Vrste ekonomike: Ekonomika preduzeca predstavlja naucnu i nastavnu disciplinu

koja se bavi ekonomskim problemima preduzeca i njegovim ponasanjem na

domacem i svetskom trzistu. Kao teorijska disciplina ekonomika preduzeca istrazuje i
objasnjava: a) nastanak delovanja i prestanak preduzeca b) pojave pravila i
zakonitosti c) uslove nacina i merila za uspesno poslovanje preduzeca. Kao nastavna
disciplina ekonomika preduzeca: a) saznaje za nova naucna dostignuca b) prihvata
proverene naucne spoznaje c) poducava o svemu sto je nesporno i od znacaja za
savremeno obrazovanje ekonomista. Teorijski karakter ekonomike preduzeca
podrazumeva da je ona istovremeno i eksplikativna (objasnjava ekonomske pojmove
u preduzecu i njegovom okruzenju) i normativna (proucava najpovoljnije modalitete
za organizaciju proizvodnje raspodele i potrosnje dobara i usluga) nauka. Ekonomika
preduzeca je istovremeno i teorijska (nastoji da prosiri postojece i dodje do novih
spoznaja) i prakticna (polazi od postojecih ekonomskih problema preduzeca i u
praksi proverava ispravnost spoznaja) disciplina. Na prakticni karakter ekonomike
preduzeca treba jos dodati da je ona primenjljiva (nastoji primeniti svoje spoznaje u
preduzecu) i pozitivna (iznosi i opisuje cinjenice okolnosti i odnose u zivotu i
poslovanju preduzeca) nauka. EP je i staticka disciplina (bavi se datim odnosima i
stanjima) i dinamicka disciplina (izucava promene do kojih u preduzecima dolazi).
Predmet, cilj i zadaci ekonomike preduzeca: Predmet ekonomike preduzeca
prvenstveno je odredjen njenim nazivom, a zatim i opstim ekonomskim problemima i
spoznajama bitnim za sva preduzeca. Predmet izucavanja ekonomike je ekonomska
stvarnost (odredjena je konkretnim stanjima ili promenama tih stanja pri
ostvarivanju ciljeva preduzeca). Stanje i promene stanja u ekonomici preduzeca
ispoljavaju se kroz njene elemente, a to su elementi rezultata ekonomike preduzeca,
elementi ulaganja u ekonomiku preduzeca, faktori kojima su uslovljeni obim i vrsta
ulaganja odnosno rezultata i odnosi izmedju elemenata rezultata i elemenata
ulaganja. Osnovni cilj ekonomike preduzeca je da kao naucna disciplina podstice i
razvija istrazivacki rad i time usavrsava odnosno poboljsava kvalitet poslovanja
preduzeca, uslove za zadovoljenje pojedinacnih, razvojnih i opstih potreba i interesa.
Cilje ekonomike preduzeca kao nastavne discipline je da skoluje i stvara ekonomiste
i menadzere za potrebe poslovanja preduzeca drugih organizacija i ustanova. Zadaci
ekonomike preduzeca su da: pruzi osnovna znanja za uspesno poslovanje
preduzeca, objasnjava ekonomske pojave u poslovanju i omoguci delotvornije
odlucivanje
Podela ekonomike preduzeca: Opsta ekonomika preduzeca se bavi ekonomskim
problemima sa kojima se suocavaju sva preduzeca bez obzira na njegove vrste.
Posebna ekonomika preduzeca bavi se ekonomskim problemima preduzeca
pojedinih vrsta ili samo ekonomikom odredjenih funkcija u bilo kojim preduzecima.
Razlikujemo ove posebne ekonomike preduzeca: a) prema ekonomskim
delatnostima: ekonomika rudarskih i srodnih preduzeca, ekonomika transportnih
preduzeca itd. b)prema poslovnim funkcijama: ekonomika nabavke, uvoza,
proizvodnje, prodaje, itd. c) prema karakteru vlasnistva: ekonomika privatnih
preduzeca, drzavnih, mesovitih. d) prema kombinacijama navedenih kriterijuma:

ekonomika nabavke u trgovinskom preduzecu, ekonomika privatnih turistickih

preduzeca.
Metode izucavanja u ekonomici
1. Naucno-istrazivacke metode
- racionalisticke metode: a) analiza - misaoni postupak rasclanjivanja celine na
delove s ciljem sto boljeg upoznavanja i celine i njenih elemenat; b) sinteza sjedinjavanjeg pojedinacnog u opste uz zanemarivanje pojedinacnog i isticanje
zajednickog; c) indukcija - postupak logickog zakljucivanja gde se najpre polazi od
pojedinacnih cinjenica a zatim se one uopstavaju na temelju medjusobne
povezanosti; d) dedukcija - put od opsteg ka pojedinacnom, polazi se od
pretpostavke koja je uopsteno prihvacena; e) komparacija - postupak uporedjivanja
pojava
- empirijske: a) anketa - ispitivanje veceg broja osoba, moze biti i usmeno, preko
poste, telefona; b) upitnik - nacin pismenog ispitivanja, uz relativno niske troskove
moze se obuhvatiti mnogo veca populacija ; c) intervju - unapred pripremljen i dobro
organizovan razgovor izmedju dva lica; d) posmatranje -sistematsko pracenje pojave
na trzistu ili u preduzecu
2. Nastavne metode
a) definicija (jasno i razumljivo odredjenje sadrzaja i smisla nekog pojma, ostvaruje
se kombinovanjem drugih pojmova); b) deskripcija (opisivanje neke pojave i
sadrzaja); c) eksplikacija (objasnjenje pojmova s ciljem njihovog potpunijeg
razumevanja i povezivanje sa srodnim pojmovima);d) klasifikacija (postupno
razvrstavanje nekog pojma ili celine do potpunog i sistematicnog pregleda njegovog
celokupnog sadrzaja)
Pojmovno odredjenje preduzeca: Preduzece je samostalna ekonomska tehnicka i
drustvena celina u vlasnistvu odredjenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za
potrebe trzista, koristeci se odgovarajucim resursima i snoseci poslovni rizik, radi
ostvarivanja dobiti i drugih drustvenih i ekonomskih ciljeva. Jedinica delovanja je
osnovna tehnicka i ekonomska jedinica u kojoj se obavlja odredjena drustveno
potrebna delatnost. Privatno vlasnistvo nad preduzecem obuhvata ovaj oblik:
inokosno preduzece (samo jedan vlasnik, ova preduzeca raspolazu ogranicenim
individualnim kapitalom, obuhvata manji deo trzista), porodicno preduzece, ortacko
preduzece (predstavlja oblik udruzivanja individualnih kapitala, zaposljava se
odredjen broj strucno sposobnih ljudi, postoje javni (partneri garantuju za poslovanje
preduzeca celokupnom imovinom, ovo se naziva javno trgovacko preduzece) i tajni
partneri (garantuju za preduzece samo delom imovine, komanditno drustvo) ),
zadruzno preduzece (veci broj pojedinacnih vlasnika) i korporativno preduzece
(mnostvo pojedinacnih vlasnika, raspolaze zajednickim fondovima, postoje javne,
privatne , neprofitne (u oblasti obrazovanja, rekreacije i slicno) i profitne

