Funkcionalna Analiza Pravosudja U Srbiji - 0

Multidonatorski povereniki fond za podrku sektoru pravosua u
Srbiji
Funkcionalna analiza pravosua u

Srbiji
Oktobar 2014
Sadraj
CILJ, OBIM I STRUKTURA .................................................................................................................................. 1
OPTI ZAKLJUCI I PREDLOENI PRIORITETI ..................................................................................................... 3
REZIME INJENICA I PREPORUKA ..................................................................................................................... 8
SPOLJNI UINAK: EFIKASNOST, KVALITET I DOSTUPNOST PRAVOSUDNIH USLUGA................................................................... 8
i.
U kontekstu: Procena uinka u svetlu priliva predmeta i obima posla ................................................ 8
A.
EFIKASNOST U PRUANJU PRAVOSUDNIH USLUGA............................................................................................... 10
i.
Osnovne injenice .............................................................................................................................. 10
ii.
Preporuke i dalji koraci ...................................................................................................................... 13
B.
KVALITET PRUENIH USLUGA .......................................................................................................................... 17
i.
ii.
C.
PRISTUP USLUGAMA PRAVOSUA ................................................................................................................... 24
i.
ii.
UNUTRANJI UINAK: UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE RESURSIMA U PRUANJU USLUGA ....................................................... 31
A.
UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE........................................................................................................................ 31
i.
ii.
B.
UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RESURSIMA .......................................................................................................... 37
i.
ii.
C.
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA................................................................................................................ 41
i.
ii.
D.
UPRAVLJANJE IKT-OM.................................................................................................................................. 47
i.
ii.
E.
UPRAVLJANJE INFRASTRUKTUROM .................................................................................................................. 53
i.
ii.
PRVI DEO: PROCENA SPOLJANJEG UINKA................................................................................................... 56
1.
POTRANJA ZA USLUGAMA PRAVOSUA (BROJ PREDMETA I OPTEREENOST SUDOVA) ..................... 56

PREGLED POGLAVLJA ............................................................................................................................................. 56
A.
UVOD ....................................................................................................................................................... 57
B.
UKUPNA POTRANJA I BROJ SVIH VRSTA SPOROVA .............................................................................................. 57
C.
POTRANJA ZA USLUGAMA PRAVOSUA PREMA VRSTI SUDA................................................................................. 61
D.
DEMOGRAFSKE RAZLIKE U POTRANJI .............................................................................................................. 63
E.
BROJ PREDMETA PO SUDIJI ............................................................................................................................ 64
F.
OPTEREENOST TUILATVA .......................................................................................................................... 68
2.
EFIKASNOST U PRUANJU PRAVOSUDNIH USLUGA .............................................................................. 70

PREGLED POGLAVLJA ............................................................................................................................................. 70
A.
REALIZACIJA I PRODUKTIVNOST SUDOVA ........................................................................................................... 72
i.
Broj reenih predmeta ....................................................................................................................... 72
ii.
Broj reenih predmeta po sudiji ......................................................................................................... 74
iii. Stopa reenih predmeta .................................................................................................................... 79
B.
PRAVOVREMENOST U PROCESUIRANJU PREDMETA ............................................................................................. 83
i.
Broj predmeta u toku (nereenih predmeta) ..................................................................................... 83
ii.
Koeficijent preoptereenosti predmetima (relativna veliina nereenih predmeta) ......................... 86
iii. Starosna struktura nereenih predmeta ............................................................................................ 89
iv. Vreme potrebno za reavanje predmeta prema starosti reenih predmeta...................................... 92
v.
vi.
C.
D.
E.
F.
3.
Vreme potrebno za reavanje predmeta izraeno u danima (SATURN metoda) ............................... 95

Pravovremenost koju navode korisnici suda i praktiari ................................................................... 99
DELOTVORNO IZVRENJE ............................................................................................................................. 100
i.
Broj nereenih predmeta izvrenja .................................................................................................. 100
ii.
Broj nereenih predmeta izvrenja vezanih za plaanje rauna za komunalne usluge ................... 102
iii. Privatno izvrenje............................................................................................................................. 104
iv. Izvrenje sudskih presuda ................................................................................................................ 106
PROCEDURALNA EFIKASNOST I EFEKTIVNOST ................................................................................................... 107
i.
Uruivanje poziva za sud ................................................................................................................. 108
ii.
Zakazivanje i roita ........................................................................................................................ 110
iii. Prosean broj roita ....................................................................................................................... 112
iv. Prosean broj otkazanih i odloenih roita i razlozi otkazivanja/odlaganja .................................. 113
v.
Efikasnost u prevozu zatvorenika .................................................................................................... 115
vi. Korienje modernih tehnika za voenje predmeta ........................................................................ 115
vii. Efikasnost u stvarnom sprovoenju roita ..................................................................................... 116
viii. Efikasnost u spajanju slinih predmeta ........................................................................................... 118
ix. Efikasnost albenog procesa i obim recikliranja predmeta ........................................................... 119
RODNI UTICAJ NEEFIKASNOSTI U SUDSKOM SISTEMU ......................................................................................... 120
EFIKASNOST U PRUANJU ADMINISTRATIVNIH USLUGA ...................................................................................... 121
KVALITET PRUENIH PRAVOSUDNIH USLUGA ..................................................................................... 125
PREGLED POGLAVLJA ........................................................................................................................................... 125

A.
UVOD ..................................................................................................................................................... 127
B.
KVALITET ZAKONA I IZRADE ZAKONA .............................................................................................................. 127
i.
Percepcija kvaliteta postojeih zakona ............................................................................................ 127
ii.
Kvalitet procesa izrade zakona ........................................................................................................ 129
iii. Sprovoenje novih zakona ............................................................................................................... 131
C.
KVALITET ADMINISTRATIVNIH USLUGA U SUDOVIMA ......................................................................................... 132
D.
KVALITET U OBRADI PREDMETA .................................................................................................................... 134
i.
Upotreba standardizovanih formulara, obrazaca i kontrolnih listi .................................................. 134
ii.
Obim jaza u implementaciji (Zakon u knjigama u odnosu na zakon u praksi) ............................... 134
iii. Doslednost u primeni zakona i percepcija kvaliteta sudijskog rada ................................................ 135
iv. Upotreba specijalizovane obrade predmeta za odreene vrste predmeta ..................................... 137
v.
Koordinacija u obradi predmeta ...................................................................................................... 138
E.
KVALITET DONOENJA ODLUKA U PREDMETIMA ............................................................................................... 139
i.
Korienje standardizovanih alata za pisanje presuda .................................................................... 139
ii.
Usklaenost donoenja odluka sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ............................ 139
iii. Odloeno gonjenje kao alternativna sankcija .................................................................................. 144
iv. Sporazum o priznanju krivice ........................................................................................................... 146
v.
Kvalitet u izricanju kazni .................................................................................................................. 147
F.
EFEKTIVNOST ALBENOG SISTEMA U OBEZBEIVANJU KVALITETA ODLUIVANJA ...................................................... 149
i.
albe prema vrsti suda i vrsti predmeta .......................................................................................... 150
ii.
albe prema lokaciji ......................................................................................................................... 155
iii. Percepcija korisnika o albama ....................................................................................................... 157
iv. Faktori koji objanjavaju visoke stope albi i velike varijacije meu albama ................................. 159
v.
Napori usmereni ka poveanju ujednaene primene zakona .......................................................... 161
G.
INTEGRITET U PRUANJU PRAVOSUDNIH USLUGA.............................................................................................. 162
i.
Percepcija integriteta i razloga za nedostatak integriteta .............................................................. 162
ii.
Percepcija poverenja........................................................................................................................ 163
iii. Obim prijavljene korupcije i korienje neformalnih sredstava ....................................................... 165
iv. Percepcija korupcije ......................................................................................................................... 168
v.
Nezavisnost pravosua i percepcija nezavisnosti pravosua .......................................................... 172
vi. Percepcija nepristrasnosti i pravinosti ........................................................................................... 174
4.
PRISTUP USLUGAMA PRAVOSUA ..................................................................................................... 178

A.
UVOD ..................................................................................................................................................... 180
B.
FINANSIJSKA PRISTUPANOST USLUGA PRAVOSUA (FINANSIJSKI PRISTUP PRAVOSUU)........................................... 183

Finansijska pristupanost sudskih taksi ........................................................................................... 184
Vreme plaanja takse i odnosnih trokova ...................................................................................... 185
Dostupnost programa oslobaanja od sudskih taksi ...................................................................... 187
Finansijska pristupanost advokata ................................................................................................ 188
Korienje advokata po slubenoj dunosti (Ex-Officio)................................................................... 190
Dostupnost za nezastupljene stranke .............................................................................................. 191
Programi pravne pomoi za siromane ........................................................................................... 192
PRISTUP INFORMACIJAMA ........................................................................................................................... 195
i.
Pristup zakonima i svest o njima ..................................................................................................... 195
ii.
Pristup informacijama o sudu i predmetu ....................................................................................... 196
iii. Pristup sudskim odlukama ............................................................................................................... 198
PRISTUP ALTERNATIVNIM NAINIMA RAZREENJA SPOROVA ............................................................................... 199
PRISTUP PRATEIM PROFESIONALNIM USLUGAMA ............................................................................................ 202
GEOGRAFSKI I FIZIKI PRISTUP USLUGAMA PRAVOSUA ..................................................................................... 203
i.
Geografski pristup lokacijama sudova ............................................................................................. 203
ii.
Fiziki prostor suda i lokacije sudova ............................................................................................... 203
JEDNAKOST PRISTUPA ZA OSETLJIVE GRUPE ..................................................................................................... 204
i.
ii.
iii.
iv.
v.
vi.
vii.
C.
D.
E.
F.
G.
DRUGI DEO: ANALIZA UNUTRANJEG UINKA ............................................................................................. 206

1.
UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE ........................................................................................................... 206

A.
UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE INSTITUCIJAMA U PRAVOSUU............................................................................. 208
B.
STRUKTURA I OVLAENJA TELA ZA UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE ....................................................................... 210
i.
Rasporeivanja i fragmentacija funkcija ......................................................................................... 210
ii.
Sastava Saveta (VSS / DVT) ............................................................................................................. 212
iii. Ovlaenja Saveta/Vea .................................................................................................................. 213
iv. Menaderski kapaciteti u Savetu/Veu ........................................................................................... 214
v.
Struktura i kapacitet Ministarstva pravde ....................................................................................... 218
vi. Menaderski kapaciteti u sudovima ................................................................................................ 219
C.
DELOTVORNOST OPERATIVNOG RUKOVOENJA ............................................................................................... 221
i.
Unutranja organizacija u sudovima ............................................................................................... 221
ii.
Upravljanje predmetima i koliinom posla ...................................................................................... 222
iii. Radni proces i proces rekonstrukcije................................................................................................ 225
D.
EFEKTIVNOST U UPRAVLJANJU RESURSIMA ...................................................................................................... 227
i.
Upravljanje resursima i koordinacija ............................................................................................... 227
ii.
Kombinacija resursa i sposobnost zajednikog programiranja resursa ........................................... 229
E.
DELOTVORNOST STRATEKOG MENADMENTA ................................................................................................ 230
i.
Razvoj strategija .............................................................................................................................. 230
ii.
Objavljivanje strategija .................................................................................................................... 231
iii. Sprovoenje planova i merenje napretka ....................................................................................... 234
iv. Kapacitet za dobijanje i analiziranje povratnih informacija od zainteresovanih strana .................. 236
v.
Komuniciranje o uinku sistema ...................................................................................................... 237
F.
DELOTVORNOST MEHANIZAMA ZA UPRAVLJANJE INTEGRITETOM I SUKOBOM INTERESA ............................................ 238
i.
Nasumina dodela predmeta .......................................................................................................... 238
ii.
Razvoj i praenje planova integriteta .............................................................................................. 239
iii. Pravila o davanju poklona ............................................................................................................... 240
iv. Izuzee sudije zbog neobjektivnosti (izuzee i iskljuenje) ............................................................... 241
v.
Upotreba interne kontrole ............................................................................................................... 241
G.
DELOTVORNOST ALBI I DISCIPLINSKIH POSTUPAKA ........................................................................................... 242
i.
albeni mehanizmi........................................................................................................................... 242
ii.
Disciplinske mere i sankcije.............................................................................................................. 244
2. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RESURSIMA ................................................................................................ 246

PREGLED UPRAVLJANJA RASHODOM U PRAVOSUU ................................................................................................... 247
A.
B.
C.
D.
E.
F.
G.
H.
3.
DELOTVORNOST U FORMULISANJU BUDETA ................................................................................................... 251

NIVO BUDETA I IZVORI............................................................................................................................... 252
i.
Nivo budeta .................................................................................................................................... 252
ii.
Sudske takse .................................................................................................................................... 256
STRUKTURA BUDETA ................................................................................................................................. 259
i.
Tekui rashod ................................................................................................................................... 259
iii. Kapitalne investicije ......................................................................................................................... 261
DELOTVORNOST U IZVRENJU BUDETA.......................................................................................................... 265
i.
Prepreke efikasnom korienju resursa ........................................................................................... 265
ii.
Rasporeivanje odgovornosti za izvrenje budeta ......................................................................... 265
iii. Nabavka........................................................................................................................................... 266
DOCNJE ................................................................................................................................................... 267
i.
Raspon docnji u sektoru pravosua ................................................................................................. 267
ii.
Faktori koji objanjavaju rastue docnje ......................................................................................... 268
iii. Docnje prema vrsti suda i potraiocu .............................................................................................. 268
iv. Docnje vezane za premetaj zatvorenika ........................................................................................ 270
v.
Naplata dugova sudova od strane poverilaca ................................................................................. 272
vi. Potencijalno ponovno pojavljivanje docnji u javnim tuilatvima ................................................... 273
vii. Uticaj docnji na pruanje usluga ...................................................................................................... 273
OSOBLJE FINANSIJSKOG MENADMENTA ........................................................................................................ 274
FINANSIJSKA KONTROLA .............................................................................................................................. 274
FINANSIJSKO IZVETAVANJE ......................................................................................................................... 275
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA ................................................................................................. 277

A.
UVOD ..................................................................................................................................................... 278
B.
BROJ ZAPOSLENIH I METODOLOGIJA .............................................................................................................. 280
i.
Broj sudija i tuilaca ......................................................................................................................... 280
ii.
Broj sudijskog osoblja ...................................................................................................................... 283
iii. Obim i uticaj zapoljavanja na odreeno vreme ............................................................................. 289
iv. Angaovanje sudija porotnika ......................................................................................................... 292
C.
IZBOR, VREDNOVANJE I NAPREDOVANJE SUDIJA I TUILACA................................................................................. 294
i.
Izbor i imenovanje sudija i tuilaca .................................................................................................. 294
ii.
Kriterijumi za vrednovanje i napredovanje sudija i tuilaca ............................................................ 295
D.
OBUKA .................................................................................................................................................... 298
i.
Kapacitet Pravosudne akademije da zadovolji potrebe za obukama .............................................. 298
ii.
Procena potrebe za obukom ............................................................................................................ 299
iii. Poetna obuka ................................................................................................................................. 299
iv. Stalna obuka .................................................................................................................................... 300
v.
Obuka za pomonike i sudijsko osoblje............................................................................................ 302
E.
PLATE I STRUKTURA NAKNADA ZA SUDIJE, TUIOCE I OSOBLJE.............................................................................. 302
F.
PLANIRANJE I UPOTREBA PRATEEG OSOBLJA .................................................................................................. 304
i.
Sistemi ljudskih resursa za sudsko osoblje ....................................................................................... 304
ii.
Fleksibilnost u rasporeivanju ljudskih resursa radi unapreenja u pruanju usluga ..................... 306
iii. Podela rada izmeu sudija i prateeg osoblja ................................................................................. 306
iv. Rasporeivanje i upotreba funkcije menadera suda ...................................................................... 307
G.
PLANOVI ZA BUDUNOST ............................................................................................................................ 308
H.
RODNA RAVNOPRAVNOST U ZAPOLJAVANJU U PRAVOSUU U SRBIJI ................................................................... 309
4.
UPRAVLJANJE IKT-OM ........................................................................................................................ 311

A.
PLANIRANJE I INVESTICIJE ............................................................................................................................ 312
i.
Strukture za planiranje .................................................................................................................... 313
ii.
Finansiranje informaciono-komunikacionih tehnologija ................................................................. 315
iii. Angaovanje spoljnih saradnika (Aranmani za outsourcing) ......................................................... 317
iv. Bezbednost i oporavak od kvara ...................................................................................................... 318
B.
DELOTVORNOST INFORMACIONIH SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PREDMETIMA............................................................ 318
i.
ii.
iii.
C.
D.
E.
F.
G.
5.
Razliitost sistema ........................................................................................................................... 318

Funkcionalnost upravljanja predmetima ......................................................................................... 319
Zadovoljstvo korisnika informacionim sistemima za upravljanje predmetima ............................... 321
EFIKASNOST SISTEMA ZA POTREBE UPRAVLJANJA .............................................................................................. 321
DELOTVORNOST ELEKTRONSKE RAZMENE PODATAKA ........................................................................................ 323
i.
Elektronska razmena podataka izmeu odeljenja unutar pojedinanog suda ................................ 323
ii.
Elektronska razmena podataka unutar sudova i izmeu sudova .................................................... 323
iii. Elektronska razmena podataka izmeu sudova i tuilatava .......................................................... 324
iv. Elektronska razmena podataka sa drugim institucijama ................................................................ 324
v.
Elektronska razmena podataka izmeu sudova i pravnika i drugih strunjaka .............................. 325
vi. Dostupnost audiovizuelne opreme za snimanje ............................................................................. 326
DOSTUPNOST BAZA PODATAKA I INTERNET STRANICA KAO PODRKA PRAVOSUDNIM FUNKCIJAMA .............................. 326
SPOSOBNOST E-PRAVOSUA DA POMOGNE KORISNICIMA U PRISTUPU PRAVDI ....................................................... 327
ZAPOSLENI ZADUENI ZA IKT I OBUKA ............................................................................................................ 328
i.
Adekvatnost aranmana koji se odnose na zapoljavanje .............................................................. 328
ii.
Adekvatnost IKT obuka .................................................................................................................... 329
UPRAVLJANJE INFRASTRUKTUROM .................................................................................................... 331

A.
ANALIZA POSTOJEE INFRASTRUKTURE ........................................................................................................... 331
i.
Broj pravosudnih objekata ............................................................................................................... 331
ii.
Fiziki uslovi pravosudnih objekata ................................................................................................. 333
iii. Starosna struktura i vlasnitvo nad pravosudnim objektima .......................................................... 339
B.
UPRAVLJANJE PRAVOSUDNOM INFRASTRUKTUROM .......................................................................................... 342
i.
Investicioni plan pravosudne infrastrukture .................................................................................... 342
ii.
Projektantski standardi i protokoli odravanja ................................................................................ 344
ANEKSI ......................................................................................................................................................... 346
ANEKS 1: METODOLOGIJA ........................................................................................................................... 346
A.
B.
CILJ I STRUKTURA OKVIRA UINKA ................................................................................................................. 346

IZVORI PODATAKA ZA OKVIR ZA MERENJE UINKA............................................................................................. 347
ANEKS 2: MATRICA SPOLJNJEG UINKA ....................................................................................................... 351

ANEKS 3: MATRICA UNUTRANJEG UINKA................................................................................................. 367
ANEKS 4: PRISTUP INFORMACIJAMA DOSTUPNIM NA INTERNET PREZENTACIJAMA ................................... 387
ANEKS 5: PRISTUP PRATEIM PROFESIONALNIM USLUGAMA ..................................................................... 390
ANEKS 6: ALBE VEZANE ZA PRUANJE PRAVOSUDNIH USLUGA ................................................................. 394
ANEKS 7: NASTAVNI PROGRAM PRAVNIH FAKULTETA RELEVANTAN ZA PRUANJE PRAVOSUDNIH USLUGA
.................................................................................................................................................................... 397
ANEKS 8: RAZLIKE U ULOZI MENADERA SUDA U SRBIJI .............................................................................. 400
ANEKS 9: PREPORUKE .................................................................................................................................. 401
SPOLJNI UINAK: EFIKASNOST, KVALITET I DOSTUPNOST PRAVOSUDNIH USLUGA............................................................... 401
A.
EFIKASNOST U PRUANJU PRAVOSUDNIH USLUGA............................................................................................. 401
B.
KVALITET PRUENIH USLUGA ........................................................................................................................ 404
C.
PRISTUP USLUGAMA PRAVOSUA ................................................................................................................. 407
UNUTRANJI UINAK: UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE RESURSIMA ZA PRUANJE USLUGA .................................................... 412
A.
UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE...................................................................................................................... 412
B.
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE .......................................................................................................................... 414
C.
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA (HR) ...................................................................................................... 416
D.
UPRAVLJANJE IKT-OM................................................................................................................................ 420
E.
UPRAVLJANJE INFRASTRUKTUROM ................................................................................................................ 424
ANNEX 10: REFERENCES .............................................................................................................................. 426
Akronimi i skraenice
A2J
ADB
ADR
AVP
BEEPS
BPMIS
CCJE
CCPE
CEPEJ
ZKP
CPT
EBRD
EK
ECA
EKLJP
ESLJP
EU
EUR
FLA
FG
BDP
VSS
IKT
IFMIS
MMF
IMG
IPSOS
PA
DSS
LURIS
MDTF-JSS
MP
NBS
NALED
NSRP
OECD
OEBS
UTS
Pristup pravdi
Azijska razvojna banka
Alternativno reavanje sporova
Sistem za automatizovano voenje predmeta
Istraivanje poslovnog okruenja i ekonomskog uinka
Informacioni sistem za planiranje i upravljanje budetom
Konsultativni savet evropskih sudija
Konsultativni savet evropskih tuilaca
Evropska komisija za efikasnost pravosua
Zakon o krivinom postupku
Komitet za prevenciju torture i nehumanog ili poniavajueg
tretmana ili kanjavanja
Evropska banka za obnovu i razvoj
Evropska komisija
Evropa i centralna Azija
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Evropski sud za ljudska prava
Evropska unija
Evro
Besplatna pravna pomo
Fiskalna godina
Bruto drutveni proizvod
Visoki savet sudstva
Informacione i komunikacione tehnologije
Informacioni sistem za integrisano upravljanje finansijama
Meunarodni monetarni fond
Meunarodna grupa menadera
IPSOS Global Market Research
Pravosudna akademija
Drutvo sudija Srbije
Softverska aplikacija za meunarodnu pravnu pomo
Multidonatorski povereniki fond za podrku sektoru pravde u
Srbiji, kojim upravlja Svetska banka
Ministarstvo pravde (prethodno Ministarstvo pravde i dravne
uprave, MPDU)
Narodna banka Srbije
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
Nacionalna strategija za reformu pravosua
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Udruenje tuilaca Srbije
JT
RJT
RSD
SAPA
SAPO
SAPS
VKS
SIPRES
DVT
UNODC
USAID
USAID SPP
USAID JRGA
USD
Javno tuilatvo
Republiko javno tuilatvo
Srpski dinar
Standardizovanisoftver Uprave za izvrenje krivinih sankcija
Standardizovana aplikacija za javna tuilatva
Standardizovana aplikacija pravosua Srbije
Vrhovni kasacioni sud
Softverski informacioni sistem prekrajnih sudova
Dravno vee tuilaca
Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala
Amerika agencija za meunarodni razvoj
USAID Program podele vlasti
USAID Projekat za reformu pravosua i odgovornu vlast
Ameriki dolar
Predgovor
Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji analizira funkcionisanje sistema srpskog pravosua kako bi
obezbedila objektivnu bazu, bogatu podacima, za potrebe Srbije tokom pregovora za pristupanje EU u okviru
Poglavlja 23 Pravnih tekovina EU. Podaci navedeni u ovom izvetaju su prikupljani u prvoj polovini 2014.
godine, dok su preliminarni nalazi razmatrani sa interesnim stranama u srpskom pravosuu i meunarodnim
partnerima tokom avgusta i septembra 2014. godine. Ovaj izvetaj je finansirao Multidonatorski povereniki
fond za podrku sektoru pravosua u Srbiji (Multi Donor Trust Fund for Justice Sector Support (MDTF-JSS),
koji je osnovan uz znaajan doprinos Delegacije EU u Srbiji, Odeljenja za meunarodni razvoj Velike Britanije
(DFID), vedske agencije za meunarodnu razvojnu saradnju(SIDA), Norveke, Danske, Holandije, Slovenije,
panije i vajcarske. Kompletan izvetaj i vie informacija o poverenikom fondu moete pronai na sajtu
www.mdtfjss.org.rs.
Ovaj izvetaj je pripremio tim Svetske banke koji ine g-din Klaus Decker (vii specijalista za javni sektor i
voa radnog tima), g-a Georgia Harley (specijalista za reformu pravosua) i g-din Sran Svirev (specijalista
za javni sektor). Tim Banke je podran od strane grupe izuzetnih srpskih konsultanata tokom itavog procesa,
a to su: g-a Marina Mati, g-din Dragan Obrenovi, g-a Jovanka Mani, g-a Olga ipka i istraivaki tim
IPSOS Consulting. Tim je u razliitim fazama podran od strane meunarodnih konsultanata specijalizovanih
u razliitim oblastima, ukljuujui g-u Kate Harisson, g-u Linn Hammergren, g-dina Alexeya Proskuryakova,
g-dina Pima Albersa i g-u Maju Hadi-Jordanovu. Izrada ovog izvetaja ne bi bila mogua bez izuzetne
podrke g-e Hermine Vukovi Tasi i g-dina Kornela Drailova, koji su pomogli u organizovanju misija, obradi
rukopisa i pruanju dragocenog uvida tokom itavog procesa. elimo da izrazimo posebnu zahvalnost naim
prevodiocima, g-i Nives Papovi Ivakovi, g-i Mai Aimovi i g-dinu Draganu Popoviu, koji su neumorno
radili na prevodu kvalitetne srpske verzije izvetaja.
Tim je takoe imao koristi od smernica dobijenih od recenzenata, a to su: g-din Paul Prettitore (vii
specijalista za javni sektor), g-a Lubomira Zimanova Beardsley (vii pravni savetnik) i g-din Lewis Hawke
(glavni specijalista za javni sektor). Tim je radio u tesnoj saradnji sa g-dinom Tonijem Verheijenom (ef
Kancelarije Svetske banke u Srbiji) i pod optim uputstvima g-e Ellen Goldstein (Direktorka za jugoistonu
Evropu) i g-dina Adriana Fozzarda (menader praksi).
Tim eli da se zahvali svim zvaninicima iz sektora pravosua u Srbiji, a naroito Ministarstvu pravde,
Visokom savetu sudstva, Dravnom veu tuilaca, Vrhovnom kasacionom sudu, Republikom javnom
tuilatvu, sudijama, tuiocima i strunim saradnicima, na vremenu, gostoljubivosti i dostupnosti za iskreno i
otvoreno razmatranje svih pitanja navedenih u Funkcionalnoj analizi pravosua u Srbiji. Njihovo intenzivno
angaovanje tokom itavog procesa, unapredilo je dubinsku analizu i kvalitet izvetaja. Posebnu zahvalnost
dugujemo mnogim zvaninicima koji su pruili detaljne komentare na nacrt ovog izvetaja. Tim takoe eli da
izrazi zahvalnost meunarodnim partnerima koji su aktivni u reformi srpskog pravosua, na njihovoj podrci,
komentarima i sugestijama.
Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji
Cilj, obim i struktura

Proces pristupanja je danas rigorozniji i sveobuhvatniji nego u prolosti. Ovakvo stanje odraava evoluciju politika
EU, kao i lekcija nauenih iz prethodnih procesa proirenja. () Vladavina prava se sada nalazi u sreditu procesa
proirenja. Novi pristup, koji je Savet podrao u decembru 2011.godine, znai da zemlje moraju da se pozabave
pitanjima, kao to je reforma pravosua () u ranoj fazi pristupnih pregovora. Ovo doprinosi vremenu koje zemlje
imaju kako bi razvile dobre rezultate kroz implementaciju reformi, ime se osigurava da e reforme biti duboko
ukorenjene i nepovratne. Ovaj novi pristup () e oblikovati rad Komisije sa zemljama kandidatima za proirenje.
Strategija proirenja i glavni izazovi 2013-2014, Evropska komisija, Brisel, 2013.godine
Ova Funkcionalna analiza predstavlja sveobuhvatnu procenu trenutnog stanja u sistemu

pravosua Srbije, uz navoenje opcija i preporuka za potrebe inicijativa za reformu pravosua Srbije u
smislu zahteva Poglavlja 23 Pravne tekovine EU. Funkcionalna analiza predstavlja zajedniki zahtev
Evropske komisije (EK) i srpskih vlasti, pred poetak pregovora o Poglavlju 23, kako bi se upotpunio proces
pregovora, a kako bi dizajn i struktura pregovora bili zasnovani na detaljnim konsultacijama sa obema
stranama. Funkcionalna analiza daje osnovu srpskim vlastima za razvijanje Akcionog plana za pridruivanje za
Poglavlje 23 i auriranje postojeeg Akcionog plana za implementaciju Nacionalne strategije za reformu
pravosua 2013-2018 (NSRP). Pored toga, Funkcionalna analiza takoe prikazuje objektivnu osnovu
trenutnog uinka sektora, to daje mogunost Srbiji da proceni uticaj buduih inicijativa za reformu
pravosua.
1.
Funkcionalna analiza se sastoji od procene spoljnog uinka i procene unutranjeg uinka. Procena
spoljnog uinka (Deo 1) ispituje koliko dobro pravosudni sistem Srbije slui svojim graanima, u smislu
efikasnosti, kvaliteta i pristupa uslugama pravosua. Procena unutranjeg uinka (Deo 2) ispituje unutranje
funkcionisanje sistema i na koji nain se upravlja razliitim funkcijama kao to su upravljanje i rukovoenje,
finansijski i ljudski resursi, IKT i infrasturktura, za potrebe pruanja usluga.1 Ove dve procene naglaavaju
razliite aspekte uinka sektora i treba ih posmatrati zajedno.2 Funkcionalna analiza ne daje procene o
usaglaenosti Srbije sa evropskim zakonima i ne slui za potrebe pruanja pravnih saveta.
2.
Struktura Funkcionalne analize prati set pokazatelja navedenih u Okviru uinka (matrica u Aneksu
2 Izvetaja Funkcionalne analize), a sadrina je voena relevantnim evropskim uporednim podacima,
standardima i referencama. Okvir uinka je razvijen u tesnoj saradnji sa srpskim vlastima i EK, korienjem
najboljih evropskih i meunarodnih praksi za merenje uinka u sektoru pravosua, a posebno je prilagoen
kontekstu Srbije, ukljuujui institucionalno okruenje, karakteristine izazove Poglavlja 23 i preovlaujue
okruenje u smislu dostupnih podataka. Matrica Okvira istie:
a. oblasti za merenje uinka (efikasnost, kvalitet, pristup, itd.);
b. pokazatelje uinka, u odnosu na koje se prave procene (pokazatelji odgovaraju podnaslovima
navedenim u Izvetaju Funkcionalne analize);
c. relevantne reference Poglavlja 23; i
d. izvore podataka u srpskom sistemu.
3.
Funkcionalna analiza pokriva ceo sektor, ali se prvenstveno fokusira na sudove, jer su sudovi
glavno sredstvo za pruanje usluga pravosua i primarne pravosudne institucije u Srbiji. Obim analize
obuhvata sve vrste usluga i pokriva parnine i vanparnine aspekte graanskog, privrednog, upravnog i
krivinog pravosua. Fokus je na stvarnoj implementaciji i svakodnevnom funkcionisanju institucija u sektoru
4.
Procena unutranjeg uinka (Deo 2) je po strukturi i metodologiji slina Analizi javne potronje i institucija pravosua (Justice Sector
Public Expenditure Review (JPER)) ili standardnoj funkcionalnoj analizi.
2 Na primer, neki paradoski spoljnog uinka su objanjeni unutranjim injenicama sistema, kao to je broj predmeta, to je pitanje
koje utie na efikasnost i rukovoenje.
koje pruaju usluge pravosua ljudima, a ne na zakonu na papiru. Obim obuhvata druge institucije u
sektoru u onoj meri u kojoj one pruaju ili ograniavaju pruanje usluga sudova, ukljuujui: Ministarstvo
pravde (MP)3, Visoki savet sudstva (VSS), Dravno vee tuilaca (DVT), sudove, javna tuilatva, Pravosudnu
akademiju, Kancelariju Ombudsmana, policiju, zatvore i profesionalne organizacije u sektoru pravosua (kao
to su Komora, javni belenici, privatni izvritelji i medijatori).4 Funkcionalna analiza daje prioritet aspektima
u ovom delokrugu, na osnovu dostupnih podataka, relevantnosti u odnosu na dostizanje zahteva Pravne
tekovine EU i ciljeva nacionalnih politika. Funkcionalna analiza pokriva period izvetavanja od 1. januara
2010. godine do 30. juna 2014. godine.
Glavna karakteristika ove analize je stavljanje akcenta na podatke i analizu. Procene su zasnovane
na meavini kvantitativnih i kvalitativnih podataka, ukljuujui statistike analize u upravljanju predmetima,
podatke o finansijskim i ljudskim resursima, anketu o percepciji pravosua, anketu o dostupnosti pravde,
procesne mape, pravne analize, analizu postojeih istraivanja, razgovore sa fokus grupama, radionice i
kljune informativne razgovore. Svaka procena navedena u Funkcionalnoj analizi zasnovana je na podacima
iz vie izvora, koji su uporeeni, kako bi se predstavila to realnija i objektivnija slika.5
5.
Preporuke su osmiljenje tako da mogu da budu sprovedene i specifine sa ciljem usklaivanja

uinka srpskog pravosua sa uinkom zemalja lanica EU. Svaka preporuka sadri napomenu na koji nain je
njena implementacija povezana sa Akcionim planom NSRP i zahtevima Poglavlja 23. U svakom sluaju,
glavna preporuka je podvuena, uz niz praktinih daljih koraka potrebnih za implementaciju te preporuke.
Svaki korak takoe navodi instituciju koja e biti odgovorna za sprovoenje te preporuke, kao i druge
institucije ija je saradnja neophodna za delotvornu implementaciju. Rokovi za svaki korak su takoe
navedeni, od kratkoronog (12 meseci), srednjoronog (2 3 godine) i dugoronog (5 godina), poev od
oktobra 2014. godine kako bi se koraci usaglasili sa Akcionim planom NSRP.
6.
O preciznom definisanju prioriteta i redosledu sprovoenja preporuka e odluiti srpske vlasti, kao
deo njihovog Akcionog plana za pristupanje u okviru Poglavlja 23. I pored toga, od tima Funkcionalne
analize je zatraeno da prikae preglednu listu glavnih prioriteta, iji e napredak biti od presudnog znaaja
za unapreenje uinka u skladu sa evropskim standardima. Ovi podaci su navedeni u sledeem odeljku, Opti
zakljuci i prioriteti.
7.
Pre maja 2014. godine, MP je bilo Ministarstvo pravde i dravne uprave (MPDU). U ovom izvetaju, ovo ministarstvo se navodi kao
MP.
4 Ukoliko bi se pojavilo pitanje da li neka tema sa kojom se institucija suoava spada u opseg Funkcionalne analize, primenjivano je
test pitanje da li i na koji nain to pitanje doprinosi, direktno ili indirektno, pruanju usluga pravosua u sudovima u Srbiji.
5 Za dalju diskusiju o metodologiji Funkcionalne analize, videti Aneks 1 Izvetaja Funkcionalne analize.
Opti zakljuci
Opti zakljuci i predloeni prioriteti

Pravosudni sistem Srbije generalno belei slabiji uinak u poreenju sa zemljama lanicama EU. U
smislu efikasnosti, sistem se bori sa nasleem birokratije. Novi predmeti pokazuju bolji tempo u
procesuiranju, a nekoliko parametara efikasnosti se nalazi u okviru ili blizu opsega koji se trenutno belei u
zemljama lanicama EU. Meutim, sudovi su zatrpani starim predmetima koji su zanemareni. Volebni
procesi izazivaju kanjenja, a stranke zloupotrebljavaju proceduru bez ikakve provere. Loi nacrti zakona,
nedosledna sudska praksa i visoka stopa albi utiu na kvalitet pravosudnih usluga. Zastareli alati za
standardizovanje kvaliteta u pruanju usluga, kao to su obrasci i kontrolne liste za rutinske procedure, ne
postoje. Pravosue je narueno percepcijom prisustva korupcije i neprimerenih uticaja, a iako se uinak u
ovoj oblasti poveava, jo uvek zaostaje za zemljama lanicama EU i regionalnim susedima. Pristup uslugama
pravosua je ogranien zbog visokih sudskih taksi i advokatskih tarifa, a advokatske tarife dodatno rastu
zbog odlaganja i neefikasnosti u procesuiranju predmeta. Podrka koja se prua siromanim korisnicima suda
je neadekvatna. Pristup osnovnim pravnim informacijama, kao to su konsolidovani zakoni i formati
osnovnih zakona prilagoeni laicima, je nedovoljan. Perspektiva alternativnog reavanja sporova obeava,
ali deluje nedostino zbog niza neuspelih reformi.
8.
Razumno bi bilo za oekivati da je prethodnih godina sistema pravosua beleio bolji uinak nego
to je to sluaj u praksi. Broj predmeta je drastino smanjen zbog
Sa manjim brojem predmeta i
smanjenja broja novih predmeta i poveanih resursa, ukljuujui
veim brojem sudija i osoblja,
obimne i rastue docnje i dodatno angaovanje stotina sudija i
postoje znaajne mogunosti za
osoblja. Sa manjim brojem predmeta i veim brojem sudija i
poboljanje uinka sektora.
osoblja, postoje znaajne mogunosti za poboljanje uinka u
Meutim,
takve mogunosti nisu
sektoru. Meutim, ove mogunosti nisu ostvarene.6 Na putu ka
ostvarene.
pristupanju EU, srpski pravosudni sistem e teko moi da priuti
ponovno proputanje takvih prilika.
9.
Umesto toga, sektor je pokrenuo uzastopne reforme koje su izazvale mnogo potresa, ali su dovele
do ogranienih rezultata u smislu poboljanja uinka. Ove reforme su donele dva postupka reorganizacije
mree, razreenje i reizbor vie od 800 sudija i tuilaca, obiman prenos predmeta i dokumentacije, promenu
uloga i odgovornosti izmeu aktera i usvajanje loe zamiljenih zakona koji su ubrzo postali mrtvoroeni i
zahtevali su uzastopne izmene. Ovi napori su iscrpeli energiju aktera i generisali su mnogo posla. Meutim,
oni su malo toga uinili na promeni veoma bledog uinka. U meuvremenu, jednostavnije reforme koje su
mogle da generiu vei uticaj nisu bile prioritetne, kao to je kljuna nadogradnja IKT, kontinuirana obuka,
vodii za laike, pojednostavljenje procesa i upravljaka podrka za predsednike sudova. Sektor sada udi za
stabilnou i potreban mu je odmereniji pristup reformama koji se fokusira na praktina poboljanja usluga
za korisnike.
10.
Sudovi belee prevelike varijacije u smislu pruanja usluga, to podriva pristup pravdi i ujednaenu
primenu zakona. Nekoliko sudova pokazuje izuzetan uinak u odnosu na dogovorene pokazatelje iz Okvira
uinka, ali postoji odreeni broj sudova sa loim uinkom koji se
Postoje izolovani sluajevi
preslikavaju na ostatak sektora i ne uspevaju da prue ljudima
inovacija, najee u sudovima van
usluge koje su im potrebne. Obim posla nije rasporeen jednako,
Beograda. Inovatori su retko
pa su neki sudovi pretrpani poslom, dok drugi imaju oigledno
prepoznati.
manje posla. Sudske prakse se razlikuju irom zemlje u oblastima
koje su vane za korisnike sudova, kao to je reavanje albi i primena odluke o oslobaanju od plaanja
11.
Na primer, u periodu kada je vie od 600 sudija ostalo bez funkcije nakon propalog procesa reizbora sudija, stopa reenih
predmeta u veini sudova i vrsta predmeta se zadrala na oko 100%. Ipak, nakon njihovog povratka na posao do 2013. godine, stopa
reenih predmeta je trebalo da zabelei dramatian porast, da su sve sudije zadrale obim posla, to bi dovelo do znaajnog
smanjenja broja starih predmeta. Meutim, to se nije dogodilo. Umesto toga, izgleda da su sudije i osoblje smanjili obim posla. Stope
reenih predmeta i broj starih predmeta su u velikoj meri zanemareni.
Opti zakljuci
takse za siromane korisnike suda. Primetan je napredak u nekim oblastima upravljanja sudovima, kao to su
neka poboljanja IKT i proceduralne reforme. Meutim, ovi rezultati su krhki i tek treba da usade promene u
ponaanju meu sudijama, tuiocima, advokatima i sudskim osobljem. Postoje izolovani sluajevi inovacija u
dostavljanju poziva, esto u sudovima van Beograda, gde je postignut napredak u nekim oblastima, kao to je
smanjenje broja starih predmeta, dostavljanje poziva za sud i koordinacija aktera. Meutim, ove inovacije su
voene linim inicijativama pojedinaca ili uz podrku donatora. Inovatori su retko prepoznati, a lekcije
nauene iz inovacija se ne dele na sistematian nain niti se preslikavaju u drugim sudovima. Kao rezultat
toga, proseci i generalizacije o srpskom pravosuu su obmanjujue. Izvetaj Funkcionalne analize pokuava
da dokumentuje kljune varijacije i nedoslednosti irom nadlenosti, kao i mogue pokretae takve situacije.
Izuzetna heterogenost istie potrebu za doslednijim i koherentnijim pristupom upravljanju
uinkom. Sektoru nedostaje okvir za merenje i upravljanje
Kvantitet i kvalitet raspoloivih
uinkom.7 Reforme se esto pokreu nasumino, bez analize
podataka je znaajno poboljan u
fiskalnog ili operativnog uticaja, a implementacija se retko kad
poslednjih nekoliko godina sledei
nadgleda. Donosioci odluka opisuju kako samo preskau iz jedne
korak e podrazumevati da
krize u drugu, bavei se simptomima umesto uzrocima sistemski
rukovodioci koriste ove podatke za
loeg uinka, a to se posebno odnosi na upravljanje ljudskim i
potrebe informisanja odluka i
finansijskim resursima. Podeljene odgovornosti upravanja i
pokretanja uinka.
rukovoenja oteavaju napredak i umanjuju odgovornost,
ukljuujui i preko potrebne oblasti kao to su planiranje budeta,
redizajniranje procesa, investicije u IKT i unapreenje infrastrukture. Sa pozitivne strane, kvantitet i kvalitet
dostupnih podataka je znaajno poboljan poslednjih godina sledei korak e podrazumevati da
rukovodioci koriste ove podatke radi donoenja odluka i pokretanja uinka.
12.
Sektor pravosua u Srbiji ne pati od nedovoljno resursa, ali se ti resursi ne rasporeuju delotvorno
niti se izvravaju na efikasan nain. Opti nivo budetskog finansiranja je u skladu sa prosekom EU, kako po
glavi stanovnika tako i kao udeo u BDP. Meutim, proces planiranja budeta ne uzima u obzir potrebe
pruanja usluga, nedavne reforme niti tenje Srbije u procesu pristupanja u okviru Poglavlja 23. Ogromna
masa zarada istiskuje druge izdatke, ostavljajui malo prostora za preko potrebne investicije u obuku,8 IKT i
infrastrukturu.9 Ljudski resursi nisu usklaeni sa potrebama postoji veliki broj sudija na vrhu10i nisko
kvalifikovanog pomonog osoblja na dnu,11 ali nedostaje sredina strunog osoblja srednjeg nivoa koje e biti
neophodno za pruanje podrke modernizaciji pravosua. Uprkos ogromnom broju ljudskih resursa, veoma
se malo ulae u stalnu obuku i razvoj kadrova. Resursi se ne programiraju zajedniki, koordinacija je
nedovoljna, a ponekad je prisutna i konkurencija meu izdeljenim akterima odgovornim za razliite resurse.
Kao rezultat, produktivnost sektora je niska, a pravosue prua malu vrednost za novac za dravu. Pravosue
je tako u looj poziciji da trai vie sredstava, a u trenutnom fiskalnom okruenju, moe se oekivati samo
smanjenje budeta. Sektor e morati da naui kako da uradi vie sa manje kroz bolje planiranje i
koordinaciju u rasporeivanju resursa i izvrenju budeta. Bez znaajnih promena u navedenim oblastima,
sektor nee biti sposoban da iznese sve reforme koje su neophodne kako bi se ispunili uslovi za pristupanje
EU.
13.
Tim Funkcionalne analize je razvio Okvir uinka (u Aneksu 2 Izvetaja Funkcionalne analize) u saradnji sa akterima za potrebe ove
analize. Taj okvir moe da bude prilagoen lokalnim akterima i moe da poslui kao alat za upravljanje uinkom. Videti Preporuka 1 i
dalji koraci.
8 Uprkos ogromnom broju ljudskih resursa, veoma malo investicija se ulae u tekuu obuku i razvoj zaposlenih, ak i u nekim
osnovnim oblastima kao to su obuke za sprovoenje novih zakona ili korienje sistema za upravljanje predmetima.
9 Sektor takoe gomila ogromne i rastue docnje, u velikoj meri zbog nedostatka finansijskog planiranja i loe kontrole obaveza. U
meuvremenu, veoma se malo ulae u oblasti kapitalnih investicija gde su investicije preko potrebne.
10 Srbija ima jednu od najviih stopa broja sudija prema populaciji u Evropi, bez obzira na smanjen broj predmeta i prebacivanje
nekoliko funkcija iz sudova na spoljanje aktere.
11 Srbija ima visoku stopu odnosa broja sudija i osoblja u poreenju sa zemljama lanicama EU, kao i veliki broj privremenog osoblja,
zaposlenih na ugovor i volontera.
Opti zakljuci
U budunosti se biti potrebno donoenja itavog niza tekih odluka kako bi se uinak sektora
uskladio sa standardima EU. Srbija ulazi u fazu pregovora za
Srbija ulazi u fazu pregovora za
Poglavlje 23 sa dobrom bazom znanja. Uz potrebnu posveenost i
Poglavlje 23 sa dobrom bazom
volju, usklaivanje sa nivoom uinka EU moe biti dostignuto
znanja.
dugorono. Funkcionalna analiza prua sveobuhvatan set
preporuka koje su administrativno i finansijski izvodljive, i koje su usklaene sa ciljevima NSRP i pristupnim
zahtevima Poglavlja 23.
14.
Ba kao to su izazovi analizirani u Funkcionalnoj analizi meusobno povezani, tako se i preporuke

meusobno pojaavaju. Srpske vlasti mogu biti zadovoljne, jer u ovoj fazi razvoja, ne moraju da menjaju
jednu dimenziju uinka drugom. Unapreenje efikasnosti e dovesti do kvalitetnijih usluga i obrnuto, a
unapreenja u bilo kojoj od ovih oblasti e poboljati pristup pravdi. Meutim, implementacija preporuka e
zahtevati odreeni nivo koordinacije meu akterima koju tek treba pokazati.
15.
Od velikog broja injenica i preporuka navedenih u Izvetaju, tim Funkcionalne analize sugerie da
bi rukovodioci trebalo da se fokusiraju na sledeih sedam prioriteta koji mogu postaviti srpsko pravosue
na kljunu putanju unapreenja uinka. Bez znaajnog napretka u ovih sedam prioritetnih oblasti, sektor e
teko uspeti da dostigne transformaciju koja je neophodna za usklaivanje uinka sa dravama lanicama EU.
a. Razviti okvir uinka koji prati uinak sudova i tuilatava u odnosu na targetiranu listu kljunih
pokazatelja uinka. Matrica za Okvir uinka (Aneks 2 Izvetaja Funkcionalne analize) moe da obezbedi
polaznu taku za selekciju targetirane liste pokazatelja koji e pokrenuti uinak. Da bi se smanjile
prevelike varijacije i nedostatak ujednaenosti, potrebno je usmeriti se na podizanje uinka onih sudova
koji belee najslabiji uinak u odnosu na trenutni prosek, a nagraditi sudove visokog uinka. Od
predsednika sudova i javnih tuilaca treba zahtevati nadzor i periodino izvetavanje o njihovom uinku
u odnosu na mali broj pokazatelja uinka, a detaljno izvetavanje u drugim oblastima moe biti
smanjeno. VKS i RJT bi mogli da imaju motivacionu ulogu u odnosu sa sudovima i javnim tuilatvima,
prepoznajui one koji brzo napreduju i belee visok uinak kroz nematerijalno nagraivanje i
prezentovanje njihovog rada. Takoe bi mogli da olakaju intenzivniji dijalog meu njihovim
rukovodiocima (predsednicima sudova, rukovodiocima odeljenja, menaderima sudova i javnim
tuiocima, itd.) kroz razmenu dobrih praksi i primenu lekcija u procesu reavanja kljunih izazova
uinka. Zadovoljstvo korisnika e biti vaan aspekt u merenju uinka, pa bi VSS i DVT trebalo da se
pripreme za anketiranje korisnika u srednjem roku. (Videti Preporuku 1 i 26 i dalje korake.)
b. Obezbediti da sudovi koriste punu funkcionalnost sistema za voenje predmeta kako bi unapredili
doslednost prakse i podrali odluivanje zasnovano na dokazima.12 Neki sudovi ve koriste veinu
funkcija koje su im dostupne i iz linog iskustva su videli koristi u smislu unapreenja uinka. VKS bi
mogao da pripremi instrukcije kako bi zahtevao doslednost u praksi u svim sudovima. Od osoblja suda
treba zahtevati da unose podatke o predmetima u relevantna polja i skeniraju dokumentaciju u to
veoj meri. Svi sudovi treba da dodeljuju predmete koristei postojeu funkciju za nasumino
dodeljivanje predmeta i da izvetavaju o sluajevima kada je neophodno prevazii postojei algoritam.
Roita treba zakazivati elektronski. Uz dosledniji pristup voenju predmeta, predsednici sudova mogu
da nadgledaju rezultate svojih sudovima kroz periodine izvetaje, ukljuujui Starosnu listu.
Predsednicima sudova, sudijama i osoblju sudova e biti potrebna obuka o funkcionalnostima i
koristima sistema, pored kurseva IKT pismenosti, kako bi podrali sudove u ispunjavanju ovih zahteva.
MP bi, sa svoje strane, trebalo da finansira poveanje kapaciteta servera i kljuno unapreenje
postojeih sistema, kako bi se lake popunjavala polja sa relevantnim podacima i izraivali izvetaji
rukovodilaca. (Videti Preporuke 6, 25, 49 i dalje korake.)
16.
12
Ovo se odnosi na sve sisteme za voenje predmeta, ukljuujui AVP (koji se koristi u osnovnim, viim i privrednim sudovima) i SAPS
(u apelacionim i upravnim sudovima i VKS). Isto se moe primeniti i na SAPO (za javna tuilatva) i SIPRES (za prekrajne sudove) i
SAPA (za zatvore), kada se zavri njihovo uvoenje.
Opti zakljuci
c. Razviti sveobuhvatni program stalne obuke za sudije, tuioce i osoblje suda. Uprkos velikom broju
ljudskih resursa, sektor vrlo malo investira u obuku i razvoj zaposlenih. Pravosudna akademija bi mogla
da predvodi inicijativu u poveanje kapaciteta postojeih ljudskih resursa u sektoru i da postane
vorite za uenje u itavom sektoru. Akademija moe da sprovede rebalans postojeih resursa (tj. da
smanji budet sa poetnu obuku i povea budet za stalnu obuku) i da prebaci programe svojih
zaposlenih ka aktivnostima vezanim za stalnu obuku. Prioritet je sprovoenje procene potreba za
obukom. Na osnovu te procene, mogue je pokrenuti sveobuhvatan program obuke za sudije, tuioce i
osoblje suda, koja bi pokrivala sutinske teme i praktine vetine, sa posebnim akcentom na
usklaivanje pravosua sa evropskom praksom. Treba organizovati prilagoenje obuke kako bi se
zadovoljile specifine potrebe kljunih aktera, ukljuujui predsednike sudova, javne tuioce, sekretare
sudova i savetnike. (Videti Preporuku 38 i dalje korake.)
d. Reformisati procesne zakone radi pojednostavljenja procesa dostave i otpoeti pojednostavljivanje
poslovnih procesa. Proces dostave trenutno predstavlja ozbiljnu prepreku u obradi predmeta u svim
vrstama sudova i predmeta. Ovo je mogue olakati kroz smanjenje broja dostava koje su zahtevane u
svakom predmetu i stvaranje pretpostavke kontinuirane dostave nakon prvog dostavljanja. Takoe je
mogue usmeriti interne procedure u sudovima, kroz primenu lekcija iz Osnovnog suda u Subotici. MP
bi moglo da blisko sarauje sa sudovima na analiziranju mogunosti za unapreenje modaliteta dostave
i podsticanja uinka dostavnih slubi, primenjujui lekcije iz Prekrajnog suda u Novom Sadu, Osnovnog
suda u Uicu i Osnovnog suda u Vrcu. Ovo bi verovatno podrazumevalo promenu Memoranduma o
razumevanju sa Potom ili potpuno odustajanje od usluga Pote. Podaci o uestalosti, stopi uspenosti i
trokovima treba da budu prikupljani i nadgledani. Potrebno je organizovati obuku kako bi se podrale
sudije, osoblje suda i kuriri radi obezbeivanja delotvorne implementacija pojednostavljenog sistema
dostave. Nakon reformisanja ovog uskog grla, treba teiti pojednostavljivanju i usmeravanju drugih
poslovnih procesa kako bi se smanjila birokratija u sudovima i javnim tuilatvima. U meuvremenu bi
mogle da se razviju kontrolne liste koje bi pomogle korisnicima sudova u kretanju kroz procedure uz
primenu lekcija iz Osnovnog suda u Vrcu. (Videti Preporuke 8, 27 i dalje korake.)
e. Eliminisati stare izvrne predmete rauna za komunalne usluge. Masovno reavanje zaostalih
predmeta izvrenja u Osnovnim sudovima verovatno nee znaajno promeniti pruanje usluga, jer je
veina ovih predmeta neaktivna, a izvrenje podrazumeva malo sudijskog rada. Meutim, reavanje
ovih predmeta je neophodno s obzirom da Srbija kree u proces Poglavlja 23. ienje stolova od oko
1.7 miliona nereenih predmeta izvrenja e takoe oznaiti sve poetak za mnoge sudove. Ovo bi
verovatno poboljalo moral i dramatino bi unapredilo metriku uinka Srbije meu uporednim
zemljama EU. Osnovni sudovi bi mogli da opredele vie zaposlenih i napora koji bi bili usmereni na
izvrenje zaostalih predmeta, primenjujui lekcije pristupa zasnovanog na dokazima iz Osnovnog suda u
Vrcu. Oni bi takoe trebalo da identifikuju sve raspoloive mogunosti za ienje starih neaktivnih
predmeta vezanih za komunalne usluge, primenjujui lekcije iz Prvog osnovnog suda u Beogradu i
iskustva sa Infostanom. U meuvremenu bi osnovni i vii sudovi trebalo da analiziraju zaostale
predmete koji ne spadaju u izvrenje, koristei sveobuhvatnu Starosnu listu i pravei prioritete za
reavanje tih predmeta. Detaljan nadzor i stalna podrka VKS e i dalje biti potrebna. Priznanje koje bi
VKS odao sudovima sa visokim uinkom bi moglo da poslui kao motivacija osnovnim sudovima da
ispune ovaj zadatak. (Videti Preporuku 2 i dalje korake)
f. Razviti realnijij budet u okviru postojeih sredstava.Poto je verovatnoa da e se obim resursa
poveati u trenutnom fiskalnom okruenju mala, unapreenje uinka e zahtevati da sektor uradi vie
sa manje. Rukovodioci sektora u VSS, VKS, MP, DVT i RJT bi mogli da koordiniraju pripremu buduih
godinjih planova rada i pregovaraju o kompromisima u okviru postojeih resursa kako bi se napravio
prioritet trokova koji e poveati produktivnost i uinak (kao to su obuka, unapreenje IKT,
redizajniranje procesa i reforme procesne efikasnosti) i kako bi se smanjili neki trokovi u drugim
oblastima. Rukovodioci treba da razjasne odgovornost za kapitalne i tekue trokove kako bi se
prevazila paraliza i slabo troenje sredstava u tim oblastima. VSS i DVT e biti potrebna tehnika pomo
i softver kako bi mogli da preuzmu svoje funkcije. Na primer, kao prioritet, VSS i DVT bi trebalo da
automatizuju svoje funkcije finansijskog upravljanja kako bi omoguili veu fleksibilinost u
6
Opti zakljuci
prerasporeivanju resursa za sudove i tuilatva tokom godine. MP, zajedno sa VSS i DVT, treba da
razvije plan za smanjenje docnji u odreenom roku, ukljuujui bolju koordinaciju u sektoru i veu
kontrolu obaveza pojedinanih sudova i tuilatava. (Videti Preporuke 32, 33, 34 i dalje korake.)
g. Uskladiti miks resursa u odreenom roku kroz postepeno smanjenje mase zarada i poveanje
investicija u produktivnost i inovacije. VSS treba da zamrzne budue imenovanje sudija, jer pravosue
ve ima preveliki broj stalnih sudija, posebno u svetlu sve manjeg broja novih predmeta, smanjenih
nadlenosti sudova i evropskih uporednih podataka. VSS moe postepeno da smanji broj sudija tako to
nee popunjavati upranjena radna mesta sudija koje odlaze u penziju i tako to e unapreivati sudije
koje su ve u sistemu tamo gde postoji takva potreba.13 Sa svoje strane, MP treba da zadri zamrzavanje
zapoljavanja na pozicije osoblja, ukine radnu snagu iz senke u vidu zaposlenih na odreeno vreme i
volontera, i realizuje plan smanjenja broja zaposlenih, fokusirajui se na niskokvalifikovano pomono
osoblje, ukljuujui slubenike koji rade na overavanju dokumentacije. Sa ovim utedama, Savet i sudovi
bi mogli da investiraju u tehniko osoblje srednjeg nivoa sa specijalizovanim vetinama (IKT,
istraivanje, analitika, menadment suda, itd.) kako bi se podralo stvaranje moderne administracije
sposobne za dostizanje evropskih standarda. U sektoru takoe postoje znaajne potrebe za
unapreenjem infrastrukture i IKT. MP bi moglo da pone sa sprovoenjem popisa IKT i infastrukture i
izgradnjom kapaciteta u svom Odseku za investicije. U zamenu za napredak u impelementaciji drugih
preporuka Funkcionalne analize, donatori bi moda bili voljni da doprinesu sredstva za podrku
implementacije ovog plana. Usklaivanje miksa resursa e zahtevati koordinisani pristup rukovodilaca
sektora i odobrenje MF, ali je to kljuna aktivnost za ponovno oblikovanje strukture pravosua koje e
pokrenuti uinak. (Videti Preporuke 24, 25, 35 i dalje korake.)
13
Kada su jednom imenovani na stalnu funkciju, sudije ne mogu biti udaljeni niti premeteni bez njihove saglasnosti, a oni stvaraju
velike trokove, ukljuujui plate, dodatke, pratee osoblje, itd.
Rezime osnovnih injenica >> U kontekstu
Rezime injenica i preporuka

Spoljni uinak: efikasnost, kvalitet i dostupnost pravosudnih
usluga
Pruanje pravosudnih usluga u Srbiji je limitirano kombinacijom problema vezanih za efikasnost,
kvalitet i pristup. Iz perspektive korisnika, sudske takse i advokatski honorari su skupi, a postupak je dug,
frustrirajui i podloan je razliitim hirovima i zloupotrebama. Do kraja, korisnici mogu da osiguraju presudu
u njihovu korist, ali izvrenje te presude moe predstavljati izazov. Izazovi vezani za pruanje usluga su stoga
meusobno povezani i meusobno se dopunjuju.
17.
U daljem tekstu sledi pregled osnovnih injenica i preporuka vezanih za spoljni uinak sistema
pravosua u Srbiji, meren u odnosu na pokazatelje i evropske standarde navedene u Okviru uinka koji je
dogovoren meu akterima.
18.
i.
U kontekstu: Procena uinka u svetlu priliva predmeta i obima

posla
Uinak suda treba da se meri u svetlu potranje za uslugama suda, ukljuujui kvantitet i prirodu
predmeta, obim posla i promene u tim faktorima tokom vremena.
19.
Potranja sa uslugama suda u Srbiji je manja u odnosu na prosek EU. Kada se meri u odnosu na broj
stanovnika, srpski sudovi dobijaju oko 13.8 novih predmeta na 100 stanovnika, to je malo manje od proseka
EU. U meuvremenu, Srbija ima gotovo duplo vei odnos sudija prema broju stanovnika od proseka EU, sa
preko 39 sudija na 100,000 stanovnika. Kao rezultat, priliv predmeta po sudiji u Srbiji ini oko polovinu
proseka EU14, a prosek Srbije je manji iz od veine zemalja lanica EU11 i regionalnih suseda.
20.
Podaci vezani za broj predmeta u Srbiji su takoe naduvani. Mnoge materije se raunaju kao
predmet, a koje se u drugim sistemima ne bi tako vodile.15 Veliki
Priliv novih predmeta po sudiji u
deo priliva predmeta se sastoji od predmeta koji zahtevaju malo
Srbiji okvirno je jednak polovini
sudijskog rada, kao to su predmeti izvrenja, sa duplo veim
proseka EU i nii je od veine
brojem od evropskog proseka, i velikog broja starih neaktivnih
zemalja lanica EU11 i regionalnih
predmeta. Preuveliavanje broja predmeta moe dovesti do
suseda.
pogrenih zakljuaka o stvarnim pritiscima potranje sa kojima se
pravosue suoava. Kada se broj predmeta detaljno analizira, obim posla sudija deluje skromno.
21.
Broj predmeta je neravnomerno rasporeen meu sudovima, bez ikakvog jasnog rasporeda. Neki
manji sudovi su veoma zauzeti, dok oni vei nisu. Vii sudovi i
Neki mali sudovi u Srbiji su izuzetno
apelacioni sudovi u proseku dobijaju upredno manji broj predmeta.
zauzeti, dok vei sudovi nisu u toj
Niz bolnih reformi i reorganizacija sudova su malo doprineli
situaciji.
reavanju problema neujednaenog rasporeivanja predmeta.
22.
14
Prema CEPEJ, pravosue u Srbiji je 2012. godine u proseku dobijalo 350 novih predmeta po sudiji, dok je evropski prosek 840. Malo
konzervativniji evropski prosek, koji uklanja odreene netipine vrednosti, je 453 predmeta po sudiji, to je u proseku za 30
procenata vie nego u Srbiji.
15 Na primer, krivina istraga se rauna kao jedan predmet, a suenje koje nakon toga sledi se rauna kao poseban predmet. Ukoliko
je odluka oalbena, alba se rauna kao poseban predmet, a ukoliko alba dovede do ponovljenog suenja, onda se i to ponovljeno
suenje rauna kao poseban predmet. Ukoliko krivini predmet pokrene pitanje obeteenja rtve, onda se aspekti obeteenja vode
kao poseban graanski postupak.
Rezime osnovnih injenica >> U kontekstu
Potranja za sudskim uslugama takoe znaajno opada. To opadanje je najoiglednije u osnovnim i

privrednim sudovima, gde je broj novih predmeta opao za jednu treinu i jednu polovinu, respektivno, od
2010. do 2013. godine. Ovaj pad se moe pripisati prebacivanju sudske nadlenosti na druge privatne ili
dravne aktere i smanjenoj dostupnosti sudskih usluga. Kao rezultat, obim posla opada, a procean broj
predmeta po sudiji u itavom sistemu je opao za jednu treinu od 2010. do 2013. godine.
23.
I pored toga, sudije, tuioci i osoblje u itavom sistemu navodi da su zauzeti i preoptereeni
poslom. Razlozi za to lee u sistemskim problemima i nainu na koji
Prosean broj predmeta je opao za
sistem funkcionie, to podriva spoljni i unutranji uinak, a ne u
jednu treinu u periodu od 2010. do
broju sudija, osoblja ili predmeta. Stoga su sistemski problemi i
2013.god
njihovo mogue reavanje u fokusu Izvetaja Funkcionalne analize.
24.
Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost
a. Efikasnost u pruanju pravosudnih usluga

i.
Osnovne injenice
Efikasnost sistema je znaajan izazov sa kojim se srpsko pravosue suoava, ali su primetna
poboljanja u nekim oblastima.
25.
U poslednje tri godine, produktivnost sudova je poboljana, ali je potrebno uraditi vie kako bi se
reio problem onih koji se nalaze ispod proseka uinka. Stope reavanja predmeta su zabeleile rast i
trenutno su u skladu sa prosekom EU, ali je ovaj uspeh u velikoj meri postignut zbog smanjenog broja novih
predmeta, a s obzirom na dostupne resurse taj rezultat je mogao da bude bolji.16 Postoje znaajne varijacije
u razliitim sudovima, ali je mali broj sudova dostigao stopu
Ako bi rezultati sudovasa najgorim
reenih predmeta manju od 100 procenata do 2013. godine.
uinkom bili podignuti na trenutni
Prosean broj reenih predmeta po sudiji se nalazi u prihvatljivom
prosek, produktivnost bi bila u
okviru, ali znaajno varira po vrstama sudova i lokacijama.17
skladu sa uinkom EU11 zemalja.
Prosean broj reenih predmeta po sudiji je opao u prethodne dve
godine u osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima, opet zbog smanjenog broja novih predmeta i
poveanog broja sudija. ini se da sudije uglavnom reavaju isti broj predmeta koji dobiju bez obzira da li je
taj broj veliki ili mali bez mnogo uticaja na zaostale predmete. Mnogi sudovi reavaju manje predmeta po
sudiji nego to bi bilo oekivano, a mnoge sudije reavaju manje predmeta od njihovih kolega. Ukoliko bi
rezultat sudova sa najgorim uinkom bio podignut na trenutni prosek, produktivnost bi bila u skladu sa
uinkom zemalja EU11. Sudije irom Srbije bi tada mogle da posvete mnogo vie vremena drugim vanim
funkcijama koje podravaju ostvarivanje standarda iz Poglavlja 23, ukljuujui obuku.
26.
U pogledu aurnosti u reavanju predmeta u prvoj instanci, slika je takoe pomeana, ali se naziru
poboljanja. Broj nereenih predmeta u Srbiji na 100 stanovnika je visok u poreenju sa prosekom EU, mada
se situacija poboljava u graanskim i privrednim predmetima. Stopa zaguenosti predmetima je visoka na
oko 1.41, a posebno je visoka u osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima. U proseku, novi predmeti
prolaze kroz sistem relativno glatko; kao rezultat, prosena starost reenog predmeta je relativno mala u
svim vrstama predmeta. Meutim, zaostali predmet opstaju, jer stari predmeti ostaju zaglavljenii mnogi
neaktivni predmeti ostaju registrovani. Iako sistemi za voenje predmeta mogu da proizvedu Starosne liste
nereenih predmeta, ovakve liste se ne sastavljaju redovno, pa ih predsednici sudova obino ne analiziraju.
To je teta, jer Starosne liste mogu da budu koristan alat za praenje aurnosti u obradi predmeta.
Funkcionalna analiza je napravila Starosnu listu za potrebe ovog izvetaja, a ta lista naglaava alarmantan
broj predmeta koji ostaju nereeni nakon tri, pet, pa ak i deset godina. Ovi stari predmeti e teko ispuniti
standard pravovremenosti Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP), te e stoga zahtevati posebnu
panju. Vreme za reavanje predmeta u danima znaajno varira u odnosu na vrstu predmeta i suda. Vreme
za reavanje predemeta je kratko u viim sudovima (98 dana), ali je dugo u osnovnim sudovima (736 dana).
U graanskoj i privrednoj parnici, vreme koje je u Srbiji potrebno za reavanje predmeta je razumno i u
skladu sa prosekom EU. Dok je u predmetima izvrenja, blagovremenost izuzetno duga i daleko gora nego
bilo gde drugde u Evropi. Zato ne iznenauje to je percepcija korisnika o blagovremenosti negativna, a dugo
trajanje postupaka predstavlja frustraciju za korisnike sudova. tavie, podaci o blagovremenosti
pravovremenosti postupaka u prvoj instanci ne prikazuju potpuno iskustvo korisnika, jer su albene stope
27.
16Na
primer, pravosue je odravalo prosene stope reenih predmeta iznad 100% u veini vrsta sudova i predmeta tokom perioda
kada je vie od 800 sudija i tuilaca bilo odsutno sa posla, nakon propalog procesa reizbora. Njihov postepeni povratak na posao do
2013. godine je trebalo da dovede do poveanih stopa reenih predmeta te godine. U kombinaciji sa manjim brojem novih predmeta,
stopa reenih predmeta u 2013. godini je mogla da zabelei dramatian rast. Umesto toga, stopa reenih predmeta je ostala manjevie nepromenjenja, a u nekim viim, apelacionim, privrednim i prekrajnim sudovima je ak zabeleila pad. Ovo ukazuje da u
sistemu postoji odgovarajui kapacitet koji bi mogao vie da radi kako bi se reio broj predmeta.
17Na primer, vii sudovi trenutno belee manji broj reenih predmeta po sudiji od VKS, a sudije u najprometnijem osnovnom sudu
reavaju tri puta vie predmeta od njihovih kolega u osnovnim sudovima koji imaju najmanji broj predmeta.
10
visoke i recikliranje predmeta kroz ponovljeno suenje je uobiajena praksa, te to dodatno produava
krajnje reavanje sporova za stranke.
Delotvorno izvrenje predstavlja temelj pravosudnog
sistema, a Srbija po ovom pokazatelju daleko zaostaje za
Uspeno masovno reavanje
zemljama lanicama EU. Predmeti izvrenja ine vei deo zaostalih
predmeta izvrenja u Prvom
predmeta i izazivaju najvee zaguenje i odlaganje u sudovima.
osnovnom sudu u Beogradu bi
Izvrna odeljenja u sudovima esto imaju nedovoljan broj
moglo da bude preslikano u drugim
zaposlenih i pokazuju nizak moral. Vei deo problema vezan je za
sudovima.
neplaene raune za komunalne usluge, to ini oko 80% ukupnog
broja predmeta izvrenja.18 Nedavno sprovedene reforme e obezbediti da veliki deo novih predmeta
izvrenja, ukljuujui predmete vezane za raune za komunalne usluge, bude prosleivan privatnim
izvriteljima umesto sudovima, a rad ovih profesionalaca je potrebno nadgledati kako bi se obezbedila
njihova delotvornost u reavanju ovakvih predmeta. U meuvremenu e reavanje postojeeg broja
zaostalih predmeta izvrenja u sudovima zahtevati posebne mere.19 Pozitivno je to da su dostupna reenja.
Masovno reavanje (ienje) predmeta se pokazalo uspeno u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a ovo
iskustvo bi moglo biti preslikano u drugim sudovima. Targetirani pristup zasnovan na dokazima je takoe
pokazao neke pozitivne rezultate u Osnovnom sudu u Vrcu. Nasuprot tome, predmeti izvrenja koji nisu
vezani za raune za komunalne usluge, kao to je izvrenje sudske presude, teku relativno glatko, mada i tu
ima prostora za poboljanja.
28.
itav niz neefikasnosti izaziva frustraciju meu korisnicima suda i praktiarima i doprinosi
odlaganju. Proces dostave je neophodan u svakom koraku postupka, a nepotrebna odlaganja ovde dovode
do rikoet efekta kroz sistem. Izbegavanje dostave je relativno lako;
U Srbiji je izbegavanje dostave
u proseku, najmanje 57% pokuaja dostave zavri se neuspeno.
relativno lako: u proseku oko 57%
Akteri su jednoglasni u tvrdnji da je Pota nedelotvorna i da ima
pokuaja uruenja poziva za sud
malo podsticaja da unapredi svoje usluge, jer naplauje sudovima
zavri se neuspeno.
po pokuaju dostave. Povezani predmeti se retko spajaju (ak i
tube i protiv-tube se retko spajaju) to dovodi do dupliciranja. Meutim, sudije e teko promeniti takvo
ponaanje i ee spajati predmete, jer se njihov rad meri koliinom reenih predmeta. Upravljanje
vremenom u sudovima je esto veoma loe. Roita se odravaju samo u prepodnevnim asovima, uprkos
malom broju sudnica. Neki sudovi koriste postojei softver za voenje predmeta za zakazivanje roita, dok
se drugi oslanjaju na runo pisane dnevnike koji su manje pouzdani i zahtevaju vie vremena od njihovih
modernih ekvivalenata. Rutinski postoji veliko kanjenje u zakazivanju prvog roita u predmetu, a proseno
proe oko tri meseca izmeu dva roita. Prakse obrade predmeta su zastarele, ukljuujui nepovezana
roita i runu razmenu informacija o predmetu. Predmetna dokumentacija se nekad zagubi i potrebno je
mnogo vremena da se predmet prenese iz jednog suda u drugi. Pripremna odeljenja obeavaju, ali mnogi
sudovi su vrlo spori u formiranju ovih odeljenja, esto zbog nedostatka prostora ili otpora jednog dela sudija
da se rastanu od njihovih pomonika.20 Roita se esto otkazuju ili odlau zbog nedolaska zatvorenika,
advokata ili vetaka: ovo se esto deava zbog loe koordinacije izmeu sudova i kljunih prualaca usluga,
to se dodatno pogorava rastuim docnjama prema ovim pruaocima usluga. Preveliki broj roita ne
doprinosi reavanju predmeta, to ukazuje da sudije ne koriste svoja ovlaenja da aktivno upravljaju svojim
predmetima. to se advokata tie, oni koriste proceduralne neefikasnosti u sudovima, i nemaju motiva da
promene svoje ponaanje, jer su plaeni po roitu.
29.
18
Na kraju 2013. godine, oko 2 miliona predmeta izvrenja je ostalo nereeno u osnovnim sudovima, od kojih je oko 1.7 miliona
vezano za neplaene raune za komunalne usluge.
19 Neki sagovornici smatraju da bi privatni izvritelji trebalo da dobiju neke stare predmete izvrenja, ali je Funkcionalna analiza
savetovala protiv takvog reenja.
20 Pripremna odeljenja su predviena za srednje i vee sudove, gde sudijski pomonici i osoblje suda rade zajedno kako bi obezbedili
ispunjenje proceduralnih uslova i pripremanje predmeta za roita.
11
Proceduralne zloupotrebe od strane stranaka u postupku esto prolaze neopaeno, kao i neozbiljni
zahtevi i albe. Sudije ne koriste svoja ovlaenja da zaustave zloupotrebe zbog niza faktora, ukljuujui i
bojazan da e njihove odluke biti oborene pred apelacionim sudovima, njihovu blisku saradnju sa
advokatima, kao i optu dinamiku tromosti u sudovima. U nekim oblastima, meutim, snaniji procesni
zakoni, ukljuujui rigoroznije sankcije, kao i vie jasnoe iz apelacione jurisdikcije, mogu pomoi sudijama da
budu proaktivniji u voenju predmeta.
30.
Efikasnost u pruanju usluga tuilatva je takoe zabrinjavajua, ali nedostatak podataka spreava
detaljniju analizu u okviru Funkcionalne analize. Tuilatvo takoe prolazi kroz duboke promene u prelasku
na tuilaku istragu u okviru novog Zakona o krivinom postupku (ZKP). Prebacivanje vie od 38,000 istranih
predmeta iz osnovnih sudova u javna tuilatva smanjuje zalihe u sudovima, ali stvara zaostatak za tuioce, a
oni se bore da obrade sve ove predmete. Nove obaveze su takoe proirile njihov obim posla, a oni nisu
opremljeni na odgovarajui nain za takve promene. Radni procesi zahtevaju analizu, kako bi se prilagodili
ovom novom okruenju.
31.
U meuvremenu, efikasnost administrativnih usluga21 je na visokom nivou i popravlja se, ali e

mnoge od ovih funkcija naalost uskoro biti ukinute u sudovima. Vreme potrebno za overu dokumentacije
je smanjeno za jednu treinu u periodu od 2009. do 2013. godine, a u polovini predmeta najmanje, overa
moe da se izvri na jednoj lokaciji u roku od pola sata. Zadovoljstvo korisnika esto prelazi 70% i belei
poveanje u veini aspekata u periodu od 2009. do 2013. godine. Percepcija o ponaanju i kompetentnosti
osoblja je takoe poboljana. Ipak, kao deo kontroverzne reforme imenovanja privatnih notara koji bi
obavljali ove funkcije, ovi poslovi e biti 2015. godine iz sudova biti prebaeni u nadlenost privatnih notara
(javnih belenika). Nije potpuno jasno koji problem ovaj aspekt reforme pokuava da rei, s obzirom na
postojee veliko zadovoljstvo uslugama overe. Ukoliko bi sudovi mogli da se takmie sa notarima na tritu
osnovnih funkcija overavanja, mogli bi da prue usluge koje nude odgovarajuu vrednost za novac. Ako
sudovi izgube ovu funkciju, treba oekivati znaajno smanjenje broja zaposlenih.
32.
21
Ovo obuhvata overu dokumenata i povezane usluge koje pruaju sudovi.
12
ii.
Preporuke i dalji koraci
Preporuka 1:
Ojaati upravljanje uinkom u sudovima tako to e se identifikovati i nagraditi sudovi s viim uinkom i
to e se realizovati planovi poboljanja uinka za sudove koji pokazuju manji uinak. Intenzivirati dijalog
izmeu sudova radi razmene dobre prakse i iskustava kroz intenzivnije programe sastanaka, radionica i
diskusija.22 Podizanje sudova koji pokazuju manji uinak na tekui prosean nivo bi znaajno poboljao
efikasnost i doslednost prakse i doveo uinak Srbije u sklad sa dravama lanicama EU. Ove preporuke se
mogu realizovati po relativno niskoj ceni, koristei se Pokazateljima okvira uinka(u Aneksu 2 Izvetaja
Funkcionalne analize) kao poetnim reperom.
Formirati odeljenje u VKS za analizu pitanja uinka sudova, koristei Funkcionalnu analizu i Okvir
uinka kao osnovu. (VKS kratkorono)
Odrediti jedan broj ciljanih pokazatelja, koji predstavljaju pokretae uinka suda, i pratiti ih u svim
sudovima (VKS kratkorono i tekue)
Odati priznanje poboljanju uinka i inovacijama prikazujui ih na redovnim simpozijumima i putem
nematerijalnih nagrada u vidu priznanja (npr. najbolji zaposleni, odnosno Predsednik suda u
odreenoj godini, Sud godine, u smislu poveanog uinka, inovator godine, itd.). (VSS sa MP
kratkorono)
Razglasiti pojedinanu i institucionalnu dobru praksu i inovacije kroz radionice i diskusije meu
predsednicima sudova i rukovodiocima odeljenja u sudovima. (VKS sa VSS srednjerono)
Sprovesti ciljane intervencije usmerene na pomo onim sudovima koji imaju ozbiljne probleme da
uinak podignu na prosean nivo.(VKS srednjerono)
Preporuka 2:
Postaviti kao prioritet realizaciju Strategije VKS za reavanje starih predmeta, posebno apostrofirajui
stare izvrne predmete rauna za komunalije kroz analizu i koordinisani stimulativni paket.23 Sastaviti
spisak prema starosti predmeta kao kljuni instrument za upravljanje vremenom i smanjenjem starih
predmeta, i pratiti napredovanje u svakom sudu. To se nadovezuje na posao u toku, koji sprovodi Radna
grupa za smanjenje broja starih predmeta. Rezultati na ovom polju bi pomogli da se efikasnost Srbije dovede
u sklad s ostalim evropskim pravosuima. Moda e biti potrebna relativno skromna sredstva za
prekovremeni rad zaposlenih koji e se baviti starim predmetima. Ove poetne preporuke se mogu
realizovati po relativno niskoj ceni, ali moda e biti potrebna tehnika pomo u nekim delovima.
Ubrzati program smanjenja broja starih predmeta i usvojiti mere predloene u Vodiu dobre prakse
kako bi se spreilo ponavljanje pojave starih predmeta. (VSS, VKS kratkorono i tekue)
Pratiti tuilaku istragu kako bi se spreilo nagomilavanje starih tuilakih predmeta. (DVT i RJT
kratkorono i tekue)
Analizirati zato je postupak Infostana da povue neaktivne predmete za raune komunalija bio tako
delotvoran i primeniti te pouke na druga komunalna preduzea. (VKS u saradnji sa Ministarstvom
finansija, Ministarstvom energetike, komunalnim preduzeima kratkorono)
Formirati radne timove u onim sudovima koji su najvie pogoeni koliinom starih predmeta rauna
za komunalije. Premestiti dovoljno osoblja, posebno saradnika, iz drugih odeljenja u ove radne
timove i obezbediti im dovoljno IT opreme i softvera. Predsednici sudova treba da obezbede
neophodno rukovoenje i upravljaku podrku da bi im omoguili da uspeno izvre zadatke.
22
Ova preporuka je u skladu s merama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.2.3: vrenje redovnih periodinih analiza
pravosudne mree, koristei unapreenu metodologiju; strateka mera 5.1.2.4: prilagoavanje pravosudne mree potrebama na
osnovu rezultata dobijenih od periodinih analiza; strateka mera 5.1.2.5: sprovoenje korektivnih mera na nivou pojedinanih
sudova i tuilatava s ciljem poboljanja efikasnosti mree sudova i tuilatava u celini.
23 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.6: donoenje i
implementacija jedinstvenog programa za raiavanje starih predmeta uz potovanje jednakog broja predmeta po sudiji,
ustanovljavanje sistema stalnog horizontalnog premetaja i lokacijskog premetaja sudija i javnih tuilaca u skladu s Ustavom i uz
adekvatnu stimulaciju i uz efikasni monitoring realizacije programa.
13
Sastaviti sveobuhvatni spisak predmeta izvrenja po starosti i utvrditi ambiciozne ali realne ciljeve.
Paljivo pratiti rezultate radnih timova i redovno podnositi izvetaje relevantnoj radnoj grupi. Ukazati
na one koji su pokazali dobre rezultate kroz ocene, unapreanja i nematerijalna priznanja i nagrade.
(VKS kratkorono i tekue)
Stvoriti podstreke kako bi se prevazila fama da je izvriteljski posao neatraktivan tako to bi se
davali bonus poeni za reavanje predmeta izvrenja u okviru normi produktivnosti ili to bi se
napori za smanjenjem broja starih predmeta uzimali u obzir u procesu evaluacije i unapreenja.
(VSS, VKS kratkorono)
Analizirati stare predmete koji se ne odnose na izvrenje kroz sveobuhvatni spisak predmeta.
Zahtevati od sudova da redovno podnose izvetaje o reavanju starih predmeta. (VKS kratkorono)
Preporuka 3:
Pratiti implementaciju nedavnih reformi koje uvode private izvritelje, ukljuujui njihovu optereenost
poslom, cenu, kvalitet i efikasnost pruanja usluga i integritet.
Analizirati podatke o korienju usluga izvritelja kako bi se procenila njihova delotvornost i uticaj na
uinak suda. (MP, VKS kratkorono i tekue)
Formirati internu komisiju Komore izvritelja radi procesuiranja albi protiv izvritelja u prvom
stepenu. Uvesti dopunsku obuku kao moguu sankciju za izvritelje. Objaviti informacije o putevima
za albe protiv izvritelja. (MP, Komora, PA srednjerono)
Sprovesti anketu o ceni usluga izvritelja (ukljuujui depozite, trokove koji se mogu povratiti i
honorare) u drugim evropskim zemljama i analizirati uporedne modele i materijalnu pristupanost.
Razmotriti smanjenje depozita i bolje regulisanje trokova koji se mogu povratiti za izvritelje. (MP
kratkorono)
Uvesti ogranienje na broj predmeta u toku po izvritelju i izbegavati dodeljivanje dodatnih
predmeta ukoliko standardi uinka nisu ispunjeni. (MP, Komora srednjerono)
Promeniti mesto angaovanja izvritelja s mesta poverioca na mesto ili poverioca ili ono gde je
registrovan dunik, kako bi se umanjila logistika ogranienja izvrenja. (MP kratkorono)
Preporuka 4:
Formirati pripremna odeljenja u svim sudovima srednje veliine i velikim. Pratiti njihove rezultate i
razmenjivati iskustva.24 Sudije, sudsko osoblje i advokati smatraju da bi ova odeljenja bila korisna, naroito
radi obezbeenja da je predmet spreman za roite, ali njihovu realizaciju sputava nedostatak osoblja i
posveenost procesu. Ta odeljenja se mogu formirati kratkorono, ali e ocena njihovih rezultata zahtevati
vie vremena. Troak je skroman u poreenju sa znaajno poboljanom efikasnou.
Formirati pripremna odeljenja u onim sudovima srednje veliine i veim sudovima koji ih nemaju.
Prikupiti osnovne podatke o vremenu reavanja predmeta i procesnoj efikasnosti i pratiti rezultate.
(VKS, MP kratkorono)
Dostaviti svim sudovima informacije o rezultatima i ukazati na dobar uinak. (VKS, MP
srednjerono)
Preporuka 5:
Uspostaviti i pratiti statistiku uinka u tuilatavima.25 Monitoring optereenosti poslom, elektronskim
putem gde god je to mogue, treba vriti kratkorono zbog niih trokova, a vrenje izmena radi reavanja
problema usledie kasnije, dok e trokovi zavisiti od toga kakve korekcije se preduzimaju.
Uspostaviti detaljniju i razdvojenu statistiku uinka za tuilatva (RJT kratkorono)
24
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 5.3.6: donoenje i implementacija
jedinstvenog programa za raiavanje starih predmeta uz potovanje jednakog broja predmeta po sudiji, ustanovljavanje sistema
stalnog horizontalnog premetaja i lokacijskog premetaja sudija i javnih tuilaca u skladu s Ustavom i uz adekvatnu stimulaciju i uz
efikasni monitoring realizacije programa.
25 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 4.2.1.2: uvoenje centralizovanog
prikupljanja podataka i sistema procesuiranja u svim tuilatvima.
14
Pratiti statistiku uinka za tuilatva kako bi se spreilo nagomilavanje starih predmeta i prepoznala
ona s dobrim uinkom. (DVT, RJT srednjerono)
Preporuka 6:
Prikupiti i analizirati podatke o procesnoj efikasnosti radi obezbeivanja informacija za budue reforme. 26
Obezbediti praktinu obuku za podrku primeni nedavno usvojenih izmena u procesnom zakonodavstvu.
Prilagoditi norme produktivnosti kako bi se sudije stimulisale da zdruuju srodne predmete. CCJE
(Konsultativni savet evropskih sudija) zahteva od sudija da kontroliu raspored roita i vreme trajanja
postupka, od poetka i kroz itav postupak. Ove preporuke se mogu realizovati kratkorono i uz relativno
male trokove.
Zahtevati od osoblja da unose podatke u postojee rubrike u softveru za upravljanje predmetima
(AVP i SAPS). Obezbediti osoblju obuku o doslednom unoenju podataka. Sastavljati redovne
analitike izvetaje i pratiti rezultate. (VKS, sudovi, IT provajderi kratkorono. Takoe videti Odeljak
o upravljanju IKT)
Kreirati nove rubrike u AVP-u i SAPS-u, fokusirajui se na potrebama podataka u odnosu na vreme,
procesnu efikasnost i spreavanje procesnih zloupotreba. (MP kratkorono)
Obezbediti obuku za sudije niih i viih sudova i za strune saradnike o pitanjima koja utiu na
procesnu efikasnost, ukljuujui i obuku sudija o njihovim odnedavno veim ovlaenjima u
upravljanju predmetima. (VSS, VKS, PA srednjerono)
Tamo gde postoje razlike u procesnoj efikasnosti meu sudovima, analizirati i upriliiti sastanke sa
sudovima radi razmene iskustava. (VKS srednjerono)
Analizirati domet albi i procesne zloupotrebe; utvrditi uzroke i doneti mogue sankcije.27 (VKS
srednjerono)
Preporuka 7:
Pootriti praksu zakazivanja roita, tj. zakazivanje roita tokom itavog dana i potpunu primenu
funkcionalnosti softvera za upravljanje predmetima. Prikupljati i pratiti podatke o emi roita, kao npr.
razlozima za odlaganje, kako bi se obezbedile informacije za budue reforme.28 Veina ovih izmena bi se
mogla realizovati kratkorono uz mali troak.
Maksimalno iskoristiti ogranieni prostor sudnica, zakazivati roita tokom itavog dana, osim u
posebnim okolnostima. (VKS/sudovi kratkorono)
Prikupiti i analizirati podatke o otkazanim i odloenim roitima i razlozima za to. (VKS/sudovi
kratkorono)
Zahtevati da sudije zatvore svako roite zakazivanjem datuma narednog roita unutar
standardizovanog vremenskog okvira, samo uz ograniene izuzetke. (VKS/sudovi kratkorono)
Zahtevati da svi sudovi koriste postojei softver za upravljanje predmetima kako bi roita zakazivali
elektronskim putem. Obuke organizovati prema potrebi. (VKS, PA, MP srednjerono)
Preporuka 8:
Sniziti zahteve u procesu dostave i razmotriti naine dostave, koristei iskustva nekih osnovnih i
prekrajnih sudova.29 Veina ovih koraka bi se mogla realizovati kratkorono uz mali troak.
26
Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reform pravosua5.2: ustanovljavanje E-pravosua
(elektronskim putem); stratekom smernicom 5.3.2: amandmani na normativni okvir na nain koji e doprineti skraivanju vremena
trajanja sudskog postupka; strateka mera 5.3.3.4: obavezna edukacija administrativnotehnikog osoblja i regulisanje pitanja
nadlenosti na planu njegove edukacije; strateka mera 4.2.1.3: sprovoenje obuka za zaposlene u sudovima i tuilatvima za rad sa
centralizovanim prikupljanjem podataka i sistemom procesuiranja.
27 Ovo je u skladu sa Miljenjem br. 6 Konsultativnog saveta evropskih sudija (2004), koje ukazuje da je potrebno uvesti odredbu za
sankcionisanje zloupotrebe sudskog postupka.
28 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 5.3.4: infrastrukturne investicije u
sudovima i tuilatvima usmerene na reenje problema nedostatka sudnica i tuilakog prostora, ime bi se poveao broj dana
suenja po sudiji, skratilo vreme izmeu dva roita i znatno ubrzao istrani postupak.
29 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua5.3.2: izmene normativnog okvira
na nain koji e doprineti skraenju vremena sudskog postupka.
15
Pratiti implementaciju nedavnih izmena u postupku koje pokuavaju da zatvore rupe u procesu
dostave. Prikupljati i pratiti podatke o dostavljanju, ukljuujui pokuaje i troak, i identifikovati
uzroke razlika u rezultatima. (MP, VKS, sudovi kratkorono)
Ponovo ugovoriti s Potom zastareli Memorandum o razumevanju i plaati samo uspeno izvrene
usluge (model iskustva Osnovnog suda u Uicu). Podii na vii stepen obuku meu zaposlenima u
poti u vezi s ovim zahtevima i sankcijama u sluaju zloupotrebe. Doneti plan monitoringa rezultata i
izvetavanja o promenama. (MP kratkorono)
Raditi sa sudovima da izgrade fleksibilnost u svojim budetima kako bi mogli da uvode inovacije, kao
npr. angaovanje privatnih kurirskih slubi (kao to je Sloboda, koja predstavlja jeftino i uspeno
reenje u Prekrajnom sudu u Novom Sadu), ili kurira, kao to je to u Osnovnom sudu u Vrcu. (VSS,
MP srednjerono)
Obezbediti obuku za sudije o novim propisima i stimulisati ih da zauzmu proaktivni stav prema
upravljanju procesom dostave. (VKS, PA srednjerono)
Izmeniti zakone o postupku kako bi se stvorila pretpostavka o stalnom dostavljanju posle prve
dostave, uz obavezu stranke da obavesti sud o svakoj promeni adrese i uz sankciju u sluaju
nepostupanja. (MP, VSS srednjerono)
16
Rezime osnovnih injenica >> Kvalitet
b. Kvalitet pruenih usluga

