"Slubeni glasnik RS", br.

47/2003, 34/2006
Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
O PROGLAENJU ZAKONA O PLANIRANJU I
IZGRADNJI
Proglaava se Zakon o planiranju i izgradnji, koji je
donela Narodna skuptina Republike Srbije, na Petoj
sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne
skuptine Republike Srbije u 2003. godini, 22. aprila
2003. godine.
PR broj 24
U Beogradu, 22. aprila 2003. godine
V.d. predsednika Republike,
Nataa Mii, s.r.
ZAKON

javni objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva,

socijalne zatite, kulture, sporta, zatite ivotne
sredine, zatite od elementarnih nepogoda, kao
i drugi objekti u skladu sa posebnim zakonom);
3) "regulacija" jeste utvrivanje regulacionih i
urbanistikih uslova ureenja prostora na
osnovu plana, odnosno na osnovu pravila
urbanistike struke;
4) "nivelacija" jeste utvrivanje nivelacionih
tehnikih uslova ureenja prostora na osnovu
plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike
struke;
5) "stepen ili indeks izgraenosti" jeste kolinik
graevinske bruto povrine objekata i povrine
parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim
mernim jedinicama;
6) "stepen ili indeks zauzetosti" jeste kolinik
zauzete (izgraene) povrine na odreenoj
parceli (lokaciji, bloku, zoni) i ukupne povrine
parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim
mernim jedinicama;
7) "grad" jeste naselje koje je kao grad utvreno
zakonom;

O PLANIRANJU I IZGRADNJI
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain planiranja i
ureenja prostora, ureivanja i korienja
graevinskog zemljita i izgradnje objekata; osniva
se Republika agencija za prostorno planiranje;
ureuje vrenje nadzora nad primenom odredaba
ovog zakona; ureuju i druga pitanja od znaaja za
planiranje i ureenje prostora, korienje
graevinskog zemljita i izgradnju objekata.
Pojmovi
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju
sledee znaenje:
1) "javna povrina" jeste prostor utvren planom
za objekte ije je korienje, odnosno izgradnja
od opteg interesa, u skladu sa propisima o
eksproprijaciji (javni putevi, parkovi, trgovi,
ulice kao i druge povrine u skladu sa posebnim
zakonom);
2) "javni objekti od opteg interesa" jesu objekti
ije je korienje, odnosno izgradnja od opteg
interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji
(ulice, vodovod, kanalizacija, javna rasveta,

8) "naselje" jeste izgraeni funkcionalno

objedinjen prostor na kome su obezbeeni
uslovi za ivot i rad i za zadovoljavanje
zajednikih potreba stanovnika;
9) "selo" jeste naselje ije se stanovnitvo
preteno bavi poljoprivredom, a nije sedite
optine;
10) "gradsko naselje" jeste naselje sa elementima
gradskog karaktera koje ima razvijene
proizvodne i uslune delatnosti, a kao takvo je
odreeno prostornim planom;
11) "NUTS" je nomenklatura statistikih
teritorijalnih jedinica po standardima Evropske
unije, odnosno Statistikog zavoda EU u
Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima tri do
sedam miliona stanovnika, NUTS 2 ima
800.000 do tri miliona stanovnika, NUTS 3 ima
150.000 do 800.000 stanovnika, a ispod
150.000 stanovnika ima teritorijalna jedinica
lokalne samouprave;
12) "lokacija" jeste mesto u prostoru na kome se
gradi, odnosno obavljaju radovi odreeni
planom ili drugim aktom donetim na osnovu
ovog zakona;
13) "regulaciona linija" jeste linija koja deli javnu
povrinu od povrina namenjenih za druge
namene;
14) "graevinska linija" jeste linija na, iznad i
ispod povrine zemlje i vode, utvrena na
osnovu ovog zakona, do koje je dozvoljeno
graenje;
15) "graevinski reon" jeste zemljite koje je
odgovarajuim urbanistikim planom

predvieno i odlukom optine, odnosno grada,

odnosno grada Beograda proglaeno za javno
graevinsko zemljite i ostalo graevinsko
zemljite namenjeno izgradnji, a koje moe biti
izgraeno ili neizgraeno, ureeno ili
neureeno;
16) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji
obuhvata: prethodne radove, izradu tehnike
dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu
tehnike dokumentacije, pripremne radove za
graenje, graenje objekta i struni nadzor u
toku graenja objekta;
17) "tehnika dokumentacija" jeste skup projekata
koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcije
objekta, razrade uslova, naina izgradnje
objekta i za potrebe odravanja objekta;
18) "idejni projekat" jeste projekat kojim se
odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet,
tehniko-tehnoloke i funkcionalne
karakteristike objekta, organizacioni elementi
objekta i izgled objekta;
19) "glavni projekat" jeste projekat kojim se
utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa
opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta,
investiciona vrednost objekta i uslovi
odravanja objekta;
20) "izvoaki projekat" jeste projekat koji sadri
razradu svih neophodnih detalja za graenje
objekta prema glavnom projektu;
21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat
koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izrauje
se za potrebe korienja i odravanja objekta;
22) "objekat" jeste graevina koja predstavlja
fiziku, tehniko-tehnoloku ili biotehniku
celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i
opremom, odnosno same instalacije,
postrojenja i oprema koja se ugrauje u
objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta,
saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti,
unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti
komunalne infrastrukture, industrijski,
poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne
zelene povrine, objekti sporta i rekreacije,
groblja, sklonita i dr.);
23) "putni objekat" jeste most, podputnjak,
nadputnjak, propust, galerija, tunel, potporni i
obloni zid, zid za zatitu od buke kao i
funkcionalni objekti (granini prelazi, naplatne
ili kontrolne stanice i sl.);

tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta;

poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja,
zatite od poara i ivotne sredine; menja
reim voda; utie na zatitu prirodnog i
nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane
nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu
zatitu, njegove zatiene okoline, osim
konzervatorsko-restauratorskih radova;
26) "dogradnja" jeste izvoenje graevinskih i
drugih radova kojima se izgrauje novi prostor
uz, ispod ili nad postojeim objektom i sa njim
ini funkcionalnu ili tehniku celinu;
27) "adaptacija" jeste izvoenje graevinskih i
drugih radova na postojeem objektu kojima se
vri promena organizacije prostora u objektu,
zamena ureaja, postrojenja, opreme i
instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utie
na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju
konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i
ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
28) "sanacija" jeste izvoenje graevinskih i
drugih radova na postojeem objektu kojima se
vri popravka ureaja, postrojenja i opreme,
odnosno zamena konstruktivnih elemenata
objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne
utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja i ivotne sredine i ne utie na
zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog
dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje
uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene
okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih
radova;
29) "pomoni objekat" jeste objekat koji slui
korienju stambenog i drugog objekta, a gradi
se na istoj graevinskoj parceli (ostave,
septike jame, bunari, ograde, i sl.) i
pojedinani elektrodistributivni stubovi i tipske
transformatorske stanice 10/0,4 kV i 20/0,4
kV;
30) "investitor" jeste lice za ije potrebe se gradi
objekat, odnosno koje finansira izgradnju
objekta i na ije ime se izdaje odobrenje za
izgradnju;
31) "standardi pristupanosti" jesu obavezne
tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja,
planiranja i izgradnje kojima se osigurava
nesmetano kretanje i pristup osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama.

24) "Graenje" jeste izvoenje graevinskih i

graevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme;
25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i
drugih radova na objektu, kojima se: vri
dogradnja; utie na stabilnost i sigurnost
objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja

II. PROSTORNO PLANIRANJE

Agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike
Srbije, u skladu sa zakonom.
Naela za ureenje prostora
Pravni status
lan 3.
lan 5.
Ureenje prostora zasniva se na naelima:
1) odrivog razvoja, realnih potreba, dinamizma i
kooperacije izmeu teritorijalnih jedinica i
dostupnosti javnim sektorima;
2) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti
korienja, upravljanja, zatite i unapreenja
prostora;
3) obezbeivanja javnosti u postupku donoenja
planova;

Agencija ima status pravnog lica sa pravima,

obavezama i odgovornostima utvrenim zakonom i
statutom.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim
agencijama.
Agencija ima iro raun.
Sedite
lan 6.

4) podsticanja ravnomernosti teritorijalnog razvoja

Republike Srbije i ouvanja kvaliteta i
raznovrsnosti raspoloivih prirodnih i stvorenih
resursa;
5) usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske
efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne
sredine i zatite prirodnih, kulturnih i istorijskih
vrednosti;
6) realizacije razvojnih prioriteta i obezbeivanja
racionalnog korienja neobnovljivih prirodnih
resursa;
7) saradnje izmeu Republike, jedinica lokalne
samouprave i teritorijalne autonomije, javnih
preduzea i ustanova, nevladinih organizacija i
drugih uesnika u prostornom razvoju;
8) izbora i definisanja strategijskih prioriteta
prostornog razvoja kao osnova za planiranje i
ureenje prostora na nivou teritorijalnih
jedinica;
9) usaglaenosti sa evropskim normativima i
standardima u oblasti planiranja i ureenja
prostora radi stvaranja uslova za transgraninu
i meunarodnu saradnju i ukljuivanje
Republike Srbije u procese evropskih
integracija.

Sedite Agencije je u Beogradu.

Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu
organa autonomne pokrajine, a moe ih imati i u
drugim mestima, u skladu sa statutom.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije
lan 7.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeuju se
iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz
svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva domaih i stranih
pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Nadlenost Agencije
lan 8.

Republika agencija za prostorno planiranje

Osnivanje
lan 4.
Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i
unapreivanje politike planiranja i ureenja prostora
u Republici Srbiji, osniva se Republika agencija za
prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija),
kao samostalna organizacija koja vri javna
ovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu ovog zakona.

Agencija je nadlena da:

1) priprema, koordinira, prati izradu i predlae
Strategiju prostornog razvoja Republike Srbije i
prati sprovoenje Strategije prostornog razvoja
Republike Srbije;
2) uestvuje u izradi ema prostornog razvoja i
koordinira rad nadlenih ministarstava u
pripremi ema prostornog razvoja;
3) priprema, koordinira, prati izradu i predlae
prostorni plan podruja posebne namene, u
saradnji sa nadlenim ministarstvima i drugim
organima i organizacijama;

Direktor
4) obavlja poslove strune kontrole prostornog
plana podruja posebne namene i regionalnog
prostornog plana, ako zakonom nije drugaije
odreeno;

lan 11.
Direktor:

5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti

prostornog planiranja;

1) zastupa Agenciju;

6) prua strunu pomo u izradi planova;

2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;

7) uspostavlja jedinstven informacioni sistem o

stanju u prostoru;

3) predlae akte koje donosi Upravni odbor;

8) vodi registar planskih dokumenata za teritoriju

Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za
potrebe izrade planskih dokumenata;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i
statutom.

4) izvrava odluke Upravnog odbora i preduzima

mere za njihovo sprovoenje;
5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za
korienje i raspolaganje imovinom Agencije;
6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta, predlae program
rada, vri i druge poslove utvrene zakonom i
statutom.

Organi Agencije
lan 12.
lan 9.
BRISAN - sa 34/2006
Organi Agencije su upravni odbor i direktor.
Predsednika i lanove upravnog odbora, kao i
direktora, imenuje i razreava Vlada.
Predsednik i lanovi upravnog odbora, kao i direktor,
imenuju se na period od etiri godine, s tim to isto
lice ne moe biti imenovano vie od dva puta.

Opti akti
lan 13.
Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi opti
akti.

Upravni odbor
Statut je osnovni opti akt Agencije.
lan 10.
Upravni odbor Agencije (u daljem tekstu: Upravni
odbor) ima pet lanova koji se imenuju iz reda
uglednih strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za
obavljanje poslova iz nadlenosti Agencije, na
predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja.
Upravni odbor nadzire poslovanje Agencije, pregleda
godinji izvetaj o poslovanju i zavrni raun
Agencije, obavlja i druge poslove utvrene zakonom
i statutom.
Predsedniku i lanovima upravnog odbora pripada
naknada za rad.
Predsedniku upravnog odbora pripada naknada u
visini od 30% neto zarade direktora Agencije, a
lanovima upravnog odbora u visini od 25% neto
zarade direktora Agencije.

Statut donosi Upravni odbor, uz miljenje izvrnog

organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade
Republike Srbije.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
3) unutranjoj organizaciji;
4) organima i njihovom delovanju;
5) zastupanju Agencije;
6) pravima, obavezama i odgovornostima
zaposlenih;
7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

Obavljanje pojedinih strunih i drugih poslova

eme prostornog razvoja

lan 14.

lan 18.

Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje

nadlenosti, Agencija moe angaovati druga pravna
i fizika domaa ili strana lica, u skladu sa zakonom.

eme prostornog razvoja (u daljem tekstu: eme)

su planski dokumenti kojima se blie odreuje
prostorni razvoj pojedinih oblasti za koje su osnove
prostornog razvoja utvrene u Strategiji i to:
visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada;
kulture; zdravstva i socijalne zatite; informacija i
telekomunikacija; multimodalnog transporta;
rudarstva i energetike; kapitalne privrede; prirodnih
i ruralnih podruja; sporta i rekreacije.

Nadzor nad radom Agencije

lan 15.
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo
nadleno za poslove prostornog planiranja.
Agencija, najmanje dva puta godinje, podnosi Vladi
Republike Srbije izvetaj o radu, preko ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja.

eme pripremaju nadlena ministarstva u saradnji

sa Agencijom.
eme donosi Vlada Republike Srbije, na predlog
nadlenog ministarstva, uz pribavljeno miljenje
Agencije.

Vrste planskih dokumenata

Prostorni plan podruja posebne namene
lan 16.

lan 19.

Planski dokumenti su:

1) Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;
2) eme prostornog razvoja;
3) prostorni plan podruja posebne namene;
4) regionalni prostorni plan;

Prostorni plan podruja posebne namene donosi se

za: podruje nacionalnog parka; podruje koje, zbog
svojih karakteristika, ima posebnu namenu koja
zahteva poseban reim organizacije, ureenja,
korienja i zatite prostora; podruje odreeno
Strategijom, odnosno regionalnim prostornim
planom, odnosno podruje za koje organ nadlean
za donoenje plana utvrdi da postoji potreba
planiranja njegovog ureenja tom vrstom plana.

5) prostorni plan optine.

Planski dokumenti iz stava 1. ta. 2, 3, 4. i 5. ovog
lana, moraju biti meusobno usaglaeni i u skladu
sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije.

Prostorni plan podruja posebne namene se po

pravilu izrauje i za prostore i prostorne celine na
kojima se predvia izgradnja objekata ili sistema od
nacionalnog interesa, kao i za objekte iz lana 89.
stav 4. ovog zakona.