korporacije). Javno vlasnistvo nad preduzecem odnosi se na dva oblika: drzavna

preduzeca (pripadaju opstini, republici), drustvena predueca (vlasnistvo penzionih
fondova, sindikata, crkava, itd.) Javna preduzeca se osnivaju i deluju u opstem
interesu, pa su medju njima najpoznatija komunalna preduzeca, PTT preduzeca,
zeleznica... Postoji i mesovito vlasnistvo koje je mesavina prethodna dva oblika.
Vizija, misija i ciljevi: Vizija je globalna predstava o tome gde u svom biznisu
preduzece zeli da bude u narednom periodu. Vizija treba da ima inspirativnost,
jasnocu, izazovnost kao i prakticnost realizacije. Misija predstavlja svojevrstan opis
razloga poslovanja preduzeca. Misija odredjuje trenutne i buduce poslovne aktivnosti
preduzeca i sadrzi grubi opis proizvoda, trzista i trzisnog ucesca trenutnih poslovnih
aktivnosti. Misija odredjuje:a) svrhu postojanja preduzeca (predstavlja osnovu
potrebe nastanka i razvoja preduzeca i opravdanje ulaganja i rada akcionara
banaka), b) politiku, principe i kriterijume kojih ce se drzati preduzece (to je nacin za
ostvarenje svrhe postojanja), c) standarde ponasanja i d) sistem vrednosti (ideje o
tome sta je pravilno i pozeljno za ponasanje organizacije i zaposlenih). Klasifikacija
ciljeva: a) prema nivou organizacije razlikuju se strategijski (na nivou cele
organizacije), takticki (na srednjem divizionom nivou) i operativni (na nivou
funkcionalnih jedinica); b) prema mogucnosti kvantifikacije razlikuju se opipljivi ili
kvantitativni i neopipljivi ili kvalitativni; c) prema hijerarhijskom nivou razlikuju se
neposredni i posredni; d) prema planskom horizontu postoje ciljevi na dugi i srednji i
kratki rok; e) prema nivou drustvene odgovornosti postoje ekonomski ciljevi,
ekoloski ciljevi, briga o zaposlenima.
Okruzenje preduzeca: Opsta sredina - u njoj su zastupljene drustvena (opisuje i
identifikuje drustvene promene tamo gde organizacija posluje), politicka,
zakonodavna i tehnoloska (novi pristupi proizvodnji robe i usluga) komponenta.
Operativna sredina - glavni faktori operativne sredine su: potrosaci, konkurencija,
radna snaga, dobavljaci i medjunarodna komponenta. Interna sredina - kljucni faktori
interne sredine su: marketing, finansije, kadrovi, tehnologija.
Vrste preduzeca u Srbiji: Postoje privredno drustvo, drustveno preduzece i javno
preduzece. Privredno drustvo se deli na drustvo lica i drustvo kapitala. Drustvo lica
se osniva kao ortacko ili komanditno drustvo a drustvo kapitala kao akcionarsko ili
drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Drustvena i javna preduzeca definisu se kao
drustvo kapitala. Po novom zakonu iz 2004. postoje: ortacko drustvo (privredno
drustvo koje osnivaju dva ili vise fizickih ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi
obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim imenom), komanditno drustvo
(privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise fizickih ili pravnih lica u svojstvu ortaka
radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim imenom, od kojih najmanje
jedno lice odgovara neograniceno za njegove obaveze a najmanje jedno lice
odgovara ograniceno), drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (privredno drustvo
koje osnivaju dva ili vise fizickih ili pravnih lica u svojstvu clanova drustva radi
obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim imenom, drustvo sa ogranicenom
odgovornoscu odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom a clan drustva ne

odgovara za obaveze drustva) i akcionarsko drustvo (privredno drustvo koje osnivaju

dva ili vise fizickih ili pravnih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene
delatnosti pod zajednickim imenom ciji je osnovni kapital podeljen na akcije).
Angazovanje sredstava: Pod angazovanjem podrazumevamo ulaganje sradstava u
process reprodukcije s ciljem da se time omoguci bilo proizvodnja, bilo razmena u
procesu reprodukcije I da se, po okoncanju razmene, reprodukuje suma angazovanih
sredstava koja je utrosena na svom kruznom putu kroz reprodukciju. Cinom
angazovanja ulozena sredstva postaju angazovana sredstva. Angazovanje tumacimo
I kao blokiranje novcanih vrednosti u naturalnom obliku. Sredstva se unose u
reprodukciju, vezuju se za odredjeni period vremena, prezivljavaju odredjene
metamorfoze I, po okoncanju procesa reprodukcije, oslobadjaju se I dobijaju
slobodan novcani oblik kako bi se ponovo angazovala. Tek cinom realizacije (prodaje
I naplate) nastaje deblokiranje, odnosno dezangazovanje sredstava, sto znaci da ona
na taj nacin ponovo prelaze u univerzalno raspolozivi oblik-novac. Svaki process
reprodukcije pocinje I zavrsava se novcanim sredstvima. U pocetnom I zavrsnom
novcanom obliku sredstva su potpuno raspoloziva I nisu u funkciji procesa
reprodukcije. U pocetnom robnom obliku sredstva ulozena u nabavku materijala nisu
vise potpuno raspoloziva jer postaju blokirana u predmetima rada. Prelazni
tehnoloski oblik sredstava predstavlja ulozena sredstva u predmete rada I sradstva
rada koja se trose u procesu rada. Zavrsetkom poslednje tehnoloske operacije
nastaje gotov proizvod, a sva sredstva koja su ulozena prelaze u novi oblik
angazovanja-zavrsni robni oblik sredstava. U ovom obliku kao I u pocetnom robnom
obliku sredstva imaju ogranicenu raspolozivost. Da bi presli u novcani oblik, gotove
proizvode treba realizovati na trzistu.
Osnovne determinante angazovanja sredstava: 1) suma angazovanja sredstava
objektivno uslovljena suma angazovanih sredstava je minimalno potrebna masa
sredstava za izvrsenje odgovarajuceg reprodukcionog zadatka. Suma tih sredstava
zavisi od prirode delatnosti kojom se preduzece bavi. Stvarna suma sredstava koja
ce biti ukljucena u tok kruzenja ce zavisiti I od organizacionih uticaja na tok
kruzenja. 2) vreme angazovanja sredstava Idealna organizacija funkcionisanja toka
angazovanih sredstava podrazumeva sto krace zadrzavanje sredstava u naturalnim
oblicima. Vreme trajanja angazovanja sredstava oderedjeno je duzinom ciklusa
angazovanja (vreme koje sredstva jednog uloska u reprodukciji provedu u
naturalnim oblicima) I ritmom ulaganja sredstava (vremenski tok blokiranja
sredstava , npr. tok pojedinacnih isplata za nabavljeni material)
Faze ciklusa angazovanja: pocetna robna faza (vreme angazovanja koje pocinje sa
prvom nabavkom sredstava za proizvodnju, a zavrsava se unosenjem poslednje
kolicine nabavljenih sredstava u proizvodnju), prelazna tehnoloska faza (otpocinje sa
prvom, a zavrsava se sa poslednjom tehnoloskom operacijom u izradi jednog
izvadka proizvodnje), faza prekrivanja sukcesivnih tehnoloskih ciklusa, zavrsna
robna faza (vreme angazovanja sredstava sadrzanih u gotovim proizvodima na
zalihama).

