 1 .. , .
rj .:

af-

Joyr,-;i
lct:tat

Itnbah
rrEzrs

r i i t r tj tc
srn r?

IRENA

. Epirrui

) ttlcr
i D r5

,UNl)IJ,\

i e , o k o s r c d i n c X I I t e k a , p o i l l i l c s t t s c l r r o . j t r cc l k v c k o . ; t -s u o p : ) n a i a l e S p a j c r ' , a n t c c l r r n j . i r l : r r r r n o g i l r r r r i r c , ri F I t , r ' n i t l r t t I c t r . ) \ ' a cLal

Alzasu i u oblasli \/or:rsa. Najstariji Lt tor"n clr'tgonl nizu sll Svcti
Roslurjrl-ri Scrlt I't-rau
Jot.an kod Cabcrna (Saint-Jean-clcs-Chor-rr),
S l c t i t a t g ( S c l e s t a t ) ;t u s r rn a p u i t a s t r c n r l . l c n . jrc- rv i s i n r i s a l i i s l t o g s t v a . n c t n i d l i i z u r h t c v i1 - r o i i v a j t r
l a l a i t v a i i d e s e k a s u p r o t n o m c l c j s t ' , ' uU
n a v e l i k i n r r a z m e r a n r a i v el i l i o j z a p r c n r i n i . O l ' c c t ' k v c z a l t o i ' i n . i uv a rijzrnttr sYoistYe'nrtgraditci.jstr,u gorrljc Ra.inc, lioja ic sc nastaviti,
k a s n i j e , s n v e l e l c p n i n r g r a i l c v i n a m a F l o c n S t a u l - c t rtat V o r t n s r t , O t c t ' l;urgu i Nojvajleru.
Posle Spajera, Murbah .ic na.ivaini.ic posebtro ostvarcnjc iz Pt-r.'cPol o v i n e - X I I v e k a . O c l t c b r : n c d i k t i n s k c < , r p a t i j cs, m c i t c t t c u j c t l n o . j c i o Iini Vogeza, postoji sam'; istoi-rli deo crkvc. Slavtr clugtrjL-ziristll
velelepnon sasta\ tI masa i sl:lopu ufasaclenna kojoj sc uzcliZr-rktrlc,
a koiu obrazr-rjr-rtranscpt i pravougaorli hor. Prc ncgo ito neprtstit ut.ie (Matrrsm 6 g o r n j u R a j n L r ,o s v r l l u c c l r t o s e j o i j c d l o m t l a N ' l a m
graclitcljstva. ,Osccan.rirrster),iije je zapadr.ro zdanje rcnrcl-:-c1elo
mo izvanrcdno zaclovoljstvo posmatrajuci, iak i tr malinr pojcclinostima, sigurnost i plerrrcnitost odredcnih oclnosa untltar jcdne zat\rorenc konture, gde su svc ntase okupijcne i opct izclvojenc, a pov r ' 5 i n er a 5 d l a n j e n c i u k r a 5 e u c . K a k v o b o g a t s t v o o b l i k a l u ( R ' K a u d )
Lorena, koja obuhvata starLr diiecezu Trijera sa biskupijama Meca,
Tula i Verclena, stat-i ie deo nckada(n,icg Carstva. Ali, kao i oblast
clonje Rajne iMeze, ona se nalazi na jezicl'loi granici. Tu.ic sacit:vauo malo ratroromanidkih spomenika. Katcdrala sa dvostrukii-tl
horom u \/crclcnu i clkva Sr:r-rNlorisa u Epinaltr neliada srr l--ilc baz . i l i k es a s t r : p c i m a i r a v n o t - t t t a v a u i c o m , i t o s c t l a t l a s n c l i c i i z l r o l l
n r n o g i I k a s n i . j i h p r c g r a c l n . j i .T a i : o a l c n r o i c r n o c l r r p o t t t c t r c t l t - rl : r ' i p i r r
i z R e n t i r n t o n a . I z X l l r , c k a n r o T c n i o c l a n a v c c l e n t on c l i c i t t d t r o " t t c d o r c d e n e , ,p r o s t o r e , k a o i t o s t r O l c , l \ 4 o n S c r t N l a l t c n i i i S c n t N I e ; - i
o Boa. Uzajamnrr pril;adno'stsironlcnika cclc ovc oblesti pok:izujc
s k u p i n a v i S c s t r a n i h a y r s i d a ,l i . o i r ' s c r a z l i k u j u o c l a p s i c l a t t B u t g t t t r d i i i i g o r n j o j R a j r . r i :N l o n d e v e t uS a s e ,c r l t v a S v c t o g S i t l c o u a u T t ' i f c n r , i i j c s t r e n r l j c n j t : u v i s i n u , k o j c i s t i d u p o t p o r n i l ) r i s l o n . i c n is L L ) p ! i '
n e n a r t t S a v ad a k n i l o m b a r c l i i s k a g a l c l ' i j a . ( A l l s i d a . i c d o z i d a n a n a
r i r n s k a s c \ r e r n av r a t a , P o r t : l N i g r a ) . U l l t ' l t s : ; c t u s a s t o . i io c l m n o S t v a
oblika koji podseiaju: na kuZdravc rubovc
iedinstvenih svojstver-rih
oblaka, suncokreta, nizove tr vidu slova omegc i drugih. Srcdin<''m
X l l r e k a o v a t t t l l c t n o s t c i o s t i Z es v o . i v r h t t n l t c , a z a t i m s c , i z g l c ' l a '
r t s l t o r o g a s i . T a t l l r e t n o s t p o d i n j c u T r i j c r t r , s c d i i t t r c l i . i c c c z e s, ]
S ' r ' c t i u r\ { a l c j o t n , i z v t ' c n l c t t : to l i o 1 1 3 0 .g o c l i l r c , : l z i t t ' l ' S a t ' as c n c g c i c
krajcm vcka, sa istodnorl apsidom katcdralc; tlc tt'cba zaboraviij
iali udeo umetnosti donje Ra.ine o kojcnl svecloic <;r'c gradevinc'
il broclu Svetog Filibera rt Ttrrniu nzr Sotri nalazt: sc clost:t rctko po: ; t 1 r ' l i c n i , o c l m z r l i h t c s a n i k a s a g r a d e n i ,r ' i s o k i c i l i n d r i i n i s t u p c i . N a

'J-u|rrr
n a S o l r l , . i u Z n r I J u r k u n ( l j . l n . S 1 . . 1l i l l b c l . I z g l c 4 i l i a v n o , l l r r o d . I ) l c | 1 . i s t . ) ; i l i . ( ) k i u ( l l
\ L:ok
stlrpci. iznad kojih.ie
tanak zi(l sa Aornjint prozorjrr)a, kar) I l)rrslonjenr stubovi i boani brodo\l
sa svoJin
sYocloYinra, ost.atak su rrnoromaniakc
ilradc\'tne, liolu Je, \'crovatno, podigao opat
Arden (oko 1028-1056). Poprcini
svodovi, koji se uzdizu nad snaT-nim ojaaanjn
lukoljma,
st.r\ l j a j u o v u r i r s t r r , r 1 0 c e i l n u t r r i r z d o b l . j ( .! i l l s k e ? r e l o s t i t : l I v ( k a . ; : l i u i s t o ! , r e l t : !
l . ( r j ; t { : i t \ ' rl r r
utisali o iz\'!nJ'c(ltr(, snrelo i rnnSto\.jro iz\(.rarro[1 f)fi)slott] v i ( l i s t | r n u 4 ! .

4Jl

.1 ?

ujih sc naslanjaju polukruZni luci i svodovi bodnih brodova. To

ostavlja utisak iirine i lakoie. U velelepni prostor, visok i Sirok, koji
sc vei osetno uzdiZe i u bodnim brodovima, svetlost obilno prodire
kroz gornje prozore joS vi5eg srednjeg broda. Zidovi boinih brodova, kao i oni najvi5i na kojima su gornji prozori, ra5dlanjeni su
polustubovima koji izlaze iz iakih cilindridnih srubaca. Nekada su
se vcrovatno dizali, izmeclu malih prozora, svc do vrha zicla ispod
clrvene tavanice. Kasnije, u ranom XII veku, skraieni su da bi se
napt'avilo mesto za popreine lebdeie lukovc koji su trebali da r-rose
baivaste svodove, takodc popredne. Ovakvo rcienje daje unutrzrSnjem prostoru jalio izdeljcr-r,skoro dudan izglecl. U XI I'eku taj pr-ostor je morao joS viSc da iidi na unutra5njost velikih crka'r'a sa ravnom tavanicom na severozapacluFrancuskc i u Rajnskoj oblasti. Vec
pri samom posmatranju ovc najvaZnije ranorontanidkc gradcvinc,
Burgundija se javlja kao jedna od oblasti koja pripada jezgru Evr:ope, izmedtr Loare i Rajne.
Neito malo stariji, s unutra5nje slrane dr,ospratni nartelcs, istc je
visine kao i brod. On podseia na ovestvcrk< Severa. Kao i kod ,vcst.
verkao i ovde postoje donja niska crkva, koja lidi na dvoranu i
sluZi za prol^z, i visoki gornji sprat sa dvc zapadne ugaone kule.
PaZnju narodito privladi spoj svodova: dole - krstasti izmedu poprednih badvastih; gore - bazilika sa poduZnirn badvastim izmcdu
plitkih svodova (ietvrtine kruga). Slidno zasvorlavanje nalazimo i
na Jugu, jer je Burgundija jednim delom upucena na Jug. Poznata
ivajcarska crkva iz Pajerna, u staroj gornjoj Burgundiji, ima jedan
brod kao na gornjem spratu narteksa u Turniu.
iTt,z20 Istodni delovi crkve u Turniu, najveima iz XII veka, podseia.ju na
prostore koje iemo sresti na jugu od Loare i u gornjem toku Rone.
Transept je nizak, a osmougaona kupola nad ukrsnicom broda i
lransepta ima skoro istu visinu kao i brocl, od kojeg je odvojena
jednim urnetnutim lukom, dok na scvcru srecliSnja kula stoji visoko i svojom visinom nadma5a sve ostale delove gradcvinc. Osnova
crkve, sa deambulatorijumonr i zrakasto postavljenim kapelama,
sledi najsloZeniju sl.remr-r.eetvrtasta kr,rla nad lrkrsnicorn brocla i
transepta drZi spoljnu ravnoteiu sa nejednako visokinr zapadnim
kulama. Zidovi glavnog broda i zapadnog zdanja plitko su laz-udeni
lezenama i frizom slepih arkada. Razdoblja gradnjc ovc znada.jne
crkve, na koioj se ogleda, tako reci, cco razvoj burgundskog graditeljstva u XI veku, su sporna. Ona idu ocl kasnoc X vcka do rarros
XII (vidi hronoloiku tablu).
Najpoznatije crkve iz prcromanidkog i ranolomirniikog razdoblja u
tsurgundiji su uni5tene; druga crkva u Kliniju (Klini II, 955-981)
je potpuno razorena, a od velike rotonde Sen Beninja u DiZonu,
koja je bi'la izgradena istodno od polukruZnog dela hora, ostalo jc
samo prizemlje (oko 1000). Mnogobrojni zdepasti stubovi iine ja-

Turtti
srn. {s

CrteZ 2l p"edstauoma.

Kliii
Vidi

1II, i.gLed
stranrL 52.

istoka.

Drema

starim

CfteZ 22 Oten, katedrcta,

.ida gLaxnog bro(lc. l/idi stionr

snu suprotnost tananoj ra5dlanjenosti sto godina miaile kripte u

Turniu. Klini II ima znadajnu ulogu u pretpostavkama istoiidara
umetnosti, koji iele, po svaku cenu, da ustanove razvojni put neimarstva, uprkos malom broju saduvanih spomenika. Iskopavanja
ameridkog naudnika Konanta, onroguiila su bar da se vaipostavi
jedan deo osnove crkve i potvrdila su ranije pretpostavke. Tiodelni
hor, koji se zavrSava trima apsidama, najtavlia tri broda s druee
s-trane transepta. Pored jednostavnog detvrtastog hora i hora Ia
deambulatorijumom (sa zrakasto postavljenirn kipelama), ovo je
treie re5enje od tri glavna reienja osnove u romanidkom graditeijstvu. Ovde se ono javlja prvi put. Ali, da Ii je ono ovcie i nastalo?
Nadin zidanja i oblici prostora u Kliniiu II nisu izvesni. Op5ta ori.
roda ovog graditcljstva morala je da proizide iz ranoromanidkih
burgundskih crkava, koje smo ranije opisali. Gradevine u oblasti
Jure, uglavnom bazilike sa stupcima i drvenom tavanicom, duvaiu
to arhaidno nadelo do XII veka. Za to je najvaZniji primer Bom je
Mesje, a drugi se nalaze u Zinjiu, Faverneu, Lon le Sonijeu i u Arboau. Sa Sent Etjenom u Neveru (1063-1097), bazilika zasvedena badvastim syodom dostigla je savr5enu dvrstinu slopa, sklad izmedu plastidnih oblika zidova, tavanicc i zapremine prostora, Sto su obeleZia

Klini t

Ncver

s1

i tlt
.2.r1
: : z) 2

Vc:lc
rn :r

stila zi'clc lomanikc. Uticaj gcografskog poloZaja ria zupactrroblasti

jasno se opaia. U samoj Burgrrndiji galerije su vrlo re tke. Misli sc
da je to u vezi sa Overnjom, susednom oblasti rra jugu.
O d 1 0 8 8 .g o d i n e , s t o g o d i n a p o s l e K l i n i j a I I , p o d i n j e g r a d n j a t r e i c
crkve u Kliniju, a porccl nje se diZc skupina toliko slidnil-r crkava,
cla je dor,oljno da se opi5e samo jedna od njih da bi se slilatila
sultina sr,ih- Parc le Monial, Oten, Bon, Soliie, La Sat'itesir Loar
i, poslc srcclinc XII veka, Langr. - Svojstveni su im trospratni zidovi slednjeg broda; kanelovani pilastri i op5ivnice uokviruju ividne
lukove, slepe arkade triforijr-rma i gorn.jc prozorc, stvarajuii igru
vodoravnih i rrspralnih dlanover,od koje se rada utisak vcdre lepotc
i klasidnog sl<lada. PoduZni liamcni badvasti svod kao korito pok r i v a p r o s t o r . T a j I r a c i n i z g l a d n . i e. i c p o n . r l l j c n i r r e l r : u r s c p l r r i u
I t o r u . S v e i z g l c c l ar " r s k l a i l c n oi b e z n c r c i i v i h p i t a n j a . I s t o r i c : a r iu r n e t nosti, s pravonr, sm:rtraju da str rinrska gradska vrata Otena bila
uzor ovoj lrsti gradnjc. Ali, ovo ,prenoicnje(, uaciua graclnjcs olasadeo gradskih vrata u rrnr-rfra5njostcrkrre je stvaralai:ki di:r, naroi i t o z b o g t o g a i t o i c o n p r i m c n j c n s k r o z , n a s v i n r r r n r r t r a S n j i nzr i clovima, i Sto jc povczan s jcrlnim oblikoni njemu szrobraT.cnihsvod o r a . L c p o k l c s a n i k r p i t c l i s f i g u r a l r r i n ip r c d s t a v a m a- l i r o i l . r o r
t a i i - s a a p o l < a l i p t i c ' n i n r r r i k a z i r l a i 2 i v o n r i z r a l a i n o i i r r , i ' L r d n as t r
s u p r o t n o s t s k l a c l n oj i s p o k o j n o i l c p o t i g r a c l c v i n c .i \ l i i p r c l o m l j c n i
lukovi, naroiiio uoiljivi na iviininr lukovinra i pojat'anirn lukovima
badvastog -svoda,pod'l'ladc srcd n j rtve'kovni dinanr izam, ne rtarutiavaiuii stilsko jeclinstvo. Slitrpina otih vclikih crknva najboljc prccls t a v l j a b u r s u n c l s k u L u . n c t n o su
t n . j c n o . jz r c l o s t i . A l i , g d c l c Z i v c z e r : ; a
lomanidkim cr'kvaina tc oblasti/ Suprotnosti bi nrogle cla budrr
upadljivije od slidnosti.
Meilutim, bur.r:ndsko gr-aditcljstvr-ru XII vcku m:urjc .jc lcclrroobrazno nego ito bi sc 1toovo.i sliupini rnoglo da irrclpcrsta"'i.JeL-,ltorcc[
Otena postoji Vezlc. Dok skupina Klini-Oten, sa svojilr gradcnjern
u "rimskom rcduu, sa brodom pokrivcnim badvastim s.,'odom i sa
pojedint-rstintauzetim iz antike , izglecla kao susecl Provansc, dinanric:an sastav krstastih svodova u Vczlclr, sa po<lupiradirna i prislonjcninr stupcima, pokazuje sliinost sa Rajnskon.r oblasti i Nonrandijom. Tu, svodovi, podnpiradi i zid Sto zatvAra prostor', nisu prizidarii
i c d a n t r z d r t r g o e a ,n i t i s u p o s t a v l j c n i j e c l a n n a d r u g i , r ' c c t s ( ' s n i r i n o
p r o Z i m a j u . ( P o i ' c t a l i g r a d n j e 1 0 9 6 ,o s v e i c n i c I 1 0 4 . i I 1 3 4 ; h r o n o l o i k i
porcdak brod-nlirlcrks sporalr .ic; oba su lt'r'ovutlro izrrraClcniizmciiu
1 1 2 0 .i 1 1 4 0 . )

\'er:la.

!to(1a.

G)a\rii

rleioSau
\ ialr !Olt.

breT-ulJka,.tom
b|o{1.

unutIniDjrg

sc\cio:iil)ii(ijronr

!zijra(leI
l)rostoIir

o]io
i

ll:f.

lir':iiu
orlljk[jo

Burgu,r(lr.t{
sa

bo::elo

r s i ( ) 1 : r ' r 1 1 r . 1 1 o r 1pr l i s l i k o n r .

t'oitla(l

rja

i:i,)cDri

sir']icnoIil).r;r)
lfor

ji

rgIi(1cn

sir,ililr

Llrl\r)()1{'i{
(,1.o kra.ilr

!ilIir(,rl

DoDl

rr7-li-

\11

rcli.i

')\
Hajnriha I\/, znaiajno srcclijte.
protivcar.ske,
struje, leZaoje izvan Cistert
njcnih meda. Red clstcrcita,
kvi,s'ojstavoberezav"
""liiifr'p."Jt
i g."ai;;ij ;#;: ;'J.l
dobro oiuvanoi crkri, iz.i-anog
iJj:Ttrfi|'tl*j
;;;;jl"
postojanja
recla (Fontne, cn.r,.2

rivi ni.I.i,."anii u.oa,

f#,"fLi l';;i,l i' Jl:.'11:'
:u-l
Fc;i1;''#*pok

riffii;:J
utisak
crvoran',".
s,,",
rostprodiri.ui-,,"
?.,;:
1?:,:"?",'^
srrani.
tJzbr<s<t.. *aperc
.u pop."JniH
;;:?::;]r' ,1TJi;"]
il1,
dine da on
izgleda kao_dvorana;

posledn;e
na istoku,oblircr-ri'
nekuvrstu',il;il;.

dye, malo 'eie kafete,

oj;^;ir;il"T

i^iooa._

,f,,;?:irfl
i:,:*lru*x,n#jf_iil#
$6f;iT":f
piraci dajrr cclirri izglec.lsnazrrog
;ki;;;,':

ioS nije razjainj-en.

da je u Fontneu stvoren
prostor koji ima u.Ty"^1"1,"f ;;;;il"r"
crlivama_najug6zapacluEvrope.
U oblastr
Burgundije, narodit, -ru

0EI

":iniupod."z;;;;;:.q*H:,;'g?.Hyiil';,y",',i;:;:
;;;;;il,

F=

i nekecrkve tu}""l:^y

sg_."1";
u Grandsonu,
postoiata
"
je vei jedna ousamlienan
dvoianska J.t,,,o i bai'astim
svodom, pre t_
hodnica Jtrgozapacla.
Z 23 itton!

Fontne, clstet.citskd
uutrainjosti.
Vidi

opatijq. pogle(l
stron& Sj.

?lo istoi-

iils,?X!'t
:l"l-il'"i,iT'
;,?il?l'
^li
_ii'ii:ffi: :'il1; "::i,-#l'f,'i"

ZitiTijei,
CrteZ 24 *
opotijskd
crkuo,
glaonog
1'ra.uej zida
bt oda.
Vi(li
strarlr i7.

Ali, crkva u Vezleu nije-usamljena; ona je najznadajniji prinler

jedne.s.kupinemanjih-crkava (Anzi le Dik, Avalon). fontirrji,
l"anu
od velikih cistercitskih zdanja,sledi taj primer u XII veku.
Kad se povede red o romanidkom gradii"ilst,ou, Burgundija je n.reclu
obla-stimakoje treba prve spomenuti. posredi
i"1ru
3e I'tdna'
"a
nimljivijih, ali i najzagonetnijihoblasti,
ler poi<azule*nogo .,rii"
raznolikosti od ostalih. Stoga oapstraktna"spolja5njbstr.on"o.o-n_
nidke crkve u Turniu razlikuje se mnogo viSe od jako razudenog,
skoro prebogato ukra5enog,-dulno lepog zida ,.Ld.ri"g broda "u
p.jenu, nego od rajnsl<ih gradevina od koiih je, koliko pro"stornotoliko i vremenski udaljena.Razliditi graaitetlski sistemi, koji . XtI
veku uporedo po-stojejedni pored drugih,-ne dozvoljavajl da se
lakoraspozna njiho'o unutrasnje jedinsivo. Ako nas 'e zaclovolia'a
ut-vrdivanje jednostavnog saopstanka tih skupina, umetnidku posebnostBurgundije iemo raspoznatioclvajajuCije od susednihoblasti na osnovu njenog gotidkog graditeljsiva.
Nasuprot tome, njeno geografsko jedinitvo proizilazi iz Sirenja i
preplitanja, gore pomenutih, gradit;ljskih tipova. To tim pre treba
istaii, jer politidko i duhovno jedinstvo nije postojalo. Od 1032.
godine,jedan deo Burgundije je pripadao Carsivu; Klini .u vrenlc

j:$jii n:i.df
l':;;:
",:#;;
:T:ih:;,j*
1l:..r
;":{.f

ietka, za cistcrcitJ

ttzor'Naprotiv'izgiedail;;";;;"'

i."li:'!T]
ourici
u'ri.i."a.,i;.;.'n;ji,X'J;Lji,_fi'i3"Jii;i.oi:::,''e.aaitctjsr<i

,shemauor.,ou"i Jioerrog
del" .tr,",.i,rt"it'

gr:9i4 - Sito, Klervo,Mori-o,l-_',_,".u.;:;Xr:t""?, JJ.t:rf:, .

se rasii-iopo
ceioj Evropi su .l'oil-'e"i*irri*i
iljaYnomerno

',
a

,;*?5i]**,
ren
imprem
a,*,'."oiT.li'H':ii'J;
Iii il',T}:1ff

oni se ctrZerrobiiai",r*, irog"J;;;,i';;;,;.tjstva

zrele romanike.
craditeljst(i znadainiii .d.9;;q-;;;;*';il",
koji je sporedan,iz_
gleda oblik prostora"u ."rini'ir.a,,ti"r,
11"1o-"a Fontnea je samo

li:,ia,:;,!H':t",'I,iTfr
:rrtlnrulilglT,,AJ
"yjJ,f.T,:Jf
:l";;T;#il:'Jill:
:r,,

m*;nxi.*,f*li
ir":iT#;;*:",

medu njima se narazijeclna od

ti":i"psil'r"-anidkih crkava,
ona u
Fontne,, izsractcnatemcl.,noI
d;;;T;;;o]br"nrt
u skupina ostvaruje sintezuizmedu
"p*Iluugq ;.;;;;;,
irz";*r.f';;.#;;
;l;"i;
1vod.a,i visokih severnjadkih "*,^
,;;;;,

ien lepo
tom u",t r.oe' t
& ; i; ;',rT" 3llff; :?',i,"J"r."f
l; traveja
l_"sjstem
TreCa moguinost bi"bio
pontinjia,
iz yezlca

zidovi i svodovi dinc jeclinstv"r-.f.f"'p,

i
gde
o"of.o kako to poturil,

t( \fi

Irl

laometrijski
Kan, senl Etjei,
jedroU tr(ljcjc
al41)trog brodo s
i
(
l
r
i
'
nc tol dni_
)nsttlikciJonl o: orc?rc
Vidi stronxl i8.

.1, 2s -

iT SENE

r D. 4

zdaftie sa doprtkotecr'@lc, zapodno

Linkoh|,
26 crtez
detoud Vldi strond 61
nom pTik?'irrenih i li'e'iih

rajnske i normanskc cr.kve. U Langru su graclite.lji, dak, uspeli da

poveZu sistem svoclova iz Otena sa gotiil<im svodom'
b velikim liateclralama iz Xl veka - kao ito su prvobitna katecirala u Rcmsu, Fulbertova u sartru, ranoromanidka katcdrala r'r
orleanu - cloznajemo sarto iz ostataka i pomoiu iskopavanja. Ali,
broditransePtvclikeopatijeScnRemijauRemslrvrlosudobrtl
je
duga
saduvani, iaho su dobili goilek" svodo'e. Nekada
.to bila
gradevina sa ravnom tavanicom i galerijama, diji bazilikalni zidovi
preko d'a niza prozora
lluurrog broda i transepta, obelodanjuju,
graclenje na Cetiri sprata' U Sam'
nekidaSnje
drugim,
iaa
i"au"
panji se nalazJd'e ranoromanidke crkve sa-galerijama (emporama)
- viniori i Montje an Der - koje su jo5 bolje saduvale prvobitrrc
stilske odlike. Tu su jos vidljivije veze sa donjom Rajnom i Normandijom. opatija Sen Zermen de Pre u Parizu irna raSclanjene
stupce, podupiraSe u vidr-r ispusta na zidovima glavnog broda i na
,upudt o.l strini veliku kulu sa potpornim stupcima. O'o ra5dlanja.'u.t3", eili se zadeci nalaze vei u Remsr'r,pokazuje jos jednu moguinost za poredenje sa Normandijom. Mnogobrojr-re male seoske bata1'anicom, nrek su jednortavnijeg oblil<a, ali se
zilike sa ra'no;

str-rbovi l':czizuteLno nastavljaju na stupcc; time, po pravilu, biva

raidlanjen profil arkada a ne zid glavnog broda. Ovo raSdlanjavan.ic
rnoie biti izvedcno: sa slepim lukovima (kao u Spajeru) u Kun'ilu,
sa lebdeiim lukovima u Scmiu i Preleu. - Najzad, moZemo da zakliudimo dvc stvari: pn'o, cclo podrudje izrnedu Burgundije i Normanclije jc pojas ranoromanidkih bazilika sa ravnom tavanicom; drr-rg o , t u s c v i c l c c l o s t r L. j a s n o ,i a k o n c t a k o i z r a z i t o k a o u N o r m a n d i j i ,
tclnje ka raiilanjavan.ju zidova po visini, ka uvoilenju vi5espratnih
arkada (cmpora) i ka rrnogo sloZcnijem rasporcdu prostora.
\oI
Osvajanje anglo-saksonskog kraljevstva od strane Viljema Normanskog, 1066. godine, obeleZava prelaz iz rane u zrelu romanikr-r na i r \ (
B r i t a n s k i m o s t r v i m a . D o t a d a j e t a m o c v e t a l o a n g l o - s a k s o n s k on c i marstvo, kojc je odgovaralo ranoj romanici na Kontinentu. Izvesne,
jako izraZene posebne osobine r,ezuju ga za >preromanidkun nmetnost. Samo je malo crkava sasvirn oduvanih, a i one su, po pravilu,
malih razmcra i jcdnobrodnc. To se objainjava Zivom graditeljskorn
delatr"rostiNormana, koji su, od kraja XI veka, iz temelja prezidali
sve vaZnije katedrale i opatijske crkve.
Taj stil odlikuje, kao 5to to pokazuju Bredford and Evon (X vek)
ili Grit Pekston (XI vek), visok uzan prostor, raspardanost crkve na
sl<oro nezavisne delove, koji sr"rnrcclusobno povezani samo vratima
ili uzanim lukovima. To bi se moglo nazvati oielijastom gradevinom(, a mogla bi se povezati s drugim preromanidkim zdanjima,
na prinrer s onjm u Asturiji. Elerhenti ra5dlanjavanja zida lide na
motke, kao na duvenoj kuli n Erls Bartor.ru. Ti oblici podseiaju na
drvene gladevine, od koiih svakako i potidu. I u Irskoj postoji mnoStvo jednobrodnih crka'r,a. Najznaiajnija je Kormaks Cepl u Ka5lu,
jz. 1134. godinc.
Od kraja XI veka, u sar-noi Engleskoj i u njenim ogr-ancima na scvem i zapacitr, Normani su na5iroko i nar,cliko graciili. Oni su neimarstvo Zapaclztcloveli clo vrhunca, u mnogom pogledu do savrSenstva. Normani su tr velikoj meri odrcdili danaSnju sliku srednjovek o v n o g n e i m a r s t v a u E n g l c s k o j . A l i , n j e g o v i p o d e c i l e Z eu k o n t i n c n talnoi Normandiji, na iijc iemo razmatranje odrnah preii.
Suprotno od E,nglcske, ovde nalazimo samo malo preromanidkih i
ranoromanidkih crkava (Sveti Petar uZimtjelu, Berne). Plitke slepc
arkade i plitki >potpornici( ra5ilanjavaju zidovc.
Opatija u Zimijelu, sagradcna izmcdu 1040. i 1067. gocline, gotovo
neposredno predstavlja ceo program nolmanskog neimarstva. Zapadno prodelje sa dverra kulama, svojim isturcnim tremom, >joSu
podseia na >vestverko, ali je tema fasacie sa clve kule jasno izredena.
Visoki srednji brod je izgraclen na tri sprata sa galeri.jama (emporama) i sa smenjivanjem podupirada - okrugli stupci nalaze se
izmcitu laid-lar-r.jenihstubaca na kojc sn prislonjeni visoki sttrbovi,
k o j i s e p r o c l t r Z a v a . juu p o d u p i r a d c . N a i s t o k u , n a i z d v o j c n o j u k r s n i c i

Ktttt
rgz25

)lbatts
srR.5e

b r o d a i t r a n s c p t a u z d i Z e s e d e t v r t a s t a k u l a - l a n t e r n a .Z i d o v i l < r a k o v a
t r a n s e p l a s u i z d u b l j e n i h o d n i c i r n a . H o r s a c l c a m b r - r l a t o r i i u n r o rzn: r m e n j e n i e k a s n o g o t i d k i n ' rp o s t r o j e n j c n . r .O s t a l o j e n e r e i c n o p i t a n j c :
da li sr-rse potponrici produZar,ali sve do vrha zida, ili su se z:rvriavali prc (kal<o danas stoje) inosili lcbdcce lukove? MoZc se, sa
Galom, prihvatiti prva prctpostavka. Ali, moguia su i oba rcienja,
o ientu slcrloi'e drLrei .sponrcnici. Pn'u prclpostavJilr potvlclrr.jcopat i . j a n a M o n S c n M i S e l u ,a d l u g u S c r i z i l a F o r c . - Z r m i j c L j c c l a n r ' s
velitanstvcna t-r.rSeviua
nccl:rlcko orl r,riia Sc'nc:,gclc se oscia rlrh Sc\iernog mofa.
Sledeci stellcn razvo.ia pokazr-r.ilrclvc glar,nc crkvc K:iira, llo.ic su
o s n o v a l i V i l j e m O s v e r j a di n . j e g o v aZ e n a . I s t o k a o u Z i m i j c 2 u , l v l o n
S e n M i i e l r - ri S c r i z i u , e l a v n i b r o d p r v o b i l n o n i . j e b i o z a s v e d e n .U S e n t
Etjenu sn sada Lrz svc stLlpce prislonjcni i poclu;'rila-i.Galcrijc,
dotle podeljenc stubovima i kao prostor izdvojcnc, sacla su Sirorr
otvorene prema brodu. Hoclnik, koji jc r,r Zinri.lcZLr:rporcdan, ov(l-'
p o s t a j e v r l o v a l a n g r a d i t e l i s k i r . r . r o t i ro
' ; n s c n a l a z - ii s p r c d g o r n j i i r
p r o z o r a s r c d n j c g b r o d a i i r . n ai s t i z r . r a t a .lji a o i o s t a l i s p r ' a t o v i .O v c l u
jt zid
p r o r o l i r t a i r r a u n r - r t r a Sjti- r
"rastavljenu: na spol.jni slo.j sa
sa nizom stubcx.a, a izneclu rijih jc prolaz, kao uztrni isetak prostora. Tu je napravljerr presudni koL'ak ka poll)rrlotn ustiojstvtr
c e l o e z i d a . O n p o s t a j e j a d i , c l e b l j i , a r - ri s t o v r c n r c j c i l a i i l a n j c n .
U spajanju gradenja sa uspravnin pocl-rpiraiim:r i vilespratnog sradenja sa lukovinra roder-r.jc novi vodcii motiv rlorrnnusii()g ncinrlrstva. U isto vremc-, pedesctih-Sezdcsctihgoclina, sa zapldninr zctar u j c n rk a t c d r a l c u T r i i e r u , s t \ ' ( ) r c n . l c s l i t ' a n g r a d i t c l . i : , l i is k l o p u
oblasti donje Rajnc.
Crkva Svetc' trojicc u KanLr, iz 1059-1066. godinc, donos;i jedan
c l r u g i n o v o b l i k , k o j i j e i s t r - rt a k o m o r a o b i t i i c s t o o p o n a i a n : n i s k i
s l c p i t l i f o r i j t r m o c h , a j av i s o k c a r - k a d ep r i z c n t l . j ao c l g o r n i i h p r o z o l a
i s p o d k o j i h s e n a l a z c ' g a l e r i j c s a h o c h r i c i m a .O b c c r k v c i m a j u v c l i iaustrrena zapaclna pr.oaelia, uolivirena kulama, act\/rtastc kulc'lanterne nad ukrsnicom broda i transepta, prema ur-rr-rtrainjosticrkve
o l v o r e n e , a r a i i l a n j e l r c z i c l o v ci u t r a n s c p t u . U S v e t o j t l o i i c i g a l e r i j e
s a h o d n i c i m a i c l u o k o h o r a i a p s i d c , c i o k s u u S c r r t E t j e n L rt i d e l o v i ,
o k o 1 2 0 0 .g o d i r r e ,z a m e n j e n i j c c l n i m v c l i l i i r n p o s t r o j c n . j e m .
O v c c r k y c ' , s a r a v u o m c l r v e n o n r L a l a n i c o r n i l i t - , t v o r c n i n rd l l c n i n r
k r o v n i m l i . o s t u r o m ,p r e d s t a v l j a j u n o r r r : r n s l i o g r a d i t c l . i . i t v ou \ : r ' c n r r l
c . r s v a . j a r rE. lnag l c s k c . S k o r o s t o g o c i i n a b i l e s L ro d l i k a n c i m a r s t v a 1 3 r - i t a n s k i h o s l r v a , k o i a s c , L l ( l c s c t l c i i n r a p o s l c o s v a j a n . j a ,p l e k r i r , a j t r
mnodtr'<-rm
v c l i l i i h i z n a c a j n i i r g r ' : . r c i i,r-r' ra . I J l o . j , r ' a s p l o s t r r n . i ( - l t o sit
v e l e l e p n o s t o r , i h c r k a v a p r e r ' : r z i l a z .si v c o s t a l c o b l a s t . i Z a p a c l a .
O v o n e i m a r s t t o s e . i a s n oi z d r , a j a o c l a r h i t c l i t r . r r cd r u g i h o b l a s t i . N a j stariix, na.ivciirn dclclnrsaiuvalit cr-1.:va.jc:iS
t ec n t L \ i t t a n s ,z a P o c ! e 1
i r m e d u i 0 8 0 . i 1 0 9 0 .s o d i n c . O n s a c l r Z in a j ' , ' i i c o s o b i u a s v o i s t v e n i h

s c n t o l b a n s L r I l e r t f o r d ! a r r u , n r . t u g u l j n u l . ( l : r . I i a i . c r t r a l u l c n a . : t a c i o l 0 ? ? .- l D 8 a . g o d i n e
op!i
l>avle 12 Kana. Str.Dcnovanjcnl I jzrczt',.linjcm t)ostirla Jc vidljita
clebljina zldova i stubaca. Kao
tt Spajertt i \rezlctl, snlenjivanjc
bojr, nar-olito lra velikirn DolulirLlZnim lukovilna. iea! odreocnI
l l l o G t l . P o g l o { l r r t s c v c r n l r s t ) a r l l r l r i r ) ! . | 1 l i r r l r l i | ] { ) r , r l . 1 r , t r r D t , , t I ? o z (1 , r i I , , t j l u l l , r r t
d04!tr Lr
\'feme golil(e vi(li stranu 60.