Kao to je navedeno u Okviru uinka, kvalitet pruenih usluga pokriva itav niz dimenzija, od
kvaliteta zakonodavstva do kvaliteta u obradi predmeta, donoenja odluka i albi. Integritet sistema je
takoe jedna od dimenzija kvaliteta u oima korisnika. Lo kvalitet ima veliki uticaj na efikasnost u pruanju
usluga, kao i na pristup uslugama pravosua.
33.
i.
Osnovne injenice
Lo kvalitet zakona u Srbiji izaziva itav niz problema u sudovima. Nedovoljna preciznost u
sastavljanju zakona stvara dvosmislenost koju stranke zatim koriste na sudu. Zakoni ije se odredbe
preklapaju ili su protivrene dovode do nedoslednosti prakse, dok rupe u zakonu ostavljaju sudijama malo
smernica. Sve u svemu, 21 posto sudija i 19 posto advokata se izjasnilo da su loi zakoni osnovni razlog zato
kvalitet sudskih usluga nije vii. Samo 13 procenata sudija i tuilaca smatra da su zakoni generalno pravini i
objektivni.
34.
Nedostaci u procesu donoenja zakona utiu da se ti problemi nastave. Prethodnih godina je donet
veliki broj zakona, ali esto bez analize politika, i sa ogranienom analizom ili ueem aktera odgovornih za
implementaciju ovih zakona. Ad hoc radne grupe koje je sastavljalo MP radi razmatranja i pravljenja nacrta
svakog novog zakona, i njihove organizacione metode su prilino nasumino izabrane. Postoji previe radnih
grupa, a proces odluivanja je dugotrajan, bez donoenja kvalitetnog nacrta. Radne grupe esto raspravljaju
o konceptima, umesto da sprovode analize zasnovane na kriterijumima politika, i esto se ne oslanjaju na
podatke za potrebe informisanja procesa donoenja odluke. Radne grupe ne uzimaju dovoljno u razmatranje
finansijske i operativne implikacije predloenih zakona, o emu svedoi nedostatak analize politika ili analiza
fiskalnog uticaja. Proces konsultacija je povran. Narodna skuptina rutinski usvaja zakone po hitnom
postupku.
35.
Nakon stupanja na snagu novih zakona, komunikacija i obuke koje bi pomogle u uspostavljanju
novog naina ponaanja su ograniene. Prethodnih godina su mnogi zakoni bili mrtvoroeni, nisu mogli da
budu delotvorno implementirani, to je dovelo do potrebe za
Mnogi zakoni su mrtvoroeni, ne
novom radnom grupom koja e poeti proces od poetka. Ovakva
mogu biti delotvorno primenjivani,
situacija stvara konstantan i neproduktivan talas reformi.
to zahteva novu radnu grupu koja
Profesionalci imaju malo vremena da primenjuju nove zakone, pre
e krenuti od poetka. Ovakva
njihove ponovne izmene. Mnoge sudije odlau svoje odluke ili
situacija stvara konstantan i
nastavljaju da primenjuju stari zakon, dok ekaju smernice
neproduktivan talas reformi.
apelacionih sudova o primeni novih zakona. Postoje takoe dokazi
o reformskom umoru, to je zabrinjavajue na samom poetku procesa oko Poglavlja 23. Zakonodavna
reforma e se nastaviti tokom procesa pristupanja, ali je potrebno unaprediti kvalitet radnih grupa kako bi se
spreilo da proces akreditacije u okviru Poglavlja 23 postane samo veba popunjavanja praznih polja.
36.
Kada je re o sporovima, primena zakona je nedosledna na teritoriji cele zemlje. Vie od 80

procenata sudija, tuilaca i advokata izraava zabrinutost zbog nedoslednog ili selektivnog tumaenja zakona
i nedosledne sudske prakse. Procesne mape istiu da se zakon u praksi razlikuje od zakona na papiru u
nekim sluajevima i na nekim lokacijama.
37.
17
Nekoliko izazova u smislu kvaliteta je prisutno u okviru trenutnih aranmana za procesuiranje

predmeta. Sistemu nedostaje standardizovani pristup u rutinskim
Vie od 80 procenata sudija,
aspektima procesuiranja predmeta. Ne postoje kontrolne liste,
tuilaca i advokata izraava
standardizovani obrasci ili formulari za rutinske aspekte
zabrinutost zbog nedoslednog ili
procesuiranja predmeta, niti postoji dosledan pristup za
selektivnog tumaenja zakona i
sastavljanje rutinske dokumentacije, kao to su pravni podnesci,
nedosledne sudske prakse.
nalozi ili presude. U meuvremenu, postoji nekoliko primera
specijalizovanog procesuiranja predmeta za one vrste predmeta koje esto zahtevaju prilagoeni pristup.
Odreene vrste predmeta, kao to su sporovi male vrednosti, sloene prevare i rodno zasnovano nasilje,
mogu da se zaglave u sistemu, zbog nedostatka specijalizovanih praksi za procesuiranje predmeta.
38.
Kvalitet odluka koje donose sudije i tuioci u krivinim predmetima varira. Neke inovacije
obeavaju, ukljuujui odlaganje gonjenja30 koje koriste tuioci i sporazum o priznanju krivice. U predmetima
gde je gonjenje odloeno, aranmani za implementaciju i
Nadzor nad odloenim gonjenjem i
nadgledanje sankcija su vrlo slabi, to dovodi do toga da se tuioci
alternativnim sankcijama se
prevashodno oslanjaju na novane isplate kao vrstu sankcija,
nedosledno primenjuje na teritoriji
umesto da se oslanjaju na proaktivne mere rehabilitacije, kao to je
cele zemlje, veinom zbog
drutveni rad ili psiho-socijalna terapija. Nadzor se takoe
ogranienog geografskog dometa
nedosledno primenjuje na teritoriji cele zemlje, u velikoj meri zbog
dravnih slubenika iz poverenikih
ogranienog geografskog dometa poverenikih kancelarija, to
kancelarija. Ovakva situacija
podriva naelo jednakosti pred zakonom. Sporazum o priznanju
podriva naelo jednakosti pred
krivice bi mogao da bude pojednostavljen ako bi zamenici tuilaca
zakonom.
dobili veu autonomiju u svom radu. Kaznena politika je
nedosledna, a mnogi akteri navode da je previe blaga, a da bi tuioci mogli da imaju mnogo konstruktivniju
ulogu u prikupljanju podataka o praksi i trendovima kaznenih politika, te bi u skladu sa tim podacima mogli
da preporuuju odgovarajue kazne. Alternativne sankcije mogu da budu ojaane kroz podrku aranmanima
za implementaciju i nadzor sankcija. Prekrajni sudovi, gde nema odlaganja gonjenja ni sporazuma o
priznanju krivice, a izgledi za rehabilitaciju u sluaju manjih prekraja su veliki, posebno treba da ohrabruju
alternativne sankcije.
39.
U irem smislu, pravosudni sistem Srbije se bori da dostigne punu usklaenost sa zahtevima EKLJP,
o emu svedoi veliki broj predmeta u Strazburu. Neusklaenost se moe utvrditi u ogranienom broju
vrsta predmeta, to ukazuje na specifine probleme vezane za nedoslednu primenu zakona i neizvrenje
konanih presuda protiv dravnih preduzea. Stoga se ini da je vei deo neusklaenosti u Srbiji povezan sa
finansijskim tubama protiv dravnih preduzea, a ne sa strukturnim problemima u pravosudnom sistemu.
Prijateljska poravnanja nude neka reenja u ovakvim sluajevima. U pokuaju usklaivanja sa pravom na
pravino suenje u razumnom roku (EKLJP), nedavne proceduralne reforme sada omoguavaju strankama da
vode poseban postupak za kanjenje u postupanju. Ovo su dobronamerne reforme, ali postoji veliki rizik da
e takve reforme proizvesti nenamerne ili ak neeljene posledice. Njihovu implementaciju treba paljivo
nadgledati, a moda e biti potrebno i neko dodatno prilagoavanje.
40.
albeni sistem se nalazi u samom sreditu problema koje Srbija ima u smislu kvaliteta odluivanja.
Stopa oalbenih presuda je veoma visoka u proseku, kao i stopa
Neki sudovi prikazuju stope
ukinutih presuda nakon albe. Stope takoe znaajno variraju u
oalbenih odluka i preinaenih
razliitim vrstama sudova i lokacijama. Neki sudovi prikazuju stope
presuda koje su duplo vee od
oalbenih odluka i preinaenih presuda koje su duplo vee od
proseka susednih sudova, bez
proseka susednih sudova, bez prihvatljivog objanjenja. albe iz
prihvatljivog objanjenja.
osnovnih sudova ka viim sudovima (poznate kao mala apelacija) se
ne prate dobro u sistemu i, nakon analize, moe se rei da su upravo ove albe posebno alarmantne. Uoena
41.
30
Odlaganje gonjenja se u Srbiji obino naziva princip oportuniteta.
18
nepravednost sistema, u kombinaciji sa nedostatkom ujednaenosti i doslednosti, ohrabruje korisnike suda

da podnose albe. Podsticaji advokata moda takoe imaju ulogu u poveanju broja albi. Istovremeno, nivo
poverenja u albeni sistem meu korisnicima suda je veoma nizak. Sa pozitivne strane, izgleda da nedavne
proceduralne izmene uvedene radi smanjenja sukcesivnih albi (poznato kao recikliranje predmeta)
funkcioniu. Ipak, apelacione sudije (bez obzira na manji broj predmeta) i dalje vraaju predmete u niu
instancu na ponovno suenje ee nego to je to potrebno, umesto da zamene oalbenu odluku svojom
presudom. Preveliki broj ponitenih presuda duplira obim posla, naduvava broj predmeta i nastavlja sa
nedoslednom praksom, jer ne uspeva da prui adekvatne smernice sudovima nie instance. VKS planira da
unapredi ujednaenost u primeni zakona kroz itav niz mera, ukljuujui Komisije za sertifikaciju. Ovakvi
napori treba da budu prioritetni i uveani kroz osnovne mere za poveanje kvaliteta, to bi vremenom moglo
da dovede do smanjenja albene stope.
U meuvremenu, korupcija ostaje izazov za sprsko pravosue. Srbija zaostaje za zemljama
lanicama EU i susednim zemljama u svim uporedivim indeksima o
Pored davanja mita, oko 19
percepciji korupcije u pravosuu. Korisnici suda priznaju da se
procenata korisnika navodi
uputaju u koruptivne radnje kako bi progurali svoje
povlaenje
veza kako bi uticali na
predmete.31Podmiivanje sudskog osoblja je naizgled ee nego
sudove.
podmiivanje sudija, koji se verovatno oslanjaju na suptilnije
metode. Pored davanja mita, oko 19 procenata korisnika navodi povlaenje veza kako bi uticali na sudove.
Takva neformalna sredstva se ee koriste kako bi uticali na postupak, a ne na sam ishod postupka, to znai
da bi unapreena transparentnost i efikasnost u obradi predmeta smanjila mogunost zloupotrebe. Davanje
poklona je takoe esto i uglavnom se ne proverava. Ankete ukazuju da se percipirana rasprostranjena
korupcija u sistemu smanjuje. Meutim, poverenje javnosti u Prekrajnim sudovima opada.
42.
Percepcija sudijske nezavisnosti u Srbiji je i dalje niska. Znaajan deo sudija (25 procenata) i tuilaca
(33 procenata) navode da pravosudni sistem nije nezavisan, u
25 procenata sudija, 33 procenata
poreenju sa 50 procenata u javnom i poslovnom sektoru i 56
tuilaca i 56 procenata advokata
procenata advokata. Isti stav se ogleda u looj poziciji Srbije na
navodi
da sistem pravosua u Srbiji
rang listama vezanim za nezavisnost pravosua prema razliitim
nije nezavisan.
globalnim indeksima. Naime, percepcija o nezavisnosti pravosua
belei pogoranje u odnosu na 2009. godinu, to umanjuje
kredibilitet sistema, kao i poverenje korisnika u sistem.
43.
31
Oko 10 procenata korisnika sudova navode da im je traeno mito kada su imali posla sa sudom. Brojke o prijavljenoj korupciji su
verovatno znaajno umanjene.
19
ii.
Preporuka 9:
Poboljati organizacione metode radnih grupa koje donose nacrt politike i zakona u vezi s pravosuem.
Zahtevati da radne grupe odrede ciljeve politike i opcije, analiziraju fiskalni i operativni uticaj opcija
politike i pripreme detaljnu implementaciju planova za sprovoenje reformi.32
Obezbediti standardni opis zadataka za radne grupe, uz pratee liste za proveru za predsedavajue
radnih grupa. Obezbediti da radne grupe jasno iskau precizne ciljeve politike i kriterijume. (MP
kratkorono)
Zahtevati da radne grupe analiziraju uzroke ranijih neuspeha politike, koristei sistemske podatke,
ankete i procene praznina izmeu slova zakona i zakona u praksi. Zahtevati da sve radne grupe
sprovedu fiskalnu i operativnu analizu predloenih reformi ii opcija politike. Preporuke zasnovati na
dokazima. Obezbediti da nacrt zakona, koji predlae svaka radna grupa, obuhvati i procenu trokova
implementacije. (MP kratkorono)
Obezbediti da svaka radna grupa ukljui u svoj sastav specijalistu za sastavljanje zakona kako bi se
obezbedila doslednost i potpunost u donoenju zakona. Sprovesti obuku o sastavljanju zakona i
tumaenju. (MP, PA srednjerono)
Pripremiti implemetacione planove za objavljivanje i poetak novih zakona i politike i angaovati PA
da organizuje sveobuhvatnu obuku o novim zakonima za sudije, tuioce i osoblje suda. (MP, PA
kratkorono)
Objaviti informacije o reformama u medijima i na veb sajtovima sudova i MP kako bi se graani i
korisnici sudova obavestili. (MP, VKS kratkorono)
Preporuka 10:
Sprovesti osnovne mere za poboljanje kvaliteta. Standardizovati formate za uobiajene sudske
procedure, ukljuujui i kreiranje ablona i kontolnih lista.33 Preporuka CCJE je da se usvoje uproeni i
standardizovani formati za dokumenta za pokretanje i voenje sudskogpostupka.34 Poetne forme se mogu
kreirati brzo i uz relativno mali troak. Obuka moe biti sastavni deo ve postojeih programa.
Kreirati i zahtevati od sudova da koriste standardizovane templejte i forme uobiajenih postupaka i
procesa, koristei iskustva Osnovnog suda u Vrcu. (VKS srednjerono)
Obezbediti obuku o njihovom korienju za sudije, tuioce i osoblje suda kako bi se poboljala
doslednost u procesuiranju predmeta (VKS, PA srednjerono)
Upoznati korisnike suda i profesionalce pravne struke. (VKS srednjerono)
Preporuka 11:
Organizovati pilot programe u prekrajnim, osnovnim i viim sudovima za posebna odeljenja, ukljuujui i
posebno odeljenje za sporove male vrednosti u osnovnom sudu s usmerenim procedurama.35 Ove
preporuke bi se mogle realizovati srednjeorono uz relativno mali troak.
Proceniti izvodljivost formiranja odeljenja za sporove male vrednosti u osnovnim sudovima. Ukoliko
se pokae izvodljivim, krenuti s jednim brojem pilot programa i pratiti rezultate. Podrati odeljenja
putem podstreka, kao to su nagrade i priznanja ili uzimati u obzir pri evaluaciji u unapreenju, kako
bi se privukle visokokvalitetne sudije i osoblje. Ustanoviti usmeravajue procedure i smernice koje
mogu da slede stranke koje se same zastupaju. (MP, VSS, VKS kratkorono i tekue)
32
Ova preporuka jeu skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3.3: analiza rezultata
sprovoenja pravosudnih zakona i njihova izmena u skladu sa rezultatima analize; strateka smernica 1.3.4: analiza rezultata
sprovoenja materijalnih i procesnih zakona (ZKP, ZPP, Zakon o izvrenju i obezbeenju, itd.).
33 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua2.7.4: unaprediti metodologiju
pisanja presuda i postii jednoobraznost na tom planu (kroz poetnu i stalnu obuku na PA).
34 Videti Miljenje br. 6 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2004) o pravinom suenju u razumnom roku.
35 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.4.1: izmene u normativnom
okviru koje se odnose na posebnu karakteristiku prava na sluajnog (prirodnog) sudiju u predmetima iz posebnog postupka i na
mogunost derogacije od automatskog rasporeivanja predmeta kada se primeni program za reavanje starih predmeta.
20
Osnovati radnu grupu da identifikuje koja je to vrsta predmeta koja bi imala koristi od posebnog
procesuiranja, obuhvatajui npr. i predmete koji se odnose na porez i carinu u prekrajnim sudovima
i rodno nasilje i prevaru u osnovnim i viim sudovima. Analizirati pouke dobijene iz privrednih
sudova. (MP, VSS srednjerono)
Doneti pilot programe u sudovima radi testiranja efikasnosti posebnih postupaka. Pratiti rezultate.
(MP, VSS srednjerono)
Preporuka 12:
Implementirati i proiriti postojee planove VKS na promovisanju jednobraznosti i jasnoe sudskih
odluka.36 To bi pospeilo kvalitet i percepciju pravinosti u skladu sa preporukama CCJE i Magna karte sudija
za poboljanjem kvaliteta, dostupnosti i jasnoe u donoenju odluka. Konsolidovanje predmeta je
kratkorono, a ostalo je srednjerono. Ove preporuke zahtevaju relativno minimalne trokove.
Obezbediti smernice i obuku za sudije i u prvoj i u apelacionoj instanci o tome kako da zdruuju
srodne predmete. (VKS, PA kratkorono)
Razviti standardizovaniji pristup u pisanju presuda i obuiti sudije kako da primenjuju taj pristup.
(VKS, PA srednjerono)
Organizovati seriju razgovora/seminara s predsednicima sudova radi diskusije o goruim pitanjima
zakona i prakse (VKS kratkorono)
Osnovati forume institucionalnih korisnika sudova na lokalnom nivou za svaki osnovni sud (policija,
tuilatvo, socijalne slube, advokati, itd.). Odravati periodine sastanke da bi se obezbedila
delotvorna koordinacija predmeta (primeniti iskustva iz Osnovnog suda u Zrenjaninu). (VKS
kratkorono)
Prikupiti podatke o osuujuim presudama po sudu i deliktu; izvriti poreenje po vrsti predmeta i
lokaciji suda. Obezbediti obuku radi smanjenja razlika u praksi donoenja osuujuih presuda. (VKS
srednjerono)
Sainiti tabele osuujuih presuda kao referentnog vodia tuiocima kada podiu tube. Aurirarti i
elaborirarti podatke periodino. (RJT srednjerono)
Doneti uputstva o bitnim oblastima pravne tematike (VSS, PA dugorono)
Preporuka 13:
Poboljati statistiko izvetavanje o albama (ukljuujui podatke koji se odnose na potvrene odluke,
preinaene ili vraene niem sudu na ponovno odluivanje). Kombinovati analizu rezultata s paketom
obuke i podstreka za sudove i sudije radi promovisanja kvaliteta u donoenju odluka.37 SE preporuuje da
treba preduzeti korake ka spreavanju zloupotrebe pravnih lekova nakon donete presude. Poboljano
izvrenje e obeshrabriti albe putem smanjivanja podstreka advokatima i/ili strankama da odlau konanu
presudu.38 Ove preporuke bi se mogle realizovati srednjerono uz relativno mali troak.
Ujednaiti statististike podatke o albama na odluke osnovnih sudova kako bi se omoguilo
praenje male i velike apelacije i analiziranje razlika. Povezati sisteme za upravljanje predmetima
sudova kako bi se omoguilo praenje predmeta kroz sve albe, srodne predmete i zakljuivanje.
(VKS, MP srednjerono)
Uzeti u obzir evidenciju o albama za sudije i tuioce ponaosob u procesu evaluacije i unapreenja.
(VSS, DVT srednjerono)
Prilagoditi norme produktivnosti apelacionih sudija tako da se nagrade oni koji odluku nieg suda
zamenjuju svojom odlukom umesto da je vraaju niem sudu na ponovno odluivanje. Obezbediti
obuku apelacionim sudijama o implementaciji nedavnih procesnih reformi koje zahtevaju od sudija
da preinauju odluke prilikom druge albe. (VKS, PA srednjerono)
36
Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua2.7: Jednobraznost sudske prakse.
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.7.1: unapreenje normativnog
okvira u smislu regulisanja harmonizacije ukoliko sudske odluke preciznije definiu ulogu VKS u ovoj oblasti, kao i u smislu pune
harmonizacije sa odlukama ESLjP i praksom drugih relevantnih meunarodnih institucija.
38 Preporuka Komiteta ministara br. R (84) 5, Princip 7.
37
21
Pripremiti i sprovesti obuku po onim pitanjima koja utiu na poveanje broja albi, ukljuujui i ona
koja se tiu ESLJP39 (VKS, PA - kratkorono)
Pristanak na mirno poravnanje izmeu drave i stranaka u kolektivnom reavanju predmeta pred
ESLjP. (MP srednjerono)
Preporuka 14:
Razraditi visokoprofilisanu kampanju radi jaanja kvaliteta i borbe protiv korupcije u administrativnim
slubama sudova, ukljuujui i donoenje planova za monitoring integriteta.40 Donoenje planova
integriteta, standarda i formiranje radnog tima se moe obaviti kratkorono, a druge preporuke
srednjerono, sve uz relativno mali troak. Monitoring, obuka i podizanje javne svesti treba da bude stalan
proces.41
Pripremiti i sprovesti obuku za sudije, strune saradnike i osoblje suda o cilju i sadrini planova
integriteta. Doneti planove integriteta za sve sudove i tuilatva. Dostaviti vaea pravila u vezi s
primanjem poklona i obezbediti relevantnu obuku. (Agencija za borbu protiv korupcije sa VSS,
sudovi, tuilatva kratkorono)
Formirati radni tim za razmatranje poboljanja uinka i integriteta u prekrajnim sudovima u vezi s
kojima je javno poverenjeznatno opalo od 2009. godine a to je imalo uticaja na veliki broj stranaka.
(VKS kratkorono)
Nastaviti sa sprovoenjem periodinih anketa fokusirajui se na iskustvima korisnika suda u vezi s
korupcijom. Osnaiti metodologiju ankete i proiriti anketu kako bi se dobili detaljniji i puniji
odgovori koji e pruiti informacije buduim antikorupcijskim reformama u okviru pravosua.
(Sudovi, Agencija za borbu protiv korupcije srednjerono)
Ciljne intervencije koje e se baviti najee zapaenim oblicima korupcije, kao to je sitno mito
sudskog osoblja. (VSS, VKS, MP srednjerono)
Kreirati PR informacije na veb sajtovima i u brourama sudova u vezi sa zakonom i politikom po
pitanju davanja poklona. (VSS, DVT kratkorono)
Preporuka 15:
Podii kapacitete sistema radi realizacije i nadzora nad alternativama krivinom gonjenju u itavoj zemlji
kako bi se obezbedio jednak tretman svih osumnjienih u itavoj Srbiji.42Ove preporuke se mogu realizovati
srednjerono. Angaovanje dodatnog osoblja i jaanje automatizovanog sistema za obradu podataka u
tuilatvima(SAPO) e zahtevati umerene trokove, dok ostali napori ne iziskuju vee trokove.
Razmotriti kako nedavno uvedeni prekrajni nalozi mogu da se upotrebe za odmeravanje
alternativnih sankcija umesto novane kazne. Obezbediti obuku za prekrajne sudije o primeni
alternativnih sankcija. (prekrajni sudovi kratkorono)
Proiriti broj kancelarija Poverenike slube na svih 26 oblasti viih sudova radi nadzora nad
primenom odlaganja krivinog gonjenja. Angaovati dodatno pomono osoblje u kancelarijama
Poverenike slube kako bi se obezbedilo praenje ispunjenja uslova zaodlaganje krivinog gonjenja,
naroito kod sankcija popravne mere, kao to je drutveno korisni rad. (Poverenika sluba; RJT
kratkorono do srednjerono)
39
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua2.7.3: praenje sudske prakse
ESLjP i drugih relevantnih meunarodnih institucija, obezbeujui da njihove odluke budu analizirane, organizovane i dostupne
javnosti; Strateka smernica 3.2.3: dalje poboljanje poetnog programa obuke u PA; Strateka smernica 4.1.3: izmene normativnog
okvira u smislu graanske odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije.
40 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.1.1: Monitoring realizacije
planova integriteta u pravosuu koji su u potpunosti prilagoeni pravosudnom sistemu, kao i njihovog poboljanja.
41 Takoe videti preporuke za poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
42 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.1: ira implementacija
pojednostavljenih procesnih formi i instituta, kao to su sporazum o priznanju krivice, implementacija principa oportuniteta kod
krivinog gonjenja i upuivanje stranaka na alternativne metode za razreenje sporova (kao to je medijacija) kad god to zakonski
okvir dozvoljava.
22
Usmeriti proces za sporazum o priznanju krivice davanjem veih ovlaenja zamenicima javnog
tuioca da mogu da ponude sporazum o priznanju krivice u predmetima koji ispunjavaju kriterijume
koje je odredilo RJT. (RJT srednjerono)
Pripremiti i sprovesti program obuke za zamenike javnog tuioca o procesuiranju sporazuma o
priznanju krivice i predmeta s odlaganjem krivinog gonjenja. (RJT, PA srednjerono)
Proiritu primenu alternativnih sankcija, posebno u prekrajnim predmetima. (prekrajni sudovi,
Poverenika sluba srednjerono)
Prikupljati podatke od tuilatava o odlaganju krivinog gonjenja i sporazumima o priznanju krivice i
o svim problemima i zastojima. Doneti dodatna uputstva o odlganju krivinog gonjenja i stimulisati
proaktivnije napore za rehabilitacijom. (RJT srednjerono)
U automatizovani sistem za obradu podataka u tuilatvima (SAPO) dodati prikupljene podatke u
vezi s odlaganjem krivinog gonjenja i sporazumima o priznanju krivice; ukljuiti broj odlaganja i broj
ponuenih sporazuma, krivine prestupe, mesto i razloge odbijanja sporazuma od strane suda. (RJT
srednjerono)
23
Rezime osnovnih injenica >> Pristup
c. Pristup uslugama pravosua

i.
Osnovne injenice
Finansijska pristupanost sudskih usluga je najozbiljnija prepreka pristupu uslugama pravosua u

Srbiji. Sudske takse i naknade za advokate su znaajne ako se uporede sa prosenom zaradom u Srbiji.
Reavanje ak i najjednostavnijih predmeta je finansijski nepristupano za mnoge. Graani daju sve od sebe
da izbegnu sudove: skoro 63% opte populacije navodi da, ukoliko imaju spor za koji smatraju da treba da
bude reen na sudu, oni e ipak pokuati da izbegnu sud; strah od trokova je najea prepreka. Vie od
polovine ispitanih korisnika sudskih usluga smatra da su sudski trokovi u njihovom predmetu bili preterani.
Cenovnici sudskih taksi i naknada za advokate su takoe veoma sloeni, pa je korisnicima usluga suda teko
da procene verovatne trokove.43
44.
Nedovoljna pristupanost uslugama pravosua takoe ima negativan efekat na poslovnu klimu.
Vie od jedne treine kompanija sa nedavnim iskustvom u sudskim predmetima navelo je da je sudski sistem
velika prepreka za njihove osnovne poslovne aktivnosti, a dodatnih 30% navodi da smatra sudove umerenom
preprekom. Poslovni sektor takoe navodi da su im sudovi u sve veoj meri nedostupni zbog visokih sudskih
taksi i advokatskih nadoknada. Male kompanije su posebno suoene sa izazovom u kretanju kroz sudski
sistem, ukljuujui visoke trokove, komplikovane procedure, duga odlaganja, neadekvatno izvrenje i stalnu
izmenu zakona i propisa.
45.
Meutim, daljim ispitivanjem pokazalo se da to nisu apsolutni trokovi ve percipirana vrednost za

novac, koja predstavlja prepreku za pristup pravdi. Iako se sudski korisnici ale na trokove (a one koji nisu
korisnici upravo trokovi spreavaju u korienju sudskih usluga),
Vie od jedne treine kompanija sa
Anketa o percepciji pravosua u Srbiji prikazuje rezultate koji
nedavnim iskustvom pred sudovima
ukazuju da su nedavni korisnici sudskih usluga koji su bili zadovoljni
navode da sudski sistem
kvalitetom pruene usluge u dalekoj manjoj meri smatrali trokove
predstavlja veliku prepreku za
preteranim.44 Ovi podaci stoga ukazuju da bi unapreenja u
njihove osnovne poslovne
kvalitetu i efikasnosti u pruanju usluga mogla da poboljaju pristup
aktivnosti. Dodatnih 30 procenata
pravdi, kroz uveanu percipiranu vrednost za novac kod
navodi da su sudovi umerena
potencijalnih korisnika suda, a istovremeno bi se povealo
prepreka.
zadovoljstvo korisnika.
46.
Advokati igraju veoma vanu ulogu u usmeravanju korisnika sudova kroz sistem, ali struktura
njhovih tarifa nije usklaena sa evropskom praksom i stvara negativne podsticaje koji podrivaju pristup
pravdi i efikasnost i kvalitet u pruanju usluga.45 Graani koji sami sebe zastupaju u sporovima teko
samostalno prolaze kroz sistem bez postojanja laikih formata,
Advokatske tarife su preterano
kontrolnih listi ili praktinih vodia, pa stoga ne iznenauje
visoke i nisu u skladu sa evropskom
injenica da imaju manje anse za uspeh. Advokati su plaeni po
praksom.
roitu ili podnesku, to ih ohrabruje u otezanju sporova. Tarife su
odreene na osnovu propisane Advokatske tarife, koja zabranjuje da se tarife umanjuju vie od 50% od
propisanih. Ovakav aranman nije u skladu sa evropskom praksom.46 Propisane tarife u Srbiji su takoe
prenaduvane i nerealne, a u praksi mnogi advokati naplauju manje od propisanog minimuma, jer tarife
47.
43
Tu je i maksimalni iznos sudskih taksi, koji naruava podsticaje kroz ohrabrivanje korisnika suda da se ukljuuju u nemeritorne
postupke u predmetima velike vrednosti.
44 75 procenata korisnika suda koji su prijavili nizak kvalitet usluga takoe su prijavili i prekomerne trokove; dok 29 procenata
korisnika koji su naveli visok kvalitet usluga nije smatralo da su trokovi preterano visoki.
45 71 procenat graana sa iskustvom pred sudovima smatra da trokovi povezani sa angaovanjem advokata predstavljaju
nepremostivu prepreku za pristup pravosudnom sistemu.
46 Evropski sud pravde je utvrdio da obavezna minimalna tarifa predstavlja krenje Ugovora EZ. Dalje, 42 od 47 zemalja obraenih u
izvetaju CEPEJ-a dozvoljavaju slobodne pregovore izmeu advokata i klijenata.
24
prelaze iznos koji su korisnici spremni da plate. Advokati koje imenuje drava (poznati kao advokati po
slubenoj dunosti) mogu biti imenovani da zastupaju siromane klijente, ali postoje problemi u vezi
mehanizama putem kojih se oni biraju i nedostatka kontrole kvaliteta.
Oslobaanje od plaanja sudskih taksi je dostupno za siromaniju populaciju, ali je implementacija
ove mogunosti nasumina, to dovodi do nedoslednog pristupa pravdi za siromaniji deo populacije.
Znanje javnosti o programu o oslobaanju od plaanja sudskih taksi je veoma ogranieno. Ne postoje
smernice niti standardizovane forme koje bi sudije koristile prilikom oslobaanja od plaanja, a njihove
odluke prolaze bez nadzora. Akteri iznose da neki predsednici sudova nezvanino ohrabruju svoje sudije da
ne odobravaju oslobaanje od plaanja taksi, poto takse predstavljaju izvor prihoda za sudove. Oslobaanje
od plaanja taksi moe da unapredi pristup pravdi u nekim oblastima, ali bez podataka uinak ovog
mehanizma ne moe biti nadgledan.
48.
Programi pravne pomoi se obezbeuju preko nepotpune i rascepkane mree slubi irom zemlje.
Optinski centri za pravnu pomo pokrivaju oko jedne treine teritorije zemlje i oko polovinu ukupne
populacije Srbije. Ipak, veina graana nije upoznata sa postojanjem bilo kakvih besplatnih pravnih usluga u
njihovoj optini.
49.
Trenutno su u toku reforme za proirenje pravne pomoi u skladu sa praksom EU kroz pruanje
primarne pravne pomoi (pravne informacije i preliminarni saveti) i sekundarne (pravno zastupanje) za
siromane i neke osetljive grupe. Iako su ciljevi ove reforme za svako divljenje, postoji veliki rizik da e ovi
zakoni, kao i neke reforme prethodnih godina, biti mrtvoroeni
Bez paljivog planiranja fiskalnih i
ukoliko se paljivo ne isplaniraju fiskalne i operativne implikacije ili
operativnih implikacija ili u sluaju
aranmani za implementaciju budu nedovoljno definisani. Pored
slabih aranmana za
vie godina odugovlaenja kroz radne grupe, jo uvek je prisutna
implementaciju, postoji rizik da
zabrinutost oko poslednjeg nacrta zakona. Postojei nacrt zakona
predloeni Zakon o besplatnoj
stvara pristrasnost u korist sekundarne pravne pomoi, koju bi
pravnoj pomoi bude mrtvoroen,
prvenstveno pruali advokati, dok je malo toga uraeno na
kao i druge reforme u prethodnim
podsticanju primarne pravne pomoi koju bi pruale organizacije
godinama
civilnog drutva, optinski centri za pravnu pomo i pravni fakulteti.
Ipak, efikasno pruanje primarnih pravnih usluga e verovatno doneti najveu korist u smislu poveanja
pristupa pravdi za najvei broj graana Srbije, a ta usluga bi mogla da bude pruena uz mnogo manje
trokove. Kada je re o primarnoj pravnoj pomoi, vano e biti da se osigura adekvatno finansiranje i
dosledno pruanje usluga u celoj zemlji. U meuvremenu se predlozi za sekundarnu pravnu pomo mogu
paljivije razmatrati. Takoe je potrebno odrediti tarifu za naknadu pruaocima usluga, za primarnu i
sekundarnu pomo. Na osnovu prethodne analize, naknade za ovakve usluge bi trebalo da budu daleko nie
od trenutne advokatske tarife.47 Takoe e biti potrebno uspostaviti mehanizme osiguranja kvaliteta, a ovo
je jo jedna oblast koja podrazumeva visok rizik tokom implementacije.
50.
Dok nedavni zakonski amandmani nastoje da promoviu medijaciju, problemi njene primene su i
dalje prisutni. Veinom zbog prethodnih neuspenih reformi, svest o medijaciji je ograniena meu
sudijama, advokatima, sudskim osobljem i korisnicima sudova. Meu onom populacijom koja je upoznata sa
uslugama medijacije, mali broj smatra da bi takav mehanizam bio korisno sredstvo za reavanje sporova.
Potrebna je znaajna inicijativa u vidu iskoraka prema potencijalnim korisnicima suda, zajedno sa
intenzivnom obukom za sudije, tuioce, advokate i osoblje suda. Potrebno je ugraditi dalje podstreke u
institucionalni okvir kako bi se motivisalo njeno korienje i integracija u sudski sistem.
51.
47
Bie potrebna dalja analiza kako bi se osiguralo da aranmani za pruanje usluga pruaju dovoljan podsticaj za pruanje visoko
kvalitetnih usluga bez naduvavanja trokova ili stvaranja poremeaja na tritu.
25
Svest o zakonu i praksi je ograniena, ak i meu profesionalcima. Sudije, tuioci i advokati ulau
velike napore da istrauju i budu u toku sa novim zakonima, predmetima, procedurama i praksama. Pre
2014. godine, jedinu pravnu bazu podataka konsolidovanog
Stalne izmene zakona i oskudna
zakonodavstva su odravale privatne kompanije na osnovu
dostignua reformi u Srbiji
plaanja pretplate. Mali broj sudova objavljuje svoje sudske
zajedno doprinose spreavanju
odluke, tako da je pristup takvim odlukama ogranien ak i meu
javnosti da razume svoja prava i
sudijama. Sa pozitivne take gledita, Slubeni glasnik je nedavno
obaveze, kao i nain ostvarivanja
pokrenuo besplatnu online bazu podataka, a to bi trebalo da
tih prava na sudu.
unapredi pristup zakonodavstvu. Napori usmereni ka podizanju
svesti i izgradnji kapaciteta meu profesionalcima da sprovode pravna istraivanja bi mogli da donesu
znaajne rezultate u smislu doslednosti prakse u celokupnoj nadlenosti.
52.
Svest o zakonima i praksi je jo vie ograniena u javnosti. Stalne izmene zakonodavstva i oskudna
dostignua reformi zajedno doprinose spreavanju javnosti da razume svoja prava i obaveze, ili naina na
koji ta prava moe da ostvari na sudu. Poslovni sektor navodi da pristup zakonima i este izmene zakona i
propisa izazivaju nesigurnost koja utie na njihove poslovne aktivnosti. Potrebno je sprovoenje obimne
komunikacije sa javnou i podizanje svesti o pravnim reformama u javnosti, posebno meu potencijalnim
korisnicima suda. Trenutni korisnici suda takoe ulau velike napore da dou do informacija vezanih za
njihove predmete. Postoje primeri iz Hrvatske i drugih zemalja koje su uvele sudske portale, to bi moglo da
se primeni i u Srbiji, kako bi se omoguilo korisnicima sudova da dou do informacija vezanih za njihove
predmete na nain koji je u skladu sa zakonima o privatnosti podataka.
53.
ene drugaije doivljavaju pravosudni sistem u odnosu na mukarce i to na nekoliko naina. ene
ee navode, u odnosu na mukarce, da su usluge pravosua nedostupne. Mnogo vie od mukaraca, ene
smatraju da su advokatske tarife previsoke. ene se takoe ee suoavaju sa preprekama u pristupu
pravosuu i neefikasnostima u pruanju pravosudnih usluga, jer imaju vee anse da budu stranke u
odreenim vrstama predmeta, kao to su sporovi oko starateljstva i rodno zasnovano nasilje, to istie
specifine probleme koji se odnose na procesnu zloupotrebu i odlaganje.
54.
Jednak pristup za osetljive grupe predstavlja specifian izazov. Veina ispitanih graana smatra da
je pravosue jednako dostupno svima, bez obzira na starost, socijalno-ekonomski status, nacionalnost,
invaliditet i jezik. Meutim, oni graani koji su stariji od 60 godina, ili ive u ruralnim podrujima ili imaju
najnii stepen obrazovanja smatraju da je pravosudni sistem posebno nepristupaan, ukazujui da su ciljane
intervencije opravdane. Lica s intelektualnim i mentalnim zdravstvenim problemima susreu se sa velikim
preprekama u procesu u kojem im se oduzima pravna sposobnost. Pripadnici romske zajednice, izbeglice i
interno raseljena lica takoe navode nisku svest o njihovim pravima, kao i zabrinutost vezanu za pravian
tretman pred sudom. Kada je re o ovakvim grupama, postoji dobar razlog za irenje informacija relevantnim
organizacijama civilnog drutva i voama zajednica o funkcionisanju pravosua i osnovnim zakonskim
pravima. Iskustva LGBT populacije su malo drugaija: iako deluje da su oni vie upueni u svoja zakonska
prava od gore pomenutih grupa graana, oni oklevaju da podnose predmete pred sudom zbog straha od
odmazde i percepcije diskriminacije.
55.
26
ii.
Preporuka 16:
Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se omoguilo korisnicima da procene verovatni troak.
Eliminisati maksimum za sudske takse. Standardizovati proces osobaanja od plaanja sudske takse. 48
Implementacija ove preporuke e biti u skladu sa standardima EU i dobrom meunarodnom praksom.49
Poetni koraci se mogu sprovesti u kratkom roku uz male do umerene trokove.
Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se lake shvatili verovatni sudski trokovi. Eliminisati
maksimum od 80.000 RSD za sudske takse i eliminisati sudske takse za krivine predmete po
privatnoj optunici. (MP srednjerono)
Obezbediti laiki tip informacije onlajn i u vidu tampane broure o predvidivim trokovima i trajanju
postupka kako bi potencijalni korisnici suda mogli da lake procene trokove svog predmeta. (MP
srednjerono)
Usvojiti i objaviti standarde za odobravanje osloboenja od plaanja takse i kreirati standardizovan
formular za podnoenje zahteva za oslobaanje od plaanja takse, kao i formular za odluku o
oslobaanju koji e koristiti svi sudovi. (MP, VKS kratkorono)
Zahtevati od osoblja da u postojee rubrike u AVP-u unose podatke o zahtevima i odlukama za
oslobaanjem od plaanja takse. Vremenom, pratiti podatke o oslobaanju od takse kako bi se
obezbedilo pridravanje standarda. (MP, sudovi kratkorono)
Preporuka 17:
Eliminisati cenovnik advokatskih usluga kako bi se omoguila trina konkurencija za pruanje pravnih
usluga. Doneti ekonominiji cenovnik advokatskih usluga koji bi se primenjivao samo za pravne usluge
dravi (npr. usluge pravne pomoi i za advokate postavljene po slubenoj dunosti). Razmotriti naputanje
modela plaanja po roitu.50 CCJE savetuje da se honorar advokata ne odreuje tako da stimulie
nepotrebne procesne korake.51Evropski sud pravde je miljenja da obavezni minimalni honorar predstavlja
povredu Sporazuma EK. U 42 zemlje, koje prati CEPEJ (Evropska komisija za efikasnost pravosua), honorari
advokata se slobodno ugovaraju.52Neki od ovih koraka e iziskivati mali do umeren troak, ali e svakako vie
nego mnogo znaiti uteda pri prelasku s plaanja po roitu na plaanje po predmetu za advokate koje
postavlja sud.
Eliminisati tarifu advokata i dozvoliti advokatima da slobodno ugovaraju svoje honorare s klijentima.
Doneti nie tarife honorara za pravne usluge koje se pruaju dravi (videti nie), koji takoe moe da
poslui kao osnova za odreivanje trokova. (MP srednjerono)
Periodino aurirati liste Advokatske komore radi pruanja informacija o procesu izbora advokata po
slubenoj dunosti i obezediti te spiskove svim relevantnim uesnicima. Pojasniti proces imenovanja
i ponovo uspostaviti, odnosno aktivirati deurnu telefonsku liniju Advokatske komore za upuivanje
advokata. Pruiti informacije strankama kako da uloe albu protiv advokata po slubenoj dunosti.
(MP, Advokatske komore kratkorono)
Zahtevati od sudskog osoblja da unose podatke o imenovanju advokata po slubenoj dunosti u
postojee rubrike u AVP-u. Pratiti korienje imenovanja advokata po slubenoj dunosti po vrsti
predmeta, ishodu, stopi oalbenosti i vremenu potrebnom da se donese odluka. Uporediti s
podacima gde advokati nisu postavljeni po slubenoj dunosti. Vremenom, koristiti te podatke za
48
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua2.5.2: Definisanje kriterijuma za
odreivanje praga siromatva (u cilju oslobaanja ili smanjenja sudskih taksi i smanjenja novanih kazni u krivinim i prekrajnim
predmetima).
49 Videti Mere za delotvornu primenu Bangalorkih principa sudijskog ponaanja, koje je usvojila Grupa sa sudijski integritet (bez
datuma).
50 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1; Definisanje strukture
standardizovanog sistema pravne pomoi putem ustanovljavanja normativnog okvira i uspostavljanja institucionalne podrke.
51 Ovo je u skladu s Miljenjem CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom vremenskom roku.
52 Videti Evaluacioni izvetaj CEPEJ-a, 2014 (na osnovu podataka iz 2012.). Samo Kipar, Nemaka, Slovenija i UK-Severna Irska
spreavaju slobodno ugovaranje honorara.
27
pruanje informacija buduim reformama imenovanja po slubenoj dunosti. (MP, Advokatske

komore kratkorono do srednjerono)
Pruiti informacije strankama kako da uloe albu protiv advokata po slubenoj dunosti. Ojaati
mehanizme kontrole kvaliteta za advokate po slubenoj dunosti. (sudovi, advokatske komore
dugorono)
Razmotriti da li treba proiriti obavezno postavljenje advokata po slubenoj dunosti u odreenim
predmetima (poznato kao obavezna odbrana). (MP dugorono)
Preporuka 18:
Utvrditi kao prioritet donoenje adekvatno finansiranog i ekonominog Zakona o besplatnoj pravnoj
pomoi (ZBPP) koji e proiriti krug prualaca usluga i ograniiti trokove drave. 53 Meunarodni standardi
utvruju pravo na branioca radi zatite osnovnih prava, a ECHR zahteva odbranu potpomognutu od strane
drave za siromane stranke kada je u pitanju interes pravinosti. Ovaj zakon treba doneti kao prioritet, a
njegova primena moe poeti srednjerono. Potencijalni znatniji trokovi se mogu ograniiti ukoliko se prate
sledee preporuke:
Utvrditi kao prioritet donoenje nacrta ZBPP. Obezbediti da se adekvatna panja pokloni operativnim
i fiskalnim implikacijama nacrta zakona. Odrediti cenu i obezbediti finansiranje za usluge primarne
pravne pomoi i osigurati da njome bude pokrivena itava teritorija zemlje. Obezbediti finansiranje
za implementaciju bilo kojih irih ovlaenja predvienih zakonom. (MP, Ministarstvo finansija
kratkorono)
Doneti tarifu advokatskih usluga za kompenzaciju prualaca usluga primarne i sekundarne pravne
pomoi. Razmotriti mehanizam plaanja po kojem klijenti dobijaju vauere za usluge pravne pomoi i
imaju mogunost izbora svog pruaoca usluga. (MP kratkorono)
Zaduiti jednu radnu grupu u okviru MP da isplanira i nadzire poetak primene novog zakona. Doneti
propise. Obezbediti obuku za pruaoce usluga. Ustanoviti predloeni mehanizam kontrole kvaliteta i
relevantne protokole. (MP srednjerono)
Obezbediti jednostavne informacije o sudskim postupcima u vidu pamfleta i na vebsajtu, ukljuujui i
uputstvo za procenu sudskih i advokatskih trokova i kako uloiti albu protiv advokata. (MP
srednjerono)
Dostaviti informacije javnosti o raspoloivosti usluga pravne pomoi. (MP srednjerono)
Prikupljati i analizirati podatke o korienju pravne pomoi, ukljuujui najee vrste predmeta,
optereenost poslom i koliko su korisnici zadovoljni pruaocima usluga. (MP srednjerono)
Preporuka 19:
Poboljati usluge za stranke koje se same brane, ukljuujui jednostavne formulare i kontrolne liste za
korisnike suda, kao i broure i vodie za laike o osnovnim zakonima i postupcima. 54 Bolje informacije mogu
da omogue strankama da lako prolaze kroz sistem i bez advokata, na taj nain poboljavajui pristup
pravosuu i efikasnost u pruanju usluga.
Kreirati rubrike u AVP-u za prikupljanje podataka o broju stranaka koje zastupaju same sebe, vrsti
njihovih predmeta, ishodu i vremenu potrebnom za donoenje odluke. Zahtevati od osoblja da unosi
te podatke. Vremenom, upotrebiti te podatke za stvaranje ciljanih intervencija radi podrke
strankama koje se same zastupaju. (MP kratkorono)
Nadovezujui se na iskustva Osnovnog suda u Vrcu, kreirati kontrolne liste uobiajenih postupaka za
korisnike suda i nairoko je objaviti. (sudovi kratkorono)
Kreirati informacije za laike za vrste predmeta koji se najee vode (ili bi mogli) bez advokata,
ukljuujui i uputstva, tabele i grafikone s informacijama. (MP srednjerono)
53
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1: Definisanje strukture
standardizovanog sistema pravne pomoi putem utvrivanja normativnog okvira i ustanovljavanja institucionalne podrke.
54 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1: Definisanje strukture
28
Ustanoviti/poboljati registar srodnih profesionalnih aktera, kao to su izvritelji, medijatori i privatni

belenici, ukljuujui njihovu strunost, lokaciju, jasan opis naknade, albeni postupak i pokrenute
disciplinske postupke i izreene novane kazne protiv tih pojedinaca. U registar izvritelja ukljuiti
kalkulator za procenu verovatne naknade za izvritelja (slino kalkulatoru za sudsku taksu). (MP,
Komora izvritelja kratkorono)
Preporuka 20:
Operacionalizovati novi Zakon o medijaciji, stimulisati korisnike suda i profesionalce da se odlue za
medijaciju i pratiti rezultate. Sprovesti intenzivnu obuku za profesionalno osoblje o medijaciji i dostaviti
informacije potencijalnim korisnicima suda.55 CCJE prepoznaje bitnu ulogu sudija i advokata u
sporazumnom poravnanju.56 Od drava lanica EU se zahteva da obezbede obuku i kvalitet medijatora, kao i
poverljivost medijacije. Mada se neki od ovih koraka mogu brzo preduzeti, ovo je veliki poduhvat koji
zahteva znatno vreme, novana sredstva i politiku volju da se ostvari. U cilju davanja stimulansa medijaciji,
struktura advokatskih honorara mora da se promeni od naplate po roitu ka naplati za pravne usluge i
reavanju predmeta.
Doneti standard kvaliteta za medijatore i ustanoviti registar ovlaenih medijatora. (MP
kratkorono)
Podii svest javnosti o medijaciji putem vebsajtova, broura i javnih glasila. Uvesti samotest o
medijaciji, koristei iskustva iz Holandije, tako da stranke mogu da odrede da li e imati koristi od
medijacije. (MP kratkorono)
Ustanoviti zvanian program medijacije pri sudu u svim osnovnim i viim sudovima, kao i standarde
za odreivanje koji su to predmeti pogodni za medijaciju.57Pootriti zahteve za poverljivou
medijacije, zahtevajui da sudije koji rade kao medijatori ne mogu i suditi u istom predmetu i da se
sudijama koji sude u predmetu moe jedino dostaviti potvrda o neuspenosti medijacije, a ne iz kojih
razloga nije dolo do sporazuma. (MP,VSS srednjerono)
Obezbediti podstreke za potencijalne korisnike medijacije, ukljuujui:
o Advokate: obezbediti dotiranu, slojevitu obuku radi upoznavanja advokata s medijacijom, kao i
onih koji se odlue da postanu medijatori. Zahtevati od medijatora koji su dobili dotiranu obuku
da prue odreeni broj besplatnih medijacija. Uvesti sistem ko-medijacija i mentorstva radi
jaanja medijatorskih sposobnosti. (MP, Advokatske komore srednjerono)
o Sudije: sprovesti obuku i odtampati material za predsednike sudova i sudije o prednostima i
mehanizmima medijacije. Raunati broj odluka donetih u medijaciji kao deo posla pojedinanih
sudija. (VSS, PA srednjerono)
o Javnost: uvesti pravnu pomo u medijaciju58 i obezbediti privremeni finansijski stimulans kroz
besplatne sate medijacije. Odrediti naknadu za medijaciju u manjem iznosu nego to je to sudska
taksa u parnici, to se odraava na niim sudskim trokovima nego u redovnoj parnici. Smanjiti
naknadu za medijaciju u predmetima male vrednosti kako bi ona bila vie u skladu sa sudskom
taksom zate predmete. (MP srednjerono)
Stvoriti delotvoran sistem za upuivanje na medijaciju i upravljanje njome, ukljuujui: a) kriterijume
za izbor predmeta; b) procedure za izbor medijatora; c) statistiki monitoring i izvetavanje; i d)
koordinaciju aktivnosti izmeu sudova, stranaka i medijatora. (VSS srednjerono)
55
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.3: uspostavljanje efikasnog i
odrivog sistema razreenja sporova putem medijacije, unapreenjem normativnog okvira i sprovoenjem postupka standardizacije i
akreditacije poetnih i specijalnih programa obuke za medijatore, kao i promovisanjem alternativnih metoda razreenja sporova.
Ustanovljavanje registra licenciranih medijatora u skladu s unapred odreenim kriterijumima.
56 Miljenje CCJE br. 6 (2004) i 16 (2013). Takoe videti: De Pala, Giuseppe and Mary B. Trevor, eds., EU Mediation Law and Practice,
Oxford University Press, 2012.
57 Npr., graanska materija, razvodi i/ili starateljstvo, i medijacija rtva/poinilac u maloletnikim predmetima.
58 14 evropskih zemalja prua pravnu pomo za predmete medijacije. Zavrni izvetajCEPEJ-a o evaluaciji (na osnovu podataka iz
2012. godine), bez datuma, tabela 8.2.
29
Preporuka 21:
Znaajni predmeti, konsolidovani zakonski propisi i informacije o otvorenim i reenim predmetima da
budu slobodno dostupne onlajn.59Implementacijom ove preporuke doie do pribliavanja nekolicini ciljeva
CCJE.60 Veina ovoga se moe postii srednjerono uz umereni troak.
Obezbediti informacije za javnost o sudskim postupcima preko vebsajta suda i broura i putem
javnog servisa radija i televizije. Poeti s informacijama o procesuiranju prekrajnih predmeta za koje
graani kau da je dostupno najmanje informacija, a za njima postoji najvea potranja. (MP, VSS
kratkorono)
Objaviti konsolidovane zakonske propise onlajn, s besplatnim pristupom sajtu. Za zakonske propise
koji se najee koriste, pruiti dodatne komentare. (Narodna skuptina, Slubeni glasnik
srednjerono)
Obezbediti da stranke u tekuim predmetima mogu da pristupe osnovnom registru i kaledaru roita
u svom predmetu na vebportalu, primenjujui iskustva dobijena iz Hrvatske. (VSS, MP
srednjerono)
Kao to je reeno u poglavlju o IKT resursima, doneti zajednike standarde prema kojima odluke
apelacije treba staviti na javni vebsajt. (MP, VKS srednjerono)
Preporuka 22:
Kreirati informacije u laikom formatu koje su posebno namenjene ugroenim grupama.61 CEPEJ iznosi da
17 evropskih zemalja obezbeuje specijalne informacije za etnike grupe u skladu s preporukama CCJE62i
koracima ka poboljanju opaanja javnosti o nepristrasnosti sudija63. Isto tako, pruanje informacija ciljnim
grupama moe se obaviti kratkorono do srednjerono uz mali troak.
Sainiti laike formate pravnih informacija posebno skrojene za ugroene grupe, obuhvatajui manje
obrazovane korisnike suda, Rome i interno raseljena lica. (VSS kratkorono)
Sudske materijale, ukljuujui i vebsajtove, pisati i na drugim jezicima osim srpskom u skladu s
evropskim standardima za pruanje informacija na drugim jezicima. (MP srednjerono)
Organizovati programe obuke o jednakom i nediskriminatornom postupanju za sudije i sudsko
osoblje. (VSS, PA srednjerono)
Razmotriti mogunost osnivanja slube za rtve kriminala, primenjujui iskustva drava lanica EU.
(MP srednjerono)
Sprovesti javnu kampanju za podizanje svesti o ulozi i pravu na sudskog tumaa. (MP dugorono)
59
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.9.2: poboljati transparentnost
rada pravosua formiranjem PR kancelarija, info-pultova i sveobuhvatnih vebsajtova.
60 Miljenje CCJE br. 14 (2011), Pravosue i informacione tehnologije (IT); Miljenje br. 6 (2004) o Pravinom suenju u razumnom
vremenskom okviru. Takoe videti Magnukartu sudija (osnovni principi) o pristupu pravosuu.
61 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.6: poboljanje normativnog
okvira na osnovu rezultata procene koja se odnosi na pristup pravosuu ugroenih i marginalizovanih grupa.
62 Miljenje br. 7 (2005) o pravosuu i drutvu.
63 Zavrni izvetaj CEPEJ-a o evaluaciji, 2014. godine (na osnovu podataka iz 2012. godine), str. 86.
30
Upravljanje I rukovoenje
Unutranji uinak: upravljanje i rukovoenje resursima u

pruanju usluga
Nie je dat kratak prikaz osnovnih ustanovljenih injenica i preporuka za unutranje funkcionisanje
sistema pravosua u Srbiji, kao to je izmereno prema pokazateljima i evrospkim standardima i prikazano u
Okviru uinka koji je dogovoren s akterima.
56.
a. Upravljanje i rukovoenje
i.
Osnovne injenice
Delotvorno upravljanje pravosudnim sistemom ometeno je zbog tekoa u merenju uinka

sistema. Podaci su rasejani po razjedinjenim informacionim sistemima, a uz to sa prazninama, preklapanjima
i nedoslednostima. Prikupljanje podataka se najvie vri runo, to
U sistemu ne postoji nijedna jedina
oduzima mnogo vremena ljudskim resursima i podlono je
jedinica rukovoenja u
grekama. Izvetaji esto nisu skrojeni po meri potreba
pravosudnom sistemu Srbije koja je
rukovoenja, tako da ne pruaju adekvatne informacije u procesu
u stanju da dokumentuje kakav je
donoenja odluka. Analitiki kapaciteti irom sektora su
uinak sistema, niti da iskoristi
neadekvatni, tako da je temelj za odluke rukovodstva slabaan. U
podatke da identifikuje oblasti gde
sistemu ne postoji nijedna jedina jedinica rukovoenja koja je u
je potrebno da se uinak unapredi.
stanju da dokumentuje kakav je uinak sistema, niti da iskoristi
podatke da identifikuje oblasti gde je potrebno da se uinak unapredi. Sistemu nedostaje jedinstvena vizija o
tome kako dobar uinak treba da izgleda, a ni o okviru uinka oko koga akteri treba da se ujedine kako bi
odredili ciljevi. Shodno tome, vrlo je teko rukovoditi sistemom u pravcu rezultata.
57.
Delotvornost stratekog rukovoenja je ograniena. Usvajanje Nacionalne strategije za reformu

pravosua (NSRP) za period 2013-2018. godine i njenog Akcionog plana predstavlja znaajno polazite za
srpsko pravosue. Njihov sadraj je sveobuhvatan, a napredak je postignut u nekoliko polaznih taaka.
Meutim, Akcioni plan je moda preambiciozan i bie ga teko realizovati u vremenskom okviru od 5 godina.
Takoe, NSRP se u mnogome fokusira na donoenje zakona, vie nego na delotvorno sprovoenje postojeih
zakona i novih zakona kako bi dolo do promene ponaanja na terenu. Ipak, ovo drugo je vaniji zadatak i on
zahteva vie jedan organizacioni i rukovodei pristup nego legalistiki. NSRP i Akcionom i planu takoe
nedostaje jasan fokus o tome kako e reforme uticati na korisnike suda, koji treba da budu krajnji korisnici
reformi. Komisija za implementaciju Strategije postoji, ali nema plan rada i svoj sekretarijat i ne upravlja
implementacijom reforme. Tu je stvoren vakuum, tako da se ne zna ko od mnogih fragmentovanih aktera
zapravo vodi reformu sistema ili deluje u pravcu poboljanja uinka. U najboljem sluaju, Srbija bi do 2018.
godine mogla da usvoji relevantne zakone, ali se ponaanje nee promeniti i uinak se nee popraviti na
terenu.
58.
itav niz kljunih funkcija rukovoenja i upravljanja se trenutno prebacuje izmeu raznih tela. U
prolosti, te funkcije su gotovo u potpunosti bile poverene MP. U
Bitno je da se Savet/Vee
pomalo nedosledno, i bez nekog redosleda, realizovanoj tranziciji
adekvatno pripremi za svoju novu
ka veoj odgovornosti VSS i VKS, dolo je do izvesne fragmentacije,
ulogu do kraja 2015. godine.
preklapanja i preobilnosti, to je omelo delotvorno rukovoenje
sistemom uinka. Za dalje puno prenoenje odgovornosti, bitno je da se Savet/Vee adekvatno pripremi za
svoju novu ulogu do kraja 2015. god.
59.
Ogranieni upravljaki kapaciteti u Savetu/Veu ometaju njihovu sposobnost da se suoe s

buduim izazovima. I Savet i Vee su doneli organizacioni plan i preduzeli korake ka njegovoj realizaciji. Oni
60.
31
su u stanju da upravljaju samo svojim najosnovnijim potrebama. Administrativna kancelarija VSS je ve

prilino brojna, ali na mnogim pozicijama sedi nie administrativno osoblje i pravnici koji usko posmatraju
svoju ulogu. Savetu/Veu nedostaju upravljaki kapaciteti koji bi delovali u pravcu poboljanja uinka u
itavom sektoru. Npr, nijedna institucija trenutno nema sistem za evaluaciju ili reorganizaciju radnog procesa
iako e taj posao biti od kljunog znaaja za poboljanje produktivnosti sistema.
Interna organizacija u sudovima mora da se popravi ukoliko sistem hoe da dostigne i odri vii
nivo uinka. Do danas, Savet/Vee je malo uradio na proceni da li je interna organizacija svakog suda i
tuilatva optimalna. Nisu raene analize o tome kako organizacione razlike utiu na produktivnost ili na
druge aspekte uinka. Savet/Vee ne vri reorganizaciju procesa u cilju breg proizvoenja visokokvalitetnog
autputa uz manje napora i uz manje trokove. Sudski poslovnik daje iroka uputstva, ali je zastareo. Sadanji
napori na auriranju sudskog poslovnika se usko fokusiraju na minimalne zahteve za usaglaavanjem s novim
procesnim zakonima, ukazujui da e reforme tek da donesu znaajne koristi kroz pojednostavljenje i
modernizaciju procesa. Pojedini predsednici sudova koriste svoj vlastiti sistem na osnovu line inicijative ili
uz donatorsku podrku. Jednostavan sistem ponderisanja predmeta bi pomogao da se ujednai broj
predmeta i upravlja obimom posla, ali se jo mnogo toga moe uraditi kroz delotvorni monitoring podataka
iz postojeih sistema.
61.
U okviru svakog suda, sposobnost rukovoenja predsednika suda je od velike vanosti za uspeh.
Akteri iznose da uinak pojedinanog suda u mnogome zavisi od entuzijazma i volje predsednika suda da
reava probleme rukovoenja. Meutim, veina predsednika
sudova nije prola kroz obuku o upravljanju/rukovoenju i malo je
Vee korienje izvetaja o
inicijativa koje stimuliu moderni i proaktivni pristup rukovoenju.
upravljanju iz raznih sistema
Sudovima nedostaje specijalizovano osoblje za pomo u
upravljanja predmetima, posebno
upravljakim zadacima i esto nemaju osnovna upravljaka
analize lista starosti predmeta, bilo
sredstva/instrumente. Vee korienje izvetaja o upravljanju iz
bi od velike pomoi.
raznih sistema upravljanja predmetima, posebno analize lista
starosti predmeta, bilo bi od velike pomoi. Svaki od predsednika sudova s veim uinkom je ad hoc
obrazovao mali rukovodei tim strunih profesionalaca srednjeg nivoa koji mu pruaju podrku u voenju
suda. Izgleda da ovaj model dobro funkcionie i moe se replicirati. Predsednici sudova se retko meusobno
sastaju, a mogli bi da imaju velike koristi od takvih diskusija usmerenih ka razmeni informacija, stvaranju
ideja i repliciranju inovacija.
62.
Sutinski zadatak tela za upravljanje i rukovoenje je da se obezbedi odgovarajui miks sistemskih

resursa kako bi se omoguio uinak. U Srbiji, ni MP ni Savet/Vee nisu razvili kapacitete da zajedniki
razmatraju i programiraju resurse. To je dovelo do meavine resursa koja sada nije adekvatan da dovede
sistem u saglasnost sa zahtevima za pridruenje EU. Stalna fragmentacija pogorava ovaj problem
rezultirajui u suboptimalnoj koordinaciji i upravljanju resursima, kao i planiranju resursa. Kada postoji
zajedniki stav, onda se otkriva velika neobjektivnost u vezi s novim pozicijama za sudije i saradnike poto
prekopotrebnim propisima o ostalim resursima nije dat dovoljan prioritet. U cilju omoguavanja
transformacije, miks resursa treba da da prednost troenju na IKT, infrastrukturu, obuku i inovacije, uz
smanjivanje trkova za veliki fond plata, naroito sudija i niskokvalifikovanog pomonog osoblja. To zahteva
itav niz dobro odmerenih odluka rukovodeih i upravljakih tela.
63.
Mehanizmi za upravljanje integritetom i sukobom interesa nisu u stanju da u potpunosti reavaju