Utrosci materijala: predstavljaju naturalno izrazeno trosenje elemenata proizvodnje s

ciljem dobijanja nove upotrebne vrednosti. Utrosci materijala predstavljaju trosenje
fizickih predmeta. Specificnost trosenja materijala jeste u tome da se u proizvodnju
unosi samo jedan odgovarajuci deo ukupno potrebnog materijala I da se tek po
utrosku tako unesenog materijala u proizvodnju unosi nova kolicina. Osnovna
karakteristika fizickog trosenja jeste jednokratna upotreba. Utrosci materijala se
mogu grupisati na sledeci nacin: 1) utrosci materijala za izradu (trosenje materijala
koji svojom supstancom ulazi u novi proizvod), 2) utrosci pomocnog materijala (oni
predmeti rada koji mogu ali I ne moraju svojom supstancom ulaziti u novi proizvod),
3) utrosci energije I utrosci rezijskog materijala fiksnog, relativno fiksnog I
proporcionalnog karaktera.
Utrosci sredstava za rad: Sredstva za rad su instrumenti ili orudja kojima proizvodjac
obavlja process rada. Klasifikacija sredstava za rad: masine, postrojenja, uredjaji,
zgrade, alati, inventar. Pod utroscima sredstava za rad podrazumevamo fizicko,
odnosno naturalno izrazeno trosenje ovog materijalnog elementa proizvodnje.
Osnovna karakteristika trosenja sredstava za rad je visekratna upotreba. Trosenje
sredstava za rad ispoljava se u obliku: fizickog trosenja , ekonomskog zastarevanja,
moguceg kvara.
Utrosci radne snage: Radna snaga kao element proizvodnje definise se kao skup
fizickih I umnih sposobnosti coveka da radi. Razlikujemo: utrosci radne snage izrade,
utrosci radne snage na pomocnim poslovima, utrosci radne snage na pripremno
zavrsnim poslovima. Karakteristike radne snage su: Kvalifikovanost (skup znanja I
umesnoti koja su potrebna proizvodjacima za obavljanje odredjenih poslova),
Intenzitet rada (stepen naprezanja proizvodjaca u jedinici vremena), Organizacija
rada (metoda organizacije procesa proizvodnje), Uslovi rada (prirodne I tehnicke
razlike pod kojima rade proizvodjaci), Prekid procesa rada.
Troskovi i izdaci-Pod troskovima se podrazumeva cenovni ili novcani izraz utrosaka
elemenata proizvodnje, odnosno materijala, sredstava za rad i predmeta rada. Izdaci
su sva placanja koja nastaju radi odvijanja procesa reprodukcije. Izdatak je placanje
materijala koji je, ili ce biti, isporucen, placanje kamata i dr. Izdaci i troskovi se
razlikuju po kvalitetu i po vremenu nastajanja. Bez obzira na to da li je materijal
isplacen pre ili kasnije njegova svrha je trosenje. Prema tome, bilo da je izdatak
nastao pre ili kasnije, u ovom slucaju ce uvek postati trosak. Postoje i izdaci koji
nikada nece postati trosak. To je slucaj sa isplatama poreza i doprinosa, koji se ne
trose u procesu proizvodnje. Moguce je zakljuciti da svaki trosak pre ili kasnije
postaje izdatak, mada svaki izdatak ne mora postati trosak.
Reagibilnost troskova-Reagibilnost predstavlja osetljivost troskova na promene
iskoriscenosti kapaciteta r=(T%/Q%), pri cemu je r=koeficijent reagibilnosti
troskova, T=porast ukupnih troskova (T2-T1), Q=porast stepena zaposlenosti
(Q2-Q1), T%=procentualni porast ukupnih troskova, Q%=procentualni porast
stepena zaposlenosti. Koeficijent reagibilnosti moze biti 1, veci od 1, manji od 1 ili 0.

Kada je r=1, porast ukupnih troskova potpuno je srazmeran porastu stepena

zaposlenosti. Kada je r>1, radi se o troskovima koji u jacoj meri rastu u odnosu na
rast obima proizvodnje. Takvi varijabilni troskovi nazivaju se progresivnim ili
natproporcionalnim troskovima. Kada je r<1, on ukazuje na troskove koji slabijim
intenzitetom rastu od porasta stepena zaposlenosti. To su degresivni troskovi. Kada
je r=0, znaci da nije doslo do rasta troskova, pa se, dakle, radi o fiksnim troskovima.
Pojam kapaciteta I klasiikacija-Kapacitet preduzeca predstavlja njegovu proizvodnu
sposobnost u toku odredjenog perioda, utvrdjenu na osnovu organizacije I uslova
proizvodnje koji obezbedjuju maksimalno koriscenje proizvodne opreme. Pri
definisanju kapaciteta uvodi se I vremenska komponenta, pa se kapacitet neke
masine definise kao broj komada odredjenog proizvoda koji ona moze proizvesti u
toku nekog odredjenog perioda (smene, npr.). U okviru kapaciteta preduzeca
moguce je razlikovati: kapacitet svakog pojedinacnog sredstva za rad, kapacitet
grupe istovrsnih sredstava za rad, kapacitet svih sredstava za rad kojima raspolaze
preduzece. Tehnicka klasifikacija kapaciteta zasniva se na tehnickim mogucnostima
preduzeca u odredjenom vremenskom periodu. Sa ovog stanovista razlikujemo:
instalisani kapacitet (maksimalna mogucnost koriscenja sredstava za rad uz ostale u
tri smene I u toku citave godine), proizvodni kapacitet (realna mogucnost
iskoriscenja instalisanog kapaciteta). Ekonomska klasifikacija kapaciteta bazira se na
finansijskim efektima koji se ostvaruju koriscenjem instalisanog kapaciteta. Pri tome,
razlikujemo: minimalni kapacitet (stepen iskoriscenosti tehnickog kapaciteta na
kome je dobitak jednak nuli), maksimalni kapacitet (potpuna iskoriscenost
raspolozivog tehnickog kapaciteta), optimalni kapacitet (stepen iskoriscenja
proizvodnog kapaciteta pri kome su troskovi po jedinici proizvoda najnizi)
Zavisnost troskova od kapaciteta.Schmalenbach je otkrio odnose izmedju
kapaciteta i njihovih troskova, i stvorio podelu troskova sa aspekta zavisnosti od
stepena zaposlenosti.Ispitivanjem se utvrdi kako ukupni troskovi reaguju na
oscilacije stepena koriscenja kapaciteta i utvrdjuje se kako promene stepena
zaposlenosti uticu na neke vrste troskova.Troskove u odnosu na obim proizvodnje
delimo na: 1.Fiksne 2.Relativno fiksne i 3.Proporcionalne.
Fiksni(nepromenljivi) troskovi se ne menjaju u vezi sa promenama obima proizvodnje
i ne reaguju na oscilacije stepena zaposlenosti pa je njihova visina stalna i nezavisna
od obima proizvodnje.Posto su uslovljeni tehnickom proizvodnom opremom i
velicinom proizvodnog kapaciteta nazivaju se i troskovi proizvodne pripremljenosti ili
troskovi kapaciteta.Visina fiksnih troskova je u f-ji velicine proizvodnog
kapaciteta:T=f(Q) T-Ukupni troskovi, Q-Proizvodni kapacitet.U odnosu na jcu
proizvoda fiksni troskovi su obrnuto srazmerni proizvedenim kolicinama proizvoda. U
fixne troskove spadaju 1.Troskovi sredstava za rad, 2.Troskovi tehnicke
pripreme(troskovi rada i materijala na poslovima projektovanja), 3.Troskovi rada i
materijala na najvisim rukovodecim mestima(L.dohoci direktora) i 4.Troskovi rada na
priprernno zavrsnim poslovima.