\-J

ll /'
.{s

v)

V;[icstc,, kctcd|0,{1. Scucrogoo Irflnscplo. Vidi st?onu 6J

Socnji, Se4 !-eDsdn, UnulrdSDii

CrteZ 28 qLdDnoq brodo. Vidi slronu 6{.

i:glcd

britanskom neirnarstvu, i to onog stepena stila koji izgleda joS sasvim blizu ranoj rornanici. Telo crkve je jako izduZeno, transept
.iako isturen. Transcpt je smeiten izmeclu broda, koji jc skoro iste
duiine, i Sirokog trobrodnog hora. Cetvrtasta ukrsnica broda i transepta je naglaSena gorostasnom, nadole ot\rorenom kulom-lanternorn. Zidovi broda, transepta i hora izgradeni su vrlo slidno, na tri
sprata skoro istc visine . Traveji su rnedrrsobno izdvojeni uspravnim,
pravongaoniln stcpenidastim ispustima. Ispred gornjih prozora opet
nalazimo galerije sa unutrainjim hodnicirna. Sva lepota grailevine
IeZi u reSenjr"rnjenih vrlo visokih zidova, prosedcnih mnogobrojnim
lukovima i arkadama izdeljenih uspravnirn dlanovima. U seianju
ostaju mnogobrojni lukovi, stalno iznova lukovi, naslagani jedni
iznad drugih i u spratovima, nanizani na zidovima u dugim nizovima, stupnjevima naglaSeni, profilima raidlanjeni. Tu se jo5 medu
lukovima nalaze podupiradi i jako stepenovani ispusti, koji polaze
od samog poda povezujuii stupce sa zidovima, nedvosmisleno nagla5avajuii tcZnjr"r ka visini. Ne postoje zatvoreni zidovi ni teikc
zidine, ni strogo ogranidavanje prostora. Svi zidovi su ovde probijcni, ra5dlanjeni, rastvoreni. Srednji brod, transept i hor imaju zidovi probijeni arkadama, a koji se sudeljava.iu pod pravim uglom,
ispuste sa pojadanjima na trqlovima (to jest na stupcima ukrsnicc

broda i transepta), ali sistem ostaje isti. I kulu s unLrtrasnje strauc

grade vertikalni dlanovi i mnogi nizovi lukova. Motiv iz troda se
stalno ponavlja. Ne opisujemo ovde eotidku crkvu (namerno malo
preteranim izraz,ina). oko stilske i hronolo$ke pripadnosti Se^r
Olbansa nenta clvoumljcnja. Stupci i ispusti su aeono uprar.ljcn;.
njihovi dlanovi i podupiradi sr-r uglasti i, nasuprot prvom utisku,
jaki; svi
profili,
-lukovi su pdlukruZni, svi pojedinadni obici slopc stubova, kapiteli sastavljeni su od delova koji sc jasno
medusobno razlikuju, Ali,,probijanjen zidova, njegovo iigradivan.ic
putem arkada, izdubljivanje galerijama sa hodnicima, ja-sno nagla_
Savanje uspravnih oblika, vei ovde, krajem XI veka, nigove5tav-aju
nam- >gotiku< vi5e od mnogobrojnih prelomljenih lukova u Bur_
gundiji, iii sludajna upotreba rebrastog svoda i kontrafora u drugim oblastima.
spoljasnjost odgovara unutrasnjosti. Nema nerasdlanjenc povriirrc.
Sve je ustrojeno preko uspravr.ropostavljenih dlanovi i ar*ada naniza'ih u sp.atove jedne iznad drugih. Visoka ietvrtasta kula iznad
ukrsnice broda i transepta dcsto nadviJa*a graclevinu, kao u Sent
Olbansu_.Ali, skupine kula, koie postoje na Kontinentu, javljaju se
i r: Engleskoj, ra prirner tr Dararnu i Saufuelu. Kasniie i". ka,, Sto
j c t o s l u i a j s E u c l c . s k o ' r u g o t i c l : o m r . a z d o b l j u ,r . i S e - g r a d e
fasadc
koic stojc nezavisno od ostalog dela eraalevine. NajvJieanstveniji
primcr .je ronraniiko zapaclno zdanic r,rLinkolnu.
Noridz i Btajt su sagraclenimalo posle sent olbansa. sa Vindcstcronr
.l:,gku 1100.godine, napravljen korak daljc u raidlanjavanju zidor,a.
Te5ki pra'ougaoni ispusti scnt olbansa, lacra su zanrcnjeiri polucil i n d r i d n i m p o d u p i r a d i n r a . G a l c ' i j c s a l r o c l n i c i n r as ' c v i i e o s v a i a fr r
i drrrge spratove, narodito u transel;tima. Ovdc sc svc do petog sprata nizu a'kadc, kojc potp'no lrratc, i iak nadrrasuj, zidove r.i,ln.j"g
br<;da, a da bodni brodovi i galerije'e prate,,r."k"l.o,.,r"pt. Sve r.,v!
osobenosli sc javljajr-r, u-ovakronr i u preinaienom vidu, i u prvoj
polovini XII veka u Piterbrou, cidesteru, Voltarnu i IIiu. U saufuelu
i u cidesteru ih .ralazimo u s'edenom obliku, gde trarreji nis' izdvojeni podupiradima.
Porecl ovc skupine, dosta jednolidnog izgleda, postoji, u zapadno.i
Engleskoj, jc'dna druga, manje brojna skJpina spomenika, na eilem
delu je katcdrala u Glosteru. h'idne lukoi'e i svodove bodnih broclova ovde nose visoki, jaki okr-ugli stupci; srednji sprat - ugiavnom sakri'en ispocl kro'ova bodnih brodova, takozvane ,laZnei salerijc (empore) - svocli se na uzan pojas. pojas prozora
ie tako?"
manjc naglaien. I u Glosteru nalazimo galcriju-s hodnikom, ali
mnogo jednostavnijeg oblika. Jak utisak .stavlja d'ostruki niz stubaca i arkada. Njega opona5aju crkve u Tluksbcriiu i Herifordu.
N i j c d n a o d p o n r c n u t i h c r k a ' a n i j e h i l a z a r ' c c l e n a . J e d i n i i z t r z c t a kj c
crkva u Dararnu, u scvernoj Englesl<oj, jcdna od,,,elikih starifu ]irr-

CP"TEZ

, Y o rl r J :
l/ intcst

P i te r b r r
l ' o l ta t r t

Grosttr
r.\BLi\

Dtyspl
h'l

sc niogla oseliti
r, zapadnJ Engleska. katedrala. Brod je bio podignut oko ll20 Da bi
podupiracle'
a na njihoi njihovc
gfadc?ine,
trcba ?-anemaritl gotit\ke svodovc
prvobitne
vldl stranu 61.
zavrietkom
.estu zan)islili otvoren drvenl kostur krova s3 tamnlln voclorav!)in

tr:dralai. Brocl hora jc, izgleda, rebrasto zasveden vci pre 1100. gctdinc. Nije za iuilenje Sto je normansko graditeljstvo u torn stvaraladkom razdoblju bilo zaokupljcno pitanjem zasvodavanja i Sto ga
jt: ono na taho poseban nadir.rreSilo. Kao i drugde, i ovde svodove
nalazinro u prostorirna malih razn)era kriptama (Baje, Kan),
bodirirn brodovima, kuiama. U pitanju su krstasti i ponekad badvasti svodovi. Glavni brodovi, sa svo.jin'r.jako ra5dlar.rjenim i desto
probijenim zidovima, zahtevali su drugadije svodove od ovih, srazmerno plitkih i iirol<ih. Rebrasti svod savr5cno odgovara njihovorn
oblikr-r.Njegova rebra su plastitni elementi koji na Iiv nadjn nastavljaju stremljenje podupirada u visinu. Ona, u isto vremc, izdvajaju
sferidr-reisedke svoda. Zajed.no s:r ojaianjem na rcbrima raSdlanjavaju lravejc svoda, na isti nadin kao Sto podupiradi dele zid na pcdeokc. PolukruZni luk ostaje uvek oba'i'ezan. Cak kad je nadviSen
(ili ponekad spijoiten da iiii na ,mZnin iuk r-robiiku dr5ke na korpi)
on zahtela stvaranje pribliZno ietvrtastih traveja. U ovom obliku,
rebrasti svod moZe prirodno da se primeni na prostore koji se dotle
nisu zasvodavali, kao sto je to sluiaj u obema glavnim crkvama u
Kanu. Iz toga je nastalo drugo pitanje: Sta udiniti sa prislonjenim
podupiraiima koji, u dijagonalnim i ojadanim rebrima na svodovima, nisu nalazili svoje pandane? Ali, reienje se safito nametnulo:
bodni isedci svoda se dele jednim dopunskim rebrorn sa ojadanjem,
i tako se dobija Sestodelni svod.
O nastanku, Sirenju, gradenju i nameni sr,ocla sa ukritenim rebrin.ra postoji opseZna Iiteratura. Raniic su istoridari umetnosti smatrali da ie on nastao iz- vrlo odrec-lenihnantera u gradenju, kojc se
mogu sagledati n umetnosti na jeclnom rnrlogo kasnijem stepenu
razvoja. To mi5ljenje je bilo poljuljarro obelodanjivanjem dveju rli.
njenica: prvo, ra5dlan.javanje zidova se pojavilo mnogo pre od stvaranja svbda sa ukritenim rebr-ima; drugo, razaranja u prvom svetskonr ratu srr pokazala da iselcr svoda i rebra ostajr-rnezavisni jedni
od drr-rgih,dak i kod graclevina izz,rele gotike. Moramo, dak,le,voditi
raduna da pronalaZenje svoda sa ukr5tenim rebrima znadi stvarirladki din, dije neposredno porel<lo i podsticanje nismo utvrdili.
Dobro su nam poznati neki preteie iz antidke rimske umetnosti,
islamske i drugih. Ali, presudno je, kao desto u istoriji umetnosti,
da sc rcbro ne pojavljuje tu i tamo usamljcno, sludajno, ili, pak,
n sasvim drugim slclop<x'ima,vec zauz-imalogidno mesto unutar jed\og gradileljskog sistema. Mi ga nalazimo, najpre, u normanskom
neimarstvu, gde ra5dlanjeni zidovi izgleda da zahtevaju slidno ra5dlanjavanje svoda. Medutim, Daram u Engleskoj ostaje usamljen
u jednom duZem vremenskom razdoblju. Najveii deo velikih gradevina ostajc s dn'enom tavanicom do kasnog XII veka. Opet je u
umetnidkom razvoju doSlo do ,skokan, te sledece stupnjeve razvoja
rooramo prouea\rati na Kontinentu.
nl

'i't
Jc-rS
crd samog poictka XII veka, svod sa ulirStenirn lcbrirna ukljirien je u graditeljske sisteme skoro u svim velikim normanskirrr
crlivanra na Kontinentu - Sen LorL de Bo5crvil, Lese, Sen Gabriicl - ali, takoclc, i u gra<levinarna manjih razlncra.
Cinjenica da sve engleske crkve - izuzimajuci Daram - iz podetka
odbijaju da zasvedn glavni brod, usredsrcdr-rjuii svtr snagu graditeliskog izraza rra visoke, ra5dlanjene zidovc, izgleda vaZan dokaz, u
vec spomenutoj, r'aspravi oko nastanka svoda sa ukr5tenim rebrima.
Taj dokaz potkrepljuje pretpostar,ku po hojoj bi ra5dlanjenost zidova bila osr.ro\.'llapojava, a svod sa ukrStanjem rebara njena posledica (njena moguina estetska posledica). Da je, suprotno, poIazna tadka bio svod sa doista konstruktivnini rebrirna, ne bismo
bili u moguinosti da gledauro mnogc engleske katcdrale sa dn'enim
pokrivadem. kao vrhunac tog graditeljstva, Sto one, u stvari jesu.
Oko godine 1130-1140, u susednin oblastima na istoku,u Pikardiii
i Artoau, a vrlo brzo i u Il de Fransu i Sampanji, graditelji su sc
latili tog zadati<a i re5ili ga na sr,oj nadin. Sa Scn Zermenom i Sent
Etjenom u Boveu i sa Gurneom nastaje novo graditelistvo, koie, u
su5tini, ima vei odlike kasne romanike. Njegove promene i nastanak gotidkih oblika r-rnjemu biic opisani u dnrgoj kniizi.
IANJA U Bretanji ima ma'lo znadainih gradevina. One nas podseiaju na
normansko graditeljstvo, kao, na primer, ra5dlanjeni stupci u Kemper-u i Redonu. Nc podseia li sklop gorn.ieg zidnog pojasa u Pero
Gireku, Fuesnann i Ivinjaliu na normansku umetnost? Kako inadc
objasniti lebdeie lukove u Loktidiu - do njenim uticajem?
ISKOA Umetnost u Flandriji je doZivela vrtoglavi uspon u gotidkom raz-doblju; tada je Flandrija postala umetnidko srediSte Evrope. Vec
pre gotilic tamo se javijaju znadajna neimarska dela. Ali, u XI-XII
veku teZi5tc nijc ni u BriZu ni u Gauu, vei juZnije, u zemljama ronranskog jezil<a, u slivu reke Eskoa. NaivaZnije graclevine su velika
Soanji kolegijalna crkva u Soanjiu (Zinr-rik na flamanskom) i katedrala iz
Tu.nta zrcle romanike u Turncn (Doornik na flamansliom). Njihovi visoki
lrcz !s i dugi brodo'"'i, Siroko otvorene galerije (empore), njihovc krrle-lanterne nad ukrsr-ricom broda i transepta. mnogi uvis stremeii oblici
i okrugli stupci izglcdaju kao srodnici Nonnandije. U Soanjiu jc
.jako naglaieno raiilan.javanjc ziclova srcclnjc,gbroda po visini, 5to,
na pt'r'i pogled, ovu crkr,'u odvaja ocl, ncito malo raniie nastale,
Aiir.r,I crkvc u obli2njem Nivclu. Ove ch,c crkve, clan lroda udaljene jedna
od dmge, pokazuju - kao neka vrsta predstraZc - razliku izmedu
nonnansl<oq slila i stila oblasti izmcdtr Ra.irrc i X4czc.Ali, postoje
i slidnosti, ito pokazuje istodni deo crkve ri Turneu, koia - sa svoiom trolisnom osnovon, lrzanim dcambulatoriiumom i galeri.jama u
<,rblikuhodnika, sa detvrtastonr kulon-r nad ukrsnicom broda i tran:;epta i sa ictiri Lrgaonekrrle - predstavlja jcdnu vclidanstvenu graclevinsku sliupinr"rsa pct kula. Ccogral'sli.i,u u nrnogolr'leiu poglcdrr

rrcinrar'.str':r,
crkva rr Turneu jc clan vczc izn-rcc-lu
starijih trikonhosnih rainskih crkava, kao 5to je Sveta Marija na Kapitolu u Kelrru,
nekih mlariih crkava r-ristoj oblasti (Keln, zatim Neus, Rerrnond) i
crl<ava iz. zemalja pod francuskorn krunom: Sen Lisjen kod Bovea
(raz-ruien),Noaion i Soason.
Ova graditeljslia oblast sc prostire oc{ ulaslia Rajnc r-i planinski
OBLAS
llr\JNf.
tcsnac blizu Bingena clo n.jcnor u5cr u Scverno morc; ona, daklc,
geografski, obuhvata delolc oblasti srcdnje Raine, donjr,r Rajnu i
r c l i k i d c o H o l a n d i j u . S i r i s c u d s r c d n . j c gt o l < n I . r L n ad o T r i j c ; ' a n r
lVlozelu, od 'r,cstfalske sranicc kod Esena do lalonske Bclgijc na
Sanrbri i Mezi. Flolandija, Brabant i Gcldcln, Jilih, Klevc, Berg, Licelbrrrg i crkvene oblasti l'ir:lna, Lijela, Utrchta i Trijera trr se ul;ijudujtr poslc telitorijalnc i rrkvcnc podelc u kasnom srednjem veku,
Tu se govorilo francusl,j, valonski, donjonemai'ki i holandslto-ilamanski u mnogobrojnim nareijima. Danas sc ta oblast dcli izmed'-r
ictiri clrlave. To jc hlasidni primer, koji pokazujc kako je istorijski
razvoj doveo cio raspadanja jcdnc oblasti koia je u zrelom srednjem
vckrr bila jedinstvena, i kako ishod jednog talc'og razvoja moZe da
predstavlja prepreku Lr razunlevanju srcdnjovekovnog graditeljstva.
Jedan bclgijski kanonik, Rejmon Lemer, pn'i ie uodio rrmetnidlio jedinstvo te oblasti i, 1906. godine, naudno ga obrazloiio.
Oblast cionje Rajne i Meze je bogata ranoromanidkim graclevinama.
A rucl
AIi, od svih velikih crkava saduvana jc samo jedna u celini. To je
cF''tE7,
sveta Gertruda u Nit,elu, iuZno od Brisela, podignuta podetkom XI
veka, a osveiena 1046. godine. Kao Sveti Mihajlo u Hiideslrajmu,
koji je zapodet u isto vremc a zavrSen trinaest godina ranije, Sveia
Gertruda ima dvostruki hor i dva transepta - na istoku i zapadu
- i prostranu kripLu na istoku. UnutraSnjost obeju crkava sL sastoji pd vrlo jasno sklopljenog, kovdeZastog prostora sa ravnom
tavanicom. l\ileclutirn,sasvim su drugadiji mcrni odnosi prostora u
Svetoj Gertrtrcli od onih u Svetont Mihailr"r. Cctvrtasta ukrsnica broda i transepta nije modul ni i isine ni osllove drugih prostora. Visine
su stcpenovanc, od najman.jih u bodnim brodovima, preko uzanii.r
krakova z.apadnog transepta, r'elikolepnih prostora isto6nog trans e p t a i h o r a . d o n a . j r , c c cv i s i n e s r c d n i e g b r o d a . U g l a t ' n o m b r o d u .
d e t v r t a s l i s t u p c i n o s c p o l u k n r 7 n u -a r l . . L d c ,c i . l a j c s r e d i n a n a - a r j a s e n a
jednim ispustonr (ne znanto kako se taj ispust zavriavao, ier
ie lebdeii luk dodatak iz vremena obnavj jania). Ako se za neke nla-baven
i nejasnc prostore kaZc da str rcleni na atonski nadin, oncl:r jc ova
crkva glavno clclo otonskc trmctnosti. U Selu i Astjeru na l,{ezi na.
laze se dobro oduvanc, ali znarno nran.jc crkr,e istoga tipa, Jiojinra
pripada i crkrra Sert Irsnrari u Lobu (Laubach) na Sambri, diji 1e
unutraSnji izgled jako oStcden ukl.ian.ianjcin svakog drugog .stupc.t
glavnog brocla. Prvobitno .ic bila dmgadiia od Nivcla, a slidna Sisternu, Ehternahu, Ciflihu i Svctom Lucijtr rr \/crclcnu po lepo pro-

rs'

Nl0el,
teZ 29 utraJnrostl.
Vldl

relionstrokcii(
str@uu

Crter

30 -

Ulrelrl.

Sr'.rii Pctor.

cloonl

btod,

Vi(11 doLe

65,

nadenom graditeljskom motivu - sncnjivanju podupirada i arkada.

-- U gornjoj i donjoj Rajnskoj oblasti, uz ova dva glavna reSenja
broda crkve, postoji i trece - bazilika sa stubovima. Jedini dobro
Utrelzt saduvani primer je Svcti Petar u Utrehtu, diji visoki prostori i vithi
RrEz 30 stubovi sa kockastim kapitelima ostavljaju snaian utisak. Ova gradevina, dosledno svojoj strogosti, ima izdvojenu ukrsnicu brocla i
transepta. Od trodelnog hora i njegovih mnogouglih apsida postoje
samo ostaci, ali je lepa kripta saduvala crteZ osnove. Zapadno prodelje sa dvema kulama saduvano nam je samo na crteZima.
Otonska crta, tako jaka u Nivelu, glavna je odlika grac{evina iz
Esett skupine Esen-Verden. Zapadno zdanje katedrale u Esenu, nekada
ienske kolegijalne crkve, r'rhunsko je dostignuie ove istandane umetnosti. Osmougaona kula nad apsidom, koju deambulatorijum i galerije (empore) dinc spolja pravougaonom, uokvirena kulama sa
stepenicama i povezana s bodnim predvorjima, kao i s krakovima
zapadnog transepta - predstavlja vrhunac sloT-enogr-rmetnidkogizraza. Postoje samo ostaci broda i istodnih delova; prema Svetom
Luciju u suscdnom Verdenu, ili crkvi u Sisternu na lVlezi,moZcmo
da stvorimo predstavu o njcnom izgledu. O-stale. slabije saduv:rne
gradevine iz ove skupine su Ehternah kod Trijera (u velikom vojvodstvu Luksemburgu), Ciflil"r u donjoj Rajnskoj oblasti i Svcti
Dorcle u Kelnu, koje imaju dosta veze s crlc'ama biskr"rpaBernulfa
iz Utrehta u Dcjfente-r-r.ri u Errrclihu.
Sveta l\4arija na Kapitolu u Kclntr je jedna od najpoznatiiitr rano-

romanidkih gradevina u Rajnskoj oblasti. Krakovi transepta i hor

Ketit;
polukruZno su zavr5eni, gradcii zajcdno osnowr u oblil<u lista de- rLaKa
teline. Ogroman srediSni prostor je cco optodcn bodnim brodovinra
csrEz
Kvadratna ukrsnica broda i trarlscpta i mali kvadratni ugaoni pro.
stori kompoziciono dvrsto povezuju celinu. Tako je nastao nacrt
osnove koja je, vei i kao grafidka predstava, umetnidko delo veiikc
lep<lte i koja nagoveStava centralnu gradevinu, dije Ce mnogobrojne
vidoye, posle vi3c od tri veka, nacrtati Leonardo da Vindi. Tri veka
ranije, gradeii San Lorenca u Milanu, neimari su pokuSali da pronadu slidno reSenje. Trikonlrc;s s deambulatorijumom, tesno sjedinjenim s jednim brodom, veliki je san graditelja na Zapadu, koji
je samo retko - ili nikada - disto izveden. Ova kelnska crkva se,
svojim ranoromanidkim stilskim sredstvima, dosta njemu pribliZiia.
(Ona se sada obnavlia, poito je u ratu bila jako razruSena.)
U Nivelu i Kelnu, a joS viSe u Escnu, zapazili srno razlike u rasporedu prostora, po kojima sc ove gornjorajnske grarlevine raspcznaju,a o demu ie vec ranije biio redi. To vaZi takode izazapadno
zdanje katedrale r.r Trijeru. Tu nije posrcdi ogromno, jedva ra5dlanieno telo kao 5to je Spajer, niti dve kule isprcd bodnih brodova, Trii,'r
kao Sto su uobidajena dvokulna prodelja, r'ei jc to viSedlano i dobro
rABL,
uravnoteZcr"roostvarcn.je. Iz velike fasadc izlazi, kao isprtst, polukruZr.raapsicla; sa njenim l;olukr-uZnim oblikom se slazu malo istr-rrenc kr.rlc za stepcnice, iiojc iinc ol<vir celir.rc.Tako su od fasadnog
ozidan ostala samo dva traveia, nad koiim se uzdiT-u l)ravougaone

/^\

k u l c . O n c s u , h o r i z c . r n t a l n i nnr c p r e k i n u t i m k o r d o n s k i n t r , c n c i r r r ;pr o
vezanc sa apsiclom i kulanr:r za stepenice; ccla fasacla ic olakSana
slepin'r arkaclicama i galerijama s hodnicima. Ovdc jc, vei 1060. godine, ostvareno ralilanjavanje zida u dva sloja, po clubini, i po povrSini, nizom slepih arkadica. Galerije sa naspramnih traveja fasadc,
z b o g c s l e t s k o gu t i s k a , p o n o v l j e n e s u o p c t n a a p s i d i u n i z u p o l t r k r u l nih otvora pod krovon'r. Apsidu i kule za stc-pcniccra5dlanjava.jr-r
pilastri. I uprkos samo nagoveitcnim razlikan.ra izn'rcdu okrtrglih i
ravnih obliha, raSdlanjcnih i glatkih, plastidnih i povrSinskih, cclina
ostavlja utisak velike snage. - Glavr-reodlike ovog lasporecla nalazc
sc u istodnom zdanju katedrale u Majncu, uglavnom podignutc oko
1i00. godine, i zapadnim zdanjirna u Mariii Lah i Nivelu.
Zapadno zdanjc rr Triicn', i sa drugih stanoviSta, zauzima kljuino
mesto; njegova apsida, spolja izgradena na tri sprata, lic'i na sto
godirn kasnije hoenitaufenovske ovi5cspratne horovcu. Njegove galerije su obradene kao hodnici koji sadrZe odreclen prostor i kao
hoenitaufenovske lombardijske galeri.ie sa donie Rajne imaju ograde i poduZni badvasti svocl. Tu se jasno raspoznaje slcpo povrSinsko
r a i d l a n j a v a r r j ep o v i s i n i , s v o j s t v e r r og o r n j o j R a j n i ( S p a j c r , M a j n c ) ,
kao i gornjorajnski oblik galerijc sa poprctnim badvasti,',151,6rdonr
n a a r h i t r a v i m a i b c z o g r a d c - ,k o j a i z g l c d a k a o n c k a v r s t a v c n c a i z dubljenih niia. \/cc r-rdrugof polovini XI vcrha,tr oltem;r oblastir-na
bili su razvijeni oblici, koji su, kasnije, postali vodeii nrotivi. Trcba
li, daklc, istoriiar unrctnosti da deli dr.e rajn.skc oblasti kada sc
one, videne i iz daljine, mogu stopiti u jednu.
Izmeclu snaZnog razvo-ia graditeljstva u oblasti donie Rajne-Mezc,
sredinom Xl veka, i n.jegovog drugog velikog rascveta u doba HoenStaufenovaca,od sredine XII veka. niie bilo prekida. Istina, u desetleiima oko 1100.godine graditeijska delatnost je ne5to usporena.
Postoji jedna skupina bazilika sa ravnom tavanicom i galerijama
(emporama), od kojih je najpoznatija St'eta Urstrla u Kelnu; zatim,
skupina bazilika ravne tavanice, kod kojih su zidovi broda raSdlanjcni visokim slepim lukovima, u nadelu sliininr oninra u Spajeru I;
najzad, Seren u Ardenima, Orp le Gran u Brabantu i jcdnostavnija
Sveta Ursula u Kelnrr, sa frizom arkadica, kao i Scr.rSeveren u Kondrozu kod LijeZa sa ch'ojnim travejinra. Prodeljc sa clvema kulama
predstavljeno je sa Svetim Florinom u Koblcncu; zapadno zdanje
sa trima kulama sa Minstermajfeldom i Brauvailerom; popredno zapadno zdanje sa jednom sledi5njom kulom sa Svetim Matejom u
Trijeru i ponrienom crkvonr Svctog Mauricija u Kelnu. Sada razorena, Sveta [,Iarija rr Utrehtu, zaduZbina I-Iajnril-ra IV, bila je posebno zanimljiva i znadajna crkva, koia je inrala _ealeriie,sistcm povezanih svodova i pravougaona rebla. Pitanle \rremena njcne izgradnje, n.ienih odnosa sa lobardijskim crkvaniii rr No','ali i Vcrieliu,
t a k o d e p o r t r S e n i r r ,k a o i o s t a l a p i t a n j a j o i n i s r - r e S en u . I J o g o r o r l i d i n a

ijn

_ __-_

-'-(

7_t
.t

ti'

,*:ffi
Tri.ier na Mozelu, Ir3ir)\ka olildst. zur)a.lrro zdnnje kated'rlo.
fisim ju1.{r kule, koJoJ Je r goiri_
l:orI razdobljll dod3t Jc(rar) sljrnt, kr(j!r)\'i j zabat su vraCent u prvobitno rjtanJe.
IBra !:ockljilt),
vlsestrenih
,rrrikr,
r vallkastih
izbairri
r u\'\lceni (rclavi na gradaYini. .astavlJanjc zloa r,l
siojevc sr ple.lasn]lm oblikoil
grt!rjjc
I ho.iDika zit i)t.ola:en-ie, sntenjlvanje Oblika
i)rj r3Sal:rrrjavanJU r Oi.\'oreDlh i z3t\'turrtDlli (lelo\'a _- s!.e to s\.(clOdi o lzuzetno
rarviJcnoJ gaaditBlJsk,tJ
!iulturl. lGli. !odilt!. itrrd{ !Ltrr J1 Uilr t:LilaJra u visllr: kopl.la.
Vldt stranu 6?. 69.

6J

?t?