percipirani nedostatak integriteta u pravosudnom sistemu. Srpska tehnologija nasuminog rasporeivanja
predmeta dobro funkcionie u smislu smanjenja predvidljivosti raporeivanja pojedinanih predmeta
pojedinim sudijama. Meutim, ne koriste svi sudovi ovu funkciju, a i oni predsednici sudova koji je koriste
relativno esto je prenebregavaju. Ne postoji odgovarajua tehnologija za nasumino rasporeivanje
predmeta u tuilatvima. Planovi integriteta su sainjeni samo za neke delove pravosua. Formalna pravila o
64.
32
davanju poklona sudijama, tuiocima i osoblju su jasna. Ipak, davanje poklona i dalje opstaje. Pritube su
brojne, ali retko se zvanino ulau. Pouke izvuene iz pritubi ne ukljuuju se sitematino u proces reforme.
ii.
Preporuka 23:
Jasno definisati upravljaku strukturu, organizaciju i ciljeve Saveta/Vea i podii njihove kapacitete
rukovoenja kako bi izvravali svoje tekue zadatke i pripremili se za preuzimanje dodatnih funkcija. 64
Zbog kratkog vremena koje je preostalo do predvienog prenoenja ovih funkcija 1. januara 2016. godine,
mnoge od ovih preporuka e zahtevati promptnu implementaciju. Troak za ove stavke je relativno mali, uz
tekui troak ukoliko se uposli generalni direktor.
Zaokruiti definicije Saveta/Vea o njihovim procesu rada i internim pravilima; formirati pododbore
ili druge naine odreivanja odgovornosti lanova. (VSS, DVT kratkorono)
Izmeniti Ustav i relevantne zakone u skladu s preporukama Venecijanske komisije i CCJE kako bi se
zatitila nezavisnost Saveta/Vea i sudova u pogledu postavljenja i unapreenja u pravosudnom
sistemu.65 Pri tome, razmotriti da se pravila o zameni celokupnog Saveta/Vea svakih pet godina
zamene s rotacijskim izborom, to bi pomoglo ouvanju korporativne memorije. (MP, VSS, DVT,
Skuptina srednjerono)
Razmotriti uvoenje generalnog direktora u Savet/Vee koji bi obezbeivao rukovodei nadzor, na
osnovu opisa poslova i zadataka koji zahtevaju prethodno menadersko iskustvo. (VSS, DVT
srednjerono)
Preporuka 24:
Stvoriti stalnu strateku i operativnu plansku funkciju u pravosuu radi prikupljanja i analize podataka i
planiranja unapreenja procesa.66 CCJE jasno istie da cilj prikupljanja podataka treba da bude evaluacija
pravosua u irem kontekstu,67 a da donoenje procedura za prikupljanje podataka, evaluacija rezultata,
njihovo objavljivanje kao povratne informacije, monitoring i procedure kasnijeg praenja (follow-up) treba
da budu pri jednoj nezavisnoj instituciji u okviru pravosua.68 Veina ovih preporuka bi trebalo da se realizuje
kratkorono kako bi se obavile pripreme za prenos odgovornosti sa MP. Prikupljanje podataka i izvetavanje,
funkcije stratekog i operativnog planiranja e se razviti srednjerono. Stvaranje kapaciteta za ispunjenje
ovih funkcija e zahtevati stalne i potencijalno visoke trokove za osoblje.
Definisati plan rada za implementaciju strategije Komisije. (Komisija kratkorono)
Prilagoditi Okvir uinka Funkcionalne analize u usmeren okvir tipa deborda (dashboard) radi
praenja uinka sistema, s malim brojem (max. 10) kljunih pokazatelja uinka da bi najverovatnije
uticali na poboljanje uinka. (Komisija, MP srednjerono)
Razmotriti revidiranje Akcionog plana NSRP kako bi vei fokus bio na delotvornom poetku i
realizaciji manjeg broja reformi koje bi najverovatnije poboljale uinak sistema iz perspektive
korisnika suda. Identifikovati merljive ciljeve. Pratiti i dokumentovati rezultate, naroito na planu
efikasnosti. (MP, VSS, DVT, Komisija kratkorono)
64
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: Analiza i podela
nadlenosti izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane, u smislu nadlenosti; Strateka smernica 1.3.1: Jaanje
profesionalnog kapaciteta VSS i DVT za analizu rezultata reforme (upoljavanje eksperata odgovarajuih profila u administrativnim
kancelarijama, razvijanje sistema za prikupljanje podataka, obuka lanova VSS i DVT na polju analitike, statistike i stratekog
planiranja).
65 Videti npr. Miljenje CCJE br. 10 (2007), koje kae da perspektivni lanovi saveta (vea) pravosua, bilo da su to sudije ili nesudijski
lanovi, ne treba da budu aktivni politiari, poslanici, lanovi izvrne vlasti ili uprave. To znai da ef drave, ako je na elu Vlade, niti
bilo koji ministar, mogu biti lanovi Saveta/Vea pravosua. Svaka drava treba da donese posebne propise u ovoj oblasti.
66 Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3: jaanje analitikih kapaciteta za
strateko planiranje u VSS i DVT.
67 Tj. ukljuujui interakciju pravosua sa sudijama i advokatima, pravdom i policijom, itd.
68 Videti Miljenje CCJE br. 6 (2004).
33
Zahtevati od svih institucija da dostavljaju kratke i este aurirane podatke o napretku u odnosu na
ciljeve. Prenositi akterima osnovne rezultate, inicijative i promene u rezultatu. (VKS, VSS, DVT
kratkorono)
Preporuka 25:
Pojaati kapacitet sektora da sistematino analizira optereenost poslom i odredi delotvorni miks resursa
radi postizanja ciljeva politike.69 Usvojiti jednostavnu metodologiju za ponderisanje.70 Poveanje broja
sudija i sudskog osoblja radi reavanja pitanja uinka nije delotvorno bez ozbiljnije procene potreba sistema.
Ove aktivnosti treba da ponu u najkraem roku i da stalno traju.
Analizirati postojei broj predmeta na osnovu izvetaja rukovodilaca u sistemima upravljanja
predmetima. Preneti predmete iz vie zaposlenih sudova u oblinje manje zaposlene sudove kada je
to uputno i po mogustvu u ranim fazama postupka. (VKS srednjerono)
Prikupiti i analizirati podatke o tome kada je i zato nasumino rasporeivanje predmeta van snage.
Dopuniti podatke iz nasumino rasporeenih predmeta s analitikim izvetajima iz sistema
upravljanja predmetima kako bi se izjednaila distribucija predmeta po vrsti i starosti. (HJC, SCC
kratkorono)
Finalizirati pojednostavljenu metodologiju ponderisanja predmeta, primenjujui pouke iz USAIDovog pilot prjekta SPP. (VSS, VKS srednjerono)
Vremenom fino doterivati ponderisanje predmeta kako bi se neprestano unapreivala alokacija
resursa u cilju zadovoljenja potreba (VSS dugorono)
Formirati jedinicu za planiranje, analitiku, i statistiku u okviru Saveta/Vea s obuenim osobljem koje
je sposobno da prikuplja i analizira podatke o uinku sudova. Ovu jedinicu zaduiti da se bavi
funkcijom planiranja i analize politike, usredsreujui se na kljunim oblastima uinka.
Saraivati sa zaposlenima u budetskom delu i ostalim rukovodeim osobljem kako bi se razmotrili i
ocenili relativni trokovi/koristi od predloga, analizirali trendovi, sainila scenarija tipa ta ako? i
procenio optimalni miks resursa. Pruati savete rukovodstvu o reformskim predlozima. (VSS, DVT
srednjerono)
Preporuka 26:
Dopuniti statistiku iz sistema za automatizovanu obradu podataka sa periodinim anketiranjem
korisnika.71 To su kao najbolji primer prakse uoili EK, CEPEJ i Meunarodni okvir za izuzetnost sudova i kao
vaan izvor informacija za pravosudni sistem. Ova mera nije sama po sebi skupa mada e moda biti
potrebna izvesna tehnika pomo da bi se doneo program i sredstva.
Sainiti anketu korisnika suda oslanjajui se na pouke steene u Anketi sa velikim brojem uesnika.
Finansirati ankete iz budeta VSS i DVT. (VSS, DVT srednjerono)
Periodino organizovati javne diskusije i/ili fokusne grupe s korisnicima na lokalnom nivou.
Pripremiti finalne upitnike za korisnike suda. Rezultate uzeti u obzir pri formulisanju politike. (VSS
srednjerono)
69
Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3: jaanje analitikih kapaciteta za
strateko planiranje u VSS i DVT; Strateka mera 1.3.1.2: jaanje kapaciteta VSS i DVT na polju stratekog planiranja i analitike.
70 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.1: jaanje profesionalnih i
administrativnih kapaciteta VSS i DVT za planiranje budeta pravosua (utvrivanje broja sudija, tuilaca i saradnikog osoblja
potrebnog pravosudnom sistemu, analiza kvantiteta posla i pravnih promena); Strateka smernica 5.1.1: ustanovljavanje efikasnog
sistema rasporeivanja sudija na osnovu principa ujednaavanja broja predmeta po sudiji, kao i na osnovu dodatnih kriterijuma
uzetih u obzir u procesu stvaranja nove sudske mree; potovanje principa da sudija moe biti premeten jedino u sud istog nivoa
koji preuzima nadlenost ukinutog suda; uvoenje sistema stalnog premetaja sudija (na dobrovoljnom osnovu u skladu s Ustavom i
sa adekvatnom stimulacijom), ukazujui posebnu panju reintegraciji sudija koji su vraeni na sudijsku funkciju nakon odluke
Ustavnog suda Srbije 2012. godine; ukidanje radnog mesta javnog tuioca samo ukoliko se to tuilatvo zatvorilo.
71 Ova preporuka je u skladu sa stratekmm merom Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.1.3.2: Redovne ankete se sprovode
kako bi se identifikovala neetika ponaanja sudija/tuilaca, u saradnji s drugim institucijama.
34
Preporuka 27:
Reorganizovati i usmeriti administrativne procese u sudovima i tuilatvima.72 Reorganizacija moe
rezultirati u efikasnijim sredstvima za korisnike i smanjenju pritiska na sudije i osoblje bez posledica po
kvalitet. Neke zadatke treba preduzeti kratkorono, ali sveukupni napori treba da budu stalni. Kada analitika
jedinica bude formirana, tekui trokovi e biti minimalni.
Znaajno proiriti sadanju inicijativu za revidiranjem Sudskog poslovnika. Identifikovati mogunosti
za reorganizovanjem i usmeravanjem procesa, ne samo za dovoenjem u sklad s nedavnim
zakonodavnim reformama, ve i ire za unapreenjem efikasnosti i kvaliteta procesa. (MP
srednjerono)
Formirati radnu grupu (sastavljenu od eksperata za poslovne procese, sudija i osoblja) da razmotri
oblasti gde bi reorganizacija procesa donela najvee koristi. (VSS, sudovi kratkorono)
Organizovati razgovore predsednika sudova kako bi se pokualo da se procesi inoviraju, da se
razmene problemi, nauene pouke i mogunosti repliciranja. (VSS, DVT u saradnji sa MP,
predsednicima sudova za sastanke na lokalnom nivou kratkorono)
Preporuka 28:
Smanjiti mogunosti za nastanak sukoba interesa. U potpunosti realizovati plan Radne grupe za
postupanje po pritubama i ojaati irenje informacija.73 Ukazivanje korisnicima suda na naine ulaganja
pritubi moe se brzo obaviti putem analize, srednjorono. Za kreiranje vebsajt prisutnosti, bie potrebna
umerena finansijska sredstva.
Zahtevati od predsednika sudova da koriste postojei softver za nasumino rasporeivanje
predmeta. Zahtevati od predsednika sudova da izvetavaju o primerima kada nasumino
rasporeivanje nije primenjeno uz navoenje razloga za tu odluku. Pratiti izvetaje. (VSS
kratkorono)
Kreirati rubrike u AVP-u za prikupljanje podataka o iskljuenju i izuzeu relevantnih lica (tj. sudija,
tuilaca, porotnika, vetaka, itd.) iz predmeta. Zahtevati od sudskog osoblja da unose podatke o
iskljuenju i izuzeu, a predsednici sudova da prate trendove. (VSS/VKS srednjerono)
Sprovesti iroku kampanju javnog informisanja kako bi se osnaila edukacija javnosti o sadrini i
metodima albenih i disciplinskih postupaka. (VSS kratkorono)
Povezati rezultate ishoda albi s evaluacijom, disciplinskim sistemom i sistemom za unapreenja za
sudije i tuioce. (VSS, DVT srednjerono)
Obezbediti obuku za predsednike sudova o njihovoj kljunoj ulozi u postupanju po pritubama.
Sprovesti disciplinski postupak protiv predsednika sudova koji ne postupaju po uloenim pritubama
ili ne postupaju po donetim zakljucima iz njih. (VSS srednjerono)
Preporuka 29:
Preneti informacije o sistemu uinka ciljnoj publici. Podizanje javne svesti bi osnailo poverenje javnosti i
borbu protiv stalnog negativnog izvetavanja o pravosuu i ukazalo na poboljanja u pruanju usluga u
skladu s Poglavljem 23.74 Trokovi su relativno mali.
Unaprediti analitiki sadraj godinjih izvetaja VSS i ukljuiti kratak prikaz u laikom formatu.
Godinjim izvetajima prikljuiti tabele sistemskih podataka, koje se mogu preuzeti (download), i
72
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.3: smanjenje pritiska na
sudije u smislu administrativnih i tehnikih poslova, koji oduzimaju znaajan deo njihovog vremena, time to e se oni dodeliti
administrativnom i tehnikom osoblju i strunim saradnicima uz obezbeivanje ujednaenih administrativnih i tehnikih procedura
kroz usvajanje relevantnih proceduralnih pravila, time jaajui sudski integritet.
73 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 4.2.2: Uspostavljanje
jedinstvenog sistema za prikupljanje, procesuiranje i analizu albi i pritubi na rad nosilaca sudijske funkcije.
74 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.9.1: Promovisanje rezultata
sudova i tuilatava, redovno izvetavanje o radu pravosua, spremnost da se odgovori na zahteve medija, kao i promovisanje
aktivnosti MP kroz strategiju komuniciranja s medijima/javnou; Strateka smernica 2.9.2; pobiljanje transparentnosti rada
pravosua putem osnivanja kancelarija za odnose s javnou, info-pultova i sveobuhvatnih vebsajtova.
35
koje e biti od koristi analitiarima i istraivaima. Ustanoviti listu imejl adresa za distribuciju eih
auriranih podataka o napretku. (VKS, VSS srednjerono)
Obezbediti detaljnije i razdvojene podatke u godinjim izvetajima tuilatva. (RJT srednjerono)
Razviti strategiju komunikacije radi objanjenja uloge i rada pravosua i implementacije NSRP kako
bi se popunila praznina koja postoji u opaanju iroke javnosti i korisnika suda. (MP kratkorono)
Obezbediti aurirane kratke prikaze najnovijih reformii njihovih implikacija za korisnike suda i
informisati ciljnu publiku o predloenim reformama koristei laiki format. (MP, Savet/Vee, VKS
srednjerono)
36
Upravljanje finansijskim resursima
b. Upravljanje finansijskim resursima

i.
Osnovne injenice
Sistem pravosua u Srbiji nije u nedostatku resursa, mereno i na per capita i kao udeo u BDP-u.
Godine 2012, rashod za sudove je bio 0,66% BDP-a, to je vie nego u bilo kojoj zemlji lanici EU koju prati
CEPEJ. Rashod za tuilatva je bio 0,11%,to je neznatno nie od proseka EU.
65.
Bilo koje poveanje pravosudnog budeta nije nimalo verovatno na srednje-dugoronom planu.
Srbija je suoena sa vrlo tesnom fiskalnom situacijom koju
Godine 2012, rashod za sudove je
karakterie duboka recesija i visok i rastui javni dug. Srpska Vlada
bio 0,66 % BDP-a, to je vie nego u
prepoznaje potrebu da pronae naine utede, ukljuujui i
bilo kojoj zemlji lanici EU koju prati
smanjenje fonda plata i dovodei javni sektor na pravu meru. Teko
CEPEJ.
bi bilo da se sektor bori za vie resursa, naroito ako se ima u vidu
nizak stepen efikasnosti i delotvornosti u korienju postojeih
resursa. Mogu se oekivati budetska umanjenja i sektor e verovatno morati da uradi vie sa manje,
ukljuujui i finansiranje inovacija putem uteda unutar paketa resursa.
66.
Sudovi se finansiraju delom iz sudskih taksi, a to predstavlja odreene mogunosti i znaajne

rizike. Godine 2013, sudovi su prikupili 10,22 milijardi RSD putem taksi.76 Meutim, nivo naplate je nizak i
sudovi uspevaju da naplate samo oko jedne treine dospelih taksi. Sudovi nisu dobro opremljeni da bi igrali
ulogu agencije za naplatu zbog nedostatka pravnih instrumenata za uterivanjem duga od nesavesnih
dunika77 i nedostatka tehnikih kapaciteta kako bi se posvetili naplati takse. Ono to zabrinjava je da prihod
od sudskih taksi opada, a uskoro e i ubrzano opadati.78 S neizbenim prelaskom usluga overe sa sudova na
private belenike, moe se oekivati da sudske takse opadnu i za 30% do sledee godine.79
67.
75
Budetsko planiranje i alokacija resursa nisu vezani za potrebe za pruanjem usluga. tavie,
zasnovano je na ranijim alokacijama inputa koje su retko
prilagoavane u smislu reagovanja na izvanredne dogaaje, kao to
Sudovi uspevaju da naplate samo
je reorganizacija sudske mree ili pod hitnim okolnostima koje
oko jedne treine dospelih taksi.
mogu da ugroze funkcionisanje pravosua. Alokacija resursa nije
zasnovana ni na kakvom predvianju broja predmeta ili objektivnim normama, te mehanizam alokacije
resursa ne daje podstek sudovima i tuilatvima za inicijativama ili mogunostima da poboljaju
ekonominost.
68.
Miks resursa favorizuje osoblje iznad svega. Ogroman

fond plata natkriljuje ostale rashode, ukljuujui i veoma potrebne
oblasti kao to su obuka, IKT i infrastruktura. Od 2010. do 2013.
godine, manje od 2,5% budeta sudskog sistema potroeno je na
kapitalne investicije, to je oko polovine proseka EU. S obzirom na
preku potrebu za irokim unapreenjem IKT i infrastrukture,
potrebno je vie znaajnih ulaganja. Ipak, ulaganja u kapitalne
69.
75
Od 2010. do 2013. godine, manje

od 2,5% budeta sudskog sistema
potroeno je na kapitalne
investicije, to je oko polovine
proseka EU.
Procenjuje se da blizu 43% ukupnog budeta za sudove dolazi od sudskih taksi. Nacrt uporedne analize budetiranja sudova, juni,
2013, Case Study Court Budgeting Practices in Serbia, Svetska banka, str. 12.
76 Trezor rasporeuje 40% svih naplaenih sudskih taksi za VSS, a 20% za MP. Ostatak ide u opti konsolidovani prihod i koristi se u
druge, nesrodne, svrhe.
77 Na osnovu zakonskih odredbi, sudovi ne mogu da odbiju roite u nekom predmetu ako sudska taksa nije plaena, niti mogu
zaraunavati kaznu za docnju ili kamatu. Stoga, esta je pojava da korisnici suda kasne ili izbegavaju plaanje.
78 Sudske takse su opale za 12% od 2010. do 2013. godine.
79 Na osnovu nezvaninih procena dobijenih od zvaninika suda.
37
projekte su spora zbog ogranienih kapaciteta nabavke i tako sredstva naznaena za kapitalne projekte se
uobiajeno realociraju na dodatne budetske procese.
Sudovi generiu velike i rastue docnje.80 Osnovni razlog za nagomilavanje docnji je loe planiranje u
procesu pripreme budeta i procesu reforme zakonodavstva. esto, nova zakonska regulativa stavlja pred
sudove i druge institucije vee zahteve za pruanjem usluga ili finansiranjem trokova pravnih postupaka.
Meutim, procene finansijskog i regulatornog impakta se ne vre i budeti se ne prilagoavaju. Docnje sve
vie utiu na pruanje usluga suda, ukljuujui i kanjenja u roitima. Takoe, docnje proizvode znaajnu
koliinu posla poto predsednici sudova i finansijska odeljenja rade u stalnoj situaciji krize upravljanja,
ukljuujui i upravljanje parnicom prema pruaocima usluga.
70.
Nedostatak automatizacije u procesuiranju zahteva za realokacijom finansiranja dovodi do

preterane budetske rigidnosti, to spreava sudove i tuilatva da finansiranje prilagode poslovnim
potrebama. Ta rigidnost nije zahtev Ministarstva finansija, ve VSS, DVT i MP kojima svima nedostaju ljudski i
tehniki kapaciteti za procesuiranje realokacije finansiranja, te ih
Budetska rigidnost bi se mogla
jednostavno odbijaju. Taj problem bi se mogao ublaiti modernijim
ublaiti modernijim sistemom i
sistemom i boljom koordinacijom meu akterima, u saglasnosti sa
boljom koordinacijom meu
Zakonom o budetu. Bez reavanja ovog problema, teko je videti
akterima, u saglasnosti sa
kako bi sektor mogao da doe do sredstava neophodnih da
Zakonom o budetu.
postigne transformaciju koja je potrebna za usaglaavanje sa
standardima EU.
71.
Podeljena nadlenost upravljanja i nedostatak jasne podele odgovornosti nad pravosudnim

budetom dovodi do problema u koordinaciji kod upravljanja finansijskim resursima. Budetska nadlenost
je podeljena izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane. Dok su Savet/Vee odgovorni za fond plata
za sudije i tuioce, MP je odgovorno za plate ostalog osoblja u sudovima i tuilatvima. Podela budetske
odgovornosti u drugim oblastima, kao to je finansiranje odravanja i kapitalnih investicija, nije jasno
definisana, to usporava napredovanje i ulaganja u veoma potrebne kapitalne projekte. Nadlenost nad
ostalim nefinansijskim stvarima, koje mogu da budu od veeg finansijskog uticaja, takoe je odvojena od
budetske nadlenosti, ukljuujui i odluke koje utiu na veliki fond plata.
72.
Finansijski sistemi su razjedinjeni i zastareli. Mnogobrojni sistemi finansijskog upravljanja

funkcioniu simultano i osoblje mora runo da vri unos i prenos podataka izmeu sistema. Pravosudnom
sistemu nedostaje jasna struktura trokova, a i vrlo malo informacija ima o pojedinanim trokovima ili
podacima koji bi povezali trokove i rezultate, to analizu trokova po predmetu ini izazovnom. Ne postoji
usaglaenost izmeu upravljanja predmetima i sistema raunovodstva, tako da deo za finansijsko upravljanje
nije u mogunosti da prui informacije procesu donoenja odluka niti da podri poboljanje uinka.
73.
ii.
Preporuka 30:
Poboljati kvalitet finansijskih podataka koji su potrebni donosiocima odluka za analizu uinka i
planiranje.81 Implementacija ove preporuke e pruiti predsednicima sudova, sudijama i rukovodiocima
80
Do kraja 2013. godine, kumulativne docnje su dostigle 3,8 milijardi RSD, premaujui ukupan budet javnog tuilatva.
Ova preporuka je u skladu sa stratekom smernicom 1.2.1: Snaenje profesionalnih i administrativnih kapaciteta VSS i DVT za
planiranje budeta za pravosue (odreujui broj sudija, tuilaca i pomonika potrebnog sistemu pravosua, analizu optereenosti
poslom i pravne promene).
81
38
informacije koje e im omoguiti vee i znaajnije angaovanje u sudskoj administraciji, u skladu s evropskom
praksom.82
Obezbediti meusobnu operativnost razliitih sistema finansijskog upravljanja i ustanoviti
centralizovanu bazu podataka sistema rukovoenja gde se finansijski podaci samo jednom unose, a
zatim se prenose ovlaenim korisnicima. (VSS, DVT, SCC, RJT, MP srednjerono)
Obezbediti da sistemi informacionog upravljanja budu u skladu s finansijskim i nefinansijskim
podacima o osnovnim poslovnim procesima (npr. kada se novi predmet unese u softver za
upravljanje predmetima, to treba da se odslika i u sistemu raunovodstva). (VSS, MP srednjerono)
Ne ii dalje sa razdvajanjem informacija, zahtevajui da bilo koja budua automatizacija ne
pogorava postojeu razdvojenost izmeu razliitih sistema. (MP - kratkorono)
Iskoristiti analitiki potencijal finansijskih podataka koji su ve prikupljeni, npr. razvijanjem
standardne metodologije za izraunavanje trokova po predmetu, i stimulisati sudove da poboljaju
ekonominost. (VSS, DVT, VKS, RJT, MP kratkorono)
Preporuka 31:
Osnaiti naplatu sudske takse. Razmotriti osnivanje jednog tela u sektoru koje e biti odgovorno za
naplatu sudske takse.83 Implementacija ove preporuke e doprineti boljoj naplati sudske takse i omoguie
sudovima da sa vie sredstava odgovore novonastalim potrebama.
Proceniti puni budetski impakt prenoenja slube overe sa sudova na private belenike. (pod
vostvom VSS, i MP - kratkorono)
Uzeti u razmatranje izmene Zakona o sudskim taksama i srodnim zakonima da bi se sudovima
omoguilo da zaraunavaju kamatu i kazne za kanjenje i mogunost nezakazivanja roita
nesavesnim dunicima pod odreenim uslovima. Proceniti fiskalni impakt. (VSS, VKS kratkorono)
Proceniti izvodljivost centralizovanja odgovornosti za naplatu svih sudskih taksi u jednoj
specijalizovanoj organizaciji. (pod vostvom VSS, sa MP i Ministarstvom finansija srednjerono)
Preporuka 32:
Osnaiti raunovodstvo finansijskih obaveza i rashoda sudova i tuilatava. 84 Poboljane procedure treba
da obezbede da kanjenja u registrovanju novih obaveza budu minimalizovana; i da su podaci o obavezama
tani, potpuni i lako uskladljivi s budetom i da budu raspoloivi donosiocima odluka.
Unutar raunovodstvenog okvira javnog sektora, osnaiti procedure za raunovodstvo finansijskih
obaveza i izvetavanje o njima od strane sudova i tuilatava. (MP sa VSS, DVT kratkorono)
Podnositi redovne izvetaje koji iznose podatke o obavezama prema budetu. (MP sa VSS, DVT
kratkorono)
Formirati radnu grupu koja e prikupljati i analizirati detaljne informacije o docnjama u okviru
sistema. (MP s predstavnicima odeljenja budeta i raunovodstva iz VSS i DVT kratkorono)
Na osnovu analize docnji, raditi s Ministarstvom finansija na reavanju postojeih docnji. (MP sa VSS,
DVT, Ministarstvom finansija srednjerono)
Identifikovati opcije za mogunost da sudovi i tuilatva budu informisani kada e se njihove docnje
naplatiti s rauna centralnih dravnih organa. (VSS, DVT, MP i Ministarstvo finansija kratkorono)
Preporuka 33:
Omoguiti sudovima i tuilatvima veu fleksibilnost da preusmeravaju sredstva u okviru svojih
82
Ovo se nalazi u: Evropska Povelja o statutu sudija, l. 1.6; Magna karta sudija (osnobni principi) Pristup pravosuu
itransparentnost, l. 22; Preporuka br. CM/Rec(2010)12, Savet ministara o sudujama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost, l. 4041.
83 Ova preporuka je u skladu sa stratekom smernicom 2.5.2: Definisanje kriterijuma za odreivanje praga siromatva (u cilju ukidanja
ili smanjenja sudskih taksi ili smanjenja novanih kazni u krivinim i prekrajnim predmetima).
84 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: Analiza i podela
nadlenosti izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane u smislu budetske nadlenosti.
39
pojedinanih budeta kako bi optimizirali korienje sredstava i smanjili docnje.85Ako se to realizuje, ova
preporuka bi poveala delotvornost izdvojenih sredstava i smanjila broj sluajeva kada sudovi moraju da
vrate neutroena sredstva zato to ekonomska klasifikacija sredstava nije odgovarala njihovim potrebama.86
Doneti transparentna pravila i procedure koje e omoguiti sudovima i tuilatvima da
preusmeravaju sredstva uz odobrenje Saveta/Vea ili MP, u skladu sa Zakonom o budetu. (VSS, DVT
sa MP kratkorono)
Postaviti kao prioritet blagovremeno procesuiranje zahteva za budetskom realokacijom i ustanoviti
vremenske standarde za taj proces. (VSS, DVT kratkorono)
Automatizovano podnoenje zahteva za ad hoc realokacijom od strane sudova i tuilatava svom
Savetu/Veu kako bi se minimiziralo optereenje tih tela da ona procesuiraju zahteve. (VSS, DVT,
sudovi srednjerono)
Preporuka 34:
Pojasniti podelu finansijske odgovornosti u kljunim oblastima budeta.87 Razjasniti definicije kapitalnih i
tekuih rashoda i jasno izneti koja institucija je odgovorna za svaki od tih rashoda. 88 Pojasniti podelu
finansijske odgovornosti izmeu sudova i tuilatva za trokove postupka. Unaprediti koordinaciju s
pruaocima usluga (tj. zatvorske ustanove, advokati, vetaci i izvritelji). Jasnoa i koordinacija bi poboljale
delotvornost alokacije sredstava od strane VSS, DVT i MP. Takoe bi se unapredila operativna efikasnost i
minimizirali nepotrebni prekidi, smanjile docnje i spreilo dupliranje i dvosmislenost izmeu sudija i
tuilatava.89
U oviru postojeeg regulatornog okvira, doneti transparentne kriterijume za definisanje i
razlikovanje kapitalnih i tekuih rashoda. Sektor pravosua ne mora da eka na sveobuhvatno
reenje u okviru Vlade o razlikovanju kapitalnih i tekuih rashoda, ve ukoliko su ovi drugi definisani,
sektor pravosua se moe prilagoditi bez pogoranja svog poloaja. (MP, Ministarstvo finansija
kratkorono)
Uneti ove definicije u propise kako bi bile vodilja za ciklus planiranja i izvrenja budeta u okviru
pravosua kako bi se spreilo dupliranje zahteva i kanjenje u izvrenju budeta. (VSS, DVT, MP uz
odobrenje od Ministarstva finansija kratkorono)
Formirati radnu grupu da pojasni podelu finansijske odgovornosti izmeu sudova i tuilatva za
trokove postupka za obavezni rashod koji se odnosi na krivinu istragu, tako to e ili prilagoditi
regulatorni okvir ili izdati obavezujue tumaenje. (VSS, VKS, DVT, RJT i MP uz uee Ministarstva
finasija/Trezora i Odbora za Pravosue Skuptine kratkorono)
85
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.1: jaanje profesionalnih i
administrativnih kapaciteta VSS i DVT za planiranje budeta za pravosue (utvrivanje broja sudija, tuilaca i saradnikog osoblja
potrebnog pravosudnom sistemu, analiza koliine posla i pravnih promena).
86 Ovo je u skladu s Evropskom poveljom o statutu sudija, l 1.6.
40
Upravljanje ljuckim resurskima
c. Upravljanje ljudskim resursima

i.
Osnovne injenice
Strateki pristup upravljanju ljudskim resursima (HR) nije oigledan u srpskom pravosuu. Da bi se
pravosuu omoguilo da se transformie u skladu s praksom EU, srpskom pravosuu je potreban obnovljen
fokus na uinak, produktivnost i ulaganje u ljudski potencijal.
74.
Srbija ima jednu od najviih stopa broja sudija prema broju stanovnika u celoj Evropi, zajedno sa
veoma visokom stopom broja osoblja prema broju sudija. Nedostatak planiranja i ogranienost
rasporeivanja resursa deliimino objanjavaju suboptimalan uinak sistema. Kljuni problem u upravljanju
ljudskim resursima su sledei:
a. Pozicije sudija, tuilaca i osoblja su samo dodate na prethodni broj radne snage na ad hoc nain, a ne
na osnovu objektivne potranje ili broja predmeta;90
b. Dopunjavanje radne snage je odreivano bez povezanosti s planom za racionalizaciju ukupnih
resursa;
c. U stvari, ne postoji nacionalna sudska ili tuilaka sluba. Zapoljavanje i postavljenja su na lokalnom
nivou, to stvara grupe ljudskih resursa u svakom sudu ili tuilatvu. Kada sudije, tuioci i dravni
slubenici jednom dobiju radno mesto, oni ne mogu bez
Srbija ima jednu od najviih stopa
pristanka biti premeteni iz sudova s niskom potranjom u
broja sudija prema broju
one s visokom potranjom, niti u druge institucije koje su
stanovnika
u celoj Evropi, zajedno
preuzele dunosti koje su ranije obavljali sudovi. Postoji
sa
veoma
visokom
stopom broja
malo mehanizama da se njihov pristanak intenzivira.
osoblja prema broju sudija.
d. Pored velikog broja postojeeg osoblja, mnogobrojno
osoblje na odreeno vreme i volonteri stvaraju radnu snagu u senci. Kau da su primljeni van
konkursa i da se njihov uinak uglavnom ne prati. Njihov neto doprinos izgleda da je marginalan i
njihovo prisustvo esto odvlai panju iskusnijeg osoblja od kljunih funkcija, a njihovo menjanje je
esto, to dovodi do gubitka korporativne memorije. Sve u svemu, radna snaga u senci
destabilizuje funkcionisanje suda, ometa planiranje integrisanih resursa i koi dugoroniju efikasnost.
e. Nema dovoljno finansiranja za podrku ostalih trokova (kao to je infrastruktura ili IKT), to bi dalo
bolju podrku ljudima da dostignu uinak vieg standarda. Nepotrebna rigidnost u alokaciji resursa u
okviru sektora spreava rukovodioce da ine pozitivne razmene izmeu ljudskih resursa i drugih
trokova (kao to je preusmeravanje uteda u upranjenim radnim mestima na pokrivanje trokova
obuke ili na operativne trokove).
75.
Odreivanjem odgovarajueg broja i pravilnim rasporeivanjem sudija, tuilaca i osoblja meu

sudovima i tuilatvima u skladu s brojem predmeta, poboljae se efikasnost pravosua i obezbediti
praviniji pristup javnosti. Odnos potranje/ponude ve ukazuje
Odnos potranje/ponude ve
na prekomeran broj radne snage, tako da ne treba vriti nova
ukazuje na prekomeran broj radne
sudijska postavljenja niti upranjena mesta treba popunjavati, sve
snage, tako da ne treba vriti nova
dok se broj sudija ne smanji osipanjem. Dalje, treba uvesti
sudijska postavljenja niti
zamrzavanje u veini oblasti radne snage i doneti plan za redukciju
upranjena mesta treba
radne snage, fokusirajui se na niskokvalifikovano pomono
popunjavati, sve dok se broj sudija
osoblje i osoblje pisarnice koje je ranije vrilo poslove overe.
ne smanji osipanjem.
Radna snaga u senci u vidu osoblja na odreeno vreme i
volontera treba da se smanji. Ljudski resursi, koji su ve u sistemu, treba da se efektivnije iskoriste i treba
ulagati u njihovu obuku. U meuvremenu, srpskom pravosuu su potrebni novi mehanizmi za odreivanje
76.
90
Sudijska postavljenja bi trebalo generalno razmatrati s velikom obazrivou, prepoznavajui injenicu da su sudije i tuioci trajna
investicija. Kada jednom budu postavljeni, teko ih je ukloniti ili premestiti; stvaraju velike pojedinane trokove u smislu plata,
dodataka, prateeg osoblja, itd .
41
odgovarajueg brojanog nivoa sudske radne snage, uzimajui u obzir koliinu posla, uinak i ciljeve
transformacije. Konsolidacijom odgovornosti za broj i raspored sudija, tuilaca i nesudijskog i netuilakog
osoblja znatno e se osnaiti planiranje resursa. Savet/Vee treba odmah da izgradi svoje kapacitete kako bi
se izvrio ovaj bitan zadatak.
Za alokaciju finansiranja izmeu pozicija, potreba radne snage i drugih inputa (npr, tehnologije)
potreban je znaajan zaokret u okviru ukupnog budetskog paketa. Sistemu je potrebno manje
niskokvalifikovanog pomonog osoblja, i treba da ukine sudije porotnike koji troe sredstva, a ne doprinose
pruanju usluga. Umesto toga, sistem treba da investira u specijalizovane analitike uloge, sudske i tuilake
saradnike, savetnike, menadere sudova, sekretare, planere, IT administratore i statistiare. Infrastruktura i
reorganizacija procesa su potrebni da se strunijim ljudima omogui da rade s viim standardom.
77.
Posebno, sudski i tuilaki sradnici/pomonici daju vaan doprinos uinku sektora i oni zasluuju
specijalnu panju u reformi ljudskih resursa. Sada, oni ne dobijaju nikakvu formalnu obuku i malo ima
mehanizama za njihovu objektivnu evaluaciju i unapreenje. Ipak, oni pruaju vanu podrku sudijama i
sudskoj administraciji u procesuiranju predmeta. Mnogi saradnici imaju nameru da rade na tim mestima
samo privremeno, u smislu odskone daske pre nego to postanu sudije ili tuioci. Ova aspiracija nije
realna (moda nikada i nije bila) u sistemu koji ve ima preveliki broj sudija, opadajui broj predmeta i
smanjenje nadlenosti. Ipak, njihove sposobnosti i korporativna memorija su dragocene za sektor.
Pravosudni sektor treba da stvori privlanu i izvodljivu karijernu putanju za saradnike s visokim uinkom koja
bi ih unapreivala do kljunih (nesudijskih) rukovodeih poloaja u sudu91 u novom sistemu koji vrednuje
srednji menadment. Takoe, treba obezbediti obuku i usavravanje kako bi se omoguilo ovim saradnicima
da svoje aspiracije usklade s modernim pravosuem.
78.
Radi se na unapreenju sistema za evaluaciju i disciplinu sudija. Pravila za evaluaciju sudija i

tuilaca su usvojena 2014. godine posle mnogo odlaganja. Iako je mogue da su ova pravila previe blaga i
nejasna, ona obezbeuju okvir za merenje uinka i mogu se osnaivati vremenom. Dalje je potrebno raditi na
povezivanju evaluacije s unapreivanjem i napretkom u karijeri. Treba uneti podstreke u oba sistema da bi se
sudije i tuioci stimulisali da razvijaju svoje sposobnosti kroz stalne obuke i da pokau evidenciju uinka.
Obrazovni program sa sudijama i tuiocima bi mogao da bude koristan za stimulisanje ove vrste kulturne
promene.
79.
Postoji akutna potreba za obukom i podizanjem kapaciteta u itavom srpskom pravosuu.

Pravosudna akademija je u prolosti bila previe usredsreena na
Pravosudna Akademija treba da se
poetne obuke za nove sudije uprkos injenici da sistem ima
vie fokusira na stalnoj obuci i da
previe sudija, opadajui broj predmeta i smanjenje nadlenosti.
predvodi iroku inicijativu za
Ubudue, PA treba da se vie fokusira na stalnoj obuci i da predvodi
podizanjem kapaciteta za sudije,
iroku inicijativu za podizanjem kapaciteta za sudije, tuioce,
tuioce, saradnike i sudsko osoblje.
saradnike i sudsko osoblje. Obuka bi trebalo da pokrije sve aspekte
relevantne za transformaciju u moderno evropsko pravosue, a na
osnovu sveobuhvatne procene potreba za obukom.
80.
Stalna obuka bi trebalo da pokrije

sve aspekte relevantne za
transformaciju u moderno evropsko
pravosue, a na osnovu
sveobuhvatne procene potreba za
obukom.
91
Ukupno gledano, pravosuu je potrebna jasnije odreena

odgovornosti u donoenju politike ljudskih resursa, sofisticiraniji
manadment i bolje definisani sistemi ljudskih resursa. Ostaje na
VSS i DVT da preuzmu vostvo u veini ovih pitanja.
81.
Tu dolaze u obzir vii savetnici, analitiari, profesionalci sudske administracije, menaderi suda, efovi kabineta, itd.
42
ii.
Preporuka 35:
Uvesti zamrzavanje zapoljavanja za sudije i ne popunjavati upranjena sudijska mesta dok se ne donese
vrsta i transparentna metodologija koja e odrediti potreban broj sudija. Ukoliko su potrebna
prilagoavanja, premestiti sudije, uz njihov pristanak, ili unaprediti sudije u okviru sistema da bi se
spreilo bilo kakvo poveanje ukupnog broja sudija. Raditi u okviru budetskog procesa na
preusmeravanju sredstava alociranih za plate upranjenih sudijskih pozicija na produktivnije oblasti, kao
to je specijalizovano osoblje srednjeg nivoa, IT i infrastruktura.92VSS treba odmah da primeni ovo
zamrzavanje i da ga odri srednjerono dok VSS ne donese vrstu metodologiju koja e odrediti potreban
broj sudija i ne precizira tu metodologiju. Broj potrebnih sudija je verovatno prilino ispod sadanjeg broja
sudija koji sude, tako da e biti potrebana redukcija.
Uvesti zamrzavanje upranjenih sudijskih pozicija. Ukoliko se upranjena mesta pojave na viim
nivoima, popuniti ih kroz unapreenja sudija s niih nivoa. Ne popunjavati upranjena mesta na
niim nivoima, s obzirom na opadajuu potranju. (VSS, VKS kratkorono i stalno)
Postepeno vremenom smanjivati fond plata na osnovu smanjenja broja zaposlenih tj. ne
zamenjivati sudije koji se penzioniu ili napuste slubu. (VSS kratkorono i stalno)
Ukoliko bude potrebno, premestiti postojee strune saradnike iz manje zaposlenih sudova u one s
vie posla u okviru iste sudske instance u istoj apelacionoj oblasti. (VSS, VKS srednjerono)93
Raditi u okviru budetskog procesa na preusmeravanju sredstava alociranih za plate upranjenih
sudijskih pozicija na druge prioritetne rashode, kao to su investicije u upravljake kapacitete, obuka,
usavravanje informacione tehnologije i poboljanje infrastrukture. (VSS, VKS, MP uz odobrenje
Ministarstva finansija srednjerono)
Zatraiti saglasnost od postojeih sudija da budu rasporeeni kao zamena sudijama u sudovima iste
instance u okviru iste apelacione oblasti. Privremeno premestiti sudije, uz nihov pristanak, tamo gde
se ukae potreba. (VSS srednjerono)
Stvoriti podstreke za sudije da pristanu na premetaj i budu rasporeeni kao zamena, ukljuujui tu i
finansijski podstrek i voenje rauna o tome pri buduim unapreenjima. (VSS, VKS srednjerono)
Utvrditi vrstu i transparentnu metodologiju na centralnom nivou za odreivanje potrebnog broja
sudija, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, broj stanovnika, geografski prostor, potranju za sudskim
uslugama, potranju po vrsti predmeta, domae pravne zahteve, nedavne reforme u nadlenosti
sudova i iskustva uporednih zemalja lanica EU. (VSS, VKS srednjerono)
Preporuka 36:
Objektivno odrediti broj zaposlenih u skladu s evropskim iskustvima i prilagoavati broj zaposlenih kada
se okolnosti promene.94 Smanjiti broj privremeno zaposlenih i osoblja u senci. Trokovi za ovo e biti
umereni kratkorono, ali reforme moraju doneti znaajne utede.
Analizirati potrebe za nesudijskim osobljem u sudovima na osnovu broja predmeta i ekonomije
obima. Ispitati periferne inioce radi odreivanja trenutnih mogunosti za smanjenje broja
zaposlenih kroz otputanje ili dugoronije prirodnim odlivom zaposlenih. (VSS, DVT, MP
kratkorono)
92
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.1: ustanovljavanje efikasnog
sistema rasporeivanja sudija na osnovu principa ujednaavanja broja predmeta po sudiji, kao i na osnovu dodatnih kriterijuma koji
se uzimaju u obzir u procesu utvrivanja nove sudske mree; potovanje principa da sudija moe biti premeten jedino u sud istog
nivoa koji preuzima nadlenost ukinutog suda; uvoenje sistema stalnog premetaja sudija (na dobrovoljnom osnovu u skladu s
Ustavom i sa adekvatnom stimulacijom), ukazujui posebnu panju reintegraciji sudija koji su vraeni na sudijsku funkciju nakon
odluke Ustavnog suda Srbije 2012. godine; ukidanje radnog mesta javnog tuioca samo ukoliko se to tuilatvo zatvorilo.
93 Takoe videti Preporuku br. 1 za poboljanje upravljanja uinkom u sudovima, obuhvatajui i prenoenje sudskih predmeta.
94 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3.2: Analiza rezultata rada
sudova i tuilatava i preduzimanje mera u skladu s rezultatima analize za bolji raspored ljudskih resursa u pravosuu (odreujui
potreban broj zamenika, sudija i pravian broj predmeta i njihovo rasporeivanje).
43
Doneti program za smanjenje broja zaposlenih u sudovima i tuilatvima, usredsreujui se na

racionalizaciju osoblja u skladu s promenljivom nadlenou sudova (tj. ciljati na viak radne snage u
zemljinim knjigama, osoblju na overi, itd.) i smanjenje ili angaovanje spolja pomonog osoblja ija
uloga ne doprinosi procesuiranju predmeta (istaice, vozai, daktilografi, osoblje pisarnice, osoblje
odravanja, stolari, itd.). (VSS, DVT, MP kratkorono)
Ponuditi podsticaje osoblju da iz sudova pree u izvrnu vlast ili tuilatva kao bolju alternativu od
otkaza. (VSS, DVT, MP kratkorono)
Strogo ograniiti razloge za angaovanje osoblja na odreeno vreme ili po ugovoru. Standardizovati
izvetavanje o broju, ulozi i trokovima radne snage u senci. (MP kratkorono)
Zamrznuti sav volonterski rad i privesti kraju program volontiranja u sudovima i tuilatvima. (VKS
kratkorono)
Razviti formulu za odreivanje sredstava i broja osoblja koje radi na procesuiranju predmeta po
sudiji i administrativnog osoblja na osnovu jedinica rada (npr. standardan broj radnika IKT po jedinici
opreme koju odravaju). Utvrditi transparentno opravdanje za odstupanja od nivoa broja zaposlenih
kao to je standardima odreeno. Pozabaviti se pitanjem broja zaposlenih u administraciji i
nametenika, srednjerono. (MP kratkorono do srednjerono, uz konsultovanje VSS pre 2016.
godine)
Kreirati jedan sofisticiraniji model potreba za osobljem/normi uzimajui u obzir normativne,
administrativne ili tehnoloke promene u potrebama za osobljem i ukljuiti ostale dravne
slubenike i nametenike. (VSS dugorono)
Preporuka 37:
Ustanoviti sisteme za izbor, evaluaciju i unapreenje najkvalifikovanijih sudija koji e poboljati kvalitet,
poveati efikasnost i poverenje javnosti u pravosue.95 Upotrebiti sistem evaluacije i unapreenja da bi se
prepoznao dobar uinak i podstakle inovacije. Inicirati i primeniti pomone aktivnosti, ukljuujui obavezu
ponovne obuke za sudije s manjim uinkom. Implementacija nedavno usvojenih pravila za ocenjivanje treba
da bude u fokusu kratkorono.
Pojasniti procedure za ocenu uinka, ukljuujui i to kako e se ocene koristiti za donoenje odluke o
stavljanju pod nadzor, unapreenju i disciplinskoj odgovornosti. Ovo za sobom povlai izmene i u
propisima i u pravilima za evaluaciju. (VSS, Narodna skuptina srednjerono)
Utvrditi kriterijume i pravila za popunjavanje upranjenih pozicija predsednika sudova, tako da
privremena postavljenja, ako je to neophodno, budu kratkog trajanja. (VSS - srednjerono)
Realizovati nedavno usvojena pravila o kriterijumima, standardima i procedurama za unapreenja i
ocenu uinka sudija. (VSS kratkorono)
Razmotriti pootravanje pravila na sledei nain (VSS srednjerono):
o Ustanoviti vre standarde za postizanje zadovoljavajue ocene;
o Skratiti period ocenjivanja sudija pod nadzorom kako bi se smanjio administrativni pritisak
na komisiju za ocenjivanje;
o Uvesti evaluacione kriterijume koji stvaraju podstreke za inicijative za unapreenje uinka
sistema, ukljuujui i pohaanje obuka, mentorski rad s manje iskusnim sudijama i uee u
radnim grupama;
o Dati prednost pri unapreenju sudijama koji su radili u vie sudova ili su dobrovoljno radili na
smanjenju broja starih predmeta u svom ili drugim sudovima.
Obezbediti komisiji za ocenjivanje dovoljno pomonog osoblja za prikupljanje informacija po
evaluacionim kriterijumima i omoguavanje komisiji da sprovede analizu uinka. (VSS kratkorono)
Sprovesti kampanju edukacije za sudije o jaanju sposobnosti i cilju evaluacije. (VSS srednjerono)
95
Ova preporuka je u skladu sstratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.5.1: stimulisanje, jaanje i
odranje kvaliteta ljudskih resursa u pravosuu, posebno kroz unapreenje sistema profesionalne evaluacije i upravljanja ljudskim
resursima.
44
Preporuka 38:
Izvriti sveobuhvatnu analizu potreba za obukom za postojee sudije, tuioce i sudsko osoblje. Preusmeriti
fokus PA ka stalnoj obuci i doneti i realizovati znaajan program stalne obuke za sve sudije, tuioce i
osoblje.96Osnaena stalna obuka za sudije i saradnike treba da pone kratkorono. Ova znaajna injekcija
obuci e zahtevati umerenu investiciju.
Redukovati broj uesnika poetne obuke dok se ne donese transparentna i vrsta metodologija za
odreivanje potrebnog broja sudija i dok se ne ree pravna pitanja istaknuta u nedavnoj odluci
Ustavnog suda. (VSS, DVT, PA kratkorono)
Izvriti rebalans budeta PA tako to e se umanjiti sredstva za aktivnosti poetne obuke, a uveati
sredstva za aktivnosti stalne obuke. Usmeriti fokus osoblja ka pripremi aktivnosti stalne obuke. (PA,
MP kratkorono)
Izvriti sveobuhvatnu procenu potreba za obukom za postojee sudije, tuioce i osoblje. (PA, VSS,
DVT, MP kratkorono do srednjerono)
PA, kao centar za obuku, da se fokusira na razvijanje striktnih, doslednih i delotvornih materijala i
metodologije za obuku, koristei iskustva Evropske mree za obuku u pravosuu (EJTN), kao vodi.
(PA, VSS, DVT, MP kratkorono)
Usvojiti program obuke baziran na sposobnostima za sudsko osoblje kako bi se poboljao njihov
uinak u sadanjoj ulozi. (PA, VSS srednjerono)
Sainiti plan obuke i obezbediti obuku pod sponzorstvom drave za ostale zaposlene (npr. za
menadere sudova, osoblje pisarnice). (PA srednjerono)
Podii standarde programa poetne obuke i evaluacije. (PA, VSS, DVT srednjerono)
Preporuka 39:
Doneti delotvorne, efikasne i transparentne disciplinske mere kako bi se obezbedio kvalitet pravosua i
efektivan pristup pravosuu.97 Svaka od ovih preporuka je relativno jeftina; smanjenje broja pritubi bi
moglo da dovede do toga da disciplinski tuilac i komisija postanu ekonominiji.
Obezbediti adekvatan broj osoblja u disciplinskim odeljenjima VSS i DVT i razmotriti njihovo
poveanje plate u srazmeri s njihovom odgovornou. Smanjiti kanjenja u primeni disciplinskih
procedura. Obezbediti obuku o disciplinskom postupku sudijama, tuiocima i sudskom osoblju. (PA,
VSS, DVT srednjerono)
Objaviti miljenja o dozvoljenom/nedozvoljenom ponaanju, ukljuujui onlajn najee postavljena
pitanja o etici. (VSS kratkorono)
Analizariti ishode procesa pritubi na nivou sistema i podatke iskoristiti za informisanje buduih
reformi. (VSS dugorono)
Preporuka 40:
Konsolidovati politiku ljudskih resursa (HR) u VSS i promovisati profesionalno osoblje u sudovima kojim se
pravilno upravlja.98 Ovo treba da zadovolji CCJE standarde odluka i promovie efikasnost u skladu s
Bangalorkim principima.99 Dok neki od ovih koraka mogu odmah da ponu, veina zadataka je za
srednjeroni plan. Centralizovanost zaposlenih i plata prema uinku je u dugoronom planu. Ovi zadaci
generalno nisu skupi, ali neki zahtevaju dodatan umeren broj osoblja u VSS.
96
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 3.1.2: dalje unapreenje stalne
obuke na PA.
97 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 4.1.2: Normativno jaanje
disciplinske odgovornosti sudija, tuilaca i zamenika tuilaca, posebno istiui obavezu pridravanja kodeksa ponaanja.
98 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.3: smanjiti pritisak na sudije u
smislu administrativnih poslova koji im oduzimaju znaajan deo vremena, time to e se tim poslovima zaduiti administrativno i
tehniko osoblje i struni saradnici uz obezbeivanje jedinstvenih administrativnih i tehnikih procedura putem usvajanja relevantnih
proceduralnih pravila.
99 Odgovornost za sudsku administraciju, ukljuujui postavljenje, nadzor i disciplinska kontrola sudskog osoblja, treba dodeliti
pravosuu ili telu koje je pod njegovim direktnim uputstvima i kontrolom. Implementacija Bangalorkih principa o ponaanju u
pravosuu, 2010.
45
Investirati u analitiko osoblje srednjeg nivoa u sudovima uz dodatnu korist u smislu stvaranja
atraktivne karijere u sudskoj administraciji za strune saradnike i sudsko osoblje. Razmotriti
regionalni pristup za analitike zadatke kada se radi o manjim sudovima. (VSS srednjerono)
Doneti detaljan opis radnih mesta, pojedinaan proces evaluacije i karijerni razvoj za strune
saradnike (od mlaeg do vieg saradnika, pa do savetnika). Doneti pojedinane kriterijume evaluacije
i razviti vrst proces evaluacije za strune saradnike koji e prepoznati nihov doprinos uinku
sistema. (VKS uz konsultacije s VSS kratkorono)
Podii kapacitete u VSS/DVT kako bi mogli da preuzmu odgovornost da iskoriste jedan broj dravnih
slubenika i nametenika. Prilagoditi sistematizaciju smanjenjem broja klasifikacije sudova kako bi se
omoguilo fleksibilno rasporeivanje. (VSS, MP kratkorono)
Zakonski regulisati da VSS i DVT (sa odeljenjima HR) budu odgovorni za nefiskalni aspekt donoenja
politike razvoja zaposlenih u sudovima. (Narodna skuptina, VSS, DVT, MP kratkorono)
Utvrditi jedinstvene slubenike i radne procese za nesudijsko osoblje (jedinstveni opisi radnih mesta
u pravosudnom sektoru, konkursni postupak prema radnom mestu i metod izbora, evaluacija uinka
sa standardizovanim ocenama); identifikovati potrebe za obukom i kandidate za sukcesiju. (VSS
srednjerono)
Utvrditi razloge zato odreeni sudovi nerado koriste menadere suda; podii svest o tome kako neki
sudovi uspeno koriste menadere suda. Utvrditi standardna zaduenja i kvalifikacije za menadere
suda. (VSS srednjerono)
Uvesti periodinu analizu evaluacije uinka od strane centralizovanog tela kako bi se osiguralo da se
potuje procedura. (VSS dugorono)
46
Upravljanje IKT-om
d. Upravljanje IKT-om
i.
Osnovne injenice
Srpski sistem pravosua jo ne pristupa IKT-u kao insrtrumentu transformacije. Odgovornost za IKT
je fragmentisana. Potrebna je jedna opta rukovodea grupa, koja predstavlja osnovne institucije pravosua,
da odredi politiku IKT, postavi reformske prioritete i izradi dugoroni plan za itav pravosudni sistem. Bez
takve koordinacije, odluke o investiranju u IKT e biti donoene ad hoc i dalje e zavisiti od donacija i
dobavljaa.
82.
IKT nije dovoljno finansiran i neke osnovne potrebe nisu adekavatno reene. Hardver je esto star;
internet veze su nejednake na teritoriji zemlje; mogunosti servera su
Hardver je esto star; internet
slabe, a mnogim sudovima nedostaje adekvatna oprema za
veze su nejednake na teritoriji
skeniranje. IKT pismenost je generalno slaba u itavom pravosuu, a
zemlje; mogunosti servera su
osnovna raunarska obuka se ne obezbeuje za sudije, tuioce i
slabe, a mnogim sudovima
sudsko osoblje. Nekoliko sudova nema osoblje za podrku IKT, dok
nedostaje adekvatna oprema za
ostali nemaju dovoljno ovog osoblja ili imaju privremeno osoblje ili
skeniranje.
pak slabo obueno osoblje za IKT. Veliko je menjajnje osoblja IKT, tako
da bi od velikog znaaja bilo podizanje internih kapaciteta IKT, kako za efektivnu operativnost, tako i za
odrivost.
83.
Pravosue se oslanja na raznovrsne nepovezane sisteme IKT za procesuiranje predmeta,

upravljanje predmetima i dokumentacijom. Sistem koji se koristi u osnovnim i viim sudovima (AVP) mogao
bi ve da prua veu funkcionalnost nego to to sada ini. Meutim, obuke za AVP nije bilo od kako je
uveden 2010. godine. Stalni razvoj je ogranien zbog slabog budetiranja i nedostatka interesa za donoenje
odluka na bazi injenica i dokaza. Novi sistemi upravljanja predmetima su uvedeni u razliite sudove i proces
je duboko razjedinjen. U mnogim sluajevima, sudovi nastavljaju da se oslanjaju na papire, to duplira
postojee sisteme upravljanja predmetima, tako da ti sistemi moraju tek da private promenjeni nain
ponaanja.
84.
Automatizovana razmena informacija je izuzetno ograniena u itavom sektoru. Razmena

dokumentacije izmeu niih i viih sudova, izmeu sudova i tuilatava i izmeu sudova i spoljnih institucija
(kao to su policija i zatvori) gotovo da je runa, to dovodi do znaajne neefikasnosti, greaka i kanjenja u
procesuiranju predmeta i kanjenja u primanju sredstava koja se duguju sudovima ili treim licima. Isto tako,
mogunosti IKT-a su i dalje neistraene u smislu razmene informacija o sudskoj praksi, proceni usluga ili
omoguavanja razmene dokumentacije izmeu profesionalaca pravne struke i pravosudnog sistema.
85.
Sistem pravosua se nalazi u raljama dobavljaa, a ta preterana zavisnost od dobavljaa je

poveala trokove i rizike, a slabi i interne kapacitete. Sada su dobavljai odgvorni za najvanije zadatke u
itavom pravosuu, od razvoja do odravanja i dobavljai imaju vlasnitvo i kontrolu nad podacima. Ugovori
favorizuju dobavljae uglavnom zbog toga to nisu paljivo ugovarani.
86.
Sudovima, tuilatvima i Savetu/Veu je potrebna smislena, tana i blagovremena statistika, koju

generie sistem upravljanja predmetima, kako bi postali delotvorniji u upravljanju celokupnim sistemom
uinka. Poslednjih godina, znaajna unapreenja su uinjena, naroito u sistemima upravljanja predmetima,
tako da je sada srpsko pravosue relativno bogato podacima. Kvalitet podataka se razlikuje ali dovoljno je
pouzdan za pruanje informacija procesu donoenja odluka.100 Ipak, prikupljanje podataka zahteva znaajan
87.
100
Za diskusiju o tome kako su podaci korieni u Funkcionalnoj analizi, videti Aneks 1: Metodologija izvetaja o Funkcionalnoj
analizi. Tim Funkcionalne analize je doao do zakljuka da je okruenje podacima u Srbiji relativno bogato u odnosu na uporedne
jurisdikcije. Podaci u itavom sistemu sadre brojne greke, ali su to u principu manje greke. Ipak, podaci su duboko razjedinjeni po
47
Upravljanje IKT-om
manuelni rad, to zahteva mnogo vremena, neefikasno je i podlono grekama.101 To negativno utie na
svakodnevno funkcionisanje i koi prekopotreban prelazak na donoenje odluka u sektoru na osnovu
injenica i dokaza.
ii.
Preporuka 41:
Formirati vre strukture upravljanja IKT-om kako bi se obezbedili ciljevi buduih investicija u sektoru
pravosua i zadovoljavanje poslovnih potreba.102 Aktivnosti treba da ponu kratkorono i zahtevaju neke
trokove:
Osnovati strateku meu-institucionalnu grupu za upravljanje IKT-om u koju treba ukljuiti vie
rukovodioce relevantnih institucija. (MP, VSS, VKS, DVT, RJT kratkorono)
Osnovati radnu grupu za operativne podatke koja e biti drugi nivo strukture upravljanja IKT-om
kako bi se omoguilo da prvi red rukovodilaca i osoblje obezbede input reformi IT upravljanja. (Grupa
za upravljanje IKT-om kratkorono)
Osnovati tehniku radnu grupu IKT-a u itavom sektoru koja e se baviti detaljnim aspektima
poetne faze.
Preporuka 42:
Za snanije finansiranje IKT-a: izvriti procenu tehnoloke konfiguracije itavog pravosua; doneti
dugoroni budetski plan za odravanje inicijative automatizacije; i izvriti analizu ekonominosti i ukupne
cene vlasnitva projekta (TCO) za sve predloene projekte.103 Troak bi bio umeren, a moda e biti
potrebno dodatnog osoblja. Aktivnosti bi mogle da ponu odmah, a nadograivati srednjerono:
izvriti procenu tehnoloke konfiguracije (arhitekture) radi procene sadanjeg tehnolokog okruenja
u svim institucijama sektora pravosua i sainiti kopiju (blueprint) budueg stanja ciljane tehnoloke
arhitekture, ukljuujui strategiju tranzicije, plan i reenja za arhitekturu. (IKT sektor i konsultant za
arhitekturu kratkorono, odobreno od Grupe za upravljanje IKT-om)
Utvrditi definisanu metodologiju za izvoenje poslovne analize za predloene projekte i analizirati
verovatni operativni troak. (Grupa za upravljanje IKT-om kratkorono)
Izvriti kompletan inventar IKT hardera i sofvera, kao i kapacitete ljudskih resursa u IKT u pravosuu,
poevi od informacija u BPMIS (informacioni sistem za planiranje i upravljanje budetom). (MP
srednjerono)
Na osnovu inventara, sainiti sektorski dugoroni plan budeta za IKT. (Grupa za upravljanje IKT-om u
saradnji sa Ministarstvom finansija srednjerono)
Analizirati budue predloge, finansirane od donacija, radi odreivanja TCO (ukupan troak vlasnitva)
i procene da li raspoloivo finansiranje moe da podri sveukupni ciklus. (MP srednjerono)
sistemu, te stoga je potrebno procesuiranje, ienje i trijangulacija kako bi se validirale ustanovljene injenice. Proces je oznaio da
se akteri generalno mogu oslanjati na podatke iz postojeih sistema radi identifikacije irokih trendova u cilju informisanja procesa
donoenja odluke, naroito na nivou pojedinanih sudova. Meutim, naalost, korienje postojeih podataka od strane aktera je
bilo ogranieno do sada.
101 Npr, pravosue je kreiralo jednu centralizovanu samostalnu aplikaciju deborda kako bi se ispitao uinak suda i korienje
resursa. Meutim, sudovi unose podatke runo umesto da ih download-uju ili da ih eksportuju iz sistema za upravljanje
predmetima.
102 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.3: obezbeivanje odrivog
razvoja sistema IKT kroz finansijski menadment i usluge podrke korisniku kroz ceo ciklus.
103 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.14: poveati kapacitete za
prikupljanje sredstava za IKT i efikasno upravljanje sredstvima.
48
Upravljanje IKT-om
Preporuka 43:
Investirati u neke upravljake sposobnosti IKT-a, posebno u ugovaranje i nadzor.104 Delotvorno upravljanje
ugovorima bi uvealo vrednost novca i smanjilo preterano i skupo oslanjanje na vendore, tj. dobavljae IT.
Odmah poeti s ugovaranjem za podrkom dobavljaa IT koje treba da bude to eksplicitnije i u veu korist
drave. Interna analiza usluga treba da pone srednjerono. Ove aktivnosti treba da donesu utede, naroito
u svetlu prethodne investicije u analizu ugovora i ugovaranje.
Pregovarati o buduim uslovima ugovora za IKT da bi se osiguralo da pravosue, a ne dobavljai, ima
vlasnitvo nad podacima i da kontrolie operacije IKT. Po njihovoj dospelosti, ponovo ugovarati
sporazum o uslugama kako bi se odredili kljuni detalji.105 (Grupa za upravljanje IKT-om, Direkcija za
E-upravu, Ministarstvo dravne uprave i lokalne samouprave srednjerono)
Proceniti koje usluge IKT mogu da se vre interno putem pripreme studije izvodljivosti i studije o
proceni trokova, koje e uporediti usluge dobavljaa i one koje drava obezbeuje. (Grupa za
upravljanje IKT-om srednjerono)
Kreirati back-up sajt (disaster recovery DR) za podatke koje su prikupili sudovi i tuilatva. (MP
srednjerono)
Preporuka 44:
Formirati kadrovsku grupu dobro obuenog internog osoblja za IKT s definisanom odgovornou. 106 ak i
sa jaom centralnom IKT podrkom, pojedinani sudovi zahtevaju interno osoblje IKT za podrku na licu
mesta, a ako se ne intervenie odmah, to moe dovesti do manje efektivnosti zaposlenih i moe da zakoi
pruanje usluga. Moe se oekivati da veina preporuka ovoga odeljka iziskuje investicije srednje veliine
unapred (od 100.000 do 500.000 EUR) i moe zapoeti srednjerono nakon to se bitne IKT operacije
stabilizuju.
Doneti plan radne snage kako bi se angaovalo vie specijalizovanog IT osoblja u bitnim oblastima107
s odgovarajuim obrazovanjem i iskustvom i znanjem sudskih procedura.108 (Grupa za upravljanje
IKT-om kratkorono)
Ustanoviti puteve karijere u bitnim IKT oblastima kako bi se obezbedilo da se interesima
pravosudnog sektora dobro upravlja u partnerstvu s privatnim sektorom i drugim implementarnim
partnerima. (MP srednjerono)
Doneti norme radne snage IKT-a u okviru sudova i tuilatava u odnosu na ukupan broj osoblja na
svakoj lokaciji. Angaovati dovoljno osoblja odgovarajueg obrazovanja u svakom sudu ili pak
regionalno za pokrivanje jednog broja manjih sudova. (MP, VSS, DVT srednjerono)
Izvriti procenu potreba za obukom osoblja IKT. Na osnovu te procene, doneti program obuke za
osoblje IKT. (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono)
Preporuka 45:
Ojaati postojei sistem upravljanja predmetima obezbeivanjem da se iskoriste sve raspoloive funkcije i
da se omogui dovoljno obuke. Dodati nekoliko bitnih momenata i oblasti koje su generalno prisutne u
104
Ova preporuka je u skladu sstratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.7: postizanje vrste ravnotee
izmeu spoljnih i internih usluga s akcentom na efikasnosti.
105 Detalji treba da obuhvate: nivo i vlasnitvo nad uputstvom (source code); kako e biti obezbeeno korektivno, preventivno i
unapreujue odravanje, kao i fiksna cena za redovno odravanje; da se obezbede detalji usluga razvoja; da rukovodstvo oznai
efektivnu verziju kako bi se izbegle verzije ugovora u sukobu; specificirati kako e se obezbediti usluga hitne intervencije tj help-desk
(onlajn, telefonom, lino) i vreme pruanja usluge za svaki od ovih naina; zahtev da prualac usluge kreira reenje najeih
problema i da izvatava o najeim vrstama pomoi i intervencija putem help-deska; i pojedinane sankcije ukoliko uslovi ugovora
nisu ispunjeni.
106 Ova preporuka je u skladu sstratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.13: Motivisanje osoblja IKT s
dobrim uinkom.
107 Bitne oblasti obuhvataju upravljanje projektom, enterprise architecture, sistemsku integraciju, upravljanje aplikacijom,
upravljanje infrastrukturom i operacijama, bezbednost informacija,analizu poslovnog procesa, upravljanje informacijama, IT nabavke,
tehniko pisanje, itd.
108 Takoe, u pravosudnom sektoru postoji jasna potreba za obuenim statistiarima, profesionalcima za upravljanje podacima i
analitiarima izvetaja. Videti diskusiju u odeljku Upravljanje i rukovoenje.
49
Upravljanje IKT-om
sistemu upravljanja predmetima. Unaprediti performanse servera.109 Unapreenje softvera AVP-a i

servera, iako skuplje, treba poeti odmah.
Obezbediti obuku o funkcionalnosti upravljanja predmetima za sudije i sudsko osoblje. Obezbediti
posebnu obuku o unoenju podataka za sudsko osoblje, koristei iskustva privrednih sudova. (MP
kratkorono)
Sprovoditi periodine revizije unosa podataka u sistem upravljanja predmetima kako bi se
obezbedila tanost i doslednost. (MP srednjerono)
Uraditi procenu trokova za identifikovana unapreenja AVP-a koja ne zahtevaju totalnu
rekonstrukciju sistema. (MP kratkorono)
Proiriti funkcionalnost AVP-a da se ukljui elektronski protok dokumenata. (MP srednjerono)
Ispitati uzroke male komunikacione brzine servera i unaprediti servere i WAN konekcije tamo gde je
potrebno da se povea brzina transakcija. Zameniti distribuiranu AVP arhitekturu (tamo gde svaki
sud ima svoj server) veim server-farmama, kao to je preporueno u Izvetaju o strategiji IKT. (MP
srednjerono)
Preporuka 46:
Primenjivati standardnu (ili makar doslednu) praksu upravljanja informacijama u itavom pravosuu kako
bi se unapredilo uvanje dokumentacije i omoguila sveukupna sektorska analiza podataka.110 Razreiti
probleme sa statistikim izvetavanjem u automatizovanim sistemima pravosua tako da se podaci dosledno
prosleuju iz sudova, tani i, koliko je to mogue, generisani samim sistemom a ne runim raunanjem. Ove
jeftine ali vredne aktivnosti treba da ponu u kratkom roku. Uvoenje statistikog krova (umbrella) moe
se realizovati u periodu od 3 6 meseci odnosno kratkorono srednjeronom periodu.
Odrediti koje rubrike u AVP-u treba da budu obavezne i uvesti ih i iru validaciju polja u AVP-u da bi
se poboljao kvalitet sistemskih podataka. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP kratkorono)
Oceniti kako debord funkcija BPMIS-a moe da se usaglasi s postojeim sistemima upravljanja
predmetima. (Grupa za upravljanje IKT-om, VSS srednjerono)
Definisati detaljne tehnike zahteve, arhitekturu i implementacione planove za integraciju
informacija, skladitenje podataka (Data Warehouse) i Business Intelligence Solution za podrku
procesu donoenja odluka, upravljakom izvetavanju i pristupu informacijama u predmetu i istoriji
bez obzira na format i sistem zapisa. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP srednjerono)111
Razviti i formalizovati mehanizme upravljanja podacima u skladu sa ISO/IEC TR 10032: ukljuiti okvir
2003 (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono i stalno):
o Sektorski korporativni model podataka (Corporate Data Model) i renik podataka (Data
Dictionary) za dokumentovanje i odranje poslovanja i tehnike definicije tokom vremena i
da omogui diskusiju sa sudijama, sudskim osobljem i rukovodeim osobljem.112
o Procesi upravljanja podacima, ukljuujui ulogu i odgovornost u upravljanju podacima,
vlasnitvo nad podacima i upravljanje.
o Proces kvalitetnog upravljanja podacima koji obuhvata stalno odravanje i analiziranje
podataka u svim predmetnim oblastima (videti ISO 8000 Standard za kvalitet podataka i
Master Data).
o Redovna revizija kvaliteta podataka, ukljuujui i reviziju poslovnih procesa koji mogu
doprineti problemima s kvalitetom podataka.
109
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.6: poboljanje efikasnosti
IKT operacija kroz merenje uinka.
110 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.4: postizanje
jednoobraznosti usluga IKT, instrumenata i metoda u itavom sektoru pravosua.
111 Ovaj zadatak treba usledi nakon procene celoukupne tehnoloke arhitekture.
112 Ovo e takoe biti osnova za Metadata registar koji e omoguiti metadata razmenupodataka interno i eksterno (videtistandard
ISO/IEC 11179 za predstavljanje organizacionih podataka umetadata registru).Ta razmena se zasniva na tanim semantikim
definiicijama elemenata podataka nezavisno od njihove reprezentacije u pojedinanim sistemima.
50
Upravljanje IKT-om
Preporuka 47:
Povezati pravosudne sisteme IKT i razmenjivati dokumenta elektronskim putem gde god je to mogue. 113
Utvrivanje standarda treba da pone kratkorono i nastaviti srednjerono. Ove aktivnosti e zahtevati
umereno ulaganje. Prva i najbitnija od ovih aktivnosti se procenjuje na 20.000 do 100.000 EUR. Donoenje
protokola za razmenu podataka bi verovatno bila negde oko 100.000 Eur.114 Za razliku od elektronskog
protoka podataka izmeu sudova, koje bi bilo prilino skupo, poboljanje skeniranja radi omoguavanja
razmene dokumenata je jeftina varijanta.
Obezbediti interoperativnost donoenjem i implementacijom standarda, to e se zahtevati od
dobavlja/provajdera. Npr. svaki sistem IKT treba da bude u mogunosti da moe da eksportuje
podatke iz odreenih polja (npr. Ime stranaka, relevantni datumi, dodeljeni sudija) koristei XML
strukture. (Grupa za upravljanje IKT-om kratkorono)
Analizirati standarde za skeniranje dokumenata radi poveanja broja i vrste dokumenata koji se
skeniraju. Pozabaviti se postojeim problemima skeniranja poveanjem broja i kvaliteta skenera i
jaanjem kapaciteta servera. (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono)
Doneti protokol za razmenu podataka radi unapreenja interoperativnosti izmeu postojeih
sistema. (MP srednjerono)
Instalirati i koristiti posredni softver (middleware) radi razmene podataka izmeu sudova i
tuilatava. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP dugorono)
Proiriti protokole za razmenu podataka i zajednike tehnike standarde kako bi se omoguila
interoperativnost izmeu pravosua i spoljnih institucija, policije, centralne baze podataka o
krivinim sankcijama i finansijskih institucija. (MP dugorono)
Preporuka 48:
Pridati znaaj prelasku E-pravosua od pruanja informacija o sistemu na pruanje konkretnih informacija
o predmetu i omoguiti dvosmernu interakciju (npr. plaanje takse, popunjavanje formulara). 115 To e
omoguiti Srbiji da ima koristi od Evropskog pravosudnog portala kao one-stop shop za pristup graana.
Troak implementacije kratko-srednjeronih preporuka se procenjuje u Izvetaju o strategiji IKT na manje od
20.000 EUR:
Oceniti pilot program za elektonsko podnoenje dokumentacije (e-filing),116 izvriti potrebne i
proiriti na ostale sudove.117 Nakon proirenja, premestiti resurse u sudovima od unoenja podataka
ka poslovima koji podravaju umerene trokove implementacije e-filing-a. (Grupa za upravljanje IKTom srednjerono)
Kreirati grafiko-dinamiki standard (look-and-feel) za sve vebsajtove sudova. Unaprediti postojee
vebsajtove ili kreirati nove za sve sudove prve instance radi prelaska s osnovne funkcionalnosti na
pruanje dinaminih informacija, konkretnih za predmet, i na taj nain omoguiti dvosmernu
interakciju, ukljuujui i formulare koji se mogu skinuti za popunjavanje. (VSS, VKS srednjerono)
Doneti zajednike standarde za prenos odluka apelacije na javne sajtove. (VKS srednjerono)
Pripremiti se za uee u strategiji E-pravosua EU koja propisuje Evropski pravosudni portal kao
one-stop shop za pristup graana. (Grupa za upravljanje IKT-om dugorono)
113
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.11: uvoenje raznolikih
kanala komunikacije koristei savremene instrumente IKT.
114 To je suprotno od migracije ka jednom sistemu, to se procenjuje na min. 500.000 EUR i preko hiljadu dana rada, ne uzuimajui u
obzir pripadajue licence i komunikacijske konekcije. Takoe, pravosue nema specijalizovano osoblje koje je potrebno za
upravljanje ovom tranzicijom, a i nije mogue na srednji do dueg roka.
115 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.13: podizanje nivoa
informacija raspoloivih u itavom sektoru pravosua.
116 Implementatacija pilota u izabranim sudovima zahteva samo 2 personalna raunara, 2 printera, jedan ita i skener za svaki sud,
smart kartica za svakog uesnika i shared time stamp account.
117 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.15: poboljanje
funkcionalsnosti i pokrivenosti sektora pravosua sistemima IKT.
51
Upravljanje IKT-om
Preporuka 49:
Potrebni su novi i stalni zaposleni da demonstriraju kompjutersku pismenost i izvode relevantnu obuku
IKT za osoblje.118 Zahtevi za kompjuterskom pismenou treba da se uvedu u kratkom roku, a obuka za
sistem upravljanja predmetima da se obavi srednjerono. Troak za ovu stavku nije poznat, ali je verovatno
umeren.
Potrebno je da svi budui uslovi za radna mesta u sektoru zahtevaju minimalne sposobnosti i znanja
o softveru i Wordu. (MP, VSS, DVT, sudovi kratkorono)
Obezbediti kurs IKT pismenosti za sudije, tuioce i sudsko osoblje. Omoguiti onlajn kurseve za
osveenje znanja iz IKT u sudovima. (MP, VSS, VKS kratkorono)
Doneti program obuke koji se fokusira na sistem upravljanja predmetima. Napraviti razliku izmeu
specijalista za IKT, natprosenih korisnika i ostalih zaposlenih kako bi se potrebe za IKT-om skrojile po
meri prema razliitom osoblju, ukljuujui koristi od upravljanja informacijama (uvanje podataka o
predmetu i kvalitet) i kako statistiko izvetavanje moe da pomogne u njihovom radu. (VSS, DVT,
PA srednjerono).
118
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.9: podizanje IKT
kompetentnostikrajnjih korisnika, osoblja IKT i rukovodilaca.
52
Upravljanje infrastrukturom
e. Upravljanje infrastrukturom
i.
Osnovne injenice
Sveukupno stanje infrastrukture sektora pravosua je veoma loe. Nova mrea sudova pribliava
Srbiju proseku EU u broju lokacija sudova na 100.000 stanovnika.
Veina objekata je stara od 30 do
Meutim, veina objekata je stara od 30 do 60 godina i samo je
60 godina i samo je minimalno
minimalno odravana u poslednjih 20 godina i vie. Elektrine
odravana u poslednjih 20
instalacije u mnogim pravosudnim objektima su toliko propale da
godina i vie.
nisu u stanju da podre veoma potrebne investicije u IT. Jasno je da
e biti potrebna znaajna ulaganja u infrastrukturu kako bi se obezbedilo da sistem funkcionie na nain koji
je u skladu s evropskim standardima.
88.
Nedovoljni kapaciteti postojee infrastrukture utiu na pruanje usluga. Postoji nedostatak sudnica
u sudovima i kabineta u tuilatvima. Mnogi akteri istiu loe radne uslove kao bitan razlog nieg kvaliteta
sudskih usluga. Sudovi se uglavnom nalaze u zgradama koje su oznaene kao kulturno naslee, to oteava i
poskupljuje odravanje i renoviranje. Pored problema s odravanjem, neke od zgrada nisu namenjene da
budu sudovi, tako da ne pruaju funkcionalan prostor. U mnogim sluajevima, dvoje ili troje sudija dele isti
kabinet i taj isti kabinet koriste i kao sudnicu, to izaziva zabrinutost u pogledu privatnosti i bezbednosti.
Uprkos tome, postojee sudnice se ne koriste optimalno. Roita se odravaju samo pre podne, a raspored
suenja bi mogao da bude gui kako bi se maksimalno iskoristio ovaj ogranieni resurs. Nedostatak prostora
takoe stvara prepreke reformama koje tee poboljanju pruanja usluga, kao to je formiranje pripremnih
odeljenja.
89.
Upravljanje
pravosudnom
infrastrukturom
je
Sektoru nedostaju osnovne
nedelotvorno. Podaci su samo delimino raspoloivi i sektoru
informacije, kao to je broj
nedostaju osnovne informacije, kao to je broj objekata pod
objekata pod njegovom kontrolom i
njegovom kontrolom i potvrda njegovog vlasnitva. Odgovornost je
potvrda njegovog vlasnitva.
podeljena izmeu MP za objekte i VSS i DVT za operativne
trokove.To je sada konsolidovano sa MP. Investiciono odeljenje MP, koje je trenutno odgovorno, nema
dovoljno kapaciteta u smislu osoblja, strunosti i finansiranja da bi obavljalo svoju funkciju. Istovremeno,
VSS/DVT nema dovoljno osoblja opredeljenog za ovaj zadatak i jo ne postoji plan kako da se izgrade
kapaciteti osoblja u tu svrhu. Povlaenje sredstava za kapitalne rashode je malo, te se sredstva rutinski gube
ili budu realocirana u dodatne budetske procese radi zadovoljenja drugih potreba, kao to je plaanje
docnji.
Povlaenje sredstava za kapitalne
rashode je malo, te se sredstva
91.
Ne postoje projektni standardi niti protokoli odravanja
rutinski
gube ili budu realocirana u
za sudove i tuilatva. Iz toga proizilazi neadekvatan broj, veliina i
dodatne
budetske procese radi
vrsta sudnica i tuilakih kabineta, kao i suboptimalni radni uslovi u
zadovoljenja drugih potreba, kao
pravosudnim objektima i neadekvatan pristup za ljude koji nisu
to je plaanje docnji.
potpuno pokretni.
90.
53
ii.
Preporuka 50: Izvriti inventar svih zgrada pravosua, razjasniti vlasnitvo svake od zgrada i oceniti u
kakvom su stanju trenutno.119 Ova aktivnost moe da pone kratkorono i da se nastavi srednjerono uz
umerene trokove.
Potvrditi odgovornost MP (a ne VSS) za sprovoenje inventara i obezbeenje sredstava iz dravnog
budeta za pripremu inventara. (MP, VSS, Ministarstvo finansija kratkorono)
Obaviti inventar, primenjujui pouke nauene kroz USAID-ov projekat JRGA za prekrajne sudove,
ukljuujui osnovne informacije, kao to su vlasnitvo nad zgradama i procenu stanja u kome se one
nalaze. (MP sa VSS, DVT srednjerono
Preporuka 51: Na osnovu inventara, doneti adekvatno finansiran plan za infrastrukturu koji e omoguiti
viegodinju realizaciju. Paljivo pratiti realizaciju plana kako bi se obezbedilo da je buet izvren u
potpunosti u skladu s planom.120 Ove stavke se mogu obaviti srednjerono i dugorono. Ukupni trokovi za
punu realizaciju e biti znaajni, ali moda e donatori biti voljni da prue podrku, naroito ako pravosue
uini napredak u implementaciji ostalih preporuka datih u ovoj analizi.
Podii kapacitet Odeljenja za investicije putem premetanja osoblja unutar MP (ili iz drugih
ministarstava) uz odgovarajuu obuku. (MP kratkorono)
Doneti, redovno aurirarti i neprekidno realizovati dugoronu investicionu strategiju za obnovu
objekata. (MP, VSS, DVT, uz meunarodnu pomo srednje-dugorono)
Preporuka 52: Obezbediti maksimalnu iskorienost malobrojnih sudnica i tuilakih kabineta. 121
Maksimalno korienje sudnica moe se realizovati brzo, bez trokova.
Produiti dnevni raspored suenja kako bi se obezbedilo da se suenja obavljaju itavog dana i tako
prostor koristi u maksimalnom kapacitetu. (predsednici sudova s menaderima suda kratkorono)
Preporuka 53: Utvrditi smernice s minimumom pravila za standarde projektovanja i odravanje za sudove
i tuilatva.122 Ekspertski tim ili radna grupa treba da donesu opis zadataka za donoenje smernica za
projektovanje i odravanje. IMG je izradio Smernice za model suda koje se mogu upotrebiti kao osnova za
projektne i operativne standarde. Potrebni su standardi za broj, veliinu i konfiguraciju sudnica i kabineta
kako bi se odredili zahtevi svakog objekta.123 Ti standardi treba da odslikaju puno korienje postojeeg
prostora. Ovi zadaci poinju srednjerono uz umeren troak.
Izvriti funkcionalnu analizu trenutnih potreba korisnika. (MP u koordinaciji sa VSS, DVT
srednjerono)
Doneti smernice za projektovanje i odravanje. (MP preko spoljnih konsultanata srednjerono)
Formirati tim za infrastrukturu odgovarajueg obrazovanja i iskustva koji e predstavljati osnovnu
instituciju za utvrivanje standarda za potreban broj sudnica i kabineta, kao i za odgovarajue
standarde veliine i konfiguracije, uzimajui u obzir profil suda/tuilatva i fizika ogranienja svakog
objekta. (MP, VSS, DVT srednjerono)
119
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: analiza i podela
nadlenosti izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane u pogledu nadlenosti koje se tiu budeta; Strateka smernica 1.2.3.
120 Ova preporuka je u skladu sstratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Donoenje planskih
procedura za infrastrukturne investicije na osnovu nivoa prioriteta kako bi Ministarstvo moglo da oceni jasno definisanu listu, s
prioritetima, koju podnose VSS i DVT.
121 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.4: Infrastrukturne investicije
u objekte sudova i tuilatava koje su usmerene na reenje problema nedostatka sudnica i tuilakih kabineta; stoga broj dana
suenja po sudiji, smanjiti vreme izmeu dva roita i znaajno ubrzati istrani postupak.
122 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Utvrivanje procedura za
infrastrukturno investiciono planiranje na osnovu prioriteta kako bi se omoguila ocena Ministarstva o jasno definisanoj listi, s
123 Preporuka br. CM/Rec(2010)12, Savet ministara o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost.
54
Obezbediti dravnu i meunarodnu finansijsku podrku. (MP dugorono)

Preporuka 54: Poboljati pristup sudovima i tuilatvima licima s invaliditetom.124 Kratkorono i uz mali
troak,mogu se pruiti bolje informacije i sprovesti poetna procena.
Obezbediti informacije na vebsajtu suda o tlocrtu prostora, ukljuujui i informacije o ogranienju
pristupa. (VSS, VKS kratkorono)
Sprovesti kampanju za podizanje svesti meu sudijama i osobljem o ogranienjima pristupa licima s
invaliditetom, primenjujui iskustva iz tekue kampanje u Osnovnom sudu u Leskovcu. (VSS
kratkorono)
Proceniti strukturne prepreke za lica s invaliditetom i oceniti delotvornost oznaka i putokaza. (MP
srednjerono)
Poboljati objekte sudova i tuilatava da zadovolje potrebe lica s invaliditetom. (MP dugorono
124
Ova preporuka je u skladu sstratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Utvrivanje procedura za
55
Deo I: Spoljanji uinak
Potranja za uslugama pravosua
Prvi deo: Procena spoljanjeg uinka

Prvi deo Funkcionalne analize se bavi rezultatima srpskog pravosua prema kriterijumima efikasnosti
pruanja pravosudnih usluga, kvaliteta pravosudnih usluga i pristupa pravosudnim uslugama. Procena uinka
je uraena prema indikatorima i referencama iz prvog dela Okvira za merenje uinka (Aneks 2).
1. Potranja za uslugama
optereenost sudova)
pravosua
(broj
predmeta
Pregled poglavlja
1.
Uinak suda bi trebalo da se meri u svetlu potranje za sudskim uslugama, ukljuujui i broj i prirodu
predmeta, optereenost poslom i izmene u ovim faktorima tokom vremena.
Potranja za sudskim uslugama u Srbiji je slabija od proseka EU. Mereno prema broju stanovnika, srpski
sudovi primaju oko 13,8 novih predmeta na 100 stanovnika, to je neznatno nie od proseka EU. S druge
strane, Srbija ima gotovo dvostruki odnos broja sudija prema broju stanovnika od proseka EU, sa preko 39
sudija na 100.000 stanovnika. Kao rezultat toga, broj novih predmeta po sudiji u Srbiji iznosi gotovo
polovinu125 i nii je od veine 11 lanica EU i susednih zemalja u regionu.
2.
Broj sudskih predmeta je veoma uvelian u Srbiji. Mnogo toga u pravosuu podrazumeva predmete,
a to se ne bi smatralo predmetima u drugim sistemima.126 Veliki deo posla se sastoji od predmeta koji ne
zahtevaju mnogo sudskog posla, kao to su predmeti izvrenja, iji je broj dva puta vei od proseka EU, kao i
veliki broj starih neaktivnih predmeta. Uvelianje broja predmeta moe da dovede do iskrivljenje slike pravog
tereta potranje s kojim se pravosue suoava. Kada se broj predmeta proisti i dalje izanalizira, koliina
posla u pravosuu izgleda skromna.
3.
Broj predmeta je neravnomerno rasporeen meu sudovima i bez neke jasne eme. Neki mali sudovi
su izuzetno zaposleni, dok neki vei sudovi imaju manje posla. Vii i apelacioni sudovi primaju u proseku
srazmerno manji broj predmeta. itav niz bolnih reformi i reorganizacije sudova nisu mnogo uinili da se rei
neravnomerna rasporeenost predmeta.
4.
Potranja za sudskim uslugama takoe znatno opada. To opadanje je najoiglednije u osnovnim i

privrednim sudovima gde je broj novih predmeta opao za preko jedne treine, odnosno jedne polovine od
2010. do 2013. godine. To opadanje se verovatno moe pripisati prenoenju sudskih funkcija na druge
privatne ili javne aktere, kao i smanjenoj finansijskoj mogunosti plaanja sudskih usluga. Kao rezultat toga,
koliina posla opada i prosean broj novih predmeta u itavom sudskom sistemu opao je za jednu treinu od
2010. do 2013. godine.
5.
Uprkos tome, sudije, tuioci i osoblje svuda u sistemu iznose da su veoma zaposleni i preoptereeni
poslom. Razlozi za to lee u sistemskim problemima i nainu na koji sistem funkcionie, to sputava spoljni i
6.
125
Prema CEPEJ-u, u Srbiji, 2012. godine, pravosue je primilo u proseku 350 novih predmeta po sudiji, dok prosek EU iznosi 840.
Neto konzervativniji prosek EU, uz otklanjanje nekih perifernih faktora, je 453 nova predmeta po sudiji, to je za oko 30% vie nego
u Srbiji.
126Kao primer uveliavanja broja predmeta je krivina istraga koja se broji kao jedan predmet, a sam tok suenja kao poseban
predmet. U sluaju ulaganja albe na odluku, alba je poseban predmet, a ako alba dovede do ponovljenog suenja, onda se i to
broji kao poseban predmet. Ukoliko se u krivinom postupku postavi pitanje nadoknade tete oteenom, onda je to poseban
graanski predmet.
56
unutranji uinak, a ne u broju sudija, osoblja ili predmeta. Stoga, ovde je re o sistemskim problemima i
njihovim moguim reenjima, to i jeste fokus ove Funkcionalne analize.
a. Uvod
Uinak se ne moe ocenjivati izdvojeno, u vakuumu - ocena onoga ta sudovi rade zahteva
razumevanje kvantiteta i prirode njihovih usluga, kao i izmene tih faktora tokom vremena.127 Bez obzira da
li se procenjuju sudovi pojedinano, celokupno nacionalno pravosue ili se porede sudovi u razliitim
zemljama, apsolutne cifre malo govore. Vana pitanja su uvek relativne prirode - potranja u poreenju s
brojem stanovnika, broj novoprispelih predmeta u poreenju s brojem sudija, ili rezultat u poreenju s
potranjom. U nedostatku metodologije za merenje teine predmeta (ponderisanje), ova analiza pokuava
da izvri razdvajanje po vrstama predmeta tamo gde je to mogue.
7.
b. Ukupna potranja i broj svih vrsta sporova

Pravosudni sistem je 2013. godine primio u svim sudovima 1.796.166 novih predmeta.128 Ovi
predmeti obuhvataju i itav niz manjih predmeta koji zahtevaju mali obim sudskog posla, kao i manji broj
sloenih predmeta, s malo diferencijacije meu njima.
8.
Osnovni i prekrajni sudovi imaju najvei broj predmeta oni primaju 80 % svih novih predmeta. Za
veinu korisnika suda, njihov susret s pravosudnim sistemom upravo se tu deava. Slika 1 prikazuje pregled
novoprispelih predemeta po vrsti suda 2013. godine.
9.
Slika 1: Novoprispeli predmeti, prema vrsti suda, 2013. godine.129

Upravni sud, 21.612
VKS, 11.544
Apelacioni sudovi
Courts, 83.215
Vii sudovi,
112.372
Prekrajni sudovi,
532,301
Osnovni sudovi,
901,737
Prekrajni Apelacioni
sud, 27.302
Privredni sudovi,
94.417
Privredni apelacioni
sud, 11.666
127U
ovom poglavlju, potranja se odnosi na nove predmete, ne na ire nepravde ili mogue sporove koji nisu doli do suda i
konkretizovali se kao novoprispeli predmeti u sudu. Za diskusiju o nezadovoljenoj potranji i razlozima zbog kojih graani ne idu na
sud, videti poglavlje Pristup pravosuu.
128Godinji izvetaj VKS za 2013. godine citira neto viu cifru od 1.800.746. Razlika (4.580 predmeta) je zbog neslaganja u broju novih
predmeta u sudovima u Vranju i Pirotu za tu godinu. Ta razlika je u granicama okvira dozvoljene greke i ne utie na analizu i
ustanovljene injenice u Funkcionalnoj analizi.
129Svi podaci o broju predmeta korieni u Funkcionalnoj analizi sadrani su u Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na:
http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review). Podaci u Megadata tabeli su dobijeni od VKS (pored njegovih
godinjih izvetaja), kao i iz dopunskih izvora koji su proieni i trijangulirani u tolikoj meri da mogu da obezbede kvalitet i
pouzdanost analize i utvrenih injenica. Za dalju diskusiju o metodologiji, videti Aneks 1. Metodologija.
57
10. Srbija nije nita vie parnina zemlja od drugih evropskih zemalja zapravo, moda ima i manje
sporova od drugih evropskih zemalja. U srazmeri prema broju stanovnika, broj sporova u Srbiji (kojim se
meri broj novih predmeta u prvoj instanci na 100 stanovnika) je priblino uporediv s prosekom EU.130 Godine
2012, Srbija je primila oko 13,8 novih predmeta na 100 stanovnika. To ukazuje da je oko jedan od sedam
stanovnika Srbije imao neki predmet u sudu. Tako je broj sporova u Srbiji neto nii od proseka EU od 14,2
predmeta na 100 stanovnika (videti Slika 2).131 Tako se ini da optu kulturoloku percepciju da Srbi imaju
parniki mentalitet, na ta ukazuju neki akteri, ne podravaju ovi podaci.
Slika 2: Broj novih nekrivinih predmeta prvog stepena na 100 stanovnika (2012.) 132
11. Iako se broj sporova u Srbiji priblino uklapa s prosekom EU, postoje znaajne razlike u tome kako se
taj broj rasporeuje i ta se rauna. Predmeti izvrenja u Srbiji prevazilaze evropski prosek dva puta, dok su
novoprispeli upravni i graanski vanparnini predmeti daleko ispod proseka EU. Neke od ovih razlika se
objanjavaju nainom na koji se predmeti usmeravaju i procesuiraju, kao i time ta se rauna kao predmet
(videti nie Okvir 1). Npr, poto vie predmeta izvrenja odlazi privatnim izvriteljima (videti Poglavlje o
izvrenju), broj sporenja u Srbiji e pasti daleko ispod proseka EU.
130Podaci
iz zemalja lanica EU su iz EU Justice Scoreboard 2014, na osnovu podataka iz 2012. godine. Videti EK, Opta uprava za
pravosue, The EU Justice Scoreboard 2014. Srpski podaci su uzeti iz onoga to je Srbija dostavila CEPEJ-u 2013. godine bazirano na
podacima iz 2012. godine. To obuhvata samo graansku i upravnu materiju i ne ukljuuje krivine predmete. Nije jasno kako su
srpske vlasti razgraniile sudove prve i druge instance pri popunjavanju CEPEJ-ovog upitnika, tako da dalja analiza podataka nije
mogua. Kada se uzme u obzir uvelian broj predmeta (kao to je dvostruko brojanje predmeta, nedostatak spajanja, itd.), nivo
sporenja u Srbiji je moda i nii.
131 Ukupan broj predmeta prikazan na Slika 1 ne ulazi ceo u broj sporova poto te cifre obuhvataju i neke predmete druge ili tree
instance. Ovo je priblino jednako onim predmetima koji dospevaju u osnovne, prekrajne i privredne sudove i neki predmeti koji se
pokreu na nivou vieg suda. Ostatak, koji se sastoji od albi i kasacije, ini znaajan obim dodatnog posla za ostale sudove, ali nije
ukljuen u nivo sporenja.
132Budui da srpska statistika nije razbijena na ove kategorije, cifre moda nisu u skladu s onim ciframa koje su ovde prikazane u
njihovoj daljoj analizi. U cilju dostavljanja CEPEJ-u, Srbija je morala da preradi svoje kategorije kako bi bile upodobljene CEPEJ-ovom
upitniku. Za podatke EU, videti EU Justice Scoreboard 2014 (bazirano na podacima iz 2012. godine). Za srpske podatke, videti Srpsu
zvaninu statistiku dostavljenu CEPEJ-u 2013. za 2012. godine.
58
Okvir 1: ta oznaava predmet i kako njegova definicija utie na broj predmeta/sporova?