Relativno-fiksni troskovi imaju zonsku promenljivost sto znaci da se u okviru

odredjenog stepena zaposlenosti ne menjaju pri promenama obima proizvodnje, a
rastu kad proizvodnja prelazi iz zone u zonu.Visina troskova zavisi od pripremno
zavrsnih poslova tj od nacina organizovanja koriscenja postojecih kapaciteta a ne od
obima proizvodnje.Dinamika i iznos troskova su u f-ji raslojavanja kapaciteta, gde su
u ukupnom iznosu fiksni u zoni obima a promenjljivi pri prelasku u drugu
zonu.Zavisnost troskova od promene obima proizvodnje se izrazava: Tp=f(Qz), Qzbroj zona obima proizvodnje.U ovu grupu troskova spadaju: 1.Troskovi materijala na
radnim mestima, 2.Troskove rada posrednih rukovodioca proizvodnje, 3.Troskove
rada radnika na tehnickoj kontroli, 4.Troskove rada radnika na organizacionim
radnim mestima i 5.Troskove rada na pomocnim radnim mestima.
Proporcionalni troskovi se u ukupnom iznosu menjaju u istom pravcu i u istoj
srazmeri sa promenom obima proizvodnje.Konstantni sup o jci proizvoda bez obzira
na promenu obima proizvodnje i analiticki izraz proporcionalnih troskova u masi po
jci proizvoda je: T=f(Q); Tq=T/Q T-Proporcionalni troskovi, Tq-proporcionalni
po jci proizvoda. Proporcionalni troskovi su: 1.Troskovi materijala za izradu,
2.Troskovi pomocnog materijala za izradu, 3.Troskovi pogonske energije, 4.Troskovi
rada i materijala u zavrsnoj fazi procesa proizvodnje.Na velicinu troskova uticu
tehnicki faktori putem utroska i drustveni putem cena. Prirodni i tehnicki faktori uticu
na velicinu utroska materijala i rada na poslovimaizrade putem: -karakteristika
proizvoda, -kar.tehnoloskih procesa, -kar.sredstava za rad, -kar.materijala i uslova
radne sredine.
Razvojni tok i zone kapaciteta slika6.9: Zona troskova je raspon izmedju dva stepena
iskoriscenosti kapaciteta u kojem troskovi ispoljavaju karakteristicno kretanje.Postoje
tri karakteristicne zone:Zona degresije, optimalnosti i progresije. Zona degresije se
prostire od nultog stepena iskoriscenosti kapaciteta do granice degresije troskova
koja je na kapaciteta.U njoj troskovi preduzeca proporcionalno rastu a prosecni
opadaju, degresija ukupnih je rezultat degresije fiksnih troskova.Na kraju zone po jci
proizvoda najnizi su ukupni troskovi i u toj tack ii najveca ekonomicnost proizvodnje,
u okviru ove zone preduzece nastoji da poveca obim proizvodnje. uZoni
optimumaukupni troskovi jedno vreme rastu proporcionalno sa povecanjem obima
proizvodnje dok troskovi po jci proizvoda ostaju konstantni i imaju karakter
proporcionalnih.Zona optimuma je veoma uzana a u nekim preduzecima ona je
jedna tacka(1stepen iskoriscenosti kapaciteta), u ovoj zoni se postizu najnizi troskovi
po jci proizvoda tj isti su kao i troskovi na granici degresije, proizvodni faktori su
najpovoljnije iskorisceni, najbolje kombinovani i uskladjeni i prosecni troskovi su
najnizi. Zona progresije je nivo zaposlenosti u kojem troskovi brze rastu od porasta
obima proizvodnje, ovde fiksni troskovi opadaju sve manje i manje po proizvodu od
stepena do stepena zaposlenosti, dok varijabilni troskovi sve vise rastu po jci
proizvoda.Zona progresije lezi iznad optimalne, obuhvata najvise stepene koriscenja
kapaciteta i prostire se od zone optimalnosti do granice kapaciteta.Progresija je veca
ako se stepen koriscenja kapaciteta vise udaljuje od optimalne zone.