OpatUa Marua Lah, u ogranclma Ajlcl.a bllzu l<oblenca, Rajnskr oblast. Du8otrajno gradenje,
od 1093. godtne do XIII veka, ogleda Ee u suprotnostl lzmedu strozlh lstoEn,h kula I zapadnth
delova kojl Cine pla8tlaniju cellnu. Ali, sacuvano Je unutrasnJe Jedlnstvo kompozlclre sa dvema
skuplnama kuLa, Vldl dole.

crkva u Mastrihtu i parohijska crkva u Viselu kod Ksantena, koje

im podraZavaju,mada su umetnidki jednostavnije, jako nagla5avaju,
kao i crkva u Utrehtu kostur sklopa gradevine.
tn. ?0 Opatijska crkva Marije Lah je jedna od najpoznatijih crkava sagradenih u decenijama oko 1100.godine. Svojim poloZajem,jer je smeStenapored jednog vulkanskog jezera na ograncima Ajfela, narodito
istide, izvanredno lepo uravnoteZene dve skupine svojih Sest kula.
Povest njene gradnje podinje 1093.godine, kada su je osnovali rajnski dvorski vojvode, i nastavlja se sve do XIII veka. Neimari su se;

izgleda, drZali osnovnog nacrta, ali ni do danas nije izvesno da je

zasvodavanje broda, izvedeno u prvoj polovini XII veka, bilo prvo
bitno predvideno. Nadin
"asvodavanji ie razlikuje od sistema iovezanih svodova, koji je tada bio uobidajen u celol ,Rajnskoj obiasti,
a nizom jednakih, poprednih pravougaonih traveja u srednjem bre
du, u nadelu, bliZi je Vezleu. Zapadno zdanje i airijum su-zavrieni
tek 1200. godine.
Skoro u isto vreme kad je zasvedenacrkva u Lahu, postaju uobida- L D.s
jene-zasvedene
gradevine i u Kelnu (sada razruSeniSveti Mauricije),
na donjoj Rajni (KnehtSteden)i na Mezi (Klosterat : Rolduk). posle zadetakau Hoheltenu i Trijeru (Sveti Matija), sistem povezanih
svodova uzdignut je ovde do klasidne distote. Nema tu vltoglavog
str-emljenjau visinu Spajerskogglavnog broda, ni jako raldlanjenih
oblika utrehtske crkve Svete Marije, ni 'brzog. ritma traveja Marije
Lah, veC je to skladna i umerena lepota. Lep motiv trifoiijuma ia
ni5ama iz Svetog Lucijana u Verdenu upotrebljen je sto godina kasnije, oko sredine XII veka, u brodu crkve u Brauvaileru. Skladno
gradenje srednjeg broda na tri sprata desto je oponlS"no u potonjim kasnoromanidkim grattevinama u oblasti donje Rajne-Meze.
Ali, oko 1150. godine, u ranom hoen5taufenovskomrazdoblju, ova
umetnost je dobila svoj konadni lik. U dvospratnoj kapeli u Svarcrajndorfu, sa koritastim niSama ponovo selavlja-uotonski< umetnidki prarac iz Xf veka. Tu, u blizini Bona, lombardijska galerija
je dostigla
_svojklasidni donjorajnski oblik. Istodna apsidalonske
katedrale obrazuje
"horsku fasaduo sa bodnim kulama i. u isto vreme, vei pomenuto rraSdlanjavanjena spratoveo spolja5njosti apside.
U raznim vidovima taj obrazac slede,u dosta krjtkom vremenikom
razmaku, Sveti Gereon u Kelnu, Sveti Servacijus u Mastrihtu, Sveti
Kastor u Koblencu, ali najvelidanstveniji je Veliki Sveti Martin u
Kelnu, prva u nizu trikonhosnih crkava. Tako smo doSli do podetka
hoenStaufenovskograzdoblja i kasnoromanidke umetnosti, kada
razni oblici zapadnog zdanja ponovo oZivljavaju.

hr

raljevina i muslimanskih kalifata, pomera se prema jugu.

le'lod Navas de Tolosa, 1220.godine, muslimanima preo'
samo jo5 Andaluzija. Medutim, do sredine XII veka je'
ovoj Kastilji politidke promene odjeknule u umetnosti,

LOARE I DUERA
III. ROMANIEKO GRADITELJSTVOIZMEDU

e v i , r e P r e g l e d m n o 5 t v a s p o m a r i k a - v z u l i s t opoa"ta
r i j s k i h- ' c rdakle'
k v e n i pregled
h i l i p o l i tsamo
iditi
vasto kih, jezidkih ii ;d;"fs.kihgranita
izmeeiu Loare i Duera, uprkos razzdene graditeljskifr-oUiiti, celu oSlast
Ta se oblast jasno razli'
kao i"di;;l;;;"'
tanta noobraznosti, prikazuje
l-out" i Rajne'-tj' iezgra Evrope' One'
ryadu kuje od drugih oblastiizmecluoutik pio'tora' svojski me-'tr;;
;;;*;j;;l.b-iii[ahi
vrope uglavnom, d;;;;
;; t;s o'upu;.u' .naprotiv' bazilika
nj ajuii
Pored
jedan oJ ,n,'ogih tipor;a pi'or,"".r i to naj-neizrazrtiii.
je samo "i"s;;'i;p""a"i
crkve-dvo
jednobrodne
i )asveden-e
nje, trobroa." auoru"ri"
".iu"
stvaranju' - Crta
rane pruZa;"-pt"t"a"e moguinosti graditelj,"koP
-fou'u u ionjem toku' podevii od
pravca istok-zapad, koji
"u-"J"
medu izmedu Severa i Juga'
veliku
Iuog-u"likog rkt-"tu"iu,"g*4i
D. 10 Naj"severniji primeri akvitanijske crkve sa kupolama, Fontevro, nacrkva, Kino,
lazi se blizu;uznih obala Loaie; najsevernija dvoranska
bazilika
sme5tena;e biizu reke, dok Lava*ien, jed,na o-{ pjju2nijih
severno
sa stupcirira i ravnom tavanicom, lezi- jedva 30 kilometara
odKinoa.Unurgunaijimedanijetakojasna'Iako'uceliniuzev'
romag;ig""aiji
bazi-lika iauzima p.Lt"Ztto mesto, ipak, katkad,
'demarkaiznad
"nidka dvoranska crkva sa Juga prodire na Sevei'
veku moZe
cione linije..-Lio" se, sa svojiir den Marten d'Ene, u XII
crkve
cistercitske
i
smatrati sastavnim delom iuga; ali, Grandson
umetnosti
istoridari
Neki
Severa'
tipa Fontn""!"-'"f:"ti"
jakom oznakom
" "Uiutii
,ritutiaj,, badvasti svod nad srednjim brodom tako.
za Juq'
Burgundiju
veZu
da
i"g" a" bi hteli, izgleda netadno,
jasno- u
narodito
T"
granica'
jigu
umetnidka
Piiineji nist t a
i?
juZne
polovine
," ,ip.uuo s.agtoii od
istodnom p"d;ji;-Katalonija

ia;;;'

; tp;;tjii;

';;;."

(du'u' u Franciskor-'? u srednjovekov-

Pirinoj umetnoJi;5e bita-3ednacelina.AIi, ni srednji ni zapadni

Spanskom
U
,"ra"":^:,1-:"r"o td."et"tr" umetnidke oblasti.
""ji ""
jezidkompodrudjupojasrasprostranjenostiromanidkihgradevina
juZno od ?iriiJ" a" ledne crte koja se proteZeclveita kilometara
od njegoje
Ebra'
tokom
neja. Da :" ioll" tu-ittitttb, obeleZiiemo
i
juZno
od
Barcelone'
more'
u Sredozemno
vog izvora i"
detvr"iit"":"
portugalije
severnu
njenu
odvaja
Du-erom,ko5i iz darrasnje
u.istotinu. Isto tui.o,lnriSCanikekraljevine" severneSpanije dine,
raspoznajemo
u
kojoj
oblast'
jasno
izdvolenu
riji umetn";ii;t;il
granidni pojas kultuie i umetnosti zapada na jugozapaduEvrope.
na
Ona se Siri od i"orru preko Asturije i ba[sije, do Stare Kastllje
xII
i
XI
U
toku
Katalonijom'
io
Aragot'u
io
zapadu,i oi Narrare
hriS'
veka, granica izmetlu hriSiaistva i islama' izmedu pomenutih

.r

tu i iamo. Ponovno naseljavanje povraienih oblasti i5lo

sporo. Divovske gradske zirtine Avile, najveie i najbolje
romaniEko utvrclenle na Zapadu, slnmenik ie koii wedoii

s}l

fli. !fro

cd Dasa" frila i Segsrila s idbi

enfusi

toii imaiu znaEaine romanieke crkve.

Cela oblast izmeilu l-@re i Dueta geografski !e rnenie iednoobraaa
od oblasti izrnedtu Loare i Rajne, od jezgra Evrope, ier je jaEe dele
visoki planinski lanci Pinneja, Asturije i Katalonije. Ona obuhvata,
dakle, tako raznolike oblasti kao Sto je Provansa, simbol sredozem'
nog sunca, kao 5to je Galisija, poznatapo burama i ki5ama sa Atlantika, i, najzad, prostrane ravnice Akvitanije i slikoviti planinski lanac francuskog Centralnog Masiva. Arli, u neimarstvu se ne vide, Sto
je neobidna stvar, te geografske razlike. U tim, tako razliditim predelima, ta oblast pokazuje toliko zajednidkih crta, da u njoj vidimo
drugu veliku oblast Evrope, koju, za razliku od Juga (Italija), smatramo Jugozapadom Evrope. Prema podnaslovu ovog poglavlja,
ovde je red o romanidkim dvoranslcim crkvama i crkvama-dvorana'
ma, nasuprot bazilikama na severu od Loare. To je prvenstveno po'
stojbina zasvodavanja putem badvastog svoda i kupola, nasuprot
ravnoj drvenoj tavanici i krstastom svodu Severa. Ovo protivstavljanje, koje povr5no gledano, mole da izgleda dosta prosto, ne pro'
izilazi iz namere da se tipovi gradevina, dija bi rasprostranjenost
mogla da bude manje ili vi5e sludajna, stave nasuprot drugima. Naprotiv, ono se zasniva na su5tinskim razlikama koje postoje u naj'
starijim slojevima graditeljskih i umetnidkih ostvarenja uop3te; raz'
like, u kojima se ogledaju istorijski, dru5tveni, antropolo5ki i kli"
matski, geografski, pa, dak, i geolo5ki dogaciaji i uslovi. Ovde ne
moZemo, a, istina, nije ni mesto za to, da razludimo razlidite ele'
-mente, pa dak ni da ih nagovestimo.
Na Jugozapadu Evrope nalazimo, kako bi drugadije i rnoglo biti,
--bq3tlike iz rane i zrele rotqanlke, ali one nisu svojevrsnc po izgledu
i ni na koji nadin se ne istidu; obidno su bez upadljivih odlika.
Njihov srednji brod je uvek badvasto zasveden. Kada se neka posebnost i javi - na primer, osvetljavanje srednjeg broda samo sa
- posredi je, tako reii, komjedne strane, ili-visgki-blgAtbrodovi
promis s dvoranom. Zna(ajno je da u celoj oblasti nalazimo, bilo
u skupinama bilo pojedinadno, romanidke crkve izrazitog dvoranskog izgleda. lQvedimo nasumice -nekoliko primera: Sen Saven na
r"oJto"ipudu,-Vilen-c-ija na seveioistoku, Sinta Marija del Sar u
Santjagu, na jugozapadu i Bosost na jugoistoku naSe oblasti. Tri
poduZna broda izgleda da imaju istu ili skoro istu visinu. Bodni bro'

JUGOZAP
EVROPA
Dvoransk,

Sen Savet
Santiago,
TABLA ST

73

bi
III. ROMANICKO GRIIiDITELJSTVOIZMEDU LOARE I DUERA

'title
.asto
tle;tc
'anit
'tadu
rope

Pregled mno5tva spomenika - van istorijsliih, crkveuih ili politiakih, jczidkih ili geografskih granica ili poiiei:r - dakle, pregled samr-r
graditeljskih oblika, celu oblast izmedr-rLoare i Ducra, uprkos raznooblaznosti, prikazr-rje kao jedinstvenu. Ta se oblast jasno razlikujc od dru-eih oblasti i;rmecfuLoare i Rajne, tj. jezgra Evrope. Or.tc,
uglavnom, duvajr-ruobidajcni bazilikalni oblik plostora, siojski mcnjajuii njegov raspored i sklop; na Jugozapaclu, naprotiv, bazilika
je samo jedan od rnnogih tipola prostora i to najneizrazitiji. Pored
nje, trobrodne dvoranslie crkve i zasvedene jednobrodne crkve-dvo
lane pruZaju presudne moguinosti gracliteljskonr stvaranju. - Crta
pravca istok-zapad, koji nan.reie Loara u donjem tokr-r,podev5i od
svog velikog skretanja, gradi vcliku mectr-rizmedu Sevcra i Juga.
r) r0 Najseverniji primeri akvitanijske clkve sa kupolanra, Fontevro, naIazi se blizu juZnih obala Loare; najscvernija dvoranska crkva, Kino,
sme5tena je blizu reke, dok Lavardcn, jcdna od najjuZnijih bazilika
sa stupcima i ravnon tavanicom, leZi jedva 30 kilornetara severno
od Kinoa. U Burgundiji meda nije tako jasna. Iako, u celini uzev,
u Burgundiji bazilika zauzim preteZno mesto, ipak, katkad, romanidka dvoranska crkva sa Juga prodirc na Sever', iznad
"demarkacione linijeo. Lion se, sa svojim Sen Marten d'Ene, u XII veku moZe
smatrati sastavnim delom Juga; ali, Grandson i cistercitskc crkvc
tipa Fontnea su ouljezio u oblasti Severa. Ncki istoridari umetnosti
smatraju badvasti svod nad srednjim brodom tako jaliom oznakom
Juga da bi hteli, izgleda nctadno, da veZu Burgundiju za Jug.
Pirineji nisu na jugu umetnidka granica. To je narodito jasno u
istodnom podmdju: Katalonija se upravo sastoji od juZne polovine
(danas u Spaniji) i severne (dar.rasu Flanciskoj), a u srednjovekor.
noj umetnosti to je bila jedna celina. Ali, ni srednji ni zapadni Pirineji ne razdvljaju jasno odreitene umetnidke oblasti. U Spanskom
ieziikom poclruiju pojas rasprostranjenosti romaniikih graclcvina
ide cio jeclne crte koja se proteZe dvesta kilon-rctara juTno od Pirineja. Da jc lakie zamislimo, obelelicemo jc tokom Ebra, od njegovog izvora do ulivanja u Sredozemno tnorc, juZno ocl Barcclonc, i
Duerom, koji iz danainje Portugalije odvaja njcnu scvernu detvrtinu. Isto tako, ,hri5ianske kralievincu sevcrne Spanijc iine, lr isloriji umetnosti, vr-lo jasno izdvojenu oblast, r,r kojoj raspoznajenro
g r a n i i n i p o j a s k r r i t u r c i u n r e t n o s t i Z n r r : r d an a j u r r , r z . r i r a d rEr v r o p r .
Ona se Siri oci Lcona preko Asturijc i Calisije, do S[arc Kastiljc nzr
zapadu, i od Navare clo Arag<-rnasa Katalonijonr. U tokr"r XI i XII
ve-ka, granica izmecfu hri5ianstla i islama, izmcdrr pon-renutih hrii,

l,
I

i:

d a n s k i h k r a l j c v i n a i m u s l i m a n s i i . i h k a l i l a t r L ,i r o n l c l a s o p r e l n a j u g u .
Posle bitke kod Navas de Tolosa, 1220. g<ldine, rnuslitnanima preostaje skoro sarno joS Andaluzija. Medutim, do sredine XII veka jedino sr.ru Novoj Kastilji politiake pronene odjeknulc u umctnosti,
i to samo tu i tamo. Ponovno nase-ljavanje povraienih oblasti iSlo
je veoma sporo. Divovske gradske zidine Avile, najveic i najboljc
saCuvano romanidko utvrdenjc na Zapaclu, spomenik je koji svedodi
o 1on"rstanju. Aii, juZno od Dcura, Avila i Segovija sti jedini gradc-n'i
koji irnaju znadajne ron.ranidke crlive.
Ccia oblast izmedu Loare i Duera eeografski je manje .jcdnoobrazna
od oblasti izmedu Loarc i Rajne, od jezgra Evropc, jel je jaic dele
visoki planinski lanci Pirincja, Asturije i Katalonije. Ona obuhvata,
dakle, tako lazr.rolil<coblesti kao 5to je Proiansa, simb<-rlsredozenrnog sunca, kao 5to jc Galisija,poznatapo burama i ki5ama sa Atlantika, i, najzad, prostr.rne lavnice Akvitanij,: i slikoviti planinski lanac francusl<og Ccntralnog Masiva. Ali, lr neimars'L\ruse ne viclc, Stcr
j c n e o b i i ' n as t t a r ' , t c g c o g l a f s l , t ' r a z l i k e .U t i n , t e k o r a z l i c i t i m p r r .
dclima, ta oblast pokazujc toliko zajedniikih clir., cll u nioi',iclinro
d n . r g r -vr c l i l < t ro b l a s t E v r o p c , k u i r - r ,z a r a z l i k u o t l J t r g l r ( I t r l i j a ) , s r n i r tramo Jugozapadom Evrone. Prcura podnaslovu ovog poglavlja,
ovde jc red o romanidkim chroransliim crk','ama i crkvama-d','orananla, nasuprot bazilikama na scveru od Loare. To je prvcnstveno postojbina zasvodavan.ja putenr badvastog svocla i kupola, nasuprot
ravno j clrveno.i tavanici i kr-stastonr svodu Sclcra. Ovo protivsta\'l j a n j c , i i o j c p o v r S n o g l c d a n o , r n u l c r l l L j z s l c d ; r d o s t a p i . ( , s l o ,n e p r o iz.ilazi iz nanrere da sc tipovi gradcr ina, cija bi rasirlostranjcnost
rnogla da bude manje ili viSe sludajna, stave nasuprot drugima. Naprotiv, ono sc zasniva na suStinskim raziikama koje postoie u naistarijin.r slojevima graditeljskih i umetnidlrih ostvarenja uop5te; razlike, u kojima se ogledaju istorijski, dr-uStveni, antropoioiki i klin.ratski, geografslii, pa, dak, i geoloiki dogadaji iuslovi. Ovcle nc
moZento, a, istina, nije ni fiiesto za to, da razlutinro lazliiitc clemente, pa dak ni da ih nagovcstimo.
Na Jugozapaclu Evropc nalazimo, kako bi dlugadiic i rnoglo biti,
bazilike iz rane i zrclc ronranilic, ali one nisu svojevlsrc po izgledLr
i n i n a k o j i n a i ' i n s c n c i s t i i u ; o b i d n o s r t b c z -u p r d l j i r i h o d l i k a .
Njihov srcdnji brod jc ln'cli baivasto z:rsvcdcn. Kacia sc neka p<-rs c b n o s t i j a v i - u a p l i r n c r ' , r . r s l c t l j e l a r r j cs r r ' t l n j c gb r - o d es a r n o s a
jcdne strane, ili r,isoki boini bloclovi - posredi jc, tako rcii, konrje da rr celoj oblasti naiezirno, bilcr
promis s dvoranom. Zr-rairajr.ro
u s k u p i n a m a b i l o p o j e c i i n a d n o ,r o r n a n i i k c ' c r - l i v c i z l a z i t o e d l o i l r , s k c g i z g l c d a . N a v c c l i m o n a s u n ' i i c cn c k o l i k o p r i n r c r a : S e n S a v e n n : L
severozapadr,r,Valcncija nzr scvcr<.ristoku,Santa .i\'larija dcl Sal rr
S a n t j a g u , n a . j u g o z a p a d ui B o s o s t n : r j u g l > i s t o k u n a S c o b l a s t i . T l i
poduZna brocl:r izglcda cla in.rajr-ristLr ili skoro istu visinu. BoCni blo-

JUGCZT
EvltoP
I)'.rttLtt't

S c nS a r
Srrrliag
rALi-r

-3

>.i-

f.

\',R1'-o5T

\"'i\o

i 3 dovi su uii qd s_te.{n:j9glo_slqji,_4aklc-hijerarhijaprostora-Medu-\

TirninTie_dlfrije-n-aeTa8ena
ftgo u Uazilici; "S-eil;-.-Fi;;;A;

,iG

srednj.i,!_1.od
izvo! svetlosti.prekolana qstajgu ;_o_
,.,elga,q''opgtve_ni
u ranb iutro ble5iavasvetlbii-pioaiie kroi iiroioie
funqlak-q,.s?m9

hora, na zalasku sunca blaga vedernja svetlost ulazi kroz otiore na

zapadnoj
strani crkve. za vreme najveieg dela dana, svetlost dolazi
_
tSTo
postrance,
preko bodnih brodova, pa je zato blaga, a desto i
.
-na
peiine. - Poj"dirrudn-ogledani, brodovi'su Eestovittil ati, posredstvom ividnih lukova medusobno s@dova
bazi

siisnuiog iii-rui:"rrog prostora.

-- tiLa, te ie ne .etko a"ui:"
"tirat
Gledan.
preseku,
u
prostor
ne
stremi
uvis, iec je vile p6legnut,ili
o.l
)zv'''
ostaie bar neizrazit.
''od- pelffadvasti svodovi su posebno
oblikovani u dvoranskim crkvama
.[uga. Glavni brod je skoro uvek zasveden polukruznim badvastim
svodom, sa ojadanim lukovima ili bez n5ih, iri ponekad je, narodito
u Provansi, i prelomlien. Zbog svoje dvrite, opipllive, zbijene i krive

.@lid;

_ry monolitai$eilii v,at,.zato, i ne bez

razloga,pociceiana preistorijske megalitskegraclevineu sredozemlju' eaj.*ada ojglani lukovi, slidnoh."qi*uu pravilnim razmacima rasdlanjavajuFad,-ffi
i Eada su povezani sa prislonjenim
polustupcima,.pa na
-taj nadin spajaju podupiradei svod, poi"oj"nost izmecluzida i pokrivadamnogo je jada negokod krstoobraznog
zasvoda'anja,gde se ludno raursenepovriine -tao delovi zida rrazubl
kri5kama svoda.
*Uti"
z 3zl p{ z.a;vod3vanjabadvastim svodom zavisi, da li
ie glavni brod i
brodovi saduvatibar nerto od onog stepenovJnjaprostora
.^ J to;e
,9o9"i
bi moglo da podseia na baziliku. To dolazi otuda sto nii ividnih
\r'l\
-=rz
(a sa
lj-rma katkada i temena svodovabodnih brodova) ostaju
$l$ova
crte od,koje-podinjebadvastisvod srednjegbroda. sasvim je
,,.+*\isRod
-r,i
\rp?r,"dno,da Ii su bodni brodovi zasvedenipolukluznim badvastiir,
ili krstastim svodom,jer su lvi ti oblici zastupljeni.
I lg:t"gilyastim
suS.tini,dobija se utisak da je u pitanju jedan slozenprotto", eifi
.-,,,{
lu
'''
-iju svi delovi iste visine.
ptiEbdlika dvorane j: dq sred'ji br'd nema
zidova, u"e gJ;retluju
stupci, koji dostiZu skoro celu visinu pro_storai koji ,i ru.! iolu
vitkiii od podupiradabazilike. Njihov oblik, dakle,-u velikoj"mJri
odreclujeutisak. cak i kada su ra$dlanjeni,oni nemaju onu oliomitu
snagu koja se vidi na visokim razudinim zidovirna broda. Utisak
smirenosti prostora-dvoraneostaje tu prevashodan.celokupan proJen saven slr Gartamp btlzu PoatJea. opatus Je gradena u vtse navrata
oko 1t00. godtne. svedanl
llr veltkih prostora u obliku dvorane ovde Je narodilo lzrazen. velikim
delom saduvano sllrerstvo, podvlacl Jedinstvo ba[vastog svoda glavnog broda,
Transept I kula nad rrkrsntcom
rroda i transepta manje su znadsJni. Vtdl stranu ?3.

t>

4^t

Sor Ljore;Ji
sLranu 74.

del

Nlunt.

I:orTici?'ijski

Salttiiago
Crtcz:r3 i=gLed. Vid.i dole.

(le liorlpastela,

Izomettt|skl

stor zapljuskuje podupirade dak i kada srl slj-1t-s-trogom-nizlr.

S_tqp9-i-;_e,--{e!ilg._"ulAr"--u-p-.-qqtoru.To j e suprotno strogoj def i
niciji gradenja prostora u umetnosti zrele romanike, koju su izneli istoridari umetnosti kao Sto je P. Frankl. Ali, on je poiao od
gracliteljstva jezgra Evrope - oblasti izmedu Loare i Rajne. Videil 'ierno u vi5e navrata da njegova definicija stila - uprkos tome Sto
1 7 r v \ , _ a je
oStroumno sroiena - stoji zaista na putu jednom Sirem razu.
timevanju tog stila.
\tdr
l
izmenile prirodu dvoranwrsi I Galerije iznad bodnih brodova su dosla
z ) s r l skih crkava. Medutirq-os-vetlja-vanje jc, uglavnom! ostalo isto. Ali,
galgrije q
ove g4le$je
ur'ode ba,zi
,lik-alannaiin sleLqnoyauiap1q5!ora,t.i. snaZ-,o_ry
-1-1--

'

. --E

Sampanji na Roni (okrug Arde3) nalazimo, medutim, jo5 jednu

usamljenu, oblikom veoma svojevrsnu gradevinu. Po prirodi svog
prostora, prve lombardijske zasvedenecrkve su takode bliske ovoj
skupini, iako njihovi detvorodelni, krstasti svodovi istovremeno pokazuju zavisnost i od drugih uzora (Milano, Pavija). - Ameridki
naudnik K. DZ. Konant je poku5ao da izdvoji skupine_Se4laeETuluza kao super-regionalnu, dije bi crkve, nanizane na putu Sto vodi
=----.-rt_-_.---l*--;-.
od Francuske do groba apostola Jakova u Santjagu, trebalo da budu
shvadenekao hododasnidke. Mada se ovom dinjenicom obja5njavaju
neke njihove zajednidke osobine, oblik dvorane bi trebalo da ostane
osnovno nadelo ovih crkava, nadelo koje zavisi od geografskog pololaja, iako je ovde vi5e u pitanju nadelo nvelikih oblasti".
Velika prednost dvoranskih crkava, sa galerijama ilibez njih, nalazi
se u samom nadinu gratlenj a. -Sred nj ; Srod-Lbof*$rodovi-se
l&L-jalqqq ppdupiru. U prostoru slobodno postavljene podupirade lak5e
je izgraditi, jer oni nose samo teret a ne trpe nikakav potisak. Bg- dupiradi svodova mogu - i moraiu - biti prislodgqi uz zidove
boenih
i-tforq kb;i su u-ProLanai dostigli upedatljive razmere, Sto je i obeleZje njenog stila.
Kada se postane svestan ovih dinjenica, shvati se da se olabav< sistem bazilikalnog zasvodavanja na Severu sukobljava s graditeljskim razumom i da se moZe samo objasniti neodoljivom Zeljom da

---j

pojasevapg yrslnl
no i?_qr4J3nje
!. _clavg1Uf.o_dj e f?dyqjsn _iitCuu!
-galerijima
!"kovima:1o?.rih-5.odovai
Q*porima;, te tako, dak i

istih Tazmcra;@eda
vitkiji;!Postoje dve skupine dvoranskih
aiktva s galFrijama, Obe su veoma malobrojne, ali su u tehnidkom
pogledu veoma znadajne. Jedna je rasprostranjena na veoma malom
prostoru; ona razvija posebnosti u rasporedu transepta i hora, kao
i u ukrasnim pojedinostima.{To jc overnjanska skupina. Druga je
ra5irena na velikom prostranstvu, o&-Santjaga de Kompostela, na
krajnjem severozapadu Iberijskog poluostrwa, do Konka, Tuluze,
Limoia. (Nicno ishodi5te bi mogao biti Sveti Martin u Turu na
Loari, sasvim na sevem oblasti, ali to nije izvesno.) No, istodnije, u

,lt

Gratlenie

_seple$gr.:ivo sreFenuje! _das9 dobro asvetli. Tu postaje vidljiva

jedna od presudnih suprotnosti unutar evropske umetnosti, suprot-

1f nost koju moZemo da pratimo kroz ceo srednji vek, pa i kasnije;

gotidkih crkava-dvorana sa nizom kapela, koji pred$5
';r.{ mislimo na tip
stavljaju katedrale u Albiu i Heroni, suprotan bazilikalnom tipu ka$-{--:---"r-"-,--Ft!,.2?+^!rr!r
at' tedrala na severu Francuske i opatijama izmedu Sansa i Abevila.
U vezi s tim, nuZno je da se pomene jedan drugi poseban oblik iz
Evrope, koji posreduje izmedu dvoranske crkve i jednobrodne crkve-dvorane: ogromna dvorana, pokrivena poduinim
badvastim svodom, koju sledi niz kapela sa poprednim badvastim
svodovima, meclusobno spojenih lukovima, koje bi se mogle, dakle,
razumeti kao bodni brodovi. Ali, uprkos uzduZnoj povezanosti, svaki
od ovih traveja, svojim poprednim badvastirri svodom, tako je snaino upravljen na brod da prevladava utisak nanizanih kapela. Ova
vrsta, srodna dvoranskim crkvama, ne sreie se jako desto. Najvi5e
ih se moZda nalazi u Provaqsl - Orant, Avinjon, Pern - ali ih ima
i u Akvitaniji i Langdoku (Agonak L'Eskal Dje). Zasebnu skupinu
spomenika, okupljenih u severnoj i istodnoj Burgundiji (gornja Burgundija), sadinjavaju Fontne i druge cistercitske crkve. Moguie uzajamne veze izmeflu raznih skupina nisu jo5 proudavane, ali, kako
smo vei pomenuli, takva veza svakako postoji sa gotidkim crkvavoranama.

lqgE5"jl*

:1
,^l
'J*)\ilL{

lvrb-tryo:a-dpranskib-crkavaJi5rua-ie stepenovanja,r4 . * {rw>r

77

if,
Crtez 3{ - Dtni, Bogorodldno. crkDd.
Pogled. na lstotnu stranu unutrdlnlost|, VLdI sftdnu 79.

i2

,/

r'.(

CrteZ 35 - SoLInta', crkoo s klrytol/rmo, PogLeClne brod,, zapddnl ateo.

vldl strdnTr 8,

niza
i istegnutosti, p.riqutrrjh kod bazilika, a izazvarih postavljanjem
-dviranskih
p,oti,u-{znaT
uoenih-uioaont.
rz-nid
?id"ra
spoljutr
i'
.