Srbija ubraja u nove predmete nekoliko stvari koje verovatno ne bi trebalo da se nalaze u ovoj kategoriji. Npr, u
mnogim sistemima, izvrenje se ne smatra posebnim predmetom. Takoe, postoji i posebno (tj. duplirano)
raunanje krivine istrage i krivinog suenja. Isto tako, suenje, alba i ponovno suenje se raunaju kao posebni
predmeti. (To ima veliki uticaj na broj predmeta jer je ponovno suenje najei rezultat uspene albe u Srbiji). Kao
rezultat toga, broj predmeta u sistemu je veoma uvelian.
Obim sudskog posla (optereenost) je razliit koncept od broja predmeta. Obim/optereenost sudskog posla
obuhvata niz dodatnih aktivnosti koje predstavljaju realan posao za sudije i osoblje koje im prua podrku. Npr, albe
ne bi trebalo da predstavljaju nove predmete iako one predstavljaju posao za sudije. On takoe ne obuhvata predmete
koji ne zahtevaju mnogo pravosudnog posla, kao npr. predmeti izvrenja. Razumevanje broja predmeta takoe
pokazuje ta se deava s predmetom poto ue u sistem npr, da li veina predmeta bude reena u prvom stepenu 133
ili se nastavlja putem beskrajnih, ponekada cirkularnih, albi i tako se recikliraju u vidu nove-stare potranje.
Imajui u vidu problem s postojeom statistikom sudova, ova Analiza e biti to je vie mogue konkretna u pogledu
toga ta se meri s obzirom na vaee podatke. U mnogim sluajevima, nije mogue razluiti prave (prvostepene)
novoprispele predmete od ostalih. Uporedni podaci CEPEJ-a su ogranieni na slian nain. Nakon unapreenja
automazizovanih upisnika u Srbiji, vano je da se razmotri kako e ova dimenzija pravosudnog posla moi da se
posebno meri i rauna.
12. Potranja za sudskim uslugama takoe znatno opada broj novih predmeta smanjen je za preko 24 %
od 2011. do 2013. godine. Kao to je prikazano na Slika 3, to opadanje se najvie belei u osnovnim,
privrednim i prekrajnim sudovima.
13. Dva su osnovna razloga opadanja broja novih predmeta. Prvo, i najverovatnije, dolo je do znaajnih
promena u delokrugu rada suda, to je dovelo do prenoenja pravosudnih aktivnosti na privatne ili druge
javne aktere. (Videti nie Okvir 2). Drugo, moda su ekonomski faktori smanjili potranju za sudskim
uslugama.134
Okvir 2: smanjenje delokruga rada u sudovima u Srbiji
Vaan razlog to potranja opada je u tome to je jedan broj usluga, koje su pruali sudovi, prenet na druge
pruaoce. Ove promene imaju, ili e imati, u razliitoj meri uticaj na broj novih predmeta. Ipak, njihov uticaj nee
eliminisati u sudovima stare predmete koji su otpoeli po ranijim zakonima. Ti stari predmeti e ostati sve dok sudovi
ne nau druge naine da ih ree.
Steajni upravnici: steajni upravnici su uvedeni 2005. godine radi analize predmeta uloenih privrednim sudovima u
cilju utvrivanja da li dunici poseduju imovinu koja stoji na raspolaganju za naplatu poverilaca. Ovi predmeti nemaju
uticaja na potranju jer predmeti steaja i dalje zahtevaju pokretanje sudskog postupka, a sporovi nastali oko nadzora
nad steajnom masom i dalje se vode pred sudom. Pored toga, ovi steajni predmeti ine mali procenat predmeta
privrednog suda - steajni upravnici su imali oko 794 predmeta od 2005. do 2009. godine, mada je ovaj broj od tada
porastao.
133
To je cilj mnogih pravosua i on je realizovan u vedskim sudovima pre jedne decenije (Svensson, 2007).
Studije pokazuju da konkurentni faktori objanjavaju kako ekonomski pad utie na broj novih predmeta i nivo sporenja u SAD i
Zapadnoj Evropi. (videti Bachmeier, L. et al. 2003. The Volume of Federal Litigation and the Macroeconomy,International Review of
Law and Economics 24(2):191-207.) U vanparninim predmetima, ekonomski pad pokazuje tendenciju poveanog broja steajnih i
ostavinskih postupaka, a smanjena privredna aktivnost moe da dovede do smanjenog broja postupaka kao to je uknjiba imovine.
U parninim predmetima, opadanje prihoda firmi utie da se one manje spore kako bi minimizirale trokove, koji postaju sve
nepristupaniji, ali to takoe ohrabruje prestupe na agresivniji nain. U Srbiji, ne moe se zakljuiti da je ekonomski pad
prouzrokovao opadanje broja novih predmeta. Meutim, podaci iz anketa Svetske banke, kao i intervjui i razgovori s akterima,
ukazuju da je finansijska pristupanost vodei faktor poslovnog odluivanja i firme izraavaju bojazan da su sudski trokovi sve
nepristupaniji za njih. Za analizu pristupanosti usluga suda, videti Poglavlje o pristupu pravosuu. Takoe videti Anketu o pristupu
pravosuu, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
134
59
Zemljine knjige: poevi od 2009. godine, zemljine knjige su prebaene iz sudova u katastar. Pre toga, osoblje II
Optinskog suda u Beogradu je radilo na 300.000 predmeta godinje. Bilo koji spor oko zemljita je i dalje u
nadlenosti sudova.
Privatni Izvritelji: godine 2012, uvedeni su privatni izvritelji kako bi preuzeli od sudskih izvritelja izvrenje odreenih
vrsta sporova koji se odnose na novano izvrenje, uglavnom se usredsreijui na izvrenje neplaenih rauna za
komunalije. Ovaj prelazak je doveo do naglog pada broja predmeta u osnovnim sudovima 2013. godine. Ta promena
moe takoe imati uticaja na broj predmeta u privrednim i prekrajnim sudovima, ali se ne pokazuje u datoj statistici.
Krivina Istraga: godine 2013, funkcija krivine istrage je preneta s istranih sudija na tuilatvo prema novom Zakonu
o krivinom postupku (ZKP) iz 2013. godine. Kao rezultat toga, oko 38.871 predmet je prenet iz sudova u tuilatva,
obuhvatajui prenos 658 predmeta iz viih sudova u via tuilatva, a ostatak od 38.213 predmeta iz osnovnih sudova
u osnovna tuilatva. Kao to je prikazano na Slika 4 i Slika 5, krivina istraga predstavlja manji deo predmeta
osnovnih i viih sudova, tako da e ovo prenoenje imati manje uticaja na nivo i ukupnu potranju i sudovi e zadrati
ulogu nadgledanja procesa, te e moda i dalje raunati svoje intervencije kao predmete. (To, meutim, ima
znaajnog uticaja na optereenost tuilatva, to e nie biti prodiskutovano).
Geografska pokrivenost mree sudova: Geografska pokrivenost mree je takoe smanjena. Od 1. januara 2014.
godine, Kosovska Mitrovica nije vie deo nove mree sudova u Srbiji. Prema Briselskom sporazumu potpisanom aprila
2013. godine, dogovoreno je da e se sudska vlast na severnom Kosovu s veinskim srpskim stanovnitvom integrisati i
funkcionisati u pravnom okviru organizovanom u Pritini, a Apelacioni sud u Pritini e ustanoviti vee sastavljeno od
veine sudija kosovskih Srba da vode predmete za sve optine u kojima su Srbi veina. Timu funkcionalne analize nisu
poznati planovi VSS ili MP za premetaj predmeta ili osoblja (sudija, tuilaca i administrativnog osoblja) iz Kosovske
Mitrovice u mreu sudova Srbije.
Privatni belenici: uvoenje javnih belenika e smanjiti broj vanparninih graanskih predmeta koji su stizali u
sudove. Meutim, izgleda da nije izvrena analiza mogueg uticaja ovih reformi na postojei broj predmeta. Godine
2013, osnovni sudovi su reili preko 700.00 predmeta overe, ukljuujui overu privatnih isprava, potpisa, rukom pisanih
pismena i kopija dokumenata i dokumenata za upotrebu u inostranstvu. Izvan toga, statistika o vanparninim
predmetima u AVP-u ne prikazuje kategorije predmeta koje e biti podobne za usluge privatnih belenika, tako da tim
Funkcionalne analize nije bio u mogunosti da preciznije odredi mogu impakt. Meutim, predvia se da privatne
belenike usluge znatno smanje optereenost osoblja pisarnice, ali ne i da bude od veeg uticaja na obim sudskog
posla. Za diskusiju o odgovarajuoj potrebi za programima smanjenja radne snage u sudovima, videti Poglavlje o
ljudskim resursima. Za diskusiju o finansijskom impaktu gubljenja usluga overe, videti Poglavlje o finansijskom
menadmentu.
Medijacija: Ukoliko se medijacija ponovo pojavi u Srbiji, ona takoe moe smanjiti optereenost. Prema novom
Zakonu o medijaciji, medijacija bi se mogla primeniti u itavom nizu predmeta, ukljuujui imovinskopravne sporove,
porodine, privredne, upravne, potroake, predmete iz oblasti zatite ovekove sredine i iz radnopravne oblasti, kao i
u odreivanju tete u krivinim i prekrajnim predmetima. Zakon prua odreene podstreke korisnicima sudova da se
odlue za medijaciju. Sudski trokovi bi bili izuzeti u utuenim predmetima koji su uspeno reeni putem medijacije pre
prvog roita. Zatim, tarife medijatora bi odreivalo MP, umesto ranijih tarifa koje je odreivao Centar za medijaciju
a koje su odbijale korisnike. Drugo je pitanje da li su takvi podstreci dovoljni da prevaziu ranije neuspele reforme i
promoviu medijaciju sporova. Za dalju diskusiju o medijaciji, videti Poglavlje o pristupu pravosuu.
Ogranienje uzastopnih albi: Poslednja izmena sa izvesnim uticajem na broj sporova, mada ne i na nadlenost, je
ogranienje druge albe. Ova odredba je uvedena 2010. godine (kao amandman na postojee zakone) i zadrana je u
ZPP-u koji je usvojen 2012. godine. Od 2012. godine, prvobitna alba moe vratiti predmet na ponovno razmatranje, a
druga alba se okonava presudom apelacionog suda.
60
c. Potranja za uslugama pravosua prema vrsti suda

14. Opadanje potranje ima uticaja na neke sudove vie nego na druge. Osnovni, prekrajni, i privredni
sudovi su najvie pogoeni, dok su vii i apelacioni sudovi stabilniji.135

Slika 3: Novi predmeti prema vrsti suda, 2010-2013. godine.136
15. Osnovni sudovi su najvie pogoeni sa 35% manje novih predmeta.137 Impakt promenjene sudske
nadlenosti je vidljiv kada se dalje ralane novi predmeti osnovnih sudova (videti Slika 4). Broj predmeta
izvrenja se znatno smanjio od uvoenja privatnih izvritelja 2011. godine, ali neto novih predmeta izvrenja
i dalje ulazi u sudski sistem. Broj krivinih istraga je opao 2013. godine kada je donet ZKP i uskoro e nestati
s prelaskom na tuilaku istragu. Imajui u vidu injenicu da predmeti izvrenja zahtevaju malo sudijskog
posla, sudije osnovnih sudova e imati izbalansiranu koliinu posla u parninim i vanparninim predmetima,
a malo optereenje poslom u krivinim predmetima.
Slika 4: Broj novoprispelih predmeta, osnovni sudovi, 2010-2013. godine.138
135Upravni,
Vii privredni i Vii prekrajni sud imaju veoma malo predmeta, toliko malo da se skoro i ne pojavljuju na grafikonu. Ono
to moda nije evidentno je da meu raznim sudovima jedino Upravni sud pokazuje poveanje broja novih predmeta sa 15.536 na
21.612. Zbog malog obima u pomenutim sudovima i nedostatka podataka, ova tri suda nee dalje biti analizirana u ovom poglavlju.
136Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
137Osnovni sudovi su primili 1.397.677 novih predmeta 2010. godine, a 901.677 2013. godine.
61
16. U prekrajnim sudovima (drugi po optereenosti), broj novih predmeta je opao za 12 % od 2011. do
2013. godine.139 Oko 60 % njihovih predmeta ine saobraajni predmeti, a ostatak se sastoji od meavine
sitnih prekraja koji se odnose na porez, carinu, javne nabavke, korupciju, itd.
17. U privrednim sudovima, broj novih predmeta je opao za blizu 50 %. 140 Privredni sudovi su sada
izjednaeni s viim i apelacionim sudovima u smislu broja predmeta. Takav zabeleen pad je moda u vezi s
ekonomskim faktorima, kao to je gore opisano. Dodatni 31 sudija u privrednim sudovima izmeu 2011. i
2012. godine dalje je smanjio prosean broj predmeta po sudiji, to je uticalo da sudije privrednih sudova
imaju mnogo manje posla nego ranije.
18. U viim sudovima, broj novih predmeta je i dalje prilino mali,141 ali jedan broj novih predmeta moe
uskoro da pree iz osnovnih u vie sudove. Izmenama ZPP-a, predloenim od strane Vlade maja 2014.
godine, sniava se novana granica, tako da se i predmeti nie novane vrednosti mogu suditi u manje
optereenim viim sudovima.142
Slika 5: Broj novoprispelih predmeta, vii sudovi, 2010.-2013. godine. 143
139
Br. novih predmeta u prekrajnim sudovima opao je sa 602.761 2011. na 532.201 2013. godine. Statistika dobijena od VKS ne
razlae dalje prekrajne predmete, zbog ega se odvojeni grafikoni ovde ne ponavljaju.
140Br. novih predmeta u privrednim sudovima opao je sa 167.372 2010. na 94.417 2013. godine. Statistika dobijena od VKS ne razlae
dalje prekrajne predmete, zbog ega se odvojeni grafikoni ovde ne ponavljaju.
141 Dolo je do oekivanog pada u krivinoj istrazi i manje objanjivog porasta u izvrenju, kao i u G (mala apelacija).
142Npr, novana granica za reviziju (kao vanredni pravni lek) sniena je sa 100.000 EUR na 40.000 EUR, mada to verovatno nee imati
bitnog uticaja na ukupan broj novoprispelih predmeta u graanskoj materiji u viim sudovima.
143U ovom i narednim grafikonima, treba uoiti promenu u srazmeri jedne desetine broja na Slika 4. Zajedno, vii i apelacioni sudovi
sada primaju oko 20% broja predmeta koji pristiu u osnovne sudove, to je za 15% vie nego 2010. godine.
Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
62
19. Apelacioni sudovi takoe imaju prilino mali broj novih predmeta (videti Slika 6), ali se taj broj
neznatno uveava.144
Slika 6: Novoprispeli predmeti u apelacionim sudovima, 2010-2013. godine.145
d. Demografske razlike u potranji

20. Postoje upadljive demografske razlike u potranji za uslugama suda u Srbiji, to se ne moe objasniti
obinim pretpostavkama. Kao to se moe oekivati, postoji jaka veza izmeu potranje za pravosudnim
uslugama i stanovnitva u okviru mesne nadlenosti suda.146 Meutim, ne postoji takav odnos izmeu
stepena urbanizacije i broja predmeta tj. nivoa sporenja, kao to je nie prikazano na Slika 7. Prema tome,
ovi podaci ne podravaju optu hipotezu da stanovnici gradova nesrazmerno vie trae usluge suda, niti da
gradski sudovi imaju najvie posla u relativnom smislu. Nasuprot tome, podaci otkrivaju da neke ruralne i
polururalne oblasti pokazuju znaajnu potranju za pravosudnim uslugama, dok neke druge urbanije oblasti
pokazuju manju potranju za pravosudnim uslugama. To takoe podrava miljenje da je potranja mnogo
vea u nekim manjim sudovima u manje urbanim sredinama.
Ukupan br. novih predmeta

na 100.000 stanovnika, 2013.
Slika 7: Osnovni sudovi novo prispeli predmeti na 100.000 stanovnika u odnosu na nivo urbanizacije,
2013.147
25000
Bor
20000
20285.91998
Leskovac
Beograd Prvi osnovni
16199.93926
15000
R = 0.1266 15878.8303
10000
Loznica
7716.086847
5000
0
0.00
0.10
0.20
0.30
0.40
0.50
0.60
0.70
0.80
0.90
1.00
Nivo urbanizacije
144Podaci
Apelacionog suda za 2010. godinu nisu reprezentativni poto to nije bila prva godina rada tog suda. Broj novih predmeta je
stoga veliki kako bi zadovoljio uvenu potranju za albama u graanskim predmetima.
146 Broj predmeta u datoj sudskoj nadlenosti je donekle u korelaciji s brojem stanovnika. to je vei br. stanovnika, posebno
gradskog stanovnitva, u odreenoj mesnoj sudskoj nadlenosti, vei je broj novih predmeta, kao i broj reenja i predmeta u toku.
147 Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
63
21. Kao to se moe i oekivati, postoji jaka veza izmeu broja predmeta i prihoda u okviru sudske
nadlenosti;148 ali takva veza ne postoji izmeu prihoda per capita i broja sporova. Prema tome, ti podaci
ne podravaju optu hipotezu da bogatiji pojedinci nesrazmerno vie koriste usluge suda, a siromani ostaju
pasivni prema svojim pravosudnim potrebama. Nasuprot tome, podaci otkrivaju da neke siromanije oblasti
pokazuju znatnu potranju za uslugama pravosua, dok druge siromane oblasti izraavaju manju potranju.
Sudovi u nekim bogatijim oblastima su izloeni velikoj potranji, u drugim pak manjoj.149
Slika 8: Osnovni sudovi - broj novih predmeta na 100.000 stanovnika prema ukupnom neto prihodu per
capita - 2013. god.150
Novoprispeli predmeti na 100.000

stanovnika
25000
Bor
20000
20285.91998
Leskovac
Beograd Prvi osnovni
16535.06176
15878.8303
15000
R = 0.1448
10000
5000
0
0
5,000
10,000
15,000
20,000
25,000
30,000
Procenjeni neto prihod stanovnitva u mesnoj nadlenosti
e. Broj predmeta po sudiji

22. Broj novih predmeta po sudiji ilustruje kako se potranja za pravosudnim uslugama uklapa u broj
sudija.151 Slika 9 prikazuje prosean broj predmeta po sudiji i vrsti suda od 2010. do 2013. godine.
23. Broj novih predmeta po sudiji drastino je opao u osnovnim, viim, privrednim sudovima i Privrednom
apelacionom sudu. Neobino je da je broj novih predmeta po sudiji u viim sudovima sada nii nego to je to
sluaj u apelacionim sudovima ili u VKS.
148Predmeti
se esto tiu novca ili privredne aktivnosti. Stoga, to je vei ukupan neto prihod u odreenoj mesnoj sudskoj
nadlenosti, vei je broj novih predmeta, kao i broj reenja i predmeta u toku s kojim e se sud verovatno suoiti.
149Za detaljniju diskusiju o odnosu izmeu geografskih, demografskih i socio-ekonomskih faktora i broja sudskih predmeta, videti
Analizu fiskalnog impakta u nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi, Svetska banka, 2013, koja obuhvata iru ekonometrijsku
analizu.
150 Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
151Br. novih predmeta po sudiji zamenjuje br. sudskih predmeta, a CEPEJ i ostali ga koriste kao najbolji pokazatelj potranje za
uslugama suda. On predstavlja optereenje sudije u okruenju u kome je stopa zavrenih predmeta oko 100%, a situacija sa starim
predmetima je reiva, to znai da e se svake godine broj novih predmeta biti obuhvaen brojem predmeta u radu, mada e
konkretni predmeti biti promenjeni. U Srbiji, ukupan realan broj predmeta je vei, posebno u osnovnim sudovima, zbog starih
predmeta. Ipak, ti stari predmeti ne oslikavaju optereenost poto su mnogi neaktivni ili se po njima nita ne radi ili se malo radi (kao
npr. predmeti izvrenja). Za smanjenje broja starih predmeta, videti Poglavlje o efikasnosti. Za opcije upravljanja radnim
optereenjem, videti Poglavlje o upravljanju i rukovoenju.
64
Slika 9: Broj predmeta po sudiji prema vrsti suda, 2010 - 2013. godine.152
24. Smanjenje prosenog broja predmeta po sudiji nastalo je iz dva
razloga - smanjenjem broja novoprispelih predmeta i poveanjem

broja sudija.153 Ako se ukupan broj predmeta u Srbiji podeli s ukupnim
brojem sudija za novu i ponovljenu potranju (izuzimajui sudije i
predmete VKS), Srbija bi imala 632 predmeta po sudiji u godini
2011.154
Proseno radno optereenje po

sudiji u itavoj Srbiji opalo je za
oko jednu treinu od 2011. do
2013.
25. Pritisak potranje na srpske sudije je daleko nii od proseka EU i dalje opada. Kao to je gore reeno,
Srbija prima otprilike isti broj novih predmeta u odnosu na broj stanovnika kao drave lanice EU. Meutim,
Srbija ima dvostruki broj sudija u odnosu na broj stanovnika nego to je to u dravama lanicama EU za
podmirivanje potranje. U Srbiji ima oko 39 sudija na 100.000 stanovnika,155 dok je prosek EU 21,5 sudija na
100.000 stanovnika.156
26. U proseku, sudije u Srbiji imaju upola manje novih predmeta po sudiji nego njihove kolege u dravama
lanicama EU. Prema podacima CEPEJ-a, prosean broj novih predmeta u dravama lanicama EU bio je 840
nekrivinih predmeta u prvoj instanci po sudiji 2012. godine, dok je u Srbiji prosek iznosio 350 po sudiji.157
Srpske cifre su moda preterane s obzirom na uveliavanje broja predmeta.158 Taj podatak ukazuje da su
sudije u Srbiji moda manje efikasne od kolega u EU budui da je potrebno da gotovo dvostruki broj sudija
procesuira slian nivo potranje.159 Ukoliko se iz jednaine uklone elementi s veoma velikim brojem
predmeta, prosek EU se sputa na 453 predmeta po sudiji.160 ak i sa ovom konzervativnijom raunicom,
Srbija ima u proseku 23% manje nekrivinih predmeta u prvoj instanci po sudiji od drava lanica EU.
152Megadata
Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).

S obzirom na razlike u organizaciji sudova i kako se podaci uvaju, ova Analiza ne predstavlja poreenje s dravama lanicama EU.
Umesto toga, ona ukljuuje samo poreenje ukupnog broja predmeta u Srbiji.
154Ovo su grube mere koje ne uzimaju u obzir kako se predmeti distibuiraju meu sudovima. Ipak, cifre pokazuju odnos izmeu
sveukupnih ljudskih resursa (tj. sudija u ovom sluaju) i obima potranje za uslugama suda.
155Na osnovu podataka iz 2013. godine to predstavlja poveanje sa 33,7 na 100.000 stanovnika u Srbiji 2010. godine.
156Za podatke EU, videti EU Justice Scoreboard 2014 (na osnovu podataka iz 2012. god.). To predstavlja neznatno poveanje sa 21,3
sudije na 100.000 stanovnika 2010. godine.
157Za podatke EU i Srbije, videti CEPEJ Final Evaluation Report 2014 (baziran na podacima iz 2012.). Ova cifra je izraunata na broju
novih nekrivinih predmeta u sudovima prve instance.
158Sadanje procene su moda i nie poto je broj novih predmeta opao u Srbiji od 2012. do 2013. godine.
159Ovo su grube mere poto razlike u jurisdikciji izmeu zemalja dovode do razliitih procena broja novih predmeta.
160Danska ima najvei broj novih predmeta po sudiji 7.554 delimino zbog toga to ona u vanparnine predmete ubraja preko 2
miliona predmeta katastarske uknjibe. Austrija takoe ima veliki broj novih predmeta po sudiji - 2.255 - delimino zbog toga to ona
153
65
27. Srbija takoe ima nii prosean broj novih predmeta po sudiji od 11 drava lanica EU u regionu.161
Npr, u Hrvatskoj, prosean broj novih predmeta po sudiji je za preko 62% vii nego u Srbiji, sa 568 novih
predmeta po sudiji 2012. godine. Hrvatska omoguava neposrednije poreenje s obzirom na slinu pravnu
tradiciju mada ona ima neto vii odnos broja sudija prema broju stanovnika i neto nii odnos osobljesudija. Slovenija ima gotovo trostruki broj novih predmeta po sudiji, s prosekom od 939 novih predmeta po
sudiji 2012. godine.162 Sve u svemu, podaci ukazuju da pritisak potranje na srpske sudije je u principu blai
nego to je to sluaj sa sudijama u dravama lanicama EU iz regiona.
28. U osnovnim sudovima, prosean broj predmeta je 634 po sudiji; ipak, postoje bitne razlike u
optereenosti meu ovim sudovima. Kao to je prikazano u Tabeli 1, te razlike nisu vezane za veliinu suda.
Sudije u malim sudovima imaju mnogo posla, dok su drugi, u nekim veim sudovima, manje zaposleni. Kao
primer izuzetnog uinka je Osnovni sud u Zrenjaninu gde je samo 27 sudija veoma optereeno sa proseno
919 novih predmeta po sudiji. Prvi osnovni sud u Beogradu ima 234 sudije i proseno 846 novih predmeta po
sudiji. S druge strane, drugi po veliini osnovni sud, Osnovni sud u Novom Sadu, ima 123 sudije i mnogo nii
prosek od 507 novih predmeta po sudiji, daleko ispod proseka od 634 predmeta po sudiji. Ove cifre ukazuju
da podaci ne podravaju opti mit o tome kako u Beogradu uvek ima najvie posla. Dva najmanje
optereena suda 2013. godine bili su Kosovska Mitrovica sa 62 nova predmeta po sudiji i abac sa 341 novim
predmetom po sudiji.
29. Godine 2013, osnovni sud s najvie posla imao je preko 15 puta vei broj novih predmeta od najmanje
aktivnog osnovnog suda. Meutim, ako se iz jednaine ukloni sud s najmanjim brojem (Kosovska Mitrovica),
onda se taj raspon popravlja na oko 3:1. Godine 2012, prosek osnovnih sudova je bio vii - 881 nov predmet
po sudiji, ali su postojale velike razlike - od 1.392 nova predmeta po sudiji u Prvom osnovnom u Beogradu do
158 novih predmeta po sudiji u najneoptereenijem sudu. Zabrinutost izaziva injenica da najoptereeniji
sudovi rutinski nose bar tri puta vie posla po sudiji nego u najmanje optereenim sudovima.
30. Manje optereenje 2013. godine je rezultat za 50% smanjenog broja novih predmeta izvrenja u
osnovnim sudovima. Smanjenje broja novih predmeta izvrenja uticalo je na sve sudove, ali u nekim
sudovima, kao npr. u Prvom i Drugom osnovnom u Beogradu, zatim u Vrcu, Loznici, Panevu i Subotici, to
smanjenje se kretalo od jedne treine do preko jedne polovine.163 Vredno je primetiti da se 634 (pa ak i 881)
nova predmeta po sudiji u principu ne smatra preteranim optereenjem za sudiju osnovnog suda.
u vanparnine predmete ubraja preko million predmeta izvrenja i preko 600.000 predmeta katastarske uknjibe. Srbija takoe
uraunava svoje vanparnine predmete, ukljuujui i veliki broj predmeta izvrenja i overe, a otklanjanje ovih elemenata prua
dosledniju sliku prosenog broja predmeta po sudiji u itavoj EU.
161U regionu, Rumunija ima prosean broj novih predmeta po sudiji za 33% vie nego u Srbiji, sa 427 novih predmeta po sudiji u 2012.
godini. Ali Rumunija ima upola manji odnos sudija-broj stanovnika i odnos osoblje-sudija u opsluivanju potranje. Bugarska ima
manji novih predmeta po sudiji (175) i ima manji odnos sudija-broj stanovnika i odnos osoblje-sudija. Maarska ima slian broj kao
Srbija, s prosekom od 408 novih predmeta po sudiji u 2012. godini. Meutim, Maarska ima manji odnos sudija-broj stanovnika i
odnos osoblje-sudija u opsluivanju potranje.
162Precizni brojani podaci o sastavu broja predmeta u Sloveniji nisu raspoloivi za 2012. godinu. Meutim, na osnovu procena iz
prethodnih godina, preko jedne treine slovenakih predmeta sastoji se od predmeta uknjibe nekretnina i firmi. Ako se taj podatak
primeni na cifre iz 2012. godine, Slovenija bi imala oko 75% vie novih predmeta po sudiji nego Srbija. Slovenija takoe ima neto vii
odnos sudija-broj stanovnika i odnos osoblje-sudija.
163S obzirom na ranije komentare o uraunavanju predmeta izvrenja u realan broj predmeta, opadanje njihovog broja doprinosi
realnijoj slici optereenosti sudova.
66
Tabela 1: Prosean broj predmeta po sudiji u osnovnim sudovima u 2013.godini.164

Novi
predmeti
Sud
Br. sudija
I osnov. Beograd
206.424
234
II osnov. Beograd
34.555
Br. predmeta
po sudiji
Sud
Novi
predmeti
Br.
sudija
Br.
predmeta
po sudiji
882 Ni
55.522
86
646
42
823 Novi Pazar
16.251
25
650
9.862
13
759 Novi Sad
62.413
123
507
Valjevo
28.271
45
628 Panevo
19.586
40
489
Vranje
22.237
57
390 Parain
13.902
27
515
Vrac
8.322
17
490 Pirot
12.928
15
861
Zajear
18.030
23
784 Poarevac
24.791
44
563
Zrenjanin
24.800
27
919 Poega
10.847
16
677
Jagodina
12.372
26
476 Prijepolje
6.151
12
513
Kikinda
10.958
14
783 Prokuplje
14.135
25
565
2.936
47
20.190
34
594
Kragujevac
36.000
70
514 Sombor
22.066
32
690
Kraljevo
22.131
30
738
26.130
38
687
Kruevac
27.837
40
696 Subotica
21.351
36
593
Leskovac
35.766
52
688 Uice
18.957
22
862
Loznica
9.535
19
502 aak
21.927
34
645
Negotin
9.225
15
615 abac
15.329
45
341
Bor
Kosovska Mitrovica
62 Smederevo
Sremska
Mitrovica
31. Grafikon nie pokazuje gotovo nasuminu raspodelu predmeta u odnosu na veliinu suda. Kad bi sve
sudije bile slino optereene poslom, grafikon bi prikazao sve sudove du horizontalne linije predstavljajui
gotovo jednak broj novih predmeta po sudiji. Umesto toga, veina sudova je zgusnuta du leve strane tabele.
Manji sudovi i sudovi srednje veliine pokazuju broj predmeta u gotovo celokupnom rasponu, ukazujui da
su neki mali sudovi veoma optereeni (sa blizu 1.000 novih predmeta po sudiji), dok drugi nisu (sa oko 50
predmeta po sudiji).
Slika 10: Odnos izmeu prosenog broja novih predmeta po sudiji i veliine suda (mereno prema broju
sudija) u osnovnim sudovima, 2013. godine. 165
1000
Zrenjanin
918.5185185
Beograd Prvi osnovni 882.1538462
800
600
Novi Sad
400
507.4227642
340.6444444
200 Kosovska Mitrovica

62.46808511
0
0
164Megadata
165Megadata
Sabac
50
100
150
200

67
250
32. Ima mnogo razlika u optereenosti ak i u okviru pojedinanih sudova. Sudije i akteri su informisali tim
Funkcionalne analize da broj predmeta znaajno varira u okviru istog suda, tako da neke sudije imaju vie
posla od drugih. Analiza ne procenjuje uinak pojedinanih sudija, te nije traila statistike podatke po tom
pitanju.
33. Pproblem neravnomernog broja predmeta i dalje je aktuelan. Neki akteri smatraju da su promene u
sudskoj mrei 2010. godine oslikale idealnu situaciju gde je sudijama osiguran jednak broj predmeta, ali od
tada je dolo do raznih promena. Meutim, ovo miljenje nije potkrepljeno podacima, a vidi se da je ak i u
2010. i 2011. godine broj predmeta bio upadljivo nejednak. Slika 11 nie prikazuje broj predmeta po sudiji
2011. godine posle izmena u mrei sudova, gde se vidi da su neki mali i vrlo aktivni sudovi veoma optereeni,
dok neki vei sudovi nisu. Smanjenje prosenog broja predmeta od 2011. godine nije mnogo uinilo da
popravi ovu nejednaku rasporeenost predmeta. Najvie je smanjilo apsolutnu veliinu jaza ili, u statistikom
smislu, standardnu devijaciju srednje vrednosti. Ovakav nalaz ukazuje na to da je upravljanje brojem
predmeta u itavom pravosudnom sistemu konstantno slabo i da uzastopne reforme i reorganizacije nisu
uspele da ujednae broj predmeta.
Slika 11: Odnos izmeu broja novih predmeta po sudiji i veliine suda u osnovnim sudovima, 2011.166
2,500
Prijepolje
2,087
2,000
Beograd Prvi
osnovni
1,681
Kragujevac
1,592
1,500
Novi Sad
1,031
1,000
500
364
Jagodina
50
100
150
200
250
Broj sudija
f. Optereenost tuilatva
34. Raspoloivost podataka u vezi s radom tuilatva je ogranienija nego za sudove. U tuilatvima ne
postoji jedinstven elektronski sistem za upravljanje predmetima, kao ni u sudovima, kao ni sistem
ponderisanja predmeta. Kao rezultat toga, teko je analizirati aktuelnu optereenost ili efikasnost
procesuiranja predmeta. ta vie, tuilatvo prolazi kroz najveu reformu koji je ikada doivelo od svog
osnivanja.
35. Uvoenje tuilake istrage prema novom ZKP-u dramatino je povealo broj predmeta tuilatva i
povealo njegovu ulogu i obaveze. Menjanjem koliine i prirode posla tuilatva, ZKP e promeniti i to kako
e tuilatvo meriti svoj uinak i upravljati njime.
36. Tabela 2 nie prikazuje broj predmeta u tuilatvima 2011. i 2012. godine.167 Broj krivinih prijava
iznosio je 331.336 krajem 2012, to predstavlja poveanje od 2011. do 2012. godine od 7,30 %. U tom
periodu, tuilatva su radila na 11.048 novih predmeta i postupala po 13.798 predmeta u albenom
postupku. Do sada, tuilatva su retko bila suoena s problemom starih predmeta. Prema srpskom zakonu,
predmet moe da stoji otvoren u tuilatvu preko dve godine ukoliko je istranom sudiji u sudu podnet
166Megadata
167Podaci

za 2013. godinu nisu raspoloivi.
68
predlog za pokretanje postupka ili pak policiji dostavljen zahtev za dodatnom istragom. Za tuilatva se kae
das u ona bra u raiavanju svojih radnih stolova nego sudovi zato to ona mogu da vrate policiji
nedovoljno potkrepljene predmete, traei jo informacija.
Tabela 2: Predmeti tuilatva, 2011. i 2012. godine.168
2012.
Ukupan br. krivinih prijava
2011.
% promene
331.336
308.810
255.049
241.340
Ukupan br. predmeta u RJT
11.048
10.787
Ukupan br. predmeta druge instance albi
13.798
6.304
Ukupan br. predmeta tree instance albi
27
Krivina dela
Poveanje od
7,29%.
Poveanje od
5,68%
Increase of
2.41%.
Poveanje od
118,87%
37. Donoenjem novog ZKP-a, priblino 38.871 predmet je prenet iz sudova u tuilatva. Nema statistike o
starosnoj strukturi tih predmeta. Meutim, kako je sada tuilatvo odgovorno za sprovoenje istrage, neki
od predmeta e svakako ui u kategoriju starih predmeta. Uzimajui u obzir injenicu da se nijedan istrani
sudija nije opredelio za prelazak u tuilatvo, znatan pritisak je sada na tuiocima i zamenicima tuilaca.
38. Krajem 2013. godine, Srbija je imala 705 tuilaca i zamenika tuilaca. Jo 36 zamenika tuilaca je
postavljeno u osnovnim tuilatvima maja 2014. godine na osnovu pretpostavke da e se obim posla
poveati.169 Takoe, broj osnovnih tuilatava se poveao sa 34 na 58 prema novoj mrei sudova, to je
stupilo na snagu 1. januara 2014. godine. Meutim, nije dolo do znaajnih ulaganja u IT, opremu ili
infrastrukturu radi podrke novooformljenim tuilatvima. Stoga, mnogi tuioci i zamenici tuilaca tavore sa
nestandardnom ili nedovoljnom opremom.
39. Tuilatvo je sada suoeno s mnogobrojnim problemima. Nema dovoljno informacija za analizu uinka i
efikasnosti po novom ZKP-u, a tuilatvo ima ogranieni okvir u kome treba da ih realizuje. Postoji potreba za
vie resursa, ali teko je proceniti koliinu, vrstu i gde bi ih bilo najbolje rasporediti. Neke preliminarne
analize su sprovedene krajem 2013. godine na osnovu postojeeg rasporeda resursa za krivinu istragu u
sudovima. Meutim, to je bilo nedovoljno za merenje objektivnih potreba. Ulaganje u IT i softver za
upravljanje predmetima predstavlja vrhunski prioritet kako bi se obezbedilo generisanje pouzdanijih
informacija o broju predmeta, uinku i efikasnosti tuilatva. Analiza ovih podataka e biti od bitne vanosti
za razumevanje delotvornosti primene ZKP-a i identifikovanja nekih korektivnih mera pri tome.
168Godinji
169Ukupno
izvetaj DVT, 2012.

je raspisano 45 radnih mesta koje treba da se popune tokom 2014. godine.
69
Efikasnost u pruanju pravosudnih usluga
2. Efikasnost u pruanju pravosudnih usluga

Pregled poglavlja
Srpsko pravosue se suoava sa znaajnim izazovom u smislu efikasnosti sistema, ali se situacija
popravlja u nekim delovima sistema.
1.
Realizacija i produktivnost sudova se popravila u prethodne tri godine, ali je potrebno uraditi vie
kako bi se reili pojedinani delovi koji ne postiu odgovarajui uinak. Poveana je stopa reenih predmeta
i trenutno je u skladu sa evropskim prosekom, ali je ovaj uspeh u veoj meri posledica manjeg broja novih
predmeta, a s obzirom na obim resursa, stopa reenih predmeta je mogla biti i vea.170 Primetne su znaajne
varijacije meu sudovima, ali je do 2013. godine mali broj sudova beleio stopu reenih predmeta manju od
100 procenata. Prosean broj reenih predmeta po sudiji je u prihvatljivom okviru, ali se znaajno razlikuje u
razliitim vrstama suda i lokacijama.171 U poslednje dve godine, prosean broj reenih predmeta po sudiji je
opao u osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima, opet kao posledica smanjenog broja novih predmeta i
poveanog broja sudija. ini se da sudije uglavnom reavaju otprilike isti broj predmeta koji prime bez
obzira da li je ta cifra velika ili mala bez mnogo uticaja na zaostale predmete. Mnogi sudovi reavaju manje
predmeta po sudiji nego to bi se moglo oekivati, dok mnoge sudije reavaju manji broj predmeta od
njihovih kolega. Ako bi se rezultati sudova sa najgorim uinkom podigli na trenutni prosek, produktivnost bi
bila u skladu sa uinkom zemalja EU11. Sudije u Srbiji bi tada imale vie vremena da doprinesu drugim
vanim funkcijama koje podravaju dostizanje standarda Poglavlja 23, ukljuujui obuku.
2.
Kada je re o pravovremenosti u prvoj instanci, slika je pomeana, ali se situacija poboljava. Broj
nereenih predmeta na 100 stanovnika u Srbiji je visok u odnosu na evropske proseke, mada se situacija
popravlja u graanskim i privrednim predmetima. Stopa preoptereenosti predmetima je visoka, na oko
1.41, a posebno je visoka u osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima. U proseku, novi predmeti prolaze
kroz sistem relativno glatko: kao rezultat toga, prosena starost reenih predmeta je relativno mala u svim
vrstama predmeta. Meutim, zaostali predmeti opstaju, jer stari predmeti ostaju zaglavljeni, a mnogi
neaktivni predmeti se jo uvek vode u knjigama. Iako je kroz sisteme za voenje predmeta mogue izvui
Starosnu listu nereenih predmeta, to se obino ne radi, a predsednici sudova obino ne analiziraju takve
izvetaje. teta to je tako, jer su Starosne liste moda najkorisniji dostupan alat za praenje
pravovremenosti u obradi predmeta. Funkcionalna analiza je sastavila Starosnu listu za potrebe ovog
Izvetaja, gde naglaava alarmantan broj predmeta koji ostaju nereeni nakon tri, pet, pa ak i deset godina.
Ovi stari predmeti verovatno nee zadovoljiti rokove pravovremenosti koje definie Evropska konvencija o
ljudskim pravima (EKLJP), te stoga zahtevaju posebnu panju. Vreme do reavanja reenih predmeta u
danima znaajno varira u zavisnosti od vrste predmeta i suda. Vreme za reavanje predmeta u viim
sudovima je kratko (98 dana), ali je dugo u osnovnim sudovima (736 dana). U graanskim i privrednim
parnicama, vreme za reavanje ovih predmeta u Srbiji je razumno i u skladu sa evropskim prosekom, dok je u
izvrenju pravovremenost nekontrolisano duga i daleko loija od bilo koje druge evropske zemlje. Zato ne
iznenauje to je percepcija korisnika o pravovremenosti negativna, a dugo trajanje procesuiranja predmeta
frustrira korisnika suda. Osim toga, podaci o pravovremenosti u prvoj instanci ne prikazuju potpuno iskustvo
korisnika, jer su albene stope visoke, a recikliranje predmeta kroz ponovljena suenja je suvie est sluaj,
to dodatno odlae konano reavanje sporova za stranke.
3.
170Na
primer, pravosue je zadralo stope reenih predmeta iznad 100% u veini vrsta sudova i predmeta u periodu kada je vie od
800 sudija i tuilaca bilo odsutno s posla, tokom neuspelog procesa reizbora. Njihov postepeni povratak na posao do 2013. godine je
trebalo da znaajno povea stope reenih predmeta te godine. U kombinaciji sa opadajuim brojem novih predmeta, stope reenih
predmeta u 2013. godini su mogle da budu dramatino poveane. Umesto toga, stope reenih predmeta su se zadrale na manje-vie
istom nivou, a ak su i opale u viim, apelacionim, privrednim i prekrajnim sudovima. Ovo ukazuje da u sistemu postoje dovoljni
kapaciteti kako bi se reio vei broj predmeta.
171Na primer, vii sudovi trenutno belee manji broj reenih predmeta od VKS, a sudije u osnovnim sudovima sa veom
optereenou reavaju tri puta vie predmeta od njihovih kolega u osnovnim sudovima sa najmanjim optereenjem.
70
Efektivno izvrenje predstavlja osnovu pravosudnog sistema, a Srbija u ovom pokazatelju daleko
zaostaje od drava lanica EU. Predmeti izvrenja ine vei deo zaostalih predmeta i izazivaju veinu
zaguenja i kanjenja u sudovima. Izvrna odeljenja u sudovima esto nemaju dovoljan broj zaposlenih i
esto su zaposleni demoralisani. Vei deo problema je vezan za neplaene raune za komunalne usluge, koji
ine oko 80% od ukupnog broja predmeta izvrenja.172 Nedavno sprovedene reforme e obezbediti da novi
predmeti izvrenja, ukljuujui predmete vezane za plaanje komunalnih usluga, sada budu usmereni na
privatne izvritelje umesto na sudove, a stalan nadzor ove profesije e biti potrebankako bi se ovezbedila
njihova delotvornost u radu sa ovim predmetima. U meuvremenu e eliminisanje postojeeg broja zaostalih
predmeta izvrenja u sudovima zahtevati specifine mere.173 Pozitivno gledamo, pravna sredstva su
dostupna. Masovno reavanje (ienje) predmeta se pokazalo uspeno u Prvom osnovnom sudu u
Beogradu, a ovo iskustvo je mogue preslikati u drugim sudovima. Targetirani pristupi zasnovani na
dokazima su takoe pokazali neke obeavajue rezultate u Osnovnom sudu u Vrcu. Nasuprot tome,
predmeti izvrenja koji nisu vezani za raune za komunalne usluge, kao to je izvrenje sudskih presuda, se
reavaju relativno lako, mada i tu ima prostora za poboljanje.
4.
Niz proceduralnih neefikasnosti izaziva frustraciju meu korisnicima suda i praktiarima i

doprinosi kanjenju. Dostavljanje poziva za sud je potrebno u svakom koraku procesa, a nepotrebno
odlaganje ovde izaziva rikoet efekat kroz itav sistem. Izbegavanje dostavljanja poziva je relativno lako; u
proseku, najmanje 57% pokuaja uruivanja poziva se zavri neuspeno. Akteri su jednoglasni u oceni da je
Pota nedelotvorna i da ima malo podsticaja da pobolja svoje usluge, jer naplauje sudovima uslugu po
pokuanoj dostavi. Povezani predmeti se retko kad spajaju (ak i tube i protiv-tube se ne spajaju rutinski)
to dovodi do dupliciranja. Meutim, sudije e teko promeniti takvo ponaanje i ee spajati predmete, jer
se nadzor nad radom sudija vri na osnovu kvantiteta reenih predmeta. Upravljanje vremenom u sudovima
je loe. Roita se odravaju samo u prepodnevnim asovima, uprkos nedovoljnom broju sudnica. Neki
sudovi koriste postojei softver za voenje predmeta za zakazivanje roita, dok se drugi oslanjaju na runo
zakazivanje roita u dnevnicima, koji su manje pouzdani i zahtevaju vie vremena od njihovih modernih
ekvivalenata. Rutinski postoji veliko kanjenje u zakazivanju prvog roita u predmetu i prosena tromesena
pauza izmeu dva roita. Prakse procesuiranja predmeta su zastarele, ukljuujui nepovezana roita i
runu razmenu informacija o predmetu. Spisi predmeta se esto gube i potrebno je mnogo vremena da se
spisi prenesu iz jednog suda u drugi. Pripremna odeljenja su pokazala neke obeavajue rezultate, ali mnogi
sudovi ih jo nisu formirali, esto zbog nedostatka prostora ili nespremnosti jednog dela sudija da se odreknu
njihovih pomonika.174 Roita se esto otkazuju ili odlau zbog nedolaska zatvorenika ili vetaka: ovo se
esto deava zbog loe koordinacije izmeu sudova i prualaca usluga, to je dodatno pogorano rastuim
docnjama prema ovim pruaocima usluga. Preveliki broj roita ne doprinosi reavanju predmeta, to
ukazuje da sudije ne koriste sve mogunosti da aktivno vode svoje predmete. Sa svoje strane, advokati
koriste proceduralne neefikasnosti sudova, i nemaju mnogo podstreka da promene svoje ponaanje sve dok
su plaeni po roitu.
5.
Proceduralne zloupotrebe stranaka u postupku prolaze bez nadzora, kao i neozbiljni zahtevi i
albe. Sudije u postupku ne koriste svoja ovlaenja da obuzdaju ovakve zloupotrebe zbog niza faktora,
ukljuujui strah da njihove odluke mogu biti oborene pred apelacionim sudovima, njihove bliske odnose sa
advokatima, kao i optu tromu dinamiku sudova. U nekim oblastima, meutim, snani procesni zakoni,
ukljuujui otrije sankcije, kao i vie jasnoe iz apelacionih nadlenosti, moe pomoi sudijama da budu
proaktivniji u voenju predmeta.
6.
172Na
kraju 2013. godine, oko 2 miliona predmeta izvrenja je ostalo nereeno u osnovnim sudovima, od kojih je oko 1.7 miliona
vezano za neplaene raune za komunalne usluge.
173Neki smatraju da bi privatni izvritelji takoe trebalo da preuzmu stare predmete izvrenja, ali saveti Funkcionalne analize se tome
protive.
174Pripremna odeljenja su predviena za srednje i vee sudove, gde bi sudijski pomonici i sudsko osoblje radili zajedno kako bi
obezbedili ispunjavanje proceduralnih zahteva i spremnost predmeta za roita.
71
Efikasnost u pruanju usluga tuilatava takoe predstavlja razlog za zabrinutost, ali nedostatak
podataka spreava detaljniju analizu u ovom Izvetaju. Usluge tuilatava takoe prolaze kroz duboke
promene u prelasku na tuilaku istragu prema novom Zakonu o krivinom postupku (ZKP). Prenoenje vie
od 38,000 istranih predmeta iz osnovnih sudova u javna tuilatva smanjilo je broj predmeta u sudovima, ali
je stvorilo novu koliinu zaostalih predmeta u tuilatvima, koje se tuioci jo uvek bore da ree. Nove
obaveze su takoe proirile njihov obim posla, a oni nisu dovoljno opremljeni kako bi se bavili ovim novim
nadlenostima. Radni procesi zahtevaju analizu, kako bi se prilagodili ovom novom okruenju.
7.
U meuvremenu je efikasnost administrativnih usluga175 visoka i poboljava se, ali e naalost

mnoge od ovih funkcija uskoro biti ukinute u sudovima. Vreme potrebno za overavanje dokumentacije je
smanjeno za jednu treinu u periodu od 2009. do 2013. godine, a u najmanje jednoj polovini predmeta,
overavanje moe biti zavreno na jednoj lokaciji za pola sata. Zadovoljstvo korisnika esto prelazi 70% i
povealo se u veini aspekata u periodu izmeu 2009. i 2013. godine. Percepcija ponaanja i kompetentnosti
osoblja je takoe poboljana. Ipak, planirano je, u okviru kontroverznih reformi uvoenja privatnih javnih
belenika, da ove usluge budu prebaene iz sudova na privatne javne belenike (notare) u 2015. godini. Nije
potpuno jasno koji problem ovaj aspekt reformi pokuava da rei, imajui u vidu postojei visok nivo
zadovoljstva sa uslugama overavanja. Ukoliko bi sudovi bili sposobni da se takmie sa notarima na tritu
osnovnih usluga overavanja, mogli bi da prue usluge koje nude dobru vrednost za novac. Ukoliko sudovi
zaista izgube ove funkcije, moe se oekivati znaajno smanjenje broja zaposlenih.
8.
a. Realizacija i produktivnost sudova

Ovaj deo analizira tri osnovna pokazatelja koji se redovno koriste za merenje efikasnosti
pravosua: ukupan broj reenih predmeta, broj reenih predmeta po sudiji i stopa reenih predmeta, to
odgovara Pokazatelju 1.1 iz Okvira za merenje uinka. Ovaj odeljak istrauje varijacije meu razliitim
vrstama sudova, sudovima iste vrste i vrstama predmeta. Svaki pokazatelj je detaljno objanjen u
odgovarajuem odeljku. Nepostojanje metodologije za ponderisanje (merenje sloenosti) predmeta
predstavlja prepreku za analizu.176
9.
i.
Broj reenih predmeta
Apsolutni broj reenih predmeta na godinjem nivou predstavlja jedan od pokazatelja realizacije ili
produktivnosti sistema. Ovo nije uobiajeni uporedni pokazatelj meu zemljama, jer, kao i u sluaju broja
predmeta, apsolutni brojevi zahtevaju kontekst.177 Ipak, u jednoj zemlji, praenje brojki je, kada govorimo o
reavanju predmeta u odreenom vremenskom periodu, korisno za procenu uinka, posebno za potrebe
upravljanja sistemom. Rastui ili opadajui broj reenih predmeta, ukupno ili po vrstama sudova, moe biti
koristan prilikom rasporeivanja resursa, ukazati na probleme koje je potrebno dodatno istraiti ili moe biti
korien za procenu rezultata razliitih reformskih inicijativa. Na primer, ukoliko je vie krivinih istraga i
predmeta reeno primenom novog Zakona o krivinom postupku iz 2013. godine (ZKP), moe se smatrati da
je prebacivanje istrage na tuioce povealo efikasnost. Ukoliko je poveanje broja sudija ili postavljanje
ciljeva realizacije dovelo do znaajno veeg broja reenih predmeta, ta mera je dostigla eljeni uinak. Broj
reenih predmeta takoe moe biti korien kao budetski cilj i osnova za budetske zahteve. Holandija
koristi ovaj sistem. Holandski sudovi koji ne ispunjavaju ciljeve u vidu broja reenih predmeta, moraju da
vrate itav iznos ili deo dodatnih sredstava.
10.
175Ovo
obuhvata overavanje dokumenata i povezane usluge koje pruaju sudovi.

Za detaljniju diskusiju o optereenosti poslom i broju predmeta, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
177 Da postoji pokazatelj uporediv sa brojem svih sporova (broj predmeta/populacija), bilo bi mogue napraviti meunarodno
poreenje. Meutim, ne postoji takav pokazatelj stope reavanja predmeta.
176
72
Kao to je prikazano u Tabeli 3 ispod, ukupan broj reenih predmeta na godinjem nivou se
znaajno razlikuje po vrsti sudova. U poglavlju Potranja je ve navedeno da je broj novoprispelih predmeta
stabilan ili opada tokom datog perioda. Stoga bi poveanje broja reenih predmeta moglo da ukazuje na to
da su sudije uspele da ree (ili da makar ne poveavaju) broj zaostalih predmeta kojima se bave, to je
analizirano u daljem tekstu.
11.
Tabela 3: Ukupan broj reenih predmeta prema vrsti sudova i vrsti predmeta178
2010
2011
2012
2013
Osnovni sudovi
846,358
1,731,319
1,297,816
1,146,239
Graanski parnini predmeti
171,559
209,539
215,180
223,388
Graanski vanparnini predmeti
178,438
199,201
219,295
190,599
184,823
247,094
238,162
139,436
47,049
51,207
65,089
64,113
262,479
1,022,267
558,078
528,209
102,855
114,048
110,049
119,962
50,248
61,373
53,515
64,544
2,968
2,944
3,428
4,391
17,548
16,239
15,733
13,848
28,812
29,684
33,529
31,371
3,279
3,808
3,844
5,808
Apelacioni sudovi
69,391
72,154
78,513
82,274
39,802
38,253
40,755
39,840
795
594
449
2,608
Krivina istraga
Krivina materija
(suenje)
Izvrenje
nakon
istrage
Vii sudovi
Krivina istraga
Krivina materija
(suenje)
Izvrenje
nakon
istrage

Krivina materija nakon istrage
(suenje)
Privredni sudovi
Privredni apelacioni sud
28,794
33,307
37,309
39,826
139,601
N/A
134,468
15,224
145,670
13,501
99,975
12,207
Prekrajni sudovi
567,066
644,845
601,648
562,612
N/A
33,042
32,854
27,421
1,725,271
2,745,100
2,280,051
2,050,690
Vii prekrajni sud

UKUPNO
178
Brojke ukazuju na reavanje na instanci. Ne oznaavaju uvek konano reavanje predmeta koji se alju na apelaciju, a zatim se
vraaju na ponovno suenje. U takvim sluajevima, moe se desiti da doe do duplog brojanja na niim instancama (prvo reenje po
predmetu,
a
zatim
reenje
u
ponovljenom
postupku).
Megatabela,
Svetska
banka.
(Dostupno
na:
http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
73
Slika 12: Ukupan broj reenih predmeta prema vrsti suda, 2010-2013179
Osnovni sudovi su zabeleili znaajan uzlazni trend izmeu 2010. i 2011. godine, i gotovo da su
udvostruili broj reenih predmeta, ali su takoe zabeleili znaajan pad tokom 2012. i 2013. godine. U
svim materijama je primetan pozitivan trend, sa izuzetkom izvrenja i krivine istrage, koje su pogoene
zakonodavnim reformama i manjim brojem novih predmeta. Broj reenih predmeta u budunosti u ove dve
oblasti e se poveati jedino ako bude reavano vie zaostalih predmeta.
12.
Uinak privrednih sudova je bio manje pozitivan. Privredni sudovi su dostigli vrhunac u reavanju
predmeta tokom 2012. godine, ali su, takoe, zabeleili pad u 2013. godini, verovatno usled smanjenog
priliva novih predmeta. Meutim, uprkos manjem optereenju predmetima, sudije nisu usmerile panju na
smanjenje broja starih predmeta, to su uinili 2012. godine.
13.
14. U prekrajnim sudovima je smanjen broj reenih predmeta u periodu izmeu 2011. i 2013. godine. Kao
to je objanjeno u daljem tekstu, iako svi sudovi imaju stare predmete kojima bi se mogli pozabaviti,
uinak je najbolje objasniti kroz priliv novih predmeta. Poto sudovi dobijaju manje predmeta, veina
smanjuje uinak u skladu sa prilivom, umesto da kompenzuju razliku kroz konkretne napore usmerene ka
smanjenju broja starih predmeta.
ii.
Broj reenih predmeta po sudiji
Produktivnost sudija (za razliku od produktivnosti sistema) se meri raunanjem odnosa izmeu
broja reenih predmeta i broja sudija u svakom sudu. Pregled prosenog broja reenih predmeta po sudiji u
veini sudova razliitih vrsta (Slika 13) pokazuje znaajne varijacije kroz vreme. Osnovni i privredni sudovi su
pokazali najvei i najznaajniji pad, dok su apelacioni, vii i prekrajni sudovi zadrali relativnu stabilnost.
15.
179
Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
74
Slika 13: Prosean broj reenih predmeta po sudiji, 2010-2013. godine180
Nakon neverovatnog rasta u broju reenih predmeta u 2011. godini, broj reenih predmeta po
sudiji u osnovnim sudovima je zabeleio pad u 2012. i 2013. godini. Kao to se navodi u daljem tekstu,
stope reavanja predmeta u pojedinanim sudovima pokazale su znaajne varijacije. Meutim, smanjenje iz
2012. i 2013. godine je bilo konzistentno u svim osnovnim sudovima, kao rezultat kombinacije smanjenog
broja novoprispelih predmeta i smanjenog pritiska za reavanje starih predmeta.
16.
Broj reenih predmeta po sudiji je nii u viim i apelacionim sudovima. Kao odgovor, sudije navode
da jedan od moguih razloga lei u injenici da je rad ovih sudija sloeniji, a sudije obino zasedaju u
panelima. Meutim, sudije u privrednim sudovima se takoe bave sloenim predmetima i zasedaju u
panelima, podjednako esto kao i sudije viih i apelacionih sudova. Ipak, uprkos padu uinka, privredni
sudovi uspevaju da dostignu dvostruko veu stopu reenih predmeta po sudiji u odnosu na stope viih i
apelacionih sudova. Ova injenica moe podrati postojee miljenje da bi specijalizacija donela koristi, u
smislu produktivnosti sudija. Takva produktivnost je naglaavana timu koji radi na izradi Funkcionalne analize
tokom razgovora, a mnogi akteri ukazuju da bi neka vrsta specijalizacije u svakodnevnom radu sudija,
tuilaca i njihovih saradnika, posebno u velikim nadlenostima, dovela do znaajnijeg poveanja
produktivnosti i ujednaenosti u donoenju odluka.
17.
Stopa reenih predmeta po sudiji u viim sudovima je zabeleila pad od 23 procenta u periodu od
2011. do 2013. godine.181 Imenovanje novih sudija u tom periodu omoguilo je poveanje ukupnog broja
reenih predmeta i manju optereenost poslom (videti Tabelu 3 iznad). Vii sudovi su takoe pokazali
znaajne varijacije u prosenoj stopi, gde su neki sudovi zabeleili prosek od samo 154 reena predmeta po
sudiji, dok su neki od najboljih rezultata zabeleili prosek od oko 450 reenih predmeta po sudiji. Kao
rezultat, neke sudije viih sudova su reili tri puta vie predmeta u odnosu na neke druge sudije viih sudova
u istom periodu.
18.
Apelacioni sudovi su postigli stabilno poveanje u broju reenih predmeta, uz isti broj sudija u
periodu od 2011. do 2013. godine. Kao to se navodi u daljem tekstu, apelacioni sudovi su takoe poboljali
druge pokazatelje uinka u datom periodu.
19.
Privredni sudovi su zabeleili prosek od 636 reenih predmeta po sudiji u 2013. godini. Ovo je
mnogo nia stopa u odnosu na 925 reenih predmeta po sudiji u 2012. godini i prethodnim godinama.182
20.
180Megatabela,
Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).

sudovi su 2011. godine imali prosek od 400 reenih predmeta po sudiji, dok je 2013. godine taj prosek iznosio 327 reenih
predmeta po sudiji.
182 Ovo smanjenje se desilo u svim sudovima. Samo jedan sud, Privredni sud u Kragujevcu, je delimino poveao prosean broj
reenih predmeta u odnosu na 2012. godinu. U drugim sudovima su cifre zabeleile znaajan pad, za skoro 50 procenata u nekim
sudovima. Samo smanjenje od 30 procenata u broju novoprispelih predmeta dalo je mogunost ovih sudovima da odre stopu
reenih predmeta iznad 100 (videti diskusiju o stopama reenih predmeta).
181Vii
75
Postoji mnogo varijacija u privrednim sudovima. Beograd ima veliki uticaj na prosek privrednih sudova, jer
prima gotovo polovinu svih novih privrednih predmeta i zasluan je za gotovo treinu reenih predmeta.
Postoji odreeni broj drugih privrednih sudova sa konstantno visokim stopama reenih predmeta, ali su
ostali sudovi obino daleko ispod proseka za privredne sudove. Ipak, ukupan uinak je vii nego u viim ili
apelacionim sudovima.
Sudije prekrajnih sudova su zabeleile prihvatljiv prosek od 1,060 reenih predmeta po sudiji u
2013. godini, ali su meu prekrajnim sudovima ipak prisutne znaajne varijacije. Stopa reenih predmeta
se kree od 156 reenih predmeta po sudiji do 1,466 (u Prekrajnom sudu u Smederevu). Ipak, prekrajni
predmeti se po svojoj prirodi relativno brzo reavaju. Stoga bi sudovi koji se nalaze ispod proseka, a posebno
14 sudova (od 45) sa manje od 900 reenih predmeta po sudiji, mogli biti ohrabreni da rade vie. Kada bi svi
prekrajni sudovi mogli da dostignu prosek Beograda (1,365 reenih predmeta po sudiji), bilo bi potrebno
samo 412 prekrajnih sudija za upravljanje brojem predmeta. Preostalih 100 sudija bi mogli da doprinesu
drugim unapreenjima uinka, kao to je rotaciona obuka i rukovodee funkcije u sudovima. Nasuprot
osnovnim sudovima, mali je broj primera gde broj sudija nije usklaen sa potranjom.
21.
Prosean broj reenih predmeta po sudiji u osnovnim sudovima je 806 u 2013. godini, to
predstavlja pad u odnosu na 959 reenih predmeta po sudiji u 2012. godini.183 Tabela 4 prikazuje prosean
broj reenih predmeta po sudiji u svim osnovnim sudovima. Broj reenih predmeta po sudiji znaajno varira
u osnovnim sudovima i kree se od 60 do 1,427 reenih predmeta po sudiji.
22.
Tabela 4: Ukupan broj reenih predmeta i broj reenih predmeta po sudiji, osnovni sudovi (2013.
godine)184
Osnovni sud
Prvi Beograd
Drugi Beograd
Bor
Valjevo
Vranje
Vrac
Zajear
Zrenjanin
Jagodina
Kikinda
Kosovska Mitrovica
Kragujevac
Kraljevo
Kruevac
Leskovac
Loznica
Negotin
Br. reenih
predmeta
33,871
44,924
12,502
31,620
24,121
11,461
17,593
27,447
14,363
13,337
2,842
44,761
26,649
25,810
36,871
12,615
9,985
Sudije
Po sudiji
234
40
13
45
57
17
23
27
26
14
47
70
30
1427
1123
962
703
423
674
765
1,017
552
953
60
639
888
40
52
19
15
645
709
634
666
183Ovi
184
Osnovni sud
Ni
Novi Pazar
Novi Sad
Panevo
Parain
Pirot
Poarevac
Poega
Prijepolje
Prokuplje
Smederevo
Sombor
Sremska
Mitrovica
Subotica
Uice
aak
abac
Br. reenih
predmeta
64,878
16,232
81,398
30,896
15,052
11,699
31,137
11,854
6,938
16,488
23,449
23,796
35,847
Sudije
28,023
18,585
19,689
19,506
podaci ne ukljuuju sudove koji nisu dostavili podatke.