Granicni troskovi su prouzrokovani povecanjem proizvodnje tj visak troskova koji

nastaje pri prelazu od jednog stepena koriscenja kapaciteta na drugi ili pri prelazu iz
jednog sloja proizvodnje u sledeci.Granicni troskovi su oni koji su izazvani novom
jedinicom proizvoda ili novim slojem proizvodnje.Dodatna proizvodnja obuhvata
porast obima iznad poslednjeg stepena iskoriscenosti u okviru instalisanog
kapaciteta tj porast obima pri prelasku s nizeg na visi stepen zaposljenosti.Granicni
troskovi se odredjuju kao razlika izmedju ukupnih troskova pri prelasku s nizeg na
visi stepen zaposlenosti:Ako je Q2>Q1 i T2>T1 onda je Granicni obim Q=Q2-Q1
razlika veceg i manjeg obima proizvodnje, a razlikom troskova veceg i manjeg
obima dobija se Granicni troskovi: T=T2-T1. Ukupni troskovi su zbir
fiksnih,relativno fiksnih i proporcionalnih i kod veceg i manjeg obima proizvodnje:
T1=T1+Tp1+T1 , T2=T2+Tp2+T2. Granicne troskove rasclanjene na troskove
po dinamici predstavljamo: T=( T2- T1)+( Tp2- Tp1)+( T2- T1). Posto su fiksni
stalni(T2=T1)granicne cine samo relativno-fiksni i proporcionalni:T=( Tp2- Tp1)+
( T2- T1)=Tp+T. Granicni troskovi po j-ci proizvoda predstavlja kolicnik
ukupnih i granicnog obima proizvodnje: Tq=T/Q=Tp+T/Q=Tpq+Tq.
Kalkulacija troskova je racunski postupak utvrdjivanja troskova po
nosiocima(proizvodima/uslugama).Ciljl obracunavanja po proizvodima je
opterecivanje vrste i jce proizvoda onim iznosom troskova koji je
prouzrokovala.Obracunom se dolazi do cene kostanja gotovog proizvoda i moze se
utvrditi cena poluproizvoda i nedovrsene proizvodnje, kao i nabavna, prodajna i
druge cene.Sluzi i kao osnova za donosenje poslovnih odluka za kontrolu troskova i
kontrolu ekonomicnosti.Kalkulacija ima zadatak da Obuhvati i Rasporedi
troskove.Obuhvatanje je popisivanje troskova prema kriterijumima(vrsta i mesto
nastanka itd) a Rasporedjivanje je prenosenje obuhvacenih troskova na
proizvode.Mora se zasnivati na pravilima: -Pravilo tacnosti(obuhvata tacne troskove
izrade proizvoda), -Pdokumentovanosti(dokument za svaki trosak), -Ppotpunosti(svi
troskovi izrade), -Pdiferenciranja(razvrststi troskove po vrstama),
-prilagodjavanja(prilagoditi kalkulaciju tehnoloskom procesu),
-Ppreglednosti(razumljiva struktura kalkulacije), -Pazurnosti(na vreme napravljena
kalk.), -Puporedivosti(uporediva sa proslim ili kalkulacijama drugih preduzeca),
-Pekonomicnosti (izrada nesme biti skuplja od efekata informacija koje pruza kalk.)
Elementi kalkulacije prodajne cene u proizvodnji se svrstava: 1.Direktni troskovi
materijala, 2.Neposredna amortizacija, 3.Neposredni bruto LD, 4.Ostali direktni
troskovi uprave i prometa, 5.Zajednicki troskovi proizvodnje, 6.Zajednicki troskovi
uprave i prometa, I.Cena kostanja(troskovi od1do6), 7.Dobitak-gubitak, II.Prodajna
cena bez poreza na promet, 8.Porez na promet, III.Prodajna cena.
Vrste i metode kalkulacije su 1.Prethodna(predkalkulacija), 2.Obracunska(naknadna)
i 3.Medjukalkulacija
Prethodna se izradjuje pre pocetka proizvodnje i bazira se na normativima utroska
predmeta rada i sredstava za rad, radnim normama i propisima koji regulisu

doprinose i poreze.Cilj izrade je uporedjivanje cene kostanja sa prodajnom cenom

kako bi se utvrdila ekonomska efikasnost, a sluzi i kao osnova za vodjenje politike
cena, za kontrolu troskova i uvid u ekonomicnost poslovanja. Obracunska se
izradjuje nakon zavrsetka proizvodnje i govori koliko stvarno proizvod kosta, moze
utvrditi koliki je stvarni dobitak(ili gubitak) ako je prodajna cena utvrdjena na trzistu
tj kolika bi trebalo da bude cena u trenutku kada je preduzece utvrdjuje.
Medjukalkulacija je privremena obracunska kalkulacija koja se radi kad process
proizvodnje traje dugo,a sluzi i kao osnova za ispostavljanje racuna za dodatno
obavljen posao.
Metode kalkulacije se razlikuju po nacinu prenosenja troskova i nacinu izracunavanja
cena, postoje kalkulacija cena kostanja, kalk.granicnih troskova i klk.cene
proizvodnje. Najcesce primenjivane kalkulacije cene proizvoda su 1.Diviziona kalk,
2.Kalk.pomocu ekvivalentnih br, 3.Kalk.kuplovanih(vezanih) proizvoda, 4.Dodatna
kalk. Osnovna pretpostavka Divizione je proizvodnja samo jedne vrste proizvoda ili
vise srodnih, postupak se svodi na to da se troskovi za proizvedenu kolicinu dobiju
jednostavnim sabiranjem svih troskova a zatim podele proizvedenom kolicinom
proizvoda.Primenjuje se kod industrijskih preduzeca sa masovnom proizvodnjom
jedne vrste proizvoda(rudnici, cementare, pivare) i u poljoprivrednoj proizvodnji
pojedinih ratarskih, stocarskih ili vocarskih kultura. Kalkulacija pomocu
ekvivalentnoh brojeva ili ekvivalentna se primenjuje u uslovima proizvodnje vise
medjusobno srodnih proizvoda izradjenih od iste sirovine, koji poticu iz istog
tehnoloskog postupka a razlikuju se po dimenziji, obliku i kvalitetu(proizvodnja
odece, obuce, limova raznih debljina, eksera raznih velicina itd).Ekvivalentni brojevi
su koeficijenti utvrdjeni na bazi procene tehnickih normative kao i empirijskih normi,
i oni odrazavaju ucesce pojedinih srodnih vrsta proizvoda u prouzrokovanju
zajednickih troskova.
Kalkulacija vezanih proizvoda se primenjuje kada u proizvodnji osnovnog proizvoda
nastaju i sporedni upotrebljivi proizvodi(Rafinerije-uz benzin nastaju derivati,
Secerane-uz secer nastaju melesa i repni rezanci, Mlinarstvo-uz brasno nastaju
mekinje).Cilj kalkulacije je da utvrdi cenu kostanja glavnog proizvoda pa se svodi na
to da se od ukupnih troskova svih proizvoda izdvoji deo koji bi se otprilike odnosio na
osnovni proizvod.Cena kostanja jce glavnog proizvoda se izracunava jednostavnom
ili slozenom divizionom kalkulacijom ako je jedna vrsta proizvoda ili ekvivalentnom
ako se radi o nekoliko vrsta glavnog proizvoda. Dodatna kalkulacija se primenjuje u
proizvodnji razlicitih proizvoda od slicnih ili razlicitih materijala pri cemu troskovi tih
proizvoda nisu u odredjenim stalnim odnosima.Problem obracuna su indirektni ili
opsti troskovi koje se odnose na vise proizvodnji i potrebno je odrediti srazmeru za
obracun svih troskova. Direktni troskovi se mogu utvrditi za proizvodnju za odredjeni
vremenski period a mogu i unapred za odredjeni obim proizvodnje.Indirektni se
obracunavaju u istoj srazmeri u kojoj su direktni i dodavanjem obracunskih
indirektnih troskova direktnim dolazi se do ukupnih troskova.