-crkava Sire se jedinstveni,_ sGcilasti krov, te telo graitevine postaje

r. zbijena masa sa teZnjom ka rasplinjavanju. U vezi s tim, tu desto
i' nedosiaju skupine kula, koje su stvaraladki udesnik u stremljenju
uvis i dinamizmu crkava na Severu. I sama fasada, sa svoje strane,
pokazuje iste te odlike, pa ostavlja- utisak rasplinute kuie sa Sirokim zabatom. Ona je zgodno polje za sloZeno ra5dlanjavanje i bo'
gato ukra5avanje. Narodito u Akvitaniji i Lombardiji, ove dvoranske fasade su dobile razvijeni umetnidki oblik.
Kao ni dvoranskim gotidkim crkvama u potonjim vekovirna, na Severu, tako ni romanidkim dvoranskim crkvama, na severozapadu,
nije bio potreban transept da bi razvile svoje pravo dejstvo; zauzvrat jedan bazilikalan prostor, prema shvatanjima koja vaZe u ob'
Iasti jezgra Evrope, izmedu Lgrre i Rajne, kada je li5en transepta,
nikada nije do kraja iscrpeo sve svoje moguinosti.lJedan jedini
izuzetak dine dvoranske crkve s galerijama (emporarria) iz skupine
---santjago-Tutluza, koja, manje ili vi5e potpuno, sprovodi sistem poduz:nih-trodbvaEoZ-transe-pt i ki& hor. Sa svojim jako isturenim
broilovima, koji uokviruju trantrobrodnim transeptima,-ffin-im
u obliku deam-bulatorijuma, a Jakotle i hor, oni, bez sumnje,
sept
-piedstavljaju
vihunac srednjovekovnog nadina gratlenja. Velidanstven utisak tu ostavlja mnogoprostornost, naglasena sistematii-

.no5iu i strogom pravilno$Cu. Najjadi naglasak, svetlonosna kula nad

ukrsnicom broda i transepta, ostaje delo Severa, mada se i ovde
javlja na nekim, docnije podignutim crkvama. 1 1
:tE,fi.r-a
galerijada,|u
skupini
dvoranskih
crkava
skupini
Otbrsa
-Jldrugoj
f
rj?,
transept
prostora,
se
sastoji
od
stepenovanog
lepog
i
lrosebno
/l_
je
put
Zivosti
og
i
ma5te.
Cini
prose
da
njihova
istodna
odlika
da
/l
l/[ storna skupina bude nezaviqna od broda, i, desto, izdvojena pre{ ! gradom od arkade u gornjoj zoni. Cetvrtasta ukrsnica broda i tran[.i septa, nadvi5ena kutlomlantemom, stepenovani traveji krakova tranl'1-seBta, hor sa deambulatorijumom i kapele - sve to stvara jak uti\l'sak sloZene mnogostrukosti; ona se mole uporediti sa otonskom
I umetnodiu, a suprotna je stro!:ouq_lrstrojstvu salijskog neimarstva
II na gornjoj Rajni, ili norma4skom_gladitEijstvu.
Van ovih skupina, istodni delovi dvo-rantkih crkava slabije su nagla5eni. Premda tu desto postoji transept, ako je mesto ukr5tanja
broda i transepta naznadenq kuFolom ili manastirskim svodom, ti
prostori su vi5e niski i mradni, jedva raspoznatljivi u polutami. Nacrtana osnova nam desto daje potpuno pogreBnu prestavu o gratlevini.
Osnovom istodnih delova, graditeljstvo na Jugozapadu Evrope sledi
vrlo !esto obrazac koji smo upoznali u oblasti jezgra Ewope, oblasti izmeclu Loare i Rajne: jednobrodni ili trobrodni transept, izdvojena ukrsnica broda i transepta, stepenovani hor ili hor sa deambulatorijumom. Medutim, raspored unutra5njeg prostora, osvetljavanje i brod tu su re$eni na potpuno sopstven nadin, kao Sto je tako
stvoren i poduini brod. Prostor dvorane je odlidje, posebnost koja
celu gradevinu po svojim sopstvenim zakonima oblikuje.
Obrnuto, na Severu, u jezgru Ewope, u oblasti izmectu Loare i
Rajne, dvorana, kao oblik prostora, nije nepoznata, ali je svedena
na sporedne prostore, male crkve i svetovne gradevine. Pored dvoranske crkve, u oblastima na jugozapadu Evrope narodito sreiemo
crkvu-dvoranu. U razdoblju rane i zrele romanike, ovde nije, kao
u graditeljstvu na Severu, jednobrodna osnova svedena na beznadajne crkve, na pryom mestu na seoske i malih razmera, veC je primenjena na gradevine koje, svojim kamenim svodom i umetnidkim
izgledom, odiSu dostojanstvom. Na Severu, takode, postoje velike
usamljene jednobrodne crkve, najveima krstoobrazne, narodito iz
otonskog razdoblja, kada su sa ravnom tavanicom. Crkva-dvorana,
zasvedena i istog ugleda kao vi5ebrodna gradevina, ovde je izuzetak.
Na Jugozapadu Evrope, mada raznih velidina, ona je pravilo, to jest,
predstavlja jednu od glavnih moguCnosti gratlenja spomenika. Siroko je rasporedena crkva-dvorana sa poduZnim badvastim svodom.
Poznati su, izmeclu ostalih: Sen Gabrijel, Le sent Mari de la Mer,
Sen Pons de Tomjer u Provansi. Ima dosta prostranih predela, na
primer u Kastilji, gde crlcve toga roda, i u malim i u velikim sraz-

'.!#;o

79

5:

.r)rifirirt,, L. it(li. liipi.litir I.: t il()l|.1,. r'.

irtr i-:1ilil1n1. .)s\.cien 1123.
Ntz.tl( sccllastt
aocllic.
r : ' !.ii.'liint
bIO(ioilt i)oiiii; ll.t{. r,r.i, sDa, i, rjvr')l-altLl
kao ol)liji cfkve.
Ona ltije l)ija ?:ils\-r,t : ^ z i ' K a t : l / r r r i i i r {.r!:fiisj:l
rr:-iii t !.: r.,lllIrJir\
i,it.itt

, ' {ir,!Lt

I)Jer)ori

t)itStiilt},-

1.l.li

.it

ij)ll

:tl

lla

tr!l.,ll

i[]si(lalnli

ril)\,(Jfu

\r

nrerarj)a,prcoVladava.iu.
onc n-logLlim:rti kulu nad horom, ili predvorjc kao u Sar-rKirse kod Burgosa.
Drugi osnovni oblik ic crk'a-dvorana sa kupolama. posredi je jedna Crkva-dyot"a
od najir-rdnijih pojava u romanidkom graditeljstvur.ler, kupbla kola kupolarna
nadviSavrkrug po sebi je urniren oblik svoda, usredsredenna iednu
sredi5nu tadku, pritlagodengraclevini centralne osnove, ili bai srediSnjenrdelu prostora kao Sto ie ukrsnica broda i transepta. Kupole
CRTEZ ;5
nad poduznim brodom, teorijski izgledaju dudna zamisio, ali iu u
stvarnosti vrlo raztrman oblik, ier prilikom graden.jatreba savladati
samo mali boini potisali. Jedan od glavnih nedostatakaclvoranenad.vi5enebadvastin-rsvodom i dest uzrok njegovog rusenja tako je ot,
klonjen; r'riz kupola snazno deluje svojom lepotom. Nii"du.r drugi
oblik romaniikog zasvoclavanjane podviadi, na tako jasan nadin,
izdel.ienostprostora na posebne traveie, pa iak kad iir ima samo
;ir-'kolilio- na primer dva u Kaoru, ili kada su broini - ietiri tr
Fonte'ron. Povest niihovog nastarka je sporna (vidi dalje), ali je
sasvimjasno da su one svedenena vrlo usku oblast - Akvitaniiir.
r\li, i tu ima izuzctaka: u katedrali u perigeu su pet velikih k,rpola
postavljenr:na graclevinu centralne ltrstoobrazne osnove, dosledno
vizantijskon obrascu Svetog Marka u Veneciii, ali su ned.r,osmisleno
u stilu;rele rorranike; u Se't Ileru u poatjeu dvorana je dopunjena.
Oblik k,pole jcru nckim crkvama izmenien (LoS,Le pij, Sampanja);
ali, uvek ie oblik kupole odreclenjakin-rizd'ajanjem #aveia, diji je
peiat liupola, ierk i tanro gclepostoji ra3dlanieno.t,ido.,u.
oblasti .silcsture iznrccluL'ale i btrcra - kao sto smo pokazali
- sjeclinjenesu osro'nim crtama romanidkog
graditelist'a. Medutir"r,razlikc nrcclupokrajinama postoje, i mi icmo ih kasnije ispiti'ati. one se 'eirodito javljaju pri posmatranju n.iihovogistorijskounretrriikog ))uzfasta(,njihoi,og porel<laili najvainijih Jtvaraladkih
razdoblja.
U ranoromanidkomrazdoblju, oko prve polovine XI veka - treba
rabeleiiti * postojala je veia graditeljska Zivost, narodito u Kataloniji. oslaci vclil<ihranoromarniikihcikava, koji sl*a Jugozapadu
E'ropc: tu i tarmo saiuvani u doc'ijim pregraclirjarna,jod nisu bili
lrredmet opitih istraiivanja. Moildi c"-o tamo-naii jednog dana
p.r'i oblik ronranidke cl'oranc zasvedenedn,e'im svodtm. up.auo,
ocl sredirc XI veka javtia se sira graditeljska delatnost,o kojoj joi
svcclcicsaiuvalri spomenici. U ponovo osvojcnim oblastima severne
Sparijc, ner l>r-inrertr staro.i Katis ji, cvetno doba romanidkoe neilnarstvanasta.ieneito kasniie,u XII veku. Isto tako, pravi u.liuro.
graditeljstva u Provansi javlia se kasno, moZda t ar"iil nego u svim
drugin ovclepomertrtim oblastima, ne pre sredine Xit ,relia.
Katalonsko gracliteljsti,oje najlcpse i nij;ednodusnije otelotvorenje
KAT;\LONI.
nc-inarsl<czami.sli rare ronranike u irrgozapacinoitb,lasti Evrope.
TABLA
STR.
Mnogo pr-c rcgo u drugin l.:raiel'ima,tit su-ost'aiene glavne teme

8l

-,t.j

rl

.rl''

l i

rta,,l''i: ,':""r.r;"ti

r
L

''

, , .' i ) i i L
t

(:r'1.e2:17 --'faltlj,
Jlqoi:rtolJ.r. ViCi

Crtez 36 - Sueti
?no doiej .tonik,

,.

.)gp:.:.'' , i:. .'n-t', '

-1t .
, i
,., ,,.,.,/!:
,,)i,
..
'l'i'/"''.:

'

.\ ti ,Lv,-'

, .. r_. t- . ,- 1,

Suetl I(litrcrrl.
st?(rr.u,1,1.

"'

.'.

I:.)rlrctfljs;.i

;:a/l(r.l sa

I'Iort.rt 1 , . 1 < o l r i g l r u .I . o m e l r i j r ^ i r l r . 0 l c d . O c l
gorrtja crlrue, donjcL crl.oa, kl(uslor. Vicli

ove velike oblasti - clvorana sa badvastin-isvoclom i zasvedena dvorana. Za5titnidka snaga kamenih peiina i njihov mitski mral< ovde
su na5li svoj graditeljski oblik. U vclelepnim planinarna istodnih Pirineja i njima susednirn oblastima na jugu i severu, sve do Sreclozcnnog mora, sadu','ernoje viSe stotina ron-ranidkih crkava. MoZda
rrije preterano reii da jc ova oblast bila, i brojno i sadrZajno, zasiienija spomenicima ranoromanidkc umetnosti ncgo svc clruge oblasti u Evropi.
Z a t u j e o b l a s t k a t : r l o n s k i n a u i n i k P L r i gi K . a c l a f a l kp r o n a ( a r t i z . r ' t . r
>prla romal-ridka umctnosln (printcr art rornanic), koii .jc, zatirl,
postao osrtovni izraz op5tc istorije trrnetnosti. Taj iz.raz z.natnin-r
delom pokr:iva na5 izraz ),rL\naromanika" i izgleda da inta mnogo
iirc znadcnie od onog koje mu jc prvobitno dato. Ali, ne bi ga trcbalo svoditi, kao Sto sc na podctku deiavalo, na izvesne formalnc
pojave, kao !to su, na pr-imer, lezenc i niz polul<ruZnih slepih arkada.
Utisak o spol.ia5nosti ranoromanidkih katalonskih gradevina. odrcil"rjc, prc svega sitan kanrcn - Sljunak ili rnali tesar.rik- od kojcg
s u s a g r a c l c n e ,k o j i c l a n a s g o l o v o s v u c l a s t o j i o t k r i r , e n , a l i l < o j i i c

\2

KtuJona, Sf . Vir)cc?1cijc. i.onrctrijskr

Crtez 3ti i"gIed. Vidi ::ttanu 31.

Crt('Z ljg - Korbera (l(t LJobregal, ssn Pons

metrijsl.i presek, vidi strdzu 86.

prvobitno, vrlo verovatno, bio uvch omalterisan, a na unutra5njim

zidovima jo5 i iakim boiama obojen. Spoljnc povr5ine su biie raSdlanjene lezenama i nizovima slcpih lukova, tirn lepim, prilagodlji
vim i lal<o smenljivim motivirna, dije bi ravensko p,oreklo trebalo
ispitati. U X i Xi vcku oni su laiircni skoro po cclom Zapadu.
Ako od nadirra grarclenjazidova predemo na suitinu plana ovih crka'.'a, njihov dcsto zdepast i osl.:uclno; aSdlanjen izgled pcstaic nanr
odrnah raztrnrljir, kacla shvirlir,.rorasporecl prostora. Uglavnorn su io
r i v o r a n s k e c r k v c s a t r i a p s i r l c , : r l i i s t o t a k o i . i c c l n o b r o d u c ,d i j i d v o r a n s h i t l a n s c p t i m a t a k o i t c t r i a p s i c l e .S ' , c t i P e t a r r - rR o d i , z a v r i e n j e
i022. godinc, jcdan je ocl na.jstariiiir, taino datcr.'anih spcmenika iz
najranije romanikc. Tu ic oblih prostora u vidu dvorane jasno odi'eden; mecltrtim, painju privlaic civospratni stubovi, postarrljcni s)cbodno isprcd stubaca, ko.ji clciuju l<ao ostatak neke antidke fasadc.
U Montbuiu jc taj utisak uklonjen; u closlcdno sprovcdcnoj graclcvini sa stupcima, l.rciirrast izslccl dvoranc jc joi jasniji. U Kascresu
j e s l i d a n s l r r d a j .S v c t i M a r t i n n a p a d i n a m a p l a n i n c K a n i g r - r as, f l a n c r r s l i c s t l i i n c ' P i l i r r c . j a ,i r n a i s t i p c i i n a s t i z g l c d ( c r k v a j ( ' p r e t r p e l i l

Dt,or,

cRrE

>3

velike popravke, ali se pri tomc, izgleda, drZalo plvobitnog plana).

Podupiradi su ovde stubovi, koji, po obliku i ulozi, odgovara.fu
onima u Rajhenau-Obercelu: potpuno odvajanje od ,organskogn obiika antidkih stubova nije jo5 izvr5eno. - Sve ovc gradevine imaju
poduZne badvaste svodove nad tri, uporedo postavljena broda iste
visine. U Elnu kod Perpinjana, na samom obronku planina, taj obrazac je dostigao svoju zrelost sa raSdlanjenim stupcima i ojadanim
lucima ispod badvastog svoda. Bodni brodovi su ovde, kao Sto je to
dest sludaj u Jugozapadnoj Evropi, zasvedeni detvrtooblidastim svo.
dom. San Huan les Fons juZno od planine, ima istu vrstu svodova.
Mnogobrojne znadajne romanidke crkve u Kataloniji zadrZale su tai
oblik dvorane, sa njenim mradnim i pecinastim izgledom, koji jc
gotovo nepoznat u preromanidkom i ranoromanidkom graditeljstvtr
Lombardije. (Ovo spominjemo zbog toga sto su veze sa Lombardijom bile iesto uspostavljane.) Navodimo ostale primerc: Bosost,
Sveta Marija u Besalu, San Ljorenc del Munt, Sar.rtAndrc de Sorcd.
:Ez s7 Nezasvedenecrkve, sa vidljivim drvenirn skelctom pokrivada, kakav
ie u crkvi u Taulju, sasvim su retke.
t.ilikc Pri ustanovljavanju statistidkog i sistematskog pregleda spomenika,
bazilike izgledajrr isto toliko znadajne kao i dvoranske crkve. U
stvari, bazilikalan plar.rin.raju znadajne crkve, kao 5to su u Kardoni.
'r.zss
\/ilabertranu, i graclevine iz kasnoromaniike umetnosti u Seo de
Urhelu (1175) i u Pobletu. Veiina ovih crkava irna pcduini badvasti
svod nad glavnim brodom, a ravnu tavanicu samo neke starije crkve: Kuksa, kraj X veka, Ripolj, podetak XI vcka (svod je nov, izXIX veka). Vci u uvodnom poglavlju, vidcli smo da dvoranska crkva juZno od Loarc, iako preteina, nije iedina vrsta. To vaZi takotle
i za Kataloniju. Ako se pode od tekuieg miSljenja, da je bazilika
prirodno i, tako reii, samo po sebi razumliivo ostvarenje, dvoranskc
romanidke crkve u Kataloniji, kao i na celorn Jugozapadu Evropc,
vi5e lide na neobidno nego na osmiSljcrno graditelistvo. Medutim,
shvatimo li dvoranske crkve kao osobene gradevine, odmah nam postaje jasna posebnost ncimarstva na Jugozapadu Evrope. Tada prclazni oblici, na primer bazilikc sa prozorima na jednoj strani, gube
svoju neosnovanost i mogu da se shvate kao tipovi. Takve su baziIike Svcti Petar rr Besalu i Svcti Petar u Galjigansu izvan zidina Het'one: zasvedene sll baivastim svodom, prostor im je bazilikalno
stepenovan i samo na jednoj strani srednie.e broda irnaju prozore.
Slojevito katalonsko graditeljstvo ni.ie uop5te iscrpljeno ovir.n glavn i m n e i m a r s k i m t i p o v i m a . V e i s m o p o m e n u l i d a m n o g o b r o , i n cj c d nobrodnc crkve povezuju brocl s veoma razvi.jcninr istodnim d<.:lom,
Izes. departrnin G6rd u zapa(lnoJ Prolansi. Kula-7-\'oiik iz -'iIl iclia, IloiukruZnc arkr{lr r ffizovi
arl<lcllca, nizo\'1 zubaca, a naroait,) l)iiore, siDenjtr.jua'i st: rrSdlnn.irr\'rirt liulll 11i ie:r1 sDtrr{)vn.
,lasno sc ro!poznsJu ruDc dd {re.la sa sl(cla. vidi strrnrr {lll

:!-

r{i

l*t*
F

;J
r'!
ai

l:t

,!

Lt-

r: SA

4rl

gde, osim transeptasa apsidama,iloZc da postoii, iznad kupole sa

trompama, kula nad ukrsnicom broda i transepta (Korbera, Frontinja, Montserat, Serabon).Osim toga, dvorana broda moZe da se
zavr5avatrikonhosno,r-tvidu lista deteliire?Sveti Nikola u Heroni,
Ponts i mnoge druge crkve. Hor sa deambulatorijumom nije nepoznat, ali je pretrpeo dudne preobraZaje (Roda, Sveti Fetar u Besalu,
San Huan de las Abadcsas).Op5tu sliku odreduju velidar.rstvcne
kr-rle,hao u ElnLr i Kuksi, nekad okruglc kao u Andori; Kripte (Kardona, Kuksa, Vid); mnogobrojni mali i veliki kiaustri sa mnoStvom
klesanog ukrasa; i najzad, bogati dobro saduvani fresko-ukras, od
kojeg je dobar deo, iz predostroZnosti, skinut sa zidova i izloLen
u muzejima (Barcelona, Vid).
Najjuinija sredozemnaoblast severno od Alpa poznata je po svom
'grdkom svetluu i ritlskim spomenicima.U XII veku tu je podignuto mnostvo romanidkih crkava i manastirskih zdanja. Njihova istoriia, kao istorija razvoja graditellskih oblika, nije jo5 napisana.Ali,
je dosta vidljiva.
njihova posebr.rost
Kao svuda u juinoj Francuskoj i ovde ima romanidkih dvoranskih
crkava.Ako je tadno cia je Sveti Petar u Vijeni prezidan u X veku,
ta crkva bi bila jedna od prvih. Kasr.rorimska
gradevinas drvenorn
tavanicom,diji su spoljni zidovi ostali saduvani,postavljanjemdva
niza detvrtastihvitkih stubaca,preobraZenaje r.rpravu dvoransku
crkvu. MoZdana.jlepSa,
a isto tal<oi najvelelepnijazasvedenagradevina toga roda, nalazi se takode na sevcru ove oblasti, u Valansi.
Katedraiapredstavljarazvijeni sklop zrelogXII veka - glavni brod
je zasvedenpoduZnim baivastirn svodom, boini brodovi krstastim.
Ostaii prirneri su: l<atedlala u Vezonu, pretvorena u dvoranskr'.
crkvu tel<nahnadnompregradnjom,I<aoi Sveti Petar u Vijeni; Sen
Onora des Alikan kod Arla; Sen Pol de Mozole blizurSen Remia;
njima bi se mogle dodati joS cistercitskect'kve Sih'akan,Fonfroad
i Le Torone, dije su osnovepreinadeneu toku gradenja.Te graclevine, vetinom, pripadaju vei sredini i drugoj polovini XII veka. Tu
se jedna dudna ,iznr-rdena(priroda prostora pokazuje kao bazilika.
Na primer, srednji brod Scn Trofima u Arlu je uzan, i nadviSen
prelomljenim poduZnim svodom. Bodni brodovi su desto ponovo
vraieni u uzane hodnil<c,a sporednu i prateiu ulogu njihovog pro.
stora podvladi detvrtinski i troosminski badvasti svod. Oni su dvrsto
povezani sa glavnim brodom velikim ividnim lukovima. Iako su gornji prozori desto asimetriino postavljeni, to jest nalaze se samo na
jednoj strani, osnovni oblik bazilike jasno se raspoznaje u stepenovanju i okomitosti celogprostora (Bur Sent Andeol,Krias, La Gard
Ademar). Pa ipak, ovo se graditeljstvo toliko razlikuje od svegaSto
smo sreli na Sevcru. Prodor svetlosti je veii sa istoka i zapadanego
kroz gorr.rjeirrozore. Tela podupiraia, povr5inski vi5estruko stepenovana,spajaju sc u obliliu zicla.Istodni delovi, po pravilu, ostaju

, clkilo.

Potle(]

i- istoaae slrune.

ttirti dotc.

niZi, liao ito krakovi transcpta, pa i sama kr_rpolanad ukrsnicorn

transepta i broda ne nadmaSa visinu svoda glavnog broda, koji je
desto izdvojen od ukrsnice niskinr arkadama. Na visokim zidovima
sreclnjeg broda u sen Polu Troa Sato zapodeto jc lepo ra5dlanjava.
r-'::?'
njc zidova srednjeg brocla pilastrima i niSama, sa raskoSnim antickim oblicima, koje je ostalo nedovr5eno. Cak i u konadnom obiiku, 1=,Jl
' l - " t''
cno bi se razlil<ovalo od br.rrgundskog raSdlanjavanja otenskog tipa
'. li.i
i nikada ne bi dostiglo njegov sklad.
Savremeni posetilac, narodito onaj sa Severa, neie osetiti vrednost
svih ovih gradevina. MoZda ie se diviti vi5e pravilnom zidanju, Iepim ukrasima na gradevini i velikim portalima sa kipovima u Arlu
i Sen Zilu nego ba5 njihovim prostornim ostvarenjima. Provansalsko
graditeljstvo je zaista razvilo svoje prave prednosti gradenjem jed- G r a d c y i t t c
nostavnih tvorevina - crkava-dvorana. Preiomljeni poduZni svod
ostavlja jak utisak vei u malim crkvama. Ojadanim lukovima, rasporeilenim r.rpravilnim razmacima, svod je povezan sa stepenastim
ispustima na zidovima. Tako dobijamo utisak prave veleiepnosti kao
u Dinju, Sen Gabrijelu, Sen Restitiu iii Sent Mari de ia Mer. Ali kada
su dvorane sa badvastim svodom prostranije, one ostavljaju velidanstven utisak odjekujuieg prostora, kao u Sen Ponsu de Tomjer, MonmaZuru ili Silvaneu. Slidno cleiuju i manastirske gradevine, kao Sto
ie spavaonica u Senanku. Cak su i klaustri u Provansi isto tako vcl i k i , t e n a i u d a n n a d i n o d u d a r a i u o d s t e 5 n i e n i h b a z i l i k a l n i h s r e c j - CRTEZ :]1
njih brodova, koje smo gorc pomenuli.
Ako su u jcdnoj takvoj dvorani sa badvastim svoclom ispusti bodnih
;:jdova vi5e istureni, njihove slepe arkade postaju tarJaniz kapela sa
popredninr badvastim sr,odovima, koje prate glavni brod. (Tako bi
sc moglo, tcorijski, protumaditi nastajanje tipa gore opisanih prostora.) U u'",odnom preglcdtr smo se vei sreli sa tim oblikom pros t o r a , k o j i j c r a S i r c r rp o c c l o j J u g o z a p a d n o j E v r o p i . A l i , i z g l e d a d a j e
narodito omiijen u Provansi, gde nalazimo, takotle, primere skromnih razmera, kao Pern, parohijska crkva u Venasku. Velike gradevine ovog roda, kao ito je ona u Kavajonu, nisu, na Zalost, saduvanc
u svom prvobitnom obliku, ali r.rekadaostavljaju velidanstveni utisak, kao katedrala u OranZu.
Spoljainjost provansalskih crkava najde5ie je oclredena velikim ob- Spoljaln jo
licima, te5kim detvrtastim kontraforima, neophodnim za gradevine
CP'TEZ 40
sa badvastim svodom. Lepo zidanje tesanicima, svojstveno XII veku,
tu-dolazi do punog izralaja. Apsida, obraclena sa posebnom paZnjom,
velidanstvenija je od zapadnog prodelja, Najdeiie je vi5estrana, nekada glatkih zidova (MonmaZur); deiie je sa kaneiovanim pilastrima
ili sa prislon.jenim, trodctvrtinskim stubovirna na uglovima; iznad

('i

i4

013

srR.8s

IRNJA

ovanie
'ostora
'"Tr,z4r

njih su slepi lukovi Sto uokviruju prozore, a svuda se javlja mno'

Stvo ukrasa uzetih iz antike (K.avajon, Sen Restiti). Izmedu ovih apsida i apsida u Akvitaniji i Rajnskoj oblasti postoji znatna razlika,
mada imaju iste osnove i slidan nadin ra5dlanjavanja.
Crkva-dvorana i dvoranska crkva retko razvijaju sloZenije oblikovano telo gradevine ili skupine graditeljskih celina. To isto vaLi za
Provansu. Postoje, medutim, lepe i raskolne pojedinadne kule, kao
5to su detvrtasta kula nad ukrsnicom broda i transepta u Sen Trofimu u Arlu i okrugla kula u Kriasu. Okrugao zvonik u Izesu izgleda
kao tu preneta italijanska kampanila.
Odavno se u nauci raspravlja o vremenu nastanka znadajnih gradevina i klesanih ukrasa u Provansi. To pokazuje da je kasnoromanicki svet oblika trr bio rano nagove3ten i da se nisu razvijale izrazite
odlike kasnoga stila do dega je do5lo u drugim oblastima. To vaZi
i za graditeljstvo. U crkvi-dvorani u Le Toru, na primer, rebrasti
svod je skladno prilagoden uobidajenom prostornom obrascu.
Dok graclevine u Provansi nose pedat gradskog, urbanog Zivota i
istandane umetnosti, u Overnji su one grublje. U njima se ogleda
predeo u kojem lete - planinski Centralni Masiv. Tu se suodavamo
sa jednom umetnidkom oblaiiu jasno omedenom; u Overnji se nalazi jedna mala skupina medusobno veoma srodnih crkava. U najmanju ruku, ona je dvrsto jezgro jednog veieg broja parohijskih crkava. Na sledeiu skupinu treba da usredsredimo painju: Sen Necter, Notr Dam di Por u Klermon Feranu, Eneza, Orsival, Isoar, Brijud i Riom. Te crkve su verovatno sagracleneizmedu 1080. i 1150.
godine. (Ali, ovde nisu uop5te navedene hronolo5kim redom.) Brodovi imaju oblik zasvedene dvorane, koja se javlja na celom Jugozapadu Evrope. Svi horovi imaju deambulatorijum, sa zrakasto poredanim kapelama ravnih zidova, i gornje bazilikalne prozore.
Takav raspored je Siroko rasprostranjen, a jedina promena je pravougli oblik zrakasto rasporeclenih kapela. Posebnost Ovrenje je po
vezanost odreclenih prostora unutar crkve. Naime, u bodnim brodovima su izgradene galerije (empore); tako prostor poprima stepenovani oblik preko kojeg se brod prilagoclava horu, ne gubeii osobine
dvorane. Brod i hor su uvek odvojeni transeptom posebnog oblika.
On je lukdvinra podeljen na pet isedaka, moglo bi se reii >traveja<,
poredanih od spolja prema unutra. Spoljni traveji su zasvedeni badvastim svodom u visini bodnih brodova; unutra5nji, pak, imaju detvrtoblidasti svod koji se podiie prema sredini. eetvrtasta ukrsnica
broda i transepta ima osmougaoni tambur sa prozorima, zasveden
manastirskim svodom. Ona je, u stvari, jedva malo vi5a od glavnog
broda, ali je istaknuta prodorom svetlosti. Cela ova stepenovana skupina prostora do5la je do izraLaja jednom umetnidkom lukavo3du:
podeoci prostora nisu samo stepenovani i izdvojeni jedni od drugih
ojadanim lukovima, vei ih razdvajaju i lebdedi lukovi dije su povr-

a;t ,

tll Izgleit

Klernton
lstolnlh

Feran, Nott
delouo,, vidl

Dctn di Por,
stranu
EE,

lzomet-

at .'- Sen Satltnen, crkun, Isto'no. strano, VId,l str.90.

probijene arkadama. Iz toga proizilazi darobna i tajanstvena

sletlosti i senke, razdvajanja i proZimanja, Sto oku i svesti otepravih odnosa visina i prostora. Tu treba dodati da
niZi od broda, ali je to prikriveno lebdeiim lukom.
od osnovnih pojava u overnjanskom rasporedu prostora vei
poznate: dvoranski brod, galerija, ne5to niZi i delimidno izhor sa deambulatorijumom. Sklop svih ovih delova ostaje
S n{=e rasvetljeno poreklo ovoga tipa gradevine. Prvi uzori
nedostaju. Postoje srodna ostvarenja iz druge polovine XI
Podsetimo se Sent Etjena u Neveru ili starije crkve u Tur-

obe imaju bazitlikalni raspored. Sklop poduinog broda se

uporediti sa velikim badvastozasvedenimdvoranskim cri sa galerijama, na primer u susednomKonku, Tuluzi i Li

Sto overnjanske crkve od njih odvaja - ne obradajudi

na istodni deo crkve - to je drugadiji odnos prema ra5dla- RaiCIanj,

89

q\
njavanju i podeli na trave.ie.U crkvarna tuluskog tipa badvasti svod
je rasilanjen, Ll pl'!r\/ilnim razmacimzr,ojadanim lukovima koji padaju na podupirade, postavljene ispred svakog stupca - Sto je p-otpuno organizovani sistem. Badvasti svodovi u overnji ostaju bez
ojadanih lukova, kao pravi neprekinuti pokrivad, bez ispusta i profila, koji lebdi nad mradnim prostorom. I(rstasti svodovi bodnih
brodova prelaze na isti nadin, bez prekida, ividne lukove. Tom s]rvatanju odgovaraju okrugli stupci u Sen Nekteru. Medutim, u drugim
crkvama, gde dvojni podupiradi idu od ra5dlanjenih stubaca do pojasa sa galerijama (emporama), taj naiin je napu5ten. Stav prema
ra5dlanjavanju nije, clakle,jasan, ali to upravo i daje narodiiu starinsku draZ koja pristaje osobinama ovog prostora. Neke od ovih
crkava
imajrr izvanredno klesane kapitele sa predstavama skoro
\.r
.,
v\.azijatskih
zlih duhova.
,srb'Spolja brod poltazuje tipidnu dvoransku crkvu, izgradeni blok, dija
42 su tri broda pol<rivenajednim jedinim krovom. sklop slepih arkada
liatkad i spolja pokazuje galerijq\ Ali, poseban naglCsakle stavljen
na transept. U vidu rnoinog pravougaonog odbrambenog zdanja,
probija se, izmedu poduZnogbrocia i hora, stepenovani kulom ukrsnice nagla5entransept; hor je sa svoje str-anestepenovanjem- od
kapela prel<odeambulatorijuma do gornjih ptororn odvojen od poleglog poduZr-rog
broda.[Neke od gore pomenutih crkava imaju, na
zapadnoj strani, jos dvd ugaone kulice, sto celinu 6ini sloieno i trogato_rasdlanjenom..|Tu
sc javlja_gradcnie'alik na rnozaik,u podetku
(liuntaitesa_r1og [4nqe.na, docnij e lepo kao -toskaazhog.
"gutbos,
slra_inkrustacija.--.Ni u jednoj d.Eggj oblasti Eviope nije sadu- vano toliko romanidkih BogorodiCa kao u Overnji.
JA Najznadajniju skupinu sadinjavaju crkve s kupolama, vei pomenute.
,o. one su rasporedene Ll uzanom pojasu, koji ide od senta, blizu usia
Garone, pr:eko Angulema i Perigea, u nje'oj velikoj krivini, pa do
Kaora i AZena.Neki oqgpsnciodopiru do LimoZa i poatjeaf Fontevro, najsevernija crkva s kupolama,leli pored juzne obale Loare.
Rejmon Rej je na5ao skoro 60 primera ovog lepog graditeljskog obe, tika. u posebne sludajeve ubrajamo sent rleia u-poatjeu, u".-o-u
er poznatu i jako neobidnu gradevinu, koja se, posle visestiukih preustrojavanja u poduZnom brodu, javlja kao trobrodna dvoranska
crkva sa manastirshirl osmougaonimsvodovimau sredniem brodu

T1
;h
j

,,ii

'oatie, scnt Ilef le

Gran. Poiiled na iugoisxoanu slranu broda, Boani zidovi glavnog brocla, kcji
e vide s dcsne strane izlnedu arkada, .izuzetrlo dugi transept i liroki
bodni brodovi
ostaci su
3dne znatnenjte gradevine iz XI vcka, koia je imala drvenu tavanicu. posve6ena je f049. goine; jos se ne znaiu poiedinosii iz njene povesti. U xII veku je poclignut hor u ob'liku dvorane
a deambulaioliiumom
i cela gradevina je zasveclena. Pri tome, iroduzni. brod je poprirnio svoj
edinstvel) i dudan izgled: aetvol'olisnirl) stupcima izdeljen, Siroki glavni brod je postao trorodna dvol'3na, iiji osmougaoni svodovi koritastog oblika podscdaju na glavnl motrv akvita.ijskih crkava s kulJolanta. Vi(li gol e.