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije

lan 17.
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (u
daljem tekstu: Strategija) donosi se za teritoriju
Republike Srbije (evropski NUTS 1 standard veliine
prostornih jedinica).
Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi prostornog
planiranja i razvoja u skladu sa ukupnim
ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturnoistorijskim razvojem.
Strategijom se posebno definiu pitanja, oblasti i
modaliteti transgranine i meunarodne saradnje u
oblasti prostornog planiranja i razvoja.
Strategiju donosi Narodna skuptina Republike
Srbije, na predlog Vlade Republike Srbije.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Prostorni plan podruja posebne namene iz stava 2.

ovog lana izrauje se na osnovu prethodne studije
opravdanosti.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi
Vlada Republike Srbije na predlog Agencije, a za
podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina
autonomne pokrajine na predlog organizacione
jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz
saglasnost Agencije.
Regionalni prostorni plan
lan 20.
Regionalni prostorni plan donosi se za teritoriju
autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan iz stava 1. ovog lana
donosi skuptina autonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan moe da se donese i za

podruje prostornih jedinica veliine evropski NUTS
2 i 3 standard.
Prostorni plan iz stava 3. ovog lana donosi Vlada
Republike Srbije na predlog Agencije, a za podruja
na teritoriji autonomne pokrajine skuptina
autonomne pokrajine na predlog organizacione
jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz
saglasnost Agencije, ako zakonom nije drugaije
propisano.

Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja

blie propisuje sadrinu, nain i postupak izrade
Strategije i ostalih planskih dokumenata.
lan 23.
Strategija i ostali planski dokumenti donose se za
period od najmanje 10 godina.
Postupak za izradu planskih dokumenata

Regionalni prostorni plan za podruje grada

Beograda donosi Skuptina grada Beograda, uz
prethodno pribavljeno miljenje Agencije, ako
zakonom nije drugaije propisano.

Odluka o izradi planskog dokumenta

Prostorni plan optine

lan 24.

lan 21.

Izradi Strategije, ema i prostornih planova podruja

posebne namene pristupa se na osnovu odluke
Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

Prostorni plan optine donosi se za podruje optine.

Prostorni plan optine donosi skuptina optine.
Dve ili vie optina (veliine teritorijalnih jedinica
lokalne samouprave do 150.000 stanovnika) mogu
doneti prostorni plan za podruje tih optina.
Postupak izrade i donoenja prostornog plana iz
stava 3. ovog lana ureuje se sporazumom optina,
u skladu sa zakonom.
Na prostorni plan optine, pre objavljivanja,
pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za
poslove prostornog planiranja, radi utvrivanja
usklaenosti tog plana sa drugim planskim
dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim
na osnovu zakona.

Sadrina planskih dokumenata

lan 22.
Strategija sadri naroito: naela i ciljeve prostornog
razvoja teritorije Republike Srbije; osnove za
usklaivanje i usmeravanje prostornog razvoja;
organizaciju prostora Republike Srbije; razvojne
prioritete; teritorijalne celine zajednikih prostornih i
razvojnih obeleja za koje e se donositi prostorni
planovi.
Ostalim planskim dokumentima razrauju se naela
prostornog ureenja i utvruju ciljevi prostornog
razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena
prostora, kao i drugi elementi od znaaja za
prostornu celinu za koju se radi prostorni plan.

Odluku o izradi Strategije i prostornih planova

podruja posebne namene, Vlada donosi na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja.
Odluku o izradi eme, Vlada donosi na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja.
Odluku o izradi prostornog plana podruja posebne
namene za podruja na teritoriji autonomne
pokrajine donosi organ nadlean za njegovo
donoenje na predlog organizacione jedinice u
seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost
Agencije.
Odluku o izradi regionalnog prostornog plana donosi
organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno
pribavljenom miljenju Agencije.
Odluku o izradi prostornog plana optine donosi
organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno
pribavljenom miljenju Komisije za planove iz lana
34. ovog zakona.
Odluka o izradi planskog dokumenta sadri podatke
o vrsti dokumenta koji se radi, cilju donoenja
planskog dokumenta, podruju koje je obuhvaeno
planskim dokumentom, roku izrade planskog
dokumenta, izvoru sredstava za izradu planskog
dokumenta, mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka o izradi planskog dokumenta iz st. 1-6. ovog
lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", odnosno pokrajinskom, odnosno optinskom
slubenom glasilu.

Planski dokumenti iz stava 2. ovog lana sadre

tekstualni deo i grafiki prikaz, koji predstavljaju
celinu planskih reenja i rade se u analognom i
digitalnom obliku.

Program za izradu planskog dokumenta

koje ima strune rezultate na izradi planskih

dokumenata, preporuke najmanje dva odgovorna
planera ili Inenjerske komore i poloen struni ispit.

lan 25.
Odluka o izradi planskog dokumenta priprema se na
osnovu programa za izradu planskog dokumenta,
koji je sastavni deo odluke.
Program iz stava 1. ovog lana sadri vrstu planskog
dokumenta, granice planskog podruja, dinamiku i
finansijska sredstva, pregled postojee
dokumentacije i podloga od znaaja za izradu
prostornog plana, ciljeve, potencijale, ogranienja,
konflikte, razvojne prioritete, kao i druga pitanja od
znaaja za izradu planskog dokumenta.
Program za izradu Strategije i prostornog plana
podruja posebne namene priprema Agencija.
Program za izradu regionalnog prostornog plana
priprema nadleni organ, u saradnji sa Agencijom,
ako zakonom nije drugaije odreeno.
Program za izradu prostornog plana optine
priprema nadlena optinska uprava, odnosno
preduzee iz lana 27. ovog zakona, u saradnji sa
Komisijom za planove iz lana 34. ovog zakona.
Ustupanje izrade planskog dokumenta
lan 26.
Ustupanje izrade planskog dokumenta vri se javnim
oglaavanjem, koje sprovodi organ nadlean za
donoenje planskog dokumenta preko Agencije,
odnosno Komisije za planove iz lana 34. ovog
zakona.
Izrada planskog dokumenta

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju

se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva planska dokumenta.
Kontrola planske dokumentacije i javni uvid
Struna kontrola
lan 29.
Pre podnoenja predloga planskog dokumenta
organu nadlenom za njegovo donoenje, planski
dokument podlee strunoj kontroli i izlae se na
javni uvid.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti
planskog dokumenta sa odlukom o njegovoj izradi i
proveru opravdanosti planskog reenja, proveru
usklaenosti planskog dokumenta sa zakonom,
standardima i normativima i drugim propisima
donetim na osnovu zakona.
Strunu kontrolu Strategije obavlja komisija koju
obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog
planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne
namene i regionalnog prostornog plana vri
ministarstvo nadleno za poslove prostornog
planiranja, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Strunu kontrolu prostornog plana optine vri
Komisija za planove iz lana 34. ovog zakona.
Kontrolu usklaenosti prostornog plana optine sa
ovim zakonom i planskim dokumentima kada nije
donet regionalni plan, vri komisija koju obrazuje
ministar nadlean za poslove prostornog planiranja.

lan 27.
Planska dokumenta, pod uslovima propisanim ovim
zakonom, moe da izrauje preduzee, odnosno
druga organizacija, koje osnuje optina za
obavljanje te delatnosti, kao i preduzee, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje poslova prostornog planiranja
i izrade planskih dokumenata (u daljem tekstu:
nosilac izrade plana).
Izradom planskog dokumenta rukovodi odgovorni
planer.

O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj,

koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim
primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 7. ovog lana dostavlja se nosiocu
izrade plana, koji je duan da u roku od 30 dana od
dana dostavljanja izvetaja postupi po datim
primedbama.
Javni uvid
lan 30.

Odgovorni planer
lan 28.
Odgovorni planer moe biti lice sa visokom strunom
spremom i najmanje pet godina radnog iskustva,

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se

posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog
dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i
lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja.
O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara
se Agencija, odnosno Komisija za planove iz lana
34. ovog zakona.

O izvrenom javnom uvidu sastavlja se izvetaj, koji

sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim
primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana sastavni je deo
obrazloenja planskog dokumenta.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja
blie propisuje nain vrenja strune kontrole
planskog dokumenta, kao i uslove i nain njegovog
izlaganja na javni uvid.
Ugovor o implementaciji
lan 31.
Sastavni deo prostornog plana podruja posebne
namene, regionalnog prostornog plana i prostornog
plana optine je ugovor o implementaciji.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito
obaveze potpisnika u pogledu uslova za pristup
odgovarajuim fondovima (prema specificiranim
planskim reenjima i merama), kao i dinamiku i
nain obezbeivanja sredstava za njihovu
realizaciju.
Ugovor o implementaciji regionalnog prostornog
plana i prostornog plana optine, zakljuuju organ
nadlean za donoenje plana i uesnici u realizaciji
planskih reenja, za period od etiri godine.
Ugovor o implementaciji prostornog plana podruja
posebne namene zakljuuju Vlada, odnosno
autonomna pokrajina, optina, odnosno grad,
odnosno grad Beograd i drugi uesnici u realizaciji
planskih reenja za podruje za koje se plan donosi,
ako zakonom nije drugaije propisano.
Provera reenja

1) prostorna organizacija naselja, kojom se

stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi;
2) ouvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog
naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih
vrednosti naselja;
3) dopuna postojeih i stvaranje novih urbanih
vrednosti;
4) obnova i rekonstrukcija istorijskih i
ambijentalnih celina;
5) ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu,
prirodnih vrednosti i ivotne sredine tog
naselja, susednog naselja i regiona;
6) usklaenost izgradnje infrastrukture i drugog
ureenja javnog graevinskog zemljita.
Komisija za planove
lan 34.
Radi pruanja strune pomoi za obavljanje poslova
u postupku izrade prostornog plana optine, izrade i
sprovoenja urbanistikih planova, kao i davanja
strunog miljenja o idejnim projektima po zahtevu
optinske uprave, organ nadlean za donoenje
prostornog, odnosno urbanistikog plana obrazuje
Komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda
uglednih strunjaka za oblast prostornog planiranja i
urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za
obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja i
ureenja prostora i izgradnje. Jednu treinu lanova
Komisije imenuje ministar nadlean za poslove
urbanizma i graevinarstva, a za planove koji se
donose na teritoriji autonomne pokrajine, jednu
treinu lanova Komisije imenuje pokrajinski
sekretar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva uz saglasnost ministra nadlenog za
poslove urbanizma i graevinarstva.

lan 32.
Provera reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi
izmenama prostornog plana podruja posebne
namene, regionalnog prostornog plana i prostornog
plana optine, vri organ nadlean za njegovo
donoenje, po isteku roka predvienog ugovorom o
implementaciji, odnosno najmanje svake etiri
godine.
III. URBANISTIKO PLANIRANJE

Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri

godine, s tim to isto lice ne moe biti imenovano
vie od dva puta.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od
znaaja za rad Komisije, odreuju se aktom o
obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe
Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije
moe angaovati druga pravna i fizika domaa ili
strana lica.

Ciljevi ureenja naselja

lan 33.
Planiranjem i ureenjem prostora i naselja
obezbeuje se:

Vrste urbanistikih planova

lan 35.

Planom opteg ureenja utvruju se naroito:

1) namene povrina koje su preteno planirane u
graevinskom reonu;

1) opti urbanistiki planovi;

2) pravci i koridori za saobraajnu, energetsku,

vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;

2) regulacioni planovi.

3) zone ili celine sa istim pravilima graenja.

Urbanistiki planovi su:

Opti urbanistiki planovi su generalni plan i plan

opteg ureenja.

Plan generalne regulacije

Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i

plan detaljne regulacije.

lan 38.

Sadrina urbanistikih planova

Plan generalne regulacije donosi se za naselja za

koja se ne donese generalni plan, kao i za manja
naselja i sela, za koja se ne donese plan opteg
ureenja.

Generalni plan
lan 36.
Generalnim planom odreuje se dugorona
projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja.
Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad
Beograd.
Generalni plan moe se doneti i za gradska i ostala
naselja.
Generalnim planom ureuju se i utvruju, naroito:

Planom generalne regulacije koji se radi za celo

naselje odreuje se dugorona projekcija razvoja i
prostornog ureenja naselja, kao i pravila regulacije,
ureenja i graenja.
Plan iz stava 1. ovog lana moe da se donese za
deo naselja, ako je tako odreeno generalnim
planom.
Plan generalne regulacije odreuje, odnosno blie
razrauje:
1) podelu graevinskog reona na javno
graevinsko zemljite i ostalo graevinsko
zemljite;

1) graevinski reoni;
2) namene povrina koje su preteno planirane u
graevinskom reonu;
3) pravci, koridori i kapaciteti za saobraajnu,
energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
4) zone ili celine za koje e se raditi urbanistiki
planovi i zone ili celine za koje generalni plan
sadri ista pravila graenja.

2) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu,

energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
3) visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan);
4) namene povrina koje su preteno planirane u
graevinskom reonu;
5) podelu na zone ili celine sa istim pravilima
graenja;
6) lokacije za javne objekte.

Plan opteg ureenja

Plan detaljne regulacije
lan 37.
Planom opteg ureenja odreuje se dugorona
projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja,
osnovna regulacija i pravila graenja.
Plan opteg ureenja donosi se za manja naselja i
sela, za koja se ne donosi generalni plan ili plan
generalne regulacije.
Plan opteg ureenja donosi se i za delove naselja,
ako je tako odreeno generalnim planom ili planom
generalne regulacije.

lan 39.
Plan detaljne regulacije donosi se za delove naselja,
u skladu sa generalnim planom, odnosno planom
generalne regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za celo
naselje, u kom sluaju se ne donosi plan generalne
regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za
izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona.

Plan iz stava 3. ovog lana izrauje se u skladu sa

prostornim planom podruja posebne namene,
odnosno, u naseljenom mestu, na osnovu prethodne
studije opravdanosti.
Planom detaljne regulacije, pored elemenata iz lana
38. stav 4. ovog zakona, odreuju se, odnosno blie
se razrauju, naroito:
1) granice javnog graevinskog zemljita sa
elementima za obeleavanje na katastarskoj
podlozi;
1a) parcelacija;
2) regulacione linije ulica i javnih povrina i
graevinske linije;
3) nivelacione kote ulica i javnih povrina
(nivelacioni plan).

Sastavni delovi urbanistikih planova

izgradnju, prema mestu i vrsti objekata za

izgradnju;
6) ambijentalne celine od kulturno-istorijskog ili
urbanistikog znaaja, kao i popis objekata za
koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju
izraditi konzervatorski ili drugi uslovi;
7) lokacije propisane za dalju plansku razradu, za
izradu urbanistikog projekta ili urbanistikog,
odnosno arhitektonskog konkursa;
8) opte i posebne uslove o zatiti ivotne sredine
od razliitih vidova zagaenja i zatite ivota i
zdravlja ljudi i zatite od poara, nepogoda i
unitavanja;
9) ogranienja za izvoenje odreene vrste
radova, odnosno graenje po zonama ili
celinama iz plana.
Regulacioni planovi u pravilima ureenja sadre i
srednjoroni program ureivanja javnog
graevinskog zemljita i izvore finansiranja
predvienih prioritetnih radova na ureivanju
zemljita.

lan 40.
Pravila graenja
Sastavni delovi urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;

lan 42.

2) pravila graenja;

Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na

izgradnju objekata i koji se odreuju po zonama ili
celinama iz plana, prema specifinostima i
potrebama naselja.