Proizvod je rezultat covekove proizvodne aktivnosti koja ima za cilj stvaranje novih
predmeta ili usluga podobnih za zadovoljenje licnih i drustvenih potreba.Ovako
definisan proizvod u sirem smislu moze da se shvati kao izlazni rezultat
funkcionisanja preduzeca, a u uzem kao rezultat procesa proizvodnje koji moze biti:
a)kolicina proizvedenih kvaliteta cija je namena konacna ili reprodukciona potrosnja,
i b)usluga koju pravno lice svojim proizvodnim radom pruza drugom fizickom ili
pravnom licu. Proizvodi i usluge se iznose na trziste i razmenjuju kao roba ali ne po
vrednosti vec po njihovoj ceni.Fizicki obim proizvodnje preduzeca je asortiman vise
proizvoda koji se razlikuju po kvalitetu, obliku, dimenziji, nameni i sl.Ako je asortiman
veci vece su i mogucnosti proizvodjaca da se prilagodjava trzisnim zahtevima i
potrebama ali su i slozeniji uslovi i organizacija proizvodnje. Diferencijacijaproizvoda
je razlikovanje u odnosu na kvalitet, dimenziju, boju, oblik, pakovanje is
l.Diferencijacija je nastojanje proizvodjaca da ubedi kupce d aim njegov proizvod
vise odgovara od proizvoda drugih proizvodjaca i priblizavanje zeljama i ukusima
potrosaca. Proizvodni program ima strukturu sa dimenzijama sirine, duzine i
gustine.Sirina se odnosi na to koliko se razlicitih linija proizvoda nalazi u preduzecu.
Dubina se odnosi na prosecan broj varijacija proizvoda koji nudi preduzece u okviru
svake linije proizvoda. Gustina se odnosi na medjusobnu povezanost razlicitih linija
proizvoda u finalnoj upotrebi, zahtevima proizvodnje, kanalima distribucije ili na
drugi nacin. Proizvod se sa stanovista marketinga najcesce odredjuje kao skup
fizickih, funkcionalnih, eksternih i simbolickih svojstva i pogodnosti koje se nude
kupcu in a bazi kojih se on opredeljuje da razmeni svoj novac za odredjenu varijantu
proizvoda. Za kupca proizvod je kompleksan skup koristi ciju vrednosnu skalu
utvrdjuje kupac prema ocenjenoj sposobnosti proizvoda da mu pomogne da resi dati
problem ili zadovolji potrebe.
Funkcionalna analiza vrednosti proizvoda ima zadatak da identifikuje i smanji
nepotrebne troskove a da se pri tome ne utice na kvalitet, vek trajanja i
upotrebljivost proizvoda, ona se ne moze realizovati bez poznavanja troskova i
teorije troskova.Analiza posmatra troskove vezane za proizvod(promenljivi) i fiksne
troskove, svoje teziste stavlja na troskove vezane za proizvod koji se mogu
neposredno obuhvatiti i time tretirati svaka vrsta proizvoda. Ova analiza respektuje i
odredjene metode kalkulacije cene kostanja koje daju najbolje podatke o troskovima
na koje se neposredno moze uticati ekonomskim, organizacionim i tehnickim
merama.
Funkcionalna analiza u fokusu ima funkcije, troskove i vrednost proizvoda, sa
aspekta funkcionalne analize proizvoda razlikuju se: 1.Stvarne f-je(koje proizvod
stvarno obavlja) i 2.Normirane(zeljene)f-je koje bi proizvod trebao da obavlja.
Ispitivanjem f-ja proizvoda treba utvrditi: -koje f-je proizvod ima, -koje bi trebao
obavljati, -koje f-je obavljaju konkurentni proizvodi, i nakon takvog istrazivanja
saznati da li: -proizvod ima nepotrebne fje, -treba neke fje poboljsati, -treba neke fje
zameniti i koje, -treba li uvesti nove i koje. F-je proizvoda se mogu svrstati u dve
grupe: 1.Osnovne fje(bez kojih nebi mogao ispuniti osnovnu namenu) i 2.Pomocne
koje dopunjuju i pomazu osnovne. a mogu se podeliti na: a)Upotrebne fje koje su

vezane za tehnicku fju proizvodjaca i b)Vrednosne fje koje pripadaju pomocnim fjama i povecavaju vrednost proizvoda.
Grupisanje proizvoda: Neke proizvode koji su predmet proizvodnje je potrebno
sistematski grupisati, te grupe cine proizvodi koji imaju istu jcu mere, jednak ili
proporcionalni utrosak materijala, energije i radne snage a koji su nastali u okviru
slicnih ili istih kapaciteta.
Ekonomsko-tehnoloska grupacija je grupisanje proizvoda po eko-the namenama se
vrsi po sledecoj klasifikaciji: -energetika(E)koju cine proizvodi iz elektroprivrede,
proizvodnje uglja, proizvodnje nafte i gasa, -reprodukcioni materijal(R) svi proizvodi
koji su proizvod primarne industrijske proizvodnje, -gradjevinski materijal(G)su
proizvodi koji se upotrebljavaju kao gradjevinski materijal, -oprema(O)svi proizvodi
koji imaju karakter sredstava rada i sluze za reproduktivne svrhe, -proizvodi licne
potrosnje(L)su proizvodi koji sluze za podmirenje licnih potreba. Grupisanje
proizvoda po kategorijama namene vrsi se po klasifikaciji: Sredstava rada
obuhvataju sva orudja za rad(zgrade i gradjevinski objekti, masine, postrojenja,
transportna sredstva, krupan alat i inventor i ostala oprema), Predmeti rada
obuhvataju sirovine, reprodukcioni material, Sredstva za potrosnjuobuhvataju 3
vrste sredstava i to: trajna potrosna dobra, potrosna dobra, i usluge. Grupisanje
proizvoda po proizvodnim kompleksima: Kompleksi u oblasti industrije i rudarstva
su: -Energetika, -Osnovni metali, -Proizvodnja opreme i trajnih potrosnih dobara,
-Hemijska industrija, -Industrrija prerade poljoprivrednih proizvoda, -Industrijska
prerada drveta, -Industrija gradjevinskih materijala, -Industrija tekstila, koze i gume,
-Ostala industrija. Grupisanje proizvoda po stepenu obrade: Sa stanovista stepena
obrade imamo 3 grupe: -neobradjeni proizvodi su proizvodi za dalju upotrebu
uglavnom sirovine proizvodi obicne prerade su oni na kojima je vrseno
oplemenjivanje mala obrada ili dorada, -proizvodnja visoke prerade su artikli koji
predstavljaju finalne proizvode u kojima je ugradjena velika kolicina zivog rada.
Grupisanje proizvoda po nameni potrosnje: mogu se grupisati u proizvode po
1.nameni i upotrebi, 2.po nameni potrosnje i 3.po sektorima potrosnje. 1.Po Nameni i
Upotrebi: -proizvodi za reprodukciju tj sve vrste sirovina i poluproizvoda, -proizvodi
za investicije su sva oprema sve vrste transportnih sredstava i sva investiciona roba
i materijali, -proizvodi siroke potrosnje su hrana pice i duvan, odeca, obuca namestaj
tekstil, medicinski i kozmeticki preparati. 2.Po Nameni Potrosnje: -proizvodna
potrosnja su proizvodi svih grana delatnosti namenjeni za dalje faze rada, -opsta
potrosnja su proizvodi svih grana delatnosti namenjeni u opste drustvene svrhe,
-licna potrosnja su proizvodi za podmirenje potreba stanovnistva. 3.Po Sektorima
Potrosnje: -proizvodna potrosnja gde su iskljuceni svi materijalni troskovi
proizvodnje, -povecanje zaliha je izdvajanje iz tekuce proizvodnje, -investiciona
potrosnja sve aktivnosti gradjevinarstva, -izvoz su sve vrednosti realizovane u sferi
izvoza, -licna potrosnja, i -opsta potrosnja.
Znacaj analize grupe proizvoda: je da otkrije slabosti i snagu njenih sastavnih
delova, iz takve analize nastaje trzisna strategija koja odredjuje: -kombinaciju