9t

"t..,

i vrlo uskin unutrasnjim bodnim brodovima' siroki dvojni bodni

brodovi su prislonjeni ipolja, tako da cela gractevinaima sedam brodova, Sto oitavlla utisaic nluskladenog prostora. Ali, najveda i naj'
ige poznatija crkva iz ove skupine je katedrala Sen Fron u Perigeu.
i,
i.ti".ru ipoljainjost je varljiva, buduii da je skoro PotPuno prezi'
dina sredinom pro5iog veka. I unutra5njost joj je prepravljena, n&
rodito zapadni delovi loji su potpuno obnovljeni; a]i, sustina starog
rasporedl je ostala: pei kupola - u sredini i na krajevima krsto'
obrazne osnove (krst je jednakih krakova, "grdki krsto)' Glomazni
stupci, od kojih svaki-sadinjava jedno malo, posebno centralno postrojenje, noie vrlo visoke kupole. Stupci su medusobno povezani
sirolim ojadanim lukovima, tcoii tiee na badvasti svod i Sire svaku
od pet glavnih kupola, tako svaka obrazuje krstoobraznu gradevinu
kraikitikrakova. I d,tZinom i Sirinom gradevine pogled se otval'a
prema malim, badvasto zasvedenim prostorima i meduprostorima
irmetlu glomaznih stubaca, koji se ravnomerno smenjuju, kao Sto
se u gla-vnom prostoru smenjuju kupole sa poprednim badvastim
svodovima. sve to daje sliku vrlo razvijenog i dobro smisijenog
ostvarenja, u izvesnom smislu vrhunca romanidkog graditeljstva.
Odiglednt, ova crkva nije nastalabez poznavanja Svetog-Marka-u
Ven"eciji.Njihov, bar poiredni prauzor su starije vizantijske gradevine, n-arodito Sveti Apostoli u Carigradu. A,li, to uspostavljanje po'
umetnidki znalai katedrale u Perigeu. olu j9
rekla ne umanjuje
-Svetog
Marka zapadnjadko delo, ostvareno sredstvi'
mnogo vise od
ma stila zrele romanike.
? s Neke izuzetke smo vei naveli. Medutim, po pravilu, gradevine dru'
nd gadije izgledaju: to su jednobrodne crkve-dvorane s travejima nad'
,na iiS""i- lrrpoiu-u, koji se niZu jedan za drugim po duZinskoj osovini. Na deiu niza moiemo da stavimo Kaor i Sujak, velike, Siroke
i kratke gradevine, sa velikim, ali ne visokim kalotama okruglih-kupola. onJ viie lide na Satore koji lebde iznad velikih jednobrodnih
prosrora, nego na kamena tela $to podivaju na glomaznim stupcima,
lcoji, postav[eni ispred zidova, snaino ra3dlanjavaju prostor. Ti prostori iostiitinekad Sirinu od 20 metara. Na kraju niza stoje Zansak,
Rule i Fontevro, gde je izduZenost prostora podvudena srazmerno
veiim visinama. UopSie, prostor izmedu zidova i svodova ovde je
vise stisnut, - crkve s kupolama imaju, uglavnom, na dva sprata
ra5dlanjene unutrainje zidove, $to znadi da se slepe arkade nalaze
ispred clonjih spoljnih zidova, dije uvladenje u gornjem delu stvara
mesto za galeriJu ia hodnikom, smeitenu ispred prozora. Iako ova
galerija sa hodnikom proseca red stubaca, ona je sasvim drugadije
iugruil".tu od galerija, na primer u Normandiji ili Rajnskoj oblasti,
i sasvim drugaeiie deluje, jer nema svoj posebni svod vei- se, pod
prelaznim luliom kupole, stapa s glavnim prostorom. I ovde se zapaiaju snage pokrajinskih posebnosti'

Crte'z 43 - Perlge, Sen Fron. JugoistoaTa

92.
strana Taf,utrd.Eniosti. !.'tdi stranu

Crtcz 44 - Lester, opatiia.

vidi
x|nutrafniostl.
strand

Seuerozopodna
stranu
95,

Znatajno je da crkve s kupolama - kao i dvoranske - opstojavaju

i u kasnoromanidkoj umetnosti. Umesto poluloptastih kupola nalazimo jako ispupdeni, prdlomljeni svod, desto osmodelan. (Vidi knji
gu W. Sauerleinder, SPATROMANIK UND FRUGOTIK). - Spolja
se kupole nekad javljaju kao moini kameni valjci ili kalote, a nekad
su, opet, sakrivene pod sedlastim krovom na dve vode. Istodni kraj
i zapadna strana crkava obradeni su kao i kod ostalih crkava-dvorana u Akvitaniji, zato (emo ih zajedno sa njima i razmatrati.
Akvitanijske crkve s kupolama su skoro usamljena pojava u gradi
teljstvu. Kupole se javljaju i u drugim oblastima, na primer u oblasti donje Rajne-Meze, ali nigde inade nije poduZni brod kupolama pokriven. Sve to moZda jasnije pokazuje izuzetan znataj traveia u graditeljstvu na Zapadu. Zahvaljujuii, kupoli, svaki travej
ima jedno sredi5te prostora, koje se jasnije i opipljivije oseia nego
kod bilo kog drugog oblika svoda. Osim toga, sa jasnoiom i juZnjadkom razumnoSiu predstavljen je )zatvoren( oblik. Ne smemo
da zaboravimo da su crkve s kupolama nastale mnogo pre Sen Frona u Perigeu. Kod njih nikako nije posredi preobraZavanje dalekog
prauzora - justinijanske crkve Svetih Apostola iz Carigrada kojim bi niz zapodinjao i kojem bi drugi primeri samo podraiavali
u svedenom obliku. Kao Sto je to sludaj s mnogim drugim srednjovekovnim graditeljskim sistemima, ovome se poreklo ne moZe tadno

93

q6

i . l l , \ , 1 ' c l i (t iJ. i r s e . j l r v i , j ai z n c n a c [ a i u g c l L o r , tz- ra r r r . i e n o r t to b l i l < u . L . ]A k v i t a n i j i s L ri r o z r i l l . i i d l u g i o b l i c i . i e d n r - i b r ' o c b r ichr l i z n ' a , n a r o d i t o s b a d r ' ; t s l i m : ; r ' o c l o n r .l t l i , o i l c s u t . n a l o b r o j r i i j c o d c l v o r n n a s a k u l r o i a r l a .

Dvoranska crls,a je cln,rgi qlavui oblil< r-rioi oblasti Ncl<c od najp o z n e r t ii i h i r r a . i l e p i i h g r z r c l e v i n aL o . q al o c l a p i - i l . n c i a j r -rrl < r ' i l a i r i j s k o r i L
l r u c l i l , - r l j s L v r, r l ; a c , i l o s r - rS ' t n S a r , .r t s i t - C r a i - i ; . r n i-l-) n c : ' . r r a ir tp o f r i r s l t a r ; r ; Ln r r b u i ' . r ' : r s [ o n 1- r' l o r l r r Z r r o isur , o c l ui t l a v r r o q L l r ' , r c l aS, o v i r j i , ] , l o t r '
L ) l i r n l a L l r u r r c ir r P r - i a t j e r ri O l n e . O n c i n r i i j u l t i s l a s t o z a - j \ / e d e n eb o i r r . :
[ r r o c l o l c , a ] i r r a l a z i r n o i p o c l t r Z n cb a d r , ' a s 1 sc v o d o . , ' cn a c l s v a t r i b r o c l a
( P l c j i , S l ] | r u c ' r r i c l r ' . ) , l i n o i p t . r s , - ' i r i sr cl i l o p o t c - - n a r o d i t o t r P i - o i'uns j *- sli pt.rcilrhrirn irairrastil.r s',,oclot.utracl _rla.,r-rintbloclotl i 1tr-,1 : , r c ' i : n i rlrxr i v a s t i n t s r ' o c l r ) r , i r n inl u . c lb o c n i t r r b r - o c i o v i n t a( L ' E s k a l D j i : ,
A , l t o l r : r i ic, l c l ) l u ' t r ; . i i , Ir )no i ' c l o n f e ) .N a j s L a r - i . j ar l r , o t ' z r n i ; l <car l n , a j i r i ' l j a s t : .
r , - ' r ' o i ' n i i r oi ,r l - e: t I c l ' L l r, ) i ' c 1 0 7 0 .r : : o ci nl c . I l a z v c . r oi l t l i l i . a n a j j a s n i i c . ; : c t n f i , ; 2 . 1 , 1
la1tttt:;tirlt 1-rr-.;t.l
ri I riracir nu.
I ' l a r o . - ' i { o s i r l i p r : d i i t l i i r ' ; r p r : o i c l j a r c i r n i t i t i c k i h c r k : r \ , , i 1t L A l i v i t a n i j i .
ProcLlju
O r t : rP r i l t . r . l ' , i trrr r i r c r ' : t , bj lr or i n rt i 1 - l iut i r i r o : ; l r u r ' . ' jui n n , \ c z r n i n r z r . o a l t ' c c i c r r -rr, , i r l l i : ; t ), t o . j ai o v i ' l r o c l r r t a h | ) r ' { : ) l ) ( ) 7 1a-kroi l j c . j c r l a n i t u t i t a Z l j i i ' , - r
ptisrnalrro ncki plit.ncr'. Zajedrridlii srr im it:cllt,lstavanoblik, iznl'a[ i t ' t t g o t t . , ' . ' t I. irl t t i ; r i c ], l < < i . jsi c z i t v t s a v a z a b a t r : r r t- - c l : i l < l e l, l r i l \ / o r . j ! t a ( ) r r i k s r r z r b a t o i r i s 1 , :i i r ' i r r c - i r a i d : l a n j c t r o : ;.ts l e p i n tr t r l ; r r c ! u n t tP
t .r ' r r t a r i i i l , ' o r , o n r s h l o l - l - r ,c l c J i n r < -i irr n : r r a z l i d i l c - . l i L r p i n i ' : r , i s o k c s l r : l i , :
i i t ' k a c l c k o . i r : s e w . r l i i t i p o c e l o j l - a s a d i ,i . r a on a . k a t c c l r a l i r r A n e L r l c r n r ' . ,
y ; t ' c ri z i . r r . ' r r t u
' ) , i l ) ( , . - ' l i . L ri,l i n e f a s a - c l ic r k r . ' e t r S c : l fl i r e n l r , k o i a j j c c l r t t ro , i p t ' r ' i l r t a k v i h o s t v u r e n . i ; r ; z - l r t i r - r pr ,o c l c l n n a t l . , r as l l r - l r ' L 1
p1
or u i 1 1 t -1: ri s- r; J . : i l-rr j c p i h a 1 k : ' . { a , ] < a o q S i r Z e t ' u , P e r l t c n c l c \ r / ' j e L rE, , . r r i l e u ,
i i i c b r i i r u i S i v r c r - r ; i r ; r i z r d , i - r i ' o l - i n r . r n . iccl v a . l r -or b ] i l . a , ! r . i l c s l e p e ; r r liarlc', o[',,r.rr
i i i:;;;usti t,odoi-itvno obelc;1ar';i,jul
spi'zrtoi'c, cloli okclniti
p r i s l o n j c u i s L u b o l i - - b o i i c p o d t r l r i r a d i - - u o l < . . , i r u j ui l t o v e z u j i r s 1 r ' ; , i irr: I'asurk:, 1,.cll.:azujr-rii
nnutrain.l'u tt'ode.[nost clvoranskc crkve. Rar'r t o t c / . a . j c r n o l c l a b o l j e c - , s i v a r c r ) aL r S c n Z t r e r r u c l c N , i : r r r ir u K a d u c r r , . r ,
l d c u g , a o n i s t u b o , . , i i - r o b l i k t r s n o p a n o s c l < u l i c e . ( P o l t o j e c l u g c -gr o i l i r r a s l a i a l r t r r a n r r i t e n u ,l ) t ' \ / i lc : r - l < r ,i ca, s l e c o r n , o b r r o v l . i c n a .T
) aj lcni
'1
o b l i l , { r . , r d c i r u r r i c r k r , a N t . i i L - l ) a i r lra G r : i n t i u P o a t j c r , rg, d c . l c o n
A U J _ _ \S
r a . jb o r : l L l i j c i n l Lj i i i r r i - u z .i '.,i c r r .t i a J . :i a l i o o r i t a v i n t o l ) ( ) : i t l ' i l l t i s l ) u r ' n l r
l r i t a n j l r v l ' r ' l r 1 r ) r 1nl ri l : :t t i r r l < l ti I ' u . r - t , < , t r. 'i rl ir r i i ' r r t o c l a r r o c ' i t l c ; t c l n j u z t t
l r o s t r i-lrr i i r i t - r b r . r ! l r c ' i v l r n . jot ,[rrillil] ' : a .K : L o i r , r c l l l i g i r . r ro b l a s t i r r - l ai,' l a r u v i r i . ' r i r r - r n o l l r v e r i.(j irri - , ' t c J t i g r ' ; r i l c r ' ' ' i nscn: :a i ' . i ' ti il a r t o : , is e n l < ei s l i d t t
r t ' i j r i . 1 r , , . r, :i i c l i t c s i l r l o b i . j a . i Ll trl a c l c r ' ; n s ; l ii i l < 1 , , , s ; rLnl ik r a s t i k; r a i n i i
i s h , , , l l , r l u r r ' . r1 r ' o i ' c l i l p t ; f p t r u o 1 r r - e l ,r.'r.i' n L o i r l e c l e n i r r o b l i c i n r a . T l r

I'()iil.l!. i\ulr
L)irlLl lir air;,no. /i,lJilrini
lasa{:i. ()jiL) 5lr(ilIc
()lllili :j\'()iritvcil (lv()Iai!lsliinl ( r'l(vrllIr
r.ir ,iugozilpx(iri

r)irr

\i.L

!riitr.

ii\,r'o1\r:

Da

t-lis!a.
s!eCiL.j}ril ld,rltclit.
jc(ilto.j lasacli, na a;ivita-

,,l.ir!:r

ir;ir if
l)(rillri{, r,rstif,il,irlr).i, v('i' lr')r.ir)j[ ,i,1 ,,q .1r'.1.ja.iI ulil':i:ir]r olllicl
li:tiltorj sfill,r)ir
i()irliil)il:('. (\'r's1o u()l(\iriiVirn.jL'llirsil{icLrjlio,lju) li0llcalitir (lelu.le \'r'lo lcj){). \riali.rtot'c.

9ii

,,?
spadaju portali sa stubovima stepcnasto natlizanim po dubini, sa
klesaninr ukrasom bogatim figurama, uglavnom malih razmera, sa
nazubljenim lukovima i inkrustacijama.
Ovaj obrazac mozc da bude primenjen i na jednobrodne crkve, dije
su fasade vitkije i uie, na primer u Zensaku, a javlja se - kao ka.R.e? sna pojava - i na lepom prodelju transepta u Oilneu.
Madi na jugu dana5nje Francuske ima mno5tvo romanidkih dvoranskih crkava, tako lepo obradena dvoranska prodelja uglavnom
se mogu naii samo u Akvitaniji. U severnoj Spaniji ima samo nekoliko jednostavnijih primera, od kojih iemo pomenuti Sv. Dominika
u Soii3'i. Na lombardijskim crkvama s galerijama, koje,su_ ili dvoranskg ili njima srodne, graditelji su, polazeii od istorodnih osnov'
nih oblika, ostvarili slidna re5enja (vidi dalje).
orovi Po sloZenosti oblika, moguinosti preinadavanja i po broju primera,
horovi ne zaostaju za prodeljima. Apsida se javlja u dva osnovna
oblika - kao polukruZna i kao viSestrana. Obe, izgleda, postoje
istovremeno i dini se da su doZivele srodan razvoj. Obrazac je slidan
kao u oblasti donje Rajne: trodelna rasdlanjenost, sa jednostavnim
prizemljem, pojasom prozora u sredini i nizom slepih arkada pod
krovom. Samo Sto ove poslednje ovde nikada nisu postale gidlerije
s prostorom za prolaLenje. Kao i na fasadama, spratovi su desto
objedinjeni okomitim dlanovima - ogromnim prislonjenim polustubovima, koji se proteiu kroz sva tri sprata, a kasnije potpornim
slupcima koji su nastali od pravougaonih zidnih ispusta. Oni isto
tako na apsidama obeleZavaju neku vrstu podele na traveje, koja se,
bez daljneg, pojavljuje kod vi$espratne apside, dok se kod polukruZne moi" shvatiti luo p."no5enje nadela ra5dlanjavanja sa drugih
delova gradevine. Cetvrtasti hor je istim rasdlanjavanjem tesno vezanza apsidu. - Pored trospratne rasdlanjenosti, postoji jednostavnija, na dva sprata, ali takode i sloZenija, detvorospratna (Sent,
Sent Etrop).
Veliko mnbstuo takvih apsida nalazi se svuda po Akvitaniji. Ali, dok
su crkve s kupolama svojina ove oblasti, i dok je dvoranska fasada
tu jade ra5irena, raidlanjena apsida je takode vrlo desta pojav_as one
strin" Pirineja, narodito u Kastilji. To je dokaz velikog jedinstva,
pomenurog ni podetku ovog poglavlja. Na desetine polukruinih i viSestranihapsida, slidne rasdlanjenosti na spratove i traveje, postoji
vei u okolini Burgosa i sorije. (Primeri poluknrZnih rasdlanjenih
apsida u Akvitaniji, pored ostalih su Olne, La Sov MaZer, Sen Pol le
Oiks; vi5estranih: Begadan, Kamarsak, Lupijak, Riu.)
Ez 4s U okviru ovog opiteg pregleda, ne moiemo da pomelemo sve bogatstvo jedne tteiikJ umitnidke oblasti. Moramo da se zadovoljimo ukazivanJem na neke od glavnih osobina i nagove5tavanjern postojanja
mnogobrojnih, manje tipidnih pojava. Tako, i u Akvitaniji nalazimo,
moZe se reii sasvim prirodno, kule nad ukrsnicom broda i transep-

OIne, opaflje, Jugolstocna strana. Plemenita, bogato rasdlanJena gradevina u Sentonzu; potllgDuta oko sredlne XII veka. Zabatl nadvisavaju, kao desto na Jugu, nlze krovove. Fasada transepta I kula nad ukrsnlcom broda i transepta oznadavaJu prelaz I(a kasnoJ romanicl. Vldl stranu 96.

ta, gradevine centralne osnove (od kojih se desto pominje Saru) step"rro't ane horove, horove s deambulatorijumom i venc,em kapela.
Nekada su horovi iste visine s poduinim dvoranskim brodom, to
jest, nemaju gornje prozore - na primer, Sent Iler u Poatjeu nekada nemaju deambulatorijum, te se tada kapele otvaraju nepo-

97

Crtez 45
Hor. Vidi

Begaclan,
str&nu 96.

crlil:u.

ir.' ee sredno prema apsidi - Solinjak,

Sujak. osim toga, nalazimo i veridanstvenekule - ietvrtaste i or*ougoone ili
okrugle - kao u sen
Leonaru ili Rrantomu. one su, izgleia, p*i r-"i
praobrici >ranoromanidkihu kula na sever-u.Kadisu ugfovi g"*i.g
sprata bili potpuno zamenjeni stupcima u obliku r'opa
;ri"stuboiima, irveden l"
znatajan potez za dalii razvoi.
i?91:' rzraz Lanlgdok se e*i" p.r*lnjuje
na svc juzle obrasti Francuske.

Tvrdi jezif .l_uz"iutu,i;,i;r;;';;;",upotrebtjava se,

IIHS
uostalom,u celoj
L'tr'L,N
toj oblasti. rsto-tako, r f,.uuo,,, Li se to
p"drudje i u umet_
lJriet"
nidkom pogledumoglo smatrati j"clinstvJnini;i";,"
tu nalazeglavna mestaromanidke umetnosti, rrao sto su Tuiuza,Moasak,
Kirkason, Sen zil.i Le pij, kao i znahjna sredi.itag"tiELg
graditeljstva
- Albi, Narbona,Monperjei Bezje.
Mnoga a,.lsu,-tuo sto su Konk,
Arl i zapadnaprovansa,iimoZ,..".*oti
i a;?; Lesta u overnji,
susednasu (u uZemsmislu redi) Langdoku.
Pa ipak razvrstavanjena'"'edenih
spomenikabez predubedenja,istidu geografskiznadajobrasti nacrnjenim ,"ur-ui"ira istoriju umet_
nosti. Po5to smo upoznali Kataloniju, prova'*, Ou"rrr3rr,
.f,kvitaniju, kao dosta posebneoblasti u odnoiu
,,o ,o-.rridf." gruaii"ij;;;,
Langdok il-qledaviie. kao preraznaobrast, r.oju
oij"ai"j":e oaiite
susednih oblasti i tako eini vidriivim n3iiiove ,u;"a.riet"
osobine.
oslanjajuii se_iskljudivona spomenike,*o.u,,,o Ja naznaeimo
istorijska mesta Langdoka,vaiia za njegove susede.Tako,
Suiak i

suJak' opatiia, prva polovina xrr 'eka. Jedna

od vellkrh cr.kava s kuporama u Kersiju. vlati se
tambur r krov kupole nad ukrsnrcom broda i transepta,
a ispred n;e tror, xoJi J" r"o.t"ut1sn1em
deambulatoriJuma podelen prema velelepnlnr razmerama
kupole. smenJivanJem kruznlh I vtsestranlh oblika na gradevini stvara se
Jadl utisak. pored dosta obnovljenih atelova, raspoznrJu
se ostaci starijih zidova, vidi stranu 98.

AZensasvim izvesnopripadaju akvitanijskim crkvama

s kuporama,
3.Krias (u prvobitnom stanju) i Bur sent Andeor,sa svoyimvisokim badvastozasvedenimbiziiikama, pre ulaze
u obrast provanse.
Sen Ponsde Tomier i katedrarau Agdu,u najrnanju
ruku, stoje vrro
b'lizuprovansalskihcrkava.d.vo.u"ul-uueuastimsvodom.
Nikako ne
bismo razumeli katedraruu Le piju ni zanimljirrr,
u,r'
sampanji
(departma_nArde5)
poz'rajlmo c-rkvg, dp.lairialru
"rt
l.rgo"u93
".: i,erige (zapad"i
padu, tu ubraiaiuii i LoK,
d"L ffi-il;;j-i
a'orurr_
ske crkve r galeiiyamau Overn"li,'

,/3
; crkve Romanidke dvoranske crkve izgledaju, isto tako, svojstvene i Langdoku. Glavna crkva stare prestonice, Sen Sernen u Tuluzi, ima
izrazita svojstva dvoranske crkve, kao i velidanstveni trobrodni
transepq to isto vaii i za istovremenu (ili ne5to mladu) katedralu,
Santjaga u Komposteli, na severozapadu Spanije, i za dudesnu opatiju u Konku, na samoj severnoj medi Langdoka. PoduZni brodovi
svih ovih crkava, kojima je joS srodna uni5tena opatijska crkva Sen
Marsial u LimoZu, razlikuju se od overnjatskih dvoranskih crkava
s galerijama samo po doslednijem oblikovanju stubaca, po sistemu
podupirada, koji ovde sve stupce obuhvata i koji se, preko ojadanja
na lukovima, produZava na badvasti svod glavnog broda. - Druge
dvoranske crkve bez galerija samo iemo pomenuti: Le Dora, Karkason (katedrala), Sorija, Ispanjak, Lavodje, Moaraks, Melas na Rotri,
Sen Pjer Toarak, Verden (ArjeZ). (Duii, ali nikako i potpuni spisak
nalazi se kod J. Baum, Architecture romane en France, strana XV.
Dosta je dudno da ovaj zanimljiv i znadajan rod graditeljstva nije
jo5 Sire obraden.) Kao u Provansi i Kataloniji, a u manjoj meri u
Akvitaniji, i u Langdoku se takode sreiu bazilike sa poduZnim badvastim svodom nad glavnim brodom: Sen Gilem le Dezer, Morjak,
Samalijer. Horovi sa deambulatorijumom imaju delimidno bazili
kalni raspored prostora, na primer Sen Rober itli Bolije (Korez), a
delimidno su u obliku dvorane, kao Izer5.
U Langdoku nalazimo i jednobrodne zasvedenecrkve-dvorane. Najvelidanstvenija od njih je katedrala u Agdu sa izuzetnim transeptom.
Bila je vei pomenuta. Njene veze sa Provansom moraju joS da se
izudavaju, utoliko pre Sto i Sen Pons de Tomjer leZi s druge strane
istorijske zapadne mede ove oblasti. Graditeljstvo u severnoj oblasti
Iberijskog poluostrva, izuzev Katalonije, sve do XII i XIII veka,
nije bilo obeleZenonekim izrazitim pokrajinskim osobinama. U politidkoj karti iz XII veka te oblasti pokrivaju zemlje kraljevina Navare, Kastilje i Leona, ali, u umetnidkom smislu, one, bez sumnje,
pripadaju gore razmatranoj oblasti na jugozapadu Evrope, u kojoj
je dvoranska crkva i preteZan oblik. Dvoranske crkve pokrivene badvastim svodom nalaze se skoro u svim oblastima ovih triju kraljevina: Santjago,katedrala u Komposteli, nije jedina na Zapadu. Santa Marija del Sar, takode u Komposteli, predstavlja disti oblik dvoranske crkve bez galerija. U Asturiji pomenimo Bedon, u La Korunji
Santa Mariju del Kampo, u Portugaliji katedralu u Koimbri (opet
sa galerijama), u Kastilji Svetog Dominika u Soriji, Fromistu, Arlanzu, Almazan i Olmedo. U ovim oblastima, kao svuda juZno od
Loare, nasuprot dvoranskim crkvama stoje usamljene bazilike; to
su veoma poznati Sveti Isidor u Leonu, Haka, Osera i Meira. Ovde
su one ,obezvredene( prozorima na jednoj strani, na primer San
Pedro de las Duenjas.
;e ukve Ali, veliko mnoStvo romanidkih crkava dine manje jednobrodne gra-

1 30

devine obidne osnove: jednostavan pravougaonik sa detvrtastim horom, sa apsidom i takode kulom nad horom. One se desto odlikuju
lepim portalima sa stubovima i pojedinim lepim oblicima. U gradi
teljskom smislu posebno razvijene gradevine su San Kirse kod Burgosa, sa kulom nad horom, i Sveti Jovan u Dueru kod Sorije, gde
su dva kamena ,baldahina" podignuti iznad bodnih oltara, smeSteni na istodnom kraju poduZnog broda. Posebnost Kastilje izgleda
da je veliki trem, koji, slidno krilu klaustra, prati jednu bodnu stranu, kao Sto je to u San Estebanu i San Milanu u Segoviji. Vrlo su
deste bogato ra5dlanjene apside, koje ukra5avaju i skromnije crkve;
one su okrugle ili viSestrane, a njihov nadin raddlanjavanja vrlo je
slidan akvitanijskom.
Romanidke crkve od opeke, koje su gradili islamski graditelji, na- Crkpa
stanjeni n hriSianskim zemljama (mudehari), pokazuju zanimljiva 1 \
preinadavanja, ali ne odudaraju mnogo od opSte prirode romanid- \4 oPrq
kog stila; najvaZniji primer je crkva u Saagunu.Medutim, ima i sasvim posebnih primera jasno ,uvezenih., oblika, kao Sto su prepleteni prepu5teni lukovi klaustra San Huana de Duero, mnogobrojni
vi5edelni lukovi, koji i sami ukraSavaju tako istaknuto mesto kao
Sto su bodni lukovi ukrsnice broda i transepta u Svetom Isidoru u
Leonu, itli zvezdasto-rebrasti svodovi (Tores del Rio). Te lukove nalazimo takotle i severno od Pirineja, u Opital Sen Blez, na primer.
Kao Sto znamo, vi5edelni luk (arco lobulado) uveliko se upotrebljavao u svim kasnim razdobljima romanidkog stila na Zapadu. Srega jo5 u Le Piju ili u Vijenu, kao i u Poatjeu ili Kelnu. Mnogi
C_eq:.o
dokazi nas navode na misao dabez ispitivanja ne bi uvek trebalo da
traZimo poreklo ovih oblika u Spaniji, a P. Frankl je pokazao na
primeru crkve Notr Dam la Grand u Poatjeu da jedan takav oblik
moZe lako da nastane iz sludajnih spojeva, u ovom sludaju skretanjem jednog friza, koji se sastoji od polukruZnih lukova, nad srecli5nji vi$i luk jedne skupine.