76
Po sudiji
86
25
123
40
27
15
44
16
12
25
34
32
38
754
649
662
772
557
780
708
741
578
659
690
744
943
36
22
34
45
778
845
579
433
Broj reenih predmeta po sudiji u osnovnim sudovima nije u srazmeri sa veliinom suda. Neke od
najviih stopa reenih predmeta su dostignute u sudovima srednje veliine.185 Najmanji sudovi (na krajnjoj
levoj strani grafikona) su rasporeeni u gotovo vertikalnu liniju, od najnieg do relativno visokog broja
reenih predmeta po sudiji. To ukazuje da su neki mali sudovi veoma produktivni, dok drugi mali sudovi to
nisu.186
23.
Slika 14: Odnos izmeu broja reenih predmeta po sudiji i veliine osnovnog suda (mereno prema broju
sudija), 2013. godine187
1,600
1,400
Beograd
Prvi
Beograd
Drugi
1,200
1,427
1,123
1,000
Novi Sad
800
662
Kosovska
Mitrovica
600
400
200
60
50
100
150
200
250
Uprkos znaajnim varijacijama, i u sluaju priliva predmeta po sudiji i broja reenih predmeta po
sudiji, postoji bliska povezanost izmeu ove dve promenljive vrednosti (videti Sliku 15). Ovaj odnos
ukazuje da sudije u velikoj meri usklauju svoj uinak sa prilivom. Tamo gde je broj novih predmeta nizak,
produktivnost e se takoe smanjiti, a kada se optereenost poslom povea, sudije su produktivnije. Ovakav
odnos se moe videti i u drugim zemljama.188 Izgleda da sudije u Srbiji reavaju neznatno vie predmeta od
broja predmeta koje dobijaju, ali je njihova produktivnost blisko povezana sa brojem novoprispelih
predmeta.
24.
Ovako blizak odnos je moda posledica preovlaujuih normi produktivnosti, koje nezvanino
zahtevaju od sudija da ree oko 20 predmeta meseno.189 Nekoliko sudija navodi da prate svoju normu, sa
fokusom na reavanje to veeg broja predmeta, a kada dostignu definisane ciljeve, sudije navode da se
oseaju slobodnije da rade oputenijim tempom. Meutim, ova teorija ne objanjava zato ima toliko sudija
sa malim brojem reenih predmeta po sudiji.
25.
185
Na primer, 40 sudija u Drugom osnovnom sudu u Beogradu proseno rei po 1,123 predmeta. Sremska Mitrovica sa 38 sudija
belei prosek od 943 reena predmeta po sudiji, dok se drugi sudovi srednje veliine nalaze negde izmeu srednje ili ak niske stope
reenih predmeta.
186 S obzirom na deliimno linearnu i delimino obrnutu povezanost izmeu broja novih predmeta i sudija , to nije iznenaujue.
Slian obrazac se moe videti u viim, privrednim i prekrajnim sudovima. Sa samo etiri apelaciona suda, teko je generalizovati bilo
ta uz tako malo zapaanja.
187 Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
188 Magaloni i Negrete (2001) su analizirali novoprispele predmete i stope reavanja predmeta u federalnim sudovima u Meksiku.
Utvrdili su da kada se smanji broj novih predmeta, stopa reenih predmeta takoe opada, to ukazuje da sudije kroje svoje rezultate
prema broju predmeta koje dobijaju.
189 Definisane norme variraju u zavisnosti od vrste predmeta i vrste suda. U osnovnim sudovima, norma iznosi: 14 predmeta meseno
u krivinoj materiji; 20 meseno u graanskim predmetima; 20 za upravne predmete, itd. Takve norme produktivnosti su zasnovane
na odluci VKS iz 2005. godine, ali akteri navode razliito miljenje o tome da li su te norme jo uvek na snazi. Ipak, dok ne budu
zamenjene, sudije i predsednici sudova navode da nastavljaju da se oslanjaju na ove norme kao parametar za uinak sudija.
77
Br. reenih predmeta po sudiji
Slika 15: Odnos izmeu broja predmeta po sudiji i broja reenih predmeta po sudiji u osnovnim sudovima,
2013. godine190
Beograd
Prvi
1,000
900
800
700
600
500
400
300
200
100
-
882
Kosovska
Mitrovica
62
200
400
600
800
1,000
1,200
1,400
1,600
Br. predmeta po sudiji
Odnos izmeu broja primljenih predmeta i broja reenih predmeta je jo snaniji u prekrajnim,
viim i privrednim sudovima. Varijacije u stopama reenih predmeta ne pokazuju nikakvu vezu sa veliinom
suda, osim to najvei sudovi (uvek su to sudovi u Begradu) imaju jednu od najveih stopa reenih predmeta.
Stope meu drugim sudovima u svakoj kategoriji su rasporeene skoro nasumino, kada se uporedi veliina
suda. Ove stope su, ipak, snano povezane sa brojem novih predmeta po sudiji.
26.
Slika 16: Odnos izmeu broja predmeta po sudiji i broja reenih predmeta po sudiji u prekrajnim
sudovima, 2013. godine191
1,600
abac
Br. predmeta po sudiji
1,400
1464
1,200
1,000
891.3333333
800
600
K. Mitrovica
Trstenik
400
200
155.9
0
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
Br. reenih predmeta po sudiji
Navedena analiza ukazuje na dva zakljuka; mnogi sudovi reavaju manji broj predmeta po sudiji
nego to je razumno izvodljivo, a mnoge sudije imaju manje predmeta u poreenju sa njihovim kolegama
sudijama. Broj reenih predmeta po sudiji, a samim tim i ukupna realizacija (ukupan broj reenih
predmeta), bi mogao biti uvean u svim vrstama sudova, ukoliko bi oni sa manjim uinkom dostigli prosean
stepen reenih predmeta. Drugo, vea produktivnost po sudiji bi mogla da dovede do jo veeg smanjenja
27.
190Megatabela,
191

78
broja starih predmeta, posebno u osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima, gde je taj broj jednak ili
prevazilazi godinji broj novih predmeta. Tree, kada bi svi sudovi beleili realizaciju na trenutnom
prosenom nivou ili iznad tog proseka, bio bi potreban manji broj sudija i manje sudskog osoblja za obradu
predmeta.
Produktivnost sudija se moe znaajno poboljati postavljanjem viih ciljeva i paljivim
praenjem uz obezbeivanje pravednije raspodele novoprispelih predmeta.192
28.
Dalje, ukoliko bi uinak sudova sa slabim uinkom bio podignut na prosek, sudije u Srbiji bi imali
znatno vie vremena na raspolaganju da posvete drugim vanim funkcijama koje podravaju dostizanje
evropskih standarda. Te funkcije bi mogle da obuhvataju efikasnije upravljanje sudovima, rad u radnim
timovima ili radnim grupama, razmenu znanja i kolegijume, mentorisanje neiskusnih sudija i stalnu obuku u
Pravosudnoj akademiji.193
29.
iii.
Stopa reenih predmeta
Nivo reenih predmeta je vaan pokazatelj produktivnosti, ali taj podatak ne pokazuje da li sudovi
dre korak sa obimom posla: za to je potrebna stopa reenih predmeta.194 Stope reenih predmeta za sve
vrste sudova belee poboljanje od 2010. godine195 i sada konstantno prevazilaze 100%.
30.
Poveanje stope reenih predmeta je u velikoj meri posledica smanjenog broja primljenih
predmeta, a ne poboljanog uinka. Otar pad u prilivu novih predmeta je pomogao sudovima (posebno
osnovnim, privrednim i prekrajnim sudovima) da ree manji broj predmeta bez smanjivanja stope reenih
predmeta.
31.
Podaci pokazuju da bi stopa reenih predmeta trebalo da bude mnogo via, a u budunosti postoje
kapaciteti u sudovima za postizanje mnogo boljih rezultata. Sa znantno manje novoprispelih predmeta u
periodu od 2011. do 2013. godine, stope reenih predmete su mogle da budu vee, da su sudije reavale
nove predmete i bavile se starim predmetima. Umesto toga, stope reenih predmeta su jedva odrale stari
nivo ili su ak zabeleile pad u 2013. godini. Radna snaga je jedan od faktora u ovoj situaciji. injenica da je
sudski sistem odravao stope reenih predmeta iznad 100% u veini vrsta sudova i vrsta predmeta u
odsustvu 800 sudija i tuilaca tokom 2011. i 2012. godine govori mnogo.196 Oekivano bi bilo da nakon
povratka vie od 600 sudija 2013. godine197 stope reenih predmeta budu poveane kako bi odraavale
njihov povratak na posao, ali su se stope reenih predmeta samo marginalno promenile. Kada se gleda 2014.
godina i ire, oigledno postoji kapacitet u sistemu za poveanje ovih stopa reenih predmeta i samim tim,
smanjenje broja zaostalih predmeta.
32.
192
Alternativa, koja je primenjena u drugim zemljama, bi mogla da bude smanjenje broja sudija u sudovima sa manjim obimom posla
i njihovo premetanje, uz njihovu saglasnost i pratee podsticaje, na lokacije sa veim potrebama.
193 Za detaljniju diskusiju o mogunostima za jaanje upravljanja i obuke, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
194 Stopa reenih predmeta je odnos izmeu broja reenih predmeta i broja novih predmeta (reeni/novi za bilo koju godinu X 100).
Stopa iznad 100 ukazuje da su sudovi sposobni da dre korak sa novoprispelim obimom posla i smanje broj starih predmeta. Stopa
ispod 100 ukazuje da sud akumulira zalihe nereenih predmeta i prebacuje ih u narednu godinu.
195 Stope prekrajnih sudova za 2010. godinu nisu obuhvaene, zbog problema za pouzdanou statistikih podataka.
196 Sudije i tuioci koji nisu reizabrani su prestali da rade 2010. godine; meutim, s obzirom na razliite preokrete te godine, moe se
oekivati da su stope reenih predmeta za 2010. godinu skromne.
197Nakon neuspenog procesa reizbora, oko 632 sudija je vraeno na posao u tranama od 2010. do 2013. godine. Najvea trana se
desila krajem 2012. godine, nakon odluke Ustavnog suda.
79
Slika 17: Stope reenih predmeta prema vrsti suda, 2010-2013. godine198
Prosena stopa reenih predmeta po vrsti sudova krije znaajnu razliku meu pojedinanim
sudovima. Ovo je najbolje ilustrovano kroz primer osnovnih sudova (Slika 18).
33.
Slika 18: Stope reenih predmeta za pojedinane osnovne sudove, 2011-2013. godine199
198

199Megatabela,
80
Stope reenih predmeta osnovnih sudova su se znaajno popravile od 2010. godine. Iako su neke
od najviih stopa dostignute 2011. ili 2012. godine, veliki broj sudova jo uvek belei stopu daleko iznad 100
u 2013. godini. Za 2011. i 2013. godinu, stopa reenih predmeta u itavom sistemu za osnovne sudove je bila
127%; zatim se smanjila na 109% u 2012. godini. Meutim, 2011. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je
poveao ukupan prosek, nadoknaujui tako prosek mnogih sudova ija je stopa ostala ispod 100. Tokom
2012. godine, mnogi sudovi su poboljali svoje stope, ali je Prvi osnovni sud u Beogradu pao na esto mesto.
U 2013. godini, samo nekoliko sudova navodi stopu reenih predmeta ispod 100%, ukljuujui sudove u
aku, Kruevcu i Pirotu.
34.
Stopa reenih predmeta u Viim sudovima zabeleila je stabilan rast od 88% do 107%. Beograd i
Novi Sad, sa vie od polovine reenih predmeta od ukupnog broja, su u velikoj meri podigli prosek za 2013.
godinu, sa stopama od 120% i 124%, respektivno. Naalost, vii sudovi sa najmanjim obimom posla zadrali
su se na stopi ispod 100: moglo bi se oekivati da e sa manjim obimom posla sudije tih viih sudova barem
reiti broj predmeta jednak broju primljenih predmeta.
35.
Apelacioni sudovi su realizovali ukupnu stopu reenih predmeta od oko 100. Stopa reenih
predmeta je mogla da bude vea u 2013. godini, osim u Apelacionom sudu u Beogradu, koji je sa jednom
treinom svih novoprispelih predmeta i reenih predmeta, u odreenoj meri smanjio prosek sa stopom od
95. Meutim, varijacija srednje vrednosti je relativno mala.
36.
Do poboljanja u radu u Privrednim sudovima dolo je zbog stabilnog pada u broju novih
predmeta, kao i dodatnim brojem sudija 16, u 2012. godini. Meutim, uprkos izuzetno velikom padu u
broju novih predmeta u 2013. godini, nisu uspele da se odre vie stope reenih predmeta u toj godini.
Beograd, sa polovinom do jedne treine reenih predmeta i novih predmeta, je imao kritinu, ali ne uvek i
pozitivnu ulogu. Iako je mali broj sudova dostigao stopu ispod 100 u prethodne dve godine, moglo se
oekivati da e, sa manjim obimom posla, biti izvodljive vee stope i smanjenje broja zaostalih predmeta.
37.
Prosene stope reenih predmeta u prekrajnim sudovima su ostale relativno stabilne, sa padom
od samo jednog poena u 2013. godini. Dok je stopa reenih predmeta opala u mnogim sudovima u 2013.
godini200 veina pojedinanih sudova se nalazila na 10 poena sa obe strane godinjeg proseka, a nekoliko
sudova je barem jednom zabeleila prosek od 120.
38.
Stope reenih predmeta u Srbiji su u skladu sa evropskim prosekom, ali sa znaajnim

varijacijama.201 Ovakva situacija predstavlja poboljanje u odnosu na prethodni uinak. Ipak, poto Srbija ima
skoro duplo vei broj sudija na 100,000 stanovnika, i imajui u vidu opadajui broj novih predmeta, izostanak
ovakvog poboljanja bi bio iznenauju.202
39.
200Na
primer, Prekrajni sud u Rakoj je bio na vrhu liste uinka u 2011. godini sa stopom reenih predmeta 151%, ali je stopa u 2013.
godine zabeleila pad na 121 procenat. Samo dva prekrajna suda, u Prijepolju i Trsteniku, su zadrala stope ispod 100 tokom sve tri
godine.
201Za podatke o EU, videti Izvetaj o stanju pravosua u EU (EU Justice Scoreboard 2014 (zasnovan na podacima iz 2012. godine)). Za
podatke o Srbiji, videti Megatabelu, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review),
202Na primer, u graanskim parninim predmetima, Srbija zaostaje za prosenim stopama reenih predmeta EU, kao to je prikazano
ispod na Slici 20. Meutim, od svih zemalja koje alju podatke CEPEJ (Evropska komisija za efikasnost pravosua), Srbija se nalazi
meu 14 pravosua koji izvetavaju CEPEJ, a koja belei stopu reenih predmeta veu od 100% za ove vrste predmeta. Videti CEPEJ
Evaluacioni izvetaj, 2014 (na osnovu podataka iz 2012. godine). Druge zemlje koje su dostigle stope reenih predmeta iznad 100% u
graanskim parninim predmetima su Jermenija, Bosna i Hercegovina, Estonija, Italija, Maarska, Letonija, Luksemburg, Malta,
Makedonija, Slovenija, Turska i Ukrajina.
81
Slika 19: Ukupna stopa reenih predmeta (osim krivinih predmeta), prosek Srbije i EU, 2012. godine203
120
100
80
60
40
20
0
Slika 20: Stopa reenih predmeta prema vrsti predmeta (osim krivinih predmeta), prosek Srbije i EU,
2012. godine204
203Za
podatke o EU, CEPEJ 2014 (na osnovu podataka iz 2012. godine). Za podatke o Srbiji, zvanini statistiki podaci koje je Srbija
poslala CEPEJ 2013. godine za 2012. godinu.
204Za podatke o EU, videti Izvetaj o stanju pravosua u EU (EU Justice Scoreboard 2014 (sa podacima iz 2012. godine)). Za podatke o
Srbiji, zvanini statistiki podaci koje je Srbija poslala CEPEJ 2013. godine za 2012. godinu.
82
b. Pravovremenost u procesuiranju predmeta

Kanjenje ili nedostatak pravovremenosti je kljuni pokazatelj efikasnosti sistema pravosua i
jedna od tema EU u okviru Poglavlja 23 tokom procesa pristupanja.205 Ovde je pravovremenost reena kroz
tri tipa pokazatelja, koji odgovaraju Pokazatelju 1.2 iz Okvira za merenje uinka:
a. predmeti u toku (nereeni predmeti);
b. vreme do reavanja predmeta (mereno na razliite naine); i
c. pravovremenost navedena od strane korisnika sudova i praktiara.
Meu ovim pokazateljima, pokazatelji za predmete u toku predstavljaju najpouzdaniju meru
pravovremenosti, iako je to manje direktna mera pravovremenosti.206
40.
i.
Broj predmeta u toku (nereenih predmeta)
Nereeni predmeti mogu biti definisani na mnogo naina ovde je najpre ispitan broj nereenih
predmeta koji se prenose iz godine u godinu, poznatim kao ukupan broj nereenih predmeta. Postojanje
nereenih predmeta nije samo po sebi zabrinjavajue, ali je jedino problematino ukoliko su cifre velike, a
predmeti stari.207 Obim ukupnog broja nereenih predmeta u Srbiji je posledica godina nagomilavanja.
Povoljne stope reenih predmeta iz prethodnih nekoliko godina dovele su do postepenog smanjenja, to je
delimino potpomognuto ukupnim smanjenim brojem novih predmeta, ali nedovoljno da bi se u potpunosti
eliminisao ukupan obim nereenih predmeta. Nereeni predmeti se ponekad nazivaju zaostali predmeti, ali u
Srbiji (i mnogim drugim zemljama), termin zaostali predmeti je posebno definisan zakonom prema starosti
predmeta.208
41.
U osnovnim sudovima, kao to je prikazano na Slici 21, obim nereenih predmeta varira u
zavisnosti od vrste predmeta i pravca, stope i veliine promena iz godine u godinu. Predmeti izvrenja
znaajno prevazilaze druge kategorije. Broj predmeta izvrenja je zabeleio pad tokom etvorogodinjeg
perioda, ali je ipak prilino visok. Preostale etiri vrste predmeta pokazale su manji pad, ali je u pitanju
veoma mali broj predmeta u odnosu na ukupan broj predmeta, te sam taj broj nije alarmantan. to je jo
vanije, ovi nereeni predmeti takoe predstavljaju manji deo godinjeg broja novih predmeta u njihovim
kategorijama. Za predmete izvrenja, broj nereenih predmeta je jo uvek trostruko vei od novih predmeta,
iji se broj takoe smanjuje.
42.
205
Ovo je navedeno u Miljenju br. 6 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2004. godine) o Pravinom suenju u razumnom
roku i ulozi sudije u suenjima uzimajui u obzir sredstva za reavanje sporova. Miljenje takoe navodi spisak razliitih mera za
poboljanje pravovremenosti reavanja predmeta.
206Sud sa velikim brojem nereenih predmeta bi ipak mogao da reava nove predmete brzo. Nereeni obim predmeta bi se sastojao
od starih, mogue ak i neaktivnih predmeta. Ovo je neto to se deava u srpskom pravosuu.
207 ak i najefikasniji sud na svetu e uvek preneti neke predmete, ako nita drugo, makar one predmete koji su podneti tokom
poslednjeg meseca ili poslednjih dana perioda izvetavanja. U takvom scenariju, svi nereeni predmeti e biti skorijeg datuma.
208 U Srbiji, predmet u prvoj instanci postaje zaostali predmet nakon dve godine. Istraga postaje zaostala istraga nakon 9 meseci.
Predmeti druge instance postaju zaostali predmeti nakon godinu dana. Kod prekrajnih predmeta se zaostalil predmeti izbegavaju
zbog zastarelosti koja zahteva pokretanje postupka u roku od godinu dana, dok je apsolutni rok zastarelosti dve godine, osim u nekim
vrstama prekrajnih predmeta (kao to su predmeti iz oblasti poreza, finansija, javnih nabavki, carinskog poslovanja, ivotne sredine,
korupcije i vazdunog saobraaja) gde zastarelost nastupa nakon pet godina. Ove definicije su relativno proizvoljne u nedostatku
metodologije za ponderisanje predmeta. Jednostavni predmeti na prvoj instanci bi, nesumnjivo, trebalo biti reeni mnogo pre roka
od dve godine, kao to su sporovi male vrednosti, dok za reavanje vrlo sloenih predmeta opravdano moe biti potrebno vie od dve
godine.
83
Slika 21: Nereeni predmeti u osnovnim sudovima prema vrsti predmeta, 2010-2013. godine209
3,000,000
Broj
predmeta
2,500,000
2,000,000
1,500,000
1,000,000
500,000
0
Graanski parnini Graanski vanparnini
2010
2011
2012
Krivina istraga
Krivino suenje
Izvrenje
2013
Na kraju 2013. godine, u Osnovnim sudovima je registrovano 2.3 miliona nereenih predmeta, to
predstavlja smanjenje od skoro 600,000 predmeta u poreenju sa 2010. godinom. Predmeti izvrenja inili
su oko 2 miliona od ukupnog broja nereenih predmeta. Do najveeg smanjenja je dolo u Prvom osnovnom
sudu u Beogradu, koji jo uvek ima 1.1 milion predmeta izvrenja koji ekaju reavanje.210 Ostali osnovni
sudovi sa velikim brojem nereenih predmeta izvrenja na kraju 2013. godine su Drugi osnovni sud u
Beogradu sa 104,483 nereena predmeta izvrenja, zatim slede Kragujevac sa 69,217, Ni sa 64,164 i Novi
Sad sa 64,495 nereenih predmeta. Uprkos njihovom trenutnom velikom broju (a u nekim instancama i
poprilinom starou, videti ispod), zaostali predmeti izvrenja e verovatno izgubiti na znaaju. Reavanje
ovih predmeta e svakako pomoi. Za dalju diskusiju o predmetima izvrenja, pogledajte odeljak Izvrenje ispod.
43.
Kada se izvrenje ostavi po strani kao posebno pitanje sa posebnim reenjem, ostaje oko 290,925
nereenih predmeta u osnovnim sudovima, od ega su 171,222 graanski parnini predmeti. Malo se zna o
ovim predmetima, a neki od ovih predmeta su relativno mladi predmeti, koji su uli u sistem pred kraj
prethodne godine. Drugi, meutim, kao i manji broj predmeta izvrenja koji nisu vezani za komunalne
usluge, zasluuju vie panje kako bi se razumelo zato ovi predmeti ostaju nereeni (postoje neki podaci o
njihovoj relativnoj starosti, ali statistiki podaci nisu pouzdani videti diskusiju ispod). Razlozi za to su
verovatno razliiti, a pojedinani predsednici sudova bi trebalo da ispitaju svoje nereene predmete koji ne
spadaju u izvrenje, a koji nisu zapoeti krajem prethodne godine. Predsednici sudova bi trebalo da
identifikuju razloge zato ovi predmeti ostaju nereeni, a zatim izvre pritisak za njihovo reavanje.
44.
Krivine istrage takoe spadaju u kategorije koje nestaju u osnovnim sudovima, zbog usvajanja
novog ZKP. Od 38,871 istranih predmeta u osnovnim sudovima u 2013. godini, 98 procenata (ili 38,123
istraga) je prebaeno u osnovna javna tuilatva. Do kraja 2013. godine, osnovni sudovi su imali samo 6,578
nereenih istranih predmeta, po svoj prilici, u pretpretresnoj materiji. Sudovi mogu, i dalje, da raunaju
svoje povremene intervencije (npr. odluivanje o pritvoru ili odobravanje naloga za pretres) kao predmete,
jer bi to bio lak nain za poveanje broja reenih predmeta. Ali, s obzirom na potrebu za brzim reavanjem
ovih pitanja, oekivano je da tu postoji veoma mali broj nereenih predmeta. Broj nereenih istranih
predmeta osnovnih sudova koji su prebaeni tuilatvima, verovatno obuhvataju veliki broj mrtvih
predmeta koji bi mogli biti zatvoreni relativno brzo. Istraga koja traje nekoliko godina e obino biti, ili bi
trebalo da bude, zatvorena usled nedostatka napretka. Sa prebacivanjem istrane funkcije, za tuilatva e
biti vano da pregledaju ove nereene predmete i zavre stare mrtve predmete. Dalje, prebacivanje istrage
na tuioce nije garancija za brzo reavanje ve jednostavno moe doi do prebacivanja problema sa jednog
mesta na drugo. U mnogim zemljama koje su usvojile ovu praksu, dolo je do brzog rasta zaostalih predmeta
45.
209Megatabela,
210

Ovakva situacija je pristupna uprkos trogodinjem ienju predmeta izvrenja.
84
u tuilatvima.211 U Srbiji e paljivo upravljanje novim istranim predmetima od strane tuilaca e biti
neophodno kako bi se spreilo poveanje broja nereenih predmeta i, na kraju krajeva, kako ne bi dolo do
poveanja broja zaostalih predmeta.
U poreenju sa evropskim prosekom, broj nereenih predmeta u Srbiji na 100 stanovnika je visok,
ali ne iznenauje podatak da najvei deo pripada predmetima izvrenja (videti Sliku 22 za podatke iz 2010.
godine). Podaci CEPEJ za 2010. godinu za graanske i privredne predmete (parnine i vanparnine) su
znaajno vii za Srbiju, to je pokazatelj da je godinama stopa reenih predmeta bila ispod 100%. S obzirom
na ono to je poznato o broju predmeta izvrenja koji su preneti iz 2010. u 2011. godinu, prikazane brojke su
diskutabilne (suvie male za izvrenje, ali moda razumne za druge oblasti), te stvarno stanje moe biti jo
gore.
46.
Slika 22: Nereeni predmeti u prvoj instanci prema vrsti predmeta na 100 stanovnika, Srbija i EU, 2010.
godine212
Podaci CEPEJ-a za 2012. godinu ne prikazuju Srbiju u mnogo boljem svetlu. Slika 23 prikazuje
poreenje broja nereenih predmeta u Srbiji sa prosekom EU. Sa pozitivne strane, razlika u broju graanskih
i privrednih predmeta je smanjena, a Srbija belei i manji broj nereenih upravnih sporova.
47.
Slika 23: Nereeni predmeti u prvoj instanci prema vrsti predmeta na 100 stanovnika, Srbija i EU, 2012.
godine213
211
Svetska banka je, u svojim studijama, uoila ovakvu situaciju u Hondurasu i Rumuniji, a druge organizacije su to uoile u Kolumbiji,
El Salvadoru, Gvatemali, Meksiku i Peruu. Latinska Amerika je vaan primer, jer su ove zemlje prele na tuilaku istragu poetkom
1990-ih godina. Meutim, kao to je studija Svetske banke u Rumuniji utvrdila, ovaj fenomen je takoe prisutan i u evropskim
zemljama u tranziciji. Objanjenje je zapravo da tuioci koji se suoavaju sa ovim novim zadatkom, reavaju samo najjednostavnije
predmete, iz straha da e izgubiti spor.
212 Za evropske podatke: CEPEJ (2012) na osnovu podataka iz 2010. godine; za podatke o Srbiji: Megatabela, Svetska banka.
(Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
213Za podatke o EU, videti Izvetaj o stanju pravosua u EU 2014 (na osnovu podataka iz 2012. godine). Za podatke o Srbiji, videti
Megatabelu, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
85
ii.
Koeficijent preoptereenosti predmetima (relativna veliina nereenih predmeta)
Koeficijent preoptereenosti predmetima pomae u proceni vanosti ukupnog broja nereenih

predmeta, kroz analizu dva broja: broja prenetih predmeta i broja reenih predmeta.214 Idealno, koeficijent
preoptereenosti predmetima bi trebalo da bude daleko ispod 1.00, ukazujui da je ukupan broj nereenih
predmeta daleko manji od godinjeg odliva.
48.
Koeficijent preoptereenosti predmetima u Srbiji se postepeno popravlja i sada iznosi 1.41 za ceo
pravosudni sistem. Taj koeficijent je sainjen od 2,839,979 nereenih ili prenetih predmeta u 2014. godinu, u
odnosu na 2,011,062 reenih predmeta u 2013. godini. Postepeno poboljanje je rezultat kombinacije blagog
smanjenja broja novih predmeta i blagog do znaajnog poveanja broja reenih predmeta. Videti Tabelu 5,
koja je grafiki prikazana na Slici 24.
49.
Tabela 5: Koeficijent preoptereenosti predmetima prema vrsti suda i vrsti predmeta, 2010-2013.
godine215
Vrsta suda
Osnovni sudovi
2010
2011
2012
3.43
1.52
2013
1.93
2.02
0.87
0.7
0.76
0.37
0.34
0.25
0.28
Krivina istraga
0.28
0.23
0.2
0.05
Krivina materija (suenje)
1.45
1.21
1.03
0.99
Izvrenje
9.67
2.21
3.91
3.8
Vii sudovi
0.46
0.4
0.36
0.27
0.69
0.54
0.48
0.32
0.26
0.24
0.62
0.65
Krivina istraga
0.22
0.22
0.2
0.16
0.45
0.5
0.58
0.47
Izvrenje
0.45
0.5
0.58
0.47
Apelacioni sudovi
0.38
0.34
0.32
0.32
0.46
0.41
0.41
0.49
0.06
0.05
0.12
0.11
0.29
0.27
0.23
0.16
Prekrajni sudovi
N/A
0.72
0.71
0.7
Privredni sudovi
0.37
0.8
0.57
0.77
214Koeficijent
preoptereenosti predmetima predstavlja broj nereenih predmeta na kraju godine/broj reenih predmeta u toku iste
godine. On pomae da se izbegne pogrean utisak da je veliki broj prenetih predmeta automatski loa stvar. (Ako, na primer,
predmeti izvrenja ine 95 procenata godinjeg priliva predmeta u osnovnim sudovima (to nije sluaj), brojevi prikazani na Slici 23 bi
bili manje zabrinjavajui od manjih brojeva za druge vrste predmeta.) Koeficijent preoptereenosti predmetima ne otkriva starost
nereenih predmeta. Ipak, nii koeficijent je verovatno prirodan rezultat predmeta prenetih krajem godine koji treba da budu reeni
u narednoj godini.
215Koeficijenti preoptereenosti predmetima su oznaeni razliitim bojama, po teini. Zelena je dobra. Narandasta je zabrinjavajua.
Crvena je alarmantna. Ljubiasta je jo vie alarmantna. Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na:
86
Slika 24: Koeficijent preoptereenosti predmetima prema vrsti suda, 2010-2013. godine216
Postoji znaajna varijacija meu razliitim vrstama sudova i u okviru svake vrste suda. Za sve, osim
za osnovne sudove, stopa je ispod 1.00 za celokupan period. Meutim, ralanjeni koeficijent prikazuje neke
vane razlike.
50.
Osnovni sudovi su poboljali svoje koeficijente preoptereenosti predmetima, iako se nalaze

prilino iznad 1.00. Ipak, u naredne dve godine nisu uspeli da ponove svoju najniu stopu od 1.52. Koeficijent
preoptereenosti predmetima iz 2011. godine je bio rezultat zatvaranja velikog broja predmeta izvrenja u
Prvom osnovnom sudu u Beogradu. I pored toga, Prvi osnovni sud u Beogradu ima drugi po veliini
koeficijent preoptereenosti predmetima, 3.51, od svih osnovnih sudova. Ostali osnovni sudovi sa mnogo
veim stopama od prosenih 2.02 su Drugi osnovni sud u Beogradu, Kruevac i aak.
51.
Koeficijent preoptereenosti predmetima u osnovnim sudovima variraju prema vrsti predmeta.

Kod graanskih predmeta (parninih i vanparninih), koeficijent se smanjuje. Koeficijent preoptereenosti
predmetima za suenja u krivinoj materiji se postepeno popravlja, sa alarmantnih 1.45 u 2010. godini, na,
jo uvek zabrinjavajuih, 0.99. Koeficijent preoptereenosti predmetima izvrenja je jo uvek trostruko vea
od drugih vrsta predmeta (videti Sliku 25).
52.
Slika 25: Koeficijent preoptereenosti predmetima u osnovnim sudovima, prema vrsti predmeta, 20102013. godine217
10
Koeficijent
preoptereenosti
predmetima
8
6
4
2
0
Graanski parnini
2010
Graanski
vanparnini
2011
Krivina istraga
2012
Krivina - suenje
Izvrenje
Vrste predmeta u osnovnim sudovima

2013
Preoptereenost predmetima u viim sudovima je niska i opada. Vii sudovi su smanjili svoje
koeficijente preoptereenosti predmetima u graanskim parninim predmetima za vie od polovine.
Meutim, preoptereenost vanparninim predmetima se poveala i mora biti reena (videti Sliku 26).
53.
216Megatabela,
217Megatabela,

87
Slika 26: Koeficijent preoptereenosti predmetima u viim sudovima, prema vrsti predmeta, 2010-2013.
godine218
1
Stopa reenih predmeta
0.8
0.6
0.4
0.2
0
Graanski parnini
Graanski
vanparnini
2010
Krivina istraga
2011
2012
Krivina - suenje
Izvrenje
Vrsta predmeta u viim sudovima

2013
Koeficijent preoptereenosti predmetima u apelacionim sudovima je niska i opada. Koeficijent

preoptereenosti graanskim parninim predmetima se poveala sa 0.46 na 0.49 i treba ga pratiti (videti
Sliku 27).
54.
Koeficijent
preoptereenosti
predmetima
Slika 27: Koeficijent preoptereenosti predmetima u apelacionim sudovima, prema vrsti predmeta, 20102013. godine219
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0
2010
Graanski parnini
2011
Graanski vanparnini
Krivina - suenje
Vrste predmeta u apelacionim sudovima
2012
2013
Preoptereenost privrednih sudova je nestabilna, a trenutni koeficijent preoptereenosti

predmetima od 0.77 je zabrinjavajui. Ovakva situacija je posebno zbunjujua ako se uzme u obzir znaajno
smanjenje broja novoprispelih predmeta i 20 procenata vei broj sudija u 2012. godini. Privredni sudovi bi sa
manjijm brojem predmeta i veim brojem sudija trebalo da smanje preoptereenost i bave se reavanjem
zaostalih predmeta.
55.
Prekrajni sudovi takoe predstavljaju zagonetku - njihove stope preoptereenosti opadaju, ali su
jo uvek na nezadovoljavajue visokom nivou. Razumno bi bilo oekivati da prekrajni sudovi prikau bolji
uinak, s obzirom na to da je broj novih predmeta takoe u padu. Poveanje broja reenih predmeta po
sudiji, posebno u sudovima sa loijim uinkom bi moglo reiti ovaj problem.
56.
Analiziranjem odnosa izmeu ukupnog koeficijenta preoptereenosti i koeficijenta

preoptereenosti predmetima izvrenja u pojedinanim sudovima je utvreno da je taj odnos veoma
snaan, to pokazuje da oni sudovi koji su preoptereeni predmetima izvrenja, generalno su skloni
preoptereenosti uopte. Kao to je prikazano ispod, neki koeficijenti preoptereenosti predmetima
izvrenja su alarmantno visoki. Na primer, 10.0 u aku, 8.7 u Vranju i 7.0 u Drugom osnovnom sudu u
Beogradu. Visok koeficijent preoptereenosti Prvog osnovnog suda u Beogradu koji iznosi 5.0 je, u poreenju
sa ovim koeficijantima, skroman. Ovo zapaanje jednostavno potvruje prethodne zakljuke da su zaostali
predmeti izvrenja glavni izazov osnovnih sudova, a samim tim i itavog sistema, po pitanju odlaganja.220
57.
218Megatabela,

220Za detaljniju diskusiju o izvrenju, videti odeljak Izvrenje.
219Megatabela,
88
Koeficijent
preoptereenosti
predmetima izvrenja
Slika 28: Odnos izmeu ukupnog koeficijenta preoptereenosti predmetima

preoptereenosti predmetima izvrenja u osnovnim sudovima, 2013. godine221
15
Kosovska
Mitrovica
koeficijenta
12.33333333
10
Beograd Prvi
5.091493141
0
0
0.5
1.5
2.5
3.5
Ukupan koeficijent preoptereenosti
Ovo saznanje ne bi trebalo da skrene panju sa manjeg broja drugih vrsta nereenih predmeta u
osnovnim sudovima ili u ostatku pravosua. Kao to je dalje objanjeno, zaostali predmeti izvrenja su u
veem delu poseban problem i brojano su koncentrisani u nekoliko sudova. Pored toga, kao to je prikazano
na Slici 28, problem zaostalih predmeta utie na Osnovne sudove kroz ceo sistem, ak i ako je to prisutno u
manjoj meri. to se tie nereenih predmeta u drugim sudovima, ukupne cifre su stabilne ili belee
poboljanje, i ukupno ine oko 530,000 predmeta, od kojih se 80% predmeta nalazi u prekrajnim sudovima.
Stope u prekrajnim i privrednim sudovima pokreu odreena pitanja. Uprkos padu u obimu posla u
privrednim sudovima, koeficijenti preoptereenosti predmetima kod veina sudija su relativno visoki. Sam
obim starijih predmeta u ovim sudovima bi trebalo da bude kontrolisan, a dok moda postoji nekoliko
predmeta koji se opiru reavanju, dalje znaajnije smanjenje broja ovih predmeta ne bi trebalo da
predstavlja problem.
58.
iii.
Starosna struktura nereenih predmeta
Da bi se razumeli izazovi koje postavljaju ovi nereeni predmeti, potrebno je tano utvrditi njihov
sastav, starost i nain na koji sudovi biraju predmete koje e reavati. Sud koji ima stopu reenih predmeta
od 100 % ili vie, verovatno reava znaajan broj novih predmeta relativno brzo, i bavi se manjim delom
predmeta u malo duem periodu (u zavisnosti od sloenosti), dok prenosi (kada se ne raunaju predmeti
izvrenja) relativno mali procenat predmeta u onaj deo nereenih predmeta koji moda nikada nee biti
reeni. Sudije prirodno tee ovakvom obrascu. Takva praska moe naruiti podsticaje u sluajevima kada
sudije znaju da se njihovi rezultati prate, npr. kroz norme produktivnosti. U takvim sluajevima, sudije mogu
pribei selektivnom biranju, fokusirajui se samo na najlake predmete, ostavljajui stare predmete u
fioci.222 Bez obzira da li ih neko nadgleda ili ne, mala je verovatnoa da e sudije automatski prvo reavati
najstarije predmete.223 Zato su potrebni usaglaeni programi za reavanje zaostalih predmeta kako bi ovi
stariji predmeti bili eliminisani.224
59.
221Megatabela,

Diferencijalno upravljanje predmetima ili praenje predmeta zahteva poetnu trijau. Ovde sudije odluuju koliko njihove panje
je potrebno posvetiti svakom predmetu, dodeljujui mnoge zadatke u jednostavnim predmetima sudskom osoblju. Tu se svaka
slinost zavrava. Selektivno biranje nije isto to i efikasnost. To je nain da se poveaju stope reenih predmeta bez reavanja teeg
zadatka unapreenja itavog procesa. Kada sudije selektivno biraju predmete, oni biraju samo one predmete koji mogu biti brzo
reeni, kako bi poveali svoje brojke.
223 U raunovodstvu, ovo se naziva prvi ulaz prvi izlaz (FIFO - First in, First out) kontrola zaliha. Ova metoda se obino ne
preporuuje kao reenje za voenje predmeta u pravosuu, jer osuuje sve predmete na sporije reavanje. Diferencija voenje
predmeta funkcionie paralelno, tako da se laki predmeti bre reavaju, a tei predmeti dobijaju vie vremena, ali se njihovo
reavanje ne odlae.
224Videti Federalni sud Malenzije i Svetska banka (2011), Program za smanjenje broja zaostalih predmeta i odlaganja: Izvetaj o
napretku (the Malaysian Court Backlog and Delay Reduction Program: A Progress Report). Videti takoe Vodi kroz najbolje primere
iz prakse: Mere za spreavanje nastanka i smanjenje broja starih predmeta za sudove u Srbiji (The Best Practices Guide: Backlog
Prevention & Reduction Measures for Courts in Serbia), USAID, 2012. god.
222
89
Starosna lista nereenih predmeta u Tabeli 6: prikazuje sastav i starosnu strukturu svih nereenih
predmeta od datuma inicijalnog akta. Starosna lista je nepotpuna (te moda zato prikazuje optimistine
zakljuke), ali ipak prua uvid u trenutnu situaciju.225 Sistemi za voenje predmeta bi morali biti unapreeni,
kao prioritet, kako bi omoguili izradu sveobuhvatnijih starosnih lista sa podacima o reenim i nereenim
predmetima.
60.
Tabela 6: Starosna lista nereenih predmeta prema vrsti suda i vrsti predmeta, prva polovina 2013. godine
Starost nereenih predmeta
0-2 godine
Ukupno
0-9
meseci
9 meseci 1 god
1-2
god
2-3 godine
stari
3-5 godina
stari
5-10 godina
stari
10+ godina
stari
Osnovni sudovi
Graanski parnini
Graanski
vanparnini
141,882
104,880
15,651
11,761
7,170
2,420
48,881
41,865
3,173
1,813
1,355
675
Krivini, istraga
42,648
2,526
1,006
210
156
45,375
6,610
6,165
2,045
887
Krivini,
nakon
istrage (suenje)
Izvrenje
25,736
61,082
4,097
8,917
1,952,244
469,964
380,305
407,951
509,307
184,717
2,246,737
700,834
408,265
428,696
520,087
188,855
94%
31%
18%
19%
23%
8%
Graanski parnini
24,775
11,957
4,038
5,031
2,830
919
Graanski
vanparnini
2,483
2,413
14
26
29
97
87
22
39
Osnovni
Ukupno
sudovi
Vii sudovi
Krivini, istraga
3,041
2,119
503
174
Krivini,
nakon
istrage (suenje)
5,472
3,966
411
579
408
108
Izvrenje
2,432
1,711
239
382
100
38,203
22,843
4,799
6,105
3,389
1,067
2%
60%
13%
16%
9%
3%
Vii sudovi Ukupno
Apelacioni sudovi
Graanski parnini
Graanski
vanparnini
Krivini
nakon
istrage (suenje)
Apelacioni sudovi
Ukupno
17,883
1,103
4,900
5,566
4,673
1,641
266
64
136
33
26
7,773
1,238
2,694
2,254
1,434
153
25,922
2,405
7,730
7,853
6,133
1,801
1%
9%
30%
30%
24%
7%
19,717
11,133
652
243
Privredni sudovi
Privredni
UKUPNO
78,795
47,050
3%
59.71%
25%
14%
1%
0.31%
2,389,657
773,132
440,871
453,787
530,259
191,966
225Prikazani
su podaci za prvu polovinu 2013. godine, jer su podaci iz druge polovine godine nepouzdani, usled priprema za promene
u mrei sudova koja je stupila na snagu 1. januara 2014. godine. Podaci su izvedeni iz tabela prilagoenog formata koje je VKS
dostavio timu rasporeenom na izradi Funkcionalne analize. Sudovi ne podnose rutinske izvetaje u ovom formatu, a ne postoji
centralizovana baza podataka, te je VKS naloio sudovima da prue neophodne informacije u ovom posebnom formatu. Uprkos
zahtevima i podsetnicima, Osnovni sudovi u Pirotu i Vranju nisu poslali podatke. Neki sudovi koji su poslali odgovore moda nisu
poslali tane ili sveobuhvatne izvetaje. Sve u svemu, tabela koja prikazuje 'starosnu strukturu predmeta' najverovatnije je
nepotpuna. Sigurno je da je broj starijih predmeta taan, koliko je to mogue, ali Funkcionalna analiza procenjuje da je vie starih
predmeta izostavljeno. Stoga tabela predstavlja optimistian pogled na starosnu strukturu nereenih predmeta u sudovima irom
Srbije.
90
Starosna lista otkriva da veliki broj veoma starih nereenih predmeta ostaju zaglavljeni u
srpskom pravosuu. Bilo koji predmet stariji od 10 godina predstavlja krenje lana 6 EKLJP, kao i drugih
meunarodnih i evropskih standarda u Srbiji postoji 191,966 takvih predmeta. irom sistema je stoga
zabrinjavajue postojanje oko 772,225 predmeta starijih od pet godina, dok su 694,124 od ovog ukupnog
broja predmeti izvrenja u osnovnim i viim sudovima, a prisutno je i oko 78,101 predmeta koji ne pripadaju
materiji izvrenja, a koji ostaju nereeni nakon pet godina. Ovi predmeti su najverovatnije neaktivni i mogli bi
da budu oieni.
61.
U Osnovnim sudovima nije iznenaujue videti veliki broj starih i nereenih predmeta izvrenja.
Kada se izuzmu ovi predmeti, jo uvek ostaje 9,590 graanskih parninih predmeta i 731 graanskih
vanparninih predmeta starijih od pet godina. Takoe, tu je i 366 krivinih istraga i 2,932 krivinih suenja
starijih od pet godina. Potrebno je da se fokus odmah usmeri ka ovim predmetima.
62.
U viim i apelacionim sudovima veina predmeta su relativno mladi, mada bi ih mogli smatrati
zastarelim u okviru znaenja ovog termina u srpskom kontekstu. Ono to najvie zabrinjava u apelacionim
sudovima je 6,314 graanskih parninih predmeta, kao i 1,587 krivinih predmeta koji su nereeni, a stariji su
od pet godina. U viim sudovima, 3,748 graanskih parninih predmeta ostaje nereeno due od pet godina.
Takoe, 61 krivina istraga i 516 krivinih suenja ekaju reavanje due od pet godina. Imajui u vidu veliki
broj sudija i smanjeno optereenje poslom u ovim sudovima, potrebno je izdati instrukcije kako bi se odmah
targetirali ovi stari predmeti.
63.
S obzirom na broj i starost predmeta koji nisu reeni na gotovo svim nivoima, oigledno je da se
ova situacija nee brzo promeniti, ak i uz trenutne stope reavanja predmeta i smanjen obim posla.
Potrebne su dodatne mere. To obino znai da je potreban program za smanjenje zaostalih predmeta i druge
vrste trijae, podela predmeta u tri kategorije, od kojih svaka podrazumeva razliit tretman: predmeti koji
mogu biti zatvoreni, jer je isteklo pravo na voenje ovih predmeta; neaktivni predmeti, gde stranke mogu
biti pozvane da reaktiviraju predmete pre nego to budu zatvoreni zbog nedostatka aktivnosti; i aktivni
predmeti kojima je verovatno potreban mali podsticaj kako bi bili bre procesuirani. Bilo bi korisno
identifikovati velike grupe predmeta, kao to su predmeti izvrenja u oblasti komunalnih usluga, koji mogu
biti pogodni za masovno reavanje.
64.
Program podele vlasti (finansiran od strane USAID) realizovao je jedan takav projekat u 10 pilot
sudova u periodu od 2009 2013. godine.226 Rezultat ovog projekta u sedam osnovnih i tri via suda koji su
uestvovali u programu, pokazao je da uz upotrebu jednostavnih mera, broj zaostalih predmeta moe biti
smanjen. Do kraja 2012. godine, prvih est pilot sudova smanjilo je broj svojih zaostalih predmeta za 49 %, sa
23,000 na 12,000. Daleko upeatljivije reavanje 600,000 zaostalih predmeta izvrenja iz Prvog osnovnog
suda u Beogradu kroz sporazum sa Infostanom, je takoe bilo rezultat projekta, kao i razliite dopune novog
Zakona o parninom i Zakona o krivinom postupku (npr. uvoenje preliminarnog sasluanja i unapreenja u
sistemu uruenja poziva i dostavljanja sudskih spisa). U vezi sa razvijanjem druge Nacionalne strategije za
reformu pravosua, Vrhovni sud se upustio u ostvarivanje plana za smanjenje zaostalih predmeta na
nacionalnom nivou.
65.
226
Objavljen je vodi dobrih praksi za smanjenje broja zaostalih predmeta, koji opisuje praktine mere, ukljuujui uvoenje timova
za smanjenje broja zaostalih predmeta i prevenciju u sudovima, bolju saradnju sa spoljnim partnerima sudova, proceduralne mere u
zakoniku o krivinom i parninom postupku (na primer, kroz uvoenje preliminarnog sasluanja), upotrebu e-justice tehnologije, i
obeleavanje i evidentiranje starih nereenih predmeta (USAID, 2012. godine).
91
Okvir 3: Smanjenje zaostalih predmeta u akciji: Pria iz Vrca

Osnovni sud u Vrcu je znaajno poboljao efikasnost i smanjio broj zaostalih predmeta kroz niz inicijativa. Ove
inicijative su predvodila dva uzastopna vrioca funkcije predsednika suda, uz podrku tima rukovodilaca koji se
sastojao od obuenog sudskog osoblja i uz pomo saveta Programa podele vlasti USAID.
Predsednici sudova su se fokusirali na korienje statistikih podataka suda kako bi vrili nadzor nad sudijama na
nedeljnom i mesenom nivou, poreenjem broja reenih predmeta i odnosa izmeu novih i starih reenih predmeta
kod razliitih sudija. Korienjem Gledam te strategije, svaki od predsednika sudova je ohrabrivao sudije da rade
efikasnije i da ne zanemaruju stare i teke predmete, u korist novih i lako reivih predmeta.
Osnovni sud u Vrcu je isto uradio sa izvriteljima i rutinskim nadzorom napretka kod nereenih predmeta izvrenja.
im su izvritelji postali svesni da se njihov rad nadgleda, dinamika reavanja predmeta izvrenja se dramatino
poboljala. Kontakt sa javnou uz pratee podsticaje takoe je ohrabrio okrivljene u predmetima izvrenja da plate
svoja dugovanja. Za dalju diskusiju o izvrenju, pogledati ispod.
Sud je takoe uveo jednostavne kontrolne liste i obrasce za stranke koje nisu upoznate sa sudskim procedurama,
zbog stepena obrazovanja, jezikog ili drutveno-ekonomskog statusa. Te kontrolne liste, napisane laikim jezikom,
objanjavaju koja dokumenta stranke moraju popuniti i predati i pomogle su da predmeti teku lake. Praksa je
postala potpunija i ujednaenija. Poto je rad sa strankama postao laki za sudije, dragoceno vreme sudija je moglo
biti bolje utroeno na sudijski rad.
Osnovni sud u Vru i Tuilatvo su poveali korienje odloenog gonjenja, samim tim smanjujui priliv novih manjih
predmeta, koje je mogue lako reiti na druge naine. Ovo je omoguilo sudu da se fokusira na reavanje predmeta.
Za detaljniju diskusiju o odlaganju gonjenja, pogledajte odeljak Kvalitet.
Iskustvo Osnovnog suda u Vrcu predstavlja holistiki pristup smanjenju broja zaostalih predmeta, koji su predvodila
dva predsednika suda uz minimalne trokove. Koeficijent preoptereenosti predmetima je opala sa alarmantnih 9.8 u
2012. godini na 2.6 u 2013. godini.
Prekrajni sudovi imaju drugu vrstu starosnog problema, a jedan od direktnih rezultata je
nekanjavanje. U prekrajnim predmetima, strogo pravilo o zastarevanju predmeta zahteva podnoenje
inicijalnog akta u roku od godinu dana, a dve godine su krajnji rok za reavanje predmeta, nakon ega
predmet propada.227 Kod najeih prekraja kao to su saobraajni prekraji, optueni esto potroe
vreme izbegavajui da se pojave pred sudom ili odlaui procedure. I dok ovakva situacija ini statistiku
prekrajni sudova impresivnom, ona takoe spreava sistem da deli pravdu za itav niz uobiajenih
prekraja.228
66.
iv.
Vreme potrebno za reavanje predmeta prema starosti reenih predmeta
Dok prosena vremena mogu biti obmanjujua, detaljna Starosna lista reenih predmeta je
najbolji pokazatelj pravovremenosti i odlaganja. Starosne liste grupiu reene predmete po starosti
predmeta, to daje bolju sliku o razliitim putanjama koje predmeti prolaze. Tabela 7 ispod prikazuje
starosnu listu za prvu polovinu 2013. godine, na osnovu podataka VKS, i pokazuje trajanje reenih predmeta
od datuma podnoenja inicijalnog akta do datuma kada pravosue taj predmet smatra reenim. Ova
starosna lista je nepotpuna i moda prua optimistian zakljuak.229 Meutim, lista prua uvid u sastav i
67.
227Postoje
neki izuzeci: predmeti vezani za poresku oblast, finansije, javne nabavke, carinske propise, ivotnu sredinu, korupciju i
vazduni saobraaj zastarevaju nakon pet godina.
228Stori princip zastarevanja liava dravu prihoda koje bi mogla da prikupi kroz novane kazne za uobiajene prekraje, a ta sredstva
su znaajna u drugim jurisdikcijama.
229 Prikazani su podaci za prvu polovinu 2013. godine, jer bi podaci iz druge polovine godine biti nepouzdani, zbog priprema za
promenu u mrei sudova koja je stupila na snagu 1. januara 2014. godine. VKS je sastavio podatke na osnovu zahteva sudovima, a
neki sudovi moda nisu poslali tane ili sveobuhvatne izvetaje. Podaci o starosti predmeta nisu dostupni u centralizovanoj bazi
podataka, a lokalizovani sistemi oteavaju izraunavanje vremena potrebnog od podnoenja inicijalnog akta do reavanja predmeta,
ukljuujui albe, ponovljena suenja i mogue drugostepene albe. Dalje, AVP omoguava korisnicima da menjaju status predmeta,
92
starosnu strukturu reenih predmeta od datuma podnoenja inicijalnog akta. Prioritetna aktivnost je
auriranje sistema za voenje predmeta, kako bi se omoguila izrada sveobuhvatnijih starosnih lista.
Tabela 7: Starosna lista reenih predmeta prema vrsti suda i vrsti predmeta, prva polovina 2013. godine
Starost reenih predmeta
Ukupno
0-2 godine stari

9
0-9
mese
1-2
meseci
ci- 1
god
god
2-3 godine
stari
3-5 godina
stari
5-10 godina
stari
10+
godina
stari
Osnovni sudovi
Graanski
parnini
Graanski
vanparnini
Krivini, istraga
Krivini
nakon
istrage (suenje)
Izvrenje
Osnovni sudovi
Ukupno
Graanski
parnini
Graanski
vanparnini
Krivini, istraga
Krivini
nakon
istrage (suenje)
Izvrenje
Vii
sudovi
Ukupno
Graanski
parnini
Graanski
vanparnini
Krivini
nakon
istrage (suenje)
Apelacioni sudovi
Ukupno
Privredni
UKUPNO
102,016
92,922
4,128
3,456
1,229
281
104,741
102,982
735
636
204
184
616
205
20
88
126,250
119,727
3,278
2,316
28,900
24,958
1,809
1,642
292
199
320,333
682,240
82%
286,813
632,996
92.78%
Vii sudovi
15,929
23,217
3.40%
14,049
19,988
2.93%
3,064
4,809
0.70%
478
1,230
0.18%
29,104
24,628
1,852
1,596
874
154
2,079
2,063
22
20
10
234
154
58
14
7,734
6,279
1,316
78
16,710
16,250
3,115
58,742
7%
3,072
21
53,686
2,138
91.39%
3.64%
Apelacioni sudovi
18
1,779
3.03%
4
961
1.64%
178
0.30%
21,117
2,828
8,731
5,344
3,101
1,113
649
167
308
110
54
10
20,606
4,012
9,337
4,718
2,230
309
10,172
24.01%
5,385
12.71%
1,432
3.38%
90
0.17%
32,029
24
0.04%
11,179
1
0.00%
2,841
42,372
5%
53,505
6%
836,859
7,007
18,376
16.54%
43.37%
Privredni sudovi
52,835
555
98.75%
1.04%
746,524
44,286
ak i nakon zavretka perioda izvetavanja. Sudovi, dakle mogu, u odreenoj meri, manipulisati podacima. Iako ovo ee moe biti
uzrokovano neblagovremenim izraivanjem papirologije, posebno u situacijama kada se sud bavi hiljadama predmeta, potrebno je
vreme da bi se izmenio status predmeta u AVP. Kao rezultat toga, izvetaji koji obuhvataju jedan period izvetavanja mogu prikazivati
razliite podatke u zavisnosti od datuma izrade izvetaja. Funkcionalna analiza je koristila prilagoeni izvetaj koji je sastavljen kasnije
u odnosu na zvaninu statistiku iz Godinjeg izvetaja VKS. Postoje neke manje varijacije izmeu ta dva izvetaja. Starosna lista u
oba izvetaja je verovatno nepotpuna. Sigurno je da je broj starijih predmeta taan, koliko je to mogue, ali Funkcionalna analiza
procenjuje da je vie starih predmeta izostavljeno. Stoga tabela predstavlja optimistian pogled na starosnu strukturu reenih
predmeta u sudovima irom Srbije. Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judicalfunctional-review).
93
Udeo starih i novih reenih predmeta (prikazano na slikama ispod) potvruju stav da se
produktivnost poboljava, ali je selektivna. U pozitivnom svetlu, brojke ukazuju da se ogromna veina
predmeta reava u roku od dve godine. Sa druge strane, grafikoni pokazuju da sudije u viim, osnovnim i
privrednim sudovima u velikoj meri selektivno biraju. Stoga e biti potreban usaglaeniji pristup kako bi se
reile razliite prepreke za bre vreme reavanja predmeta.
68.
Slika 29: Starost reenih predmeta u osnovnim sudovima, 2013. godine230

2-3 god stari
3%
3-5 god stari

3%
5-10 god stari

1%
10+ god stari

0%
0-2 god stari

93%
Slika 30: Starost reenih predmeta u viim sudovima, 2013. godine231

2-3 god stari
4%
3-5 god stari

3%
5-10 god stari

2%
10+ god stari

0%
0-2 god stari

91%
Slika 31: Starost reenih predmeta u privrednim sudovima, 2013. godine232

2-3 god stari
1%
3-5 god stari

0%
5-10 god stari

0%
10+ god stari

0%
0-2 god stari

99%
230Megatabela,

232Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
231Megatabela,
94

v.
Vreme potrebno za reavanje predmeta izraeno u danima (SATURN metoda)
CEPEJ je osmislio sopstvene naine za procenu vremena potrebnog za reavanje predmeta kroz
metodu koja se naziva SATURN metodologija (videti Okvir 4 ispod za detaljniji opis). SATURN je vrlo
dramatino predstavljanje znaaja koji imaju koeficijenti preoptereenosti predmetima. Glavna potekoa
kod SATURN metodologije lei u pretpostavci korienja FIFO (prvi ulaz, prvi izlaz) pristupa u reavanju
predmeta, to znai da sudije prvo reavaju najstarije predmete. Poznato je da se FIFO ne koristi u Srbiji, niti
bilo gde drugde. Tanije, uobiajena je primena suprotnog pristupa, gde sudije radije reavaju novije
predmete, nego starije. Vei deo nakupljenih starih predmeta, kao to su predmeti izvrenja u vezi sa
komunalnim uslugama, mogu biti reeni samo kroz radikalni program za smanjenje broja zaostalih predmeta.
Ukoliko se ne preduzmu takvi koraci, stariji predmeti e nastaviti da dremaju u arhivama sudova. SATURN
takoe pokuava da izrauna prosena vremena koja, kao to je ve navedeno, mogu biti obmanjujua zbog
razliitih razloga.
69.
Okvir 4: ta je SATURN metodologija?

Koeficijent obrta predmeta: Odnos izmeu broja reenih predmeta i broja nereenih predmeta na kraju svake
godine.
Koeficijent obrta predmeta =
Broj reenih predmeta

Broj nereenih predmeta
na kraju godine.
Vreme potrebno za reavanje predmeta: Stopa obrta je zapravo obrnuti koeficijent preoptereenosti. Ovde je taj
broj podeljen (ili pomnoen) sa 365 dana, kako bi se dostiglo proseno vreme potrebno za reavanje predmeta.
Koeficijent meri koliko brzo sud obrauje primljene predmete, ili drugim reima, koje je oekivano vreme reavanje
odreene vrste predmeta.
Vreme potrebno za reavanje predmeta = 365 / koeficijent obrta predmeta ili 365 X koeficijent preoptereenosti
Kada se SATURN metodologija primeni na pet najveih vrsta sudova, pojavljuju se znaajne razlike
u prosenom vremenu potrebnom za reavanje predmeta i trendovima izmeu 2010. i 2013. godine. Svi
sudovi, osim prekrajnih sudova, pokazuju znaajne promene, mada ne uvek i poboljanja. Apelacioni sudovi
su primetno smanjili vreme u odnosu na visoke vrednosti iz 2010. godine, dostiui mala poboljanja nakon
toga. Vii sudovi su pokazali manje promena, ali su zavrili period sa najboljim rezultatom. Osnovni sudovi su
smanjili prosena vremena u odnosu na visoke vrednosti iz 2010. godine, ali su, nakon 2011. godine ponovo
poveali potrebno vreme. Privredni sudovi su pokazali gore-dole obrazac, ali nisu uspeli da ponove najnie
vreme dostignuto 2010. godine. Osim u 2010. godini, najnia vremena se konstantno belee u apelacionim
sudovima i viim sudovima.
70.
Slika 32: Proseno vreme (u danima) za reavanje predmeta, prema vrsti suda (SATURN metoda), 20102013. godine233
233Megatabela,
95
Kada se prorauni SATURN razloe prema vrsti predmeta, meu njima se pojavljuju znaajne
razlike. Ove razlike su posebno izraene u osnovnim sudovima i objanjavaju dobar deo gore-dole obrasca
(videti Sliku 33). Dok su vremena u drugim pravnim materijama u osnovnim sudovima ostala na niskom nivou
ili su se ak poboljala u etvorogodinjem periodu, predmeti izvrenja su u velikoj meri oscilirali. Ovo
odraava uticaj znaajnih istki sprovedenih u nekoliko sudova, pre svega u Prvom osnovnom sudu u
Beogradu.
71.
Broj dana
Slika 33: Proseno vreme za reavanje predmeta u osnovnim sudovima, prema vrsti predmeta (SATURN
metoda), 2010-2013. godine234
4,000
3,500
3,000
2,500
2,000
1,500
1,000
500
0
Graanski parnini
Graanski
vanparnini
2010
Krivina istraga
2011
2012
Krivini, suenje
Izvrenje
Vrste predmeta u osnovnim sudovima

2013
Kada se pomou SATURN metode izraunaju cifre za pojedinane osnovne sudove prema vrsti
predmeta, primetne su znaajne razlike u pravovremenosti predmeta. Proseno vreme potrebno za
reavanje graanskih parninih predmeta je iznosilo 277 dana u 2013. godini. Na donjem delu lestvice, u
Panevu je zabeleen prosek od 181 dana, a u Zrenjaninu 192 dana. Na gornjem delu lestvice, Kraljevo je
zabeleilo 328 dana, dok je u Drugom osnovnom sudu u Beogradu taj prosek iznosio 429 dana. Za predmete
izvrenja u 2013. godini, SATURN prikazuje proseno vreme od 1395 dana, ali se osnovni sudovi kreu u
opsegu od 212 dana u Subotici do 3,664 dana u aku. Proseno vreme za izvrenje u 2011. godini iznosilo je
805 dana, ali je u Vrcu zabeleeno skoro 5,000 dana za razliku od 154 dana u 2013. godini.
72.
Primetne su sline, ali manje drastine varijacije meu drugim vrstama sudova. Slika 34 prikazuje
razliku izmeu etiri apelaciona suda za 2013. godinu. S obzirom da su stope reavanja predmeta i reenih
predmeta bile sline u sva etiri suda, razlika u vremenu potrebnom za reavanje predmeta se najbolje
objanjava brojem zaostalih predmeta na poetku 2013. godine.235
73.
Slika 34: Proseno vreme za reavanje predmeta u apelacionim sudovima, prema vrsti predmeta (SATURN
metoda), 2013. godine236
234Megatabela,

Beograd, na primer, ima tri puta vie prenetih predmeta za graanske predmete u poreenju sa sledeih sudom (Novi Sad), a niki
Apelacioni sud je imao relativno mali broj prenetih predmeta u krivinoj materiji u poreenju sa drugim apelacionim sudovima.
235
96
Privredni i prekrajni sudovi su takoe prikazali manje varijacije od osnovnih sudova u vremenu
potrebnom za reavanje predmeta. Tokom 2013. godine, vreme potrebno za reavanje svih predmeta u
pojedinanim prekrajnim sudovima kretalo se od 94 do 364 dana, a pojedinani privredni sudovi su se
kretali izmeu 123 i 338 dana. Dostupni statistiki podaci ne pruaju mogunost daljeg razlaganja privrednih i
prekrajnih predmeta.
74.
Kada se podaci uporede sa starosnom listom za vreme reavanja predmeta (Tabela 7), oigledno je
da prosek koji SATURN prikazuje prikriva dobar deo realnih trendova. SATURN zapravo predstavlja
prognozu koliko brzo e predmeti biti reeni u budunosti, na osnovu ukupnog broja zaostalih predmeta i
broja reenih predmeta u jednoj godini. Ukoliko su zaostali predmeti veoma stari i potpuno zanemareni,
mlai i aktivni predmeti verovatno mogu biti reavani daleko bre. Metoda ne uzima u obzir ovaj aspekt, a
SATURN ne predstavlja direktno merenje vremena potrebnog za reavanje predmeta, te stoga, realna
vremena koja strane provedu u reavanju predmeta mogu biti potpuno drugaija. Meutim, cifre dobijene
kroz SATURN bi mogle podstai sudove da smanje broj zaostalih predmeta, kao najbolji nain za unapreenje
svojih rezultata. S obzirom na oiglednu tendenciju sudova da reavaju manje-vie onaj broj predmeta koje
dobijaju, onda ovo moe biti pozitivna ideja. Meutim, kada se eliminiu zaostali predmeti, vreme koje je
SATURN izraunao e se moda poveati, to se i desilo sa izvrenjem u 2012. godini nakon ienja starih
predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu tokom 2011. godine.237
75.
U poreenju sa prosekom EU, rezultati SATURN za Srbiju za prvu instancu kod graanskih i
privrednih parnica izgledaju dobro. Meutim, Srbija ima daleko loije rezultate u procenama za ukupno
potrebno vreme za reavanje predmeta u nekrivinoj materiji i predmetima izvrenja. Iako se izraunati
dani delimino razlikuju od Slike 32 i Slike 33, razlog za to su razliita tumaenja Upitnika CEPEJ-a u Srbiji i na
drugim mestima.
76.
Slika 35: Proseno vreme za reavanje predmeta prema vrsti predmeta (bez krivinih predmeta), Srbija i
EU, 2012. godine238
Proseci EU su zasnovani na rezultatima iz 25 zemalja, ali nisu svi odgovorili na svako pitanje. Samo
14 zemalja je navelo podatke o predmetima izvrenja: Austrija, Hrvatska, eka, Danska, Finska, Francuska,
Maarska, Italija, Litvanija, Poljska, Portugal, Slovaka i Slovenija. Od ovih zemalja, samo Portugal ima due
vreme potrebno za reavanje predmeta - 1,399 dana, u poreenju sa 1,299 dana potrebnih u Srbiji. Sledee
najvie vreme potrebno za reavanje predmeta zabeleeno je u Slovakoj sa 656 dana. Ostala vremena se
kreu od 398 do 9 dana (eka). Kompletniji podaci, ukljuujui i podatke za Srbiju, e biti navedeni u
dvogodinjoj evaluaciji CEPEJ koja e biti objavljena tokom 2014. godine.
77.
237Na
ovaj nain SATURN otkriva samo deo slike. SATURN prua brzu procenu pravovremenosti, ali uz rizik da e prikriti i poboljanja i
probleme.
238Za podatke EU, videti Izvetaj o stanju u pravosuu EU 2014 (zasnovan na podacima iz 2012. godine). Za srpske podatke, videti
Zvanine statistike podatke koje je Srbija podnela CEPEJ-u u 2013. za 2012. godinu.
97
Konano, podaci za Srbiju mogu biti uporeeni sa standardima EU u pogledu blagovremenosti, na

nain na koji ih meri ESLJP u predmetima vezanim za lan 6 (videti Okvir 5).
78.
Okvir 5: Koliko dugo je predugo? Standardi pravovremenosti EKLJP

Ne postoje jasno definisana pravila o tome ta ini razuman rok, jer svaki predmet mora biti razmatran odvojeno.
Meutim, analiza velikog broja predmeta pred ESLJP predstavlja koristan pokazatelj pristupa koji Sud zauzima u
tumaenju lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Mogue je utvrditi sledee:
i.
Ukupna duina do dve godine u svakoj instanci suda u normalnim predmetima (koji nisu sloeni) se smatra
razumnim rokom. Ukoliko je prolo due od dve godine, sud detaljno razmatra predmet i istrauje da li su
nacionalne vlasti posvetile dunu panju postupku. (NB: Trajanje se meri na razliite naine za razliite
predmete. U graanskim predmetima, to je obino od datuma kada je predmet upuen sudu; u krivinim
predmetima, to takoe moe biti datum kada je osumnjieni uhapen ili je protiv njega podignuta optunica, ili
datum kada je zapoeta preliminarna istraga. U upravnim sporovima, to je datum kada je podnosilac prvi put
ukazao upravnim vlastima na predmet).
ii. Kraj perioda u krivinim predmetima je, obino, datum donoenja konane presude po takama optunice ili
odluka tuilatva ili suda o odbacivanju optunice. U graanskim predmetima, krajnji datum je datum kada
odluka postaje konana; meutim, sud takoe moe uzeti u obzir duinu izvrenja, koja se smatra sastavnim
delom postupka. Oigledno prekomerno trajanje postupka odnosi se na predmete u kojima je ponaanje
podnosioca doprinelo kanjenju.
iii. U prioritetnim predmetima, sud moe odstupiti od uobiajenog pristupa, i utvrditi krenje prava ak i u
postupcima koji su trajali manje od dve godine; (Prioritetni predmeti ine sledee: radni sporovi koji
obuhvataju otputanje; isplatu plata i ograniavanje konkurencije; kompenzacija za rtve nesrea; predmeti u
kojima podnosilac slui zatvorsku kaznu; sluajevi policijskog nasilja; sluajevi u kojima je narueno zdravlje
podnosilaca; predmeti podnosilaca u poznoj ivotnoj dobi; predmeti vezani za porodini ivot i odnos dece i
roditelja; predmeti sa podnosiocima ogranienog fizikog stanja i sposobnosti.)
iv. U sloenim predmetima, sud moe dozvoliti due vreme, ali obraa posebnu panju na periode neaktivnosti
koji su oigledno preterani. Meutim, dozvoljeno due vreme retko kad prelazi pet godina, a skoro nikad ne
prelazi osam godina ukupnog trajanja. Jedini predmeti u kojima sud nije utvrdio krenje prava uprkos
oigledno preteranoj duini postupka su predmeti u kojima je ponaanje podnosioca doprinelo odlaganju.
Tabela ispod prikazuje okvirne smernice za odgovarajue trajanje postupka po vrsti predmeta i sloenosti. Ovo ne
treba shvatiti kao fiksno pravilo.
Krenje prava na suenje u razumnom roku (lan 6)
Vrsta predmeta
Pitanje
Krivini predmeti
Razno
Graanski predmeti
Prioritetni predmeti
Graanski predmeti
Sloeni predmeti
Upravni
Upravni
Redovni, sloeni
Duina postupka
Due od 5. god
Due od 2 god. (min: 1 god 10meseci)
Due od 8 god.
Due od 2 god.
Due od 5 god.
Nema krenja prava na suenje u razumnom roku (lan 6)

Vrsta predmeta
Pitanje
Duina postupka
Krivini predmeti
Normalni predmeti
3 god 6 meseci (ukupno u 3 instance); 4 god
3 meseca (ukupno na 3 nivoa + istraga)
Krivini predmeti
Sloeni
8 god 5 meseci (istraga i 3 instance)
Graanski predmeti
Jednostavni predmeti
Graanski predmeti
(radno pravo)
1 god 10 meseci u prvoj instanci; 1 god 8

meseci u albenom postupku; 1 god 9
meseciKasacioni sud
1 god 7 m u prvoj instanci (radno pravo); 1
god 9 m u albenom; 1 god 9 m Kasacioni
sud
Odluka
Krenje prava
Krenje prava
Krenje prava
Krenje prava
Krenje prava
Odluka
Nema krenja
prava
Nema krenja
prava
Nema krenja
prava
Nema
prava
krenja
Iz dokumenta: CEPEJ 2012 Trajanje sudskog postupka u zemljama lanicama Saveta Evrope na osnovu sudske prakse Evropskog
suda za ljudska prava dostupnog na
https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=2204779&
98
vi.
Pravovremenost koju navode korisnici suda i praktiari
U Anketi o percepciji sudstva, korisnici sudova su navodili proseno trajanje njihovih sporova od
podnoenja predmeta do prvostepene presude.239 Kod krivinih i graanskih predmeta, proseno trajanje u
prvoj instanci je iznosilo oko 15 meseci, i 8 meseci za prekrajne predmete. U predmetima iz poslovnog
sektora, navedeno je da je proseno trajanje 13 meseci (videti Sliku 36). Blagovremenost prvostepenog
postupka se izgleda nije mnogo promenila od 2009. godine. U poreenju sa podacima navedenim za 2009.
godinu, jedina promena nastala je u krivinim predmetima, a ta promena je negativna: u proseku, reavanje
predmeta traje tri meseca due.
79.
Slika 36: Prosean broj meseci od podnoenja predmeta do prvostepene presude, prema informacijama
dobijenim od korisnika suda, 2009. i 2013. godine240
15
12
2009
2013
16
15
13
12
8
6
Krivini
Prekrajni
Graanski
Privredni
Meutim, proseno trajanje krije iznenaujue varijacije koje su otkrivene u trajanju predmeta
navedenom od strane korisnika suda. U 2013. godini, odgovori korisnika suda po pitanju trajanja krivinih
predmeta kretali su se od jednog do 70 meseci. U prekrajnim predmetima, trajanje se kretalo izmeu manje
od jednog do 46 meseci, to je mnogo vie od dve godine. Kod graanskih i privrednih predmeta, trajanje se
kretalo od manje od jednog meseca do vie od 100 meseci. Bez ponderisanja predmeta ili dodatnih detalja o
prirodi predmeta, teko je napraviti procenu varijacija, ali podaci ukazuju da, barem u Srbiji, diskutovanje o
prosecima moe biti vrlo obmanjujue u odnosu na iskustvo korisnika suda.
80.
Sveukupno, anketirani korisnici sudova u Anketi o percepciji sudstva izrazili su nezadovoljstvo

trajanjem prvostepenih postupaka.241 Vie od 70% korisnika suda sa iskustvom u krivinim, graanskim i
predmetima iz poslovnog sektora naveli su da su njihovi postupci trajali due nego to su oni smatrali
neophodnim.242 Percepcija o prekrajnim sudovima je bolja skoro 60% korisnika sa iskustvom u prekrajnim
predmetima naveli su da je njihov postupak trajao due nego to su oni smatrali potrebnim. Od 2009.
godine, nezadovoljstvo je konstantno meu korisnicima suda, ali su predstavnici poslovnog sektora sada jo
manje zadovoljni trajanjem njihovih postupaka pred sudom (videti Sliku 37). Sudije i tuioci izraavaju
81.
239Ispitanici
su bili upitani o trajanju njihovih prvostepenih postupaka, od podnoenja do prvostepene presude. Fokusiranjem na ovu
fazu iskustva korisnika, bilo je mogue prikupiti odreene podatke o datumima i vremenima koji su uporedivi sa podacima svih
korisnika. Ispitanici su imali razliita iskustva sa albenim postupcima (neki nisu uloili albu, dok su drugi uloili brojne albe) i imali
su razliita iskustva sa izvrenjem. Njihovi odgovori na tu temu su navedeni na drugim mestima u Izvetaju. Kao rezultat toga,
navedene brojke nisu namenjene predstavljanju ukupnog iskustva korisnika u sudskom sistemu, to bi moglo biti znatno due.
240 Pitanje iz Ankete: Kada je predmet podnet mesec i godina? / Kada je donesena prvostepena presuda mesec i godina?)
Populaciona baza: javnost i lanovi poslovnog sektora sa iskustvom u sudskim predmetima koji su naveli podatke. Anketa o percepciji
pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. god.
241Slino Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, Argus anketa zakljuuje da su lanovi opte populacije koji su imali direktan i skoriji
kontakt sa pravosuem bili jo nezadovoljniji (oko 95 procenata nezadovoljnih) u poreenju sa optom populacijom koja nije imala
direktan kontakt (91 procenat nezadovoljstva). Videti Argus Anketu, 2014. godine.
242 Informacije od graana i predstavnika poslovnog sektora o trajnju njihovih predmeta u sudu su zasnovane na njihovom seanju i
oslikavaju njihovo subjektivno miljenje o tome koliko je vremena potrebno. Meutim, relativna doslednost odgovora u svakoj od
anketa (2009. i 2013. godine) ukazuje da su prosene vrednosti trajanja predmeta u skladu sa stvarnom situacijom uz odreena
odstupanja. Bez obzira da li su korisnici realni kada govore o potrebnom vremenu, njihove odgovore treba smatrati znaajnim
pokazateljem zadovoljstva klijenta.
99
pozitivniju percepciju o blagovremenosti i navode da oko jedna etvrtina njihovih predmeta traje due nego
to je potrebno, dok tuioci navode da je kod njih u pitanju jedna treina predmeta. Advokati procenjuju da
oko 55 procenata njihovih tipinih predmeta traje due nego to treba, to je blisko percepciji graana. 243
Podaci iz ankete stoga takoe podravaju miljenje da postupci moraju da se reavaju bre.
Slika 37: Udeo korisnika sudova koji smatraju da su njihovi prvostepeni postupci trajali due nego to bi
trebalo, 2009. i 2013. godine244
74%
69%
2009
2013
Krivini
64%
69%
56%
2009
2013
2009
Graanski
Prekrajni
71%
2013
67%
2009
72%
2013
Privredni
c. Delotvorno izvrenje
Delotvorno izvrenje predstavlja osnovu celokupnog sistema pravosua i jedan od najvanijih
zahteva u okviru Poglavlja 23 Pravne tekovine EU. Srbija se tradicionalno oslanja na sudsko izvrenje,245 a
vei deo predmeta izvrenja se nalazi u osnovnim sudovima.246 Bez delotvornog izvrenja, pristup pravdi je
efektivno uskraen, a unapreenja u drugim aspektima efikasnosti i kvaliteta u beznaajna. Ovaj odeljak
procenjuje uinak u odnosu na Pokazatelj 1.3 Okvira za merenje uinka.
82.
i.
Broj nereenih predmeta izvrenja
Nedovoljno izvrenje predstavlja jedan od najveih izazova pravosudnog sistema u Srbiji. To

dokazuje znaajan broj zaostalih predmeta izvrenja i pratei koeficijent preoptereenosti predmetima.
83.
Tokom 2013. godine je bilo ukupno 2,547,215 aktivnih predmeta izvrenja (to oznaava predmete
prenete iz 2012. godine ili podnete tokom 2013. godine) u svim osnovnim sudovima. Do kraja 2013.
godine, ostalo je nereeno ukupno 2,019,006 predmeta izvrenja, koji su zatim preneti u 2014. godinu
(Tabela 8 prikazuje optereenost predmetima izvrenja od 2010. do 2013. godine). Predmeti izvrenja su
prisutni i u viim i privrednim sudovima. Iako u viim sudovima predmeti izvrenja ine manje od 5%
novoprimljenih predmeta, koeficijent preoptereenosti ovim predmetima je skoro 50%, to ukazuje na
sporost u reavanju. Drugi sudovi su zabeleili koeficijente preoptereenosti predmetima izmeu 0.27 i 0.76,
ali je u osnovnim sudovima ukupna stopa iznosila 2.02 i 3.81 za predmete izvrenja. Stoga su relativan i
apsolutni brojevi i koeficijent preoptereenosti najznaajniji u osnovnim sudovima.
84.
243
Percepcija sudija, tuilaca i advokata u pogledu trajanja njihovih predmeta se nije promenila od 2009. godine.
Pitanje iz Ankete: (Razlika u trajanju predmeta u mesecima koju su naveli korisnici suda i njihove procene o tome koliko meseci je
postupak trebalo da traje: Kada je predmet podnet mesec i godina? / Koliko dugo je postupak trebalo da traje po Vaem miljenju
u mesecima?) Populaciona baza: javnost i lanovi poslovnog sektora sa iskustvom u postupcima pred sudom. Anketa o percepciji
pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine
245 U predmetima u kojima pravosnanom sudskom odlukom predmet nije dobrovoljno reen, ili kada dunik ima neizmirenu
materijalnu obavezu prema poveriocu, poverilac moe zahtevati prinudnu naplatu od suda. U neizmirenim tubama podnetim sudu
za izvrenje mora biti priloena izvrna isprava (pravosnana sudska odluka) ili verodostojna isprava (kao to je raun za
komunalne usluge, faktura, bankarska garancija ili drugo sredstvo obezbeenja).
246 Osnovni sudovi su zadueni za izvrenje izmeu pojedinaca, ili izmeu pojedinaca i kompanija, dok su Privredni sudovi zadueni za
predmete izvrenja izmeu pravnih lica. Generalno, zahtev za izvrenje bi trebalo podneti u sudu prema mestu stanovanja ili seditu
kompanije dunika, ali zakon u odreenim sluajevima propisuje drugaiju mesnu nadlenost (npr. za potraivanja nad pokretnom
imovinom, nepokretnom imovinom ili drugom fizikom imovinom, nadlean je sud koji se nalazi na teritoriji fizike lokacije takvih
objekata).
244
100
Uprkos opte poznatim naporima u nekoliko osnovnih sudova da se smanji broj zaostalih
predmeta izvrenja, statistiki podaci u periodu od 2010. do 2013. godine otkrivaju nedovoljan napredak u
sistemu. Umesto toga, izgleda da veina sudova u proseku reava broj predmeta izvrenja koji je jednak
broju primljenih predmeta. Postoji nekoliko izuzetaka, pre svega u Prvom osnovnom sudu u Beogradu u
2011. godini (pogledati diskusiju o Infostanu ispod) i delimino u 2012. i 2013. godini. Prema tome, iako se
broj primljenih predmeta izvrenja smanjio tokom ove tri godine, te brojke jo uvek imaju priblino isti
procenat u ukupnom broju nereenih predmeta.
85.
Tabela 8: Predmeti izvrenja u osnovnim sudovima, 2010-2013. godine247

Primljeni predmeti izvrenja
Primljeni predmeti izvrenja/ukupan br. primljenih
Nereeni predmeti izvrenja na kraju godine
Nereeni predmeti izvrenja/ukupan br. nereenih
Reeni predmeti izvrenja
Reeni predmeti izvrenja/ukupan br. reenih
2010
721,744
0.52
2,538,539
0.88
262,479
0.40
2011
617,812
0.45
2,255,329
0.86
1,022,267
0.59
2012
489,041
0.41
2,179,572
0.87
558,078
0.43
2013
319,816
0.35
2,019,006
0.87
528,209
0.46
Izvrnim odeljenjima u sudovima se ne upravlja na pravi nain i obino imaju vrlo lo uinak. U
nekim sudovima, izvritelji se suoavaju sa ogromnim brojem predmeta i dobijaju na hiljade predmeta
izvrenja meseno. Oko 800 izvritelja je nesumnjivo nedovoljno, a oni su takoe loe rasporeeni na
teritoriji cele zemlje. Sudski izvritelji su slabo plaeni, obino ne dobijaju dovoljno sredstava za vozila ili
gorivo i nisu voljni da rizikuju odlazak u nebezbedna naselja. tavie, ponovljene posete esto prevazilaze
vrednost potraivanja. Dalje, AVP ne belei uinak sudskih izvritelja, a dobar uinak prolazi neopaeno. Kao
rezultat, akteri esto navode da Izvrna odeljenja pate od niskog morala i nedostatka motivacije u poslovnom
uinku. U nekim sudovima se premetanje zaposlenih u Izvrna odeljenja smatra nekom vrstom kazne ili
degradiranja.
86.
Neke inovacije su ipak uvedene. Okvir 6 ispod istie neke pozitivne aktivnosti u Osnovnom sudu u
Vrcu na smanjenju zaostalih predmeta izvrenja.
87.
Smanjenje zaostalih predmeta izvrenja e zahtevati

zajednike napore predvoene predsednicima osnovnih
sudova. S obzirom da predmeti izvrenja ukljuuju malo sudijskog
rada, reforme e u najveoj meri zavisiti od angaovanja
predsednika sudova, uz podrku male grupe sudija i vee grupe
sudijskih pomonika i sudskog osoblja. Do danas su, meutim,
takvi napori bili vrlo retki. U Beogradu, sudije odbijaju
premetanje u Izvrno odeljenje, pa umesto njih u ta odeljenja
prelaze pomonici. Iako pomonici mogu da odrade vei deo
posla, finalizacija zahteva uee sudija. Podrka IT strunjaka bi
bila korisna za razvijanje softvera za identifikaciju i trijau Pisarnica Izvrnog odeljenja osnovnog suda,
predmeta i praenje aktivnosti izvritelja, kao to je uraeno u 2014. god
Osnovnom sudu u Vrcu.
88.
Potrebni su bolji podsticaji kako bi se sudije, pomonici i osoblje ohrabrili da uestvuju u ovim
programima. Sudije koje doprinose ienju predmeta bi mogle da dobijaju dodatne poene u normama
produktivnosti i evaluacijama, ili bi njihovo vreme provedeno u Izvrnim odeljenjima moglo da bude
relevantno za unapreenje. Premetanje u Izvrno odeljenje bi tako moda postalo privlanije. U Beogradu,
pomonici dobijaju dodatne slobodne dane kao priznanje za njihov rad u predmetima izvrenja. Meutim, da
bi ovo bilo delotvorno, slobodne dane treba odobravati tek nakon postizanja rezultata, a ne samo na osnovu
89.
247Megatabela,
101
volje da rade u neprivlanom odeljenju. Na primer, slobodni dani mogu da budu razmotreni nakon
dokazivanja da su ispunjeni ciljevi za smanjenje broja zaostalih predmeta. Takoe, nematerijalne nagrade u
vidu priznanja i zahvalnosti bi mogle da budu organizovane kako bi se poveao moral zaposlenih usmeren ka
dostizanju ciljeva.
Okvir 6: Inovativan pristup Osnovnog suda u Vrcu u smanjenju broja zaostalih predmeta kroz upravljanje
zasnovano na dokazima
Ovo je drugi eksperiment koji podrazumeva aktivan nadzor nad radom sudskih izvritelja u Vrcu. AVP sistem ne
generie specijalizovane izvetaje vezane za izvritelje, a na zahtev predsednika suda, IT administrator identifikuje
informacije registrovane u AVP sistemu o predmetima izvrenja (npr. izvritelj kome je dodeljen predmet, datumi i
vrste aktivnosti izvrenja, naplaeni iznos, itd.) koje mogu biti koriene u ovu svrhu.
Svake noi, svaki AVP sistem pravi kompletnu rezervnu kopiju itave lokalne baze podataka. IT administrator je
instalirao Microsoft SQL Server na jednom od raunara u sudu, gde je kopirao AVP fajlove iz poslednje rezervne kopije
kako bi utvrdio koji dodatni izvetaji bi mogli biti proizvedeni. Na kraju, on je potpuno razloio emu relacione baze
podataka i uspeo je da proizvede neke vrlo korisne izvetaje za predsednika suda. Ovi izvetaji su otkrili koje
aktivnosti (ukoliko ih uopte ima) je svaki izvritelj sproveo u periodu izvetavanja, koliko je pokuaja naplate
imao/imala, koji predmeti nisu pipnuti. injenica da je rad izvritelja (ili nedostatak istog) iznenada postao vidljiv i
aktivno se nadgleda, ohrabrila je izvritelje da poboljaju uinak. Kao rezultat ovog napora, broj zaostalih predmeta
izvrenja je smanjen, a oni koji su imali dobar uinak su unapreeni.
IT administrator smatra da je napravio nedovren proizvod, ali da dokazuje delotvornost ovog pristupa. IT
administrator bi voleo da uspostavi pravi server za izvetavanje koji bi koristio bazu podataka AVP za pravljenje novih
strukturiranih i formatiranih izvetaja za rukovodstvo suda. Ovaj pristup bi omoguio veu fleksibilinost u stvaranju
ad hoc i prilagoenih izvetaja, bez potrebe velikih investicija u IKT.
ii.
Broj nereenih predmeta izvrenja vezanih za plaanje rauna za komunalne usluge
Izvrenje neplaenih rauna za komunalne usluge zahteva specifinu analizu, jer upravo ovaj
segment ini veinu zaostalih predmeta izvrenja. Izvrenje na osnovu verodostojne isprave (IV predmeti)
ini oko 82% svih predmeta izvrenja u radu. Meu ovim predmetima, rauni za komunalne usluge ine
ogromnu veinu. Do kraja 2013. godine, ukupno 1,748,086 IV predmeta je ostalo nereeno, i preneti su u
2014. godinu. Procena tima Funkcionalne analize je da od ovog broja oko 80-90% ine IV predmeti vezani za
neplaanje rauna za komunalne usluge, to ukazuje da u osnovnim sudovima ostaje oko 1.5 miliona
predmeta vezanih za neplaene raune za komunalne usluge.
90.
Tabela 9: Izvrenje na osnovu verodostojne isprave u osnovnim sudovima (2013. godine)248
Broj predmeta u radu u 2013. god (preneti iz

2012. god plus novi predmeti iz 2013. god)
Nereeni predmeti na kraju godine, 2013. god
Svi predmeti
izvrenja249
Predmeti izvrenja na osnovu

verodostojne isprave (IV predmeti)
2,547,215
2,089,868
82%
2,019,006
1,748,086
87%
Deo problema je proceduralne prirode. Kompanije imaju 12 meseci da iniciraju predmet izvrenja
prema korisnicima njihovih usluga, ili e njihova potraivanja postati zastarela. Tako kompanije pretrpavaju
sudove sa hiljadama predmeta izvrenja odjednom, koje automatski generiu njihovi softverski sistemi.
Nominalna vrednost neizmirenih potraivanja je esto trivijalna (npr. ispod 10 EUR), a za uporne neplatie,
ponovljeni predmeti izvrenja male vrednosti (sa istim poveriocem, istom vrstom duga, istim dunikom) e se
vremenom nakupiti, ali se nee spojiti. Nakon dve do tri godine, kompanije proglaavaju gubitak za
91.
248Megatabela,

predmeti izvrenja obuhvata sledee vrste predmeta, na nain kako je to identifikovano u sudskom poslovniku: I, Iv, Ii, Ik,
Ika, Ikd, Ioi, Ion, IpvIvk, Ipvl, Ipvlv, Ipi, Kp i Kuo.
249Termin
102
neplaene dugove u svojim raunovodstvenim sistemima, ali nastavljaju aktivnosti u sudovima za svaki
sluaj ukoliko se okolnosti promene.
Obim neplaenih rauna za komunalne usluge je delimino socijalni problem. Siromano
stanovnitvo koje nije u mogunosti da plaa svoje raune nakuplja dugove tokom vremena. Ovo pitanje je
takoe kulturoloke i politike prirode.250 Predmeti vezani za komunalne usluge dozvoljavaju ekspeditivniji
tretman oni mogu biti i bivaju reeni u velikom obimu (videti Okriv 7 za primer Infostana). Druge evropske
zemlje su se takoe susrele sa velikim brojem zaostalih predmeta vezanih za plaanje komunalnih usluga i
reile su taj problem na slian nain. Ovo iskustvo Infostana bi moglo biti modelirano za druga dravna
komunalna preduzea, na primer, kroz koordinaciju izmeu VKS, Ministarstva finansija i Ministarstva
privrede.
92.
Okvir 7: Grupisano reavanje neplaenih rauna za komunalne usluge: Lekcija iz Infostana

Do velikog smanjenja broja zaostalih predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu u 2011. godini je dolo
zahvaljujui samo jednom korisniku. Infostan, najvee komunalno preduzee u Beogradu, je 2011. godine pozvalo
svoje dugorone dunike da potpiu sporazum i plate svoja nagomilana dugovanja u ratama, bez plaanja kamate.
Za one koji su pristali na sporazum, Infostan je povukao predmete izvrenja koji su bili u toku pred Prvim osnovnim
sudom u Beogradu, to je dovelo do znaajnog smanjenja ukupnog broja nereenih predmeta.
Infostan sada ponavlja ovo iskustvo. U ponudi koja istie 30. septembra 2014. godine, dugoronim dunicima koji
potpiu sporazum e biti omogueno da izmire svoja dugovanja u ratama. Dugovanja do 100,000 RSD mogu biti
plaena u 24 rate, dok dugovanja koja prelaze 200,000 RSD mogu biti plaena u najvie 60 rata. Do 17. juna 2014.
god, 1,527 stanovnika Beograda je pristalo na otplatu svojih dugovanja u ratama, a taj broj se svakodnevno
poveava.
Uticaj na broj zaostalih predmeta bi mogao biti znaajan. Iako ostaje da se vidi konaan ishod, navodi se da
Infostan planira da povue do 300,000 predmeta izvrenja (IV) iz beogradskih sudova. Ovo povlaenje e verovatno
predstavljati kombinaciju restrukturiranja dugovanja sa potroaima, kao i otpisivanje dugovanja za sporove veoma
male vrednosti koje se ne isplati goniti. To bi predstavljalo smanjenje od oko 20% od 1.5 miliona nereenih predmeta
izvrenja u Beogradu.
Srpsko pravosue bi trebalo da istrai naine da preslika ovo iskustvo u drugim komunalnim preduzeima.
Potrebno je analizirati ta je funkcionisalo dobro u iskustvu u Infostanu, zato druga komunalna preduzea nisu
sledila taj primer i kako mogu biti ohrabrena da slede taj primer. Rezultat bi mogao oznaiti kraj zaostalih predmeta
vezanih za plaanje rauna za komunalne usluge u Srbiji.
Predmeti vezani za komunalne usluge bi takoe imali koristi od spajanja. Broj ovih predmeta bi
mogao biti smanjen ukoliko bi oni predmeti koji imaju istog dunika, poverioca i predmet potranje bili
identifikovani i spojeni u jedno potraivanje. Time bi naplata ukupnog iznosa bila profitabilnija za izvritelje i
lake bi bilo uspostaviti plan otplate. Poverioci i izvritelji bi trebalo da imaju interes od toga, mada e im
moda biti potrebno vreme kako bi razvili tehnoloke mehanizme za ove aktivnosti. Sudije takoe mogu biti
ohrabrene da podre i olakaju takvu inicijativu.
93.
Osnovni sudovi bi mogli da preslikaju registar prekrajnih sudova za neplaene kazne. 251 Detalji o
upornim neplatiama bi mogli biti uneti u elektronsku bazu podataka, a tim neplatiama bi zatim bile
uskraene neke dravne usluge (kao to je produenje dozvole) dok ne pristanu na plan otplate njihovog
duga za neplaene raune za komunalne usluge. Ovaj potez bi zahtevao zakonodavne izmene kakve su
uvedene za prekrajne sudove.
94.
250
Komunalne usluge su pruane u Socijalistikoj federativnoj republici Jugoslaviji. Tokom 1990-ih godina, neplaanje komunalnih
usluga je predstavljalo oblik graanske neposlunosti. Do danas, odreene grupe stanovnitva odbijaju da plate svoja dugovanja za
ove usluge. Dravna komunalna preduzea esto nisu voljna da agresivno rade na naplati dugova iz socijalno-politikih razloga.
251 Za detaljniju diskusiju o registru, videti poglavlje Finansijsko upravljanje.
103
iii.
Privatno izvrenje
Reforme iz 2011. godine su teile reavanju problema neefikasnog izvrenja novanih potraivanja,
kao to su rauni za komunalne usluge, dozvoljavajui da se ovim pitanjima bave privatni izvritelji. U
oblastima njihove nadlenosti,252 izvritelji bi trebalo da imaju bolje podsticaje kako bi sprovodili delotvornije
izvrenje.
95.
Rad izvritelja nee smanjiti postojei broj zaostalih predmeta u sudovima, ali e spreiti njegov
dalji rast. Od 2011. do 2013. godine, broj novoprispelih predmeta izvrenja je opao za 49 procenata. Tokom
2013. godine, samo 17.6 procenata novoprispelih predmeta izvrenja je vezano za izvrenje verodostojne
isprave. Ovakav trend e se verovatno nastaviti. Meutim, ukoliko izvritelji ne poveaju stopu uspenog
izvrenja verodostojne isprave, isti problem e se nastaviti pitanje zaostalih predmeta e samo biti
prebaeno sa sudova na privatne subjekte.
96.
Percepcija u pogledu efikasnosti nedavnih reformi varira. U Anketi o percepciji pravosua u Srbiji,
veina ispitanika navodi da e reforme imati mali uticaj na efikasnost, a percepcija efektivnosti zakona belei
pogoranje (videti Sliku 38). Ovo moe biti posledica razliitih izazova u implementaciji, to je razmotreno u
nastavku ovog Izvetaja.
97.
Slika 38: Oekivanja i ocena Zakona o izvrenju i obezbeenju, 2009. i 2013. godine253
13%
20%
52%
27%
32%
3%
2009
Sudije
45%
8%
2013
22%
46%
5%
29%
27%
16%
51%
31%
1%
2009
Tuioci
31%
6%
2013
54%
53%
11%
17%
2009
2013
Advokati
Ne znaju/odbili da odgovore
Poveae/poveao je
efikasnost
Ostae/ostala je ista
Smanjie/smanjio je
efikasnost
Broj izvritelja raste, ali oni jo uvek nisu podjednako dostupni u celoj zemlji.254 Nedovoljan broj
izvritelja je prisutan u centralnoj/junoj Srbiji, te je prisutna zabrinutost o kvalitetu i efikasnosti izvrenja na
tim lokacijama. Oekuje se, meutim, da e se geografska distribucija izvritelja vremenom popraviti.
98.
Imenik privatnih izvritelja ne prua dovoljno neophodnih informacija kako bi stranke donele
informisanu odluku o izboru izvritelja. Jedina informacija navedena u Imeniku je ime i prezime izvritelja i
datum imenovanja u teritorijalnu jurisdikciju suda. albeni proces protiv privatnih izvritelja je dobro
regulisan na papiru.255 Meutim, registri ne navode da li su neke disciplinske mere pokrenute ili su izreene
99.
252
Veinu predmeta vezanih za novano potraivanje mogu da sprovode izvriteljli. Predmeti izvrenja nematerijalnog potraivanja,
kao to je starateljstvo nad decom, moraju da ostanu u nadlenosti sudova. Za vie informacija, pogledati dokument Osnovne
informacije
o
srpskom
pravosuu,
dostupan
na
http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Annex%201%20%20Background%20Information%20on%20the%20Serbian%20Judiciary(1).pdf.
253 Pitanje iz Ankete: Po Vaem miljenju, kako e donoenje novog Zakona o izvrenju i obezbeenju (2011. god) uticati na efikasnost
pravosudnog sistema (2009. god) /je uticalo na efikasnost pravosudnog sistema (2013. god). Populaciona baza: ukupna populacija
sudija, tuilaca i advokata. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
254Zakon propisuje standard od jednog izvritelja na 25,000 stanovnika, to znai ukupno 287 registrovanih izvritelja. Cilj MP je da
ima 308 izvritelja. Do jula 2014. godine je imenovano 217 izvritelja. Distribucija je delimino neravnomerna. Beograd i Novi Sad
imaju preveliki broj izvritelja, dok veina gradova na jugu ima manje od 50 procenata propisane kvote, a Novi Pazar nema nijednog
izvritelja.
255 Zakon omoguava niz disciplinskih aktivnosti (privatna ili javna opomena, novane kazne, suspenzija i razreenje) protiv izvritelja.
Disciplinska komisija je pokrenula etiri istrage od kada je Komisija formirana 2012. godine, ali nijedna istraga jo nije zakljuena.
Komora izvritelja trenutno razmatra formiranje internog panela kao prve instance za razmatranje albi protiv izvritelja.
104
kazne protiv registrovanih izvritelja.