3) grafiki deo.
Pravila ureenja
lan 41.
Pravila ureenja sadre opis i objanjenje grafikog
dela, opte urbanistike uslove i potrebne elemente
definisane programom iz lana 45. stav 3. ovog
zakona.
Pravila iz stava 1. ovog lana, zavisno od vrste
plana, odreuju:
1) podelu zemljita obuhvaenog planom na javno
i ostalo graevinsko zemljite;

Pravila iz stava 1. ovog lana odreuju:

1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi
pod uslovima odreenim planom, odnosno pod
posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu
objekata ija je izgradnja zabranjena u toj zoni;
2) uslove za obrazovanje graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u
odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i indekse
izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;

2) celine i zone odreene planom;

3) urbanistike uslove za javne povrine i javne
objekte;
4) blie odredbe o postrojenjima, objektima i
mreama saobraajne, energetske,
vodoprivredne, komunalne i druge
infrastrukture, kao i uslove za prikljuenje
novih objekata na mree komunalne
infrastrukture po zonama ili celinama iz plana;
5) posebne zahteve, uslove i propise koje je
potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja za

6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost

objekata;
7) uslove za izgradnju drugih objekta na istoj
graevinskoj parceli;
8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i
prostora za parkiranje vozila;
9) uslove zatite susednih objekata;
10) uslove prikljuenja na komunalnu i ostalu
infrastrukturu;

10

11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovanje

pojedinih elemenata objekata (materijali,
fasade, krovovi i sl.);

Ako optina ne obezbedi auriranje u roku iz stava

2. ovog lana, auriranje katastarskih podloga
obezbedie ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma o troku optine.

12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata;

13) uslove zatite ivotne sredine, tehnike,
higijenske, zatite o poara, bezbednosne i
druge uslove;

Postupak za izradu urbanistikog plana

Program za izradu plana

14) posebne uslove za izgradnju objekata;

lan 45.
15) posebne uslove kojima se javne povrine i
javni objekti od opteg interesa ine
pristupanim osobama sa invaliditetom u
skladu sa standardima pristupanosti.

Grafiki deo
lan 43.
Grafikim delom plana prikazuju se planirano
reenje, regulacija i nivelacija.
Grafiki deo plana iz stava 1. ovog lana izrauje se
na auriranom, odnosno overenom katastarskotopografskom planu ili na auriranom, odnosno
overenom topografskom planu i auriranom,
odnosno overenom katastarskom planu (u daljem
tekstu: podloge).
Grafiki deo plana iz stava 2. ovog lana, koji je
sastavni deo generalnog plana i plana generalne
regulacije, moe se izraivati i na orto foto
podlogama.
Podloge za izradu grafikog dela plana iz stava 2.
ovog lana, mogu biti analogne ili digitalne.
Podloge
lan 44.
Na zahtev optine, odnosno grada, odnosno grada
Beograda (u daljem tekstu: optina), nadleni
organ, odnosno organizacija ustupa postojee kopije
topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne
zapise, odnosno katastar podzemnih i nadzemnih
vodova, bez naknade.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, optina je duna da
obezbedi auriranje katastarskih podloga, za period
od dana ustupanja podloga do roka predvienog
ovim zakonom za preispitivanje urbanistikog plana.
Visina naknade za auriranje katastarskih podloga iz
stava 2. ovog lana utvruje se propisom kojim se
ureuje visina naknade za korienje podataka
premera i pruanja usluga organa nadlenog za
poslove premera i katastra nepokretnosti.

Pre donoenja odluke o izradi urbanistikog plana,

pristupa se izradi programa za izradu plana.
Za potrebe izrade programa iz stava 1. ovog lana
prikupljaju se podaci o: stanju mree i kapaciteta
javne komunalne infrastrukture; potrebi obnove i
rekonstrukcije objekata i evidentiranih ili zatienih
objekata, spomenika kulture i prirode i
ambijentalnih celina; katastarskim i topografskim
podlogama za izradu plana; dokumentaciji od
znaaja za izradu plana; potrebi za lokacijama
objekata za javnu upotrebu, privrednih i drugih
objekata.
Program iz stava 1. ovog lana sadri tekstualni i
grafiki deo i definie:
1) predvieni graevinski reon i njegovu podelu na
javno i ostalo graevinsko zemljite;
2) podelu na graevinske zone ili celine prema
urbanistikim pokazateljima i drugim
karakteristikama;
3) planirane trase, koridore i regulaciju
saobraajnica i mrea javne komunalne
infrastrukture;
4) procenu potrebnih sredstava za ureenje
saobraajnica i izgradnju javne komunalne
infrastrukture;
5) sve potrebne uslove nadlenih komunalnih
organizacija i drugih institucija proistekle iz
koncepta plana, a od uticaja su na realizaciju
koncepta plana;
6) ostale podatke i dokumentaciju od znaaja za
izradu urbanistikog plana.

Odluka o izradi urbanistikog plana

lan 46.
Izradi urbanistikog plana pristupa se na osnovu
odluke o izradi urbanistikog plana, koju donosi
organ nadlean za njegovo donoenje, odnosno
organ koga odredi skuptina optine, odnosno
grada, odnosno grada Beograda, uz prethodno
pribavljeno miljenje Komisije.

11

Odluka o izradi urbanistikog plana sadri podatke o

vrsti plana, granici obuhvata plana, roku izrade
plana i sredstvima za izradu plana.

Odgovorni urbanista
lan 51.

Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog lana je

program za izradu plana iz lana 45. ovog zakona.
lan 47.
Odlukom o izradi urbanistikog plana nadleni organ
optine moe ograniiti izgradnju u obuhvatu ili delu
obuhvata plana za vreme izrade plana, ali ne due
od jedne godine od dana donoenja odluke o izradi
urbanistikog plana.

Odgovorni urbanista moe biti lice sa visokom

kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje
pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima
strune rezultate na izradi urbanistikih planova i
druge urbanistike dokumentacije ili nagrade na
konkursima za urbanistika reenja, preporuku
najmanje dva odgovorna urbanista ili Inenjerske
komore i poloen struni ispit.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju
se rezultati ostvareni na rukovoenju ili izradi
najmanje dva urbanistika plana.

lan 48.
Predlog odluke o izradi urbanistikog plana i
program iz lana 45. ovog zakona, priprema
nadlena optinska uprava.

Kontrola urbanistikog plana i javni uvid

Struna kontrola

Nadlena optinska uprava, za poslove iz stava 1.

ovog lana, moe angaovati preduzee iz lana 50.
ovog zakona.
Organi, organizacije i preduzea, koji su zakonom
ovlaeni da utvruju posebne uslove za izgradnju
objekata i ureenje prostora za koji se plan
priprema, duni su da, na zahtev optinske uprave,
dostave sve potrebne podatke i uslove za njegovu
izradu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja
zahteva, bez naknade.

Objavljivanje odluke i ustupanje izrade

lan 49.
Odluka o izradi urbanistikog plana iz lana 46. ovog
zakona objavljuje se.
Ustupanje izrade urbanistikog plana vri se u
skladu sa posebnim zakonom.
Izrada urbanistikih planova
lan 50.
Urbanistike planove, pod uslovima propisanim ovim
zakonom, moe da izrauje preduzee, odnosno
druga organizacija, koje osnuje optina za
obavljanje poslova urbanistikog planiranja, kao i
preduzea, odnosno druga pravna lica, koja su
upisana u odgovarajui registar za obavljanje
poslova urbanistikog planiranja i izrade
urbanistikih planova.
Izradom urbanistikih planova rukovodi odgovorni
urbanista.

lan 52.
Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu
nadlenom za njegovo donoenje, urbanistiki plan
podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Struna kontrola, koju vri Komisija, obuhvata
proveru opravdanosti planskog reenja, proveru
usklaenosti urbanistikog plana sa zakonom i
drugim propisima donetim na osnovu zakona,
usklaenost plana sa prostornim planom optine,
odnosno urbanistikim planom naselja, urbanistikim
standardima i normativima i odlukom o pristupanju
izradi urbanistikog plana.
Kontrolu usklaenosti generalnog plana, odnosno
plana generalne regulacije za celo naselje, sa ovim
zakonom i planskim dokumentima, u sluaju kada
nije donet prostorni plan optine, vri komisija koju
obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma.
O izvrenoj strunoj kontroli i kontroli iz st. 2. i 3.
ovog lana, sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke
o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i
stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 4. ovog lana dostavlja se
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je
izradilo urbanistiki plan, koje je duno da, u roku
od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja, postupi
po datim primedbama.
Javni uvid
lan 53.
Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu
nadlenom za njegovo donoenje, obavlja se javni
uvid putem oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu.
Javni uvid traje najmanje 15 a najdue 30 dana od
dana oglaavanja.

12

O obavljanju javnog uvida stara se nadlena

optinska uprava.
Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja
izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom javnom
uvidu, sa prihvaenim primedbama i stavovima po
primedbama.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana sastavni je deo
obrazloenja predloga plana.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie
propisuje sadrinu, nain izrade, nain vrenja
strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslove i
nain stavljanja plana na javni uvid.
Donoenje urbanistikog plana
lan 54.
Urbanistiki plan donosi skuptina optine, odnosno
grada, odnosno grada Beograda, uz pribavljeno
miljenje Komisije.
Na generalni plan koji se donosi za grad, odnosno
grad Beograd, pre objavljivanja, pribavlja se
saglasnost ministra nadlenog za poslove
urbanizma, radi utvrivanja usklaenosti tih planova
sa planskim dokumentima, ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu zakona.
Doneti urbanistiki plan mora biti dostupan javnosti.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie
propisuje nain uvida u doneti urbanistiki plan,
overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja,
umnoavanja i ustupanja urbanistikog plana uz
naknadu.

Izmene u dopune urbanistikog plana

lan 55.
Proveru reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi
izmeni i dopuni urbanistikog plana vri organ
nadlean za njegovo donoenje po isteku roka za
koji se donosi srednjoroni program ureivanja
graevinskog zemljita, odnosno najmanje svake
etiri godine.
Izmene i dopune urbanistikog plana vre se na
nain i po postupku propisanim za njegovo
donoenje.
Izvod iz urbanistikog plana
lan 56.
Na zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska,
odnosno optinska uprava, odnosno ministarstvo
nadleno za poslove urbanizma, izdaje izvod iz

urbanistikog plana, koji sadri podatke o

urbanistikim uslovima za ureenje prostora
utvrenim urbanistikim planom.
Izvod iz urbanistikog plana sadri sve uslove i
podatke neophodne za izradu idejnog projekta, a
naroito regulacionu i graevinsku liniju i nivelacione
uslove.
Izvod iz urbanistikog plana izdaje se u roku od
osam dana od dana podnoenja zahteva, uz
naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.
Akt o urbanistikim uslovima
lan 57.
Za izgradnju objekata na podruju za koje nije
predviena izrada urbanistikog plana, na zahtev
zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno
optinska uprava, odnosno ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma, izdaje akt o urbanistikim
uslovima u skladu sa prostornim planom.
Akt iz stava 1. ovog lana za rekonstrukciju
kulturnog dobra i izgradnju objekata na podruju
nepokretnog kulturnog dobra ili drugog nepokretnog
kulturnog dobra zatienog na osnovu propisa o
zatiti kulturnih dobara, izdaje se u skladu sa
uslovima nadlenog organa, odnosno organizacije
nadlene za poslove zatite spomenika kulture.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se
situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju,
visinu, gabarit i namenu objekta, dokaz o pravu
svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu,
odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu
korienja na neizgraenom graevinskom
zemljitu.
Akt iz stava 1. ovog lana sadri pravila graenja,
regulacionu i graevinsku liniju, nivelacione uslove,
mogunosti i tehnike uslove za prikljuenje na
saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i
druge uslove propisane zakonom.
Akt o urbanistikim uslovima izdaje se u roku od 30
dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu
stvarnih trokova njegovog izdavanja.

lan 58.
Akt o urbanistikim uslovima za izgradnju objekata
iz lana 89. stav 4. ovog zakona, pored elemenata iz
lana 57. stav 4. ovog zakona, sadri i podatke o
prethodnim radovima iz lana 99. stav 2. ovog
zakona, koje je neophodno obaviti.
Akt iz stava 1. ovog lana, za energetske objekte za
iju izgradnju se izdaje energetska dozvola, izdaje
se u skladu sa tom dozvolom i prostornim planom.

13

Za izgradnju telekomunikacionih objekata na

podruju za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana, odnosno za koje nije donet
urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije
predviena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt
o urbanistikim uslovima u skladu sa uslovima
organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove
telekomunikacija, u skladu sa zakonom.

kao projekat parcelacije, odnosno kao urbanistikoarhitektonsko reenje planirane izgradnje.

Projekat parcelacije sadri:
1) parcelaciju sa analitiko-geodetskim
elementima;
2) definisane regulacione i nivelacione uslove;

Akt iz stava 3. ovog lana sadri definisanu poziciju i

trasu polaganja telekomunikacionog sistema datog
na auriranoj katastarsko-topografskoj podlozi,
dopunjenoj sa snimljenim podzemnim katastrom.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie
propisuje sadrinu akta iz stava 1. ovog lana.

3) prikaz prikljuaka na tehniku infrastrukturu.

Urbanistiko-arhitektonsko reenje planirane
izgradnje sadri:
1) situacioni prikaz parternog reenja i pejzanog
ureenja;
2) idejna arhitektonska reenja objekata;

lan 59.
Uz zahtev za izdavanje akta o urbanistikim
uslovima iz lana 58. ovog zakona, podnosi se
situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju,
visinu, gabarit i namenu objekta.

3) prikaz saobraaja i komunalne infrastrukture sa

prikljucima na spoljnu mreu;
4) parcelaciju i saobraajna reenja;
5) tekstualni opis reenja.

lan 59a
Protiv akta o urbanistikim uslovima moe se
podneti prigovor u roku od 15 dana od dana
njegovog izdavanja.

Nadlena optinska uprava potvruje da je

urbanistiki projekat izraen u skladu sa
urbanistikim planom, po prethodno pribavljenom
miljenju Komisije. Pre potvrivanja projekta
nadlena uprava organizuje javnu prezentaciju
urbanistikog projekta.

Po prigovoru odluuje reenjem organ koji je izdao

akt o urbanistikim uslovima.
Ako nadleni organ povodom podnetog zahteva
utvrdi da nema uslova za izdavanje akta o
urbanistikim uslovima, donosi reenje kojim se
zahtev odbija.
Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana moe se
izjaviti alba.

lan 62.
Urbanistiki projekat moe da izrauje preduzee,
odnosno drugo pravno lice, koje je upisano u
odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova
i izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni
urbanista arhitektonske struke.

lan 60.
Graevinska parcela
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie
propisuje opte uslove o parcelaciji i izgradnji, kao i
sadrinu, uslove i postupak izdavanja akta o
urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje
za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska
uprava.
Urbanistiki projekat
lan 61.
Urbanistiki projekat izrauje se u skladu sa
urbanistikim planom za potrebe parcelacije ili
preparcelacije, kao i za potrebe sprovoenja
urbanistikog plana, kada je to planom predvieno.

lan 63.
Graevinska parcela jeste najmanji deo prostora
obuhvaenog planom koji zadovoljava uslove za
izgradnju propisane planom i koji je namenjen za
graenje.
Graevinska parcela moe se obrazovati na
zemljitu koje je planom predvieno za izgradnju i
koje odgovara uslovima sadranim u pravilima
ureenja i u pravilima graenja.