^s4

1(

iJv

i V . R O M A N I C K OG R A D I T E L J S T V OI Z A , I E D UA L P A
I SREDOZEMNOGMORA

I EVROPE Bilo bi jednostavnije u ovom poglavlju govoriti samo o Italiji. Ali,

graditeljstvo na ovom poluostrvu ne predstavlja vi5e takvo jedinstvo kao ono u dana5njoj Francuskoj iii danaSnjoj Nemadkoj. Kada
bismo govorili o graditeljstvu Italije - severne,srednje i juZne izazvali bismo stvaranje pogre5nih predstava, kao da je postojalo
jedno zajednidko italijansko romanidko graditeljstvo, koje se samo
rne oblasti u ne5to preinadenomvidu javlja u Lombardiji, Toskani i Apuliji. Aii,
poku5amo li jedanput da se oslobodimo opsene savremenogpojma
nacije, lako iemo videti da u stvari, izmedu ovih triju glavnih oblasti postoji samo malo zajednidkih crta koje bi opravdavale njihovo obuhvatanje jednim, takode opite prihvacenim izrazo*. d,t
se iak ne bi mogao primeniti ni na sve izrazito >italijanskeopojave:
izdvojeni zvonik i odsustvo transepta nikako nisu odlike Apulije. Ne
bi se moglo tvrditi da je Lombardija prenebregla pitanje zasvodavanja, a da je Toskana preko nekih graclevinacentralnog plana dala
tu dak zna(ajan doprinos.
reko AIpa U izvesnim pogledima postojale su veze preko Alpa, slidne onima u
jugozapadnoj Evropi s ove i s one strane Pirineja. Tu nisu posredi
samo >uticaji", kretanja umetnika i zanatlija, vei jedna sasvim
druga vrsta veze,koja izlazi iz okvira razumom obja5njivih, a koja
prodire u slojeve nepristupadnena5em naudnom ispitivanju, Cudna
uzdrZanostu odnosuna bogatije i postojanije oblike prostora i stvaranje skupina vidljiva je odlika, na primer, r-roblasti Dunava - od
Svapskepreko Bavarske i Istodne lr{arke sve do Karantanije i Slovenije - i odgovara stvaraladkoj teZnii kojoj se otelo samo malo
gratlevina na Apeninskom poluostrvu. To je utoliko upadljivije Sto
se ove glavne oblasti - Lombardija, Toskana i Apulija - odnose
stvaraladki prema izdubljenom zidanju, a Sto se na razlidite na6ine
pokazuje.
' predanje Poluostrvo je u antici bilo jezgro Rimskog Carstva, dije je graditeljsko naslealeznadajno, raznovrsno i bogato. Ali, nema se utisak
da su na graditeljstvo, pre svega, uticale gradevine koje mi smatramo velikim graditeljskim ostvarenjima, kao Sto su to terme sa
dvoranama s kupolama i osovinskim badvastim svodom i veliki, na
vi5e spratova ra5dlanjeni zidovi antidkih pozornica. Mnogo je vi3e
dejstvovalaspokojnalepota starohriSianskihbazilika sa stubovima;
desto toliko da su se ljudi zadovoljavali da ih, bez znadajnijih izmena, odrfie, da ih stubovima i ukrasima sa antidkih ru5evina opreme,
a i da ih izgrade spolijama. Objektivne moguinosti i unuirainje
telnje, izgleda, dakle, da .se proiimaju, a to bi moglo da objasni

i
i

neke pojave k<;je nam izgledaiu samo kao odricanje od sopstvenog

umetnidkog stvaranja. Ne bismo smeli da potcenimo prisustvo elemenata predanja hri5ianske vere - ali, nisu li oni prisutni na celom
prostranstvu Zapada?
Iako bismo mogli taj stav da shvatimo kao opStu ,italijanskuo osobinu, bilo bi ispravnije, za istoriju umetnosti XI i XII veka, da se
odreknemo Italije kao istorijske oblasti i da govorimo o Jugu Evro
pe. Slidno kao i Iberijsko, Apeninsko poluostrvo, izuzev severne
ravnice, svakako nije u na5e vreme neosporno sredi5na oblast, jezgro Zapada,vei je pre, bar na jugu i istoku, istureno pdlje i pogranidna oblast. Setimo se da su Normani na istodnoj obali, izmectu
Ankone i Leda, slomili vizantijsku vlast tek u XI veku, da su zatim
proterali Arape sa Sicilije i da su morali da osvajaju na jugozapadu,
u Kampanji i Kalabriji, poslednja upori5ta ovih dveju tudinskih
vlasti. To se dosta tadno vidi na gradevinama:Ravena,u V-VI veku,
i Venecija u XI nisu samo vratnice prodora vizantijske umetnosti
na istodnu obalu, vei se znaci vizantijske blizine, rede ili deiie, nalaze sve do juga; nekada su oni jasni, na primer crkva sa pet kupola
u Stilu, nekada se posredno oseiaju, na primer detvrtaste gratlevine
sa detiri podupirada u Ledu, Sipontu, San Vitoru dele Kjuze kod
Fabriana i San Klaudiju al Kjenti (Marke). Posebnu pojavu predstavlja vrlo neobidna stilska meSavinau unormanskom hoen5taufenovskomn graditeljstr,"una jugozapadu, od Napulja do Palerma i
Monreala. Vizantijski i islamski oblici prevaZunad romanidkim, bar
u spoljalnjem izgledu gradevine. Po stroZem shvatanju stila, ove
graitevine ne bi, dakle, pripadale, romanidkom graditeljstvu.
Severna ravnica Italije, kroz koju protidu Po i Adide sa svojim pritokama, uokvirena Alpima i Apeninima, predstavlja u romanidkoj
umetnosti isto tako veliku celinu kao Sto je to i u geografskom pogledu. Pokrajine Pijemont, Lombardiju, Emiliju i tri Venecije obuhvatamo, dakle, zajednidkim tekuiim imenom u istoriji umetnosti,
a koje se moZe uzeti kao pars pro toto. U oblasti od Aoste do Pompoze, romanidka graditeljska umetnost je poznata kao lambardiisfta, a sama oblast je po opstem shvatanju jedna od najpoznatijih
urretnidkih oblasti. Od susednih oblasti je tako jako odvojena planinskim ogradama,kao nijedna druga oblast u Evropi izuzev Asturi
je. Na severui severoistoku,prema oblastima gornje Rajne i Dunava,
isto tako kao na severozapadui zapadu,prema Burgundiji i Provansi, Alpi dine Siroki pojas nepristupadanza naseljavanjei saobraianje.
Na jugu Apenini odvajaju Lombardiju od Ligurije i Toskane,
Najpoznatija ranoromanidka graclevinaje San Abondio na Komu,
u celini dobro saduvana.Donacije su date 1063, osveiena je 1095.
godine. Sa pet brodova, stepenovanihu visini, ona stide pravo da se
stavi u isti red sa velikim crkvama iz XI veka, mada nije narodito
velikih razmera. Iako je zid prodelja ray.a.q4_sll9:raSdlanjen,tadno
:\

N,

Lc

r. l
Kc

trl

t,
t-

Pompoza' delta Poa opatija iz xI veka

sa predvorJen
i zvonlkom.
Gradevina Je od opexe sa
uErasnlm umecima
na spoljajnj.Jsti predvofja.
Kula Je klaslani prtnt.r
romanidkog
raJtlanlsvarla. Ima dc!.et spratova, koje
saijnjavnju
spljoitene kocl<e, I broj I veljdjDa otvora
se poYe6ava srazmerno visini. Vid! straltu t06

104

pokazuje popretni presck prostola. Na istoku su apside popredr.rih

brodova skrivcne pravim zidom. Njcn obris bio bi sveden na na,jjednostavniji oblik kada dvc vitl<e lir-rlcne bi uoliviravale isturenu
glavnu apsidu na istoku i kad ne bi tako stvarale skupir.ruod delova
graclevinc. ApsiciLrjo5 istide bogati, plitko klesani ukras oko prozora.
Tako graclevina r,ec dini prelaz ka dmgom stepenu razvoja stila.
Urtutr'ainjost odleduju uporedo postavljeni visoki brodovi, pokrivctri >otvorenim" drvenim pokrivadem. Tome jako doprinose i tar-rkr
zidovi iznad ividnih arkacl:r, koji izgledajr.r kao cla lebde i kao da
delc prostor. Visoki zidani okrugli stupci glavnog broda izdiilclia
podseiaju na Turni. Kad bi sc o ovoi crkvi sr-rclilopo merilima koja
vaLe za Normandiju, Rajnsku oblast i donju Salisonsku, clolivcio bi
-seiznenaclcnje da jedna tako znadajna gradevina rlema ni transepta
ni zapadnog zclanja. L{edutint, odsustvo transepta i zapadnog z-danja,
u izvesnoj meri .le odlika graditcljstva prostranih oblasti na Jugu.
Kako srednja tako i severna, Italija di"rvajednostavan raspored prostora starohriSianske bazilike, sa tankim zidovima, i odride se svih
vclelepnih graditeljskih tekovina severnih zemalja. Jeclnostavna starohriSianslta. bazilika, najveima sa stubovima, na zapadu zatvorena
ravnim zidonr, na istoku jeCnom ili trima apsidama destoostaje kao
tip mcrodavna do kraia XI, ako ne i do XII veka, kao na primer u
Tordclu (osveiena 1008). Ali, ima i izr-rzetakai nago'l'eStaja novih
oblika. Katedrala u Akvileji, osveiena 1031. godine, imala je transept sa galelijan.ra na deonim zidovima. Sveti Petar kod Civitatea
ima d'r'ostruki hor, jer mu je dogradnjom dodat zapadrli hor. Nisu
s a s v i m u s a n r l j e n en i b a z i l i k e s a s t u p c i n a : L e n o , S a n K a r p o f o r o k o d
Konra; Sveta Efinrija na ostrvu Koinaiinu sa osnostranim stupcir.na; Santa Marija Mailore u Lomelu sa raidlanjenim stupcima i
icbdciim lukovima u glavnom brodu, daklc, sa podelom na traveje.
Katedrala u Akviu, osveicna 1067. godir-re,ima prostrani trar.rscpt
i kriptu lioja sa 2l osovinom i 74 stupca dobija neuobiiajeno velike
lazmere. Slic'no tome, kripta Svetog Marlia u Veneciji gradi veliku
donju crkvu.
Sl'c otc graclevinc srr sazidane od lomljenog lianena, malih tesanika
ili opeke, to jest zidovi im imaju rascepkani sklop, koji dine male
potpuno ravne povriine ili polja koja delc' lezcne ili nizovi slepilr
Iukova. I ovdc je posredi tanano, plitko i graditelislii apstraktno
raSdianjavanie koje smo vei sreli u ranoromaniikoj umetnosti u
Rajnskoj oblasti, a u Kataloniji u razdoblju )prve romanidke un.rctnosti<. Kao i tamo i u Lornbardiji, opet, nalazimo lepi motiv venca
ni5a pod krovom apsidc. Ali, kako je razlidito oblikovan prostor od
onoga, mnogostruko sloZenog, koji je tamo uobidajenl
Op5tem utisku doprinosi i dinjenica da se pcred crkve nalazi jedan
poseban zvonik, gradevinski s njonr ncpovezan, to jest tre Cini skr-rpinu ni sa tclom ni sa drugim liulcrna.

I r'J.-

5L
)l'enco. vili

g|adeeinc

CRTEZ

46

tic traveja

,A STR.

IO?

dole,

U poreclenju sa graditeljstvom na Severu, to je takode jedna arhaidna, preromanidka crta. Ali, znadajno je da italijanska ree za
zvonik - kampanila - .upravo ima znadenje uizdvojene kule".
Komo je u tom pogledu redak, mada ne i jedini izuzetak. U Ivrei,
na primer, nalazimo prodelje sa dvema kulama. Kampanila u Pomp,ozi je poznata kao narodito lep primer iz rane romanike. Mnoge
glavne graclevineiz XI i XII veka imaju gore opisani raspored: Tordelo, Venecija - Sveti Marko i Murano, zatim, Verona, Ferara, Modena i Pjadenca.
Cesta pojava centralnih gradevina pada u odi, ne samo u preromanidkoj umetnosti (Lomelo, Galijano i mnoge druge), nego takoclei u
romanici. To su grailevine s jednostavnom osmougaonom (Leno) i
kruZnom osnovom sa deambulatoriiumom, nekada sa galerijama
(emporama) i uzdignutim srediSnimprostorom (Asti, Almeno, Bre5a
- >starakatedralau), kao i s osrlovom sloZenijegoblika (Tordelo Sveta Foska). Posredije posebnost koju preuzimaju velike kasnoromanidke krstionice u Parmi i Kremoni i ponovo oZivljavaju mnogobrojne graclevinecentra"lnogplana u renesansi. Ona nije svedena
samo na severnuItaliju, vei je raSirenaskoro po celom poluostrvu.
Glavni primeri iz XII veka: za osmougaone- Parma i Kremona; za
osmougaonesa deambulatorijumom - San Stefano u Bolonji; za
okrugle sa deambulatorijumom * San Sepolkoro u Bolonji i San
Lorenzo u Mantovi; za detvrtaste sa detiri podupirada - Gravedona.
Pored uobidajenih, u XII veku postoje poglavito dve vrste crkava
koje stvaraju sliku lombardijskog graditeljstva. Jedna skupina se
drZi drvene tavanice, ali iz osnova menja sklop zida i podupirada.
Kao u poduZnom brodu u Zimijelu, postoji pravilno smenjivanje
jakih i slabih podupirada, koji u jednolidan niz unose izraziti ritam.
Jaki podupiradi se sastoje od ra5dlanjenih stubaca, iz kojih, u glav.
nom brodu, izlazi ispust ili polustub i ra5dlanjava visoke zidove.
Tako nastaju traveji. Neki naudnici pretpostavljaju da su ovi prislonjeni stubovi imali da nose lebdeie lukove (to jest popredne lukove bez svoda), kao u normanskim crkvama. Ali, oni su retko saduvani (Lomelo), te se moZe pretpostaviti da je uloga prislonjenih
stubova bila da raSdlane zid i da ojadaju sklop gratlevine, kao u
Normandiji. Pitanje joS stoji otvoreno. Glavni primeri iz XII veka
su San Lorenco (oko 1100)i San Zeno (1125-1139) u Veroni i katedrala u Modeni (zapodetaoko 1099,osveiena tek 1184).

verona na Adidu, San Zeno, prva polovina xII veka. pogled na istodnu stranu srednjeg broda,
Snazno podvudeno smenJivanje podupiraCa i ragalanjenost zidova na traveje imsju prevagu nad
Jednodelnlm drvenlm balvasum svodoh (kasniJi). Ne znamo da li su sv! prlslonJeni stubovi
nosill lebdede lukove, kao oni na zepadnoj stranl (prvi plan). Ispod uzdlgnutog hora otvara se
prema zepadu krlpta. Vldl gore,

{
7
'qje:l:

U San Lorencu se ovaj sklop spaja sa galerijama (emporama),

ali
ovde nedostaju gornji prozoii - i.uo i ; t""&i;izasvedenim
lombardijskim crkvama-(vidi dole).
tzi*aveji U lombardijskim zasvedelim giadevinama,
kojih nema pre 1100.godine, ritam podupirada i poiezani t*top't iiiii-l.t
," javrjaju
zajedno sa galerijama (emporama). spojevi, to;i
ir-togu proiziraze,
slidni su onima iz oblasti jezgra Evroi", irrrr"drl t_oarc
i Rajne. Ve_
brvrosije lidanstvena smirenost i poieg"nutostuelrlog
pr"itoru su. Amvrosija
u Milan' u Milanu, kao i dvostruii
# .uurro-".no rasporedenilr zidnih podeoka glavnog br9d1, podvtadeprednosti p";;;:;i[;veja.
Ati, oni
nem-ajustrogost i teZnjeka visini rajnskih, naro.ito gornjorajnskih
graclevina,n_iti gornji priliv svetlo.ti, t o;i
*j"il;-;.tuu-u
-priroai
aui"
poseban snaZan
po grad;rslj 5f.oi" . f.iop"^i
prosto.naglasik.
r' D' e ra, sv. Amvrosije
je dvoranslia crkva, kao d;.;;rk;-"rkve
na Jugozapadu Evrope ispunjena mrakom, bez pravog
stepenovanlapro_
stora, osvetlj"ni ,.1 is.tokai zapada,a neSfo boe"ne
svetlosti p.odire
unutra kroz galerije i bodne brodove. rako su. a-vrosije
sa rajnskim, ali i sa normaskim crkvama ima zajednidki povezani
traueia prirodom prostora i nadinom osu"ilSauarria'*.rogo slcrop
vi*e je
vezan za Jug Evrope. sinteza - ali i razliditost _
izmedi ova dva
sklopa moZe da.se smatra svojevrsnom lombardijskom
crtom. Sreiem-o je, manje ili vi.e izrazitu, drugiro!iu;;il-;;;renjima
za" prig:uien-"apotonjim
svedenih gradevina, mada je deito
izmenama ili
preinadenimjTodglj:p prvog ptana.lako jau
t;;rji-_
San pjetro
in cel d'oro.i Sveti Mihailo; u-Miranu - san Estordo
i Santa Babi,la,
i u Rivolti d'Ada. za ceoniz ranih cistercitskih romba.aiirnn
pretpostavrja se da
"r[u.,ru
-su prvobitno imare raspored u obrrku sasvim
d,rugadije dvorane (Kjaravare
dera Kolom6;, i;;;.
i druge).
Neke od ovih gradevini se mogu vi5e porediii,"
i"g.r"p"aom Evrop!, je-r je kod njih detvorodei-t'rikrstasti svod gtu;rG-irod
a zamenjen badvastim (pavija, Sveti petar, zapadni tiuu":;-Rirolta
d?da,
istodni deo).
Pored vec pomenutih zasvedenihgrairevina,postoje
i crkve sa galerijama, r? pgiu.gT gornjih p.o.r9.1 i bazilika,tn;;tr.,J;"r,iem,
t"o
sto su velike katedrale u parmi i pjadenci,po*s"""
tutidrale u Novari i Verdelir__(osy,eC9y
1132.godiine).Oslm togu,
povezane traveje bez galerija, na primer u svetom pltru "uiuri*o
i pavru u Bolonji, Se' Savinu u plidenci, u Rivorti a'ai"-ip.J"z"i
brod) i u Svetom Jovanu u Borgu kod pavije. srika nije
ona
:"imrvena,
je to mnogo,-unjl nego u arugim
""bsi"
oblastima,-i".ljrl"
poredenju
sa JugozapadnomEvropom. Goie vei pomenute
" gracrevine
zasvedene
imaju najveima u glavnom brodu t"uiuti" ruo;;;;';;ii;"divaju
na
krstoobraznim- stupovima, sa unakrst postavljenim
p6l,irt.,boulma.
transepta Mnogobrojne lom6ardijske
_crkve iz xiI veka su f"?-ir^nruptu, iri
je on kod njih iskljuden iz de;stva
celokupnf ;;r;".
i" je naro-

CrtE
podno

Pdrind,
katedrala,
41 pro(elte,
vldl
d"ole,

\5
z4'

dito upadljivo u katedrali u Pjadenci, gde - slidno kao ranije u

Pizi - zidbvi glavnog broda zajedno sa galerijama idu celom duZi
nom unutra5njig prostora. Krakovi transepta opstoje, tako sasvim
posebno, Sto je joS dudnije kad je - oPet kao u Pjadenci,i Pizi iransept trobrodni i kada se jedna ogromna osmougaona kula otvara
nad oukrsnicomo broda i transepta (koja se vidi samo na crteZu
osnove). Izdvojena ukrsnica broda i transePta, sa njoj svojstvenim
posledicama, tako je, dakle, izbegnuta' Kupola izmectu krakova tranlepta, slidno kao na Jugozapadu Ewope, izgleda ima- vi3e-zadatak
horske kule nego Sto ima pravo znadenje otvorene kule'lanterne.
To vali narodito za Sv. Amvrosija gde uopSte nema transepta.
Poseban oblik lombardijskih prodelja odigledno je povezan s dve
ranskim sk'lopom ovih crkava, a, opet, ima slidnosti s onim na Jugozapadu Eviope. Fasada sa zabatom u Sv. Amvrosiiu dosta zdepasta, obogadenaje jednim isturenim delom sa arkadama, Poveza'
nim sa velikim atrijumom. Crkve u Paviji je pokazuju u svoj njenoj
velidini: ogroman, potpuno ravan zid sa zabatom, sa portalima i prozorima, sa trakama klesanog ukrasa, galerijama sa lukovima, to jest
sa hodnicima zaprolaienje u debljini zida; luci tu ili stvaraju vo
doravno postavljene spratove ili prate kosinu zabata. U Parmi i
Kremoni nalazimo kasnije zidne ispuste, koji pokazuju podelu prostora na brodove, ili visoke slepe lukove, kao u Kremoni. Ferara ima
posebnu fasadu, na kojoj se, umesto jednog velikog, javljaju tri
mala zabata. Smatralo se da su fasade sa zabatom na mnogobrojnim
crkvama pridodat oblik, jer su postavljene ispred crkve dijem telu
uop5te nisu bile potrebne. Ispred bazilikalnih brodova one se jav-

ljaju, katkad, u obiiku ,fasade-ititan (zid

u obliku zabataveii od

Ovajoblik sezadrZao
g:19-"_"-rf").
i ao xiir u"ku (puJou"j,p"

Apside

,ttburdijska
gat.erija

ti fuIarko u
v enectlt

I DRUGE
SREDNJE
ITALIJE
Piza
.A STR. III

r10

XIVIXV vela (Milano, Santa Maria dele Gracie). _ por"jiu"*if,Lt i

portala sa baldahinima, romanidka fasada
ie giavno ;;;;"-;;;
,"
klesani ukras rasprostirao.
Pored velikih dvoranskih fasada, sporjasnjost
lombardijskih crkava
odreclujuapside.igalerije,^kdesu, u XII pa i
u XIII veku,
i:i"j5"
retko zavr5enekao skupine zdanja. postoje
zadeci skupi"", tuo ito
pokazuje katedrala
g,eilmi t";'" trr^-."1rvijeni, e* jpriio*u
,,uglaseni transept, iri katedraia
u Modeni, koje se odri_""ij"e"r.ii
k uj u galerij ama.sprovedenim skroi
oko gradevi ne.'Ni
iaju nije ta zamisaopotpuno ostvarenai-zav-rsena, ;'j-Jd1;;;.,t.o !iol" to t"rt
sludaj na severuod Alpi. RaSdlanjena-upriau,
na dijem se gornjem
delu nalazi lombardijs ka,gaLerij a, irt"ri[J
lis".deruje t"r rrirp"J"ri
dragulj i ukras. LomLardijsk";"ilrij"l;a,
ugravnom, isti oblik kao
gornjorajnske galerije sa-zrakistim"
rrroJo-, bez ograde. Tesko je
prosuditi da Ii ie on odatle preuzet
ili * ,uruio ,r"riuirrro, potur"Ci
od slidnih pretpostavki_lrgtJi^ J":"'or"i,
i-"r"o datovani primer,
santa

MariaMadore.u
Beigamuf r ilzi, ,n"a" l;;"ki;;t#J
#rru
da budl stariji,kao KasteiA.t"r..
iurr"r.ai, irt"J"".ap;ffi';^$"_
ieru odmahposre1080.godire;rrroini-"pria" irar.i"i"'ol"
rr5o.
godine.)
"

Potpuno izvan ove skupine crkava narazi

se sveti Marko u veneciji
(zapodetverovatno 1063,velikim
a"t"--ru*S.n
log4.godine). Sma_
tra se kao grana-poloZnicavizantijskog gruaitel;r*",
,i f..-ii#';ilr_
zuje tesne veze.AIi, vrlo je znadajno
;.];;rd;
k;;;;rfi
i;ir,
meclu graditeljskim sistemima isi"e".g
tr"ao*_f;u,
l;;i;
;;;;vo ovaj tip koji se najvise pribrizava"shvuturr;,,
.Lmarriekog ,iia,
jasna podela, velike mase, jasna
p"auo;"r,ort traveja. Ni tip Sv. Vi_
tala u Raveni, ni Svete-Soii.;" u A;i;;;;nije
bio ,izabrano kao
uzor vei justiniianska
Irkva' sa kupolamu _ Srr*i
.krstoobrazna
jest crkva.istoga,;;k"ji;;
lRostoli, to
sreli proudavajuii Sen
IIo" I Perigeu.Medutim, 6ogattm p;;"rl.i;
mermernim i mozaid_
kim ukrasom, ove osoDrnesu joj malo
sakrivene.
U XI i XII veku slavno mesto pripa da pizi.
1063. godine podinie
obnova katedrale,loja je tralala'dvlsta
goJino,
je ishod sku_
pina gradevina,smeiiena na kraiu g.uJu,-ko:u a i.iji
se
ubraja
u osvetska
dudau na Zapadu: katedrala, K;d;;il"
?irivi toranj), krstionica
i Kampo Santo. Vreme
-nastanka katedrale nije potpuno poznato:
1118.godina iti 1121.kada
je p*i p;t;.;;;na.
Ali, tada su ioi sva_
kakojos nedosraiati
zapadrii
i* J;;;r:"rr,
h""ls"i"-t*rJl
ili
ukrsnicom brodj i transepta sa arkaturom
i 1"A"r, deo gornjih pro_
zora poduLnog broda. Medutim, oni
su tili-,n".ou^,no, nagovesteni
u glavnim crtama: bazilika sa g"i".i.i"-"'J
ravnom tavanicom, pe_
tobrodna u podutnom a"t" i hoii, .t,j;;;;r;"..o
visoka; trobro<l-

Pjza, katedrala I zvonik sa jugozapada. Katedrala Je poCeta da se gradi, 106l, godine, kao ba
lika sa galerijama, lavne tavanlce, Ea nizim trobrodni.m kral(ovima transepta i izdvojen(
ukrsliicom broda i iransepta, Zapadnl deo glavnog broda sa {aaadom I gornji spratovi ukrsnj
broda I transepta sagradehi su kasnlje. Ali, dvodimenzionalne itrkruEtacije u mermeru r mr
gobrojne galerije-Iode doprlnose da cellna deluje jedinstveno I raskosno. Zavrlen posle dut
trajnog gradenje, tofanj se nakrivlo zbog ncjednakog sleganJa temeua. vidl stranu 110.

ni transept je od glavnog broda odvojen malo niZim galeriiama-mostovima; bogat, ali povriinski ukras se sastoji od raznobojne merInerne oplate, arkada i inkrustovanih 5ara. Ta rasko5 je, bez sumnje,
blla namerna; niko ne moie da odoli rasko5nom dejstvu zidova od
sjajnog mermera i nizova arkada koje prekrivaju sve powiine.
Osetljivo oko je odarano.Medutim, posmatrad koji traZi strogu graditeljsku razumnost neie tu niSta naii. Uprkos razvijenom tranieptu, ne postoji prava ukrsnica broda i transepta, kupola jajastog
oblika lebdi nad najmradnijim delom glavnog broda, krakovi transepta su ogratleni i odvojeni galerijama-mostovima. Ko bi porekao
da mnogobrojne moguinosti sagledanja prostora po dubini, imaju
svoje skrivene draZi? Pretpostavke, iznete povodom imena neimara

1i

Crte'

4A -

Firencs,

t.rctionlco.

Spoljqin|i

izOLed, sa zapadnlm

horom.

Vid.l

stuanu

tt3.

- Busketos- koje zvudi svakako grdki, mogu da

izgledaju privladno, ali nisu uopste neophodne za objasnjenle posebriosti gradevine.
Sa piza.skom katedralom,. romanidt<o graiitetlstvo u T"oskanije
dosta.rano dostiglo odigledan i pravi ulhr.,a"," koji je upadliiviii
od.vrhunca lombardijskog graditellstva (Svetog ebondla ., forn.,j.
Ali, ta velika katedrala nema, dak ni u celini, nilednog jedinog svog
sledbenika. Romanidke crkve u pizi, na primei San"paolo nlpl
d'Arno (osveiena 1148.godine), i mnogobrojne graclevineu ""susednom gradu Luki, duvaju oblik jednostivne bazilike sa stubovima,
ravnim drvenim krovom, sa tri broda bez galerija, najdelde bez
transepta - Sveti Martin, Sveti Mihailo. Naglasak je siavljen na
spoljaSnjost, koja dejstvuje galerijama sa stubovim; i ink;stacijama u-mermeru. Uprkos velelepnosti i sjaju njihovog
izgleda,uprkos njihovom odudaranju od uobidajenrrr-ottit<aprosirai'e
bi tr"balo zaboraviri graditeljsku zamisao ovih, najdesSebazilikalnih prodelja, preko dijeg je dvoslojnog, izdubljenog ,ktopu ova oblast d'ala,
moida najznadajniji doprinos celokupnom Eu.opikom graditeljstvu.

\42
\

5i
Lr Masa'Maritima.
U unutraSnjem prostoru se ova zamisao pojavila u drugom obliku.
Ona odreduje nadin gradenja, Sv. Jovana, krstionice u Firenci, smeStenezapadnood katedrale.U pitanju je uobidajenacentralnagradevina, ovde u obliku pravilnog osmougaonika.Ravni zidovi i veliki
krov u obliku Satora dine spolja5njostlepih srazmera,Sto joj, uz
jednostavne oblike mennerne oplate, daje plemenit izgled iivota.
U unutra5njosti iznenaclujeogromna kupola s manastirskim svodom
velikog raspona, prekrivena mozaicima. S graditeljske tadke glediSta, vredan je pomena izdubljen sastav gornjeg pojasa zida. Mali
prozori se nalaze na spoljnoj povrSini zidova. Unutra5nji probijeni
zid sadinjavaju pilastri, stubovi i grede; izmeclunjih se nalazi galerija za prolaZenje, kao tanak isedak prostora. Istorijski utvrdeni
datumi oko godina 1060.i 1128.ostavljaju Siroko polje za odredivanje porekla presudne stvaraladke zamisli, koja je odevidna samo
na zidu, a ne i na kupoli, sagradenoj takode s izdubljenjima. Posle
vi5e vekova ponovo se javlja u trikonhosnoj gradevini sa kupolom
firentinske gotidke katedrale, a, zatim, u mnogobrojnim renesansnim
gradevinama.
Ne samo zbog antidkih spolija i pojedinih oblika iz antike uzetih,
krstionica nas navodi da govorimo o protorenesansi; ona zaista
oZivljava u nama oseianje za lepotu, radost Zivota, atmosfem renesanse.Posredi je tu genius lociFirence jer se bronzana gotidka vrata
Andrea Pizana isto tako dobro slaZu sa rornanidkim graditeljstvom
kao i vrata Lorenca Gibertija iz XV veka.
San Miniato al l\{onte, crkva benediktinskog manastira, sme5tenana
jugoistodnoj kosi s druge strane Arna, ima svr.rdaistu mermernu
oplatu blagih boja - i u unutra5njosti (iako je ona kasnije oplaiena i oslikana) i na fasadi. Ni ovde naudnicinisu sloZniu pogledu
vremena nastanka pojedinih delova,jer- se, uradeni zanatski savrSeno,uklapaju uvek u prethodne oblike, stvaraiuii umetnidku celinu. Obrada povr5ine,i u unutra5njostii na spolja5njosti,ima prevashodnodejstvo, mada izridito smenjivanje podupiradaistide podelu na traveje, koja je podl'udenapotpuno saduvanim (5to je veoma
retko) lebdedint lukovima. Prostor deluje jako rastresito, demu doprinose otvorena kripta i uzdignuti hor.
Pored glavnih dela koja smo spomenuli, postoje gradevine i u susednim mestima - Empoliu, Fiezolu, Pistoji i Pratu. One su sve
svedodanstva,krajnje odnegovanegradske kulture i odreduju opStu
predstavu o romanidkom graditeljstwr u Toskani. Sa mermerom kao
prevashodnom gradom, inkrustacijom ukra5enim povrSinama,velikim brojem pojedinosti uzetih iz antike, one dine da nam ova oblast
iz$leda kao jedinstvena protorenesansnaoblast, daleko vi5e od Rima
i sa mnogo jadom unutraSnjom opravdanosti od Provanse- kad se

CRTEZ

t8

Firettca, krs

Firenca, St
TABLA sTF

113

lnrsll

Flrenca' san Mlniato, pogled na istodnu

stranu unutrasnJosti. BoJeni ukras 've crkve
Je uzor
fomanidke
umetnos'u
Toskani. Tu moze da se izudava deJstvo skerctne
drvene tavani.ce l
lebdeclh Iukova, inaae vrro retko saduvanih.
Krstoorbazni
eetvorolisni stupci, koji se na rrr
n:'ina
smenjuJu sa vitkim
stubovlma, za zid su veani
prrsl.nJenim
polustubovima.
Lebdcci
iukovl dele prostor na traveJe. pocjna
optata Je lz t20i. gollne, Vjcli stranu il3

na potonjr

i ' : t l v o J . r ! l i , l ; . l i c i r ( i t - l ) i . i eL l i l l c t l l l u l i c

Lii)lllstl,

I L)siiitl.Ll

5b

nc sadinjavaju sarlo gradovi. l"loramo, t:,rkode, cla razmatramo i

rrmetnieke pojave na sclu, utoliko pre Sto se op5teevropske, prave
romanidke osobine, tu jade istidu.
Ovde, takocle, ima mnogo bazilika sa stubovima; moLe se reii da su Bazili
stttbo
one ovde prevashodne. Medutim, kao u severnoj Italiji, monolitni
stubovi i antidki stubovi sada su desto zamenjeni gradenim okruglim
stupcima, kao na primer, u San Godcncu u Fiezolu, San Dovanijr-r u
Cokoliju kod Viterba. U nekim crkvama se na tim mestima postavljaju ial; i pravougli stupci - Cerdina, Sveti Hristifor u Luki (u suscdnim oblastima na istoku - Ro5olo i San Pjetro ad Oratorium).
Snrcnjivanje podupirada, koje smo vci sleli u Firenci, nije inade nepoznato: Izola Meteliano, Setimo. Jednostavr-rije,uglavnom starije
gradevine, zidane su od lomljenos kamena i od malih tesanika; i u
ostal;m <lblastirna, ncl'e irnaju ncraiiJanjcne zidove, a nekc, opct,
lczenc i niz slcpih h-rkova.Zidanje lepim klesar.rimtesar-ricinlapovezu.je se sa slepim lnkovima i sa polukruZnim lukovima na prislon.ienim stubovima ili pilastrima. Narodito su fasade bazilika i apside
tako ukra5ene, mada nekada i bodni zidovi. Tom obliku srodno
ra5dlanjavanje nalazimo i na Sardiniji - sa najznadajnijoln grader'inom u Porto Toresu - kao i na serrernoi obali, sve do Ligurije. Tu,
u njenom glavnom gradu, Denovi, postoji veliki broj romanidkih
crkavii. Cak i u Toskani nalazimo pojcdine gradevine od opeke, na
kojima se, takocle, pojavljuju uobiiajeni oblici, na primer nizovi
rrkr5tenih lukova. Unretnidki oblici, koje bismo mogli da smatramo
svojstvenim srednjem veku i antiklasidnim, nisu nikako retki; setimo se samo stubova sa dvorom iz Gropine i Svctog Kirika u Oiiji
Predstavlieni su, uostalom, svi oblici omiljcni u romanidkoj umetnosti na Zapadu: kula nad ukrsnicom broda i transepta (A5ano),
,:icambulatorijLrm hora (San Antimo), dvostruki hor (Porto Tores),
prodelje sa dve kule (San Salvatore u Monte Amiati), galerije sa niSama (prva pojava prave lon-rbardijske galerije u Artiminu), ra5dlanjen stubac (Sovana). S dmge strane, treba dodati da su tu to uvek
izuzeci, a da su preteZne uobidajene toskanske odlike; dejstvo kochc
i okuplienost spoljnih oblika uveli stt zanemareni; nije uobiiajena
fasada sa dve kule, vei jednostavna ofasada poprednog preseitau. Irzsr:
prcs
Zvonik najdeiie ostaje izdvojen, prcdvorjc je samo retko dodato
(kao u KaBi). Transepti su retki; primeri, najdistije izvedenih u graditeljskom smislu, nalaz,ese u jeclnobrodnim crkvama (San Salvatore, Ferentilo, San Veriano, San Dusto). Pomoiu tri visol<e apsidc
graditelji su postigli isto dejstvo velelcpnosti kao u Apuliji. Kripta
se desto otvara prema glavnom brodu.
prive TosSa nel<oliko porricnutih crliava vei smo prekoraiili rn'-'t1e
kane tr u3li u strsedne oblasti srcdnje Italije. Sa tailie glediSta istorije nrnctnosti geografskc meile mogu da izgledaju nepouzda.ne.Um- Unil

$4

4/I--

,+

portonolo,
eZ 49 Ankono,
Suetc Ma'.. Pogled,
ra istotal
d,eo lButtaSnlosLi
I sLronu 717.