100.
Naknade za izvrenje su nejasne, to moe da destimulie efikasno izvrenje. Naknade se
procenjuju korienjem sloenog sistema zasnovanog na vrednosti iznosa koji se naplauje i nije ih mogue
lako utvrditi. Pored toga, stranke u predmetima koji nisu vezani za komunalne usluge, a koje su dobile
sudsku presudu i platile sudske takse, esto nisu spremne da podnesu dodatne trokove angaovanja
izvritelja. U ovom trenutku, mnogi korisnici sudova jednostavno odustaju od svojih predmeta.
Dalje, naknade izvritelja su relativno visoke. Na primer, depozit za izvrenje odluke o razvodu
braka bi stanovnike Novog Pazara u proseku kotao 56 procenata njihovih mesenih neto prihoda, to je oko
14 procenata za prosenog stanovnika Beograda. Sam depozit stoga predstavlja dalju prepreku za pristup
srpskim sudovima, posebno imajui u vidu da se do ove faze postupka ve plaa nekoliko naknada.
101.
Tabela 10: Depozit za izvrenje kao udeo u mesenih prihodima256

Osnovni sudovi
Meseni
prihod
stanovnika (RSD)
Novi Pazar
Prvi osnovni, Beograd
po
glavi
Depozit za izvrenje
Depozit kao procenat

prihoda
6,970
3,900
56%
27,110
3,900
14%
Ograniena dostupnost i trokovi za izvitelje su u suprotnosti sa evropskim principima da

izvrenje treba da bude ekonomino i dostupno.
102.
()Drave lanice treba da olakaju efikasno i ekonomino izvrenje sudskih odluka () Naknade za izvrenje treba
da budu na razumnom nivou
Preporuka 2003 (17) Saveta Evrope
Strankama treba omoguiti jednostavno pokretanje izvrnog postupka. Bilo kakva prepreka u tom smislu, kao to su
preveliki trokovi, treba da bude izbegnuta.
Miljenje br. 13 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE), Zakljuak
Moda najvei problem predstavlja stalna zabrinutost oko udruivanja i podmiivanja izvritelja.
Akteri navode da odreeni broj drutvenih preduzea prebacuje hiljade nemeritornih predmeta izvrenja
odabranom broju izvritelja.257 Sama veliina ovih transfera izaziva zabrinutost, jer nije mogue da jedan
izvritelj rei toliko predmeta u razumnom roku. Prema miljenju aktera, izvritelji stoga primaju velike
iznose u vidu depozita za izvrenje, bez rada na ovim predmetima. Percepcija javnosti o izvriteljima je
pretrpela tetu zbog ovih sumnji, a ovakva situacija e najverovatnije dodatno smanjiti poverenje u
celokupan pravosudni sistem.
103.
Broj predmeta izvrenja koji ostaju na ekanju kod izvritelja raste svake godine, od uvoenja ove
profesije 2011. godine. Meutim, precizan broj nereenih predmeta nije poznat. Svaki izvritelj je duan da
podnosi godinji izvetaj o ukupnom broju reenih predmeta, nereenih predmeta i odnos sredstava i
potraivanja. Ova informacija bi bila korisna za praenje uinka u profesiji. Komora izvritelja navodi nameru
da sprovodi ovakve aktivnosti, ali tek treba da objavi izvetaje. Nekoliko aktera navodi da e, ukoliko se
uinak izvritelja ne prati redovno, problem zaostalih predmeta nastaviti da postoji samo e sada taj
problem biti prebaen sa sudova na izvritelje.
104.
itav niz mogunosti je dostupan kako bi se reili ovi izazovi u implementaciji. Prvo, obuka bi
pomogla privatnim izvriteljima da unaprede efikasnost i kvalitet rada. Definisanje maksimalnog broja
predmeta koji se dodeljuju jednom izvritelju bi pomoglo u balansiranju optereenosti privatnih izvritelja
poslom. Dunici bi takoe mogli da angauju panel izvritelja (npr. tri) umesto jednog izvritelja. Komora
105.
256Megatabela,
Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review); Cenovnik sudskih taksi.

Na primer, prema statistikim podacima Komore izvritelja, jedno komunalno preduzee je nedavno dodelilo 20,000 predmeta
jednom izvritelju, to je rezultiralo depozitom u iznosu od skoro 1 milion EUR.
257
105
treba da definie standarde kvaliteta i efikasnosti, ukljuujui standardne rokove u okviru koji izvritelj mora
da zavri predmet ili da odustane od predmeta. Komora izvritelja predlae izmene zakona koje bi zahtevale
od poverilaca u dravnom vlasnitvu da ravnomernije rasporeuju predmete privatnim izvriteljima i koje bi
dodale albeni proces u Komori, to bi omoguilo suspendovanje izvritelja sa liste izvritelja dok ne smanje
broj zaostalih predmeta na kojima rade. Unapreenja takoe mogu da obuhvataju zahtevanje dodatne
obuke za izvritelje na temu manje ozbiljnih problema uinak, kao to je prekomerno odlaganje.
Neki akteri smatraju da privatni izvritelji treba da preuzmu zaostale predmete vezane za
komunalne usluge iz osnovnih sudova, ali se Funkcionalna analiza ne slae sa takvom idejom. Kao prvo,
depozit za izvrenje verovatno prevazilazi vrednost veine ovih predmeta. Jo neki sluajevi e verovatno biti
neizvrivi ili nemeritorni, tako da je malo verovatno da e izvritelji imati vie uspeha u reavanju ovih
predmeta od sudova. Prebacivanje velikog broja predmeta zanemarljive vrednosti izvritelijma bi znaajno
povealo trokove njihovog reavanja bez rezultata. Dalje, mnogi akteri i javnost bi smatrali takvu odluku
sumnjivom, u smislu osetljivosti pitanja izvrenja rauna za komunalne usluge i postojeih nedoumica o
integritetu izvritelja u predmetima koji ukljuuju veliki broj nemeritnornih predmeta. Ovi predmeti pre
svega zahtevaju trijau i analizu. Mnogi e verovatno biti reeni kroz ienje ili e biti pogodni za masovno
reavanje kroz plan za isplatu duga u ratama, po modelu slinom modelu koji je Infostan primeni u Prvom
osnovnom sudu u Beogradu. Takve opcije mogu da budu iskorienje uz minimalne trokove u okviru
postojeeg pravnog okvira.
106.
iv.
Izvrenje sudskih presuda
Izvrenje sudskih presuda pokazuje znaajno bolji uinak u odnosu na izvrenje rauna za
komunalne usluge. Podaci iz Ankete o percepciji pravosua u Srbiji pruaju delimian uvid u izvrenje
sudskih presuda kod pravih predmeta (tj. osim izvrenja rauna za komunalne usluge).258 Slika 39 ispod
poredi evaluaciju sudija, tuilaca i advokata u dve ankete. Advokati su manje zadovoljni, iako se njihova
percepcija poboljava, to nije iznenaenje.
107.
Slika 39: Zadovoljstvo procedurom za izvrenje sudskih presuda, 2009-2013. godine259

11%
32%
11%
38%
32%
38%
31%
31%
28%
33%
25%
21%
22%
14%
2009
2013
2009
2013
Sudije
11%
11%
3% 1%
30%
3%
41%
Ne znaju/Odbili da odgovore
67%
55%
Nisu imali dovoljno informacija o

procedurama za izvrenje
Zadovoljni
2009
2013
Nezadovoljni
Tuioci
Advokati
U predmetima u kojima je dolo do izvrenja sudske presude (vie od 80% predmeta u kojima su
bili ukljueni uesnici ankete), izvrenje je sprovedeno u zakonskom roku (Slika 40). Nedavne izmene
Zakona o izvrenju i obezbeenju su dalje unapredile efikasnost. Ovo dodatno naglaava nalaz da mnogi
predmeti, naroito novi predmeti, prolaze glatko kroz sistem, i da, kada sistem funkcionie, oni dobro
funkcioniu. U meuvremenu, drugi, uglavnom stari, predmeti esto bivaju zaglavljeni, a njihovo reavanje
se otee.
108.
258
Odgovore su davali predstavnici javnosti i poslovnog sektora koju su bili stranke u predmetima pred sudovima. Njihovi odgovori
po pitanju izvrenja su stoga vezani za izvrenje sudske presude u njihovim konkretnim predmetima. Mogue je da je mali broj
predmeta vezan za raune za komunalne usluge, ali se veina odnosi na graansku, krivinu, prekrajnu materiju i privredne
predmete.
259 Pitanje iz Ankete: Koliko ste bili zadovoljni procedurom za izvrenje sudskih presuda u predmetima na kojima ste radili, u
prethodne tri godine? Populaciona baza: sudije (bez apelacionih sudija) tuioci; advokati, ukupna populacija. Anketa o percepciji
106
Slika 40: Udeo korisnika suda sa presudom izvrenom u zakonskom roku, 2009. i 2013. godine260
10%
8%
6%8%
6%
13%
6% 6%
83%
86%
80%
88%
2009
2013
2009
2013
Poslovni sektor
Javnost
Nisu svesni zakonskog roka

Nakon zakonskog roka
Presuda izvrena u zakonskom
roku
d. Proceduralna efikasnost i efektivnost

Na sposobnost sudskog sistema u znaajnoj
meri utie nain organizacije suda i upravljanje
sudom, kao i pitanje da li sudije raspolau
proceduralnim alatima i nain na koji drugi mogu
olakati ili ometati njihov rad. Ovaj odeljak analizira
neka pitanja koja utiu na efikasnost sistema, to
odgovara pokazatelju 1.4 iz Okvira za merenje uinka.
Za razliku od argumenata da vei broj predmeta uvek
zahteva vie sudija ili vie rada, ove reforme istrauju
naine koji bi olakali njihov uinak omoguavajui
sudovima da prue usluge veeg (ili istog) kvaliteta za
manje vremena, uz istovremeno smanjenje pritiska i
optereenja sudija i osoblja. Komitet ministara Saveta
Evrope i Konsultativni savet evropskih sudija predlau
standarde za roita i odlaganje roita, ali je najbolje Naslov: Pisarnica, fotografija uesnika u nagradnom
da pokazatelji za ovakva pitanja budu definisani za konkursu, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. god
pojedinanu zemlju.261
109.
Za razliku od prethodne diskusije, ovaj odeljak se manje oslanja na statistike podatke o broju
predmeta, a vie na rezultate ankete, pravne analize i razgovore sa kljunim akterima. AVP ne generie
izvetaje koji bi mogli biti korieni za utvrivanje proceduralnih razloga kanjenja ili pokazatelja koji mogu
biti korieni za praenje poboljanja.262 Takve mogunosti postoje, ali se podaci ne unose. Vano je ispraviti
ovaj nedostatak kako bi se obezbedio nadzor i unapreenje proceduralne efikasnosti kroz prikupljanje i
analizu podataka.263 Unapreena proceduralna efikasnost e verovatno zahtevati set ciljanih i prilagoenih
reformi, koje obavezno moraju da budu efektivno praene.
110.
260
Populaciona baza: korisnici suda u ijim predmetima je doneta konana presuda, ali nije izvrena u trenutku sprovoenja ankete.
Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
261 Kao to CCJE navodi (Miljenje 6, 2004. god), ne moe postojati jedan ablon. Pojedinane zemlje imaju razliite procese i
vrednosti. Ipak, efikasno korienje i zakazivanje roita predstavlja opti cilj. Kada zemlje odrede svoje ciljeve, te ciljeve treba pratiti,
a moda i usklaivati tokom vremena. Reformski uticaji takoe zahtevaju praenje; nove pravne prakse funkcioniu samo ako postoje
podsticaji za njihovo korienje. Praenje je od kljunog znaaja.
262 Na primer, AVP moe da prati statistike podatke, kao to je broj pokuaja dostave, prosean broj odlaganja i roita po predmetu
i uestalost roita. Meutim, ove informacije se generalno ne unose redovno u lokalizovane baze podataka niti se prikupljaju na
centralnom nivou. Nekoliko sudova (videti Okvire 1 i 3) predstavljaju izuzetke.
263Percepcija ponekad moe da bude zavaravajua, ak i kada je u pitanju percepcija sudija i estih stranaka u sporovima, a takva
mogunost jo vie naglaava vanost korienja stvarnih podataka koje generie AVP. Praktiari i korisnici esto preteruju u proceni
odlaganja ili pogreno tumae razloge odlaganja, tako ukazujui na nedelotvorne pravne lekove. Videti Kritzer (2000) i Svetska banka
(2002), koji navode primere o reformama usmerenim ka reavanju odlaganja roita u sudovima u SAD i Meksiku. U oba sluaja,
originalne teorije o razlozima odlaganja su se ispostavile kao netane.
107
i.
Uruivanje poziva za sud
Uruenje poziva igra kljunu i estu ulogu u sudskim postupcima u Srbiji. Procesni zakoni zahtevaju
da strane u sporu moraju biti obavetene, uruenjem poziva, u svakoj fazi postupka i da odluke stupaju na
snagu od datuma kada je obavetenje urueno. Kao rezultat toga, potreban je veliki broj uruenja.264
111.
ak i pre postupka uruenja poziva za sud, korisnici nailaze na potekoe u lociranju adrese
relevantnih strana.265 Dobijanje adrese esto podrazumeva saradnju izmeu razliitih dravnih tela, kao to
su policija, razliita nadlena ministarstva ili Agencija za privredne registre. Akteri navode da su ove
institucije obino neaktivne. Nedavne izmene procesnih zakona sada propisuju obavezu policije da pomae
sudovima u postupku uruenja poziva za sud,266 ali da e biti potrebna intenzivnija saradnja izmeu sudova i
policije kako bi ovo funkcionisalo u praksi. U nekim sudovima takoe dolazi do kanjenja u slanju poziva za
sud, zbog obimnih internih procedura. Na primer, u Osnovnom sudu u Subotici su uspeli da usmere taj
proces, videti Okvir 4 poglavlja Upravljanje i rukovoenje.
112.
Kada se dobiju adrese, u proseku oko 57% pokuaja uruenja poziva se zavri neuspeno. Ne
postoje standardni izvetaji kroz AVP niti SAPS koji bi pratili ili poredili proces uruenja poziva u razliitim
sudovima i/ili razliitim periodima. Za unapreenje uinka, potrebno je prikupljati i analizirati podatke o
broju uruenja, stopi uspenosti i trokovima.
113.
Izbegavanje uruenja je jednostavno.267 Pota dostavlja pozive samo tokom dana, kada je veina
ljudi na poslu. U gradovima je prijem teko registrovati, jer potanski sanduii stanova nisu zapeaeni.
114.
264U
prosenom sporu izmeu dve strane u prvoj instanci, moe doi do ak 30 uruenja, dok u veim predmetima taj broj dostie 70
uruenja. U Srbiji trenutno postoje tri zakonske mogunosti za uruenje poziva: uz pomo Pote, policije ili ugovorenog pruaoca
usluga. Ukoliko su svi pokuaji neuspeni, sudovi nareuju da se obavetenja okae na oglasnoj tabli suda.
265Adresa tuenog je kljuna za pokretanje postupka i nijedan dokument ne moe biti dostavljen niti postupak moe biti zapoet bez
toga. Zakon o parninom postupku nalae da stranka mora da dostavi adresu tuenog za potrebe uruenja pismena ili mogu zatraiti
pomo suda ukoliko nisu u mogunosti da dobiju takvu informaciju. Neki graani ne navode svoju trenutnu adresu lokalnoj policijskoj
stanici, kao to bi trebalo, niti su registrovani u birakom spisku.
266 Izmene Zakona o parninom postupku iz maja 2014. godine sada propisuju da ukoliko sud nije u mogunosti da urui pismeno na
saoptenoj adresi, po slubenoj dunosti pribavie od nadlenog organa, adresu prebivalita i boravita stranke kojoj pismeno treba
lino dostaviti i izvrie dostavljanje na tako pribavljenoj adresi, u skladu sa odredbama Zakona. Nadleni organ policije je duan da
pomogne prilikom obavljanja posla dostavljanja (lan 128, stav 4).
267Tueni koji ele da odloe efekat presude najee postupaju tako.
108
Okvir 8: Inovacije i efikasnost ugueni u Novom Sadu

Prekrajni sud u Novom Sadu koristio je usluge Omladinske zadruge Sloboda, kao svoje interne kurirske slube u
gradu Novom Sadu, kao i u optinama Veternik, Futog i Petrovaradin. Kuriri Slobode su plaani 40 RSD po uspenom
uruenju. Prema informacijama Prekrajnog suda, stope uspenosti kretale su se izmeu 75-80%, to je rezultiralo
brojem od 7,000-10,000 dostavljenih dokumenta meseno. Njihovi kuriri su vie puta pokuavali dostavu za istu cenu,
tako to su nekoliko puta u jednom danu odlazili na adresu stranke. Takoe su sudu davali informacije sa terena, koje
su olakavale dalje proceduralne korake, kao to su informacije o netanoj adresi ili ukoliko osoba vie ne ivi na
navedenoj adresi. Kuriri su takoe bili spremni da rade nakon redovnog radnog vremena i vikendima, kada postoji
vea verovatnoa da e graani biti kod kue.
Po reima predsednika suda:
Sloboda je pruala zapanjujui doprinos efikasnijem poslovanju suda, u pretpretresnom postupku, tokom postupka i
kasnije u fazi izvrenja sudskih odluka. Oni su takoe omoguavali efikasniju primenu rokova, koji su od sutinskog
znaaja u pravnom postupku, te su nam tako pomogli da smanjimo broj predmeta koji bi inae zastareli. Njihov rad
je znaajno unapredio nau stopu naplate novanih kazni i poveao priliv sredstava u budet.
Uprkos uspehu, Prekrajni sud je u 2014. godini prekinuo saradnju sa Slobodom. Odobreni budet za 2014. godinu za
sud je samo delimino odobren, a stavka za internu slubu dostave je smanjena na jednu etvrtinu iznosa. Prekrajni
sud se vratio na korienje usluga Pote, gde je sigurnije nakupiti docnje, a trokovi mogu biti lake maskirani u
okviru opte administracije.
Tabela 11: Poreenje usluga Pote i Omladinske zadruge Sloboda268

Omladinska zadruga Sloboda (Novi Sad)
40RSD
Plaeno po uspenom uruenju
Dostava izvan redovnog radnog vremena i vikendima
Pokuaj uruenja nekoliko puta na istoj lokaciji
Pota Srbije
44RSD
Plaeno po pokuaju
Dostava samo tokom radnog vremena
Jedan pokuaj uruenja, a zatim se sudu dostavlja
povratnica o neuspeloj dostavi
Akteri su jednoglasni u oceni da je Pota neefikasna, i da kroz plaanje prema broju pokuaja
uruenja nema mnogo podsticaja za unapreenje.269 Potanski radnici su slabo plaeni sa oko 200 EUR
meseno, i za tako male plate nisu spremni da rizikuju odlazak u nebezbedna naselja. U manjim gradovima,
potanski radnici su poznati po pruanju pomoi stanovnicima u izbegavanju uruenja poziva, ili kao usluga
prijateljima/roacima, ili u zamenu za mito.270 Zaposleni u Poti takoe prolaze minimalnu obuku.
115.
Neki sudovi pokuavaju da upravljaju uinkom potanske slube, uz neto uspeha. Osnovni sud u
Uicu je potpisao Memorandum o razumevanju sa potanskom slubom u Uicu za potrebe uruivanja
poziva, u kome je Pota saglasna da e za dva pokuaja uruivanja naplatiti naknadu od 44 RSD. Pota se
takoe saglasila da e posvetiti posebnu panju uruenju poziva za sud u ruralnim podrujima. U proseku,
Osnovni sud u Uicu izdvaja oko 34,000 EUR godinje za sve potanske usluge, ukljuujui uruenje poziva i
dostavljanje drugih sudskih odluka i pravnih akata, uz redovno dostavljanje pote. U okviru ovakvog
aranmana, oko 60% njihovih dostava su uspene.
116.
Poboljanja u mehanizmu uruenja mogla bi doneti znaajna unapreenja u efikasnosti sudova.

Zastareli Memorandum o razumevanju izmeu Pote Srbije i Ministarstva pravde bi mogao biti revidiran, na
primer kroz prelazak na strukturu plaanja nakon uspene dostave. Korienje ugovorenih kurira generalno
daje bolju vrednost i mogla bi biti podstaknuta. Na primer, pogledajte Okvir 8 koji naglaava poboljanu
117.
268Megatabela,

Sudovi, MP, Kancelarija Ombudsmana takoe primaju veliki broj albi na uruenje poziva za sud vezane za Potu Srbije.
270 Poto pozivi dolaze u posebno oznaenoj plavoj koverti, potanski radnici znaju sadrinu i mogu da upozore svoje prijatelje i
roake.
269
109
efikasnost dobijenu kroz angaovanje interne kurirske slube ugovorene od strane Prekrajnog suda u
Novom Sadu. Drugi istiu da bi privatni izvritelji mogli preuzeti tu ulogu, a u zamenu bi njihove naknade
postale sudski trokovi koji se isplauju pobednikoj strani u postupku. Dugorono bi elektronsko uruivanje
moglo da bude korieno.
Nedavne izmene Zakona o parninom postupku i Zakona o krivinom postupku usmerene su ka
unapreenju efikasnosti uruenja poziva za sud, svaki na svoj nain. Novi ZKP uvodi mnogo ire znaenje
uruenja poziva, ukljuujui nekoliko mogunosti u smislu toga ko moe primiti linu dostavu.271 Uzastopne
izmene Zakona o parninom postupku prate razliite putanje, stvarajui nove oblike uruivanja poziva i
nameu rokove za proceduralne prekretnice i kazne za stranke koje se uputaju u odugovlaenje postupka.272
Ukoliko budu efikasno sprovedne i nadgledane, ove reforme bi mogle transformisati delotvornost dostave u
srednjem roku i poboljati sveukupnu pravovremenost reavanja. Napredak je potrebno paljivo nadgledati,
a reforme vremenom moraju biti usklaivane kako bi se dostigli eljeni rezultati. Meutim, ukoliko ne doe
do reforme aranmana sa pruaocima usluga dostavljanja, puna implementacija bi mogla biti osujeena.
118.
U poreenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija ne belei najbolje rezultate u brzom

dostavljanju poziva, ali se situacija naizgled popravila. Prema CEPEJ, u 2010. godini Srbija je bila jedna od 8
zemalja gde je za obavetenja o sudskoj odluci o naplati duga bilo potrebno najvie vremena (11-30 dana), ali
je do 2012. godine Srbija prela u kategoriju od 6-10 dana.273 Nedavne proceduralne reforme, u kombinaciji
sa boljim pruaocima usluga, mogle bi podstai znaajan napredak u rangiranju Srbije.
119.
ii.
Zakazivanje i roita
Nekoliko faktora pokree efikasnost u zakazivanju roita, ukljuujui broj roita po predmetu,
pravovremenost roita i uestalost otkazivanja i odlaganja roita. Pravosua koja brinu o tome kako ovih
faktori utiu na produktivnost, zahtevaju da njihovi sistemi za voenje predmeta belee broj i datum roita,
odlaganja i vreme koje je proteklo izmeu otkazanog roita i novog datuma.
120.
Evropske smernice su poune. Komitet ministara Saveta Evrope, u svojoj preporuci O prinicipima
parnine procedure dizajniranih da bi se poboljalo funkcionisanje pravosua, navodi preporuke da parnini
postupci treba da se sastoje od:
121.
ne vie od dva roita, prvog preliminarnog i drugog za prikupljanje dokaza, sasluavanje

argumenata i ukoliko je mogue, donoenje odluke, bez odlaganja osim kada se pojave nove
injenice ili u ostalim izuzetnim i vanim okolnostima.274
Iako Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE) kvalifikuje preporuku navodei razliku u praksi izmeu
271
Uruivanje se moe sprovesti na mestu stanovanja primaoca ili na njegovom/njenom radnom mestu. Ukoliko primalac ili zakonski
definisana alternativa odbiju da prime pismeno ili odbiju da potpiu potvrdu, dostavljanje e se smatrati izvrenim ukoliko dostavlja
zabelei ovu informaciju na potvrdi. Novi ZKP takoe dozvoljava dostavu elektronskim putem, koja moe biti posebno delotvorna u
komunikaciji sa kompanijama, advokatima i sudskim vetacima. Ove izmene e se primenjivati samo u predmetima koji su uli u
sistem nakon 1. oktobra 2013. godine, to znai da zaostali predmeti nee imati koristi od ovih promena, ali efikasnosti se mogu
oekivati u srednjem roku.
272 Izmene Zakona o parninom postupku u skladu sa miljenjem Venecijanske komisije o nacrtu Zakona o parninom postupku od 26.
jula 2011. godine (DG-HL (2011) 10). Venecijanska komisija preporuuje da bi poziv trebalo dostaviti datom pojedincu tamo gde je to
mogue. Ukoliko lina dostava nije mogua, trebalo bi koristiti adresu iz zvaninog registra.
273 U 2010. godini, u 15 zemalja, bilo je potrebno 1-5 dana, a u drugih 14 zemalja, potrebno je bilo 6-10 dana. (Videti CEPEJ, 2012;
347). U 2012. godini, navedeni su podaci EU za 18 zemalja, od kojih je 8 zemalja navelo vreme krae od 5 dana, a 5 zemalja navodi
period od 6-10 dana. Srbija navodi smanjenje na kategoriju od 6-10 dana, mada tanost ovih podataka nije proverena. Zemlje koje su
navele vreme od 11 do 30 dana su Bugarska, eka Republika, Slovaka i panija. Samo Grka navodi vreme due od 30 dana (CEPEJ,
2014)
274 Savet Evrope, Miljenje br. R (84) 5 Komiteta ministara dravama lanicama o Principima parninog postupka dizajniranih da bi se
poboljalo funkcionisanje pravosua.
110
zemalja lanica EU i razliite potrebe u zavisnosti od vrste predmeta, CCJE takoe naglaava znaaj sudija u
kontrolisanju rasporeda i trajanja postupka, postavljanja vrstih rokova i ostvarivanja njihove moi da
odbijaju neopravdana odlaganja. U nekim instancama, sudovi su definisali predloena ogranienja za broj
roita po predmetu. Novi procesni zakoni u mnogim zemljama pokuavaju da ogranie broj roita kroz
konsolidovanje onih roita koja se zakazuju u slinim fazama toka predmeta. Naalost, esto nema dovoljno
naknadnih informacija kako bi se utvrdilo da li je odran manji broj roita ili na koji nain reforme utiu na
pruanje usluga.
Zakazivanje roita se uglavnom radi runo, to spreava efikasnost. 275 Prelazak na elektronsko
zakazivanje bi omoguilo vei broj zakazanih roita i pomoglo bi da se izbegne duplo zakazivanje, a bilo bi
takoe lake za nadgledanje. Takve reforme zahtevaju aktivno upravljanje od strane srednjih sudskih
administratora i slubenika, uz podrku i nadzor predsednika sudova.
122.
Sudovi uglavnom zakazuju roita samo u jutarnjim asovima. Kada su upitani zato ne zakazuju
roita u popodnevnim asovima, uobiajeni odgovor je da se uvek radilo na taj nain. Drugi zabeleeni
odgovori su da ljudi ne vole da rade popodne ili da tuioci i advokati moda nisu dostupni. Veina modernih
pravosudnih sistema u Evropi i u drugim zemljama imaju gui raspored po sudnicama, posebno u niim
sudovima, kako bi se maksimalno iskoristile slobodne sudnice, sudije i osoblje tokom itavog dana. Sudnice
koje se ne koriste za pun dan roita obino jedan sudija koristi za kraa roita pre podne, dok drugi sudija
koristi istu sudnicu posle podne. Kroz gue rasporede u sudnicama u osnovnim i viim sudovima u Srbiji,
posebno za parnine postupke, sudije bi mogle poveati tempo roita i smanjiti duinu postupka, dok bi
istovremeno maksimalno iskoristili ogranien broj sudnica.276 Vremenom se formiraju usklaeni rasporedi i
razvijaju se efikasnije navike. Takve reforme su esto praene elektronskim dnevnicima (opisano iznad).
123.
Obino proe nekoliko meseci izmeu podnoenja predmeta i prvog roita. Iako je odreeni
vremenski interval oigledno potreban, akteri su u razgovorima ukazali da je ovo kanjenje preterano za
predmete prve instance. U Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, korisnici sudova su naveli da je vreme
ekanja u krivinim postupcima obino oko 4 meseca, u parninim i prekrajnim postupcima oko 3 meseca,
dok su predstavnici poslovnog sektora ekali malo vie od 2 meseca277 (videti Sliku 41).
124.
Slika 41: Prosean broj meseci izmeu podnoenja predmeta i prvog roita, prema navodima korisnika
suda, 2009. i 2013. godine278
275
Neki sudovi unose datum zakazanog roita u AVP.

Za dalju diskusiju o problemu nedostatka sudnica, videti poglavlje Infrastruktura.
277U poreenju sa 2009. god, vreme od podnoenja inicijalnog akta do prvog pojavljivanja pred sudom se smanjilo samo u sluaju
predmeta poslovnog sektora, dok je ostalo isto za druge vrste predmeta.
278 Pitanje iz Ankete: Kada je predmet podnet (mesec i godina)? / Kada je jedna od strana pojavila pred sudijom prvi put (mesec i
godina)? Populaciona baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima koji su naveli podatke. Anketa o percepciji
276
111
Slino tome, postoji vremenska razlika izmeu svakog roita. Korisnici suda navode da u proseku
prou tri meseca izmeu dva roita u predmetima prve instance.279 Meutim, irom zemlje postoje
varijacije. U razgovorima, advokati parniari koji su radili u sudovima irom zemlje naveli su da bi sud u
istonoj/junoj Srbiji mogao da zakae novo roite u roku od nekoliko nedelja. Meutim, u sudovima koji
reavaju najvei broj predmeta, ovo bi bilo mnogo tee. U Beogradu je obino potrebno tri meseca ili vie, a
akteri pretpostavljaju da je razlog za odlaganje zakazivanja u Beogradu veliki broj predmeta koji sudije u
Beogradu reavaju. Meutim, kao to je prikazano u poglavlju Efikasnost, broj primljenih i reenih predmeta
po sudiji je visok u Prvom osnovnom sudu u Beogradu (1,472) i Drugom osnovnom sudu (1,123), ali ti brojevi
nisu mnogo vei od broja predmeta u Zrenjaninu (1,017) ili Boru (962), gde je mogue dobiti blii datum
roita. Dakle, razlozi za odlaganje u zakazivanju mogu biti rezultat drugih faktora, a ne samo optereenja
predmetima.
125.
Roita se esto zavravaju sine die,280 posebno kod otkazanih ili odloenih roita. Datum sledeeg
roita se zakazuje nakon zavretka roita i strane u sporu moraju biti obavetene. Ovo nije preporuena
praksa i treba je izbegavati (CCJE Miljenje 6, 2004). Moderna praksa (koja se navodno koristi u Beogradu za
krivine predmete) nalae da se svako roite zavrava zakazivanjem datuma novog roita, to eliminie
potrebu za obavetavanjem stranaka (osim onih koje nisu prisutne) kroz uruenje poziva, i omoguava
strankama da planiraju u skladu sa tim.
126.
Gotovo reenje je dostupno, a praktiari i korisnici sudova oekuju bolje zakazivanje. Jednostavne
tehnike za upravljanje vremenom bi mogle doneti znaajne rezultate, ukljuujui zakazivanje roita u
popodnevnim asovima, odreivanje datuma roita na kraju svakog roita i automatizovanje rasporeda,
kao i nadzor blagovremenosti zakazivanja od strane predsednika i menadera sudova. Rezultati bi mogli biti
znaajni, posebno u sudovima koji imaju puno posla i veliki broj zaostalih predmeta.
127.
iii.
Prosean broj roita
Korisnici navode da se u proseku zakazuju etiri roita u prvoj instanci krivinih i parninih
predmeta, dva roita u prekrajnim predmetima i tri roita u privrednim predmetima. Broj roita je
nepromenjen od 2009. godine (videti Sliku 42). Meutim, prosek krije velike varijacije meu vrstama
predmeta.281
128.
Slika 42: Prosean broj odranih roita, prema navodima korisnika suda, 2009. i 2013. godine282
2009
2013
3.8
3.6
3.7
3.0
3.1
3.6
1.7
1.3
Krivina
Prekrajna
Graanska
Privredna
OPTA JAVNOST
279Ovo
odlaganje je nepromenjeno u odnosu na 2009. god.

Bez definisanja novog datuma za sledee roite.
281 U krivinim predmetima, broj roita se kree od jednog do 32 roita, a u prekrajnim predmetima od jednog do 10 roita. U
parninim predmetima, prosek iznosi od jednog do 50 roita, a u privrednim predmetima od 1 do 30 roita.
282 Pitanje iz Ankete: Koliko je ukupno roita odrano u prvoj instanci, ne raunajui roita koja su otkazana ili odloena? Anketa o
percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
280
112
iv.
Prosean broj otkazanih i odloenih roita i razlozi otkazivanja/odlaganja
Sudski sistem Srbije ne prikuplja niti prati podatke o broju otkazanih ili odloenih roita. AVP u
osnovnim i viim sudovima moe da belei ova otkazivanja i odlaganja, ali sudsko osoblje ne unosi podatke o
tome i ne postoje izvetaji koji bi pomogli rukovodstvu suda da analizira takve rezultate. Ovo nije u skladu sa
evropskom praksom, gde se odlaganje predmeta prati u vie od 40 zemalja.283
129.
Znaajan procenat sudskih roita se otkazuje ili odlae. Prema procenama sudija, advokata i
korisnika suda u Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, vie od 20 procenata otkazanih roita u prvoj
instanci krivinih i parninih predmeta su predmeti iz oblasti privrede.284 Procenat otkazanih roita u
prekrajnim sudovima je nii i iznosio je 12 procenata (videti Sliku 43). S obzirom na to da postupak
zakazivanja moe da traje tri meseca, ak i jedno odlaganje bi znailo da proe est meseci bez aktivnosti u
datom predmetu.
130.
Slika 43: Prosean procenat neodranih roita od ukupnog broja zakazanih roita, prema navodima
korisnika suda, sudija, tuilaca i advokata, 2009. i 2013. godine285
2009
36%
34%
2013
26%
21%
23%
22%
26%
25%
26%
23%
27%
26%
15%
12%
Krivina
Prekrajna
Graanska
Privredna
Sudije
Tuioci
Advokati
Najei uzrok kanjenja je opstrukcija od strane stranke u postupku (videti Sliku 44). Iako
opstrukcija postoji u svakom sistemu, posebno je ozbiljna u sudovima u Srbiji. Opstrukcija je izraena u
nekoliko oblika. Akteri navode da su najee taktike za odlaganje sledee:
a. Izbegavanje uruenja poziva od strane stranaka i onih koji nisu stranke u postupku (videti iznad).
b. Odsustvo iz postupka uz potvrdu o bolesti, koju je lako nabaviti.
c. Posredovanje kod svedoka kako bi se organizovao njihov nedolazak ili kako bi se uticalo na njihovo
svedoenje.
d. Zloupotreba procesnih zakona od strane advokata.
Korienje sudova kao instrumenta odlaganja predstavlja antitezu pruanja usluga pravosua, a probleme je
potrebno jasno reiti kako bi pravosudni resursi bili usmereni ka pruanju pravde.
131.
283Videti
CEPEJ Evaluacioni izvetaj, 2014 (na osnovu podataka za 2012. godine). Jedine zemlje koje ne prate odlaganje roita su
Andora, Nemaka, Island, Irska, Luksemburg, Norveka i vedska. Ipak, ovih sedam zemalja se nikada nisu suoile sa tako ozbiljnim
odlaganjem reavanja predmeta kao Srbija. Za Srbiju bi dakle bilo korisno da paljivo prati statistike podatke o odloenim i
otkazanim roitima.
284Tuioci su, meutim, naveli vei procenat oko jedne treine roita koja se otkazuju ili odlau u predmetima na kojima su oni
radili.
285Ovi podaci prikazuju odnos izmeu navedenog broja zakazanih roita i broja otkazanih roita u postupcima navedenim od strane
prualaca usluga u sudovima i advokata. Pitanje iz Ankete: Navedite procenat roita zakazanih za vae predmete u poslednjih 12
meseci koja nisu odrana. Populaciona baza: korisnici usluga suda, pruaoci usluga u sudovima (bez apelacionih) i advokati su naveli
podatke. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
113
132.
Uesnici koji nisu stranke u sporu su est uzrok odlaganja (videti Sliku 44). Navodi se da je
prekomerno oslanjanje na vetake uobiajeno, a
prouzrokovano je strahom meu sudijama da apelacioni
sudovi nee podrati odluku nekog sudije da odbije ekspertizu
vetaka, ak i kada taj vetak dodaje malu vrednost postupku.
to je vie vetaka ukljueno, to je postupak dui. Vetaci
mogu imati dobre razloge za izostanak, kao to su loe
zakazivanje od strane sudova ili docnje i dugovanja sudova
prema njima. Neki mogu podnositi pristrasne izvetaje ili
izvetaje loeg kvaliteta, to samo doprinosi raspravi meu
strankama. Krivica za odlaganje moe biti podeljenja, a razna
Pisarnica u osnovnom sudu, 2014. god
unapreenja bi mogla biti identifikovana u svim segmentima.
Dodatnu frustraciju izazivaju kanjenja uzrokovana prenoenjem spisa predmeta. U predmetima

koji se prenose izmeu sudova, potrebno je nekoliko meseci da bi predmet bio prenet iz jednog suda u drugi,
ak i kada se dva suda nalaze u istoj zgradi. Ovaj proces oito usporava reavanje spora i stvara
nezadovoljstvo iz perspektive stranaka. Tokom dve bolne reorganizacije sudske mree 2010. i 2014. godine,
dolo je do ozbiljnih problema u lociranju i prebacivanju predmeta izmeu sudova i javnih tuilatava. U
nekim sluajevima predmeti su zatureni ili izgubljeni. Sa neorganizovanim sistemom uvanja predmeta (kao
to je prikazano na slici ovde), uvek ima prostora za greke i potencijalne zloupotrebe. Takva
disfunkcionalnost moe lako biti reena kroz jednostavno upravljanje dokumentima, korienje bar kodova i
poveano korienje dostupne tehnologije skeniranja predmeta.
133.
Prenoenje predmeta izmeu sudija takoe izaziva kanjenje. Masovno prerasporeivanje

predmeta izmeu sudova i sudija se desilo 2009/2010, a zatim ponovo 2013/2014. godine, kao sastavni deo
dve bolne reorganizacije sudske mree. Prenoenje predmeta je izazvalo ozbiljne oscilacije i nepotreban rad
za sistem, jer su zaposleni u sudovima slali i primali predmete, a sudije, tuioci i struni saradnici su se
upoznavali sa materijalima u spisima predmeta. Masovno prenoenje je takoe izmenilo podsticaje za sudije
da otvaraju ili nastavljaju predmete, a neki akteri su naveli da su sudije sedele na predmetima tokom ovog
prelaznog perioda. U razgovorima sa fokus grupama, korisnici suda su se esto alili da je ovo prenoenje
upravo bilo est razlog kanjenja. Sada kada se sudska mrea stabilizovala, ovakvo obimno prenoenje treba
izbegavati u budunosti. Prenoenje predmeta moe biti korisno, posebno kada se predmeti prenose u ranoj
fazi postupka iz preoptereenih sudova u oblinje sudove sa manjim obimom posla. Meutim, u budunosti
takvi transferi treba da budu targetirani i treba da se odvijaju efikasnije kako bi se spreilo kanjenje.
134.
Slika 44: Procenat sudija, tuilaca i advokata koji navode da su navedeni razlozi est ili povremen uzrok
zbog kog postupci traju due od oekivanog, 2013. godine286
79% 88%
73%
Opstrukcija od strane stranaka u postupku
69%
Nedostaci u zakonodavstvu
67%
41%
Greke suda ili sudskog osoblja
48%
Objektivan nedostatak kapaciteta u sudu
53%
53%
Nenamerne greke stranaka u postupku
135.
64%
33%
47%
48%
74%
Sudije
Tuioci
Advokati
Postoji veza izmeu prekomernog broja roita, odlaganja i otkazivanja. Veliki broj roita
286
Pitanje iz Ankete: Koliko esto, ako je uopte, svaki od ovih razloga bio uzrok dueg trajanja postupka? Populaciona baza: sudije
(bez apelacionih); tuioci; advokati. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
114
umanjuje znaaj svakog roita, to dovodi do nedostatka vremena za pripremanje, izostanaka i odlaganja.
Poto veliki broj aktera mora biti obaveten o svakom roitu, veliki broj roita pogorava problem uruenja
poziva, to dovodi do odlaganja i otkazivanja roita. U razgovoru sa fokus grupama, korisnici se ale da veliki
broj roita zahteva znaajno lino angaovanje, to oduzima vreme. Zaposleni u privatnim kompanijama se
suoavaju sa problemima u smislu odsustvovanja sa posla. Svi se slau da vei broj roita poveava trokove
i stres.287
v.
Efikasnost u prevozu zatvorenika
Akteri su takoe naveli kanjenja u prevozu zatvorenika kao razlog koji izaziva odlaganje roita u
krivinim predmetima. Nisu dostupni statistiki podaci sudova koji bi prikazali obim ovog problema, ali
rukovodioci kazneno-popravnih ustanova i drugi akteri navode da se takva odlaganja redovno deavaju.288
136.
Nedostatak planiranja i koordinacije izmeu suda i zatvorske uprave znai da transferi ne teku
tako glatko kao to bi mogao biti sluaj. Ukoliko sud ne planira efikasno i daje kratak rok upravi kaznenopopravne ustanove, uprava moda nee biti sposobna da preveze zatvorenika na vreme. Pravovremeno
obavetavanje i dvosmerni dijalog bi mogli da pomognu u prevazilaenju ovih problema. Nekoliko sudova je
postiglo pozitivne rezultate kroz grupisanje prevoza (tj. zakazivanje roita za zatvorenika iz istog zatvora na
isti dan), iz ega mogu biti izvuene neke pouke.289
137.
Docnje mogu predstavljati razlog za odlaganje, jer sudovi imaju znaajne docnje prema nekoliko
kazneno-popravnih ustanova.290 Kao odgovor na takvu situaciju, neki zatvori sada zahtevaju avansno
plaanje za prevoz zatvorenika, kako bi pokrili trokove, pre dovoenja zatvorenika na roita, dok drugi
zatvori jednostavno slabije reaguju na zahteve nego to bi inae mogli. Sa novim ZKP, koji je stupio na snagu
u oktobru 2013. godine, prevoz zatvorenika na sasluanja i razgovore tokom istrane faze e biti pokriven iz
budeta tuilatava. Ipak, ne postoje dokazi da je ta injenica uzeta u obzir tokom pripreme budeta za
tuilatva za 2014. godine.
138.
Odlaganja, u manjoj meri, mogu nastati kao kombinacija fizikih i materijalnih problema. Neke
zatvorske uprave nemaju potrebna vozila i gorivo za olakavanje prevoza, delimino zbog nekih docnji koje
druge institucije imaju prema njima. Neki sudovi takoe nemaju odgovarajuu infrastrukturu za uvanje
zatvorenika na dan roita, a anegdotski dokazi ukazuju da neki zatvorenici ekaju u javnom prostoru, uz
obezbeenje, ali u blizini drugih stranaka.
139.
Za svaki od ovih problema postoji spremno reenje. Osnovna poboljanja u planiranju, koordinaciji i
finansijskom upravljanju bi mogla odmah unaprediti efikasnost u prevozu. Sudovi bi mogli da budu
fleksibiliniji u radu sa zatvorskim upravama u smislu zakazivanja roita u grupama ili prilagoavanja
vremena roita kako bi zatvorske uprave bile efikasnije. Dijalog izmeu pojedinanih sudova i zvaninika
zatvorskih uprava mogao bi da donese pragmatina reenja. Dugoronija reenja bi mogla da ponude
unapreene aranmane za plaanje kaucije, poboljanja u elijama za uvanje zatvorenika u nekih sudovima i
uvoenje usluga video konferencije u veim sudovima i zatvorima.
140.
vi.
Korienje modernih tehnika za voenje predmeta
Pripremna odeljenja imaju potencijal da transformiu proces voenja predmeta tako to mogu
obezbediti da roita budu spremna za nastavak i da teku bez problema. Sudije, sudsko osoblje i advokati
141.
287Anketa
o dostupnosti pravde, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.

Odlaganja vie utiu na osnovne nego na vie sudove, a iskustva se razlikuju na razliitim lokacijama sudova.
289U Beogradu, na primer, zatvorska uprava na proaktivan nain upravlja transferima. Uz blagovremene najave i koordinaciju sa
beogradskim sudovima, uspela je da smanji odlaganja i otkazivanja.
290 Za dalju diskusiju, videti odeljak Docnje u poglavlju Upravljanje finansijskim resursima.
288
115
su se u razgovorima sloili da bi ova odeljenja bila korisna, naroito ukoliko bi mogla da obezbede da
predmeti budu spremni za roite. Od njihovog uvoenja u sudski poslovnik 2010. godine, sudsko osoblje
vredno radi na pripremi predmeta za roita i reavanje proceduralnih pitanja. Meutim, u mnogim
sudovima takva odeljenja ne postoje i potrebno je razmotriti njihovo prioritetno formiranje (za diskusiju o
pripremnim odeljenjima, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje).
Nedavnim izmenama Zakona o parninom postupku i ZKP uvedena je neka vrsta pripremnog
roita, kako bi se utvrdili rasporedi i reila neka poetna pitanja. Ove izmene bi trebalo da doprinesu da
znaajan broj roita tee bez problema. Gledajui unapred, bie vano pratiti da li se takva roita
odravaju, da li imaju eljeni uticaj na zaobilaenje potrebe za kasnijim roitima ili smanjenje vremena
potrebnog za reavanje predmeta.
142.
Roita takoe mogu biti dodatno konsolidovana. Prema vaeem zakonu, ak i kada je u pitanju
faza suenja, roita su esto nepovezana i parcijalna. Stoga pokuaji da se roita zgusnu291 mogu donekle
poboljati stanje. Kada pripremna odeljenja budu sposobna da obezbede spremnost za suenje,
konsolidovana roita bi mogla da postanu norma. Ponovo, bolja upotreba AVP i njegova integracija bi
omoguili nadzor nad ovim reformama radi merenja njihovog uticaja.
143.
Drugo pitanje je korienje roita za prenoenje ili razmenu informacija koje mogu biti
dostavljene u pisanoj formi. Pisana razmena, razmena elektronske pote i telefonski konferencijski razgovori
o jednostavnim pitanjima su uobiajeni u modernim pravosuima u Evropi i drugde. Trenutno u Srbiji,
usmene izjave imaju dominantnu ulogu, ukljuujui i zahteve stranaka za priznavanje ili iskljuivanje
odreenih dokaza, pozivanje novih svedoka, prezentaciju legitimnih dokumentovanih dokaza ili drugih
podnesaka, ukljuujui podneske za odlaganje. Neki delovi te komunikacije mogu biti delotvorno sprovedeni
u pisanoj formi i mogu posluiti kao uvod u roite. Kroz poveanu upotrebu komunikacije u pisanoj formi,
sudovi i stranke bi mogle na efikasniji nain iskoristiti vremenske intervale izmeu roita.
144.
vii.
145.
Efikasnost u stvarnom sprovoenju roita
Znaajan procenat roita se smatra neefikasnim, kao to je prikazano na Slici 45 ispod.
Slika 45: Prosean procenat roita koja ne doprinose reavanju predmeta, 2009. i 2013. godine292
2009
22%
23%
17%
2013
22%
20%
18%
16%
28%
23%
17%
16%
30%
28%
6%
Krivini
Prekrajni
Graanski
Privredni
Sudije
Tuioci
Advokati
Na osnovu prikupljenih podataka o broju otkazanih i neefikasnih roita, mogue je izraunati

Indeks efikasnosti koji prikazuje udeo efikasnih roita (roita koja doprinose reavanju predmeta) u
ukupnom broju zakazanih roita.293 Indeksi efikasnosti pokazuju da je, u proseku, bilo 55% korisnih roita
u krivinim predmetima i 58% u graanskim predmetima (videti Sliku 46).
146.
291
Prvenstveno kroz predloge uvedene u novom Zakonu o parninom postupku.

sudova: Odnos izmeu navedenog broja zakazanih roita i broja roita koja ne doprinose reavanju predmeta u
njihovim postupcima; Pruaoci usluga u sudu: Procenite procenat roita odranih u prethodnih 12 meseci koja nisu doprinela
napretku u reavanju sudskog postupka) Populaciona baza: Korisnici usluga sudova, pruaoci usluga u sudovima (bez apelacionih), i
advokati, koji su naveli podatke. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
293 Indeksi efikasnosti su izraunati na osnovu sledeih podataka dobijenih od sudija, tuilaca i advokata. Zasnovani su na ukupnom
broju roita, broju otkazanih roita i broju roita koja nisu doprinela reavanju predmeta u periodu od 2009/2013. godine. Indeksi
su prikazani kao prosene vrednosti (aritmetika sredina).
292Korisnici
116
Slika 46: Indeks efikasnosti: Srednji procenat roita koja doprinose reavanju predmeta od ukupnog broja
zakazanih roita, prema navodima korisnika suda, prualaca usluga u sudovima i advokata, 2009. i 2013.
godine294
55%
54%
Krivini
73%
69%
Prekrajni
2009
2013
63%
56%
58%
50%
Graanski
Privredni
63%
Sudije
52%
47%
Tuioci
55%
53%
Advokati
Analiza ovih podataka pokazuje da kako se poveava broj zakazanih roita, broj efikasnih roita
se smanjuje.295 Ovi podaci ukazuju da produeno trajanje sudskih postupaka verovatno nije posledica
specifinosti niti sloenosti datog predmeta. Podaci vie otkrivaju da se broj otkazanih i neefikasnih roita
samo poveava tokom produenog trajanja postupka.
147.
Metode koje se koriste za uzimanje izjava na roitima zahtevaju mnogo vremena i usporavaju
dinamiku roita. Stranka ili vetak esto moraju da daju iskaz vie puta kako bi omoguili sudiji i
daktilografu da unesu podatke o dokazima u zapisnik. Neki iskusni i proaktivni vetaci diktiraju svoje iskaze
direktno u zapisnik, ali to nije esta praksa. Osnovna obuka o korienju softvera za obradu teksta i
elektronsku razmenu dokumenata bi znaajno mogla da unapredi brzinu i preciznost postupka. (Dugorono
treba razmotriti korienje audio ili A/V snimanja.)296
148.
Advokati imaju ulogu u usporavanju roita i izazivanju neefikasnosti. Poto su plaeni po

roitu, oni su direktno demotivisani da se bave materijom na ekspeditivan nain. Neozbiljne tvrdnje
prolaze nekanjeno, a neki advokati navodno savetuju klijente kako da zakomplikuju postupak. Nekoliko
aktera navode da advokati razvlae predmete tako to ohrabruju (ili se ne protive) vei broj proceduralnih
koraka nego to je potrebno, u nastojanju da poveaju svoje raune. Tim Funkcionalne analize nije u
mogunosti da potkrepi ove tvrdnje.
149.
297
Nedavne izmene procesnih zakona tee unapreenju efikasnosti u sprovoenju roita. Mere
ukljuuju:
a. Stranke samo predlau dokaze koji e biti prikupljeni, a sudija odluuje koji dokazi su potrebni
radi utvrivanja bitnih injenica u predmetu.298
b. Sudija rukovodi roitem i ispituje stranke, pregleda izvedene dokaze i daje re strankama.299
c. Sudija moe kazniti svedoka ili vetaka koji se ne odazove na poziv suda ili na drugi nain
spreava radnje u postupku ili pruanje usluge.300
150.
294
Korisnici sudova: odnos izmeu navedenog broja otkazanih i neefikasnih roita od ukupnog broja zakazanih roita; pruaoci
usluga u sudovima i advokati: navedeni procenti otkazanih i neefikasnih roita oduzeti od ukupnih 100%. Populaciona baza: korisnici
usluga suda, pruaoci usluga u sudovima (bez apelacionih) i advokati su naveli podatke. Anketa o percepciji pravosua, Svetska banka
MDTF-JSS, 2014.
295 Postoje veze koje mogu biti identifikovane izmeu indeksa efikasnosti, broja zakazanih roita i trajanja predmeta. Videti Anketu o
percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
296Za diskusiju o IKT obuci i A/V opremi, videti poglavlje IKT.
297Ukljuujui odloena roita, kao i 50% za roita koja su otkazana u kratkom roku.
298lan 228-229, Zakon o parninom postupku; lan 395, ZKP.
299lan 326, Zakon o parninom postupku.
300lan 101 Zakon o krivinom postupku. Kazne se kreu od 10,000 RSD do 150,000 RSD za pojedince, i od 30,000 RSD do 1,000,000
RSD za vetake.
117
Uprkos ovim proirenim ovlaenjima, odlaganja i otkazivanja se nastavljaju, to ukazuje da sudije

jo uvek ne koriste svoje nove uloge. Ovo moe biti posledica nekoliko faktora. Sudije moda ne razumeju
svoja proirena ovlaenja i moda se plae odmazde od strane stranaka u postupku. Sudijama je moda
lake da dozvole strankama da isteraju svoje, posebno u okruenju gde se sudije i advokati udruuju. este
izmene procesnih zakona takoe mogu obeshrabriti sudije od primene novih odredbi nekoliko sudija
navodi da ekaju da neki drugi sudija napravi prvi korak kako bi videli kako e apelacioni sudovi reagovati.
Dalje, neki akteri ukazuju na optu pasivnost uobiajeni stav hajde da saekamo i vidimo meu sudijama.
151.
Nekoliko sudija niih sudova navode da apelacione sudije ne podravaju pokuaje sudija niih
instanci da unaprede proceduralnu efikasnost, ogranie zloupotrebu i guraju predmete napred. Po
njihovom miljenju, apelacioni sudovi e verovatno ponititi odluku sudije da odbije zahtev za dodatnim
svedocima ili dokazima i vratie predmet na ponovljeno suenje samo da bi skinuli predmet sa svog
stola.301 Jasno je da bi unapreenja u sudovima zahtevala proaktivno praenje i ohrabrenje od strane
rukovodstva u pravosuu, VSS i disciplinskih tela. Jasna podrka vieg rukovodstva e pruiti podsticaje
sudijama da promene ponaanje i umanje svoje strahove.
152.
viii.
Efikasnost u spajanju slinih predmeta
Nedostatak spajanja slinih predmeta takoe dovodi do neefikasnosti i kanjenja. Akteri su

primetili da nije uobiajeno da se tuba i protivtuba tretiraju kao jedan predmet, ak i kada su veoma
povezani i spajanje bi bilo adekvatno i u interesu stranaka. esto se tuba i protivtuba posmatraju kao dva
odvojena predmeta, koja mogu, ali ne moraju biti dodeljena istom sudiji ili istom sudu.
153.
Praktian primer je kompenzacija u krivinom postupku. Sudije koje rade na krivinim predmetima
obino odbijaju da se bave odtetnim zahtevima koji proistuu iz postupka. Kao rezultat toga, na kraju
krivinog postupka, oteena strana je duna da pokrene novi parnini postupak (ukljuujui i plaanje
dodatnih sudskih taksi i advokatskih honorara), ak i za jednostavne tete. To doprinosi preuvelianom broju
predmeta, smanjenoj dostupnosti pravde za stranke i produava odlaganje za nadoknadu tete od
kriminalnog ponaanja za oteene strane.
154.
Pored tubi i protivtubi i srodnih postupaka, nedostatak spajanja slinih predmeta je drugo
pitanje. Neki sudovi su preoptereeni velikim brojem predmeta gde se predmeti veeg broja stranaka bave
istim injenicama i zakonima. Zakon o zatiti potroaa predvia pokretanje tube u cilju zatite kolektivnih
interesa potroaa, meutim, prva takva tuba je u Srbiji podneta tek 2014. godine i ve se suoava sa
pravnim izazovima. Kada je re o vojnim penzijama, Prvi osnovni sud u Beogradu je primio oko 24,000
predmeta tokom 2013. godine, a tokom 2014. godine se oekuje dodatnih 17,000 predmeta. Predsednik
suda navodi da iako ovi predmeti nisu sloeni, trenutni zakonski okvir zahteva da se sud bavi svakim sluajem
pojedinano, to je optereujue za sudije i sudsko osoblje.
155.
Iako spajanje nee biti pogodno u svim predmetima, moe biti prikladno u mnogim
predmetima.302 Odvojeno reavanje tubi i protivtubi esto moe duplirati duinu trajanja spora, jer jedan
predmet miruje dok drugi ne bude reen. U vie sluajeva, problem moe postati uporan i moe ostati
zaglavljen godinama. Naalost, AVP ne prati spajanje predmeta, tako da nisu dostupni nikakvi konkretni
podaci koji bi omoguili analizu uticaja koji ovaj problema ima.
156.
157.
Postoji nekoliko moguih razloga zato spajanje predmeta nije uobiajeno. Prvi, norme
301
Slino ponaanje se navodi u nekoliko zemalja Latinske Amerike, gde sudije neprestano vraaju predmete na ispravku. I ovde je
motiv ist radni sto. U Srbiji je situacija takva da ili su napori apelacionih sudija veoma uspeni ili sudije nie instance preuveliavaju
problem. Kao to je ve navedeno, apelacioni sudovi imaju nisku stopu preoptereenosti predmetima i visoku stopu reavanja
predmeta.
302 Od 1. marta 2014. godine, Zakon o prekrajima sada olakava spajanje predmeta na slian nain kao u ZKP.
118
produktivnosti za sudije podstiu reavanje velikog broja predmeta. Ne postoji podsticaj za spajanje
predmeta u interesu stranaka, jer bi u tom sluaju sudije udvostruile obim posla, a ne bi imale nikakve
koristi od toga. Drugi, advokati moda ne trae spajanje, jer vei broj roita poveava njihove raune, a
samim tim i njihove prihode. Trei, izgleda da postoji mali broj smernica iz apelacione nadlenosti o tome
koja spajanja su adekvatna, zbog ega sudije jo vie oklevaju.
Podsticanje spajanja odgovarajuih predmeta bi znaajno unapredilo proceduralnu efikasnost. U
zakonima bi moglo biti propisano spajanje tubi i protivtubi na odgovarajui nain, a da postupak
kompenzacije koja proizilazi iz krivinih postupaka bude reavana pred istim sudom. Vii sudovi bi mogli da
rade na pruanju irih smernica, a sudije bi mogle biti ohrabrene kroz podsticaje, kao to su norme
produktivnosti, koji bi predviali dodatne nagrade za spajanje predmeta na odgovarajui nain. Spojeni
predmeti bi mogli smanjiti dupliciranje roita i omoguiti sudovima da usmere svoje dragoceno vreme na
reavanje sutinskog spora i pruanje pravde strankama. Kroz smanjenje mogunosti da razliite sudije
donose razliite odluke prema istim zakonima i injenicama, spojeni predmeti takoe mogu promovisati
dosledniji pristup predmetima, smanjenju albi i unapreenju konzistentnosti u primeni zakona.
158.
ix.
Efikasnost albenog procesa i obim recikliranja predmeta
Niz problema sa oalbenim predmetima dodatno ugroava efikasnost. Mnogi od navedenih

podataka su zasnovani na predmetima prve instance, ali su albe alarmantno este u Srbiji.303 Akteri navode
da su mnoge albe neozbiljne, a advokati ih podnose kako bi pomogli svojim klijentima u odlaganju izvrenja
ili radi neke druge proceduralne ili taktike prednosti.
159.
Prvo, prisutne su odreene neefikasnosti u prenoenju predmeta iz prve instance u apelacioni sud.
Akteri navode da je za prenoenje predmeta potrebno nekoliko meseci. esto se deava da predmeti u
papirnoj formi budu zagubljeni. Tokom nedavne reorganizacije sudske mree 2014. godine, na primer,
hiljade podnetih albi tek treba da budu razmatrane, to izaziva odlaganje za stranke u ovim predmetima.
Takve neefikasnosti mogu biti unapreene kroz jednostavno upravljanje predmetima, bolje korienje
postojeih IKT sistema i poveanu odgovornost meu sudijama i sudskim osobljem.
160.
Jo jedan uobiajeni problem je uestalost ponovljenih suenja.304 Kada odluka iz prve instance
bude ponitena, apelacione sudije skoro uvek alju predmet na ponovljeno suenje, umesto da pokuaju da
ree predmet.305 Rezultat takvog ponaanja je veliki procenat novoprimljenih predmeta u sudovima prve
instance, koji zapravo nisu novi predmeti. Ova praksa je toliko esta da su akteri u Srbiji razvili termin stari
novi predmeti, a to se deava mnogo ee nego to zakon to zahteva.
161.
Ovakva praksa poveava broj predmeta, duplira obim posla i frustrira korisnike suda i praktiare.
Uzastopne albe produavaju trajanje postupka iz perspektive korisnika suda, a puno trajanje njihovog
predmeta moe da bude ak dva, tri ili etiri puta due od pokazatelja za reavanje predmeta. Recikliranje u
tolikoj meri nije uobiajeno u evropskim zemljama.
162.
Sa pozitivne take gledita, problem recikliranja opada. Nedavne reforme zahtevaju da predmeti
koji se vraaju na drugu albu ne mogu da budu vraeni na ponovljeno suenje. Umesto toga, apelacioni
sudija mora da zameni oalbenu odluku svojom odlukom.
163.
303Ovaj
odeljak se bavi efikasnou u reavanju albi. Za detaljniju diskusiju o albama, videti poglavlje Kvalitet.
koje recikliranje predmeta stvara su opisani u urednikom uvodu Predsednika Visokog sudskog i tuilakog vijea Bosne i
Hercegovine, gde je takva praksa takoe esta. Videti Da li apelacioni sudovi sude ili obuavaju? Politika, 4. mart 2013. godine,
dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Da-li-apelacioni-sudovi-sude-ili-obucavaju.sr.html.
305Utisak steen iz razgovora je da sudije vie instance suvie brzo ponitavaju odluke i alju predmete na ponovljeno suenje.
Njihovo obrazloenje je da nema tete od ponovljenog suenja. Apelacione sudije takoe imaju male podsticaje da reavaju
predmet u svom sudu, jer se njihova norma produktivnosti meri samo kroz broj reenih predmeta, a slanje predmeta u nii sud se
rauna kao reeni predmeti u brojkama apelacionih sudija.
304Problemi
119
Dodatne mere bi mogle jo vie da podstaknu najefikasniju upotrebu albenog sistema i da

obezbede da samo tei predmeti budu oalbeni. Mogu se organizovati zajedniki sastanci meu niim i
apelacionim sudovima radi razmene iskustava o zloupotrebi procesnih pitanja. Novane kazne bi mogle biti
izricane za neutemeljene albe, a moe biti ohrabreno slanje povratnih informacija od niih sudova ka viim.
164.
Podaci boljeg kvaliteta su od kljunog znaaja. Broj albi, pravovremenost albi i ishod albi moraju
biti praeni. Deo problema je inflacija u broju predmeta, to znai da se predmet koji je oalben i poslat na
ponovno suenje u AVP navodi kao tri posebna predmeta. Bolje prikupljanje podataka i integracija IKT
sistema bi omoguili da albe budu detaljno praene, kako bi se ukazalo na neefikasnosti i kako bi se one
reile.
165.
e. Rodni uticaj neefikasnosti u sudskom sistemu

Funkcionalna analiza je istraila da li je sudski sistem manje efikasan za ene ili neke druge grupe.
Utvreno je da postoje neke razlike u duini postupka u krivinim predmetima gde su ene okrivljene.306
Takoe su uoene razlike u uestalosti otkazanih, neproduktivnih i efikasnih roita, ali je to ponovo uoeno
samo u krivinim predmetima.307 Drugi pokazatelji nisu otkrili nikakve rodne razlike.308
166.
Meutim, neefikasnosti se javljaju u odreenim vrstama predmeta u kojima je vea verovatnoa

da e ene biti stranka, kao to su predmeti vezani za brakorazvodnu parnicu, starateljstvo i nasilje u
porodici. Proceduralne mape naglaavaju da predmeti razvoda braka i nasilja u porodici lako mogu biti
zaglavljeni i da je za njihovo reavanje potrebno vie vremena u odnosu na vremenska ogranienja
propisana zakonom.309 Nepostojanje specijalizovanog procesuiranja, u kombinaciji sa mogunostima za
stranke da se uputaju u proceduralne zloupotrebe radi taktike prednosti, stavljaju stranke esto ene u
nepovoljan poloaj u sudovima.
167.
Na primer, proceduralna mapa za brakorazvodnu parnicu navodi da sporazumna brakorazvodna

parnica tee relativno lako, ali se odlaganja esto deavaju u brakorazvodnim parnicama koje zahtevaju
donoenje odluke o starateljstvu nad detetom ili izdravanju deteta. Predmet se obino zaglavi u
lokalnom Centru za socijalni rad, kome je obino potrebno dosta vremena (tj. do 6 meseci) kako bi dao svoje
struno miljenje u predmetu. Odlaganje varira; npr. navedeno je da je Centru u Kragujevcu potrebno due
vremena nego Centru u Beogradu. Potrebno je istraiti mogunosti za unapreenje koordinacije i saradnje
izmeu sudova i Centara za socijalni rad. Opstrukcija jedne od stranaka je est problem u ovakvim
predmetima.
168.
U razgovorima sa fokus grupama, ene su naglaavale stres koji odlaganja, ponovljena roita i
greke mogu izazvati u parnicama za starateljstvo. Na primer, jedna ena je navela Kao rezultat
neefikasnog suda, moja deca su bila prinuena da prolaze kroz 5 razliitih psihijatrijskih ustanova, gde su
prolazila testiranja. Druga ena je navela:
169.
Sudija u Panevu je radio na mom predmetu (odreivanja starateljstva) godinu dana. Roita su bila
zakazivana svakog meseca, i tek nakon godinu dana, sudija mi je rekao da on nije kompetentan za
306Na
primer, Anketa o percepciji pravosua u Srbiji je utvrdila da je proseno vreme trajanja krivinih predmeta znatno due za ene
nego za mukarce. Ispitanici su procenili da su krivini predmeti koji ukljuuju ene trajali 16.2 meseci, u proseku, u poreenju sa
10.7 meseci za predmete koji ukljuuju mukarce. Meutim, ovo je verovatno vie posledica vrste krivinih dela nego pola
okrivljenog. Takve razlike nisu utvrene u ne-krivinoj materiji.
307 U Anketi o percepciji pravosua, prosean procenat navedenih otkazanih roita za krivine predmete je procenjen na 23% za
mukarce i 34% za ene.
308 U Anketi o percepciji pravosua, ene su zapravo dale malo veu ocenu za efikasnost sudija od mukaraca 30% ena je navelo
pozitivnu ocenu, u poreenju sa 20% mukaraca.
309Za proceduralne mape, videti Pravosudne proceduralne mape u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
120
moj predmet, tako da moram da preem kod drugog sudije. A ta je sa mojim trokovima dolaska u
sud, odsustvovanjem sa radnog mesta, ta je sa tim?
Mape i pratea svedoenja ukazuju da bi ciljane mere za unapreenje efikasnosti u porodinim
sporovima na bolji nain osigurale jednak tretman enama i mukarcima pred sudovima u Srbiji. Ovakvi
predmeti su esto vrlo sloeni, ak i u evropskim pravosuima visokog uinka. Meutim, postoji veliki broj
lekcija iz drugih evropskih zemalja, ukljuujui i korienje specijalizovanih sudova, unapreene postupke i
ciljane inicijative kako bi se deci obezbedio prioritetni tretman u obradi predmeta.
170.
f. Efikasnost u pruanju administrativnih usluga310

Prema Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, vie od 70% korisnika suda je zadovoljno efikasnou
administrativnih usluga koje su dobili u sudovima, ukljuujui overavanje dokumenata. Posebno je
primetno poveano zadovoljstvo uslugama vezanim za overu dokumenata i ugovora od 2009. godine (videti
Sliku 47).
171.
Imajui u vidu pozitivne rezultate, postavlja se pitanje

potrebe za uvoenjem funkcije javnih belenika (notara) i ka
reavanju kog problema je ta funkcija usmerena. Privatni
notari su uobiajena pojava u drugim evropskim zemljama.311 U
Srbiji je njihovo uvoenje usmereno ka unapreenju efikasnosti
kroz preuzimanje niza administrativnih zadataka od sudova, sa
fokusom na overavanje dokumenata.312 Privatni notari poinju
sa radom u septembru 2014. godine, a izgleda da e se oni
takmiiti sa sudovima u pruanju ovih usluga. Oekuje se da e
privatni notari biti bri, ali i znatno skuplji. Ovi podaci pokazuju
172.
da su sudovi sposobni da se takmie, barem to se tie poslova Red na alteru za administrativne usluge u
vezanih za overu.
osnovnom sudu, 2014. god
Slika 47: Zadovoljstvo efikasnou administrativnih usluga meu korisnicima suda, 2009. i 2013. godine313
72%
72%
77%
2013
2009
2013
65%
58%
2009
Overa
2009
75%
2013
Ostalo
Opta javnost
Poslovni sektor
310
Ovaj deo sagledava niz indikatora i Evropskih standarda vezanih za pruanje administrativnih usluga u sudu i korespondiraju sa
indikatorom 1.4.10 Okvira za merenje rezultata uinka.
311 Notari su privatna profesija u 28 drava u Evropi koje daju podatke CEPEj-u. U 27 od ovih zemalja funkcionisanje notarske
profesija se nadgleda od strane dravnih organa. Pogledati CEPEJ Evaluation Report, 2014 (prema podacima za 2012 godinu).
312 Objanjenje za reformu je da se rad sudova olala i da se unapredi efikasnost pruanja usluga. Do sada je imenovano 94 notara od
ukupnog broja od 350 koliko je predvieno, prema planu da na svakih 25,000 stanovnika bude imenovan jedan notar.
313 Pitanje iz istraivanja: U kojoj meri ste zadovoljni sa adminstrativnim uslugama u sudovima? Efikasnost je predstavljena kroz
brzinu i kvalitet pruene usluge kao i ne gubljenje vremena. Skala odgovora: 1. Veoma nezadovoljan, 2. Nezadovoljan, 3. Zadovoljan,
4. Veoma zadovoljan. Baza populacije: opta populacija i predstavnici privatnog sektora sa iskustvom sa sudskom administracijom.
Multidimenzionalno istraivanje percepcija pravosua, Svetska banka kroz MDTF-JSS, 2014.
121
Korisnici suda takoe navode da je vreme potrebno za zavretak administrativnog posla skraeno.
Proseno vreme potrebno za overu dokumenata i ugovora je smanjeno sa 118 minuta u 2009. godini na 78
minuta u 2013. godini. Kada je re o drugim administrativnim poslovima, proseno vreme je skraeno sa 164
minuta na 91 minut. Tokom 2013. godine, 48% overa je zavreno u roku od 30 minuta, a za vie od 40%
drugih administrativnih poslova je takoe bilo potrebno manje vremena. U 2009. godini, samo 25% usluga je
zavreno u tom vremenskom okviru.
173.
Meutim, proseno vreme krije znaajne varijacije u opsegu navedenog vremena za zavravanje
administrativnog posla. Znaajan procenat korisnika suda navode da su proveli izmeu 90 i 180 minuta u
sudu, kako bi zavrili administrativne poslove, dok druga grupa navodi da im je bilo potrebno ak i vie od 10
sati. Neki predstavnici poslovnog sektora navode da su proveli odreeni broj radnih dana na zavravanju
administrativnih poslova (videti Sliku 48).
174.
Slika 48: Provedeno vreme u minutima na zavravanju administrativnog posla, 2009. i 2013. godine314
13%
33%
7%
11%
17%
35%
25%
2009
13%
48%
2013
Overa
14%
24%
29%
Due od 180 min
29%
91-180 min
32%
28%
26%
9%
20%
48%
54%
31-90 min
9%
8%
Do 30 min
2009
2013
41%
25%
2009
2013
Poslovni
Ostalo
Korisnicima je obino potrebno vie od jednog dolaska kako bi obavili administrativni posao, a
takva situacija je ostala nepromenjena od 2009. godine do 2013. godine. Korisnici suda iz opte javnosti
navode da su za obavljanje njihovog administrativnog posla u proseku bila potrebna 2 do 3 dolaska. Korisnici
iz poslovnog sektora navode da su u proseku morali da dou u sud 3 puta. Meutim, procenat korisnika koji
su uspeli da obave svoj posao tokom jednog dolaska se poveao sa 42% u 2009. godini na 50% u 2013.
godini. Za overu dokumenata i ugovora, 56 procenata korisnika suda navodi da su 2013. godine zavrili posao
overe tokom jednog dolaska, to je znaajno poboljanje u odnosu na 2009. godinu (videti Sliku 49).
175.
Slika 49: Broj dolazaka u sud radi zavravanja administrativnih poslova, prema navodima korisnika
administrativnih usluga, 2009. i 2013. godine315
3%
28%
27%
13%
31%
42%
56%
2009
2013
Overa
20%
26%
41%
29%
7%
40%
24%
39%
45%
2009
2013
Ostalo
7%
26%
37%
29%
31%
2009
2013
8 i vie dolazaka
3-7
2
1 dolazak
Poslovni
314
Pitanje iz Ankete: Javnost: Koliko ste ukupno vremena proveli na obavljanju ovih poslova? (Ukljuujui plaanje takse povezane sa
ovim poslom u banci ili poti.) Poslovni sektor: Prema Vaoj okvirnoj proceni, koliko su ukupno radnih sati Vai zaposleni proveli u
sudu na obavljanju ovih administrativnih poslova? Populaciona baza: opta javnost i poslovni sektor sa iskustvom u administrativnim
poslovima u sudovima. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
315 Pitanje iz Ankete: Koliko puta ste morali da posetite sud radi obavljanja posla? Populaciona baza: lanovi opte javnosti i
poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama suda ukupna ciljana populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji,
Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
122
Proseno vreme koje korisnik provede prilikom svakog dolaska u sud je takoe prilino dugako.
Korisnici iz opte populacije i korisnici iz poslovnog sektra navode da u proseku provedu izmeu 39-45
minuta prilikom obavljanja administrativnog posla u sudu. Samo 5% korisnika suda navodi da je bilo
potrebno izmeu 91 i 180 minuta, u poreenju sa 32% korisnika u 2009. godini. Meutim, preostalih 15%
korisnika navodi da im je, za obavljanje administrativnih poslova bilo potrebno od 181 minuta do 10 sati, u
poreenju sa samo 5% korisnika koji su naveli ovo vreme 2009. godine.
176.
Korisnici suda sada ee zavravaju svoje administrativne poslove na jednom mestu, umesto da
idu od vrata do vrata. U 2013. godini, 74% korisnika je navelo da su izvrili overu na jednom mestu, to
predstavlja poveanje u odnosu na 49% korisnika u 2009. godini (videti Sliku 50).
177.
Slika 50: Procenat korisnika koji su ili od vrata do vrata za obavljanje administrativnih usluga, 2009. i
2013. godine316
24%
3%
23%
13%
35%
24%
74%
Overa
2013
28%
29%
Morali su da idu od vrata

do vrata
30%
61%
53%
2009
2013
2009
Ostalo
Javnost
6%
16%
52%
49%
2009
11%
65%
2013
Poslovni
Vei deo obavljen na

jednom mestu, ali su morali
da idu od vrata do vrata
Sve je obavljeno na jednom
mestu
Iako se efikasnost u administrativnim uslugama poveala, jo uvek ima prostora za unapreenja. U