proizvaoda na kraci i duzi rok delujuci na troskove u smislu nivoa poslovanja i

proizvodnih procesa koje treba uvesti, -osoblje koje treba zaposliti i obuciti, -zalihe
koje treba odrzavati, -ukazuje na potrebna finansijska sredstva za organizaciju
poslovne aktivnosti. Analiza grupe proizvoda je puna zamki i zato se izdvajaju dva
pitanja na koja rukovodstvo mora odgovoriti prilikom analize: 1.Za koliko svaki
proizvod vise doprinosi zaradi nego troskovima i 2.Koji od postojecih proizvoda belezi
porast a koji pad u obimu prodaje.Drugo zahteva jednostavnu statisticku analizu ali
prvo pokrece ozbiljne problem i odgovor na to treba traziti u domenu teorije
troskova
Rashodi preduzeca: su proizvodni troskovi i nepriozvodni izdaci ukljucujuci i pokrice
gubitka.Poslovni rashodi su materijalni i nematerijalni troskovi, amortizacija, bruto
licni dohoci i nabavna vrednost prodate robe i materijala, u njih se ubrajaju: Troskovi
materijala, Troskovi usluga za izradu proizvoda, Troskovi amortizacije sredstava za
rad, Bruto licni dohoci, Rezervisanja troskova i rizika, Iznosi vrednosnog uskladjenja
dugorocne finansijske i kratkotrajne imovine i Ostali troskovi. Rashodi finansiranja su
kamate na koriscenje kredita i kamate na sredstva drugih koriscenja u poslovnim
odnosima, revalorizacija dinarskih obaveza, smanjenje vrednosti dugorocnih
ulaganja i ostali finansijski rashodi. Vanredni rashodi su izdaci koji nisu prouzrokovani
tekucim poslovanjem i troskovi iz proslih godina zakljuceni zavrsnim racunom.Ovi
rashodi obuhvataju otpis nenaplativih potrazivanja, neotpisanu vrednost otudjene i
rashodovane imovine, vanredno smanjenje vrednosti imovine, smanjenje vrednosti
zastarelih zaliha, manjkovi, kazne i naknade stete i naknadne rashode iz proslih g.

Efikasnost preduzeca teorijski mozemo definisati kao stepen uspesnosti organizacije

u ostvarenju ciljeva, posmatra se kao optimalan odnos izmedju output i inputa tj ako
je veca dobijena kolicina output za zadati input to je process bio efektivniji.
Efektivnost(po Drakeru) je transformacioni proces koji se meri f-jom output po j-ci
inputa a merila koja se koriste su: output po zaposlenom, koriscenje kapaciteta,
troskovi po jedinici, koeficijent obrta itd.
Prihodi preduzeca Ukupna kolicina proizvoda proizvedenih u nekom vremenskom
period je bruto-proizvod a racuna se kao proizvod kolicine ucinka i prodajne cene.
Ukupan prihod je vrednosni izraz proizvoda u obimu u kome je proizvod realizovan
na trzistu, to je finansijski rezultat poslovanja koji se sastoji od naplacenih iznosa za
prodatu robu, gotove proizvode i izvrsne usluge.
Poslovni prihodi obuhvataju: Prihod od prodaje -roba i usluga, -materijala, otpadaka i
sitnog inventara, -trgovacke robe, -prihod od zakupnina -prihod od subvencija,
donacija, regresa, kompenzacija i ostale poslovne prihode. U obracun ukupnog

prihoda uvrstava se i prihod ostvaren internom realizacijom koje u prodaji trgovinske

robe moze biti a)Trgovinska marza, gde preduzece nabavlja robu u svoje ime i samo
odredjuje prodajnu cenu tako sto na nabavnu dodaje razliku u ceni. b)Rabat je kad
preduzece nabavlja i prodaje robu u svoje ime ali cenu odredjuje proizvodno
preduzece, a trgovinskom preduzecu prepusta deo prodajne cene za pokrice
troskova i poslovni rezultat. c)Komisiono poslovanje je kad trgovinsko preduzece
prodaje proizvode u ime proizvodnog preduzeca i u tom slucaju dobija samo proviziju
tj razliku u ceni koja mu pripada za obavljenu uslugu.Prihod ostvaren od prodaje
roba i usluga je nejznacajniji i najveci deo prihoda svakog preduzeca.Prihod ostvaren
prodajom zajednickog proizvoda(u kooperaciji sa drugim preduzecima) rasporedjuje
se na sva preduzeca koja su ucestvovala a svako od tih preduzeca iz svog dela
podmiruje troskove.Merila za rasporedjivanje zajednickog prihoda su: a)cene
komponenti na trzistu, b)interno dogovorene cene komponenti i c)direktnno
rasporedjivanje prihoda na osnovu zajednicke kalkulacije.
Prihodi od finansiranja su prihodi od kamata, od dividend, od revalorizacije uloga u
bankama, od berzanskih transakcija itd. Oni predstavljaju direktnu oplodnju kapitala
koju realizuje preduzece nezavisno od rashoda finansiranja.Preduzeca mogu svesno
nabavljati kapital od drugih da bi ga oplodili davajuci na koriscenje trecima uz
naknadu ili udeo u postignutom rezultatu(banke i stedionice).
Vanredni prihodi nisu rezultat redovnih prihoda vec nastaju zbog vanrednih razloga,
to su prihodi od proslih godina zakljucenih zavrsnim racunom, i prihodi koji se ne
vezuju za osnovnu delatnost preduzeca. Vanredni prihodi su prihodi od dotacija i
pomoci, od primljenih odobrenja,rabata,popusta, od prodaje stalne imovine, viskovi
novca i vrednosnih papira, naplacena otpisana potrazivanja,kapare,naknade steta i
penala i ostali.