Urbanistiki projekat iz stava 1. ovog lana izrauje

se na overenom katastarsko-topografskom planu

14

Ispravka granica

skladu sa zakonom, odgovarajuim planom

predvieno za izgradnju i redovno korienje
objekata.

lan 64.
Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost
vlasnika, odnosno korisnika zemljita vri se
ispravka granica susednih parcela, u skladu sa
zakonom, pod uslovom da je takva promena u
skladu sa uslovima utvrenim planom.
Trokove ispravke granica snose vlasnici, odnosno
korisnici katastarskih parcela kojima je pripojeno
zemljite.

Graevinsko zemljite koristi se prema njegovoj

nameni i na nain kojim se obezbeuje njegovo
racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
Vrste graevinskog zemljita
lan 68.
Graevinsko zemljite moe biti:
1) javno graevinsko zemljite;

Parcelacija

2) ostalo graevinsko zemljite.

lan 65.
Javno graevinsko zemljite
Na jednoj katastarskoj parceli moe da se obrazuje
vei broj graevinskih parcela, na nain i pod
uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u
daljem tekstu: parcelacija).
Parcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika,
odnosno korisnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o
vlasnitvu, odnosno o pravu korienja, overen
urbanistiki projekat i projekat geodetskih
obeleavanja.

lan 69.
Graevinsko zemljite na kojem su, do dana
stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni javni
objekti od opteg interesa i javne povrine i koje je
u dravnoj svojini, jeste javno graevinsko
zemljite.
Javno graevinsko zemljite, u smislu ovog zakona,
jeste i zemljite koje je planom donetim u skladu sa
ovim zakonom, namenjeno za izgradnju javnih
objekata od opteg interesa i za javne povrine i
koje je u dravnoj svojini.

Preparcelacija
Odreivanje javnog graevinskog zemljita
lan 66.
Na veem broju katastarskih parcela moe da se
obrazuje jedna ili vie graevinskih parcela, na nain
i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu
(u daljem tekstu: preparcelacija).
Preparcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika,
odnosno korisnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o
vlasnitvu odnosno o pravu korienja, overen
urbanistiki projekat i projekat geodetskih
obeleavanja.

IV. GRAEVINSKO ZEMLJITE

Pojam
lan 67.
Graevinsko zemljite jeste zemljite na kojem su
izgraeni objekti i zemljite koje slui redovnoj
upotrebi tih objekata, kao i zemljite koje je, u

lan 70.
Javno graevinsko zemljite odreuje optim aktom
optina, u skladu sa ovim zakonom i urbanistikim
planom.
Akt o odreivanju javnog graevinskog zemljita
naroito sadri opis granica zemljita koje se
odreuje za javno graevinsko zemljite, naziv
katastarske optine i spisak brojeva katastarskih
parcela.
Pre odreivanja javnog graevinskog zemljita iz
lana 69. stav 1. ovog zakona, optina je obavezna
da donese akt o izuzimanju zemljita iz poseda
korisnika tog zemljita, a naknada se isplauje po
odredbama zakona kojim se ureuje eksproprijacija.
Optina odreuje graevinsko zemljite iz lana 69.
stav 1. ovog zakona za javno graevinsko zemljite
u roku od dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Ako optina ne odredi javno graevinsko zemljite u
roku iz stava 4. ovog lana, Vlada e odrediti granice
javnog graevinskog zemljita.

15

1) zakupnine za graevinsko zemljite;

Graevinsko zemljite iz lana 69. stav 2. ovog
zakona optina odreuje za javno graevinsko
zemljite posle njegovog pribavljanja u dravnu
svojinu, u skladu sa zakonom.
Javno graevinsko zemljite ne moe se otuiti iz
dravne svojine.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita

2) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;

3) naknade za korienje graevinskog zemljita;
4) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva od naknada za ureivanje i korienje
graevinskog zemljita koriste se za ureivanje
graevinskog zemljita i za izgradnju i odravanje
objekata komunalne infrastrukture.

lan 71.
Naknada za ureivanje graevinskog zemljita
Javno graevinsko zemljite moe biti ureeno i
neureeno, izgraeno i neizgraeno.
Optina ureuje javno graevinsko zemljite i stara
se o njegovom korienju prema nameni
predvienoj planom, u skladu sa ovim zakonom.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita vri se u
skladu sa dugoronim, srednjoronim i godinjim
programom ureivanja.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita obuhvata
njegovo pripremanje i opremanje.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain
donoenja programa ureivanja javnog
graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini.

lan 74.
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa
investitor.
Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita
utvruje se ugovorom koji zakljuuju optina,
odnosno preduzee ili druga organizacija iz lana 72.
stav 3. ovog zakona i investitor, na osnovu
kriterijuma i merila koje utvruje optina.
Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se
meusobni odnosi u pogledu ureivanja
graevinskog zemljita, visina naknade za
ureivanje graevinskog zemljita, dinamika
plaanja naknade, kao i obim, struktura i rokovi za
izvoenje radova na ureivanju zemljita.
Korienje graevinskog zemljita

Pripremanje i opremanje javnog graevinskog

zemljita
lan 75.
lan 72.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove,
izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i
projektne dokumentacije, programa za ureivanje
zemljita, raseljavanje, ruenje objekata koji su
planom za to predvieni, saniranje terena i druge
radove.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata
komunalne infrastrukture i ureenje javnih povrina.

Graevinsko zemljite koristi se kao izgraeno ili

neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na
kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom,
namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite jeste zemljite:
1) na kojem nisu izgraeni objekti;
2) na kojem su izgraeni objekti suprotno zakonu;

Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje,

unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita,
optina moe da osnuje preduzee, odnosno drugu
organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na
drugi nain, u skladu sa statutom optine.
Finansiranje ureivanja javnog graevinskog
zemljita

3) na kojem su izgraeni privremeni objekti.

Zakup na odreeno vreme neizgraenog
javnog graevinskog zemljita
lan 76.

lan 73.
Finansiranje ureivanja javnog graevinskog
zemljita obezbeuje se iz sredstava ostvarenih od:

Neizgraeno javno graevinsko zemljite optina

moe dati u zakup na odreeno vreme do privoenja
planiranoj nameni, javnim nadmetanjem ili
prikupljanjem ponuda.

16

Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u

zakup na odreeno vreme neizgraenog javnog
graevinskog zemljita, ureuje optina.
Lice kome je neizgraeno javno graevinsko
zemljite dato u zakup na odreeno vreme duno je
da, pre zakljuenja ugovora o zakupu, dostavi glavni
projekat za izgradnju privremenog objekta i projekat
ruenja tog objekta, sa predraunom trokova
ruenja. Sredstva u visini predrauna trokova
ruenja iz odobrenog projekta, pri zakljuivanju
ugovora o privremenom korienju zemljita,
deponuju se kod ovlaenog nadlenog organa,
odnosno organizacije.
Ako vlasnik u roku utvrenom ugovorom ne ukloni
objekat, ruenje i odnoenje graevinskog
materijala izvrie optina iz sredstava depozita.
Depozit se vlasniku vraa u celini ako sam ukloni
objekat.

Naknada za korienje ostalog neizgraenog

graevinskog zemljita plaa se i u sluaju ako se to
zemljite ne privede nameni, odnosno ne ponudi u
otkup optini radi privoenja nameni, u roku od dve
godine od dana donoenja urbanistikog plana.
Visina naknade iz stava 2. ovog lana utvruje se,
kao i za ostalo izgraeno graevinsko zemljite, u
skladu sa ovim zakonom.
U pogledu utvrivanja obaveze plaanja naknade iz
st. 1. i 2. ovog lana, merila, visine, naina i rokova
plaanja, kao i prinudne naplate naknade,
primenjuju se odredbe lana 77. ovog zakona.

Ostalo graevinsko zemljite

lan 79.

Naknada za korienje graevinskog zemljita

lan 77.

Ostalo graevinsko zemljite jeste izgraeno

zemljite, kao i zemljite namenjeno za izgradnju
objekata, u skladu sa zakonom, a koje nije odreeno
kao javno graevinsko zemljite.

Naknadu za korienje izgraenog javnog

graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa vlasnik objekta.

Ostalo graevinsko zemljite moe biti u svim

oblicima svojine i u prometu je.

Izuzetno, naknadu iz stava 1. ovog lana plaa

nosilac prava korienja na objektu, odnosno
posebnom delu objekta, a ako je objekat, odnosno
poseban deo objekta dat u zakup, naknadu plaa
zakupac objekta, odnosno dela objekta.

Zemljite iz stava 1. ovog lana koje je, do dana

stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu zakona
odreeno kao gradsko graevinsko zemljite u
dravnoj svojini, ostaje u dravnoj svojini, ako
posebnim zakonom nije drugaije odreeno.

Naknadu za korienje neizgraenog javnog

graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa korisnik.

Za deo zemljita koje je kao gradsko graevinsko

zemljite odreeno odlukom skuptine optine,
odnosno grada, odnosno grada Beograda koje, do
dana stupanja na snagu ovog zakona, nije privedeno
nameni u celini ili veim delom, a ne ini
urbanistiku i funkcionalnu celinu sa javnim
graevinskim zemljitem, na zahtev ranijeg
sopstvenika, odnosno njegovog pravnog sledbenika,
uspostavlja se reim svojine koji je bio pre stupanja
na snagu odluke o odreivanju tog zemljita kao
gradskog graevinskog zemljita, pod uslovima i po
postupku utvrenim ovim zakonom.

Visina naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, utvruje se

u zavisnosti od obima i stepena ureenosti zemljita,
njegovog poloaja u naselju, opremljenosti zemljita
objektima drutvenog standarda, saobraajne
povezanosti zemljita sa lokalnim, odnosno
gradskim centrom, radnim zonama i drugim
sadrajima u naselju, odnosno pogodnostima koje
zemljite ima za korisnike.
Blie kriterijume, merila, visinu, nain i rokove
plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, propisuje
optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Prinudna naplata naknade iz st. 1. i 2. ovog lana
vri se po propisima kojima se ureuje poreski
postupak i poreska administracija.
lan 78.
Naknada za korienje ostalog graevinskog
zemljita koje nije u dravnoj svojini plaa se ako je
to zemljite sredstvima optine, odnosno drugim
sredstvima u dravnoj svojini opremljeno osnovnim
objektima komunalne infrastrukture (elektrina
mrea, vodovod, pristupni put i sl.).

Zahtev za donoenje reenja o uspostavljanju

reima svojine iz stava 4. ovog lana, raniji
sopstvenik, odnosno njegov zakonski naslednik,
podnosi nadlenoj optinskoj upravi najkasnije u
roku od dve godine od dana donoenja odluke o
odreivanju graevinskog zemljita za javno
graevinsko zemljite.
Pravnosnano reenje iz stava 5. ovog lana kojim
je usvojen zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno
njegovog zakonskog naslednika, predstavlja izvrni
naslov za upis odgovarajue promene u javnim
knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima.

17

lan 80.
Optina se stara o racionalnom korienju ostalog
graevinskog zemljita i moe doneti program
ureivanja tog zemljita, naroito radi izgradnje
veih zona predvienih regulacionim planom.
Ostalo graevinsko zemljite optina moe da
pribavlja, ureuje, daje u zakup ili otuuje, u skladu
sa zakonom.

ovog zakona, uesnik javnog nadmetanja, odnosno

prikupljanja ponuda, koji smatra da mu je na taj
nain povreeno pravo, moe da podnese tubu za
ponitaj ugovora nadlenom sudu u roku od osam
dana od dana saznanja za zakljuenje ugovora, a
najkasnije u roku od 60 dana od dana zakljuenja
ugovora.
Pravo korienja ostalog graevinskog
zemljita

lan 81.
lan 83.
Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj
svojini moe se dati u zakup, radi izgradnje, javnim
nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim
oglasom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, zemljite se daje u
zakup licu koje ponudi najpovoljnije uslove, odnosno
najvei iznos zakupnine za to zemljite.

Vlasnici, iji su objekti, do dana stupanja na snagu

ovog zakona, izgraeni u skladu sa zakonom na
izgraenom ostalom graevinskom zemljitu u
dravnoj svojini, imaju pravo korienja postojee
graevinske parcele dok taj objekat postoji.
lan 84.

Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite moe se

dati u zakup neposrednom pogodbom, u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja
poslova iz nadlenosti dravnih organa i
organizacija, organa i organizacija jedinica
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i
organizacija koje obavljaju javnu slubu koje
posluju sredstvima u dravnoj svojini, kao i
drugih objekata u dravnoj svojini;
2) davanja u zakup zemljita vlasniku postojeeg
objekta izgraenog bez graevinske dozvole,
radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, ako je
izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima
predvienim urbanistikim planom;
3) ispravke granica susednih katastarskih, odnosno
graevinskih parcela.
Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u
zakup ostalog neizgraenog graevinskog zemljita
u dravnoj svojini, ureuje optina.

Na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u

dravnoj svojini pravo korienja ima raniji
sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je
raniji sopstvenik preneo pravo korienja, u skladu
sa zakonom.
Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog lana smatra
se lice koje je po vaeim propisima bilo njegov
sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o
nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog
zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 52/58, 3/59,
24/59 i 24/61), Zakona o odreivanju graevinskog
zemljita u gradovima i naseljima gradskog
karaktera ("Slubeni list SFRJ", broj 5/68), odnosno
Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u
gradovima i naseljima gradskog karaktera
("Slubeni glasnik SRS", br. 32/68, 17/69, 29/69,
19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).
Po zahtevu za utvrivanje prava iz stava 1. ovog
lana, reenje donosi nadlena optinska uprava.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana je u
prometu.

lan 82.
O davanju ostalog neizgraenog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini u zakup, zakljuuje se
ugovor izmeu optine, odnosno preduzea ili druge
organizacije iz lana 72. stav 3. ovog zakona i lica
kome se zemljite daje u zakup, u roku od 30 dana
od dana donoenja odluke o davanju zemljita u
zakup.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito
podatke o graevinskoj parceli, nameni i veliini
objekta, visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku
i nainu plaanja naknade za ureivanje zemljita,
roku u kome lice kome se zemljite daje u zakup
treba da privede zemljite nameni, kao i prava i
obaveze u sluaju neizvrenja obaveze.
Ako je ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u
dravnoj svojini dato u zakup suprotno odredbama

Overa ugovora o prometu prava korienja vri se

na osnovu pravnosnanog reenja iz stava 3. ovog
lana.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana koje je
preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog lana je
u prometu.

lan 85.
Raniji sopstvenik koji je, do dana stupanja na snagu
ovog zakona, stekao pravo pree gradnje a nije
sagradio objekat, moe da podnese zahtev za
ponitaj pravnosnanog reenja, u skladu sa
zakonom, radi ostvarivanja prava iz lana 84. ovog
zakona.