2013. godini, 47% optih korisnika i 41% korisnika iz poslovnog sektora jo uvek navode da su njihovi
administrativni poslovi mogli biti obavljeni u kraem roku. Vie od 20% prualaca administrativnih usluga se
slae sa ovim miljenjem.
178.
Slika 51: Procenat korisnika administrativnih usluga koji navode da je njihov posao mogao da bude zavren
u kraem roku, 2009. i 2013. godine317
60%
47%
50%
45%
28%
Overa
2009
2013
2009
Javnost
2013
Ostalo
316
2009
42%
2013
Poslovni
Pitanje iz Ankete: Dok ste obavljali Va administrativni posao, da li ste morali da idete od vrata do vrata ili ste mogli da zavrite sve
na jednom mestu? Populaciona baza: lanovi javnosti i poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama suda ukupna
ciljana populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
317 Pitanje iz Ankete: Da li bi administrativni zadatak mogao biti obavljen u kraem roku imajui u vidu njegovu sloenost? Skala: 1.
Da, 2. Ne. Populaciona baza: lanovi javnosti i poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama suda ukupna ciljana
populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
123
Ukoliko sudovi i privatni notari budu mogli da se takmie u uslugama overavanja, sudovi bi mogli
da poveaju pravovremenost na nekoliko naina. U Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, 41% prualaca
administrativnih usluga navodi da bi poslovi mogli biti obavljeni u kraem roku kroz pojednostavljene
procedure, 38% istie da je potrebna bolja tehnika opremljenost, kao to su raunari, 29% istie bolju
podelu posla i informisanost klijenata. Nije iznenaujue da 60% ispitanika takoe navodi poveanje zarada.
Iz perspektive samih prualaca usluga, mogue je poveati efikasnost.
179.
124
Kvalitet pruenih pravosudnih usluga
3. Kvalitet pruenih pravosudnih usluga

Pregled poglavlja
1.
Kao to je navedeno u Okviru za merenje uinka, kvalitet pruenih usluga pokriva itav niz
dimenzija od kvaliteta zakonodavstva do kvaliteta procesuiranja predmeta, donoenja odluka i albi.
Integritet sistema u oima korisnika takoe predstavlja jednu od dimenzija kvaliteta. Lo kvalitet ima
znaajne implikacije na efikasnost u pruanju usluga, kao i na dostupnost pravosudnih usluga.
2.
Lo kvalitet zakona u Srbiji izaziva niz problema u sudovima. Nedovoljna preciznost u izradi zakona
stvara dvosmislenost koju zatim koriste stranke u postupku. Preklapanje zakona i kontradiktorni zakoni
dovode do nedosledne prakse, dok nedostaci u zakonima daju sudijama malo smernica. Sve u svemu, 21
procenat sudija i 19 procenata advokata navode da je lo kvalitet zakona glavni razlog loeg kvaliteta sudskih
usluga. Samo 13 procenata sudija i tuilaca smatra da su srpski zakoni pravini i objektivni.
3.
Nedostaci procesa donoenja odluka i zakona dodatno produbljuju ove probleme. U poslednjih
nekoliko godina je dolo do usvajanja velikog broja zakona, esto razvijenih bez ikakve analize politika, i uz
ogranienu analizu ili ukljuivanje aktera koji su odgovorni za njihovu implementaciju. MP sastavlja ad hoc
radne grupe koje razmatraju i prave nacrt svakog novog zakona, a njihove metode organizacije su
nasumine. Ima previe radnih grupa, a proces odluivanja je dugotrajan, bez stvaranja nacrta potrebnog
kvaliteta. Radne grupe esto raspravljaju o konceptima, umesto da sprovode analize zasnovane na
kriterijumima politika, i retko kad koriste dostupne podatke u procesu donoenja odluka. Radne grupe ne
razmatraju u dovoljnoj meri finansijske i operativne implikacije predloenih zakona, to se vidi kroz
nedostatak analiza politika ili analiza fiskalnog uticaja. Konsultativni procesi predstavljaju formalnost.
Narodna skuptina rutinski usvaja zakone po hitnom postupku.
4.
Nakon donoenja novih zakona su dostupne ograniene informativne kampanje i obuke kako bi se
usadio nov nain ponaanja. U poslednjih nekoliko godina, mnogi zakoni su mrtvoroeni, bez mogunosti
da budu delotvorno implementirani, to je zahtevalo formiranje novih radnih grupa i otpoinjanje pocesa od
nule. Ovo stvara stalnu i neproduktivnu fluktuaciju reformi. Profesionalni imaju malo vremena da
primenjuju nove zakone, pre njihovih ponovnih izmena. Mnoge sudije odugovlae donoenje odluka ili
nastavljaju da primenjuju stare zakone, dok ekaju smernice o primeni novih zakona od apelacionih sudija.
Takoe postoje dokazi o zamoru od reformi, to je zabrinjavajue na poetku procesa vezanog za Poglavlje
23. Zakonodavna reforma e se nastaviti kroz proces pristupanja, ali je potrebno poveati kvalitet procesa
radnih grupa kako bi se spreilo da proces akreditacije u okviru Poglavlja 23 postane samo veba
popunjavanja praznih kvadratia.
5.
Kada je re o sporovima, primena zakona je nedosledna na teritoriji cele zemlje. Vie od 80
procenata sudija, tuilaca i advokata izraavaju zabrinutost o nedoslednom ili selektivnom tumaenju zakona
i nedoslednoj sudskoj praksi. Proceduralne mape istiu da se zakon u praksi razliku od zakona u knjigama u
nekim predmetima i na nekim lokacijama.
6.
Trenutni aranmani za procesuiranje predmeta predstavljaju nekoliko izazova u smislu kvaliteta.
Sistem nema standardizovan pristup rutinskim aspektima procesuiranja predmeta. Ne postoje kontrolne
liste, standardizovani obrasci ili abloni za rutinske aspekte obrade predmeta, niti postoji dosledan pristup u
izradi rutinske dokumentacije, kao to su pravni podnesci, nalozi ili presude. U meuvremenu, postoji
nekoliko primera specijalizovanog procesuiranja predmeta za one vrste predmeta koje esto zahtevaju
prilagoen pristup. Neke vrste predmeta, kao to su sporovi male vrednosti, sloene prevare i rodno
zasnovano nasilje, mogu da se zaglave u sistemu, jer ne postoje specijalizovane prakse za procesuiranje
predmeta.
125
7.
Kvalitet odluivanja od strane sudija i tuilaca varira u krivinim predmetima. Postoje neke
obeavajue inovacije, ukljuujui odlaganje gonjenja i sporazum o priznanju krivice koje tuioci sada
koriste.318 U predmetima odloenog gonjenja, aranmani za implementaciju i praenje sankcija su i dalje
slabi, to tera tuioce da se preterano oslanjaju na gotovinske uplate kao oblika sankcionisanja, umesto da se
okrenu proaktivnijim merama rehabilitacije, kao to je drutveno-koristan rad ili psiho-socijalna terapija.
Praenje se nedosledno primenjuje na teritoriji cele zemlje, uglavnom zbog ogranienog geografskog dometa
poverenike slube, to podriva naelo jednakosti pred zakonom. Procedure sporazuma o priznanju krivice bi
mogle da budu pojednostavljene davanjem vee autonomije zamenicima tuilaca. Kaznene politike su
nedosledne, a mnogi akteri navode da su suvie blage, a da bi tuioci mogli da imaju konstruktivniju ulogu u
prikupljanju podataka o praksama i trendovima izricanja kazni, kao i davanju preporuka za odgovarajue
izricanje kazni. Alternativne sankcije mogu biti ojaane kroz pruanje podrke aranmanima za
implementaciju i praenje sankcija. Alternativne sankcije treba posebno podsticati u prekrajnim sudovima,
gde su odlaganje gonjenja i sporazum o priznanju krivice tek nedavno uvedeni i gde su izgledi za
rehabilitaciju u sluaju manjih prekraja veliki.319
8.
U irem smislu, pravosudni sistem Srbije se bori da se u potpunosti uskladi sa zahtevima EKLJP, o
emu svedoi veliki broj predmeta u Strazburu. Neusklaenost je oigledna u ogranienom broju vrste
predmeta, istiui specifine probleme vezane za nedoslednu primenu zakona i neizvrenje konanih odluka
protiv dravnih preduzea. Stoga se ini da vei deo neusklaenosti Srbije ima veze sa finansijskim tubama
protiv javnih subjekata, a ne sa strukturnim problemima u pravosudnom sistemu. Prijateljska poravnanja
nude neka reenja u ovakvim sluajevima. U pokuaju usklaivanja sa pravom iz EKLJP na suenje u
razumnom roku, nedavne proceduralne reforme sada omoguavaju strankama da vode posebne sporove za
kanjenje postupka. Ove reforme su dobronamerne, ali nose veliki rizik od nenamernih, ili ak namernih,
posledica. Njihovu implementaciju treba detaljno pratiti, jer dodatno prilagoavanje moe biti potrebno u
ovom sluaju.
9.
albeni sistem je centralni problem Srbije u smislu kvaliteta donoenja odluka. albene stope su u
proseku veoma visoke, kao i stope preinaenih presuda320 nakon albe. Ove stope takoe variraju u razliitim
vrstama sudova, predmeta i na razliitim lokacijama sudova. Neki sudovi, bez prihvatljivog objanjenja
prikazuju albene stope i stope preinaenih presuda koje su duplo vee od stopa u susednim sudovima.
albe iz osnovnih sudova ka viim sudovima (poznate kao mala apelacija) nisu praene na odgovarajui nain
u sistemu i nakon analize se moe rei da su upravo ove albe posebno alarmantne. Percipirana
nepravednost sistema, u kombinaciji sa nedostatkom ujednaenosti i doslednosti, ohrabruje korisnike suda
da se ale. Podsticaji advokata moda takoe igraju ulogu u poveanju broja albi. U isto vreme, stepen
poverenja u albeni sistem meu korisnicima suda je nizak. Sa pozitivne strane, nedavne proceduralne
izmene radi smanjenja uzastopnih albi (poznatih kao recikliranje predmeta) izgleda funkcionie. Ipak,
apelacione sudije (bez obzira na manji broj predmeta na kojima oni rade) nastavljaju da vraaju predmete u
niu instancu na ponovno suenje ee nego to je potrebno, umesto da zamenjuju ove presude
sopstvenim presudama. Preterano vraanje predmeta duplira obim posla, poveava broj predmeta i
produbljuje problem nedosledne prakse kroz izostanak smernica sudovima nie instance. VKS planira
unapreenje ujednaenosti u primeni zakona kroz niz mera, ukljuujui Komisije za sertifikovanje. Ovi napori
treba da budu definisani kao prioritet i uveani kroz set osnovih mera za poveanje kvaliteta, to bi zajedno
moglo da smanji albene stope tokom vremena.
10.
U meuvremenu, korupcija predstavlja izazov za srpsko pravosue. Srbija zaostaje za dravama
lanicama EU i susednim zemljama u svim uporednim indeksima percipirane korupcije u pravosuu. Korisnici
318Odloeno
gonjenje se u Srbiji obino naziva oportunitet gonjenja.

o priznanju krivice je uveden u prekrajne sudove u avgustu 2014. godine, nakon perioda izvetavanja koji je korien u
Funkcionalnoj analizi. Efektivnost ovog sporazuma stoga nije mogla da bude proverena.
320Stope preinaenih presuda se u Srbiji obino nazivaju stopama ukinutih presuda.
319Sporazum
126
suda priznaju da se uputaju u koruptivne aktivnosti kako bi progurali svoje predmete.321 Podmiivanje
sudskog osoblja je ee od podmiivanja sudija, koji se verovatno oslanjaju na suptilnija sredstva. Pored
podmiivanja, najmanje 19 procenata korisnika suda navodi povlaenje veza kako bi uticali na sudove.
Takva neformalna sredstva se ee koriste radi uticaja na proceduru nego na sam ishod, to ukazuje da bi
poveanje transparentnosti i efikasnosti u procesuiranju predmeta smanjilo mogunost zloupotrebe.
Davanje poklona je takoe uobiajena praksa, koja prolazi neopaeno. Ankete ukazuju da je percipirana
rasprostranjenost korupcije u opadanju u itavom sistemu. Meutim, poverenje javnosti u prekrajne
sudove opada.
11.
Percepcija nezavisnosti pravosua u Srbiji je i dalje niska. Znaajni procenat sudija (25%) i tuilaca
(33%) navodi da njihov sistem nije nezavisan, u poreenju sa oko 50% javnosti i poslovnog sektora i 56%
advokata. Isto miljenje je oslikano u loem rangiranju Srbije u smislu sudijske nezavisnosti u itavom nizu
globalnih indeksa. Percepcija o sudijskoj nezavisnosti je, pre svega, pogorana u odnosu na 2009. godinu, to
umanjuje kredibilitet sistema i poverenje korisnika u sistem.
a. Uvod
12.
Ovo poglavlje se bavi procenom sposobnosti srpskog pravosua da graanima prui kvalitetne
usluge i odgovara Oblasti za merenje uinka 2 iz Okvira za merenje uinka. Kvalitet usluge je sastavljen od
razliitih dimenzija, ukljuujui ujednaenu primenu zakona, zadovoljstvo korisnika sa uslugama pravosua
koje dobijaju, usklaenost sa standardima i percepcijom integriteta EKLJP.322
b. Kvalitet zakona i izrade zakona

13.
Jasno je da kvalitet pravde zavisi od kvaliteta zakona i uinka sistema.323 Ovaj odeljak razmatra tri
dimenzije kvaliteta zakona u skladu sa Pokazateljem 2.1 Okvira za merenje uinka: percepciju kvaliteta
postojeih zakona, proces donoenja zakona i sprovoenje nedavnih zakonodavnih reformi.
i.
Percepcija kvaliteta postojeih zakona
14.
U Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, sudije, tuioci i advokati izrazili su rezerve o preciznosti i
jasnoi srpskih zakona. Samo 4% sudija, 3% tuilaca i 5% advokata navelo je da su srpski zakoni precizni ili
jasni.324 Percepcija tuilaca o zakonima je pogorala u odnosu na 2009. godinu, to je moda posledica
percepcije o uvoenju ZKP. U meuvremenu, percepcija advokata o zakonima belei poboljanje (videti Sliku
52).
321Oko
10 procenata korisnika sudova navode da im je mito traeno kada su imali posla sa sudom. Oekuje se da su brojke o
prijavljenoj korupciji znaajno potcenjene.
322 Pravni okvir i zakon u knjigama ne predstavljaju fokus Funkcionalne analize ve je to primena zakona u praksi kroz pruanje
usluga pravosua u Srbiji. Kao rezultat toga, ovo poglavlje ne pokuava da proceni kvalitet pojedinanih zakona, niti rad pojedinanih
sudija. Nije sprovedena nikakva pravna analiza pojedinanih presuda. Iako je mogue sprovesti pravnu analizu na reprezentativnom
uzorku zakona i sudskih odluka, takva metodologija prevazilazi okvir Funkcionalne analize.
323Ukoliko je kvalitet zakona lo, pravosudni sistem nee biti u mogunosti da prui visokokvalitetne usluge graanima. Lo kvalitet
zakona takoe dovodi do nezadovoljstva korisnika i moe ugroziti poverenje u pravosue. Dvosmisleni zakoni takoe stvaraju
mogunosti za neprikladan uticaj i korupciju. Kvalitet zakona takoe utie na efikasnost i dostupnost. Zakoni loeg kvaliteta mogu da
iskomplikuju procesuiranje predmeta, to za uzvrat produava vreme potrebno za sudove da se bave tim predmetima. Dvosmisleni
zakoni takoe prebacuju teret reavanja na sudije prilikom donoenja odluka, to poveava albene stope, na taj nain dodatno
optereujui sudski sistem.
324Javnost potvruje ovaj stav, iako oni nisu u poziciji da donose takve procene. U Argus anketi koja je sprovedena 2014. god, 38
procenata javnosti navodi da su zakoni loeg kvaliteta, a 58 procenata ispitanika navodi da su zakoni u Srbiji loiji od zakona u EU.
Videti Percepcija sadraja poglavlja 23 i 24 pregovora za pristupanje Srbije EU, Argus projekat, 2014 (Argus Anketa, 2014).
127
Slika 52: Stepen u kome su srpski zakoni jasni i nedvosmisleni, po miljenju sudija, advokata i tuilaca,
2009. i 2013. godine325
12%
14%
33%
33%
50%
48%
3%
2009
4%
2013
8%
17%
15%
17%
33%
44%
35%
47%
36%
43%
3%
2013
5%
2009
5%
2013
29%
56%
5%
2009
Tuioci
Sudije
Zakoni su u velikoj meri neprecizni,

nejasni i dvosmisleni
Neki zakoni su u izvesnoj meri
neprecizni, nejasni i dvosmisleni
Advokati
Neki zakoni su u izvesnoj meri

precizni, jasni i nedvosmisleni
Zakoni su u velikoj meri precizni,
jasni i nedvosmisleni
15.
Dalje, profesionalci izraavaju rezervisanost prema pravinosti srpskih zakona. Samo 13% sudija i
tuilaca smatra da su zakoni generalno pravini i objektivni, iako ovakva percepcija predstavlja poboljanje u
odnosu na 2009. godinu. I ovde veina profesionalaca navodi da je istina negde u sredini (videti Sliku 53).
Slika 53: Stepen u kome su srpski zakoni pravini i objektivni, po miljenju sudija, advokata i tuilaca, 2009.
i 2013. godine326
5%
18%
68%
6%
2009
Sudije
6%
16%
62%
3%
19%
69%
5%
14%
36%
6%
26%
50%
61%
6%
2009
2013
7%
66%
13%
7%
13%
2013
2009
2013
Tuioci
Advokati
Zakoni u velikoj meri nisu

pravini ni objektivni
Neki zakoni nisu pravini ni
objektivni u izvesnoj meri
7%
Neki zakoni su pravini i

objektivni u izvesnoj meri
Zakoni su u velikoj meri pravini i
objektivni
16.
Anketa takoe istie kako nejasni zakoni mogu uticati na kvalitet usluga pravosua. 21 procenat
sudija, 19 procenata advokata i 9 procenata tuilaca navode nejasne zakone kao glavni razlog zato kvalitet
rada pravosua nije vei.327
17.
Za korisnike suda, loi zakoni su jedan od razloga zato kvalitet rada nije bio vei u njihovim
predmetima. 25% javnosti i 24% predstavnika poslovnog sektora navodi loe zakone kao glavni razlog. Od
2009. do 2013. godine, percepcija se delimino pogorala.
325
Pitanje iz Ankete: U kojoj meri su srpski zakoni u poslednjih 12 meseci bili precizni, jasni i nedvosmislen? Populaciona baza: pravni
profesionalci ukupna ciljana populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
326Pitanje iz Ankete: U kojoj meri su srpski zakoni bili pravini i objektivni u poslednjih 12 meseci? Populaciona baza: pravni
profesionalci ukupna ciljna populacija.
327Ove brojke predstavljaju poboljanje u odnosu na 2009. godinu, ali nije jasno da li je ova promena nastala zbog poveane jasnoe
zakona ili su drugi problemi od tada preuzeli vostvo kao glavni razlog koji koi kvalitet rada pravosua.
128
Slika 54: Percepcija korisnika suda o tome zato kvalitet usluga sudova nije bio vei u njihovim
predmetima, 2009. i 2013. godine328
Loi zakoni
15
25
23
24
27
28
26
27
31
28
27
28
2009
2013
2009
2013
Javnost sa iskustvom pred sudom
Slaba organizacija
Sudija ne radi dobro
svoj posao
Poslovni sektor sa iskustvom pred sudom
18.
Akteri su, tokom razgovora, takoe naveli da preklapanje zakona i protivreni zakoni stvaraju
probleme sudovima. Jedan od sagovornika u prekrajnom sudu navodi pitanje diskriminacije u zakonima kao
primer: pet ili est zakona zabranjuje diskriminaciju na razliite naine, to sudijama oteava usklaivanje i
donoenje odluke u takvim predmetima. U privrednim sudovima, akteri su takoe naveli istovremenu
primenu nekoliko zakona koji se odnose na steaj, to izaziva zabunu kod sudija, advokata i stranaka u
postupku. Advokati su tokom razgovora izrazili zabrinutost da se razliiti procesni zakoni primenjuju u
predmetima njihovih klijenata, tako da isti predmet moe biti procesuiran razliito na razliitim lokacijama.
Nekoliko aktera je podvuklo potrebu za veom harmonizacijom postojeih zakona, kao i potrebu da se uzmu
u obzir postojei zakoni prilikom pravljenja nacrta novih zakona. Drugi akteri su naglasili nedostatke u
postojeim zakonima, a sudije se bore da izau na kraj sa takvim predmetima u nedostatku jasnih smernica.
ii. Kvalitet procesa izrade zakona
19.
Sve strane potvruju da je potrebno unaprediti zakone, ali postoji zabrinutost da tempo i
procedura kreiranja zakona moe ugroziti kvalitet. Nekoliko aktera navodi da su loe prakse u pravljenju
nacrta zakona proteklih godina dovele do nejasnih ili dvosmislenih novih zakona, to dovodi do nesigurnosti
sudova u njihovoj primeni.
20.
Prema reima jednog od sagovornika, dolo je do hiperinflacije u izradi zakona. Znaajni napori su
uloeni u osnivanje i rad velikog broja radnih grupa koje pokrivaju razliite aspekte reforme. MP navodi da
trenutno postoji oko 15 operativnih radnih grupa. Jedan od lanova Komisije za sprovoenje Strategije je, u
razgovoru sa timom Funkcionalne analize, naveo da e u budunosti biti formirano oko 35 radnih grupa za
razliite aspekte Strategije. Ovako veliki broj razliitih grupa poveava mogunost za suprotnost u radu ovih
grupa. Angaovanje civilnog drutva u procesu reformisanja zakona je minimalno, a nekoliko aktera opisuje
javne rasprave kao formalne. Izmene zakona esto prolaze kroz zakonodavna tela po hitnom postupku.
21.
Ova hiperinflacija u izradi zakona ima uticaj na krajnje korisnike. Na primer, Nacionalna alijansa za
lokalni ekonomski razvoj (NALED) prati 30 zakona vanih za poslovni sektor i navodi da su u prethodnih pet
godina ovi zakoni menjani ili korigovani ukupno 98 puta. Kompanije se oigledno bore da uhvate korak sa tim
promenama. Fokus grupe sa malim preduzeima takoe navode da stalna fluktuacija zakona utie na
poslovne aktivnosti.329
328Pitanje
postavljeno u Anketi: Koju od ponuenih mogunosti navodite kao glavni razlog zato niste ocenili rad pravosudnih organa
veom ocenom? Populaciona baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u postupcima pred sudom koji su ocenili kvalitet usluge
suda u datom predmetu ocenom manjom od visok kvalitet. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
329Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. Videti odeljak o svesti o zakonima u poglavlju Pristup pravosuu.
129

22.
ak i veliki i napredni pravni sistemi bi uz
velike potekoe razvili i usvojili tako veliki broj
visokokvalitetnih zakona istovremeno. Veliki broj
radnih grupa u Srbiji moda predstavlja preteranu
posveenost, nedostatak prioriteta ili nedostatak
posveenost kvalitetu u procesu reformisanja zakona
ili pravljenju nacrta zakona. Nije jasno da li u praksi
veliki broj zakonodavnih reformi koje su u toku
predstavlja deo problema ili deo reenja.
23.
Organizacione metode u okviru radnih
grupa nisu uvek jasne. Akteri koji su lanovi razliitih
Naslov: Rupa u zakonu, fotografija uesnika u nagradnom
grupa su izrazili nezadovoljstvo injenicom da radne
konkursu, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. god
grupe esto ne dobijaju nikakve jasne smernice u
vidu ciljeva koje novi zakon treba da postigne, kao ni o posebnim nadlenostima i metodama njihovog rada.
Neke radne grupe su usmerene kroz prethodno sprovedene analitike studije, dok druge jednostavno
raspravljaju o svojim stavovima. Sastanci se esto organizuju bez isplaniranog dnevnog reda, pa se o temi
raspravlja u dugim neorganizovanim sesijama, a dinamika rasprava zavisi od toga ko uestvuje u radu ili ko je
najglasniji. Neke radne grupe su aktivne due od dve godine i tek treba da donesu nacrt za iru diskusiju.
Neki ukazuju da postojanje radnih grupa stvara utisak napretka, bez rezultata tog napretka, na nain koji
odgovara odreenim lanovima tih grupa.
24.
Zastupanje u radnim grupama takoe moe da predstavlja problem. Zvanine radne grupe ne
ukljuuju uvek predstavnike grupa ili institucija sa najveom strunou ili one koje su najdirektnije
pogoene datim zakonom. Na primer, Agencija za borbu protiv korupcije nije ukljuena u radnu grupu za
izradu zakona o uzbunjivaima, bez obzira na njenu relevantnu ekspertizu. Predstavnici civilnog drutva i
optinskih centara za pruanje pravne pomoi u poetku nisu bili ukljueni u radnu grupu za izradu Zakona o
besplatnoj pravnoj pomoi, mada je to kasnije ispravljeno. VSS nije ukljuen u radnu grupu za izradu izmene
sudskog poslovnika. Radne grupe su najee sastavljene samo od lanova iz Beograda, pa su miljenja izvan
Beograda retko kad izloena, a konsultacije na nivou cele zemlje su retke. Ponekad je nejasno da li lanovi
radnih grupa u praksi prenose svoje line stavove ili zvanian stav organizacije koju predstavljaju. U radnim
grupama esto nema osoba koje su strunjaci za izradu zakonskih akata, a kada nadleno ministarstvo
podnese predlog zakona Vladi, oni koji dostavljaju tehniko miljenje, tokom meuinstitucionalnog
konsultativnog procesa, esto nemaju opti uvid u kontekst nacrta akta i da li e nacrt akta biti delotvoran u
realizaciji predvienih ciljeva.330
25.
Radne grupe ne uzimaju uvek u obzir praktinu dimenziju zakonodavne reforme. Finansijske i
operativne implikacije predloenih zakona se ne analiziraju detaljno, niti se donosi objektivna procena o
institucionalnom kapacitetu sistema za sprovoenje promena i procesima koje treba izmeniti kako bi pruili
podrku novim zakonima.331 esto se ova pitanja ostavljaju za podzakonske akte, koje moda nee izraivati
ista radna grupa ili mogu biti izraeni dugo nakon to je zakon stupio na snagu. Zakoni koji oigledno
podrazumevaju finansijske implikacije se ipak usvajaju uz odredbu ovaj zakon nee imati finansijski uticaj,
to dovodi do nefinansiranih nadlenosti koje ograniavaju implementaciju.332 Dakle, iako mnogi zakoni
330
OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (2011), Izrada propisa i zakonodavni proces u Republici Srbiji: Procena.
Legis dokument-Br.: 200/2011 YA, na 21-24.
331Neki donatori su pokuali da ohrabre radne grupe da razmatraju fiskalni i operativni uticaj predloenih reformi. MDTF-JSS je
sproveo analizu fiskalnog uticaja politika za nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi za MP. Videti Analiza fiskalnog uticaja srpskog
Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi, Svetska banka MDTF-JSS, 2013. Projekat EK za Jaanje sistema alternativnih sankcija, koji
sprovodi GIZ, je odvojeno pripremio sluaj koji pokuava da dokumentuje koristi, rizike, eljene rezultate i tekue trokove novog
Zakona o izvrenju vanzavodskih sankcija i mera. Pristup i metodologija ovakve vrste analiza bi mogli biti preslikani u radnim grupama
koje e razmatrati budue reforme.
332Za dalju diskusiju o implikacijama nefinansiranih nadlenosti, videti poglavlje Finansijsko upravljanje.
130
predstavljaju dobar pokuaj da se rei uoeni problem, anse da e ovi zakoni izazvati neeljene posledice
ili jednostavno nee biti primenjivani su velike.
26.
Procesi konsultacija i javnih rasprava su esto formalni. Organizacije civilnog drutva navode da su
vrlo retko unapred obavetene o javnim raspravama, ak i kada je re o kompleksnim nacrtima zakona.
Debate nisu strukturirane, a mali broj predloga je na kraju ukljuen. Kada se podnesu Skuptini, zakoni se
rutinski usvajaju po hitnom postupku, to dodatno ograniava raspravu.
27.
Gledajui u budunost, ka procesu pristupanja, promene e biti jedina konstanta u tom procesu. U
toku su dalje reforme, a u budunosti e biti potrebno usvajanje mnogih novih zakona. Obezbeivanje
kontrole kvaliteta u procesu izrade zakone e predstavljati izazov.
iii. Sprovoenje novih zakona
28.
Akteri esto izraavaju zabrinutost u vezi sa uzastopnim i neprestanim reformama zakona u
poslednjoj deceniji. U poslednjih nekoliko godina, zakoni su usvajani, nisu primenjivani, zatim su ponovo
donoene izmene zakona to je dovelo do konfuzije u pogledu primene datog zakona i njegovih aranmana
za implementaciju. U razgovorima sa sudijama i tuiocima, zakonodavni proces se izdvaja kao izazov za
kvalitet pruenih usluga, ali vie zbog zabrinutosti da stalna izmena zakona oteava praktiarima da dre
korak i primenjuju zakon potpuno i verodostojno. Neke sudije priznaju da vie vole da odugovlae donoenje
odluka (ili nastavljaju da primenjuju stare zakone), dok ekaju na smernice apelacionih sudija o primeni novih
zakona.
29.
Osim praktiara, korisnici sudova takoe navode stalne izmene kao razlog za zabrinutost. Tokom
razgovora sa fokus grupama, potencijalni korisnici usluga suda istakli su da se zakoni menjaju suvie brzo, pa
je za obine ljude nemogue da znaju tanu sadrinu zakona. Iako e zakonodavne reforme biti neizbene
kroz proces Poglavlja 23, poboljanje uinka e se ostvariti samo ako praktiari i korisnici suda budu mogli da
prate korak sa reformama i prilagode svoje ponaanje.
30.
Pravosudna akademija bi mogla da ima proaktivniju ulogu u pruanju podrke sprovoenju i
implementaciji novih zakona. Uprkos svojoj institucionalnoj nadlenosti za sprovoenje stalne obuke,
Pravosudna akademija uglavnom nije ukljuena u realizaciju reformi i ima ulogu mesta za sprovoenje
obuka. Do danas, Pravosudna akademija je pruila ad-hoc podrku u sprovoenju odreenih reformi, kao to
je novi ZKP i Zakon o prekrajima, uz podrku donatora. Ipak, program stalne obuke bi trebalo da bude iri i
dublji, a trebalo bi da bude zasnovan na sveobuhvatnoj analizi potreba usmerenoj ka transformaciji
sposobnosti itavog sektora.
31.
Potrebno je usmeriti vei fokus na irenje i popularizaciju novih zakona, posebno imajui u vidu
tempo reformi, ograniene konsultacije i usvajanje zakona po hitnom postupku. Svest opte populacije o
novim zakonima je niska, kao i meu korisnicima suda, pa ak i meu pravnim profesionalcima (videti
poglavlje Pristup pravdi). Ipak, oni predstavljaju subjekte, objekte i aktere novih zakona, a njihovo
razumevanje je neophodno kako bi zakoni bili efektivno implementirani. Predvodnici zakonodavnih napora bi
mogli da investiraju vie u terenske aktivnosti, tokom kojih bi bili usmereni na pogoene grupe i korisnike.
Ovakvi napori bi takoe podstakli poboljanje percepcije aktera o pravosudnom sistemu, kao i njihovo
uee i poverenje u reformski proces.
131
c. Kvalitet administrativnih usluga u sudovima

32.
Prema rezultatima Ankete o percepciji pravosua u
Srbiji, korisnici suda procenjuju ukupan kvalitet
administrativnih usluga kao prosean 333(videti Sliku 55).
Korisnici suda iz opte populacije i iz poslovnog sektora koji su
obavljali neke administrativne poslove vezane za njihov
predmet pred sudom su bili vie zadovoljni kvalitetom
administrativnih usluga, nego kvalitetom rada suda u vezi sa
njihovim predmetom.
Naslov: Pisarnica, fotografija uesnika u
nagradnom konkursu, Svetska banka MDTFJSS, 2014.
Slika 55: Percepcija korisnika administrativnih usluga o kvalitetu rada u datom administrativnom sluaju,
2009. i 2013. godine334
Low
28%
31%
2009
Overa
High
37%
30%
38%
32%
41%
15%
22%
25%
20%
13%
2013
2009
2013
2009
2013
Javnost
Ostalo
Poslovni
33.
Velika veina korisnika administrativnih usluga su bili zadovoljni razliitim aspektima uinka suda,
kao to su radno vreme suda, dostupnost informacija i osoblja, ponaanje osoblja i vreme provedeno u
ekanju. Procenat zadovoljnih korisnika je povean u veini aspekata od 2009. godine. Korisnici suda su
najmanje zadovoljni vremenom provedenim u ekanju, ali i taj aspekt belei poboljanje. (videti Sliku 56 i
Sliku 57).
333Manje
od 40% korisnika iz opte populacije i preko 40% korisnika iz poslovnog sektora su dali visoku ocenu kvalitetu
administrativnih usluga u 2013. godini. Izmeu 15% i 25% predstavnika opte populacije i 13% predstavnika poslovnog sektora
ocenili su kvalitet kao nizak. Za potrebe analize, administrativne usluge su kategorizovane u dve grupe: overa dokumenata i ugovora i
ostali poslovi, ukljuujui pristup arhivi, pisarnici, prijem i ekspediciju dokumenata.
334 Pitanje iz Ankete: Koji je Va opti utisak o kvalitetu rada pravosua u datom administrativnom predmetu? Skala: 1. Veoma nizak
kvalitet, 2. Nizak kvalitet, 3. Prosean kvalitet, 4. Visok kvalitet, 5. Veoma visok kvalitet. Populaciona baza: Predstavnici javnosti i
poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama sudova ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji,
132
Slika 56: Zadovoljstvo korisnika suda sa navedenim aspektima administrativnih usluga suda, 2009. i 2013.
godina335
75%
91%
Radno vreme suda
2009
81% 89%
84% 88%
2013
71%
Jednostavna
Ponaanje slube
dostupnost
obezbeenja suda
relevantnih
kancelarija/altera
81%
72% 75%
Dostupnost
relevantnog
osoblja
56% 63%
Ponaanje osoblja Vreme provedeno

u ekanju
Slika 57: Zadovoljstvo korisnika usluga suda iz poslovnog sektora sa navedenim aspektima
administrativnih usluga suda, 2009. i 2013. godina336
89% 92%
Ponaanje slube
obezbeenja suda
84% 89%
71%
Dostupnost
relevantnih
kancelarija/altera
2009
83%
2013
74% 82%
81% 80%
54%
Dostupnost
relevantnog
osoblja
65%
Ponaanje osoblja Radno vreme suda Vreme provedeno

u ekanju
34.
Utisak o ponaanju i kompetentnosti prualaca usluga se takoe poboljava. Veina korisnika
administrativnih usluga je bilo zadovoljno znanjem, efikasnou i prijatnou prualaca usluga, a vei
procenat korisnika ocenjuje ove karakteristike na visokom ili veoma visokom nivou, a ne na niskom nivou.
Slika 58: Percepcija korisnika suda o efikasnosti, prijatnosti i znanju administrativnog osoblja, 2013.
godina337
4%
69%
2%
1%
3%
1%
1%
54%
59%
57%
52%
61%
23%
31%
10%
Znanje
19%
8%
21%
22%
18%
Znanje
Efikasnost
Prijatnost
Javnost
28%
20%
26%
12%
Efikasnost
Prijatnost
Ne znam
Visoko
Neutralno
Nisko
Poslovni sektor
335
Pitanje iz Ankete: Molim Vas, setite se poslednjeg puta kada ste ili u sud da obavite neki posao vezan za konkretni administrativni
zadatak. Ocenite Vae zadovoljstvo na skali od 1 do 4, gde 1 znai veoma nezadovoljan, 2 nezadovoljan, 3 zadovoljan i 4 veoma
zadovoljan. U kojoj meri ste bili zadovoljni? Populaciona baza: javnost sa iskustvom u administrativnim uslugama sudova ukupna
336 Pitanje iz Ankete: ibid. Populaciona baza: predstavnici poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama ukupna
337 Pitanje iz Ankete: Ocenite osoblje koje prua administrativne usluge u sudovima u smislu sledeih karakteristika. Molimo Vas,
navedite stepen osoblja sa kojim ste imali kontakt na skali od 1 do 5, gde 1 predstavlja veoma nizak nivo i 5 veoma visok nivo.
Populaciona baza: Predstavnici javnosti i poslovnog sektora sa iskustvom u administrativnim uslugama sudova ukupna ciljna
133
d. Kvalitet u obradi predmeta

35.
Ovaj odeljak nudi pregled nekoliko pokazatelja i evropskih standarda vezanih za kvalitet u obradi
predmeta, to odgovara Pokazatelju 2.3 Okvira za merenje uinka.
i.
Upotreba standardizovanih formulara, obrazaca i kontrolnih listi
36.
Akteri rutinski navode da je odsustvo doslednog pristupa rutinskoj dokumentaciji bio kljuni faktor
u podrivanju doslednosti u obradi predmeta. Program podele vlasti, koji finansira USAID, navodi da su
pokuali da uvedu obrasce i kontrolne liste za korisnike suda (advokate ili stranke u sporu bez zakonskog
zastupnika) u razliitim segmentima obrade predmeta. Meutim, korienje ovih obrazaca je generalno
slabo. Pojedini predsednici sudova mogu podsticati korienje ovih obrazaca u odreenom periodu ili na
linu inicijativu. Na primer, u Osnovnom sudu u Vrcu su razvijene kontrolne liste za korisnike kako bi se
strankama pruila pomo u procesu obrade predmeta. Tim iz Vrca navodi da je podizanje svesti stranaka
imalo efekat na poveanje kvaliteta interakcije izmeu osoblja suda i stranaka. (Videti poglavlje Efikasnost).
Meutim, ne postoji zajedniki pristup, niti su etiri Apelaciona suda, VKS i VSS podrali bilo koji od pristupa.
ii.
Obim jaza u implementaciji (Zakon u knjigama u odnosu na zakon u praksi)
37.
Za potrebe merenja obima jaza u implementaciji izmeu zakona u knjigama i zakona u praksi
su koriene proceduralne mape za poreenje obrade predmeta de jure i de facto za etiri pojedinane
vrste predmeta.338 Ove mape su detaljno razmotrene u prateem dokumentu Funkcionalne analize, pod
naslovom Pravosudne proceduralne mape u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. Zakljuci istiu segmente
koji dobro funkcioniu, gde nastaju problemi i nastale trokove za stranke u postupku.
38.
to se tie segmenata koji dobro funkcioniu, mape istiu da procedure u praksi generalno
oslikavaju zakon u knjigama. Na primer, u brakorazvodnim parnicama povezanim sa nasiljem u porodici,
proces mapiranja prepoznaje da zatitne mere protiv nasilja u porodici funkcioniu dobro i blagovremeno.
Slino tome, u sluaju sporazumnog razvoda braka, proces mapiranja istie da se ovakvi predmeti reavaju
lako i u skladu sa odredbama zakona.
39.
Meutim, mape istiu da de facto obrada predmeta zahteva od korisnika da preduzmu dodatne
korake koji nisu predvieni zakonom i koji traju due nego to je zakonom predvieno. Sve mape
naglaavaju oblasti u kojima se predmet zaglavi, najee oko pitanja vezanih za utvrivanje adrese i
uruivanje poziva za roita.339 Drugi problemi se odnose na lo kvalitet u radu sudskih vetaka, kao i na
kanjenje u prijemu izvetaja vetaka i tvrdnji da vetake plaaju stranke kako bi dobile pristrasne savete. U
sluajevima nasilja u porodici, problemi obino ukljuuju loe izvetavanje, kao i nedostatak saradnje ili
koordinacije sa policijom i blagu kaznenu politiku. U itavom sistemu, najznaajniji problem predstavlja
neizvrenje graanskih i krivinih presuda, to ugroava kvalitet pravosua.
338
Videti Pravosudne proceduralne mape u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. Pravosudne mape prate odreenu vrstu predmeta i
naglaavaju zakonom propisani proces (de jure mapa), kao i proces koji se sprovodi u praksi (de facto mapa) i uporeuje ih. Procene
su napravljene na osnovu detaljnih razgovora i strunih miljenja pravnih eksperata i praktiara koji su specijalizovani za odreenu
vrstu predmeta. Ove proceduralne mape su definisane za etiri vrste postupka: brakorazvodnu parnicu, nasilje u porodici, iseljenje i
izvrenje rauna za komunalne usluge.
339Za dalju diskusiju o utvrivanju adrese i uruivanju poziva za sud, videti proceduralnu efikasnost u poglavlju Efikasnost.
134

iii.
Doslednost u primeni zakona i percepcija kvaliteta sudijskog rada
40.
Postoji iroko rasprostranjena zabrinutost u pravosuu u pogledu nedoslednog tumaenja zakona
i nedosledne sudske prakse. U Analizi o percepciji pravosua u Srbiji, 80% sudija, tuilaca i advokata navodi
da se nedosledno tumaenje zakona i nedosledna sudska praksa deavaju s vremena na vreme, a ponekad i
esto. U istoj Anketi, vie od dve treine advokata navodi da su selektivna primena zakona i neprimenjivanje
zakona esta pojava u praksi. Meutim, samo oko jedne treine sudija i tuilaca deli ovo miljenje (videti
Sliku 59). Sudije, tuioci i advokati takoe navode pomeana oseanja o tome da li se ovi problemi
popravljaju ili pogoravaju vremenom.
Slika 59: Procenat sudija, tuilaca i advokata koji ocenjuju da se navedeni problemi u primeni zakona
deavaju s vremena na vreme ili esto, 2013. godina340
82% 82% 84%
88%
84% 83%
Sudije
67%
59%
Tuioci
32% 31%
26% 27%
Advokati
Nedosledno tumaenje
zakona
Nedosledna sudska
praksa
Selektivna primena
zakona
Neprimenjivanje zakona
41.
Nije iznenaujue to javnost navodi slabo poverenje u efektivnu implementaciju zakona. U Argus
Anketi 2014. godine, 64% opte populacije je procenilo da je sprovoenje zakona loe, a samo 7% procenjuje
sprovoenje zakona kao dobro.341
42.
Nedoslednost i selektivnost mogu takoe biti posledica izazova u obradi predmeta. Ovo utie na
neke vrste predmeta vie nego na druge. Jedan od primera izazova koji nastaju u obradi predmeta su
predmeti vezani za zloupotrebu slubenog poloaja, koji su detaljno opisani u Okviru 9.
340Pitanje
iz Ankete: ta mislite o primeni zakona u Srbiji u poslednjih 12 meseci? Koliko esto se sledea etiri problema javljaju u
primeni zakona? Skala: 1=nikad, 2=retko, 3=s vremena na vreme, 4=esto. Populaciona baza: pravni profesionalni ukupna ciljna
341Videti Argus Anketu, 2014.
135
Okvir 9: Izazovi u procesuiranju predmeta vezanih za zloupotrebu slubenog poloaja

Predmeti zloupotrebe slubenog poloaja daju primer vrste predmeta koja predstavlja poseban izazov za
procesuiranje. Akteri navode da izazovi nastaju zbog razliitih faktora vezanih za kvalitet zakona, efikasnost sudova,
kapacitet i integritet, to su sve faktori koji utiu na kvalitet procesuiranja predmeta.
Prvo, zakon nije jasan. Definicija slubenog lica u lanu 359 Krivinog zakonika je neprecizna i obuhvata javne
slubenike i vlasnike i menadere privatnih kompanija. Definicija zloupotrebe slubenog poloaja je takoe
neprecizna i obuhvata razliite zloupotrebe, od lanog predstavljanja do prevare i korupcije i pronevere, trgovine
povlaenim informacijama i piramidalne prevare (Poncijeva ema). lan 359 se tako koristi kao rezervna opcija
alternativne optunice u velikom broju predmeta.
Drugo, nedostaju neophodne vetine. Procesuiranje predmeta iz oblasti kriminala belog okovratnika zahteva
sofisticirane istrane vetine, ukljuujui vetine forenzikog raunovodstva, kakve esto nisu pristune u tuilatvima i
policijskim stanicama. Dalje, mnoge sudije nisu upoznate sa raunovodstvenim konceptima i imaju malo iskustva u
reavanju predmeta iz oblasti kriminala belog okovratnika. Dostupna je ograniena obuka na ovu temu. Dakle, akteri
u krivinom lancu teko mogu da se uhvate u kotac sa sloenou dokaza.
Tree, razvijen je oseaj inercije. Sudije navode odreeni stepen nelagodnosti u odbacivanju ovih predmeta, iz straha
da mogu biti optueni za uticaj ili da su podloni korupciji, a takoe izraavaju nelagodnost u osuivanju optuenih
za udan prekraj. Oni navode da nisu sigurni kako e reagovati apelacioni sudovi, tako da je bolje da saekaju i
vide. Tuioci navode odbojnost prema ovakvim predmetima, zbog gore navedenih izazova, kao i zbog niske stope
donetih presuda. Optueni u ovakvim predmetima su esto skloni zloupotrebama u postupku ili izazivanju odlaganja
radi taktike prednosti, a neki se ak uputaju u korienje neformalnih sredstava kako bi uticali na postupak.
Kao rezultat toga, mnogi predmeti zloupotrebe slubenog poloaja postaju stari. Na primer, Vii sud u Kragujevcu
navodi da vei deo njihovih starih predmeta ine predmeti vezani za lan 359. Meu zaostalim predmetima se nalazi
i simbolina grupa predmeta vezanih za navodnu prevaru protiv profesora i studenata Pravnog fakulteta u
Kragujevcu, koji su suoeni sa nizom proceduralnih kanjenja.
U 2013. godini, Krivini zakonik je izmenjen za potrebe stvaranja odvojenih delova za aktere iz privatnog i javnog
sektora, ali drugi izazovi u implementaciji jo uvek postoje.
43.
Sudije, tuioci i advokati takoe navode smanjenje kvaliteta u sudijskom radu. Advokati su
posebno nezadovoljni kvalitetom rada sudija pred kojima se pojavljuju.342 Nasuprot tome, 67 procenata
tuilaca ocenjuje kvalitet sudija kao visok ili veoma visok u 2009. godini, dok je taj broj pao na 54 procenta
2014. godine.343 Moda je to u njihovom sopstvenom interesu, ali ipak nije veoma pozitivno, da 61 procenat
sudija ocenjuje kvalitet kao visok ili veoma visok 2009. godine, dok je u 2014. godini taj procenat pao na 50
procenata, a 7 procenata sudija smatra da je kvalitet sudijskog rada nizak. Jasno je da ima prostora za
unapreenje sa samo polovinom sudija koji navode da je kvalitet sudijsokg rada visok.
342
Nijedan advokat nije ocenio sudijski rad ocenom veoma visok kvalitet u 2009. godini i 2013. godini, a samo 5 procenata advokata
2009. godine i 6 procenata 2014. godine ocenjuje kvalitet sudijskog rada ocenom visok. 40 procenata advokata smatra da je kvalitet
nizak ili veoma nizak 2009. godine, a 2014. godine je 51 procenata advokata izrazilo isto miljenje.
343 Samo 4 procenta tuilaca 2009. i 7 procenata 2013. godine ocenjuje kvalitet sudijskog rada kao nizak ili veoma nizak.
136
Slika 60: Evaluacija kvaliteta rada sudija po miljenju sudija, tuilaca i advokata, 2009. i 2013. godine344
Veoma visok
Advokat
Sudije
Tuioci
kvalitet
5 i
6
8
10
10
17
Visok kvalitet
51
35
1
2 1
2009
iv.
42
43
55
43
51
41
5
22
2013
27
31
2009
Prosean kvalitet
Nizak kvalitet
34
37
29
11
17
2013
2009
2013
2 3
Veoma nizak
kvalitet
Ne znam
Upotreba specijalizovane obrade predmeta za odreene vrste predmeta
44.
Postoji nekoliko primera specijalizacije u obradi predmeta u srpskom pravosuu. Privredni sudovi
su uveli specijalizaciju u odreenoj meri, a akteri navode da je to dovelo do poboljanja kvaliteta i
doslednosti u obradi predmeta i donoenju odluka. Prekrajni sudovi predstavljaju neku vrstu
specijalizovanih sudova, mada je u njihovoj nadlenosti irok spektar predmeta, od carinskih propisa i
poreskih prekraja do saobraajnih prestupa. Ipak, postoji malo mehanizama za usklaivanje postupka
obrade predmeta sa ovim razliitim vrstama predmeta.
45.
Odsustvo prilagoenog procesa obrade predmeta je najuoljivije u sporovima male vrednosti u
osnovnim sudovima. Meu 235,475 graanskih parninih predmeta koji su primljeni u osnovnim sudovima u
2013. godini postoji znaajan udeo predmeta ija vrednost ne prelazi 300 EUR.345 Proceduralna pravila za
sporove male vrednosti su ista kao i za druge graanske parnice, osim nekoliko uslova vezanih za
blagovremenost. Kao to je navedeno u poglavlju Efikasnost, proseno vreme za reavanje graanske parnice
u osnovnim sudovima iznosi 277 dana, sa velikim varijacijama od 181 dana u Osnovnom sudu u Panevu do
429 dana u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Iako su zaostali predmeti u Srbiji zvanino definisani kao
predmeti stariji od dve godine, oekivalo bi se da sporovi male vrednosti budu okonani mnogo bre.
46.
Akteri navode razne naine na koje sporovi male vrednosti ostaju 'zaglavljeni' u veim parninim
procesima u osnovnim sudovima. Nekoliko aktera navodi da sudije nevoljno donose odluku u predmetima
bez oslanjanja na miljenje vetaka, ali trokovi angaovanja sudskog vetaka mogu prevazii vrednost spora.
Drugi navode da ovi predmeti postaju zaglavljeni jer advokati nisu toliko aktivni u tim postupcima. Akteri
takoe navode da stranke koje zastupaju same sebe u ovakvim postupcima imaju ogranieno razumevanje
zakona o parninim postupcima, koji su sloeni i esto se menjaju. Uvoenje usmerenog procesa za sporove
male vrednosti se ini kao opravdana mera.
47.
U osnovnim javnim tuilatvima, zamenici tuioca navode da oni sve rade na isti nain. Predmeti
se dodeljuju prema planu odobrenom od strane glavnog tuioca, a neki izuzeci se prave u predmetima koji
zahtevaju odreene vetine, kao to su predmeti maloletnike delikvencije i sajber kriminala. Zamenici
tuilaca navode da bi oni vie voleli da se dodatno specijalizuju i razviju vetine kako bi omoguili bolji
kvalitet u obradi predmeta, posebno kada je re o istrazi i krivinom gonjenju sluajeva prevare i predmeta
zasnovanih na rodnom nasilju. Za diskusiju o unutranjoj organizaciji, vidite poglavlje Upravljanje i
rukovoenje.
344Anketa
o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.

ogranienih definicija vrsta predmeta i statistikih izvetaja, nije mogue precizno identifikovati koliko sporova male
vrednosti je u toku, niti se moe utvrditi njihova starosna struktura, ishodi, albene stope ili drugi relevantni podaci.
345Zbog
137
v.
Koordinacija u obradi predmeta
48.
Akteri navode da postoji nekoliko mehanizama za saradnju u obradi predmeta. U naprednim
pravosuima, predsednici sudova mogu da sazovu forume korisnika suda, gde razliiti akteri, kao npr.
policija, tuioci, advokati, socijalni radnici, izvritelji i esti korisnici usluga sudova, kao to su veliki poverioci,
mogu da se periodino sastaju sa rukovodstvom suda kako bi raspravljali o razliitim pitanjima i diskutovali o
mogunostima za koordinaciju posla. Tamo gde takvi mehanizmi postoje, oni su zasnovani na linoj inicijativi
i generalno se ne nastavljaju nakon isteka mandata pojedinanog predsednika suda.
49.
Jedan od primera gde je koordinacija potrebna radi obezbeivanja kvaliteta u obradi predmeta
povezan je sa preklapanjem krivinih dela. Elementi konkretnih dela mogu biti kvalifikovani kao krivino i
prekrajno delo ili kao krivino delo i privredni prestup -, 346 a svaki pravosudni sistem mora da razvije
mehanizme za reavanje ovakvog preklapanja. U Srbiji, policija esto podnosi krivinu i prekrajnu prijavu za
istu radnju i ne obavetava tuioca o ovom dupliranju. Iako nije mogue proceniti koliko duplih postupaka
postoji, akteri navode da takvo dupliciranje nije neuobiajeno.
50.
Preklapanje prijava predstavlja problem za stranke, a moe dovesti i do krenja EKLJP. Ovo pitanje
je pokrenuto pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP) u sluaju Maresti protiv Hrvatske.347 U tom
predmetu je utvreno da je Hrvatska prekrila lan 4 Protokola br. 7, jer je Marestiju sueno dva puta za isto
delo. ESLJP navodi da je policija oigledno podnela zahtev za pokretanje prekrajnog postupka pred
Prekrajnim sudom, a takoe je Dravnom odvjetnitvu podnela izvetaj o istom dogaaju, a da pritom nije
obavestila nijednu stranu o dupliranju postupka. Imajui u vidu slino pravno naslee Srbije i Hrvatske i
slinu praksu, postoji zabrinutost da e se takvo krenje prava dogoditi i u Srbiji. Za dalju diskusiju o
usklaenosti Srbije sa EKLJP, videti ispod.
51.
Preklapanje postupaka takoe dovodi do neefikasnosti u sudskom sistemu. Isti dogaaj dvostruko
optereuje sudove jednom kao prekrajno delo, sa svojim procedurama i pravnim lekovima, i ponovo, kao
krivino delo, sa svojim procedurama i pravnim lekovima. Konano, reavanje e zahtevati dalje odluivanje
apelacionog suda da odbaci jedan postupak u korist drugog. Dupliranje postupka stoga nepotrebno poveava
optereenje predmetima, poveava duinu postupka, kao i trokove postupka, kako za stranke u postupku
tako i za sudove. Sud u Zrenjaninu je, meutim, pronaao jednostavan i priutiv nain da se izbegne ovaj
problem, videti Okvir 10 ispod.
Okvir 10: Meusektorska koordinacija unapreuje pruanje usluga: Sluaj Zrenjanina
Relevantne institucije u Zrenjaninu su razvile jednostavnu i dobru praksu za reavanje ovog problema u predmetima
porodinog nasilja. Uz podrku Kanadske agencije za meunarodni razvoj (CIDA), javno tuilatvo u Zrenjaninu je
pozvalo predstavnike policije, javnog tuilatva, centara za socijalni rad, prekrajnih sudova i ostalih institucija radi
organizovanja nedeljnih sastanaka kako bi se razmatrali predmeti porodinog nasilja u nadlenosti ovih institucija.
Uspeli su da, kroz koordinaciju rada ovih institucija, izbegnu dupliranje postupaka kako bi se spreilo krenje non bis
in idem prava, dok su takoe promovisali prava rtava i svedoka obezbeujui tako da porodino nasilje ne proe
neopaeno. Ovakva vrsta meusektorske saradnje na lokalnom nivou nije skupa, a implementacija je jednostavna
jaanje, kvalitet, efikasnost i pristup pruanju pravosudnih usluga u Zrenjaninu.
346
Na primer, predmeti porodinog nasilja mogu sadrati elemente nasilja, kao i elemente ometanja slubenog lica u vrenju
dunosti u smislu bezbednosti ili odravanja javnog reda i mira.
347Zahtev br. 5575907, Strazbur, 25. jun 2009. godine.
138
e. Kvalitet donoenja odluka u predmetima

i.
Korienje standardizovanih alata za pisanje presuda
52.
Ne postoji ni obrazac niti uobiajeni pristup za pisanje presuda. Program stalne obuke Pravosudne
akademije za 2014. godinu sadri komponentu pisanja presuda, ali je obuka uoptena i ne prua
standardizovani pristup. Kao deo poetne obuke na Pravosudnoj akademiji, polaznici prolaze obaveznu
obuku na temu pisanja razliitih vrsta presuda i drugih sudskih odluka u graanskim, vanparninim,
predmetima izvrenja i krivinim predmetima, a tokom zavrne evaluacije oni dobijaju ocenu za vetinu
pisanja presuda koju im daju njihovi mentori sudije.348 Bilo je i nekih pojedinanih inicijativa sudija vieg suda
u stvaranju i distribuciji njihovih obrazaca. Ipak, etiri Apelaciona suda, VKS ili VSS nisu ponudili nikakav
standardizovani pristup. Kao rezultat toga, svaki sudija na drugaiji nain pie presudu, esto koristei svoj
lini stil ili individualizovani obrazac zasnovan na linom iskustvu.
53.
Standardizovanje pisanja presude moe doneti znaajnu vrednost. Akteri, a posebno advokati, ali
ukljuujui apelacione sudije, navode frustraciju izazvanu razliitim stilovima, strukturom i metodologijama
koje sudije primenjuju, kao i razliitim kvalitetom presuda. Po njihovom miljenju, standardizovaniji pristup
barem to se tie strukture presuda bi pomogao itaocima da prate obrazloenje sudije u datom sluaju.
54.
Odsustvo standardizovanog pristupa pisanju presuda ima domino efekat, izazivajui nedostatak
standardizacije u drugim rutinskim dokumentima. Na primer, ne postoji standardni obrazac za pisanje
pravnih podnesaka, a svaki advokat usvaja sopstveni stil.349
ii.
Usklaenost donoenja odluka sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima
55.
Odluke ESLJP pruaju indikaciju kvaliteta pravosudnih usluga u Srbiji u pogledu standarda ljudskih
prava navedenih u EKLJP. Meutim, procene protiv ovog pokazatelja treba tretirati sa rezervom iz nekoliko
razloga.
a. Postoji duga vremenska distanca izmeu povrede prava i utvrivanja te povrede prava od strane
ESLJP. Postoji nekoliko razloga za to, ukljuujui vreme potrebno da se iscrpe svi lokalni pravni
lekovi, ali takoe i znaajan broj zaostalih predmeta u Strazburu. Kao rezultat toga, uinak u
odnosu na ovaj pokazatelj predstavlja dobar pokazatelj uspenosti u prethodnom periodu u
smislu usklaenosti sa EKLJP, ali moda ne odraava dobro trenutni kvalitet usluga u pravosuu.
b. Podaci mogu biti netani, jer neke rtve povrede prava verovatno koriste ESLJP vie u odnosu na
druge. Neke interesne grupe, kao to su sindikati, finansiraju pravne trokove podnosilaca
predstavki pred ESLJP, te stoga vrste sporova koje oni iznose pred sudom mogu biti previe
zastupljene. Suprotno tome, malo je verovatno da e siromani optuenici koji nemaju pravnog
zastupnika i koji nemaju dovoljno sredstava za pravnog zastupnika pred domaim sudovima,
nastaviti svoj spor u Strazburu.
56.
Statistiki podaci ESLJP u Strazburu ukazuju da se pravosudni sistem u Srbiji bori da bude u
potpunosti usklaen sa standardima EKLJP. Broj predmeta u kojima je utvreno da je Srbija povredila pravo
na pravino suenje u razumnom roku i slinih zatita prema EKLJP belei porast u periodu izmeu 2010. i
2013. godine. Od ukupnog broja od 69 presuda Suda gde je utvreno postupanje Srbije u suprotnosti sa
EKLJP, 17% je vezano za pravo na pravino suenje, a 10% za trajanje postupka. 25% povreda tie se
neuspenog izvrenja konane sudske ili upravne odluke. Druge povrede su utvrene za pravo na delotvoran
pravni lek. Srbija je takoe proglaena krivom za nedostatak delotvorne istrage i nehumanog ili
348
Na primer, u jednom od izvetaja PA o proceni polaznika, presude polaznika su ocenjene kao sistematino napisane, jasne,
konzicne i pravilno obrazloene.
349Akteri navode da u nekim predmetima sudije znaju da kopiraju i prenose podneske advokata, bez strukture ili analize. Odsustvo
standardizovanog pristupa neminovno poveava mogunost albe u svakom predmetu.
139
poniavajueg postupanja.
Slika 61: Presude ESLJP protiv Srbije prema vrsti predmeta, 2010-2013. godine350
2% 1% 3% 1% 3% 3%
6%
Pravo na pravino suenje
17%
Zatita imovine
Duina trajanja postupka
25%
29%
Neizvrenje
Pravo na potovanje privatnog i porodninog
ivota
Sloboda izraavanja
10%
Nehuman i degradirajui tretman
57.
Takoe je primetan porast u ukupnom broju nereenih predmeta iz Srbije pred ESLJP. Srbija
trenutno pred sudom ima najvei broj predmeta u toku u odnosu na populaciju (11.3% predmeta u 2013.
god), a prevazilaze je samo zemlje sa vie stanovnika kao to su Rusija (16.8 %), Italija (14.4%) i Ukrajina
(13.3%). Od 2011. godine, broj predmeta u toku se poveao sa 6,752, na 10,053 u 2012. godini i na 12,569 u
2013. godini. Meutim, usled poveanog broja zaostalih predmeta u Sudu, podaci o reenim podnescima su
znatno nii i kreu se od 461 u 2011. godini, 1,637 u 2012. godini i 3,887 u 2013. godini. Skoro 97% reenih
podnesaka je proglaeno neosnovanim ili su odbaeni.
Slika 62: Predmeti u toku pred ESLJP, 2011-2013. godine351
14000
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
Nereeni zahtevi
Reeni zahtevi
Proglaeni neosnovanim ili odbaeni
(jedan sudija, odbor, vee)
2011
2012
2013
58.
Samo mali broj predstavki reenih presudom rezultiralo je presudama koje su utvrdile najmanje
jednu povredu lanova EKLJP (8 od 12 u 2011. godini; 10 od 39 u 2012. godini; 21 od 193 u 2013. godini).
Meu ovim presudama, Sud najee utvruje povredu prava na pravino suenje.
59.
Primetan je porast broja prijateljskih poravnanja. U 2011. godini je postignuto ukupno 49
prijateljskih poravnanja, ali je do 2013. godine ovaj broj porastao na 679. Ovo predstavlja efikasan nain na
koji vlasti Srbije mogu da ree pitanja bez potrebe da predmeti idu na roita.352 Pregovori o prijateljskom
poravnanju predstavljaju korisnu strategiju drave u sporovima, s obzirom da naknade za nematerijalnu
tetu mogu biti prilino visoke. Prijateljsko poravnanje je takoe dobro i za podnosioce predstavki, jer
spreava dalje odugovlaenje u reavanju njihovih predmeta i dobijanju nadoknade.
350Zvanini
statistiki podaci ESLJP, na osnovu odluka koje su utvrdile najmanje jedno krenje.
Profil zemlje - Srbija, poslednji put auriran: u martu 2014. godine i Godinji izvetaj ESLJP za 2011. i 2012. godinu.
352 Detalji u vezi sa prijateljskim poravnanjem su poverljivi, ali se verovatno odnose na predmete vezane za dravna preduzea.
351
140
Slika 63: Broj prijateljskih poravnanja pred ESLJP, 2011-2013. godine353
60.
Neusklaenost se moe utvrditi u ogranienom broju vrsta predmeta, to ukazuje na specifine
probleme. Meu predmetima vezanim za povredu prava iz lana 6, nekoliko predmeta je trenutno u
postupku, a pre svega su to albe vezane za restrukturiranje dravnih preduzea i isplatu dnevnica za
uesnike rata. Ovo pokazuje da neusklaenost nije sistemska, a da problematine oblasti mogu biti reene
kroz ciljane intervencije.
Okvir 11: lan 6, EKLJP
1. Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima
pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na
osnovu zakona. Presuda se izrie javno, ali se tampa i javnost mogu iskljuiti iz celog ili iz dela suenja u interesu
morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u dekokratskom drutvu, kad to zahtevaju interesi maloletnika ili
zatita privatnog ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim okolnostima kada
bi javnost mogla da nakodi interesima pravde.
2. Svako ko je optuen za krivino delo smatrae se nevinim dok se ne dokae njegova krivica na osnovu zakona.
3. Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava:
(a) da u najkraem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima za optubu
protiv njega;
(b) da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane;
(c) da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu
pomo, da ovu pomo dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju;
(d) da ispituje svedoke protiv sebe i da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje
svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one koji svedoe protiv njega;
(e) da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.
61.
5,500 od 12,569 nereenih podnesaka odnose se na nedoslednu primenu zakona, to je uobiajena
povreda. 5,500 podnesaka je zasnovano na slinom scenariju, tanije injenici da Srbija duguje isplatu
dnevnica uesnicima rata za njihove usluge 1999. godine, gde mnogi rezervisti nisu plaeni, dok su rezervisti
koji ive u sedam optina plaeni, navodno zbog pritiska izvrne vlasti.354 Nakon razmatranja merituma
vodeeg predmeta, Sud je naloio Vladi Srbije da preduzme sve odgovarajue mere kako bi obezbedila
nediskriminatornu isplatu dnevnica svima koji na to imaju pravo. Izgleda da je ova neusklaenost vie
posledica fiskalnih, a ne pravnih aspekata.
353
354
Zvanini statistiki podaci ESLJP, 2014.

Videti Vukovic i drugi protiv Srbije, Zahtev br. 17153/11, Presuda (preliminarni prigovor), Strazbur, 25. mart 2014. godine.
141
62.
Sa oko 2,400 nereenih predmeta u 2012. godini, drugi uobiajeni tip povrede vezan je za
neizvrenje konanih presuda protiv drutvenih preduzea. Izmeu 2004. i 2009. godine, ESLJP je doneo niz
presuda 355 u kojima je utvrena povreda prava podnosioca na pravino suenje usled propusta srpskih vlasti
da preduzmu odgovarajue mere potrebne za izvrenje
presuda donetih pred domaim sudovima, a koje nalau
drutvenim preduzeima da zaposlenima isplate zaostale
zarade i doprinose. U 2010. godini je doneto oko 3,570
presuda pred domaim sudovima protiv drutvenih
preduzea, u ukupnom iznosu od oko 2.7 milijardi RSD
(trokovi i kamata nisu ukljueni). Komitet ministara
Saveta Evrope je stoga odluio da prati sprovoenje
optih mera za reavanje ovog konkretnog pitanja.356
Komitet je zatraio od srpskih vlasti da se utvrdi taan
broj neizvrenih odluka za ovu vrstu predmeta. U martu Naslov: Serbia 2020, fotografija uesnika u nagradnom
2012. godine, Vlada Srbije je donela uredbu kako bi se konkursu, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
registrovale konane odluke kojima se nalae drutvenim
preduzeima da zaposlenima isplate zaostale zarade, to je dovelo do oko 55,000 podnetih zahteva od
septembra 2012. godine. Ova skala ukazuje da osnovni problem moe biti primarno fiskalne i ekonomske
prirode, a ne ukorenjena diskfunkcija pravosudnog sistema.
63.
Tu su takoe i pritube u vezi prekomerne duine drugih vrsta postupaka, ali u manjem broju. U
2010. godini je bilo oko 294 nereenih podnesaka pred ESLJP koji se odnose na duinu trajanja drugih vrsta
postupaka. Prekomerna duina postupka vie pogaa graanske nego krivine predmete. Primeri vrsta
predmeta ukljuuju predmete za odreivanje starateljstva nad decom, gde preterano odugovlaenje moe
uvrstiti postojeu situaciju i na taj nain kriti prava.357
64.
Srpske vlasti su pozvane da sprovedu niz optih mera, a ostvaren je znaajan napredak u mnogim
zakonodavnim merama. Ustav je izmenjen kako bi garantovao pravo na pravino suenje. Zakonodavne
mere ukljuuju izmene i dopune Porodinog zakona kako bi obezbedile da sporovi koji ukljuuju decu budu
reeni po hitnom postupku. Donet je Zakon o posredovanju - medijaciji. Zakoni o graanskom postupku i
povezana regulativa su izmenjeni kako bi se unapredilo uruivanje sudskih dokumenata.
65.
Primena nezakonodavnih mera je bila arenolika. Napori da se smanji broj zaostalih predmeta se
nastavljaju, ali jo uvek nije uveden sistem za ponderisanje predmeta. Mrea sudova je reformisana, a
automatska obrada predmeta (AVP) u sudovima u Srbiji je u toku, ali jo uvek nije zavreno uvoenje IT
mree. Uvedena je stalna obuka kao uslov za imenovanje sudija, ali ta stalna obuka nije sveobuhvatna.
66.
Reforme za sprovoenje optih mera se nastavljaju, mada je njihov uticaj na efektivnu
usklaenost sa EKLJP nepoznat. Polazna taka i ciljevi ovih reformi nisu mereni, a nije nadgledan ni njihov
uticaj. Iako je namera pravnih reformi dobra, mnogo toga e zavisiti od implementacije, a dok je uticaj
verovatno pozitivan, teko je rei u kojoj meri taj uticaj doprinosi boljoj usklaenosti sa razumnim
vremenskim zahtevom.
355
Grupe predmeta protiv drutvenih preduzea: EVT protiv Srbije 3102/05; Kaapor i drugi 2269/06, Crnianin 35835/05, Grievi
16909/06 i drugi, Vlahovi 42619/04 i drugi predmeti.
356U svom Izvetaju o napretku Srbije za 2013. godinu, EK navodi da je izvrenje presuda neophodno posebno u predmetima naknade
za radnike dravnih preduzea, upravnih odluka i ponovnog otpoinjanja isplata penzija zaraenih na Kosovu. Razumno rukovanje
ovim masovnim potraivanjima bi moglo da ima znaajan uticaj na broj predmeta pred ESLJP.
357 Jedan od primera koji su akteri naveli je primer gde stranka vri nedozvoljeni uticaj na odlaganje postupka i na taj nain odrava
status quo u vezi sa starateljstvom nad detetom. Ovo prua taktiku prednost, jer dok sudija konano donese odluku o osnovanosti
predmeta, moda e biti nevoljan da preokrene status quo u interesu deteta. Stoga, prekomerno odlaganje predstavlja povredu
prava suenja i porodinih prava i prava deteta.
142
67.
Od januara 2014. godine, graani Srbije su sada u mogunosti da podnesu zahtev za zatitu prava
na suenje u razumnom roku pred sudovima opte nadlenosti. Nedavne izmene i dopune Zakona o
ureenju sudova358 uvode ovaj novi mehanizam za zatitu ljudskih prava u pravni sistem Srbije. Prema novim
pravilima, sudovi druge instance sada mogu da utvrde da li je dolo do povrede prava na suenje u
razumnom roku, naloe isplatu naknade i utvrde rok u kome prvostepeni sud mora da donese odluku.
Nezadovoljne stranke mogu na kraju da podnesu albu Vrhovnom kasacionom sudu.359
Slika 64: Zatita prava na suenje u razumnom roku
Odluuje o albi na odluke
drugostepenog suda.
Podnosilac zahteva
Podnosi zahtev za zatitu

prava na suenje u razumnom
roku neposredno viem sudu.
Podnosi albu na odluku

drugostepenog suda.
Na odluku
drugostepenog suda,
nezadovoljna strana ima
pravo albe u roku od 15
dana.
Drugostepeni sud
Prvostepeni sud
Kri pravo na suenje u
razumnom roku.
Zahtev za zatitu
prava na suenje u
razumnom roku.
Postupak je hitan.
Sud moe odrediti primerenu

naknadu za povredu prava.
Odreuje rok u kome e

prvostepeni sud doneti odluku.
68.
Na prvi pogled novo zakonodavstvo odaje utisak agresivnih reformi inicijative da se stane na put
sporim sudijama i unapredi efikasnost u procesuiranju predmeta. Ovaj mehanizam je zasnovan na slinim
reformama koje su sprovedene u Italiji (Pinto zakon)360, a takoe se primenjuju u Hrvatskoj, Rumuniji i
Sloveniji. Akteri u Srbiji navode da nedavne reforme stvaraju atmosferu stroijeg kanjavanja i da se
redovnim izvetavanjem o zaostalim predmetima i suenjima u razumnom roku vri pritisak na sudije da
reavaju starije predmete. Da li e ovaj napor dovesti do eljenih rezultata, ipak, jo uvek nije sigurno.
69.
Na osnovu iskustava drugih evropskih zemalja, postupci u stilu Pinto zakona su pokazali razliite
358Slubeni
glasnik Republike Srbije br. 101/2013.

Ranije su stranke podnosile albu Ustavnom sudu. Prema novom zakonu, ini se da jo uvek postoji mogunost za podnoenje
albe Ustavnom sudu, ali e albe biti proglaene neosnovanim ukoliko stranke pre toga nisu iskoristile Pinto mehanizam. Ustavni sud
ima znaajan broj zaostalih predmeta. U 2013. godini, Sud je imao 23, 755 ustavnih albi, a reeno je 8,013 predmeta, ostavljajui
15,742 nereenih predmeta na kraju 2013. godine.
360 MMF Radni dokument br. 14/32, Judicial System Reform in Italy A Key to Growth, Gianluca Esposito, Sergi Lanau, and
Sebastiaan Pompe, februar 2014. godine.
359
143
rezultate. Umesto da dovedu do ubrzanja sudskih postupaka i smanjenja broja zahteva pred ESLJP, u Italiji su
ovakvi postupci doveli do poveanja broja predmeta u ve optereenim domaim sudovima, kanjenja u
plaanju kompenzacija i dueg trajanja postupka.361 Zakon je privremeno smanjio broj podnesaka pred ESLJP,
jer su propisani dodatni naini za korienje lokalnih pravnih lekova. Meutim, do kraja 2011. godine, oko
5,000 od 14,500 nereenih predmeta pred ESLJP protiv Italije su se odnosili na tzv. Pinto postupke.362 Pored
toga, u 2011. godini, italijanska vlada je isplatila 200 miliona kao novanu naknadu oteenima, to je iznos
koji je umesto toga mogao biti iskorien za sprovoenje neophodnih institucionalnih reformi i unapreenje
efikasnosti pravosudnog sistema u celini.363 Reforme u Pinto stilu dobro funkcioniu u sistemima koji su
generalno dobri i gde je krenje prava na suenje u razumnom roku izuzetak koji se moe pripisati
neodgovarajuem upravljanju pojedinanog predmeta.364 Pravni lekovi kao to je predlog za postavljanje
roka ili nadzorna alba takoe funkcioniu bolje od novane nadoknade. Meutim, ukoliko pravosue pati od
obimnog i uoptenog broja zaostalih predmeta u sudovima, ovi postupci bi moda delovali kao suvie prost
mehanizam reforme. U takvim uslovima, pravni lek ima efekat da dozvoljava strankama da idu preko reda
(direktno, kroz stavljanje predmeta na listu prioriteta ili indirektno, kroz postavljanje rokova koji, zbog
postojeeg broja zaostalih predmeta, ne bi bili ispunjeni, osim ako sudija da prioritet tom predmetu u
odnosu na druge). Ovakvo postupanje, meutim, ugroava pravo na jednakost pred zakonom i dovodi do
situacije gde druge stranke u sporovima due ekaju da dou na red.
70.
Postoji rizik da e nedavne reforme u Srbiji dovesti do neeljenih rezultata, slinih iskustvu Italije.
Akteri su naveli u razgovoru sa timom Funkcionalne analize da ovaj dvostruki sistem stvara konfuziju meu
advokatima i strankama i da je otvorio nove puteve za proceduralne zloupotrebe od strane advokata koji
trae prednost u razdvajanju radi ostvarivanja taktike prednosti. Ovaj dvostruki sistem takoe vetaki
naduvava broj predmeta i obim posla, a neki ukazuju da ovakav sistem predstavlja dobar izgovor za vie
sudove da generiu zaostale predmete i produavaju vreme reavanja spora. Jo uvek je rano da se proceni
uticaj ovih reformi, ali one moraju biti paljivo praene kako bi se merili njihovi rezultati i kako ove reforme
ne bi ometale sudove u obavljanju njihove osnovne funkcije reavanja sporova stranaka.
iii.
Odloeno gonjenje kao alternativna sankcija
71.
Upotreba odloenog gonjenja postaje sve ei izbor za alternativne sankcije u krivinim
predmetima.365 U studiji iz 2012. godine, odloeno gonjenje je uglavnom primenjivano za zloine koji
ugroavaju javni saobraaj, neplaanje alimentacije i unitenje i oteenje tue stvari.366 U gotovo dve
treine predmeta odloenog gonjenja (63.5 procenata), izreena je sankcija plaanja novanog iznosa
humanitarnoj organizaciji, fondu ili javnoj instituciji. U oko jedne etvrtine (23.7 procenata) predmeta
odloenog gonjenja, sankcije su bile usmerene ka ispravljanju tetne posledice izazvane izvrenjem krivinog
dela ili obeteenje nastale tete. Plaanje alimentacije je bilo ree u samo 5 procenata ovih predmeta,
uee u psiho-socijalnom leenju u samo 1.7 procenata predmeta i drutveno-koristan rad u samo 1.3
procenata predmeta.
361
Prelazna rezolucija KM/ResDH(2009)42.

Videti Izvetaj koji je napisao Nils Muinieks, Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Strazbur, 18. septembar 2012. godine
363 Videti The execution of the ECtHR judgments in Italy: measures to reduce domestic excessive length of proceedings, Elena Bossi,
Leiden, jun 2012. godine.
364Videti The Right to Trial within a Reasonable Time and Short-Term Reform of the European Court of Human Rights, Okrugli sto u
organizaciji predsedavanja Slovenije Komitetom ministara Saveta Evrope, 2009. godine.
365Iako je ova mogunost uvedena 2001. godine, tuioci su ee poeli da primenjuju ova ovlaenja tek od 2009. godine, kada je RJT
izdalo instrukcije o tome koja dela mogu biti obuhvaena odloenim gonjenjem.
366Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije je 2012. godine sprovelo istraivanje o implementaciji odloenog
gonjenja, a prikupljeni su podaci iz 11 javnih tuilatava iz tadanje mree sudova i javnih tuilatava koja je sadrala 34 osnovna
javna tuilatva. Navedeni podaci o odloenom gonjenju su izvueni iz podataka dobijenih kroz ovo istraivanje.
362
144
Okvir 12: Kako odloeno gonjenje funkcionie u praksi u Srbiji?