Crtez 50 LunJano,
iatodnl d,eo unutrafnJostt,

ctkus,

pogled,

VLd,l strsnu

no
117,

brija i severni Lacijum, kako izgleda, ne pokazuju jednorodne posebnosti. Proielje Svetog-?etra k-od spoteta i pt.ti-i:l,
crkava san Felidea i pjedivarea mogre bi au rJ r*u#u:it :"a"ou.oa"ir,
t""
ska varijanta toskanskog ukraSavaija povrSine. Tu sreiemo "*uri:istu naklonost ka podeli povrSina na pr"uo,rglorru polja, koja izgieda
tako
-sreiemo "
karakteristidna. To rasdranjavanj e po"vrsine
podjednako u
Bacanu ili pentimi, kao u Fizi, irtl iti Firenci.
Rim Grad Rim ne daje ogftoj slici graditeljstva XI i XII
veka neke posebre.crte. ro-3e toiikoior""6
au-r"'eorr"t jako iznenaditad
-ottriuu*o,s"
nade licem u lice s nekim romanidkim zdaniem. i"
jednu apsidu s Iombardijskom galerijom u San
Dovani e paolo; nekoliko vi5espratnih kula-oraksaiih porukruZni- ot"or""i*
ma u Santa Uariji in.Kosmedin; jednostavna predvorja, na "rtua"primer
u San Dortto in Velabro; zatim, Logato ukra5ene klausire; 'ru" to,
uglavnom, pripada kasnoromanidkoj-umetnosti.Raskosnommozaidkom i kamenom inkrustacijom Kosmati ukrasavaju ri"u.r"
graclevina,kao i pregrade, kivorije, propovedaonice,episkopsku
""irt
sediSta, podove i druge pojedine aetove brojnih
lride.,irra.
U istocnom delu srednje Itarije (Marke, A-bruci),
"rt"""if,
kao i ri Lombardiji, ima romanidkih dvoranskih crkava, ali i bazirliku baduastog
svoda. Narodito pada u odi nekoliko krstoobraznih crkava sa poduZnim badvastim svodom glavnog broda, k"i"g
i
"or"1tubovi,
s kulom sa kupolom nad ufrsnicom broda i traisepta.
one mogu

Crtez 5l Aslzl, Spett Pctar. Izgled

lstod?og
d!la unuttaanlostl.
Vld,i d,ole.

Crtez 52 VldI strqnu

Trcnl,

katediaLa.

Pog

ltE.

da se uzmu kao posebna skupina. Njihovo glavno mesto je, odigledno, Ankona sa svojih pet romanidkih crkava, od kojih su najznadajnije Santa Marija u Portonovo i katedrala Sveti Kirijak. Toj
skupini bi se mogli dodati San Leo i Lunjano. Trobrodni hor Svetog CRT
Petra u Asiziju pokazuje da se prostori, po izgledu slidni dvoran- CRT
skim, sa kupolom izmeilu poduZnihbadvastih svodova,mogu naii i u
srediStu Umbrije. (Takav raspored prostora se moZe dosta teiko
objasniti upuiivanjem na Lombardiju. Kao i susedneoblasti Toskane, koje smo samo ovla5 dotakli, ova skupina zahteva posebno
proudavanje.)
Vizantijska vlast se dugo odrZala u juZnoj Italiji, narodito na istod- APL
noj obali, ali tu nije ostavila tako znadajna graditeljska ostvarenja
kao na severnom Jadranu. Na jugu su Arabljani 917. godine zatu;eli
Siciliju. Na tirenskoj obali su stvorena nezavisnavojvodstva - Benevent i Salerno. U XI veku se to neobidno stanje promenilo. PribliZno oko 1030.godine Normani su zauzeli Apuliju i druge zemlje
na istodnoj obali. Pod svojim vojvodom Robertom Gviskardom, oni
su stvorili nezavisnu drZavu, koja se od 1061. godine proSirila na
jug. Pred kraj XI veka, ceo jug, ukljudujudi i Siciliju, u njihovim je
rukama. Ovo osvajanje i osnivanje nezavisnedrZavei ovde su stvorili uslove za razvoj prave zapadnjadkeumetnosti.
U Apuliji nastaje skupina znadajnijih crkava svojevrsnog oblika. Bar,
Uzor-gradevina izgleda da je Sveti Nikola u Bariju, zapodet 1087/89, CRT

sieplllr

Crtet

53 -

Batt,

Sueti

Nikolo.

Istodni

deo

urTutrssnlostt,

Vid,l

stranu

117.

delimidno zavr5en_1132,
osvecen 1197.godine. Za njim se, u XII
veku, niZu katedrale u Bariju, Barleti, B-itontu, Traniju i Troji, kao
i mnoge druge crkve. Kao Sto je R. Krauthajmer pokazuo, ririitit"
etape izgradnje Svetog.Nikole, izgleda da su bivaie svaki put opo_
na5aneu potonjim. Vitki transept, u podetku produZen (to jest, bez
ukrsnice sa brodom) sa tri vrlo uske, neposrei.ro nu istodni ziil naslonjene apside, na slidan nadin su opo.risu.r" i u Bitontu i Molfeti.
sz Bari i Matera imaju kulu ukrsnice bioda i transepta i neobidan raspored spoljne istbdne strane, gde su apside obuhvaiene visokim
zidom, te zajedno sa transeptom dine moinu celinu. Brodovi su uvek
dati kao bazilike sa stubovima, ravne tavanice, ali - za razliku od
drugih gractevinau srednjoj italiji - one izgledaju potpuno romanidk-i, zbog smenjivanja stubova i stubaca, ,Uog- gui".iia i vitkog
oblika prostora. spolja je to naglasenovrlo aubok'im pol,rk*ir,it't

ar.liaQallli.!

lta Doe tirln

ill oLlO\ liila,

lzllilu

:!ulIlI

su I)!)!d\

1JLr,v

galerije sa stubovima, koje odgovaraju unutra5njim galerijama (emporama) i sa kojima su podvedenepod isti krov' Ove slepe arkade,
kao plitke, desto se nastavljaju i na istodnom delu, a pojavljuju se,
u izmenjenom obliku, na zapadnim prodeljima, pokazujuCi bazilikalni presek prostora. Ali, ove crkve izlaze iz uobidajenog >italijanskogn okvira mnogo viSe zbog kula nego zbog pomenutih odlika. U
>porpunom programu( ne javlja ih se manje od pet; dve na bokovima zapadnogprodelja koje je na taj nadin obuhvaieno i nagla5eno,
dve na istodnim uglovima, jedna nad ukrsnicom broda i transepta.
Ishod toga je pojava skupina kula severnjadkogtipa, koja se, medutim. na severu nikada ne nalazi u tom vidu. Ona odudara od
kampanile, posebnogzvonika pored crkve. ViSe ovakvih crkava, koje
se nalaze sasvim blizu obale Sredozemnogmora, ostavlja utisak narodite i dudne lepote.
Mada po op3tem rasporedu prostora katedrala u Ruvu nije tesno
vezaDaza ovu skupinu, pokazuje sa njom slidne pojedinadneoblike'
Katedrala u Aderenciima hor sa deambulatorijumom, Stoje, takode,
odjek Severa.Mada su joj oblici jasno romanidki, Molfetu moZemo
da uzmemo kao poslednji odjek, jer tu nailazimo na kupole nanizane nad glavnim brodom, Sto je graditeljski oblik Istoka.
Skupina u Bariju predstavlja stvaraladku snagu oblika apulijske oblasti. To je apstraktno redeno.Drugi bi pre rekli da je posredi normansko ostvarenje na stranom tlu. No, svejedno, nalazimo se pred
novinom, koja ranije nije postojala u tom vidu i za dije istovremene
analogije ne znamo. Kao i najveii broj cistercitskih crkava, ona je
normanska po duhu. Ali, ona nije tako normanska da bi dovek mo'
gao da zamisli jednu od ovih crkava na tlu Normandije. One su
proizvod drugog tla. Hteo bih da to objasnim. Neki elementi se nalaze i drugde, bilo pojedinadno bilo povezani sa drugima. Narodito
u Lacijumu nalazimo transept u njegovom prvobitnom obliku, to
jest u vidu nepodeljenog prostora, sa tri visoke apside (Ananji, Salerno). MoZda je Montekasino polazna tatka za ove juine obtrasti.
Ali, romanidka crkva duvene opatije Svetog Benedikta, vei od XII
veka viSe ne postoji; zavisimo od sporednih izvora, sa svim njihovim neizvesnostima,kao Sto je to sludaj s Klinijem i s matidnim
opatijama velikih monalkih zaduibina u zrelom srednjem veku.
Jednorodnost apulijske skupine joS vi5e pada u odi kada se posmatra Sicilija, koju su Normani neSto kasnije zauzeli,Sto dozvoljava
pretpostavku o postojanju neposrednih veza.U stvari, te veze nisu
tako tesne. Medutim, tu se nalazi gractevinadije su normanske crte
nesumnjive - katedrala u Cefaluu. Visoko izgraclenaistodna strana,
transept i hor, razudeni su visokim, ali Sirokim i plitkim, zidnim
ispustima. S unutra5nje strane ima galeriju za prolaZenje,a sa spoljne niz slepih arkada. U pitanju je jasno normansko nadahnuie. Ali,

(l i

SICILIJT
KAMPAI
KALABF
cefalu
cnrEz s,

Sredozemlja- koja, nreclutim,irokaztrjedosta eklek'tiikih osobina'

i"a"r iga" u juinoj Spaniji i na Balkanu, gde se ogranci kultura
p."piic,i, do i! closio io tuto sjajniir, ali i dvorski izve5tadenih
ostvarenja.
Ta umetnost, ipak, nije ogranidenani na glavna mesta, koja smo
spomenuli, ni na Slcliiiu uop5te, iako tu naiazimo njena najbogatija i najznadajnija svedodanitvu.Ona se Siri sve do oblasti Napulja,
gde katedrala ., kazerti Vekiji, na primer, ima vrlo slidne osobine.
vrlo jasno na sic!
isprepletane arkaclice na spoljaSnosti-podseCaju
lijanske crkve. Tu je okrugia kula nad ukrsnicom broda i transepta
lepo uklopljena.

C r l . e : Z5 4 - - C e / a l u ,

kated.rala. pogle(I na istod7li dco sal seuerc. Vidi

strfnu

iJ -i

ttg

na spoljnjem zavrSetku, krovu, stvaralaika snaga slabi. U pitanju

su nuZna, neotekivana i nepravilna reienja. Sacla5nji poduZni broci
niZi od poprednog broda nije, svakako, bio pn,obitn<.r tako predviden. Divan predeo oko njega poznat jc iz romantidarskih slika.
treale Inade, najznadajniji spomenici se nalaze na severnom delu ostrva,
pogotovu u Palermu i Monrealu. Uglavnom su izgradeni posle 1194.
godine, Ll vreme kada su ovde Hoenitaufenovci prihvatili norrnzursko naslede. Tu, na Siciliji se nalaze grobovi .u."ua Hajnriha IV i
Fridriha II. Nekc crte njihovog opiteg rasporeda izgleda vezuju ove
dve katedrale za Apuliju. Brodovi su u obliku bazilika sa stubovima,
ravne tavanice, sa arkadama Siljatih lukova, ali bez galerija. Osim
toga, u Palermu postoji skupina kula, a u Cefaluu fasada sa dvema
kulama na bokovima. Kao u Bariju, tri apside katedrale u palermu
zatvorene su skoro potpuno u jednu celinu s grarlevinom. Ali, op5ti
utisak koji pruZaju ove dve katedrale, kao i druge manje znadajne
gradevine, jako je razlidit od dejstva apulijskih spomenika, jer ovde
ne prevaZu velike povr5ine, zapremine i strogi nizovi polukruZnil.r
lukova. Raspored prostora i spolja5njost, skoro potpuno su prevladani utiskom koji ostavlja ukras: spol.ia raznobojni kamen, sloZena
raSdlanjenost, bogati i Zivi oblici zidova, a unutra vizantijski mozaici i islamske ,stalaktitske< tavanice. U pitanju je zanimljiva i
svakako upedatljiva umetnosl - posebno u okviru predela i flore

la4

V. OBLAS-I'.I IZME,DU SEVERNOG MOP.A I JADRANA

oblasti izmeclu Loare i Rajne i izrnedu Loare i Duera,

podveli smo
p-od op5te izraze >Jezgro.Europ"u i
Evrope.,
"Jugozapad
zbog lak5eg pregleda,le( zato Sto o.r., 6ro1"l.,.
";;;;o
zajednidkim
osobi
.rgc graditeljstva zaista predstavljaju celinu. ali,
bis*o
l-u'ml
mogli sa rstrm ubedenjemto da kaZemoo Jugu Evrope, "e
gde se glavne oblasti
viie zajedniCkimrazlikovu,ri"* oa av"eluvetltit
:ivalajq
,
gore naznadenihoblasti,nego zajednidkim
osobinu-o n.uJrt"tiiiuu.
Za zemlje sme.tenena istok-uod Rajnske
;;;j;;";';;"
da us.tanovimopodelu na umetnidka podrudja.
"bl"r;il;;
U severnom delu tih
zemalja, joi u XIIXII veku, jasno se izdvajaju
dve umetnidk. ot_
lasti - vestfalija i donja sakstnska, t o.;uuii-'ogtu
urti ,t uuc".,ot *
postojbina Saksonaca.Inade, u ovom razdoblju"
st""r""l" i"i.r":i"
skih umetnidkih oblika
9staj9_j9su-stanju zaderka.T.';":k;;ij;,
od.kraja XII, a jo5 jasnije
r_rXiti veku, menia. No, to
na5egrazmatranja.
"i:"'pr.J"i.t
Romanidke gradevine..nalazimo,rede ili gu.ie rasporedene,
u Sirokom pojasu od Norveike do Daimacije, aif.i., od
Severnog;;.;;;
Jadrana. Na istoku od tog pojasa, ., XiZiir veku,
sa taefie gfeaisia
istorije graditeljstva, nalalise >nidija zemljau. Unutar
orogu;;t;;,
ne. radunajuii tlva pom-en,ta izuzitka. te5io je
raspozniti^ e;;
osim uskih lokalnih okupljanja. To, naravno, ne
znadi da u tim
prostranstvima neiemo naii nista drugo do nejasne
mesavineobrita
i uticaja. Tu, takode, raspoznajemoiz"vesnu,jUo.i"""rt"
k&;;;i:rt
od geografskog
-potoZaja.Tako, sever"" oUturti' pot;j;l;j;
srodnost sa graditeljstvom u oblasti jezgra Evrop",
ir-.du ion.. ,
n,ajugu. Tu nalazimo usamljene teZnje ka graditelj:.11?,:1q:.ole ka
bogatom,.meilutim, strogom raspoiedu
,t-I?l
:*uptlt,
frostora,
KoJece
postati jasne u razdoblju Hoenstaufenouaci.
oklevamo da i
na.ove oblasti primenimo izriz ,jezgro Evrope<, ,izmedu
Loare i
Rajne", jer se tu, u XI i XII veku,iikako ne obraduju
ili J;L;
obraduju prava pitanja graditeljst";, t"j;;
oblasti izmedu Loare
u,prvom redu: raSilanjavanjezidova i njihov izdubi,^11J1:,ttol:
Uenr sklop (hodnil( za-prolaienjei lombardijska galerija), spratna
izgradnja (galerije,triforijumi, Lhorovi sa spratovimao),
trikonhos_
na osnovai bogatije oblikovanje dvopolnih ,k"pir.,u,
t;; i;;;;;;vanje. JuZno od Majne, posebno u otlasti go..rieg i
srednjeg toka
Dunava, postoje izvesnejednakosti sa Jugorn fvio[e.
R"r;;*?;;;stora je tu skoro uvek. jednostavan,biz transepia,
bez'dvopJlne
izgradnje. Ra5dlanjavanjena spratove i traveje j" ."tk",
fi";jt
""

teZnja ka podeli zidova. Skroman je udeo u zasvodavanju.Ali, to

se sve uop5te ne odnosi na samu vrednost graditeljstva.
Ako vidljivo i opipljivo predstavljanje zdepastih oblika, teSkih kamenih kocki, smatramo kao odliku romanidkog graditeljstva, Vestfalija tada pripada oblastima kojc su u tome posebno uspele i koje
moraju da se duju u koncertu evropske umetnosti. Suprotnosti sa
zemljama donje Rajne, zapadnim susedima,s jedne strane, i bliska
srodnost s donjom Saksonskom, s druge strane, jako su poudne.
Vestfalija je u mnogom pogledu klasidan sludaj orodovske postojbineo, koja se, uprkos istorijskim promenama, do naSih dana moZe
jasno odrediti. Proteie se od stare plemenskegranice prema frana6koj Rajnskoj oblasti na zapadu do Vezera na istoku; od planinskog
Sauerlanda-Zig i Eder - na jugu do dubokog prodora u ravnictt
severneNemadke.Ako, polazeii od podataka koje nam pruZaju spomenici, Zelimo tu da povudemo prirodnu meclu, onda je to upravo
Severno more.
Daleko najveii broj danainjih spomenika u Vestfaliji potide iz vremena kasne romanike (i gotike). Or-raje poznata kao zemlja dvoranskih crkava, koje su tu, od druge polovine XII veka, u velikorn
broju i u raznim oblicima podignute. Da li je to sludaj da je, vei
u otonskom razdoblju, upravo ovcle,u Paderbornu, jedna od najranijih crkvenih gradevina - kapela Sv. Bartolomeja (oko 1017.
godine) -'kao dista dvoranska crkva podignuta? Dodu5e,izmedr-r
ovog usamljenog sludaja i kasnoromanidkih dvoranskih crkava viie
od jednog veka ovde nema razvojno-istorijske veze, neposrednepovezanosti,pa dak ni posrednog oblika, plitke kupole na stubovima.
Slidno je i sa Vijenom na Roni. Ali, i ovde i tamo ove crkve podstidu na razmiSljanje.
Poslednja istraZivanja su otkrila u Vestfaliji iznenadujuie mno5tvo
karolinSkih i otonskih gratlevina. Vreme salijske vladavine, nasuprot, nije posebno obeleZeno.Uprkos tome, ni ovde nije teiko shvatiti >vestfalskonu graditeljskoj umetnosti. Abdinghovska crkva u
Paderbornu, gde su kasnije podignuti svodovi uklonjeni, jedina je
dosta velika bazilika s ravnom tavanicom, koja moZe da posluZi kao
primer vestfalskog ostvarenja toga tipa crkava: prostor nije visok
kao Sto je desto na Rajni, vei je vi5e zdepast; zidovi su debeli, bez
ikakve raSdlanienosti;stupci su obidni detvorougaonici;hor sa ravnim zidom.
Sve je to malo da bi oznadilo poseban rod u umetnosti; ali u poredenju sa smenjivanjem podupirada, tako uobidajenim u donjoj Saksonskoj i Rajnskoj oblasti, odricanje od naglaska koji taj ritam
daje, izgleda isto toliko karakteristidno kao i odricanje od ra5dlanjavanja. Ako se izuzmu kasnije postavljeni svodovi i druge izmene,
to moZe da se vidi i na drugim bazilikama sa stupcima, kao na
primer u Kapenbergu i Heksteru, ili bazilikama sa stubovima, na

tv

VESTFAI.I

Paderbonl

r23

r(rLa.

gLed

sa rekoistrukcljorrl
st1'an! 125.

zultLc|4o

romaniAklh

2<l4tL1a.

krovota.

L:

Vidl

&mmfi
0fr0fr
O&Jfr

lanie

p1i3er u Nojenherzeu..Kratki i zdepasti stubovi

u Nojenherzeu isto
toliko govore o vestfalskom oseianju
,.*-"r.
kao i odsustvo
ojadanih lukova, kao obrika rasdlanj-avanja
"u - ili uorle ,ee""o oJJcanje od njih - na svodovima bodnih brodova iri
hitti. sJ"i brodovi postaju, tako - dugi hodnici; tavanice kripti -l
L"rn"rrit
levaka.
"Z
Ali,.ni
^Vestfalija nije bez izr;:;etaka.Crkva u Frekenhorstu (osvedena 1129.godine), u novije vreme dobro restaurisana,
iedina ie sraclevina kojoj se na
L;;;;ff;;
.u
_svaki drugi stubac gi;6
polustub, a bodni brodovi
imajJnizov" ,t""pn i;i.;;:
U ,;;;;;
kom razdob_lju-glavni
brodsvakako nije bio zasveden.SadaS"ii svod
je pre bito r," rnanio, ali se raSdlan3u;uCauloia
i._,_tlt]!!t:,Kako
p'slon;enih
stubova, koji je trebalo da oblikuju travejj, jo5 i danis
moZeraspoznati. Od polovine XII veka tu se,-kaoi
iL1"i,
potpuno zasvoctavajunizom vezanih traveja. Crkve ".
".fi"
koje zu ;J;;
lmate ra\/nu tavanicu, u potonjim vremenima su zawedene.
Kao
prekomerno.te3ki, glomazni oblici, stoje ispusti u vidu nslonovskih
n-ogu(,na zidovima katedrale u Sostu. po ovim crkvama
se moZe
shvatiti da su se neimari te5ko odlud.ivalizi tu*"""
.uoa;,;
d^
su Zeleli_daim daju jaku i temeljnu osnolu. Zasvedene
Luo
crKva u Kapelu, pokazuju od podetka sridneosobine. one ".t
".,imaiu
sve
kratke i-Siroke prostore. Vestfalija je do gotidkog razdoblja
sadlvala naklonost za pravougaoni hoi bez apside.
y,]/e.stfalijl :" ,r"p,a+" zdanja vrlo-znadijna i svojevrsna. Zapadno
zoanJe s tri kule, koje smo vei sreli na donjoj Rajni, nalazi
se po

celom severozapadnom kraju Nemadke, ukljudujuci i donju Saksonsku. Najvelelepniji primer, posle sredine XI veka, svakako ima
katedrala u Paderbornu: visoka detvorougaona kula na dijim bokovima se nalaze niZe, okrugle kule za stepenice. Taj oblik je izmenjen u Heksteru, Frekenhorstu i Nojenherze!. - Ali, najduvenija
crkva u celoj Vestfaliji je Korvej, jer se tu nalazi jedini potpuno
saduvani karolin5ki ,vestverkn. Svoj sada5nji spoljni izgled crkva
je dobila tek u XII veku, kada su sagradenedve visoke ugaone kule,
povezanepoprednim postrojenjem sa otvorenom arkadom - 5to ie
jedno od mnogih reSenja zapadnog zdanja, koje posreduje izmectu
'Iu
ravnopravno udestvuju ,vestverk", popredno zapadno
tipova,
zdanje, prodelje sa dve kule. Na slidan nadin je oko 1072.godine preobraZen mindenski >vestverk(, a 1150.godine izmenjen je jo5 jedanput izgradnjom ogromnog poprednog postrojenja sa kulicom u
sredini. Kasniji sledbenik jedinog karolinSkog "vestverka< je zapadno zdanje u Kapelu, iz wemena oko 1140. godine; znadajno je
da je prizemna dvorana, koja je u Korveju izgradena vrlo gospodstveno sa stubovima, ovde pretvorena u te3ku, nisku dvoranu sa
stupcima.
Kao u mnogim drugim oblastima, i u Vestfaliji se posebne osobine
umetnosti desto vrlo jasno vide na jednostavnijim delima. Covek
mora da se divi da je neimar u Lisborntt znao da podari jednoj
obid.noj.zapadnojkuli mnogo temeljne snage,Sto je posebno,upravo vestfalsko obeleZje. Nigde drugde nije telo kule tako proZeto
svetlo$iu i olak5ano sa po tri dvojna prozora na svakoj strani trospratne kule (to jest, 36 prozora)! Zbijene skupine uskih prozora,
koji lide na rasekline, (ine izrazitu suprotnost te5kom zidu. Kada
posmatramo, kako je postignuto snaZnodejstvo tdla zgrade,kao Sto
je ovo, kako je izbegnuto raSdlanjavanje, kako su otvori istaknuti
samo kao suprotnost zidu, navedeni smo da pravimo poreclenje sa
bazilikom sa stupcima, sa ravno zavr5enim horom, sa svodovima
bez ojadanih lukova. U pitanju je umetnost Skrta na redima, vezana
z-azemlju, kadra za izuzetno monumentalna dostignuCa.
Slika graditeljstva u Vestfaliji ostala bi nepotpuna, kada ne bismo
spomenuli mnogobrojne jednobrodne crkve, koje su destozasvedene
u kasnom razdoblju romanike. One potpuno preovladavaju na severu, na frizlandskoj obali. Tu nalazimo crkve-dvorane, diji brod
moZe da dostigne duZinu od 40 metara, Sirinu od 10, kao u SilenStede.U drugim oblastima takve razmere bi dostigle trobrodne
crkve. Ovde postoji unutraSnja srodnost sa Akvitani-jom i njenim
jednobrodnim crkvama sa kupdlama. Posredi je izrazito >umetnidko
htenjeo, narodita naklonost ka velikim, nera5dlanjenimprostorima.
U kasnoromanidkom razdoblju, u obema oblastima je do5lo do istih
ishoda - jednobrodno zasvedene crkve s transeptom, takozvanog
stila Plantageneta u Frizlandu (Otmarsum, Pilsum, Varel) i do dvo-

c&rvz I
|
bl
Korvei

Minden

Kapel

Lisborn

Frizland

*{$

Ierlhov,
rzmedu
Ifavela
i Elbe, crkva
premonstratskog
manastira,
osnovanog
je,
l1t{. crkva
|erovatno,
bila za!'rgena 1200_godine. Bazllika ravne ta\.anice,
cela lzgradena
od opeke, OstavtJa
utisak
naJcistijc
graditelJske
umetnosti
zrele romanike
u istoanh
ividnlm
obLasilma
starog
Zapsda. Krtpta
je lzvudena sve do ukrsnice
broda i transepta I otvara sc prema srednJem
brodu. vidl stranu l2g.

r i i i r c L r A i i v r t a n r j r ,k a o i u V c s t f c l i . l i .C a k j e i k u p o l a s t i s v o d , p r e kriven ukrasnom rc-brastorn ntrcZom, slidan li obenla oblastima.

Nijeclna druga evropsha oblast nije bila tako opsenjena Cudesnim D O N J I
r i l m o m > s t r - r b - s t u b - s t u b a ckna, o S t o j e r o d o n j a S a k s o n s k a . N e r n a SAIiSC
o i r l a s l i g c l c o n n i j c p o z r r a t . A l i , S a k s o n c i s r , ru I o ] i . u d v a l e l i a , n a p r e v i l i o d n . l e g ao m i l j e n i n r o { i v ; o n j e p o s r a o g l a v n o o b c l c z j c n i i hovih lepih crkvenih brodova i jeclna vt"sta svuda prisutnog motiva
Li njihovom gordon.r, katkacl strogom graditeljstvu. Opet prevazilazeii Vcstfaliju, oni su pretvorili zvonik u zid-Stit BoZije tvrclave,
i tako, pronaili obrazac kojeg su nemaiki naseljenici prencli daleko
prcko Elbc. Kao Sto ime vci kaZe, i to ie oblast, koia se moZe odrediti odlikam:r njcnog stanovniStva. iako raspoznajernoosobine
njenog graditeljstva na spomenicima raSirenim u pojasu jasno omcclenom Vezerom i Elbom, koji se, kao i u Vestfaliji, proteZe u pravcu
zapad-istok, u obliku dosta Siroke trakc, uz ivicu srednje visokog
planinskog lanca Solinga i Harca. To je, u stvari, produZetak Vestfalije na Helvegu.
Na severlr je pribliZno omedena pravcem Minden-Hanover-BraunSvajg-Magdeburg. Pojedinadno se spomenici javljaju i dalje; na
iugu je te5ko izdvojiti spomenike Tiringije, jo5 malobrojne u naiem
\/rL-menskom razdoblju. Saksonsko vojvodstvo, u XI/XII veku, .iezglo jc te oblasti, ali njegor,e mede se ne poklapaju s njenim.
Sveti Mihailo u Hildeshajmu, zapodet pred kraj otonskog razdoblja, Sye/i rtrr
zavrien tek 1033.godine, u salijskom razdoblju, predstavlja polaznu H i!tle.slz
tadku saksonskog graditeljstva, ali i njcgov neposredni vrhunac. Trr
nalazimo baziliku sa ravnom tavanicom, diji ie prostor u vidu visokog kovdega obogaien smenjivanjcm oblika podupirada i njihovim
ravnomernini rasporedom - jedan stubac, dva stuba. Tako je obavezna osobina kvadratnos obrasca pokazana vei u crtezu osnovc.
Taj obrazac posta.fc opipljiv prostor kroz izdvoienu ttkrsnicu broda
i transepta; prostor je dobijen dizanjem transcpra do visine broda
i izdvajanjem pomoiu detiri krstoobrazna stupca koji nose detiri
polukruZna h-rka iste visinc. Ali, Sveti Mihailo ima mno5tvo obogajuiujih oblika - dva transepta i dva l.rora, na deonim stranama
lirakova rranscpta su dvostmke galerije na koje se dolazi spoljnin
l<uJama za stepenice. Oko zapadncg hora, sme5tenog iznad kripte,
ide dearnbulatorijum. Iznad ukrsnica broda i transepta su kule, na
rapadnim krakovima transepta su apside, pa dak i niz koritastih
riia, osim u slavnom prostonr. Ovaj gotovo ikolski primer bogat:;tv-aprostornih i graditei iskih oblika nije imao sledbenika u donioj
Saksonskoj. Ali, ovde stvoren oblik poduinog i poprednog brodi
sa njihovom izdvojenom ukrsnicom postaje, tako reii, klasidan obrazac u graditeljstvu duie od jednog veka. Iako z.id mole postati
joi veii, iako srazmere mogu postati joS stroZe, osnovno re5enje je
ovdc pronadeno i odrZalo se u dvanaestini ci-kava, sve do XII I'eka.

IL

t)7

A.

''.:i.,'l,l

\!

t)

Crtct 56 - DrIbek, ndnastlrska crkoo. Izgled

obnootJene unrt a(nlos6, vld,l dole,

Gandershajm
Kvedlinburg
I.D.3
iveti Godhard
Hildeshaitnu

fI alberStat
J erihov
CABLASTR.126
caTEz 56

r28

(b

CrteZ 5? * Eouelberg,
Zapad.no zdonje.
Vld"l

kdtedrtl4
strcu

r3O

Najbolje su saduvanecrkve u Gandershaimu i Sveti Servaciius u

Kvedlinburgu iz druge polovine XI veka, aiz XII veka poduZni brodovi u Bursfeldeu, Rajhenbahu i Frozeu, kao i crkve Sveti Godhard
u Hildeshajmu (1133-1172), u Rajhenbahu (gornji Hesen), koje
su-znadajne za Sirenje grupe ra Jugozapad. postoje jo5 bazilike sa
jednostavnim stupcima, bez smenjivanja podupirida; one su, dak,
najbrojnije, ali su Cesto docnije zasvede;e ili su pretrpdle druge
izmene. Dobro saduvana i tadno obnovljena gractevina toga roda je
Bogorodidina crkva u Halber5tatu (1136).- Ima jo3 nekoliko bi.
zilika sa stubovima, od kojih navodimo Hamersleben (posle 1ll5),
a narodito divnu gractevinu od opeke u Jerihovu (sredina XII veka)
i Paulincelrr u Tiringiji. - Jednostavno smenjivanje podupirada
-u
(stubac-stub) ni ovde nije izostalo. Nalazimo ga dal i
glivnim
gradevinama, u prvom razdoblju u Gernrodeu (963. godine), u XI
veku u Dribeku i llzenburgu, u XII veku u BursfeldeJ(hor), Klusu
i Heklingenu (oko 1170. godine). Svi ovi oblici bazilike sa ravnom
tavanicom sa stupcima, sa stubovima, sa jednostavnim smenj!
vanjem -podupirada, sreCu se, manje-vi5e, svuda gde se ta vrsta
romanidke grattevine javlja; pokrajinske razlike su desto svedene s.am9 na prelive. Medutim, dvostruko smenjivanje podupiraia (stubac-stub-stub) skoro da je iskljudivo svedeno na dbnju
Sanksonku, to je s pravom nazvano doniosaksonska smeniivaiie
podupiraCa.