18

Prestanak prava korienja graevinskog

zemljita

Protiv reenja iz stava 8. ovog lana moe se izjaviti

alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija i
ekonomije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja
reenja.

lan 86.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog
zakona, dato na korienje graevinsko zemljite u
dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu
zapoela izgradnju u skladu sa zakonom, a kojima je
istekao rok od tri godine od dana dodele
graevinskog zemljita, prestaje pravo korienja
graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne
zaponu i u daljem roku od godinu dana ne zavre
izgradnju objekta.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog
zakona, dato na korienje graevinsko zemljite u
dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu
zapoela izgradnju u skladu sa zakonom, a kojima
nije istekao rok od tri godine od dana dodele
graevinskog zemljita, prestaje pravo korienja
graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne
zaponu i u daljem roku od dve godine ne zavre
izgradnju objekta.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog
zakona, dato na korienje graevinsko zemljite u
dravnoj svojini, koja su zapoela izgradnju u skladu
sa zakonom, prestaje pravo korienja graevinskog
zemljita, ako u roku od dve godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona, ne zavre izgradnju
objekta.
Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu da nastave
korienje zemljita po osnovu ugovora o zakupu
koji se zakljuuje u skladu sa ovim zakonom.
Pravnim licima koja su, na osnovu odluke nadlenog
organa, postala korisnici graevinskog zemljita u
dravnoj svojini, koje nije privedeno nameni do
dana stupanja na snagu ovog zakona, prestaje
pravo korienja ako je izmenom planske
dokumentacije bitno promenjena namena zemljita.
Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog lana ne odnose se na
graevinsko zemljite koje je dato na korienje radi
izgradnje stambenih i poslovnih objekata za
raseljavanje, odnosno za potrebe ureivanja
graevinskog zemljita na kojem je predviena
izgradnja objekata za koje se u smislu propisa o
eksproprijaciji utvruje opti interes.
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog
zakonskog naslednika, ponitie se pravnosnano
reenje o izuzimanju gradskog graevinskog
zemljita iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog
graevinskog zemljita isto ne privede nameni za
koju je zemljite izuzeto, u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Reenje o prestanku prava korienja zemljita u
sluaju iz st. 1, 2, 3. i 5. ovog lana donosi nadlena
optinska, odnosno gradska uprava.

Protiv reenja ministarstva iz stava 9. ovog lana ne

moe se voditi upravni spor.
lan 87.
Fizika i pravna lica koja su postala korisnici
neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj
svojini do dana stupanja na snagu ovog zakona, a
kojima nije utvreno pravo korienja iz lana 84.
ovog zakona, imaju pravo da koriste to zemljite do
njegovog privoenja nameni.
Prestanak prava korienja utvruje odlukom
nadlena optinska uprava.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, naknada za oduzeto
pravo korienja neizgraenog graevinskog
zemljita odreuje se po propisima o eksproprijaciji.
V. IZGRADNJA OBJEKATA
Odobrenje za izgradnju
lan 88.
Izgradnja objekata vri se na osnovu odobrenja za
izgradnju, a prema tehnikoj dokumentaciji za
izgradnju objekta.
Tehnika dokumentacija iz stava 1. ovog lana
izrauje se kao generalni projekat, idejni projekat,
glavni projekat, izvoaki projekat i projekat
izvedenog objekta.
Nadlenost za izdavanje odobrenja za
izgradnju
lan 89.
Odobrenje za izgradnju objekata izdaje ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva (u daljem
tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije
drugaije odreeno.
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje
odobrenja za izgradnju objekata odreenih u stavu
4. ovog lana koji se u celini grade na teritoriji
autonomne pokrajine.
Poverava se optini, odnosno gradu, odnosno gradu
Beogradu, izdavanje odobrenja za izgradnju
objekata koji nisu odreeni u stavu 4. ovog lana.
Ministarstvo izdaje odobrenje za izgradnju objekata i
to:

19

1) visokih brana i akumulacija ispunjenih vodom,

jalovinom ili pepelom za koje je propisano
tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue
za proizvodnju energije, nuklearnog goriva;
radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje
radioaktivnih otpadnih materija za nauno
istraivake svrhe;
3) objekata za proizvodnju i preradu nafte i gasa,
meunarodnih i magistralnih gasovoda i
naftovoda za transport, gasovoda nazivnog
radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze
preko teritorije najmanje dve optine, skladita
nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko
500 tona i magistralnih i regionalnih
toplodalekovoda;
4) objekata bazne i preraivake hemijske
industrije, crne i obojene metalurgije, objekata
za preradu koe i krzna, objekata za preradu
kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i
papira i objekata za preradu nemetalnih
minerala;
5) hidroelektrana snage 10 i vie MVA,
termoelektrana snage 10 i vie MVA i
dalekovoda i trafostanica napona 110 i vie kV;
6) meuregionalnih i regionalnih objekata
vodosnabdevanja i kanalizacije, sistema za
vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda u
gradovima i gradskim naseljima preko 100.000
stanovnika, postrojenja za pripremu vode za
pie kapaciteta preko 40 l/s i postrojenja za
preiavanje otpadnih voda u naseljima preko
15.000 stanovnika ili kapaciteta preko 40 l/s;
7) vodoprivrednih objekata za zatitu od velikih
voda gradskih podruja i ruralnih povrina
veih od 300 ha;
8) kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i
objekata u njihovoj zatienoj okolini i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne
batine, objekata u granicama nacionalnog
parka i objekata u granicama zatite zatienog
prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim
porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih
i ekonomskih objekata i njima potrebnih
objekata infrastrukture, koji se grade u selima i
naseljima), u skladu sa zakonom;
9) postrojenja i ureaja za uklanjanje otpada
spaljivanjem i hemijskim postupcima;
9a) regionalnih deponija za odlaganje neopasnog
otpada za ekvivalent stanovnika preko
200.000;
10) objekata za proizvodnju, skladitenje i
unitavanje opasnih materija i skladitenje i
unitavanje tetnih materija i otpada koji ima
svojstvo opasnih materija;

12) luka i pristanita, osim marina;

13) magistralnih i regionalnih puteva, putnih
objekata i saobraajnih prikljuaka na
magistralne i regionalne puteve;
14) javne eleznike infrastrukture i prikljuaka;
15) telekomunikacionih objekata u sistemima veza
koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i
telekomunikacionih objekata koji se grade na
teritoriji dve ili vie optina, zakljuno sa
glavnim kapacitetima;
16) regulacionih graevina na plovnim putevima;
17) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu
u sastavu hidroenergetskog sistema.
lan 90.
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih
radova moe se pristupiti i bez prethodno
pribavljenog odobrenja za izgradnju ako se objekat
gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme
elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja
tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle
njihovog nastupanja, kao i u sluaju rata ili
neposredne ratne opasnosti.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni
ako investitor pribavi odobrenje za izgradnju u roku
od est meseci od prestanka okolnosti koje su
prouzrokovale njegovo graenje.
Zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju
lan 91.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju
podnosi se:
1) izvod iz urbanistikog plana ili akt o
urbanistikim uslovima, koji nije stariji od
godinu dana;
2) idejni projekat potvren od strane nadlenog
organa da je uraen u skladu sa izvodom
odnosno aktom iz take 1) ovog stava;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine
na objektu, odnosno pravu korienja na
neizgraenom graevinskom zemljitu i reenje
iz lana 84. ovog zakona;
4) drugi dokazi odreeni urbanistikim planom,
odnosno aktom o urbanistikim uslovima.
Za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje
Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz
zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj
revizione komisije iz lana 110. ovog zakona.

11) aerodroma za javni vazduni saobraaj;

20

Idejni projekat
lan 92.
Idejni projekat sadri, naroito: situacioni plan;
crtee koji odreuju objekat u prostoru (osnove,
karakteristine preseke, izglede); namenu objekta;
tehniki opis i planiranu investicionu vrednost
objekta.

izgradnju objekata koji se grade na teritoriji

autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi
protiv prvostepenog reenja donetog za izgradnju i
rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto povrine i
pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni,
odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada
Beograda.
Rok vaenja odobrenja za izgradnju

Situacioni plan
lan 96.
lan 93.
Situacioni plan sadri:

Odobrenje za izgradnju prestaje da vai ako se ne

otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova, u roku od dve godine od dana
pravosnanosti odobrenja za izgradnju.

1) duine pojedinih strana graevinske parcele;

2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;
3) regulacione i graevinske linije i poloaj i
spratnost objekta;
4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i
zgrada, kao i naziv ulice.
Sadrina odobrenja za izgradnju
lan 94.

Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje

se ne izdaje odobrenje za izgradnju
lan 97.
Izgradnja pomonih objekata, izvoenje radova na
investicionom odravanju objekta i radova na
uklanjanju prepreka za invalidna lica, vre se na
osnovu idejnog projekta.
Adaptacija i sanacija objekta vri se na osnovu
glavnog projekta.

Odobrenje za izgradnju sadri, naroito, podatke o:

objektu ija se izgradnja odobrava; postojeem
objektu koji se rui radi izgradnje objekta za iju se
izgradnju izdaje odobrenje; dokumentaciji prema
kojoj se izdaje odobrenje za izgradnju i
dokumentaciji koju je potrebno pripremiti pre
poetka izvoenja radova, odnosno graenja
objekta; o roku vaenja odobrenja za izgradnju, kao
i druge podatke.

Izgradnja objekata i izvoenje radova iz st. 1. i 2.

ovog lana vri se na osnovu prijave.

Odobrenje za izgradnju izdaje se reenjem, u roku

od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva za
izdavanje odobrenja za izgradnju. Sastavni deo
reenja je idejni projekat i izvod iz urbanistikog
plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima.

Za radove iz st. 1. i 2. ovog lana na objektima od

kulturno-istorijskog znaaja i objektima za koje se
pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi
konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost
organa, odnosno organizacije nadlene za poslove
zatite spomenika kulture na idejni, odnosno glavni
projekat.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie

propisuje sadrinu i nain izdavanja odobrenja za
izgradnju.

Tekue odravanje objekta vri se na osnovu

prijave, uz koju se podnosi popis radova.
Uz prijavu iz stava 3. ovog lana podnosi se idejni,
odnosno glavni projekat i dokaz o pravu svojine,
odnosno pravu korienja objekta.

Promena namene objekta, odnosno delova objekta,

bez izvoenja radova, vri se na osnovu prijave.
Prijavu iz st. 3, 4. i 7. ovog lana potvruje organ
nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku
od sedam dana.

lan 95.
Po albi na reenje optinske uprave koje se donosi
na osnovu ovog zakona, reava Ministarstvo.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po
albi protiv prvostepenog reenja donetog za

Prijavu iz st. 1, 4. i 7. kao i prijavu za adaptaciju

porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i
ekonomskih objekata u granicama nacionalnog
parka i objekata u granicama zatite zatienog
prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, potvruje
optinska, odnosno gradska uprava.

21

Ako organ nadlean za izdavanje odobrenja za

izgradnju utvrdi da uz prijavu nije podneta
dokumentacija ili dokazi koji se podnose uz prijavu,
odnosno da je promena namene iz stava 7. ovog
lana u suprotnosti sa urbanistikim planom ili da je
za radove navedene u prijavi potrebno izdavanje
odobrenja za izgradnju, obavestie o tome
investitora bez odlaganja, a najkasnije u roku od
sedam dana od dana podnoenja prijave.
Postavljanje montanih objekata
lan 98.
Postavljanje manjih montanih objekata na javnim
povrinama (kiosci, letnje bate, pokretne tezge i sl.
i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu)
obezbeuje i ureuje optina, odnosno grad,
odnosno grad Beograd.
Za izradu tehnike dokumentacije za postavljanje
objekata iz stava 1. ovog lana ne primenjuju se
uslovi iz ovog zakona.

Prethodni radovi
lan 99.
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za
izgradnju objekta za koje odobrenje za izgradnju
izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina,
obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih
rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti
i studija opravdanosti.
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i
karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i
izradu analiza i projekata i drugih strunih
materijala; pribavljanje podataka kojima se
analiziraju i razrauju geoloki, geotehniki,
geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki,
tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski,
seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove
zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i
druge uslove od uticaja na gradnju i korienje
odreenog objekta.

Prethodna studija opravdanosti

izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i

nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i
racionalnosti reenja.
Studija opravdanosti
lan 101.
Studija opravdanosti sadri i idejni projekat.
Idejni projekat iz stava 1. ovog lana, pored
podataka iz lana 92. ovog zakona, sadri naroito i
podatke o: mikrolokaciji objekta; tehnikotehnolokim i eksploatacionim karakteristikama
objekta; preliminarnom proraunu stabilnosti i
sigurnosti objekta; reenju temeljenja objekta;
tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima
graenja objekta; merama za spreavanje ili
smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu;
idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi
varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava
lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni
uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim
kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i
eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta,
odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.
Ovlaenje za izradu prethodne studije
opravdanosti i studije opravdanosti
lan 102.
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti moe obavljati preduzee, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje delatnosti projektovanja i
inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu
strunog kadra i druge uslove utvrene za
preduzea koja izrauju tehniku dokumentaciju za
tu vrstu objekta.

Glavni projekat
lan 103.
Glavni projekat izrauje se za potrebe izgradnje
objekta u skladu sa odobrenjem za izgradnju.
Glavni projekat sadri naroito:

lan 100.
Prethodna studija opravdanosti sadri i generalni
projekat.
Generalni projekat sadri naroito podatke o:
makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta;
tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu
obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama
prostornih i tehnikih reenja sa stanovita
uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni
uticaja na ivotnu sredinu; istranim radovima za

1) podatke geotehnikih i drugih potrebnih

istranih radova;
2) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika
objekta sa opremom i instalacijama;
3) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i
sigurnosti objekta;
4) podatke potrebnih geodetskih radova;

22

5) reenje temeljenja objekta;

6) tehniko reenje infrastrukture sa nainom
prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
7) uslove zatite susednih objekata;
7a) situacioni plan;
8) predmer i predraun.
Na zahtev investitora, ovlaena organizacija,
odnosno ovlaeno preduzee duno je da u roku od
15 dana od dana podnoenja zahteva dostavi sve
tehnike i druge podatke za prikljuenje objekata na
infrastrukturu.

Izrada tehnike dokumentacije

lan 107.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe
da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice,
odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajui
registar za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za
koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje
preduzee, odnosno drugo pravno lice koje je
upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike
dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima
zaposlena lica sa licencom za odgovornog
projektanta koja imaju odgovarajue strune
rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu
i namenu objekata.

Izvoaki projekat
lan 104.
Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja
radova na graenju ako glavni projekat ne sadri
razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima

lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno
u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije
po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog strune komisije koju obrazuje.

Projekat izvedenog objekta

lan 105.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe
pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i
odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve
objekte za koje se po odredbama ovog zakona
pribavlja odobrenje za izgradnju.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa
izmenama nastalim u toku graenja objekta, a koje
su u saglasnosti sa izdatim odobrenjem za
izgradnju.
U sluaju da u toku graenja objekta nije
odstupljeno od glavnog projekta, investitor i izvoa
radova potvruju i overavaju na glavnom projektu
da je izvedeno stanje jednako projektovanom
stanju.