Produktivnost rada je parcijalni princip uspesnosti poslovanja koji predstavlja zahtev

za ostvarenje odredjene proizvodnje uz minimalan utrosak radne snage,tj predstavlja
efikasnost koriscenja ljudskog rada i tako svedoci o sposobnosti preduzeca.Sa
aspekta drustvene zajednice produktivnost rada pokazuje sposobnost proizvodjenja
koja se manifestuje kroz kolicinu proizvoda stavljenih na raspolaganje trzistu. Sa
stanovista kvaliteta ekonomije preduzeca, produktivnost pokazuje racionalnost
trosenja radne snage tj sposobnost da po j-ci rada ostvari odredjenu
proizvodnju.Povecanje produktivnosti rada omogucava pozitivne efekte kao sto su:
-Uvecanje licnih primanja(bitno za kupovnu moc stanovnistva) -Antiinflaciono
delovanje kroz smanjenje troskova proizvodnje, -Smanjenje cene kostanja tj ukupnih
troskova po j-ci proizvoda.
Merenje produktivnosti rada obuhvata utvrdjivanje nivoa i tempa porasta, za
merenje nivoa i dinamike su potrebna dva elementa 1.Rezultati konkretnog rada
izrazeni u kolicini upotrebljenih vrednosti proizvoda (Q) i 2.Utrosak radne snage

izrazen u j-cama radnog vremena (h). Pq=Q/L(kolicinski-broj komada u jci vremena) i

Pl=L/Q(utrosak vremena za jcu proizvoda) Pq-pokazuje promene produktivnosti u
direktnom smeru za homogen asortiman, Pl-obezbedjuje uvid u organizacione
napore preduzeca u postizanju rezultata rada.
Naturalni metod se koristi kod homogenih proizvoda i najblizi je naucnoj definiciji
ovog pojma, ne moze se koristiti kod heterogene proizvodnje, kooperacije, dorade i
nedovrsene proizvodnje.Naturalno-uslovni metod se koristi kod jednorodne a
heterogene proizvodnje.Proizvodi se svode na uslovni proizvod i za njega se racuna
Pq i Pl kao i dinamika produktivnosti. Radni metod se koristi kod heterogene
proizvodnje gde se obim ostvarene proizvodnje izrazava u casovima-normama. 1
Norma-cas je objektivno radno vreme potrebno standardno kvalifikovanom radniku
koji radi standardnim intenzitetom da uradi posao.Svi normirani poslovi cine
norma-casova, stvarni casovi rada se utvrdjuju s, Pq=n/s. Vrednosni metod
se svodi na novcane vrednosti razlicitih asortimana i daje mu univerzalnost u
primeni a mana mu je nestalnost cena na trzistu tako da je produktivnost zalaganje
radnika i funkcija cena.Uvodjenjem stalnih cena problem se dovodi u normalu.
Ekonomicnost je siri i slozeniji pojam od produktivnosti rada jer obuhvata koriscenje
tekuceg rada, opredmecenog rada koji se nalazi u procesu proizvodnje u obliku
sredstava za rad, predmeta rada i ostalih elemenata radnog procesa. Ekonomicnost
se svodi na zahtev da se ostvari odredjena vrednost proizvodnje sa sto manjim
troskovima za ostvarenje te proizvodnje.Naturalno i vrednosno izrazavanje
ekonomicnosti, ako se odredjena proizvodnja Q ostvari sa sto manjim utroscima
elemenata proizvodnje i materijala(M), sredstava za rad(I) i radne snage(h)
ekonomicnost ce biti E=Q/M+I+L. Ekonomicnost obicno nije ravna objektivno
uslovljenoj(max)ekonomicnosti Eou(ista kao E) jer se pojavljuju i uslovljena
trosenja(kvar, rasipanje, skart) i to uslovljava smanjenoj ekonomicnosti u odnosu na
objektivnu pa je Es=Q/(M+I+L)+(m+i+l) gde je Es-stvarna, a uslovljeno povecanje
utrosaka materijala(e), sredstava za rad(i) i radne snage(h). Kad se ukupan obim
proizvodnje stavi u odnos sa zbirom umnozaka utroska sredstava za proizvodnju i
njihovih cena dobija se cenovni izraz ekonomicnosti E=Q/M*Cm+I*Ci+L|*Cl gde su
Cm,Ci-cene materijala,sredstava za rad a Cl-zarade po jci rada. Vrednosni izraz
ekonomicnosti je E=V/Tm+Ti+Tl i ona zavisi od a)vrste utroska elemenata
proizvodnje i b)kretanja cena sredstava. Manje umesni proizvodjaci ce imati vise
nabavne cene od trzisnih i onda ce ekonomicnost biti E=V/M(Cmcm)+I(Cici)
+L(Clcl) pri cemu su E-eko uslovljena konkretnim cenama a Cmcm-konkretne
nabavne cene materijala itd.
Rentabilnost se definise kao teznja da se ostvari sto veca dobit sa sto manje
angazovanih sredstava u reprodukciji. To je parcijalni princip ekonomije reprodukcije
koji predocava unosnost angazovanih sredstava u nekom vremenskom razdoblju a
iskazuje se kroz odnos stvarne dobiti i sume angazovanih sredstava. Dobit je ako su
prihodi u preduzecu veci od rashoda i u tom slucaju je preduzece poslovalo
rentabilno, a gubitak je kad su manji od rashoda i tada je poslovanje nerentabilno.

Merenje rentabilnosti: koeficijent rentabilnosti R=D/S tj R=Do/K gde je Do-dobitak a

K-ulozeni kapital, dobijeni koeficijent pokazuje koliko se jca poslovnog rezultata
ostvari na jcu ulozenog kapitala. Kao ulozeni kapital se moze uzeti -Sopstveni kapital
preduzeca, drustveni kapital, fond ulagaca, i rezerve i -Sredstva preduzeca(osnovna
sredstva, obrtna sredstva) i dugorocna i kratkorocna finansijska ulaganja.Sa
stanovista rentabilnosti sopstvenog kapitala kao poslovni rezultat se upotrebljava
-dobitak i -cist dobitak, a sa stanovista rentabilnosti sredstava preduzeca -dobitak
uvecan za iznos kamata datih drugima i -ostatak dobitka uvecan za iznos kamata
datih drugima. Rentabilnost sopstvenog kapitala R(%)=Do/K*100 i
R(%)=Do()/K*100 gde je Do-ist kapital a K-prosecni sopstveni. Rentabilnost
sredstava preduzeca R(%)=Do+Tk/K*100 i R(%)=Do()+Tk/K*100 , Tk-kamate date
drugima