Hildeshajm, Sveti Godhard, pogled na severozapadnu stranu. Jedna od naJlepSlh baztlika i

tavanlce u donjoJ Saksonskoj, sagradena izmedu 1130. I lur. godlne. CrLva Ea trsnseptoD
hora, kulom nad ukrsnlcom broda I transepta I deambulatorlrumom
na lstoku, a kulama ,
vacenoh apsidom na zapadu, Skromnost u nadlnu zldanJ8 t u oskudnom raEdlanJavanju.
stranu 130.

Rcienjc ltota

TAItLT:r

S'Ifl.. 129

V a s t r e rk

Hauelbcrg

Ali, posebnr.lstiromar.ridkoggladiLeljstva u donjoj Saksonsko.jne

podivaju na tako malim osnovana, niri na obeleZju koje bi, pre
svega,moglo da izglcda spolino. Treba '.rkazatina konzervatirrarr
stav o1,eoblasti; duvati skoro iskljudivo jedan graditeljski rod, kar_r
Stoje bazilika sa ravnom tavanicom,tako istrajno, talco dugo, sve
do kraja XII veka, to je - kako je dosada5nji pregled pokazaonarodita osobina. Dok su se druge pokrajine stalno trudile da pt-onadu nova re5enja,i da,iz naraStajau nara5taj,dalje razviju oblike,
dok su menjale sklop i graditeljski sistem - dotlc je donja Saksonska prona5lasvoj uzorni oblik i ostala mu verna.
Ona pokazuje isti konzervativan duh r,rsvojoj naklor.rclstiprcma trodelno_m
horu, koji, kada se ukaZcprilika, moZe da postanestepenovan, kao u Kenigsluteru.Postoji samo jedan ptai,i deambulatori
ium, u SvetomGodharduu Hildesl'rajn-ru.
Ni prvi tip nije, meclutin-r,
svojstvendonjoj Saksonskoj.Ipak, destoje istaknut: tr Kenigsiuteru
bogatim plastidnim ukrasom, u Fi5beku bogatijim ra5dlanjai,anjem.,
u Sening-enubodnim kulama. Sve su to izuzeci,koje spominjemo u
nameri da pokaZemo da su, dak, i pri pomnom duvanju ot,lourog
oblika, moguia mnoga preinadavanja. To bi moglo, takode, cla se
objasni primerom poduZnih brodclva,a i drugim motivima, kao Sto
je izbor vrste podupirada,ukrasni ispust na ividnim lukovima, uokviravanie arkada; ali, i razmerc su r.aZnosredstvo preinadavanja
u graditeljstvu.
Od svih oblika najznadajniji je vestverk.S:r njirn je oblast stvorila
svoj sopstveni lod, koji jade nagla5ava njenu teZnju ka velikir.r.r
jednostarrnimoblicima nego Sto to pokazuje dugo dtwanje bazilikc
sa ravnorn tavanicom. Donjosaksonsko zapadno zd,anjeje snaZan,
iesto potpuno neraSdlanjenzidni blok, popredno postavijen u odnosu na poduZni brod, iznad kojeg, po pravilu, znatno itrdi. Kao
odbrambeni zid r.rtvrdenogzamka, ono je u ovom obliku sposobno
da zakriljuje veliku trobrodnu crkvu ili da stoji kao Stit ispied male
iednobrodne crkve. Tada telo poprednog postrojenja nosi najde5ie
jeduostavansedlasti krov na dve vode, sa zabaiima na bodnim zidovima ili zaSiljenirnzavrSecima,kao na primer u Melverodeukod
Braun5vajga.Ali, i znadajnecrkve, kao r-rVunstorfr"ri Fidbeku, irnaiu
taj jednostavni oblik. Na mr-rogimveiim crhvama nalaze se joS
ukrasne kule - jedna pravougaonana srecliniili dve bodne.NajveIidanstvenijiprir.uerprve vrste je, moZda, katedrala u Havelbei.gr-r
na EIbi. U tom obliku ie skoro obnovljeno zapadno zdanje kaie.
drale u I{ildeshajnu. Kao u kilteclralir-rMindenu, i ovde je
posrccli
-Sr,:rli.o
ishod docnijeg preinadavaniastarijeg zapadnogzdanja.
kcr
ie jednom video Goslar ili Braunivajg, nroZecla smaira popr.edno
postrojenjc sa dvema bodnim ktrlama, desto osmougaonim,kao ti.
pidnu-pojavtr.Toj vrsti pripadaju joi Dribek, Gandershajm,Bursfeld, Kenigslutcr i mnoga druga zdanja. U njegovlr osnov;Lrodliktr

spada

joS t.1cc[:ltl 1;lt!uIell

1 - r . l r ; ! ' - l ll rt rr L , / . | , ' - . ' ! ' r ' . '

^J'

"'

gornjem clelu plozorima diji sc broj poveciavasrazmerno visini'

bvai-raspored je u unutra5njosti veiinom slabo naglalen.
Tom vrstom zapadnogzdanja donja Saksonskaje stvorila gradi
teljski oblik kojl savr5enojasno pokazuje teZnje romanidkog stila'
On je krajnje Siroko primenjivan, ali ne na Zapadu,-Stoje veoma
znadajno.Nekoliko primera sc nalazi u Vestfaliji' Minrlen je vei spo
menui. I'larodito je brojno zastr,rpljenna Severu i Istoku, uglavnom
sve donde dokle dopiru romanidke gradevine. Ta vrsta je zastupljena mnogobrojnim primedma u Staroj marki, zapadnoj Brauderburikoj marki, Meklenburgu, jednom delu LuZidke marke, i sve do
kasne gotike r-uoZemoda pratimo njegovo neprestano pobedivanje:
on je gotovo naclvladaoproielja sa dvema kulama'
Bogatije kompozicije imaju kulu nad ukrsnicom broda i transepta,
kao u kenigslrrteru ili Svetom Godhardu, gde je zapadno zdanje po'
vezano sa horom i apsidom. Neobidan raspored ima Bogorodidna
crkva u Halber5tatu, koja se sa svojim dvema kulama na zapadu
i dvema na istoku takmidi sa skupinama kula u Rajnskoj oblasti'
Dve zapadnekule ima Fredelsloh. Slika graditeljstva donje Saksonske bila bi suvi5e nepotPuna, dak i u okviru jednog pregleda, kad
bismo propustiii da spomenemotakve izuzetke.Dmgo neobidno po'
strojenje je Kenigsluter, zaduZbinakralja Lotara iz Siplingenburga,
diji iu istoeni del,ovizasvedeni.(Da li su bili predvideni svodovi za
poduZni brod?). Zasvodavanje broda podinje dosta kasno u pore
denju sa oblaSiu izmedu Loare i Rajne, sa jezgrom Evrope; kate
clraia u Braun5vajgu, iz vretnena oko 1170.godine, smatra se glav
nim primerom. Izgleda vrlo znadajno Sto je odsustvo ojadanih lu
kova, svojstveno bodnim brodovima i kriptama u Saksonskoj, tr
pro5ireno i na glavi-ribrod. Kao grattevine koje ne pokazuju vez'
s odlikama pokrajine, spomenuiemo nekoliko crkava centralne os
nove, kao Sio su Sveti Ulrih u Goslaru, palatinska kapela na dv;
sprata; lepa zasvedenakapela Idenzena, poznata po bogatoj ra5dk
nlenosti stubova i saduvanomzidnom slikarstvu; dvojna kapela'
ltrelmstetu, diji ukras pokazuje tesne veze sa skupinom donjorajt
skih gradevina u Esenu i Verdenu.
Izmedu Vcstfaiije i donje Saksonske,na severu,i AIpa, na jug
proteZesc oblast Srednjeg planinskog lanca srednje i juZne Nema'
ke: Hesen i Tiringija, Franadka i Svabija, Bavarska i bavarska I
todna marka. Ona se poklapa sa starim oblastima Hesenai Tirir
gije na severu, Svabijom i Bavarskon.rna jugu, koje razdvaja,
piuu.., zapad-istok,Franadka na Majni. Na zapadu se cela,obla
granidi sa zemljama gornje Rajnc, od kojc je delc Svarcvald i nj
govi severni ogranci. Na istokr,r se, bez veie razlike, produiava
gornju Saksonskr-r,
Ce5ku i Moravsku, bavarsku Istodnu marktt
ividne oblasti Alpa.

42r1

b\

r ' , J . rr L : r n i s l i l i

t).,laritr'nc

roDnor)r

tnInilic{)r

0:l

Il

,{

F17
f

.vt.+
'' 4t

'lt

l.

Clrlez 5! - fleltcnsbutq, lJapcla Srtlr.Sr'

ir(ir(1r(le. Vi(i; slrilrlil lJi.

U poredcnju sa ranijc ispitivanim oblastima, zapadni deo ove oblasti ima jcdnu zajcdnidku crtr-r: mada ima znadajnih ranoromanidkih i zreloromaniikih spomenika, mada je r.r XI i XII veku prekrivcna dosta ravnorrrerltoln rlrcZom srcdnjih i r-nalih gradevina, tu su
se, kad dobro pogledamo, samo na pojeclinim mestima raziili posebni, iz korena pokrajine iza5li urnctnidki oblici. Sve te pokrajinc
sc uzdrZavaju od pitanja zasvodavanja, kao i od ra5dlanja\ranja i
pitanja sklopa qradevine. To ie slidan sludaj kao sa donjorn Saksonskom. Tu ncnra r-ri osobenc rajnske naklonosti ka novinama i
mnoStvu oblika i postrojer.rja, ni velidanstvene teZine graclevina saks o r r s k i l rz c m a l j a , k o j a g o t o l u s v c s n o i v o l j n o e i n i p r o l i v t e 2 u s t r e m .
ljenju ka raidlanjavanju. Kada nemadki istoridari umetnosti nekada
qovorc o istodnoj i zapadnoj ))raspuitenosti oblikan, to se odnosi
(bar u okviru ove istorijskoumetniike geografije) na nedoslednost
pokrajine u negovanju odredenih oblika, koja vaZi i za XI/XII vck.
Jasnije ocrtavanje oblika nalazimo, najpre, u zapadnim krajevima
o\re oblasti. Sa tadke gledi5ta geografije, Hesen i donja Franadka
povezani su, dolinom Majne i Kinciha, sa dolinom srednje Rajne.
Idensen, zapadna clonja Sal(soDska, snreSten istoano o(l Vazera. Itala kfstoobrazr)a, zavsellana
gradcvina,
sa kuloln na zapadnoj i atlsidom na lstoaIo.' stranl: odlikulc
sa
se unutralnoi6u
bogatim raidlanjavanJem
stubovima i dobro s3arrvanlm zidnim slikatstvori.
Pccijl:io ju ie. kao
n.dgrobnu qrndevinu bjslirrp Zitvard
iz Minclena (1t20-ll{0). \ridl stranu 1:ll.

A) ?

'3)

Benediktinska opatija u Hersfeldu i katedrala u Vircburgu, dvc

najveie romanidke crkve, irnaju dudnu i ostarinsku" zajednidku crtu
sa otonskom katedralom u Majncu i karolin5kom opatijom u Fuldi:
jako isturene transepte. VeCdugo se raspravlja o vremenu nastanka
velidanstvenogtransepta u Hersfeldu, sada u ruievinama. Sa svojim
izduZenim horom, kriptom ispod njega, istodnom apsidom koja ima
galeriju sa ni5ama, trebalo bi da pripada novoj gradevini iz 1040.
godine. JoS manje je saduvan poduZni deo gratlevine - ogromna
bazilika sa stubovima, Kao i zapadno zdanje, njeni stubovi pripadaju ponovnoj gradnji iz XII veka. I katedra,lau Vircburgu je podignuta na starijim temeljima. Ono 3to se danas vidi, pre svega
spolja5nji istodni delovi, potide iz XII veka. - Kripte iz Vircburga,
Ansbaha i OberStenfeldamogu da se poveZu s kriptom u Spajeru.
se stupcima
Bazilike sa stupcima i ravne tavanice iz XII veka postoje jo5 u
svom pruobitnom romanidkom obliku u Sifenbergu kod Gisena i u
Brajtenauu. Ovde su veze s gornjom Rajnom, izgleda, bile odludujuie, kao u Franadkoj i Svabiji, gde bismo mogli da pomenemo
A5afenburg i Hajdenhajm, Lorh i Zindelfingen. Bazilike sa stubovima, ovde vrlo rasprostranjene, ili pokazuju odiglednu srodnost sa
gornjom Rajnom (Klajn Komburg, Nehartajlfingen itd.), sa krajem
oko Bodenskogjezera (Oberleningen),ili predstavljaju neopredeljenu sredinu, kao franadke gradevine(Sveti Jakov u Bambergu, Hejlsbron, Minhaurah i Fojhtvangen). Bogatiji oblici, kao Sto je jedStnenjivanje
podupiraCa
nostavnosmenjivanjepodupirada,pojavljuju se pojedinadnou Svetom Burkardu u Vircburgu i Noj5tatu na Majni. Kasnoromanidko
graditeljstvo ovc oblasti pokazuje trajanje ove vezena zapadu - cd
Arnsburga i Friclara u Hesenu,preko Brombaha, Ebraha, Bamberga
i Nirnberga u Franadkoj, do Elvangena i Faurndaua u Svapskoj. Sirenje rajnskih episkopija preko reke, prema Istoku, u ovom sludaju
se poklapa sa politidkom istorijom.
A SVAPSKA Gornja Svapska i Stara Bavarska su saduvalesamo malo celovitih
BAVARSKA spomenika koji svedodeo graditeljstvu Xi i XII veka. Zbog velikog
zamaha graditeljstva u XVIII veku, u katolidkim zemljama su uniStenemnogobrojne crkve, koje su tada zidane ili
"barokizovane(.
crkve su .i.adale ,koro uiSe ii f."lofieti* zemllama nego u protel
stantskim, gde su reforrnacija i sekularizacija prouzrokovale napuStanje mnogih zaduZbina i manastira, koji su tada poru5eni i zapusteli. lzvesne gradevine, medutim, jo5 svedodeo dugovekoj preteZnosti bazilike sa ravnom tavanicorn, u obliku koji se malo udaljavao od ,posrednidkog pravca<: narodito treba navesti Biburg i
Prifening kod Regensburga,Rajhenbah i Plankiteten u gornjem Palatinatu. LI katedrali u Augsburgu prepoznajemo, opet, baziliku sa
stupcima iz XI veka, sa zapadnim transeptom i dvojnim horom,
iako se op5ti utisak zasniva na gotidkoj pregradnji.
R e g e n s b u r g Regensburgje bolje saduvaosvoj srednjovekovniizgled od drugih
:ld, Vircburg
CRTEZ

58

ve.likihnct'nadkihgraclova.Ali, giavne crkve iz prerornanidkograz'

cloblja, kao i iz rattc i zrele romanike, ne postoje viSe za po,setioce,
vei iamo za ispitivade. Zapadni transept Svetog Emerana (XI vek)
jedini je izuzet'ak.Neke, manje znadajne gradevine pokazuju odredenije posebnostinego sto ih pokazuju raspored i sklop ovih crk-ava'
Imamo, prvo, skupiiq ,regensburSkih gradevina sa niSama<,koje
su narodito usamliena pojava, a nastale su tu u XI veku. Najlep5i
primeri su Sveti Stefan u klaustru katedrale, Sveta Magdalena-ipredvorje u Svetom Emeranu, kao i gradska kapela u-Donau5taufu' Po
povezanostiprostora, oni podsedajuna donjorajnsk-egradevine s.niSama iz XI veka. - Drugu skupinu sadinjava mali broj romanidkih
dvoranskih crkava, podignutih sredinom XII veka (Regensburg,
Sveti Leohard, Pril, Bergen, Valderbah i Naburg; Augsburg, Sveti
Dorde). Tu se moZe prikljuditi iudni dvoranski hor sa badvastim
svodom u Kastlu.
detvoMala kapela Svih Svetih u klaustru katedraleu Regensburgu,
rolisne osnoue, dobro odr-rvalla,a cela iz istog vremella, pravi je
dragulj graditeljstva zrele romanike' Takva graditeljska zrelost
rnoi" iu Unde lihod samo dngovekog neimarskog predanja kakvo
ima jedino ovaj jedinstveni rimski i episkopski grad juZne Nemadke,
smeStenna Dunavu. - Frajzing je saiuvao kriptu sa mnogobrojnim
stubovima i dve zapadne kule romanidke katedrale. Ostale najzna'
dajnije saduvanecrkve vei pripadaju razdoblju, Hoen5taufenovaca,
midi Svetl Jakov u Regensburguili Alten5tat kod Songaua,u su'
Stini, ne prelazestepen stilske zrelosti.
Kao i u Starol Bavirskoj, veliko mnoStvoopatijskih i kolegijalnih
oreromaniikih i romanidkih crkava Istodne marke jako je uman.jeno gotidkim i baroknim pregradnjama. To vaZi za Austriju (vojvodstvo od 1156.godine), Karantaniju (vojvodstvo od 976. godine) i
Stajersku (vojvodstvo od 1180.godine)' KaZe se da su samo zavre'
me biskupa Altmana iz Pasaua(umro 1091.godine),dija se dij.eceza
protezala daleko niz Dunav, najdeSie, drvena postrojenja bila zamenjena kamenim, a to bi valilo za celu ovu jugoistodnu oblast'
Bez lumnje, to se desilo i sa salcbur5kom katedralom sa pet kula,
koja je bila najvelidanstvenija crkva zrele romanike. Ona je i5dezla
i samb narn nova iskopavanja omoguiuju da dokudimo neke njene
crte. Ali, dve katedrale,u Gurku (dovr5ena1174.godine) i Sekauu
(1142-1164. godine), saduvanesu i pruZaju r.rampredstavu visoko
razvijenog graditeljstva u Karantaniji. Posredi su bazilike ravne ta'
vanice, koje su bile predvidene bez transepta - Sto je znadajno ali kojima su dodate visoke i kratke popredne konstrukcije, diji velelepni istodni zid istide tri apside podeljene na pojaseve' Transept,
prema kojem se otvaraju tri apside, isto nam je toliko poznat iz
graditeljsWa JuZne Evrope kao 5to nam je poznato i potpuno odsu'
stvo transepta. To takode svedodi o izvesnim umetnidkim vezama

r34
L

.\-

l-1.

n
?
,I
.1

I
I

fr
={

-ffi4

Gurk' Karantanijska episkoplja je

osio rna ri:1. !ocrine, kated13Lu ie
1:oir:o (ia !l.a(rl (r)L:ikoi)
rtoman I' 3lavnt 9113t je osveien
1200.Bazilika a" .1,,p"1,rrusa (l\'c!n^ zaJradnirll
kirlalna l pr()duzcnim transeptom na irtoku-. Tri
apsjcle se snaZn() odvajajll ocl rstoa)tog zida.
SvL, je oct loi,ol
t.sanika gradeno. Krovo!r krrla
i osmougaoD,, kal)elr st1;.,t.ok))1.\,jatj s113nu
l:js

s a g l ' a d i t c l . i s t \ ' o r irl, ( ) ) r ! rs l r i i i r c , \ l p a , l i o j r r s r n o l i i r r i . j es p o m c t r L r l i n, r r .

r o d i t o z b o q i i n . i e n i c c c l a j e v e c i n a v c c i h r o n r a n i d k i l " rc r k a v a p o d i gnuta prema tom obrascu prostora. Ovclc smo sasvinr r-roblasti jakc
,nordijskc( gradnjc i viSih raznrcr'1rprostora, a nc u oblasti italijanske gradnje lankog zida i labavog rasporeda proslora. Cistercitska crkvir rr Viktringu predstall.ia poseban sh"reaj( 1142-1202. gocli'
n e ) ; o n a , b a c ' r : r s t oz u s v e c l c n o r nd v o r u r - r o r . tsr a p o p r c a n o p o s t a v l j c nirr.r kapclama umesto boinjh brodova, sledi obrazac iz juZne
Friincuske. Ali, to ostaje idal.jc izuzetak,izglcda iak znaiajan, jer
jc jcdan gracliti:ljski tip prenct neposrecir"rosa Jugozapada na krajn.ji Jr-rgoist<.rl<,
to jcst r-r poklajinLr sa nranje snaZninr predanjenr,
U scvcrnoj Evlopi, tr istoinom clelr.rSlcdnje Evropc'i na jug<-ristokLr
E v r o p e n a s c l . j c n co b l a s t i , k a o i g r a n i c c c l r 2 a v a ,d o Z i v c l e s u u s v o j r r j
h i l j a c l L r g o d i ! n j jo i s t o r i i i v e i a p o n r c r a n j a r . r e g on a z a p a d u i l i n a j u g u .
Do sreclir-rcXII vcka granice Car-stva su samo povrcmcno prelazile
granicc iz karolinSkog razdobl.ja, a njil.rova pripadr.rost vrhunskoj
h r - r l t u r iZ a p a d a m o g l a b i d a i z g l e d a s u m n j i v a . A l i , r i m s k a C r k l a s e
ulck trudila cla naprc'du.jc i na.jzaclje pridobila s\rc zcnlje, smt:i l c n e z a p a d n < -or c l R u s i j e , U k r a j i n c i B u g a r s k e . N a s c v e m s u a r h j cpiskopi Bremen-Flambrrrga proiirili svoje dijeceze do Svedske, grlc'
j c L u n d o d 1 1 0 3 .g o d i r r e n c z a v i s n a e p i s k o p i j a . U s r e d i n i K o n t i n e n i a
dijeceza Magdcburga i5la je do Poznanja. Najveii deo poljskil.r zemalja bio .jc pod arhiepiskopiiom Gnjezna, koju je osnovao, 1000.
godine, car Otcin IiI. Na jugozapadu, u CcSkoj i Moravskoj, Carstvo
\zelike Moravske, doZivelo jc, u vreme otonske dinastije, bogatiji
razvoj graditcljstva. Mailarska .jc vodcia snaga na .jugoistoku, ocl
trenutka kada je tlr sveti kralj Stefar.r (997-1038. godine), podelorn
zer-nlje na dijecczc, ojadao pokritavanje. 1102. godinc osvojene su
Hrvatska i Dalmacija, dime je svakako primorski obalni pojas u5ao
u krug uticaja juZnocvropskog graditeljstva.
U svim zcmljama na seveni ili na istoku od granicc karolin5kog
Carstva, to jest skoro od Elbe, ron.ranidki spomenici nisu gusto ni
ravnomerno raiireni. Bio bi zanirnljiv zadatak nacrtati kartu uzas t o p r . r i hr a z d o b l j a . D o 1 1 5 0 .g o d i n c t u b i s m o v i d c l i , u g l a v n o m , s a m o
nralo posc.janih tataka. U razdobl.jLrl-loenitaufcnovaca tu bi sc, ka
istoktr, pokazalo nckoliko "jezika plostora< i ostnu guSce respros t r a n j e n o s t i . J i t l a n c l , Z c l a n c l i S k a r r i j a , t o j c s t S l e z v i g - H o l j t a . j n c, c l a
d a n a i n i a D a n s l < ai . j t r Z n aS v c d s k a ( d c l o m i s r c d n j a ) b i v a j u p o k r - i v c n e r o m a n i t k i m c r k v a m a . J e - d a nt a k l l v , j c z i i a k p r o s t o r a " , p r e k r i v c n s p o r n c n i c i r n ap r o s t i r e s c o d i u i n i h o b a l a B a l t . i k a p r c k o M c k l c n burga do Ponrcrenije, s onc stl'ane donjcg toka Odrc. Jcdan drugi se
plotcZc od Ster.c rnarke do Blandeburikc marke, ali ne doseZe clcr
O d r e . P o s t o . j ii o i j e d a n p o r e d p l a n i n s l < o sl a n c a C c i k e , k o j i s e p n r Z a
clo gorn.ic Saksonskc, preko gornje Luiice, do donje Slezije. Severncr
i i s t o t n o o d a t l c r - r a l i l z se e p o i c d i r r a i r r cc r a c l e v i n c a
, ii i)ostrl'a< s

,/]

i36
i-\7

g u S i c r a s l ) o r c d e n i m s p o n t c n i c r i n r al.' o s t o i i v i S c rd e s c l . i i r ar o n t a n i e l i i l t
crka"'a r-rpoljskoj oblasti -sredrrjev.rrtc, istoi'o od poznanja i na
srednjoj visli, na scverlr od Krakova. Na jugoistokr-r sc ceSka, Moravska i Slovadka, Maclarska i Slor,cnija, u XII vcku, pokrivaju
dosta gustom mrezom mar-rjih crkava. rotozai ncmaikih doselleniel i i h o s t r v a c a S p i s a i r r a n s i l v a n i j c r - ri s r o r . i j i i m e t n o s t i t e k t r e b a d a
se bliZe odredi.
Najznadajnije sadtivane rornanidkc gracler,,ir-rc
u severnoj i istodnoj
oblasti nastdie su najveiim delom tJk sredinom XII veia i u hoenStaufenovskom razdoblju. Najstarije gradevine su najdesie zamenjene veiim i raskosnijirn. od njih iemo spomenuti samo nekoliko
najznadajnijih koje nose pedat zrele romanike. Vei je i iz ovog pregleda jas'o da se pred nama ne nalaze umetnidki vilo odredeie-oblasti, kao Sto su to romanske ili nemadke zemlje. Ali, tu mosu d:r
se raspoznaju priticar.rja nekih niil-rovih uticaia.
'ROP;\
Na severu - Vcnge na Jitlandu u Danskoj (pi.r.a trcii,ra XI vekn.,l,
Sigtr-rnau srednjoj Svedskoi (oko 1100. goiin;) _ izgleda da imajLr
vezc s anglosaksonskim ielijastim crkvarna. Normansko
sracliteiis L ' o j e , u X I I i X I l l r c k u . m o . a l o b i t i t r z o r . r r c i m a r . s t vnui , . r o . u . i )ioj obali Oslo, Stavanger, Bergcn- clo Tronthajma (Nidaros).
Suprotno tome, Ll Husabiu (svedski) rarazi se rupad.ro zcranje sa
tri kule, koie bi upravo uioglo da potide jz donie'saksonske.'Naj_
I D r5 znaiajnija grade'ina
iz poietr<:r XIT 'eka, r:atedriarau Lr-rndu,podigr.rutaje izmedu 1103. i 1140.godine. Niena kripta se oduvek
smatra
potomkom Spajerske, a majstori iz Spajera su, bez sumnje,
udestvo_
'ali u ukrasavanju njenog istodnog dela. Ali, raspored
irostora u
celini, spoljasnja raidlanjenost apside i poduzni biodo'i -- bazirika
ravnc tavanice, sa smenjivanjem podupirada _ dmgog su porekla
i mogli bi cla se uzmu kao srodnici onil.r sa donje RajielTu sreiemo
isto tako i jednostavne bazilike sa stupcima, kuo t.ri primer, Dalbi,
Viborg, Slczvig, prvobitn-i sloj., ili Oldenburg-(poll-ajina Slezvig). U
tranu prostranoj oblasti, izmeilu Elbe i odre, gridiieljstvb ,upuJ.rog ,,-*
vrope seda, donje Saksor.rske,irnalo jc najjaieg uticaji. To se
najjainije
'idi na seoskim parohijskim .rkua*iso
jednom vrlo velikom kulom
'a zapadnoj strani. Ali, tu ne nedostaju ni'estfalski ni rajnski
obIici - misli se na dvoranske crkve u Meklenb,rgu, na veliku
crkvu
u Leninu, zasvedenu povezanim, dvojnim travJjima, ili na porr-r_
Senu centralnu gradevinu na Harlungerbergu kod Brandenburga.
U
Luzici i u donjoj sleziji postojerna.isrozeiih i mnogobrojnih
strLrja, koje bi mogle da imaju delimidne veze sa porek-lom
nemadkih
doseljenika. Dalje-na r:!ok-u, u poljskoj, nalaii sc nuj*rt
oS.,i1"
ostvarenje, katedrala u plocku (osveiena l144. godine), koja je,
rneclutim, pretrpela. mnoge izmenc i iedn' zamainu obnovu.
starije
romanidke bazilike u Krakowr, poznanjtr i Gnjeznr-r samo su
nam
pribliZno poznatc iz iskopavenia.

llq

fft -- Prog, SueLt I)orde nu Htotr.ytdi

)ilD1il. lst().\nat slr(rfo lt,lr{Trljljosli,
riole.
(jitei

U Cc5koj i Moravskoj su raiilene mnogobiojne kasnolomanidke gra<ievine, Sto nam dozvoljava da sagledamo veze: sa Saksonskom na
severu, sa Franadkom na zapadrr i sa bavarskon'r Isloinom markom
na jugu. Sveti Et-rrdc, na Hradanirna u Pragr.r,verovatno je najznaiajnija potpuno saiuvaria crln'a ranijcg razdoblja; u pitanju je grac ' l c v i n as g a l c r i j a m a ( e m p o r e r n a ) ,r a v n e t i r v a n i c e ,d i j i d a n a i n j i o b l i k
potide iz srcdinc XII velia. Najznadajnija romanidk:r gradevina u
Maclarskoj, bila je crkva u Pedujr-r;povest njene izgradnje i nekadainjeg izgled:r ncpovratno su zamagljeni obnovorr-r.Njena najznai'ajnija odlika su ietiri kr-rle- dve na istoku, dve na zapadu - pl'islonjenc sa spoljne strane bodnih brodova. Tipidna je za ceo Jugoistoli jer ncma transepta, a tri broda su zavrScna trima uporednirn
apsidama. Slidan rasporecl pol<azuju bolje saduvane bazilike iz XII
veka. U Sloveniji bismo por.r.renr-rli
cistcrcitsku crkvu u Stidni - to je
bazilika sa stupcima i ravnorn tavanicom, osveiena 1156. godine.
Ona takotle nena transeDta.

(..r

l ttgoi:

cn lEt

U svim zemljama Severai Istoka, male crkve sLr,prirodno, mnogo- \'iale

brojne. One uglavnom slede vei proudenevrste. Iznenaiiuje dosta
destapojava malih okruglih gradevina.Samo na dva, vci pomenuts okrtrg
ostrva Sirenjaspomenikau Poljskoj, iraa ih devet; brojne su u Ce5koj i Moravskoj, gde je Sveti Martin na ViSegradu u Pragu lako
pristupaian, i mnogo drugih u Maclarskoji u Sloveniji. U Sloveniji
ih je samo Zadnikar nabroiao pedeset.Tu spadaju i okrugie gradevine-kosturniceiz Austrijc. Okrugleliule, l<ojesmo vei sreli u Irskoi,
b r o j n c s u i u s c v e l n i l ni t r i s t o i n i m o b ] a s t i m a .D n r g u r r r s t up r e d -

s t a v i J aj u o k r u g i e g r a c l c ' i n - s a p r c l u p i r a . i m a i d c a n r b u J a t o r i j u m o m ,
kakve 'alazimo na Jitlandu, i od koiih irna detiri samo na jednom
baltidkom ostrvu - Bornholmu. U vezi s rim, bilo bi zanimljivo
podsetiti se, kako je kasna romanika monumentalno ostvarila Lr-adevine- centralnog plana Kalundborg (Zeland) i Harlungerb-erg
(Brandenburg). - Jednostavne crkve-dvorane, sa apsidom ill eetvitastim horom, ili sa soojena oba oblika, sa kulom na zapadnoj strani ili sa l<ulom na horu, postoje u mnogim primerima u ovim zemljama, te im se desto ni ne zna broja. Vei Adim iz Bremena nabraia
u X I v e k u n a J i t l a u d u v i S e s t o t i n a c r . k a v a- s a m o u S l e z v i g u i h
le
saiuvano vi5e od pedeset - ili se njihovo postojanje moZe dana.{_
njim popisom dokazati. U dana5njoj poljskoj ih imi nekoliko sto_
tina, u Sloveniji vi5e od sto. Ustanovljavanje tadnog vremena nastanka vrlo desto je nemoguie, jer ne postoje odgoriarajudi pisani
ili svojstveni oblici. Tako su crkve, kole je podlguo
9-9d1ci
Vizelin (1149-1154. godine) u pokrajini Slezvtg, piedniet naudniir
"pi.kop
rasprava.
Samo-retko, na primer .a istoinoj mec-tiSlo'enije, romaniiki oblici
Zapada i vizantijski oblici izgleda da se neposredno sreiu - u preinadavanjima koja su im dali narodi Balkana i Rusije. Na Sirokim
prostranstvima te oblike razdvaia ,nidija zemlian.
Podetkom XI I'eka, u stilskom jeiinst'u'7.apad,a",podinje da se javlja
mno5tvo oblika, a u XII veku ono do7ivljava neverovatan procvat.

PETL,R BLOH

61

LIKOVNA UMETNOST

Irrc ve I a

Neda Mzrntiic

4*l