Na predlog komisije iz stava 4. ovog lana, ministar

nadlean za poslove graevinarstva donee reenje
o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova
(licence), ako se naknadnom proverom utvrdi da
preduzee, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava
propisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u
sluaju ako se naknadnom proverom utvrdi da je
licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih
podataka.
Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni
projektant.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4.
ovog lana snosi podnosilac zahteva za utvrivanje
uslova.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje nain, postupak i sadrinu podataka za
utvrivanje ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog
lana, kao i uslove za oduzimanje licence.

lan 106.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje metodologiju i proceduru realizacije
projekata za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4.
ovog zakona, sadrinu i obim prethodnih radova,
sadrinu i nain izrade prethodne studije
opravdanosti, studije opravdanosti i tehnike
dokumentacije, kao i uslove za planiranje i
projektovanje objekata za invalidna i hendikepirana
lica.

lan 108.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da
uestvuje lice koje je zaposleno u preduzeu koje je
ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga
se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da
uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona.
Preduzee koje obavlja komunalne delatnosti moe
da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju

23

objekata koje e koristiti za obavljanje svoje

delatnosti.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih
dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za
preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom
kulturnom dobru.
Odgovorni projektant
lan 109.
Odgovorni projektant moe biti lice sa visokom
strunom spremom odgovarajue struke, odnosno
smera i licencom za projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne
lice sa visokom strunom spremom odgovarajue
struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom
i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim
rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa
preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili
Inenjerske komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava
2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje
dva projekta.

Revizija projekata
lan 110.
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna
studija opravdanosti i studija opravdanosti za
objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona, podleu
reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva (u
daljem tekstu: reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana, za strunu
kontrolu objekata iz lana 89. stav 4. ta. 11) - 17)
ovog zakona, ministar nadlean za poslove
graevinarstva obrazuje na predlog ministra
nadlenog za poslove saobraaja i telekomunikacija.
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu
kontrolu objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona
koji se u celini grade na teritoriji autonomne
pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove
graevinarstva na predlog pokrajinskog sekretara
nadlenog za poslove graevinarstva.
Strunom kontrolom proverava se koncepcija
objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u
odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja
objekta u pogledu primene mera zatite ivotne
sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i
drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u
odnosu na vrstu planiranih energenata; tehnikotehnolokih karakteristika objekta; tehnikotehnolokih i organizacionih reenja za graenje

objekta; savremenosti tehnikih reenja i

usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti,
kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa
predlogom mera koje je investitor duan da primeni
u pogledu reenja iz stava 3. ovog lana pri izradi
glavnog projekta.
Trokove revizije snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 6. ovog lana utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.

Tehnika kontrola
lan 111.
Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri
preduzee, odnosno drugo pravno lice koje
ispunjava uslove za izradu tehnike dokumentacije
propisane zakonom i koje odredi investitor.
Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri
odgovorni projektant koji je izradio taj projekat,
odnosno koji je zaposlen u preduzeu koje je izradilo
taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata
naroito proveru: usklaenosti sa odobrenjem za
izgradnju; usklaenosti projekta sa rezultatima
prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu
odgovarajuih podloga za temeljenje objekata;
proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih
reenja objekta i reenja graenja objekata;
stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih
materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne
objekte; usklaenosti sa zakonom i drugim
propisima, tehnikim normativima, standardima i
normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti
svih delova tehnike dokumentacije.
Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje
objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona obuhvata i
proveru usklaenosti sa predlogom mera iz izvetaja
revizione komisije.
U sluaju da se u periodu od izvrene tehnike
kontrole glavnog projekta do poetka graenja
objekta promene tehniki propisi, standardi i norme
kvaliteta, glavni projekat se usaglaava sa tim
promenama i podlee ponovnoj tehnikoj kontroli.
Trokove tehnike kontrole glavnog projekta snosi
investitor.
Tehnika dokumentacija izraena po propisima
drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se
proverava usklaenost te dokumentacije sa
zakonom i drugim propisima, standardima,
tehnikim normativima i normama kvaliteta.

24

O izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta

sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni
projektant, a ispravnost glavnog projekta se
potvruje na samom projektu.
Izvetaj o izvrenoj tehnikoj kontroli dostavlja se i
Inenjerskoj komori.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje uslove, nain i postupak strune i tehnike
kontrole tehnike dokumentacije.
uvanje tehnike dokumentacije
lan 112.
Organ nadlean za izdavanje odobrenja za
izgradnju, trajno uva jedan originalni primerak
dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje
za izgradnju, odnosno primerak tehnike
dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Graenje
Pripremni radovi
lan 113.
Ako se pre poetka graenja izvode pripremni radovi
(radovi koji prethode graenju objekta i odnose se
naroito na: graenje i postavljanje objekata i
instalacija privremenog karaktera za potrebe
izvoenja radova; obezbeenje prostora za dopremu
i smetaj graevinskog materijala i druge radove
kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata,
saniranje terena i obezbeenje nesmetanog
odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora),
investitor je duan da izvoenje tih radova prijavi
nadlenom organu optine.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se projekat
pripremnih radova i odobrenje za izgradnju.

Prijava poetka izvoenja radova

lan 114.
Investitor je duan da osam dana pre poetka
graenja objekta prijavi organu nadlenom za
izdavanje odobrenja za izgradnju naziv izvoaa,
poetak izvoenja radova i rok zavretka izgradnje.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana, investitor podnosi
glavni projekat sa potvrdom i izvetajem o izvrenoj
tehnikoj kontroli, odobrenje za izgradnju, dokaz o
ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za
ureenje graevinskog zemljita i dokaz o uplati
administrativne takse.
Organ iz stava 1. ovog lana, na glavnom projektu,
u roku od osam dana od dana prijema
dokumentacije iz stava 2. ovog lana, potvruje
prijem dokumentacije.
Ako organ nadlean za izdavanje odobrenja za
izgradnju utvrdi da uz prijavu poetka radova nije
podneta dokumentacija, odnosno dokazi koji se
podnose uz prijavu poetka radova, obavestie o
tome investitora bez odlaganja, a najkasnije u roku
od osam dana od dana podnoenja prijave poetka
radova.
Prijava iz stava 1. ovog lana za objekte iz lana 89.
stav 4. ta. 11) - 17) ovog zakona, sa potvrdom iz
stava 3. ovog lana, podnosi se i ministarstvu
nadlenom za poslove saobraaja i telekomunikacija.
Organ iz stava 5. ovog lana, u roku od osam dana
od dana prijema dokumentacije iz stava 2. ovog
lana, na glavnom projektu potvruje prijem te
dokumentacije.
O poetku izvoenja radova za objekte iz lana 89.
stav 4. ovog zakona, investitor je duan da obavesti
i optinski organ nadlean za inspekcijske poslove.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje sadrinu prijave poetka izvoenja radova.
Priprema za graenje

Organ iz stava 1. ovog lana, na projektu pripremnih

radova, potvruje prijem dokumentacije, odnosno
dokaza koji se podnose uz prijavu radova.
Projekat pripremnih radova podlee tehnikoj
kontroli.
Projekat pripremnih radova moe da izrauje
preduzee, odnosno drugo pravno lice koje prema
odredbama ovog zakona moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za izgradnju objekta.
Poetak izvoenja radova iz stava 1. ovog lana
investitor je duan da prijavi i organu koji je izdao
odobrenje za izgradnju.

lan 115.
Pre poetka graenja investitor obezbeuje:
obeleavanje graevinske parcele, regulacionih,
nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa
propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih
radova; vidno obeleavanje gradilita
odgovarajuom tablom sa prikazom podataka o
objektu koji se gradi, odgovornom projektantu,
izdatom odobrenju za izgradnju, izvoau radova,
poetku graenja i roku zavretka izgradnje objekta.
Ako graenje objekta, odnosno izvoenje radova
vri vei broj izvoaa radova, investitor je duan da
odredi izvoaa radova koji e biti nosilac prava i
obaveza izvoaa radova prema odredbama ovog
zakona.

25

Izvoa radova
lan 116.
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe
da vri preduzee, odnosno drugo pravno lice ili
radnja, koji su upisani u odgovarajui registar za
graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u
daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana
89. stava 4. ovog zakona moe da vri preduzee,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u
odgovarajui registar za graenje te vrste objekata,
odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima
zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa
radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2.
ovog lana, ima preduzee koje je izgradilo ili
uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata,
odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4.
ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje
uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.

Graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju

izdaje optina, odnosno grad, odnosno grad
Beograd, spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna
povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine,
objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija
raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih
puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i
kanalizacije, grejanja i klimatizacije i
elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao
i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i
instalaterskih radova i radova na unutranjem
ureenju objekata i ureenju terena, moe da bude
odgovorni rukovodilac radova i lice koje ima viu
kolsku spremu odgovarajue struke, odnosno
smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina
radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenje stambenih i pomonih objekata za svoje
potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva,
kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i
instalacijskih radova i radova na unutranjem
ureenju objekata i ureenju terena, moe da
rukovodi lice sa zavrenom viom ili srednjom
kolskom spremom odgovarajue struke i poloenim
strunim ispitom.

Obaveze izvoaa radova i odgovornog

izvoaa radova
lan 118.
Izvoa radova duan je da:

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie

propisuje nain, postupak i sadrinu podataka za
utvrivanje ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog
lana, kao i uslove za oduzimanje licence.
Odgovorni izvoa radova
lan 117.
Odgovorni izvoa radova rukovodi graenjem
objekta, odnosno izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa visokom
strunom spremom ili viom strunom spremom za
objekte iz stava 5. ovog lana odgovarajue struke,
odnosno smera i licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da
stekne lice sa visokom ili viom strunom spremom
odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim
strunim ispitom i najmanje tri godine radnog
iskustva sa visokom strunom spremom, odnosno
pet godina radnog iskustva sa viom strunom
spremom, sa strunim rezultatima na graenju
objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu
stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni
na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju
najmanje dva objekta.

1) pre poetka graenja potpie glavni projekat

potvren u skladu sa lanom 114. ovog
zakona;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova
na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o
graenju i dokumentaciju na osnovu koje se
objekat gradi.
Izvoa radova obavetava organ koji je izdao
odobrenje za izgradnju, kao i optinsku upravu na
ijoj teritoriji se gradi objekat, o zavretku izrade
temelja.
Izvoa radova uz obavetenje iz stava 2. ovog
lana prilae geodetski snimak izgraenih temelja u
skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje
geodetskih radova.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po
potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj
dokumentaciji i o nastupanju nepredvienih
okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i
primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih
propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene
tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita,
aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda i sl.).

26

Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema

obavetenja iz stava 2. ovog lana, izvrie kontrolu
usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim
projektom i o tome izdati pismenu potvrdu.
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu
koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno
glavnom projektu, u skladu sa propisima,
standardima, tehnikim normativima i
normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste
radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e se
obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje
nesmetanog saobraaja, zatitu okoline za sve
vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se
nalaze na gradilitu i okoline (susednih
objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova,
odnosno ugraenog materijala, instalacija i
opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i
obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje
ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida
radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju,
reenje o odreivanju odgovornog izvoaa
radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno
dokumentaciju na osnovu koje se objekat
gradi.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje sadrinu i nain voenja knjige inspekcije i
graevinskog dnevnika.

Odstupanje od projekta
lan 119.
Ako se u toku graenja objekta, zbog promenjenih
okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora
odstupiti od dokumentacije na osnovu koje je izdato
odobrenje za izgradnju, odnosno od glavnog
projekta, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju
po izmenjenoj dokumentaciji, odnosno vri izmenu
glavnog projekta sa potvrdom nadlenog organa o
njegovom prijemu.
Odstupanjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra
se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namena
i oblika objekta utvrenih u odobrenju za izgradnju,
odnosno tehnikoj dokumentaciji.

Struni nadzor
lan 120.
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku
graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje
je izdato odobrenje za izgradnju.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje
vri prema odobrenju za izgradnju, odnosno prema
glavnom projektu; kontrolu i proveru kvaliteta
izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa,
standarda i tehnikih normativa; proveru da li
postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i
instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava
izvoau radova; saradnju sa projektantom radi
obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih
reenja za izvoenje radova i reavanje drugih
pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava
uslove propisane ovim zakonom za odgovornog
projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da
uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu,
odnosno drugom pravnom licu koje je izvoa
radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski
nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja
odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za
izdavanje odobrenja za izgradnju.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje nain i postupak vrenja strunog nadzora
u toku graenja objekta.
Tehniki pregled objekta
lan 121.
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se
tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku
izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih
odobrenjem za izgradnju i glavnim projektom,
odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji
se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim
zakonom.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa
izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po
zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti
kontrola izvedenih radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti
izvedenih radova sa odobrenjem za izgradnju i
tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se
objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i
standardima koji se odnose na pojedine vrste
radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

27

Komisija za tehniki pregled

Probni rad

lan 122.

lan 124.

Tehniki pregled objekata iz lana 89. stav 4. ovog

zakona vri komisija koju obrazuje ministar
nadlean za poslove graevinarstva ili preduzee,
odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje
tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar
za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekata iz lana 89. stav 4. ta.
11) - 17) ovog zakona vri komisija koju obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva na
predlog ministarstva nadlenog za poslove
saobraaja i telekomunikacija ili preduzee, odnosno
drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova
i koje je upisano u odgovarajui registar za
obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je odobrenje za
izgradnju izdao nadleni organ autonomne
pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili
preduzee, odnosno drugo pravno lice kome se
poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u
odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je odobrenje za
izgradnju izdala optinska, odnosno gradska uprava,
vri komisija koju obrazuje ta uprava ili preduzee,
odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje
tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar
za obavljanje tih poslova.

Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za

upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i
provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti
ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za
zatitu ivotne sredine ili druga ispitivanja ili ako je
to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija
za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo
pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog
pregleda, na zahtev investitora, moe da predloi
nadlenom organu da odobri putanje objekta u
probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to
ispunjeni uslovi.
Aktom o odobravanju putanja objekta u probni rad
utvruje se vreme trajanja probnog rada koje ne
moe biti due od jedne godine, kao i obaveza
investitora da prati rezultate probnog rada i da po
isteku probnog rada nadlenom organu dostavi
podatke o njegovim rezultatima.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili
drugo pravno lice, lice kome je povereno vrenje
tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta
proverava ispunjenost uslova za izdavanje
upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada
svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za
izdavanje upotrebne dozvole.
Upotrebna dozvola

Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u

skladu sa ovim zakonom.
lan 125.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.
Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj
upotrebnoj dozvoli.
lan 123.
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice
koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta, odnosno odgovornog
izvoaa radova za tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju
lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom
pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju
ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su
uestvovala u izradi tehnike dokumentacije ili u
izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila
struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao
i lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za
izgradnju u organu nadlenom za izdavanje
odobrenja za izgradnju.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili
njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat,
odnosno njegov deo, izgraen bez odobrenja za
izgradnju i glavnog projekta.

Organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju

izdaje upotrebnu dozvolu u roku od sedam dana od
dana prijema nalaza komisije kojim je utvreno da
je objekat podoban za upotrebu.
Za objekte iz lana 89. stav 4. ta. 11) - 17) ovog
zakona upotrebnu dozvolu izdaje ministarstvo
nadleno za poslove saobraaja i telekomunikacija.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo
objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i
moe se kao takav samostalno koristiti ili je za
graenje tog dela objekta izdato posebno odobrenje
za izgradnju.
Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je
objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i
pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.
Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgraen u
skladu sa odobrenjem za izgradnju i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio;
obezbeen dokaz o kvalitetu izvedenih radova,
odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme,

28

izdat od strane ovlaenih organizacija; izvreno

geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi
propisani uslovi.
Na zahtev investitora organ nadlean za izdavanje
odobrenja za izgradnju moe da obrazuje strunu
komisiju za kontinuirano praenje rezultata
posmatranja ponaanja tla i objekta.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje sadrinu i nain vrenja tehnikog
pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja
tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne
garantne rokove za pojedine vrste objekata,
odnosno radova.
Odravanje objekata
lan 126.
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola
obezbeuje izvoenje radova na investicionom i
tekuem odravanju objekta kao i redovne,
vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu
sa posebnim propisima.
lan 127.
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje
zavreno bez odobrenja za izgradnju i glavnog
projekta, ne moe biti prikljuen na
elektroenergetsku, termoenergetsku ili
telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju.

Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se

izjaviti alba ministru nadlenom za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva propisuje blie uslove i postupak za
izdavanje i oduzimanje licence iz stava 1. ovog
lana.
VII. INENJERSKA KOMORA SRBIJE
lan 130.
Radi unapreenja uslova za obavljanje strunih
poslova u oblasti prostornog i urbanistikog
planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i
drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju,
zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju
poslova u tim oblastima, organizovanja u pruanju
usluga u navedenim oblastima, kao i radi
ostvarivanja drugih ciljeva osniva se Inenjerska
komora Srbije (u daljem tekstu: Komora).
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske,
graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne
i inenjeri druge tehnike struke, kao i diplomirani
prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana
129. stav 1. ovog zakona.
Komora je pravno lice sa seditem u Beogradu.
lan 131.

VI. STRUNI ISPIT I LICENCE ZA

ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU,
PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
lan 128.

Komora obavlja sledee poslove:

1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike
norme ponaanja lanova u obavljanju poslova
izrade urbanistikih planova, projektovanja i
izvoenja radova;

Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje

odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae
se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean
za poslove urbanizma i graevinarstva.

2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence

za odgovornog planera, odgovornog urbanistu,
odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa
radova u skladu sa odredbama ovog zakona;

Ministar nadlean za poslove urbanizma i

graevinarstva blie propisuje uslove, program i
nain polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog
lana.

3) proverava usklaenost izdatih licenci po

propisima drugih zemalja;

lan 129.
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i
izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje
Inenjerska komora u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana,
snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora moe reenjem
oduzeti ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i
nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca
izdata.

4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;

5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda
profesionalnih standarda i normativa
(profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje
mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i
statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1.
ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima
Komore.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i

29

graevinarstva, uz pribavljeno miljenje

pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva.

neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za

susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
lan 135.

lan 132.
Organi Komore su skuptina, upravni odbor,
nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za
odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante
i odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor
sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri
predstavnika ministarstva nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih
odbora matinih sekcija.

Ako optinska, odnosno gradska uprava utvrdi da se

neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi,
susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe
otkloniti i rekonstrukcijom objekta, o tome
obavetava vlasnika objekta, odnosno nosioca prava
raspolaganja objektom radi preduzimanja potrebnih
mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta
u smislu stava 1. ovog lana, utvruje se rok u
kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom
roku optinska, odnosno gradska uprava naloie,
odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili
na zahtev zainteresovanog lica, ruenje objekta.

Broj, sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1,

2, 3. i 4. ovog lana utvruje se statutom Komore.
lan 136.
lan 133.
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade
za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne
urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova,
kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva,
poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za
izdavanje licence iz stava 1. ovog lana uz
pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za
poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.

Ruenje objekata iz l. 134. i 135. ovog zakona

moe da vri preduzee, drugo pravno lice ili radnja,
koji su upisani u odgovarajui registar za graenje
objekata, odnosno za izvoenje radova.
Ako ruenje objekta koji se gradi ili je njegovo
graenje zavreno bez odobrenja za izgradnju i
glavnog projekta, izvrava, na teret investitora,
optinska ili gradska uprava, ruenje tog objekta
vri preduzee, drugo pravno lice ili radnja, koji su
upisani u odgovarajui registar za graenje
objekata, odnosno za izvoenje radova.
Ruenjem objekta iz st. 1. i 2. ovog lana rukovodi
odgovorni izvoa radova.

VIII. RUENJE OBJEKATA

IX. NADZOR

lan 134.

Inspekcijski nadzor

Optinska, odnosno gradska uprava naloie,

odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili
na zahtev zainteresovanog lica, ruenje objekta za
koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili veih oteenja
ugroena njegova stabilnost i da predstavlja
neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za
susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako
su prethodno reena pitanja smetaja korisnika
objekta, osim u sluaju kada se ruenje objekta
odobrava na zahtev vlasnika, odnosno nosioca prava
raspolaganja objektom koji taj objekat koristi.
alba na reenje o ruenju objekta ne zadrava
izvrenje reenja.
Skuptina optine, odnosno grada ureuje i
obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti
i obezbediti u toku ruenja objekta koji predstavlja

lan 137.
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i
propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko
inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje
inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma na
teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom
objekata za koje izdaje odobrenje za izgradnju na
osnovu ovog zakona.
Optini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu,
poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad

30

izgradnjom objekata za koje izdaju odobrenje za

izgradnju na osnovu ovog zakona.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja
diplomirani inenjer arhitekture ili graevinarstva,
koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci
i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove
propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja
diplomirani inenjer graevinarstva ili arhitekture,
koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci
i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove
propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora
koji su ovim zakonom povereni optini moe da
obavlja i lice koje ima viu kolsku spremu
graevinske ili arhitektonske struke i najmanje tri
godine radnog iskustva u struci i poloen struni
ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane
zakonom.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva blie propisuje obrazac i sadrinu
legitimacije urbanistikog, graevinskog i
geodetskog inspektora.
Prava i dunosti urbanistikog inspektora
lan 138.
U vrenju inspekcijskog nadzora, urbanistiki
inspektor proverava da li:
1) preduzee, odnosno drugo pravno lice koje
izrauje prostorne i urbanistike planove ili
obavlja druge poslove odreene ovim zakonom
i lice koje obavlja poslove ispunjava propisane
uslove;
2) je plan koji se odnosi na organizaciju, planiranje
i ureenje prostora izraen i donet u skladu sa
zakonom i propisom donetim na osnovu
zakona;
3) je akt o urbanistikim uslovima, izvod iz
urbanistikog plana i urbanistiki projekat,
izraen i izdat u skladu sa ovim zakonom;
4) je idejni projekat, na osnovu koga je izdato
odobrenje za izgradnju, izraen u skladu sa
izvodom iz urbanistikog plana, odnosno
urbanistikim planom, odnosno aktom o
urbanistikim uslovima;
5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu
zakona, odnosno da li se promene stanja u
prostoru vre u skladu sa pravilima i
standardima struke.
Preduzee, odnosno drugo pravno lice koje izrauje
prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge
poslove odreene ovim zakonom, preduzee ili lice
koje vri promene u prostoru, kao i nadlena
optinska, odnosno gradska uprava, duni su da
urbanistikom inspektoru omogue potpun i
nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 139.
U vrenju inspekcijskog nadzora, urbanistiki
inspektor, ovlaen je da preduzima sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu prostornog,
odnosno urbanistikog plana, ako utvrdi da
preduzee ili drugo pravno lice koje izrauje
prostorni, odnosno urbanistiki plan ne
ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da naloi reenjem optinskoj, odnosno
gradskoj upravi ponitavanje akata o
urbanistikim uslovima, izvoda iz urbanistikog
plana i urbanistiki projekat, u roku koji ne
moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti
nisu u skladu sa zakonom, odnosno planom;
3) da pokrene postupak za ukidanje odobrenja za
izgradnju po osnovu slubenog nadzora, ako
utvrdi da idejni projekat na osnovu koga je
izdato odobrenje za izgradnju nije izraen u
skladu sa urbanistikim planom, odnosno
aktom o urbanistikim uslovima;
4) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog
inspektora i da preduzme druge mere na koje
je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u
prostoru ne vre u skladu sa ovim zakonom i
propisom donetim na osnovu zakona;
5) da obavesti organ nadlean za donoenje
prostornog, odnosno urbanistikog plana i da
predloi ministru nadlenom za poslove
urbanizma pokretanje postupka za ocenu
zakonitosti plana, ako utvrdi da prostorni
odnosno urbanistiki plan nije donet u skladu
sa zakonom ili da postupak po kojem je donet
nije sproveden na nain propisan zakonom;
6) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog
za poslove urbanizma, ako utvrdi da organ
nadlean za donoenje urbanistikog plana nije
u propisanom roku doneo prostorni, odnosno
urbanistiki plan, odnosno odluku o odreivanju
delova urbanistikog plana koji nisu u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona i
planova donetih na osnovu ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, preduzee,
odnosno drugo pravno lice moe da nastavi sa
izradom urbanistike dokumentacije kada otkloni
utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti
inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade te
dokumentacije, a inspektor utvrdi da su
nepravilnosti otklonjene.
Prava i dunosti graevinskog inspektora
lan 140.
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog
nadzora proverava da li:

31

1) preduzee, odnosno drugo pravno lice, odnosno

radnja koja gradi objekat, odnosno lice koje
vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju
pojedine poslove na projektovanju ili graenju
objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za
izvoenje radova izdato odobrenje za
izgradnju;
3) je poetak graenja objekta, odnosno izvoenja
radova prijavljen na propisan nain;

odobrenja za izgradnju i prijave poetka

izgradnje objekta, odnosno izvoenja radova,
odnosno glavnog projekta;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok
koji ne moe biti dui od 30 dana za
pribavljanje novog odobrenja za izgradnju,
odnosno izmenu postojeeg glavnog projekta,
ako se objekat ne gradi prema odobrenju za
izgradnju, odnosno glavnom projektu, a ako
investitor u ostavljenom roku ne pribavi
odobrenje za izgradnju, odnosno ne izmeni
glavni projekat, da naloi reenjem ruenje
objekta, odnosno njegovog dela;

4) je gradilite obeleeno na propisan nain;

5) se objekat gradi prema odobrenju za izgradnju i
glavnom projektu;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i
instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i
propisanim standardima, tehnikim
normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost
objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline
i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje
nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog
korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik,
graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu
inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre
propisana osmatranja i odravanja objekta;
11) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna
dozvola;
12) je upotrebna dozvola izdata na propisan nain;
13) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili
propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad
korienjem objekata i da preduzima mere ako
utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost
ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava
ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem
utie na stabilnost i sigurnost objekta.
Ovlaenja graevinskog inspektora
Ruenje

3) naloi reenjem ruenje objekta, odnosno

njegovog dela ako je nastavljeno graenje,
odnosno izvoenje radova i posle donoenja
reenja o obustavi radova.
Reenje o ruenju odnosi se i na delove objekta koji
nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon
sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku
celinu.
Obustava radova
lan 142.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog
nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za
bezbednost objekta, saobraaja, okoline i
zatitu ivotne sredine, naredie reenjem
investitoru, odnosno izvoau radova mere za
otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog
izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja
radova dok se ove mere ne sprovedu, pod
pretnjom prinudnog izvrenja na teret
investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i
instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim
normativima i normama kvaliteta obustavie
reenjem dalje izvoenje radova dok se ne
otklone utvreni nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain,
odnosno pribavljena pismena potvrda o
usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim
projektom, naloie reenjem obustavu radova
i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji
ne moe biti dui od tri dana.
Zabrana

lan 141.
lan 143.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski
inspektor je ovlaen da:

Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog

nadzora utvrdi da:

1) naredi reenjem ruenje objekta, ako se objekat

gradi ili je njegovo graenje zavreno bez

32

1) preduzee, odnosno druga organizacija,

odnosno lice kome je povereno vrenje
strunog nadzora nad graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova ne ispunjava
propisane uslove, zabranie reenjem dalje
izvoenje radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen
postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu
opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost
objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi,
zabranie reenjem korienje objekta ili
njegovog dela dok se ne otklone utvreni
nedostaci;
3) se objekat za koji je izdato odobrenje za
izgradnju koristi bez upotrebne dozvole,
naredie investitoru pribavljanje upotrebne
dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni
dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u
utvrenom roku donee reenje o zabrani
korienja objekta;
4) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot
i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili ugroava
ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih
radova, odnosno zabraniti korienje objekta,
odnosno dela objekta.

mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili

izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko
nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica.
Kasnije pojavljivanje investitora ili izvoaa radova
ili promena na strani istih ne prekidaju postupak niti
produavaju rokove.
lan 147.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog
inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana
od dana prijema reenja.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po
albi protiv prvostepenog reenja donetog u
postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje
objekata koji se grade na teritoriji autonomne
pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi
protiv prvostepenog reenja donetog u postupku
inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata
koji se grade na teritoriji grada Beograda u skladu
sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne
odlae izvrenje reenja.

lan 148.
Naredba
lan 144.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog
nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno
korienja objekta ne vri propisano osmatranje,
odnosno odravanje objekta, naredie reenjem
investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku
objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

U vrenju inspekcijskog nadzora, geodetski

inspektor ovlaen je da, ako utvrdi da su podaci iz
urbanistikih i drugih planova i projekata preneti na
teren suprotno zakonu, naredi reenjem
preduzimanje mera za otklanjanje uoenih
nedostataka i obavesti urbanistikog i graevinskog
inspektora.
X. KAZNENE ODREDBE

lan 145.

Krivina dela

Reenje iz l. 139, 141, 142. i 143. ovog zakona

urbanistiki, odnosno graevinski inspektor dostavlja
i Komori.

lan 149.

lan 146.
U postupku donoenja reenja, odnosno naredbe iz
l. 141, 142, 143. i 144. dostava e se smatrati
urednom uruenjem investitoru, odnosno izvoau
radova ili dostavom na adresu investitora ili izvoaa
radova ili pribijanjem na vrata investitora ili
izvoaa radova ili predajom u radne prostorije
investitora ili izvoaa radova ili pribijanjem na
objekat koji se gradi odnosno upotrebljava, a to se
konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i
mestu dostave.
Konstatovanje sluajeva iz l. 141, 142, 143. i 144.
inspektor vri zabelekom na reenju, odnosno
naredbi koju potvruje svojim potpisom. U
zabeleku e se uneti svi relevantni podaci o danu,

Preduzetnik koji je izvoa radova ili odgovorno lice

u pravnom licu koje je izvoa radova na objektu
koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog
projekta, kaznie se za krivino delo zatvorom do
godinu dana (lan 88).
Fiziko lice koje je investitor ili odgovorno lice u
pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi
bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta,
kaznie se za krivino delo zatvorom do tri godine
(lan 88).
lan 150.
Fiziko lice koje prikljui ili odgovorno lice u
pravnom licu koje dozvoli prikljuenje objekta, koji
se gradi ili je izgraen bez odobrenja za izgradnju i
glavnog projekta, na elektroenergetsku,

33

termoenergetsku ili telekomunikacionu mreu,

vodovod i kanalizaciju, kaznie se za krivino delo
zatvorom do tri godine (lan 127).
Privredni prestupi
lan 151.
Novanom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara
kaznie se za privredni prestup preduzee ili drugo
pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri
preduzeu, odnosno drugoj organizaciji koja ne
ispunjava propisane uslove (lan 107);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje
ne ispunjava propisane uslove (lan 111);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad
graenjem objekta (lan 120);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja
reenja o njihovoj obustavi (lan 142).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie
se i odgovorno lice u preduzeu, odnosno drugoj
organizaciji ili drugom pravnom licu, koje je
investitor, novanom kaznom od 10.000 do 30.000
dinara.
lan 152.
Novanom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara
kaznie se za privredni prestup preduzee ili drugo
pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez odobrenja za izgradnju i
glavnog projekta, odnosno izvodi radove
suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu
koje se objekat gradi (lan 88);

ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i

uslove za izradu urbanistikog plana (l. 48, 103. i
169).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i
odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.
Novanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00
dinara kaznie se za prekraj investitor javnog
objekta od opteg interesa, odnosno odgovorno lice
koje ne obezbedi pristup javnom objektu od opteg
interesa osobama sa invaliditetom u skladu sa
standardima pristupanosti.
lan 154.
Novanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara
kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno
lice koje izrauje urbanistiku dokumentaciju ili
obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako
ne omogui urbanistikom inspektoru potpun i
nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (lan
138).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i
odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.
lan 155.
Novanom kaznom od 10.000 do 400.000 dinara
kaznie se za prekraj preduzee, odnosno druga
organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi
objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice
koje za to ne ispunjava propisane uslove (l.
117. i 118);
2) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku
knjigu (lan 118);

2) postupa suprotno odredbama lana 118. st. 16. ovog zakona;

3) ne obavesti nadleni organ o zavretku

izgradnje temelja (lan 118);

3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja

reenja o obustavi graenja (lan 142).

4) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri

nadzor nad primenom odredaba ovog zakona
na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan
118).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie

se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom
licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom
kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i

odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu
koje gradi objekat, novanom kaznom od 5.000 do
20.000 dinara.

Prekraji
lan 153.

lan 156.

Novanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara

kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno
lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i
tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako

Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili

kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave
ako:

34

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke

i uslove za izradu urbanistikog plana (lan
48);

korienjem objekta posle donoenja reenja o

obustavi graenja, odnosno o zabrani njegovog
korienja (l. 142. i 143).

2) izda odobrenje za izgradnju protivno ovom

zakonu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona (lan 94);

Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada

je prekraj izvren iz materijalne zainteresovanosti,
uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora
do 30 dana.

3) na glavnom projektu u propisanom roku ne

potvrdi prijem dokumentacije, odnosno dokaza
koji se podnose uz prijavu poetka radova (lan
114);
4) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan
125);
5) ne izda izvod iz urbanistikog plana, akt o
urbanistikim uslovima, odobrenje za izgradnju,
odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku
(l. 56, 57, 94. i 125);
5a) izda izvod iz urbanistikog plana, odnosno akt
o urbanistikim uslovima protivno ovom zakonu
i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l.
56. i 57);
6) ne preduzme propisane mere u vrenju
inspekcijskog nadzora (l. 138. i 139);
7) ne omogui urbanistikom odnosno
graevinskom inspektoru potpun i nesmetan
uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 138. i
140);
8) ne obavesti vlasnika objekta o uslovima za
izdavanje odobrenja za izgradnju (lan 160);
9) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog
projekta (lan 61).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada
je prekraj izvren iz materijalne zainteresovanosti,
uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora
do 30 dana.

lan 159.
Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara
kaznie se za prekraj lice koje je osnovalo radnju, a
obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i
izvoenja radova protivno odredbama ovog zakona
(lan 107).
XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 160.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole duan je
da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona prijavi optinskoj, odnosno gradskoj
upravi objekat ije je graenje, odnosno
rekonstrukcija zavrena bez graevinske dozvole.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine
na objektu, odnosno pravu korienja na
neizgraenom graevinskom zemljitu i reenje
iz lana 84. ovog zakona.
2) geodetski snimak sa skicom parcele, objektima i
povrinom objekata.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana optinska,
odnosno gradska uprava u roku koji ne moe biti
dui od 60 dana obavetava vlasnika, odnosno
investitora objekta o uslovima za izdavanje
odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji
koju je duan da priloi uz zahtev.

lan 157.
Novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara
kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u
sluajevima iz l. 140, 141, 142, 143. i 144. ne
donese reenje odnosno ne izda naredbu u
primerenom roku koji ne moe biti dui od sedam
dana od dana saznanja za sluajeve iz l. 140, 141,
142, 143. i 144.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada
je prekraj izvren iz materijalne zainteresovanosti,
uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora
do 30 dana.
lan 158.
Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili
kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
graanin ako nastavi sa graenjem, odnosno

lan 161.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole, u roku od
60 dana od dana prijema obavetenja iz lana 160.
stav 3. ovog zakona, uz zahtev za izdavanje
odobrenja za izgradnju prilae naroito:
1) projekat izvedenog objekta;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine
na objektu, odnosno pravu korienja na
neizgraenom graevinskom zemljitu i reenje
iz lana 84. ovog zakona;
3) dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa
organom, odnosno organizacijom koja ureuje
graevinsko zemljite.

35

lan 166.
Kad optinska, odnosno gradska uprava utvrdi da
objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je
izgradnja zavrena bez graevinske dozvole,
ispunjava propisane uslove za graenje i korienje,
odobrenje za izgradnju i upotrebnu dozvolu moe
izdati jednim reenjem.

lan 162.
Ako vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole ne prijavi
objekat u roku iz lana 160. ovog zakona, odnosno
ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za
izgradnju u roku iz lana 161. ovog zakona,
optinska, odnosno gradska uprava donee reenje
o ruenju objekta, odnosno dela objekta.
lan 163.
Ako vlasnik objekta izgraenog bez graevinske
dozvole, odnosno objekta koji se koristi bez
upotrebne dozvole ne pribavi odobrenje za
izgradnju, odnosno upotrebnu dozvolu u roku od 30
dana po isteku roka iz lana 161. ovog zakona,
duan je da plaa naknadu za korienje
graevinskog zemljita propisanu aktom optine
kojim se utvruje naknada za korienje
graevinskog zemljita na kome je izgraen objekat
na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja
za izgradnju, odnosno ije je pravo svojine upisano
u javne knjige po posebnim propisima i koji se
koristi na osnovu upotrebne dozvole.

lan 164.
Ako optinska, odnosno gradska uprava, donese
reenje o ruenju objekta iz lana 162. ovog zakona,
vlasnik objekta izgraenog bez graevinske dozvole
plaa naknadu za korienje graevinskog zemljita
iz lana 163. ovog zakona od dana donoenja do
dana izvrenja reenja o ruenju objekta.
lan 165.
Preduzea i druga pravna lica koja obavljaju poslove
za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi,
duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama
ovog zakona u roku od jedne godine od dana
njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona
poloila struni ispit kojim je izvrena provera
strune osposobljenosti za rad na poslovima
odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili
na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica
kojima je tim propisima priznato pravo vrenja
odreenih poslova, ispunjavaju uslove za vrenje tih
poslova i prema odredbama ovog zakona ako
ispunjavaju i ostale propisane uslove.

Agencija poinje sa radom najkasnije u roku od tri

meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom poetka rada Agencija preuzima zaposlene i
postavljena lica u Ministarstvu urbanizma i
graevina (Zavod za prostorno planiranje i
urbanizam) koji rade na poslovima iz nadlenosti
Agencije, predmete, arhivu i drugu strunu
dokumentaciju koja se odnosi na poslove iz
nadlenosti Agencije, kao i opremu, sredstva za rad i
druga sredstva koja je koristilo to ministarstvo u
obavljanju navedenih poslova.
lan 167.
Predsednika i lanove saveta i nadzornog odbora,
kao i direktora Agencije, Vlada Republike Srbije
imenovae u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Savet Agencije e doneti Statut Agencije u roku od
30 dana od dana imenovanja.
lan 168.
Do donoenja Strategije prostornog razvoja
Republike Srbije primenjivae se Prostorni plan
Republike Srbije.
Do donoenja urbanistikog plana optina e u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona doneti privremena pravila graenja.
Do donoenja optih uslova o parcelaciji i izgradnji
primenjivae se Pravilnik o optim pravilima
urbanistike regulacije i parcelacije ("Slubeni
glasnik RS", broj 37/98).
Do donoenja privremenih pravila graenja iz stava
2. ovog lana, saglasnosti koje su posebnim
zakonima propisane kao uslov za izdavanje
odobrenja za izgradnju pribavlja, po slubenoj
dunosti, organ nadlean za izdavanje odobrenja za
izgradnju o troku investitora.
lan 169.
Urbanistiki planovi doneti do dana stupanja na
snagu ovog zakona primenjuju se u delovima koji
nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i
planova donetih na osnovu ovog zakona.
Organ nadlean za donoenje urbanistikog plana
duan je da u roku od est meseci od dana stupanja
na snagu ovog zakona donese odluku o odreivanju
delova urbanistikog plana iz stava 1. ovog lana.
Akt o urbanistikim uslovima iz lana 57. ovog
zakona do donoenja urbanistikog plana na osnovu
ovog zakona, izdavae se u skladu sa urbanistikim
planom donetim do dana stupanja na snagu ovog
zakona. Uslove za prikljuenje na saobraajnu i
komunalnu infrastrukturu i druge propisane uslove
pribavlja po slubenoj dunosti organ nadlean za

36

izdavanje odobrenja za izgradnju o troku

investitora.
Plan za koji nadleni organ ne donese odluku iz
stava 2. ovog lana u propisanom roku prestaje da
vai.
Organi i organizacije nadleni za izdavanje
saglasnosti iz lana 168. stav 4. ovog zakona,
odnosno uslova iz stava 3. ovog lana, duni su da
te saglasnosti, odnosno uslove izdaju u roku od 30
dana od dana dostavljanja zahteva za njihovo
izdavanje.

Do izdavanja licenci iz stava 1. ovog lana, a

najdue do isteka roka od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona, poslove
odgovornog prostornog planera, odgovornog
urbaniste, odgovornog projektanta i odgovornog
izvoaa radova, mogu obavljati lica koja
ispunjavaju uslove za ovlaenog prostornog
planera, ovlaenog urbanistu, ovlaenog
projektanta i ovlaenog rukovodioca graenja
prema propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 174.

lan 170.
Optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd
duna je da donese prostorni plan, odnosno
urbanistiki plan u roku od 18 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Danom stupanja na snagu ovog zakona na izdavanje

odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole odredbe
zakona i drugih propisa koje su u suprotnosti sa
ovim zakonom nee se primenjivati.
lan 175.

Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno

urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu
ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog
zakona.

lan 171.
Reavanje zahteva za izdavanje graevinske
dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za
reavanje o pojedinanim pravima i obavezama,
podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona,
nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 172.
Komora poinje sa radom najkasnije u roku od 90
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Poslove pripreme za poetak rada Komore vri
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.
lan 173.
Do poetka rada Komore, licence za odgovornog
urbanistu, projektanta i izvoaa radova kao i za
prostornog planera izdaje ministar nadlean za
poslove urbanizma i graevinarstva, na nain i pod
uslovima propisanim ovim zakonom, s tim to
preporuku za izdavanje licence daju lica koja imaju
strune rezultate u rukovoenju na odgovarajuim
poslovima.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatra
se rukovoenje na izradi najmanje etiri
urbanistika, odnosno prostorna plana, odnosno na
izradi najmanje etiri glavna projekta po kojima su
izgraeni objekti odgovarajue vrste i namene,
odnosno na graenju najmanje etiri objekta
odgovarajue vrste i namene.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da

vae:
1) Zakon o izgradnji objekata ("Slubeni glasnik
RS", br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01),
2) Zakon o planiranju i ureenju prostora i naselja
("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 23/96, 16/97
i 46/98),
3) Zakon o graevinskom zemljitu ("Slubeni
glasnik RS", br. 44/95 i 16/97),
4) Zakon o posebnim uslovima za izdavanje
graevinske, odnosno upotrebne dozvole za
odreene objekte ("Slubeni glasnik RS", broj
16/97),
5) Odredba lana 11. stav 2. Zakona o
ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj
35/2003).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu
ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se
podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji
prestaju da vae danom stupanja na snagu ovog
zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 176.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

SLEDE ODREDBE IZMENE 34/2006 - KOJE NISU

INTEGRISANE U TEKST:
"lan 47.
Optina e odrediti graevinsko zemljite iz lana
69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni

37

glasnik RS", broj 47/03 - u daljem tekstu: Zakon) za

javno graevinsko zemljite u roku od godinu dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 48.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole do dana
stupanja na snagu Zakona, duan je da u roku od
est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
prijavi optinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat
ije je graenje, odnosno rekonstrukcija zavrena
bez graevinske dozvole.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine
na objektu, odnosno pravu korienja na
neizgraenom graevinskom zemljitu i reenje
iz lana 84. Zakona.
2) geodetski snimak sa skicom parcele, objektima i
povrinom objekata.
Po prijemu prijave iz stava 1. ovog lana optinska,
odnosno gradska uprava u roku koji ne moe biti
dui od 90 dana obavetava vlasnika, odnosno
investitora objekta o mogunostima usklaivanja
objekta sa urbanistikim planom, odnosno o
uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju,
odnosno o dokumentaciji koju je duan da priloi uz
zahtev.
lan 49.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole, u roku
koji ne moe biti dui od 90 dana od dana prijema
obavetenja iz lana 48. stav 3. ovog zakona, uz
zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju prilae
naroito:
1) projekat izvedenog objekta;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine
na objektu, odnosno pravu korienja na
neizgraenom graevinskom zemljitu i reenje
iz lana 84. ovog zakona;
3) dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa
organom, odnosno organizacijom koja ureuje
graevinsko zemljite.

Kad optinska, odnosno gradska uprava utvrdi da

objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je
izgradnja zavrena bez graevinske dozvole,
ispunjava propisane uslove za graenje i korienje,
odobrenje za izgradnju i upotrebnu dozvolu, organ
nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju moe
izdati jednim reenjem.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie
propisuje sadrinu i nain izrade projekta izvedenog
objekta, odnosno tehnike dokumentacije iz stava 1.
ovog lana, kao i sadrinu i nain izdavanja
odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole za
objekte ija je izgradnja zavrena bez graevinske
dozvole.
lan 50.
Ako vlasnik objekta izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole ne prijavi
objekat, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje
odobrenja za izgradnju ili ne pribavi odobrenje za
izgradnju, graevinski inspektor e doneti reenje o
ruenju objekta, odnosno dela objekta ako reenje
nije doneto.
lan 51.
Objekat koji se koristi za stanovanje ije je
graenje, odnosno rekonstrukcija zavrena bez
graevinske dozvole do 13. maja 2003. godine i koji
je njegov vlasnik prijavio optinskoj, odnosno
gradskoj upravi do 13. novembra 2003. godine
moe, pod propisanim uslovima, biti privremeno, do
izdavanja odobrenja za izgradnju, prikljuen na
elektroenergetsku, termoenergetsku ili
telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju.
lan 52.
Privremena pravila graenja primenjivae se do
donoenja urbanistikog plana na osnovu Zakona a
najdue do isteka roka od godinu dama od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana privremena
pravila graenja prestaju da vae.
lan 53.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije"."

38