Ova praksa se esto naziva naelo oportuniteta i ovlauje javnog tuioca da odloi gonjenje u odreenoj vrsti
predmeta* i na taj nain ih preusmeri izvan sudskog sistema, nudei osumnjienima alternativne uslove umesto
izricanja presude. Ti uslovi mogu obuhvatati jedan ili vie sledeih uslova:
a. otklanjanje tetnih posledica nastalih izvrenjem krivinog dela ili naknada priinjene tete;
b. plaanje odreenog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
c. obavljanje odreene drutveno korisne usluge ili humanitarni rad;
d. ispunjavanje dospelih obaveza izdravanja;
e. podvrgavanje terapiji odvikavanja od alkohola ili opojnih droga;
f. podvrgavanje odreenim psiho-socijalnim tretmanima, radi otklanjanja uzroka nasilnog ponaanja; ili
g. potovanje obaveze utvrene pravosnanom sudskom odlukom, odnosno potovanje ogranienja utvrenog
pravosnanom sudskom odlukom.
U praksi, tuilac odreuje rok u kome se odlae krivino gonjenje (to ne moe biti due od godinu dana), u kome
osumnjieni mora izvriti preuzete obaveze. Ukoliko osumnjieni ne ispotuje uslove, tuilatvo automatski ponovo
pokree proceduru prikupljanja papirologije. Nadlenost za nadzor nad ispunjavanjem obaveza ima poverenik iz
organa uprave nadlene za poslove izvrenja krivinih sankcija, u skladu s propisom koji donosi ministar nadlean za
poslove pravosua.
* Tuilac moe odloiti krivino gonjenje za krivina dela kanjiva novanom kaznom ili kaznom zatvora do
pet godina. Odloeno gonjenje nije dostupno u odreenim vrstama predmeta, kao to je nasilje u porodici.
72.
Odloeno gonjenje potencijalno nudi niz pogodnosti za kvalitetno izricanje kazni. Ono omoguava
poiniocu da ostane u zajednici i izbegne prekid porodinih veza i obaveza, dok istovremeno ispravlja tetu
nanetu rtvi i/ili doprinosi zajednici. Omoguavanjem odreenih oblika leenja, kao to su psiho-socijalno
leenje ili leenje zavisnosti od droga ili alkohola, odloeno gonjenje se bavi uzrokom krivinom dela i
promovie prevenciju zloina i rehabilitaciju i reintegraciju poinioca u zajednicu.367 Meutim, na ovaj pojam
neki gledaju kao na privilegiju nain da se isplati kazna ili ak isplati drava.
73.
Odloeno gonjenje jo uvek nije ispunilo svoj potencijal, jer poverenika sluba koja vri nadzor
nad ovim predmetima nema dovoljne kapacitete. Poverenikoj slubi, posebno, nedostaje geografski
domet, sa samo 15 kancelarija u 26 regiona viih sudova. Kao rezultat toga, primena odloenog gonjenja nije
dosledna na itavoj teritoriji. U nekim mestima, okrivljenima je dostupno odloeno gonjenje, dok u drugim
mestima to nije sluaj, iz prostog razloga to ive u mestu gde ne postoji kancelarija poverenika iz organa
uprave nadlenog za poslove izvrenja krivinih sankcija (ili jo gore, neki okrivljeni moda imaju pristup
odloenom gonjenju, ali se ta sankcija ne nadzire niti izvrava). Dalje, poverenikoj slubi nedostaju
institucionalni mehanizmi i osoblje za efikasan nadzor nad primenom sankcija. Ovo objanjava zato donacije
(kojima se lako upravlja) predstavljaju najvei deo sankcija, dok su psiho-socijalna terapija i drutveno
koristan rad retko primenjivane sankcije, iako spadaju u uslove koji mogu da proizvedu najpraktiniju korist
za rehabilitaciju okrivljenog i njegovu/njenu reintegraciju u zajednicu. Sa uvoenjem novog ZKP i Zakona o
izvrenju vanzavodskih sankcija i mera, planirano je proirenje uloge poverenike slube, sa kancelarijama
irom zemlje. Ova mera e moda poveati korienje odloenog gonjenja, posebno u sluaju drutveno
korisnog rada i tretmana. Finansiranje e takoe biti potrebno, kako bi se omoguilo poverenikoj slubi da
ispuni ovu vanu ulogu, i to treba da bude obezbeeno.
74.
Ipak, neki aranmani na lokalnom nivou ve funkcioniu dobro. Odreeni broj osnovnih sudova i
osnovnih javnih tuilatava su preduzeli inicijativu da rade zajedno sa lokalnim institucijama, kao to su
bolnice, centri za leenje i humanitarne organizacije, radi razvijanja Memoranduma o razumevanju, koji
razrauje protokole za primenu u odreenim sluajevima.368 Na primer, Osnovno javno tuilatvo u Vrcu je
367
Odloeno gonjenje takoe ima potencijal da unapredi efikasnost, jer smanjuje broj predmeta koji zahtevaju sudski postupak, te
stoga oslobaa resurse sudova i tuilatava za ozbiljnije zloine.
368 Memorandumi o razumevanju navode na koji nain e sredstva biti uplaena humanitarnim organizacijama i fondacijama, kao i
145
u razgovoru sa timom Funkcionalne analize navelo da ovi Memorandumi o razumevanju funkcioniu dobro iz
dva razloga: prvo, zbog njihove lokalne prirode, relevantna tela pronalaze praktine naine za saradnju i
reavanje uskih grla. Drugo, Memorandume o razumevanju potpisuju rukovodioci lokalnih organizacija, kao
to je direktor lokalne bolnice i predsednik osnovnog suda, to omoguava saradnju na nivou primene.
75.
U budunosti bi aranmani odloenog gonjenja imali koristi od vee podrke u okviru pravosudnog
sistema. Povean kapacitet poverenike slube bi trebalo da pomogne tuiocima da ponude iri spektar
uslova. Dalje, RJT moe da izda detaljnije instrukcije, ukljuujui podsticaje za korienje odloenog gonjenja
u odreenim vrstama predmeta ili kod odreenih osumnjienih (kao to su mladi ili marginalizovane grupe), i
da proiri korienje odloenog gonjenja izvan uplaivanja sredstava na proaktivnije napore za rehabilitaciju.
Poveanje javne svesti o odloenom gonjenju bi takoe pomoglo da se smanje zablude o njemu kao
privilegiji, uz istovremeno naglaavanje koliko je vano da rtve budu obeteene, a da uinioci prou
rehabilitaciju i reintegraciju u interesu zajednice.
76.
Odloeno gonjenje i sporazum o priznanju krivice naalost ne postoje u prekrajnim sudovima, jer
tuioci retko kad rade na prekrajnim predmetima. Ipak, ovaj pristup bi bez sumnje bio dobar za ove vrste
manjih predmeta, posebno u sluajevima kada su izgledi za pokajanje i rehabilitaciju poinioca u ranoj fazi
veliki. U odsustvu ovih mehanizama, potrebno je ojaati alternativne sankcije u prekrajnim sudovima, kako
bi se prekrajnim sudijama obezbedila fleksibilnost u izdavanju naloga radi poveanja izgleda za rehabilitaciju
i reintegraciju.369
iv.
Sporazum o priznanju krivice
77.
Sporazum o priznanju krivice prua mogunost
tuiocima da pregovaraju o optubi i kazni u zamenu za
priznanje krivice od strane optuenog. Sporazum o
priznanju krivice se posmatra kao alat koji e omoguiti
delotvorno i efikasno reavanje predmeta na nain koji
smanjuje optereenje sudova i tuilaca, oslobaajui tako
njihovo vreme i resurse koji mogu biti posveeni sporovima.
78.
Jo uvek je suvie rano da se proceni delotvornost
sporazuma o priznanju krivice u Srbiji. Koncept je uveden
kroz izmene ZKP usvojene 2009. godine, a dodatno je ojaan
daljim izmenama i dopunama ZKP u 2013. godini. Primena
novog ZKP e omoguiti takve procene u narednim
godinama.
79.
Neki akteri ve primeuju da bi sporazum o
priznanju krivice mogao biti efikasniji. Advokati tvrde da
zamenici tuilaca nemaju dovoljnu autonomiju za donoenje
odluka, a da njihov interni proces odobravanja produuje
proces sporazuma. Neki tuioci su takoe primetili da je Naslov: Pravda, fotografija uesnika u
interni proces dobijanja odobrenja ponekad komplikovan, ali nagradnom konkursu, Svetska banka MDTF-JSS,
da e nedavno izdate instrukcije RJT pomoi u buduim 2014. god
sluajevima. U meuvremenu, drugi tuioci navode da
sporazum o priznanju krivice nikada nee dostii svoj pun potencijal sve dok kaznene politike ne budu
stroije.370 Prema njihovom argumentu, blage kazne, ukljuujui i kazne koje idu ispod minimuma, izbijaju
minimalan iznos za uplatu, i obezbeuju saradnju izmeu lokalnih bolnica i klinika za prijem pacijenata.
369Za dalju diskusiju, videti deo Kvalitet izricanja kazni ispod.
370Za dalju diskusiju o izricanju kazni videti Kvalitet u izricanju kazni ispod.
146
argumente iz njihovih ruku i podrivaju sposobnost tuilaca da ispregovaraju efikasan i delotvoran ishod.
80.
Podaci o broju sporazuma o priznanju krivice kao procenat krivinih predmeta nisu dostupni.
Podaci u ovoj oblasti bi bili korisni za merenje predvienog efekta reformi, kao i radi identifikacije buduih
unapreenja.
81.
Jasno je da sporazumi o priznanju krivice postaju sve ei u Srbiji. Tokom 2012. godine, Vie i
Osnovno javno tuilatvo, Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilac za ratne zloine su zakljuili sporazum
o priznanju krivice sa ukupno 869 optuenika (to predstavlja poveanje od 100% u odnosu na 2011. godnu).
Od ukupnog broja zakljuenih sporazuma o priznanju krivice u 2012. godini, sud je usvojio 706 sporazuma,
to predstavlja rast od 97.20% u poreenju sa 2011. godinom, dok su ostali sporazumi verovatno jo uvek
nereeni pred sudom. Sporazum o priznanju krivice je dodatno proiren nakon stupanja na snagu novog ZKP
u oktobru 2013. godine. Prema statistikim podacima RJT, u februaru 2014. godine je potpisano 100
sporazuma vie nego u januaru 2014. godine, to ukazuje na jaanje trenda potpisivanja sporazuma o
priznanju krivice.
82.
Suprotno tome, dolo je do zanemarljivog porasta sporazuma o priznanju krivice u prekrajnim
sudovima. Za tri godine, otkako su uvedene reforme u skladu sa novim Zakonom o prekrajima, samo jedan
sporazum o priznanju krivice je potpisan u Vojvodini u novembru 2013. godine. Ovo nije dobro, jer
sporazumi o priznanju krivice mogu biti posebno korisni u reavanju predmeta vezanih za prekraje u oblasti
poreza i carine. U avgustu 2014. godine su uvedene izmene radi podsticanja sporazuma o priznanju krivice u
prekrajnim predmetima, uz nadu da e doi do poveanja ovih sporazuma u datoj oblasti.371
83.
Potrebno je prikupiti dovoljan broj podataka i vriti nadzor kako bi se omoguila procena
delotvornosti. Sporazumi o priznanju krivice moraju biti nagledani i praeni prema broju ponuenih i
potpisanih sporazuma, krivinih dela i lokacija, odluka suda za usvajanje ili odbacivanje i, najvanije, prema
razlozima za odbijanje. Vremenom e takvi podaci omoguiti bolju analizu delotvornosti. Stavovi kljunih
aktera u postupku takoe treba da budu zabeleeni, kako bi se detaljno uskladila implementacija.
v.
Kvalitet u izricanju kazni
84.
Nekoliko aktera navodi da je kvalitet pravosua potkopan blagim i nepredvidivim donoenjem
odluka. Nisu prikazani nikakvi kvantitativni podaci koji bi podrali ovakav stav, a tim Funkcionalne analize
nema informacije da se takvi podaci prikupljaju u pravosudnom sistemu.
85.
Krivini zakoni esto ukljuuju iroke raspone kazni, dozvoljavajui tako sudijama da donose
diskrecione odluke. Uprkos tome to je za odreena krivina dela propisan obavezni minimum kanjavanja,
akteri tvrde da se propisani minimum ne primenjuje uvek u praksi. Na primer, tokom 2013. godine u nekoliko
predmeta u vezi sa korupcijom u prekrajnim sudovima izreene su kazne ispod obaveznog minimuma.
86.
Nekoliko tuilaca navodi da sudije rutinski tee blaoj strani u rasponu kazni. Neki tvrde da ta
blagost predstavlja odgovor na nedozvoljeni uticaj ili korupciju. Drugi ukazuju da loa infrastruktura i
nedostatak sigurnosti u sudovima imaju negativan uticaj na sudije i javne tuioce.372
87.
Advokati, sa druge strane, tvrde da blagost ne predstavlja toliki problem koliko je problem
nepredvidivost. Prema ovom razmiljanju, sline vrste optuenih u slinim vrstama predmeta mogu dobiti
razliite kazne, neke kazne su blae od drugih, dok je kod drugih izreena kazna predmet volje
371Funkcionalna
analiza sadri podatke i analize koje su bile dostupne do 30. juna 2014. godine, pa nije bilo mogue proceniti
delotvornost ovih izmena.
372 Prema ovom miljenju, mala je verovatnoa da e sudije i tuioci izrei strogu kaznu, jer sede oi u oi sa okrivljenima u svojim
kabinetima i kancelarijama, bez odgovarajuih sudnica i adekvatnog obezbeenja.
147
predsedavajueg sudije.
88.
Akteri takoe istiu da se, u retkim sluajevima kada se primenjuju vanzavodske sankcije, izricanje
presude nadgleda i primenjuje na neujednaen i neadekvatan nain. Ovo je delimino posledica
nedovoljnog geografskog dometa i institucionalnih mehanizama i kapaciteta odgovornost poverenike
slube.373 teta to je takva situacija, imajui u vidu hronian problem pretrpanih zatvora u Srbiji. 374
Poverenikoj slubi su potrebni fleksibilniji aranmani u zapoljavanju, kako bi mogla da prua usluge malim
urbanim centrima i ruralnim zajednicama u svakoj sudskoj oblasti.
89.
Percepcija popustljivosti i nepredvidivosti dovodi do albi u krivinim postupcima. albe protiv
izreene kazne su mnogo ee u odnosu na albe protiv presuda. RJT nalae tuiocima da ulau albe protiv
blagih kazni, to doprinosi relativno velikom broju albi podnetih od strane tuilaca. U meuvremenu,
advokati navode da savetuju svojim klijentima da bace kocku i ale se na odluku, jer nikada ne znate kako
e apelacioni sud odgovoriti.
90.
U budunosti bi tuioci mogli da imaju konstruktivniju ulogu u davanju preporuka sudijama u
smislu izricanja kazni. U naprednim pravosudnim sistemima, uobiajeno je da tuilatva prikupljaju
informacije o praksama i trendovima u izricanju kazni, koje tuioci zatim koriste kako bi upotpunili svoje
preporuke za izricanje kazne. Ovo je laki, ali esto i delotvorniji nain da se vremenom dostigne doslednija
praksa u izricanju kazni, na koje se sudije i drugi akteri esto oslanjaju, formalno i neformalno. Jednostavan
metod je kreiranje rezimiranih tabela, koje navode kazne koje su sudovi izricali o odreenim vrstama
predmeta prethodnih godina, kao i kljune olakavajue ili oteavajue okolnosti u odreenim sluajevima.
Vremenom bi takve tabele pruale veliki broj detalja i trendova, koji nijansiraju irok spektar kazni. Tabele
kazni bi mogle da postanu koristan alat za tuioce u procesu razmatranja kazni, a RJT bi trebalo da razmisli o
razvijanju takvih tabela.
91.
Takoe, mogue je uraditi vie radi promovisanja alternativnih sankcija, ukljuujui vanzavodske
sankcije, drutveni rad, kuni pritvor i psiho-socijalnu terapiju. Kao to je ve navedeno u odeljku
odloenog gonjenja, izgledi za rehabilitaciju i reintegraciju u okviru ovakvih aranmana kazni obeavaju, a
aranmani za odloeno gonjenje mogu da budu primenjeni prema analogiji alternativnih sankcija kako bi se
poveao ukupan kvalitet izricanja kazni u srpskom pravosuu. Dalje, meu onima koji smatraju drutveni rad
neprivlanim bi se moglo poveati izvrenje novanih kazni. Usvajanje podzakonskih akata i propisa na ovu
temu, uz adekvatnu obuku, bi pomoglo pravosuu da ee koristi alternativne sankcije.
92.
U prekrajnim sudovima bi alternativne sankcije mogle da budu vie koriene nego to je
trenutno sluaj, kako bi promovisale rehabilitaciju za manje prekraje. Nedavne zakonodavne izmene su
uvele prekrajne naloge, mada su se oni do sada koristili samo za novane kazne. Moda je mogue da se
ovaj novi instrument proiri na druge vrste sankcija kako bi se unapredila svrsishodnost izricanja kazni u
prekrajnim predmetima.
373Za
dalju diskusiju o potrebi jaanja dometa i kapaciteta poverenike slube, videti odeljak odloeno gonjenje iznad.
diskusiju o pitanjima vezanim za pritvor i prenaseljenost zatvora, videti na primer Analizu primene mere pritvora za Srbiju: Pre
donoenja odluke o sankciji, Ameriko udruenje pravnika, 2013. godine.
374Za
148
f. Efektivnost albenog sistema u obezbeivanju kvaliteta odluivanja

93.
Iako albe predstavljaju vaan mehanizam odgovornosti i kontrole,375 podaci iz itavog sistema o
stopi albi i stopi preinaenih presuda mogu ukazati na probleme u vezi sa kvalitetom donetih odluka.376
albe imaju uticaj na efikasnost jer produavaju ukupno vreme trajanja procesa i povecavaju broj
predmeta.377 Ukupno gledano, stabilno i efikasno pravosue e imati manji broj albi i vei broj preinaenih
odluka koji bi trebao da bude oko 50 procenata,378 kao i broj ponitenih odluka koji predstavlja kombinaciju
izmenjenih i delimino izmenjenih odluka.
94.
Ovaj deo analizira dostupne podatke o
albama kroz tri dimenzije: albe prema vrsti
suda i vrsti predmeta, albe prema lokaciji, to
odgovara Pokazatelju 2.5 Okvira za merenje
uinka. Odeljak zatim analizira mogue razloge
koji poveavaju broj albi i opcije za
poboljanje albenog okruenja.
95.
Pravljenje procene o albama je
delikatna oblast za merenje uinka u Srbiji.
Iako je ovo vaan pokazatelj u smislu Poglavlja
23, ovo je takoe oblast za koju akteri
izraavaju snana i razliita miljenja. Nekoliko
aktera navodi da je problem albi najvei
problem srpskog pravosua. Ipak (ili moda
upravo zbog toga), u sistemu je teko pronai
konkretne podatke o ovoj temi.
Apelacioni
prekrajni sud
Apelacioni
privredni sud
Apelacioni sudovi
Vii sudovi
Prekrajni sud
Privredni sud
Upravni sud
Osnovni
sudovi
Grafikon albi u srpskom pravosuu, 2014.
96.
Podaci o albama su posebno fragmentirani u sistemu, a pitanje albi istie sve slabosti postojeih
pristupa za voenje predmeta, ukljuujui inflaciju i dupliranje broja predmeta, fragmentiranu i
nedovoljnu elektronsku razmenu izmeu sistema IKT i manjak koordinacije meu sudovima. Od tima
Funkcionalne analize je zatraeno da sprovede detaljnu i dugotraju obradu i analizu podataka u saradnji sa
nekoliko sudija za potrebe ovog dela Izvetaja, ukazujui da se takvi podaci ne analiziraju redovno.379 Od
presudnog je znaaja da sistem unapredi prikupljanje podataka i analizu u ovoj vanoj oblasti.
375albeni
postupak je osmiljen tako da ugrauje sporenje u sam sistem, a odreena doza sporenja pokazuje da je sistem
funkcionie kako je zamiljeno.375 Dalje, u kratkim udarnim periodima, visoke stope albi mogu biti uobiajene prilikom uvoenja
reformi u sistem, jer je potrebno vreme da se novi zakoni ustale. Visoka stopa preinaenih presuda u kratkom periodu ak moe biti
dobar znak, jer bi to ukazivalo da se apelacioni sudovi obruavaju na sudove nie instance kako bi obezbedili veu ujednaenost u
primeni zakona.
376Ovaj odeljak uzima u obzir samo ukupne brojeve albi, a ne pojedinane albe. Pojedinano, podnoenje albe ne ukazuje na
kvalitet odreene odluke ve samo ukazuje da je jedna strana (ili obe) dovoljno nezadovoljna odlukom, te se odluila da nastavi
dalje aktivnosti.
377 Ponovljena suenja i uzastopne albe jo vie produuju trajanje postupka. albe mogu ozbiljno da utiu na efikasnost ukoliko je
sistem sklon recikliranju ili ping-pong predmetima. Ovaj problem je u prolosti bio prisutan u Srbiji, ali se situacija popravlja
zahvaljujui nedavnim reformama procesnih zakona, koje propisuju da apelacioni sudovi moraju da iznesu svoju presudu u
ponovljenoj albi. Za dalju diskusiju o uticaju albi na efikasnost, videti poglavlje Efikasnost.
378U ovom idealnom scenariju, samo tei predmeti su oalbeni, a zbog toga to su u pitanju tei predmeti, postoji velika
verovatnoa da e vii sudovi preinaiti presudu. Suprotno tome, konstantno visoke albene stope mogu ukazivati na nedoslednost i
nepostojanje ujednaenosti u primeni zakona, kao i vee nezadovoljstvo kvalitetom donetih presuda od strane korisnika suda. Visoka
stopa ukinutih presuda moe da ukazuje da su sudovi nie instance nesigurni kada donose odluke vezane za nove zakone; ili rutinski
prave greke u donoenju odluka; ili da se zakon primenjuje na nedosledan nain na itavoj teritoriji; ili da su sudovi pred kojima je
uloena alba naroito strogi u primeni zakona. Sveukupno, visoke albene stope uz niske stope ukinutih presuda moda ukazuju na
to da stranke u sporu koriste sudove kao instrument zloupotrebe ili odlaganja.
379Neki akteri su ak sugerisali timu Funkcionalne analize da su podaci o albama namerno fragmentirani kako bi se prikrio problem
koji postoji u srpskom pravosuu.
149
i.
albe prema vrsti suda i vrsti predmeta
97.
Kao to je i oekivano, vii i apelacioni sudovi primaju najvei broj albi u sistemu, a postoji vea
verovatnoa da e albe biti podnete u nekim vrstama predmeta u odnosu na druge. Analiza koja sledi
prati albe prema vrsti suda, a zatim nudi neka razmatranja o razlozima za uoeni problem albi u Srbiji.
a. albe na odluke osnovnih sudova
98.
Precizni podaci o izajvljenim albama na odluke osnovnih sudova u viim sudovima i apelacionim
sudovima nisu dostupni.380 Tim Funkcionalne analize je detaljno procenio broj izjavljenih albi na odluke
osnovnih sudova, to je zahtevalo znaajnu obradu podataka i konsultacije sa relevantnim akterima.381
99.
Veina albi iz osnovnog suda idu direktno u apelacione sudove na razmatranje (velika apelacija),
dok neki predmeti odlaze u vie sudove na razmatranje (mala apelacija). Procenjuje se da albe protiv
odluka osnovnog suda ine oko 90% priliva u apelacionim sudovima.382
100. Broj albi protiv odluka osnovnih sudova u graanskim parnicama je visok, sa albenom stopom
od oko 22.84 procenta.383 Veina albi se odnose na predmete sa oznakom P (graanska parnica) i P1
(radni sporovi), dok se procenjuje da je albena stopa protiv meritornih odluka oko 45 procenata.
101. Stopa albi na odluke osnovnog suda u krivinoj materiji je takoe visoka i iznosi 23 procenata. 384
Od svih odluka o albama u 2013. godini, oko 66.42% je potvreno, 19.66% je ukinuto, 12.05% je preinaeno
i 1.85% delimino preinaeno. Krivini predmeti sa maksimalnom zapreenom kaznom od 10 godina su ee
oalbeni, sa procenjenom stopom od oko 36%.385
102. Stopa albi u graanskim vanparninim predmetima je veoma niska i iznosi oko 1 procenat. 386 Ovo
je posledica injenice da vanparnini predmeti ne ukljuuju sporove izmeu stranaka, pa se nepovoljne
380Identifikovani
su razni nedostaci u postojeim statistikim izvetajima u AVP i bazama podataka VKS. Dalje, postojei izvetaji ne
pruaju informacije o izjavljenim albama, ve samo o reenim albama, koje ne moraju biti jednake odlukama nie instance u istom
periodu izvetavanja. Pored toga, statistiki podaci apelacionih sudova ne prave razliku izmeu predmeta primljenih iz osnovnih
sudova i predmeta primljenih iz viih sudova, niti koriste istu tipologiju predmeta kao sudovi nie instance, a takoe ne navode ni da
li se reene albe odnose na meritorne odluke ili nemeritorne odluke, koje su predmet razliitih reenja i pravila u albenom
postupku. I meritorne i nemeritorne odluke mogu biti oalbene na razliite naine. Meutim, Zakon o parninom postupku i Zakon o
krivinom postupku ne prave razliku izmeu ovih odluka. Generalno, meritorne odluke se odnose na odluke u predmetima u kojima
sud odluuje o sutini spora. Sa druge strane, odluka doneta na drugi nain moe da se odnosi na procesne odluke kao to je
odbacivanje tube u parninom postupku zbog smrti stranke u sporu, ili ukoliko je u istom predmetu ve doneta presuda ili
sprovedeno poravnanje.
381Za potrebe izraunavanja koeficijenata i procenata albi, tim Funkcionalne analize je koristio broj reenih albi, to bi trebalo da
bude slino broju izjavljenih albi, zbog injenice da su stope reavanja predmeta u sudovima viih instanci oko 100% (tj. broj
primljenih i reenih predmeta je slian).
382Na osnovu razgovora sa sudijama i advokatima, i kroz analizu statistikih podataka Apelacionog suda u Beogradu, kao najveeg
suda u zemlji, procenjeno je da albe na odluke osnovnih sudova pred apelacionim sudovima ine oko 90% priliva apelacionih sudova
(predmeti za oznakom G, G1 i G2), dok preostali broj predmeta dolazi iz viih sudova. Dobijene brojke odgovaraju broju reenih
albi i stopi reenih predmeta u apelacionim sudovima koje su neznatno nie od 100% (malo vie u Niu i Novom Sadu, i malo nie u
Beogradu i Kragujevcu). Broj albi na odluke vieg suda pred apelacionim sudom je procenjen na osnovu broja oalbenih odluka vieg
suda koje su reene u apelacionim sudovima (8,438) i kao 10% priliva u apelacionim sudovima (8,321). Poreenje ovih brojeva
potvruje odnos 10%: 90% sa veoma malom (1%) marginom greke.
383U 2013. godini, u osnovnim sudovima je doneto 223,882 odluka u graanskim parnicama, a u viim i apelacionim sudovima je
reeno 51,140 albi, to ukazuje na albenu stopu od oko 22.84% u odlukama u graanskim parnicama pred osnovnim sudovima.
384U 2013. godini, 117,565 krivinih predmeta je reeno, kao i 26,973 albi, to ini 22.94 procenata reenih predmeta.
385 Predmeti sa oznakom K. U 2013. godini, 57,627 K predmeta je reeno, a reeno je i 20,876 albi, to daje prosenu albenu
stopu od oko 36.22% od ukupnog broja reenih predmeta.
386 Od 173,515 graanskih vanparninih predmeta koji su reeni u 2013. godini, reeno je samo 1,204 albe to ukazuje na stopu od
0.69% reenih predmeta.
150
odluke suda ree deavaju. Takoe, nije mogue izjaviti albu na svaku odluku osnovnog suda u
vanparninom postupku, pa su ti brojevi u odreenoj meri smanjeni.
103. Broj albi na odluke o izvrenju je takoe veoma nizak. Od ovog broja, 69.56% je potvreno, 36.2%
je ukinuto, 2.5% je preinaeno, a 0.7% je delimino preinaeno. Dodatnih 28,733387 reenih predmeta treba
da bude ukljueno u analizu o albama u izvrenju, jer ovaj broj predstavlja predmete u kojima je vee
sastavljeno od tri sudije odluivalo o prigovorima na odreene proceduralne odluke u postupcima izvrenja.
Tabela 12: albe na odluke osnovnih sudova u 2013. godini: interne, pred viim i apelacionim sudovima388
Odluke osnovnih sudova
Ukupan broj reenih predmeta u osnovnom sudu, 2013. god
1,146,239
Meritorne | Procenat meritornih
824,796
71.96%
Nemeritorne | Procenat nemeritornih
321,443
28.04%
Ukupan broj reenih albi na odluke osnovnih sudova u 2013. god
81,396
Potvrene | Procenat potvrenih
54,617
67.10%
Ukinute| Procenat ukinutih
16,117
19.80%
Preinaene | Procenat preinaenih
6,806
8.36%
Delimino preinaene | Procenat delimino preinaenih
3,856
4.74%
Reeni graanski parnini predmeti, koji mogu biti predmet albe
223,882
Reene albe vezane za parnine predmete u 2013. god
51,140
34,745
67.94%
Ukinute | Procenat ukinutih
9,612
18.79%
3,474
6.79%
3,309
6.47%

Reeni krivini predmeti (ukljuujui odluke o izvrenju), koji mogu biti
predmet albe
Reene albe vezane za krivine predmete u 2013. god
117,565
26,973
17,917
66.42%
5304
19.66%
3,251
12.05%
501
1.85%

Reeni graanski vanparnini predmeti, koji mogu biti predmet albe
173,515
Reene albe u vezi sa graanskim vanparninim predmtima u 2013. god

Potvrena | Procenat potvrenih
2,043
1,204
58.93%
Ukinuta | Procenat ukinutih
752
36.8%
Preinaena | Procenat preinaenih
50
2.44%
Delimino preinaena | Procenat delimino preinaenih
37
1.81%
Reeni predmeti izvrenja, koji mogu biti predmet albe
495,958
Reene albe u vezi sa predmetima izvrenja u 2013. god
1,240
387
Potvrena | Procenat potrvenih
751
60.56%
Ukinuta | Procenat ukinutih
449
36.2%
Preinaena | Procenat preinaenih
31
2.5%
Delimino preinaena | Procenat delimino preinaenih
0.7%
Sastavljeni od sledeih vrsta predmeta: Ipvl, Ipvlv i Ipvlvk.

388Megatabela,
151
b. albe na odluke viih sudova pred apelacionim sudovima

104. Procenat albi na odluke vieg suda pred apelacionim sudom je relativno nizak, a stopa ukinutih
presuda je umerena. Tokom 2013. godine, od 44,381 odluka donetih u graanskoj i krivinoj materiji pred
viim sudom, na oko 8,300 odluka su izjavljene albe pred apelacionim sudovima389 to predstavlja oko 8.8%
tih odluka. Kada je re o reenim albama u 2013. godini, 66.07% je potvreno, 14.08% je ukinuto, 8.04% je
preinaeno i 4.17% je delimino preinaeno.
105. Vei deo izjavljenih albi na odluke vieg suda su vezane za predmete u krivinoj materiji.
Procenjuje se da graanski predmeti ine samo oko 15.5% od ukupnog broja predmeta.390 Od reenih albi
podnetih na odluke u graanskim predmetima tokom 2013. godine, 57.58% je potvreno , 23.33% je
ukinuto, 7.3% je preinaeno i 8.49% je delimino preinaeno. U odreenim krivinim predmetima ee
dolazi do albe, posebno u predmetima sa oznakom K, gde je na oko 65.62% odluka uloena alba. Drugi
krivini predmeti ne pokazuju tako visok procenat oalbenih odluka i slini su graanskim predmetima sa
procentom oalbenih predmeta od oko 18.68%.391 Kada je re o reenim albama, 67.48% je potvreno,
12.83% je ukinuto, 8.41% je preinaeno i 3.43% delimino preinaeno.
106. Veliki broj ovih albi deluje neosnovano. U graanskoj materiji je odbaeno 57.58 procenata albi, a
u krivinim predmetima je odbaeno 67.48 procenata albi. Ovo moda ukazuje da se albe pokreu u
instrumentalne svrhe, na primer, da bi se odloilo izvrenje odluke (videti ispod).
Tabela 13: albe na odluke vieg suda u 2013. godini: interne i pred apelacionim sudovima392
Odluke vieg suda
Ukupan broj reenih predmeta u viem sudu u 2013. god
Meritorne| Procenat meritornih
Nemeritorne | Procenat nemeritornih
Broj albi na odluke vieg suda koje su reene pred apelacionim sudovima u 2013.
god
119,962
89,085
74.3%
30,877
25.7%
8,057
5324
66.07%
1193
14.8%
648
8.04%
336
4.17%
Reeni parnini i vanparnini predmeti, koji mogu biti predmet albe
7,566
Reene albe u parninim i vanparninim predmetima u 2013. god
1,177
681
57.58%
310
23.33%
86
7.3%
8.49%
100
389
Brojke su procenjene na osnovu procene da je priliv predmeta u apelacionim sudovima sastavljen od oko 10% odluka vieg suda,
kao to je gore navedeno. Ovaj broj je gotovo jednak ukupnom broju od 8,057 albi na odluke vieg suda, koje su reene pred
apelacionim sudovima tokom 2013. godine.
390 Ukupan broj odluka u graanskim parninim i vanparninim predmetima, na koje je izjavljena alba apelacionom sudu. Od 7,566
predmeta reenih u apelacionim sudovima tokom 2013. godine, samo 1,177 su bili predmeti iz graanske materije.
391 Ukupan broj odluka u krivinim predmetima, koje su oalbene u apelacionim sudovima. Od 36,815 reenih predmeta u krivinoj
materiji u 2013. godini, 6,880 albi je reeno u apelacionim sudovima, to predstavlja 18.68% reenih predmeta.
152
Reeni krivini predmeti koji mogu biti predmet albe
36,815
Reene albe u krivinim predmetima u 2013. god
6,880393
Potvrene| Procenat potvrenih
4,643
67.48%
883
12.83%
562
8.41%
236
3.43%
107. Postojei formati statistikih izvetaja koje objavljuje Vrhovni kasacioni sud ne prikazuju broj
izjavljenih albi. Umesto toga, oni pokazuju broj reenih albi u periodu izvetavanja i ishode ovih odluka
(potvrene, ukinute, preinaene, delimino preinaene). Pored toga, ovi statistiki podaci ukljuuju odluke
vezane za albe izjavljene ne samo u periodu izvetavanja, ve i za prethodne dve ili tri godine. Takoe,
statistiki podaci apelacionih sudova ne prave razliku izmeu predmeta primljenih iz osnovnih sudova i
predmeta primljenih iz viih sudova.
c. albe na odluke privrednih sudova
108. U nadlenosti privrednih sudova, procenat albi je umeren, a stopa ukinutih odluka je takoe
umerena. Tokom 2013. godine, od ukupno 99,975 odluka donetih u privrednim sudovima, uloene su albe
na odluke u 12,395 predmeta pred Apelacionim privrednim sudom, to ini oko 12.4% odluka privrednih
sudova u toj godini.394 Od 10,147 odluka o albi koje je doneo Apelacioni privredni sud tokom 2013. godine,
74.1% je potvreno, 19.51% je ukinuto, 5.76% je preinaeno i 0.66% je delimino preinaeno. Ponovo, niska
stopa preinaenih i delimino preinaenih odluka izaziva deliminu zabrinutost.
Tabela 14: albe privrednih sudova u Apelacionom privrednom sudu u 2013. godini395
Odluke privrednog suda
Ukupan broj reenih predmeta u privrednim sudovima, 2013. god
Broj oalbenih u Apelacionom privrednom sudu
Stopa albi: privredni sud pred Apelacionim privrednim sudom
Reene albe u Apelacionom privrednom sudu u 2013. god
99,975
12,395
12.4percent
10,147
7,516
74.1%
1,980
19.5%
584
5.8%
67
0.7%
d. albe na odluke Upravnog suda

109. U nadlenosti upravnog suda, procenat albi je nizak, kao i stopa ukinutih presuda. Tokom 2013.
godine, pred VKS je uloeno 686 albi na odluke Upravnog suda, to ini oko 3.8% svih odluka Upravnog suda
za tu godinu. Od 180 upravnih albi koje je reio VKS tokom 2013. godine, 91.11% odluka je potvreno.396
Ovo ukazuje da postoji vii stepen ujednaenosti i doslednosti u oblasti upravnog prava nego u drugim
oblastima u Srbiji. To takoe moe da ukazuje da je podnet veliki broj nemeritornih albi, na primer, zbog
preterano revnosnih albenih politika.
393
Takoe obuhvata odreene predmete u vezi sa korupcijom, organizovanim kriminalom, ratnim zloinima i sajber kriminalom.
2012. godine, procenat albi je bio nii, na 9.1%. Ovo je objanjeno time to je dolo do dramatinog pada u broju novih
predmeta i reenih predmeta u privrednim sudovima, ali se zadrao gotovo isti broj albi tokom 2012. i 2013. godine.
396 Dodatnih 1.67% je preinaeno, a 7.22% je ukinuto.
394Tokom
153
Tabela 15: albe na odluke Upravnog suda pred Vrhovnim kasacionim sudom u 2013. godine397
Odluke Upravnog suda
Ukupan broj reenih predmeta u Upravnom sudu, 2013. god
Broj oalbenih
Stopa albi
albe reene pred Vrhovnim kasacionim sudom u 2013. god
Potvrene| Procenat potvrenih
18,132
686
3.8%
180
164
13
3
0
91.1%
7.2%
1.7%
0.0%
e. albe na odluke prekrajnih sudova

110. Stopa albi je niska u prekrajnim sudovima, dok je stopa ukinutih odluka relativno visoka. Tokom
2013. godine, pred Apelacionim prekrajnim sudom je podneto 27,302 albe na odluke prekrajnog suda, to
ini oko 4.9% svih odluka donesenih u prekrajnom sudu te godine. U Apelacionom prekrajnom sudu je
reeno 26,834 albi.398 Od toga, 60.83% je potvreno, 9.66% je preinaeno, 27.73% je ukinuto i 1.79% je
delimino preinaeno. Procenti su okvirno uporedivi sa podacima iz 2012. godine 399(videti Tabelu 16 ispod).
111. Podaci o albama nisu iznenaujui i verovatno odraavaju uravnoteeni uinak prekrajnih
sudova i Apelacionog prekrajnog suda.400 Meutim, jedan iznenaujui nalaz je niska stopa preinaenih
odluka. Apelacioni prekrajni sud je zamenio odluku suda prve instance sopstvenom odlukom u samo oko
10.5% predmeta. Prekrajni predmeti su obino relativno jasni, pa je Apelacioni prekrajni sud u dobroj
poziciji da preinai odluku i sauva stranke i prekrajni sud od ponovljenog suenja. Potrebno je dodatno
istraiti razloge za tako nisku stopu preinaenih odluka i razviti opcije koje e pomoi Apelacionom
prekrajnom sudu da preinaava odluke.
Tabela 16: albe na odluke prekrajnog suda pred Apelacionom prekrajnim sudom tokom 2013. god401
Odluke prekrajnog suda
Ukupan broj reenih predmeta u prekrajnim sudovima u 2013. god
Broj albi pred Apelacionim prekrajnim sudom
Stopa albi: prekrajnog suda pred Apelacionim prekrajnim sudom
albe reene u Apelacionom prekrajnom sudu u 2013. god
397Megatabela,
562,612
27,302
4.9percent
26,834
16,323
60.8%
7,440
27.7%
2,592
9.7%
479
1.8%

albe koje su reene tokom 2013. godini nisu obavezno i podnete iste godine. Ove odluke o albama verovatno obuhvataju
pomeane predmete iz 2011, 2012. i 2013. godine.
399 Tokom 2012. godine, cifre su bile vee, ali ne proporcionalno, to ukazuje da je glavni razlog opadanje broja primljenih predmeta
u prekrajnim sudovima. Tokom 2012. godine, prekrajni sudovi su doneli odluku u 601,648 predmeta, od koji je alba uloena na
odluke u 33,341 predmeta, to je stopa albe od oko 5.5%. Od ukupnog broja reenih albi, 27% je ukinuto.
400 Niske stope albi su verovatno posledica toga to su ovi predmeti uglavnom zasnovani na injenicama i dokazima, na primer od
policije, carine, razliitih inspekcija, Poreske uprave, itd. Ljudi se moda odluuju da iskoriste pravo na albu samo ukoliko imaju
materijalne dokaze koju ukazuju na netane injenice ili dokaze, te stoga imaju odreeni uspeh nakon albe. Ljudi se moda ne
odluuju na albu zato to vreme, napor i trokovi povezani sa albom nekada mogu da prevaziu kaznu izreenu u prvom stepenu,
posebno kada se uzme u obzir da mnoge stranke zastupaju same sebe pred prekrajnim sudovima.
398
154
ii. albe prema lokaciji

112. Funkcionalna analiza je zatim izvrila analizu varijacija u stopama albi u razliitim osnovnim i
viim sudovima. Znaajne varijacije podataka o albama na itavoj teritoriji mogu ukazivati na nedovoljnu
ujednaenost u primeni zakona na teritoriji cele zemlje.
113. Ishodi albi variraju u osnovnim sudovima. Na primer, u apelacionom regionu Novog Sada, odluke
osnovnih sudova su ukinute u oko 16.5% albi, dok je u Niu taj broj gotovo 50% vei sa oko 22% ukinutih
odluka. Unutar regiona, albe viih sudova se razlikuju. Odluke Osnovnog suda u Negotinu su ukinute u 12%
albi, dok su u susednom Boru odluke suda ukinute u 30.71% albi. Odluke Osnovnog suda u aku su
ukinute u 15.7% albi, dok su odluke Novog Pazara ukinute u 28.5% albi. Odluke Osnovnog suda u Novom
Sadu su ukinute u samo 12.8% albi, a odluke Zrenjanina belee duplo vei broj, sa 25.6% ukinutih odluka u
albenom postupku. Na Tabeli 17 ispod, osnovni sud sa najveim brojem ukinutih odluka je obeleen
crvenom bojom, dok su sudovi sa najniim brojem oalbenih odluka obeleeni zelenom bojom.
Tabela 17: Ishod albi u osnovnim sudovima, 2013. godine402
OSNOVNI
SUD
albe
reene u
2013.
god403
Potvrena
Ukinuta
Preinaen
a
Delimino
preinaen
a
Stopa
ukinutih
presuda
Regionalna
stopa ukinutih
presuda
BEOGRAD
Prvi osnovni
13,162
9,144
2,815
892
311
21.39%
Drugi osnovni
3,331
2,629
463
156
83
13.90%
Negotin
1,028
825
125
38
40
12.16%
Poarevac
2,027
1,277
481
173
96
23.73%
Loznica
1,164
784
235
71
74
20.19%
abac
1,437
955
247
135
100
17.19%
Smederevo
1,055
614
259
96
86
24.55%
Valjevo
2,535
1,657
517
159
202
20.39%
521
308
160
47
30.71%
1,439
992
294
113
40
20.43%
Bor
Zajear
20.20%
KRAGUJEVAC
aak
1,484
1,029
234
60
161
15.77%
Jagodina
1,209
815
284
85
25
23.49%
Parain
1,230
803
320
81
26
26.02%
Kragujevac
5,546
3,827
1,042
401
276
18.79%
Kraljevo
1,902
1,096
514
182
110
27.02%
Kruevac
1,943
1,114
452
228
149
23.26%
Novi Pazar
1,244
720
355
143
26
28.54%
Poega
1,196
860
204
60
72
17.06%
Prijepolje
325
220
79
14
12
24.31%
Uice
848
563
148
43
94
17.45%
402Megatabela,
21.46%

broj predmeta sa podnetom albom na odluku suda u vezi sa odlukama osnovnog suda, ukljuujui albe protiv meritornih
i nemeritornih odluka, i ukljuujui odluke donete u viim sudovima (mala apelacija) i apelacionim sudovima (velika apelacija).
403Ukupan
155

NI
Kosovska
Mitrovica
218
127
62
12
17
28.44%
Leskovac
3,428
2,284
682
303
159
19.89%
Ni
6,369
4,132
1,252
610
375
19.66%
843
556
155
95
37
18.39%
Prokuplje
1,596
846
439
182
129
27.51%
Vranje
3,642
2,145
960
426
111
26.36%
Pirot
22.06%
NOVI SAD
Novi Sad
8,008
6,205
1,026
749
28
12.81%
Panevo
1,829
1,110
339
159
221
18.53%
788
431
168
77
112
21.32%
Sombor
2,597
1,783
389
180
245
14.98%
Sremska
Mitrovica
2,083
1,291
390
331
71
18.72%
Subotica
1,846
1,283
332
172
59
17.98%
Kikinda
617
374
130
94
19
21.07%
1,858
917
475
182
284
25.57%
Vrac
Zrenjanin
16.55%
114. Ishodi albi takoe variraju u viim sudovima. Stopa ukinutih odluka je relativno konzistentna u
svim apelacionim regionima, i kree se od 17.8% do 22.3%. Meutim, u okviru regiona, albe variraju u veoj
meri. Odluke Vieg suda u Smederevu su ukinute u 12.7% albi, ali u Negotinu taj procenat iznosi 21.31%.
Odluke Vieg suda u Uicu su ukinute u 14.9% albi, dok je u aku ukinuto skoro duplo vie, oko 27.2%.
Odluke Vieg suda u Niu su ukinute u 16.4% albi, dok su odluke Vranja ukidane gotovo duplo vie, sa
30.5%. Odluke Vieg suda u Novom Sadu su ukinute u 14.7% albi, dok je u susednom Zrenjaninu ukinuto
27.1%.
Tabela 18: Ishod albi u viim sudovima, 2013. godine404
VII SUD
albe
reene u
2013.
god405
Potvrene
Ukinute
Preinaen
e
Delimino
preinaene
Stopa
ukinutih
Regionalna
stopa ukinutih
BEOGRAD
Beograd
1,561
940
294
173
154
18.83%
Negotin
94
62
20
21.28%
Poarevac
126
94
23
18.25%
abac
251
169
50
25
19.92%
Smederevo
110
85
14
12.73%
Valjevo
137
94
24
15
17.52%
Zajear
170
122
27
18
15.88%
404Megatabela,
405
18.46%

Ukupan broj odluka o podnetim albama u vezi sa odlukama vieg suda, ukljuujui albe protiv meritornih i nemeritornih odluka.
156

KRAGUJEVAC
aak
228
132
62
21
13
27.19%
Jagodina
291
190
74
22
25.43%
Kragujevac
361
235
72
44
10
19.94%
Kraljevo
308
220
48
37
15.58%
Kruevac
263
179
41
37
15.59%
Novi Pazar
279
174
65
40
23.30%
Uice
168
131
25
14.88%
20.39%
NI
Kosovska
Mitrovica
0.00%
Leskovac
251
148
61
38
24.30%
Ni
561
406
92
43
20
16.40%
Pirot
117
72
35
29.91%
Prokuplje
81
45
22
10
27.16%
Vranje
187
102
57
23
30.48%
22.31%
NOVI SAD
Novi Sad
1,211
900
178
51
82
14.70%
Panevo
280
203
47
28
16.79%
Sombor
256
173
53
21
20.70%
Sremska
Mitrovica
448
295
84
63
18.75%
Subotica
378
252
79
38
20.90%
Zrenjanin
321
222
74
23
23.05%
17.80%
iii. Percepcija korisnika o albama

115. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji prua dodatni uvid u gore navedene statistike podatke. 406
Prema podacima Ankete, oko jedna treina sudskih postupaka u optoj populaciji, od kojih su odluke u prvoj
instanci donete izmeu januara 2011. i novembra 2013. godine, je oalbena.407 U poslovnom sektoru, na 38%
odluka je uloena alba. U poreenju sa predmetima u kojima je odluka u prvoj instanci doneta u periodu od
januara 2007. godine do kraja 2009. godine, procenat albi u optoj populaciji se smanjio za 3%. Suprotno
tome, procenat albi u poslovnom sektoru se poveao za 5%.
116. Poverenje u albeni sistem meu korisnicima suda je slabo. Tokom 2013. godine, manje od
polovine (48%) javnosti sa nedavnim iskustvom pred sudom navodi da ima poverenja u albeni sistem.
Istovremeno, malo vei procenat od 57% predstavnika poslovnog sektora navodi da ima poverenje u albeni
406Predstavnici
opte javnosti i poslovnog sektora su u Anketi ispitani o njihovom miljenju o albama koje su doiveli, bez obzira na
vrstu suda ili instancu.
407 Korisnici suda u zatvorima nisu anketirani, tako da nisu dobijeni nikakvi podaci od optuenih lica u krivinim delima u zatvorima.
157
sistem. Iz ove percepcije nije jasno da li ovaj nedostatak poverenja ohrabruje ili obeshrabruje korisnike suda
da podnose albe.
Slika 65: Percepcija poverenja u albeni sistem, prema navodima korisnika suda, 2009. i 2013. godine408
3%
1%
2%
3%
43%
48%
54%
57%
Ne znaju
54%
2009
Javnost
51%
45%
2013
2009
Da
Ne
40%
2013
Poslovni sektor
117. Odluka stranke da podnese albu je u velikoj meri povezana sa percepcijom stranke o pravinosti
suenja u prvoj instanci. Kod korisnika suda koji su dobili presudu koja ne ide u njihovu korist postoji 10
puta vea ansa da podnesu albu, ukoliko smatraju da odluka nije bila potpuno pravina. Sa druge strane,
korisnici suda koji su nisu dobili presudu u svoju korist, ali smatraju da je odluka pravina, su se ipak alili u
samo 8% predmeta za optu populaciju i 6% za poslovni sektor.
Slika 66: Odnos izmeu percipirane pravinosti i odluke o podnoenju albe meu korisnicima suda koji su
dobili presudu koja ne ide njima u korist, 2013. godine
Procena onih koji su podneli albu
63%
63%
Potpuno pravino
suenje
Nisu imali pravino

suenje
8%
Opta javnost
6%
Poslovni sektor
118. U veini albi, korisnici suda navode da je sud vie instance potvrdio presudu. Meutim, u 28%
predmeta kod opte populacije, presuda je ponitena i naloeno je ponovno suenje. U 22% predmeta
poslovnog sektora, presuda je ponitena i naloeno je novo suenje (Slika 67). Apelacioni sud je u malom
broju predmeta preinaio odluku suda nie instance.
408Pitanje
iz Ankete: Da li verujete da e se albeni sistem na odgovarajui nain baviti Vaim predmetom? Populaciona baza: javnost i
poslovni sektor sa iskustvom pred sudovima. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
158
Slika 67: Ishod albi prema navodima korisnika suda, 2009. i 2013. god409
Predmet je jo uvek u postupku
24%
24%
27%
1%
6%
4%
6%
6%
Sud vie instance je izrekao stroiju presudu
36%
40%
44%
44%
Sud vie instance je izrekao blau presudu
28%
28%
30%
3%
3%
Presuda je potvrena
2009
Javnost
22%
2013
2009
23%
2013
Poslovni sektor
Presuda je ponitena i naloeno je novo

suenje
119. Kada se naloi novo suenje, u veini sluajeva korisnici suda navode da se ponovno suenje
deava samo jednom. To je bio sluaj u preko 70% predmeta na ponovljenom suenju u optoj populaciji i u
preko 60% predmeta na ponovljenom suenju kod korisnika iz poslovnog sektora. Meutim, ponovljeno
suenje je naloeno dva puta u 12% predmeta korisnika iz opte populacije i 22% predmeta korisnika iz
poslovnog sektora. Ponovljena suenja su nareena tri ili vie puta u oko 10% predmeta, iako nije jasno da li
su u pitanju uzastopne albe o istim pitanjima ili razliita pitanja.
Slika 68: Broj ponovljenih suenja, prema navodima korisnika suda, 2009. i 2013. godine410
1%
8%
5
1%
9%
12%
21%
11%
6%
15%
2
3%
7%
22%
DK
Sedam
Pet
etiri
72%
69%
68%
63%
Tri
Dva
Jedan
2009
Javnost
2013
2009
2013
Poslovni sektor
120. Sreom, nedavne reforme procesnih zakona su ograniile mogunost uzastopnih ponovljenih
suenja. Po novom Zakonu o krivinom postupku i Zakonu o parninom postupku, nakon druge albe,
apelacioni sud je u obavezi da zameni presudu suda nie instance sopstvenom odlukom. Tokom vremena bi
ova mera trebalo da smanji ukupan broj albi u sistemu i ogranii ovaj ping-pong efekat, koji izaziva
frustraciju meu praktiarima i korisnicima suda. Kao rezultat toga, gore navedene brojke e verovatno biti
ponovljene u budunosti411 (videti Sliku 68).
iv. Faktori koji objanjavaju visoke stope albi i velike varijacije meu albama
121. Visoke stope albi ukazuju na niz problema. Ovo pitanje e se verovatno preteno posmatrati kao
nedovoljna ujednaenost u zakonu, to podstie stranke da se ale. Meutim, postoje i dodatni faktori.
409Pitanje
u Anketi: Kakva je bila odluka vieg suda nakon podnoenja prve albe posle donete presude suda prve instance?
Populaciona baza: Javnost i poslovni sektor u ijim predmetima je albu podneo tueni ili druga strana u sporu. Anketa o percepciji
pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
410Pitanje u Anketi: Koliko puta je naloeno ponovljeno suenje u Vaem predmetu? Populaciona baza: Javnost i poslovni sektor u
ijim predmetima je sud vie instance naloio ponovljeno suenje. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS,
2014.
411 Za dalju diskusiju o implikacijama albi i uzastopnih albi na efikasnost, videti poglavlje Efikasnost.
159
122. Neki sugeriu da su stope albi visoke zato to su sudske takse za podnoenje albi niske, to je
nedovoljna demotivacija za parniare da bace kocku i podnesu albu bez osnova. Meutim, podaci ne
podravaju u potpunosti ovu teoriju. Odluka stranke da podnese albu verovatno obuhvata i advokatske
takse, koje imaju veliki udeo u ukupnim trokovima pravnih aktivnosti i poveavaju se u albenom postupku.
Dalje, ukoliko je to istina, oekivao bi se vei broj albi u prekrajnim predmetima i krivinim predmetima,
nego u graanskim predmetima, jer su takse za podnoenje albe u krivinom predmetu daleko manje.412
Brojevi pokazuju da kada se uloi alba u krivinom postupku, vea je verovatnoa da e se to desiti na
zahtev tuioca nego okrivljenog, verovatno zbog albenih politika tuilatava.
123. Advokati mogu da igraju veliku ulogu u poveanju stopa albi. U Anketi o percepciji pravosua u
Srbiji, stranke bez pravnog zastupnika u daleko manjoj meri podnose albe u svojim predmetima. Advokati
imaju finansijski podsticaj da odugovlae postupke svojih klijenata,413 i esto daju savete o verovatnoi
uspeha u albenom postupku i taktikim prednostima albi, ukljuujui odlaganje izvrenja.414 Advokati po
slubenoj dunosti to navodno rade u veoj meri od privatnih advokata, moda zato to se njihov rad
uglavnom ne nadgleda. Neke stranke (i njihovi advokati) moda koriste albe kao instrument zloupotrebe ili
odlaganja neizbene konane presude.415
124. Neki sagovornici sugeriu da su stope albi visoke zbog kulturolokih razloga, ali ni ovde podaci ne
podravaju tu tvrdnju. Ukoliko je opti kulturoloki obiaj u Srbiji da se sud koristi (i albeni postupak na
sudu) kao instrument odmazde, oekivano bi bilo da e visoke stope albi biti prisutne u svim predmetima,
ukljuujui jednostavne prekrajne predmete.416
125. U budunosti e se albe u krivinim postupcima verovatno nastaviti, a moe doi i do poveanja,
sa uvoenjem novog ZKP. Akteri navode konfuziju u vezi sa primenom zakona u naelu kontradiktornosti,
to stvara pogodan teren za albe u krivinim postupcima. albe protiv izreene kazne, to je ei sluaj u
odnosu na albe protiv presude, nee se smanjiti bez drugih mehanizama koji e pruiti veu doslednost u
izricanju kazni.417
126. Ipak, niska stopa ukinutih presuda u albenom postupku ukazuje da se albe esto ne isplate
podnosiocima. U graanskim parnicama, od 51,140 odluka donetih u graanskim parnicama od strane viih i
apelacionih sudova u 2013. godini,418 67.9% je potvreno, 18.8% je ukinuto, 6.8% je preinaeno i 6.5% je
delimiino preinaeno.
127. Posebno je zabrinjavajue, irom Srbije, oklevanje apelacionih sudova da zamene odluku suda nie
instance sopstvenom odlukom. Samo u malom procentu sluajeva sudovi vie instance preinauju odluke.
Oekivano bi bilo da u manjim predmetima sudije koje reavaju tube, u interesu pravde, mogle da potede
stranke nevolje ponovnog suenja u sudu nie instance. Na taj nain bi se takoe pomoglo drugim sudijama i
sudovima, a vremenom bi dolo do poveanja ujednaene primene zakona.
412U
krivinim predmetima, raspon takse za podnoenje albe se kree izmeu 590 i 980 RSD. U graanskim predmetima, taksa za
podnoenje albe je znaajno via i razlikuje se u zavisnosti od vrednosti predmeta od 1,900 do maksimalnih 97,500 RSD.
413 Advokati dobijaju nadoknadu u skladu sa propisanom Tarifom o nagradama i naknadama trokova za rad advokata i dobijaju od
16,500 RSD do 60,000 RSD za pisanje prigovora na optunicu ili predloga za ponitenje odluke o pritvoru.
414 U krivinim predmetima, u zavisnosti od teine predmeta, advokati naplauju od 33,000 RSD do 120,000 RSD za pisanje i
podnoenje albe. U graanskim predmetima, pisanje albe u brakorazvodnoj parnici iznosi 33,000 RSD, dok je u drugim graanskim
predmetima taj iznos procenjen na 90,000 RSD.
415 Ovo je u skladu sa visokom stopom albi i niskom stopom ukinutih odluka.
416Ukoliko je kulturoloka hipoteza tana, oekivana bi bila nia stopa ukinutih presuda u itavom sistemu, jer bi stranke bile voene
animozitetom u podnoenju albi bez obzira na vrstu predmeta ili izgled za uspeh.
417Za diskusiju o ulozi tabela izricanja kazni kako bi se nijansirao opseg kazni, videti odeljak iznad o kvalitetu izricanja kazni.
418 Nisu sve odluke o albama reene 2013. godine podnete 2013. godine. Verovatno ukupan broj odluka o albama obuhvata
meavinu predmeta iz 2011, 2012. i 2013. godine.
160
128. Postoji nekoliko razloga koji objanjavaju nevoljnost apelacionih sudija da zamene odluku
sopstvenom odlukom. Jedno objanjenje je da su apelacione sudije u velikoj meri voene normama
produktivnosti, koje podrazumevaju mesene ciljeve u vidu reenih predmeta. To podstie sudije da brzo
reavaju albe, a potrebno je vie vremena da se odluka preinai nego da se ukine ili poalje na ponovljeno
suenje.419 Slino tome, sudije iz niih instanci moda vie vole ponovljena suenja od preinaenih odluka,
jer i oni imaju koristi u svojim normama produktivnosti. Svaki reciklirani predmet koji im se vrati se tretira
kao novi predmet. Oni su ve upoznati sa predmetom i mogu da donesu odluku relativno brzo, pratei
uputstva apelacionog sudije.420 Ta odluka se kasnije rauna kao reen predmet u sudu nie instance.
129. Razlozi geografskih varijacija su verovatno posledica neujednaene primene zakona na itavoj
teritoriji. Tano je da ak i susedni sudovi iste nadlenosti imaju potpuno razliite predmete, a to moe
uticati na albe u datoj godini, meutim, objanjenje verovatno lei u injenici da se slini predmeti drugaije
reavaju na razliitim lokacijama.421 Sudije, tuioci, advokati i drugi akteri su u razgovorima potvrdili ovo
stanovite, a timu Funkcionalne analize su ispriani mnogi primeri i anegdote o predmetima koji se drugaije
tretiraju irom zemlje. Na primer, akteri su istakli nedavni sluaj kada su tri prekrajna suda odluivala o
slinim predmetima vezanim za neprijavljivanje imovine dravnih funkcionera. Sva tri suda su imala potpuno
drugaiji pristup, to je dovelo do tri razliite meritorne odluke.
130. Ovakvo nepostojanje ujednaenosti se manifestuje na nekoliko naina. Prvo, tu je razlika u
kvalitetu odluka u prvoj instanci u odreenim sudovima, to moe dovesti do poveanog broja albi i
ukinutih odluka, jer apelacioni sudovi ispravljaju rad odreenih sudova nie instance. Drugo, varijacija u
kvalitetu odluka u albenom postupku, gde sudovi koji imaju nadlenost za reavanje albi imaju vei ili manji
kapacitet, ili su vie ili manje popustljivi u donoenju odluka. Varijacije u praksi i pristupu upravljanju
predmetima takoe predstavljaju znaajan faktor sudije u Novom Sadu, na primer, tvrde da je njihov
proaktivniji pristup upravljanju predmetima smanjio stopu albi i ukidanja odluka u njihovim predmetima, jer
se predmeti reavaju ekspeditivno, to ne ostavlja puno prostora za greke.
131. Argument da su neka mesta jednostavno loa nije podran podacima. Na primer, Osnovni sud u
aku je imao najniu stopu ukinutih odluka u 2013. godini u kragujevakom regionu, ali je Vii sud zabeleio
najviu stopu. Slino tome, Osnovni sud u Negotinu je imao najniu stopu ukinutih odluka u beogradskom
regionu, dok je Vii sud zabeleio najviu stopu. U regionu Novog Sada, Osnovni i Vii sud u Novom Sadu
belee najnie stope ukinutih odluka u regionu, dok su Osnovni i Vii sud u Zrenjaninu zabeleili najviu stopu
ukinutih odluka u regionu. Takoe je primetno da su se beogradski Osnovni i Vii sudovi kretali u rasponu,
to je u suprotnosti sa anegdotama da beogradski advokati ee poveavaju broj nepotrebnih albi u
odnosu na advokate u drugim gradovima. Umesto oslanjanja na generalizaciju, razlozi za geografske
varijacije su verovatno nijansirani. Razgovori ukazuju da su ti razlozi moda povezani sa praksama
pojedinanih sudova u prvoj instanci i na nivou apelacije, kao i sa pristupom pojedinih predsednika sudova u
promovisanju kvalitetnog upravljanja predmetima i donoenja odluka.
132. Napori usmereni ka unapreenju doslednosti i ujednaenosti u primeni zakona bi trebalo da
predstavljaju glavni prioritet u budunosti.
v. Napori usmereni ka poveanju ujednaene primene zakona
133. U toku su napori usmereni ka poveanju ujednaenosti koje predvodi VKS sa autoritetom najvieg
suda u zemlji. VKS je predloio osnivanje Sertifikacione komisije, gde bi paneli sastavljeni od sudija i drugih
419
Neki akteri navode da sudije apelacionih sudova reavaju takve predmete toliko brzo da ukazuju na povrnu primenu zakona, ali
ovo nije moglo biti potvreno.
420Odluka o ukidanju presude i vraanju na ponovljeno suenje obuhvata pisano objanjenje/razradu apelacionog sudije o razlozima
ukidanja, i sadri instrukcije za ispravljanje greke.
421Mogue je da pojedinani sudovi dobiju veliki broj odreene vrste predmeta ili sluajno ili zbog odreenog dogaaja na datoj
lokaciji koja je podlonija podnoenju albi.
161
eksperata odobravali posebne odluke kao doprinos sudskoj praksi. Neki akteri izraavaju zabrinutost da ovaj
mehanizam nee biti dovoljan za usmeravanje sudske prakse i postizanje doslednosti, jer rad Komisije nije
obavezujui. Meutim, to je dobar poetak, a posebno u kombinaciji sa drugim merama. VKS takoe
organizuje sastanke sudija radi razmatranja procedura i pitanja, pa je tako ujednaenost sudske prakse
formalizovana.
134. Potrebno je organizovati vie sastanaka sudija i rukovodilaca odeljenja, kao dopunu ovim
naporima, kako bi se pregledali nedavni predmeti i trendovi. Na primer, neke sudije Apelacionog
prekrajnog suda odravaju nedeljne sastanke kako bi pregledali skoranje predmete, a oni navode da je ova
praksa korisna kako bi svi bili u toku sa pravnim deavanjima. Apelacioni sudovi su takoe poeli sa
organizovanjem periodinih sastanaka predsednika osnovnih sudova i rukovodilaca odeljenja u njihovoj
nadlenosti, kako bi razgovarali o skoranjim predmetima i reformama. Ove aktivnosti nisu skupe, a mogu da
pomognu u promovisanju ujednaenosti. Takve napore treba intenzivirati i proiriti.422
135. Sudska praksa i pripremna odeljenja takoe mogu da poveaju doslednost. Vei sudovi u Srbiji
imaju odeljenja sudske prakse, kojima upravlja sudija imenovan od strane predsednika suda, a koji prati i
prouava sudsku praksu domaih i meunarodnih sudova, i obavetava sudije, sudijske pomonike i
pripravnike o rezultatima. Iako su sagovornici tokom izrade ovog izvetaja naveli nekoliko sudova koji imaju
aktivna odeljenja za sudsku praksu, u praksi se to ne primenjuje dosledno, a prisutan je veoma mali stepen
saradnje izmeu odeljenja sudske prakse razliitih sudova.
136. U nekim sutinskim tematskim oblastima, praktini prirunici mogu biti dragocen vodi sudske
prakse. S obzirom na nedavne izmene novog ZKP, prirunici za praktinu primenu krivinog postupka u
krivinim suenjima mogu da poboljaju doslednost u praksi i da smanje broj krivinih albi. Praktine
prirunike mogu da pripremaju komisije sastavljene od relevantnih aktera i mogu da budu osnova stalne
obuke.
137. Ostale jednostavne mere e poboljati doslednost i postepeno e normalizovati sistem albi. One
ukljuuju: standardizovano pisanje presuda; korienje formulara, kontrolnih lista i obrazaca; veu
dostupnost informacija o zakonima, procedurama i predmetima, kao i alate za pravno istraivanje;
informisanje javnosti i proaktivno sprovoenje novih zakona; i intenzivirane stalne obuke za sudije. Ove
osnovne mere treba da budu prioritetne. Videti Preporuke i Naredne korake. Ukoliko se bude sprovodio
nadzor nad ovim merama i ispostavi se da su one nedovoljne, dodatno bi trebalo razmotriti strukturne
reforme radi ujednaavanja primene zakona.
g. Integritet u pruanju pravosudnih usluga

138. Integritet i percepcija o integritetu su direktno povezani sa kvalitetom odluivanja u sudovima.
Ovaj odeljak navodi pokazatelje i evropske standarde koji odgovaraju Pokazatelju 2.6 Okvira za merenje
uinka.
i.
Percepcija integriteta i razloga za nedostatak integriteta
139. Akteri esto navode da pravosudnom sistemu nedostaje integritet u pruanju usluga, iako ovaj
termin moe oznaavati razliite stvari razliitim ljudima. Po miljenju sudija, tuilaca i advokata, nekoliko
faktora ugroava integritet. Zapanjujuih 89% advokata, 73% sudija i 77% tuilaca navodi da je integritet
prvenstveno ugroen duinom postupka. Meutim, vie od 50% sudija i tuilaca takoe navodi da loa i
netransparentna kadrovska politika, politiki uticaj i neadekvanta kaznena politika za korupciju potkopavaju
integritet pravosua. U poreenju sa sudijama i tuiocima, znatno vei procenat advokata smatra da svi
422
Za potrebno sprovoenje intenzivnih stalnih obuka, videti poglavlje Ljudski resursi, a za vrednost diskusija meu sudijama, videti
poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
162
navedeni faktori ugroavaju integritet pravosua.423

Slika 69: Percepcija o faktorima koji ugroavaju integritet pravosudnog sistema meu sudijama, tuiocima
i advokatima, 2013. godine424
Sudije
Procenat u odreenoj meri/velikoj meri
Tuioci
Advokati
78%
80%
78%
73%
77%
Senzacionalistiko/preuveliano izvetavanje medija

Duina postupka
67%
62%
Loa, netransparentna kadrovska politika
85%
59%
59%
Uticaj politike/politiara na sudije i tuioce
83%
58%
61%
Neadekvatne kazne za korupciju

Selektivno pokretanje predmeta u tuilatvima
78%
43%
Odluke suda
Korupcija
37%
36%
Nedostatak pravinosti
36%
36%
28%
79%
54%
25%
Pristrasnost sudija zbog neprilinog uticaja drugih
89%
54%
76%
68%
63%
37%
70%
ii. Percepcija poverenja

140. Pravosudni sistem spada u institucije kojima se najmanje veruje u Srbiji. Prema Anketi o percepciji
pravosua u Srbiji, samo 26% graana ima poverenja u pravosudni sistem (videti Sliku 70).425 Sa pozitivne
strane, percepcija poverenja se poveala, a to poveano poverenje je primetno i u drugim dravnim
institucijama, osim u zdravstvenom sistemu. Poverenje se vie povealo meu korisnicima suda nego u
optoj populaciji, to ukazuje da iskustvo u korienju usluga suda moe izgraditi poverenje (videti Sliku 71).
Slika 70: Poverenje graana u institucije, 2009. i 2013. godine426
Uglavnom imaju poverenje/puno poverenje
423Slina
Mediji
Policija
Zdravstve
ni sistem
Predsedni
k
Obrazovni
sistem
Vojska
Crkva
22%24%
31%
14%
26%
19%
25%
11%
22%
13%
NVO
42%
36%33% 33%35%
33%
Narodna
skuptina
2013
Pravosud
ni sistem
2009
47%51% 46%47%
Vlada
56%58%
miljenja su navedena u nedavnoj anketi UNDP. Videti Pravosudna reforma kroz interakciju graana i drava (Serbija
pravosudnih studija, Tom II), Anketa UNDP, 2013.
424 Pitanje u Anketi: U kojoj meri su sledei faktori ugroavali integritet pravosudnog sistema u poslednjih 12 meseci? Skala od 1 do 4,
1= uopte ne ugroavaju, 2 uglavnom ne ugroavaju, 3=u odreenoj meri, 4 = u velikoj meri. Populaciona baza: pravni
profesionalci ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
425Slino kao u Argus Anketi (2014. godine), 70 procenata opte javnosti navodi da nemaju poverenja u sudove, a 71 procenat navodi
da nemaju poverenja u tuilatva. Videti Argus ANketu, 2014. godine.
426 Pitanje u Anketi: Ocenite stepen Vaeg poverenja u sledee sektore i institucije u prethodnih 12 meseci? Skala od 1 do 5, 1
=uopte nemam poverenja i 5 =potpuno poverenje. Populaciona baza: Opta populacija ukupna ciljna populacija. Anketa o
163
Slika 71: Poverenje graana u pravosudni sistem Srbije, 2009. i 2013. godine427
Uglavnom imaju
poverenja/puno
poverenje 13%
2009
23%
2013
26%
20%
Sa iskustvom u sudskim predmetima
Bez iskustva
141. Razliiti faktori ugroavaju poverenje graana u pravosudni sistem. Vie od 80% sagovornika je
izabralo duinu postupka, korupciju, politiki uticaj, neadekvatne kazne za korupciju i lou i netransparentnu
kadrovsku politiku. Preko 70% je navelo sadrinu sudskih odluka, nedostatak pravinosti i selektivno
otpoinjanje predmeta (videti Sliku 72). Neki mada ne svi od ovih faktora su pod kontrolom pravosua i u
skladu sa ciljevima NSRP, ukazujui da bi stalni napori za unapreenje uinka u skladu sa standardima
Poglavlja 23 trebalo da poveaju poverenje u srednjem ili dugom roku.
Slika 72: Percepcija graana o faktorima koji ugroavaju poverenje u pravosudni sistem, 2013. godine428
Ugroavaju poverenje u odreenoj meri/ u velikoj meriBez iskustva u sudskim predmetima
Duina postupka
Korupcija u pravosudnom sistemu
Uticaj politike/politiara na sudove
Neadekvatne kazne za korupciju
Loa, netransparentna kadrovska politika - kako se
Sadrina sudskih odluka
Nedostatak pravinosti
Selektivno poinjanje predmeta u tuilatvima
Senzacionalistiki/prenaglaeni medijski izvetaji
427
Sa iskustvom
82%
85%
81%
81%
80%
83%
80%
83%
78%
81%
75%
75%
74%
74%
73%
75%
69%
70%
Pitanje u Anketi: Ocenite stepen Vaeg poverenja u sledee sektore i institucije u prethodnih 12 meseci? Skala od 1 do 5, 1
=uopte nemam poverenja i 5 =potpuno poverenje. Populaciona baza: javnost ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji
pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
428 Pitanje u Anketi: U kom obimu sledei faktori ugroavaju poverenje graana u pravosudni sistem u poslednjih 12 meseci? Skala od
1 do 5, 1 =uopte ne ugroavaju, 2=uglavnom ne ugroavaju, 3=u odreenoj meri, 4 =u velikoj meri. Populaciona baza: javnost
ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
164
iii. Obim prijavljene korupcije i korienje neformalnih sredstava

142. Korisnici suda priznaju da se uputaju u korupciju ili korienje drugih neformalnih sredstava kako
bi ubrzali svoje predmete u srpskom pravosuu. Prikazani podaci verovatno potcenjuju obim korupcije u
pravosuu,429 ali ipak pruaju uvid u korupciju koja se deava unutar pravosudnog sistema.
143. U Anketi o percepciji pravosua, 9% korisnika suda u prekrajnim predmetima navelo je korienje
neformalnih sredstava za ubrzanje svojih predmeta. U graanskim predmetima, 4% navodi koruptivno
ponaanje, a u krivinim predmetima 2% ispitanika navodi koruptivno ponaanje.
Slika 73: Korisnici suda koji navode korienje neformalnih sredstava za ubrzavanje svojih postupaka,
2009. i 2013. godine430
Procenat onih koji su pribegli neformalnim sredstvima
10%
2%
2%
2009
2013
Krivini
2009
9%
2013
Prekrajni
2%
2%
3%
4%
2009
2013
2009
2013
Graanski
Privredni
144. Prema istraivanju Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj su ispitani korisnici sudova tokom
2013. godine, oko 10% korisnika suda navodi da im je traen mito.431 Od 10%, 90% ispitanika navodi da im
je indirektno traen mito, na primer od osoblja koje nepotrebno odugovlai postupak ili indirektno istie da
procedure mogu biti ubrzane u zamenu za novac. Dodatnih 10% navodi da im je direktno i otvoreno traen
mito u sudu. Korisnici suda reaguju razliito kada se oekuje podmiivanje slubenika. U proseku, 33%
ispitanika koji su se nali u takvoj situaciji navode da su dali ono to je od njih traeno, dok je 66% ispitanika
ignorisalo taj zahtev, ili su barem tako naveli u istraivanju.
145. Podmiivanje sudskog osoblja je izgleda ee nego podmiivanje sudija. Meu onima koji su naveli
da su podmitili nekoga u sudu, 66 procenata ispitanika navodi da je su podmitili nekoga u sudskoj
administraciji, dok 17 procenata navodi da su platili nekome drugom (advokatima, vetacima, izvriteljima,
itd.). Opet nije jasno da li je neko drugi krajnji primalac ili posrednik. Nekoliko aktera navode da advokati i
sudijsko osoblje trae novac navodno za mito, koji nisu prosledili dalje.
146. Nalazi Agencije za borbu protiv korupcije su slini nalazima Istraivanja javnog mnjenja o korupciji
u Srbiji koje je sproveo UNDP.432 U njihovom izvetaju iz decembra 2012. godine, 5% ispitanika je navelo
429Na
primer, Anketa o drutvenoj proceni za Srbiju, koju je sprovela Svetska banka, navodi da samo 11 procenata ispitanika kae da
su nezvanino platili zdravstvene usluge, dok 88 procenata navodi neformalno plaanje kao povremeno, esto ili veoma esto
prisutno u zdravstvenom sistemu. Za vie informacija o drutvenoj poeljnim odgovorima u anketama, videti primer Roger
Tourangeau, Lance J. Rips, i Kenneth Rasinski. 2000. The Psychology of Survey Response. Cambridge University Press. Iako su
potcenjeni, podaci navedeni za potrebe Funkcionalne analize blie predstavljaju ovu sliku od policijske statistike, koja hvata samo one
sluajeve koji su prijavljeni vlastima i koji su zanemarljivi, ili optunicama i presudama u sluaju korupcije, to je jo rei sluaj. Za
analizu o procesuiranju predmeta korupcije, videti Politika korupcije u Srbiji, od crne kutije do transparentnog donoenja politika,
Petrus Van Duyne, 2012.
430Pitanje u Anketi: Da li ste se ikada nali u situaciji u kojoj ste pribegli neformalnim sredstvima dodatno platili, ponudili poklon,
povukli veze ... kako bi Va predmet bio efikasnije reen. Populaciona baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim
postupcima. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
431Videti Integritet sudova iz perspektive korisnika njihovih usluga, Agencija za borbu protiv korupcije, 2013 (2013 Anketa o
korisnicima sudova Agencije za borbu protiv korupcije).
432
Videti Stavovi graana Srbije prema korupciji, Osmi istraivaki ciklus, pitanje br. 5, postavljeno na
http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/presscenter/articles/2014/02/12/presentation-of-the-eighth-corruptionbenchmarking-survey-in-serbia-/.
165
davanje mita sudiji u poslednja tri meseca, ali je u junu 2013. godine taj procenat opao na 1% , a zatim na
0% do decembra 2013. godine.433 Podmiivanje administrativnih inovnika je, meutim, mnogo
zastupljenije.434 U decembru 2012. godine, 9% ispitanika je navelo podmiivanje dravnog administrativnog
slubenika, a taj procenat se poveao na 14% u junu 2013. god, a zatim na 19% u decembru 2013. godine.
147. Kada se uporede navedeni izvetaji u Srbiji u odnosu na iskustvo iz regiona, Srbija ima problem sa
korupcijom u sistemu pravosua. U Globalnom barometru korupcije Transparency International za 2013.
godinu, 20% ispitanika je navelo da su podmitili nekoga u srpskom pravosuu, bez navoenja koga su
podmitili ili koliko novca je predato. Ovo je gori ishod u poreenju sa zemljama EU11.
Slika 74: Globalni barometar korupcije Transparency International, procenat ispitanika koji navode
davanje mita u pravosuu, EU i EU 11, 2014. godine435
25
20
15
10
5
0
20
13
14
8
2
procenat ispitanika koji su podmitili nekoga u pravosuu (u prethodnih 12 meseci)

148. Pored osnovnog davanja mita, druga
neformalna sredstva se navodno koriste. U
istraivanju Agencije za borbu protiv korupcije u
2013. godini, 19% svih ispitanih korisnika suda su
naveli da su pokuali da utiu na proceduru u
sudu kroz neformalne kanale, kao to je
povlaenje veza kod sudskog osoblja. 10%
korisnika suda je priznalo da su pokuali da utiu
na sadrinu sudske odluke. Preostalih 9% je
navelo da su pokuali da utiu na postupak na
neki nain.
Davanje poklona je takoe uobiajena
Naslov: Mito, fotografija uesnika u nagradnom konkursu, 149.
praksa.
Pored izvetaja o podmiivanju,
istraivanje Agencije za borbu protiv korupcije o
korisnicima sudova navodi da je dodatnih 22% korisnika usluga navelo da su dali poklone svojevoljno
najmanje jednom. Navodi se da se pokloni obino daju nakon obavljenog posla, kao znak zahvalnosti za
uslugu.436
433
Slino tome 5 procenata ispitanika navodi davanje mita tuiocu, ali se taj procenat smanjio na 0 u junu i decembru 2013. godine. 3
procenta ispitanika navodi davanje mita advokatu, ali se taj procenat smanjio na 1% u junu i na 0% u decembru 2013. godine. Ovaj
period je suvie kratak kako bi se utvrdili bilo kakvi dugoroni trendovi podmiivanja u pravosuu.
434Ovi podaci se odnose na administrativne slubenike u svim institucijama u Srbiji, ne samo u sudovima. Meutim, oni pruaju neke
indikacije o rasprostranjenosti korupcije meu slubenicima, i percipirani odnos izmeu slubenika i korisnika dravnih usluga u
Srbiji.
435 Globalni barometar korupcije Transparency International 2013 meri direktno iskustvo podmiivanja i detaljne stavove o korupciji u
glavnim institucijama u 107 zemalja kroz anketiranje vie od 114,000 ispitanika.
436Za dalju diskusiju o pravilima davanja poklona, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
166
150. Pokuaji da se nepotrebno utie na pravosue dolaze iz razliitih izvora i preko niza sredstava. U
Anketi o percepciji pravosua u Srbiji, sudije i tuioci su upitani o situacijama u kojima neko pokuava da
pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na njihov rad,437 iako to isto pitanje nije postavljeno
sudijskom osoblju i advokatima radi poreenja.
151. Tokom 2013. godine, najei identifikovani izvor od strane sudija su bili ostali zaposleni u
sudovima, advokati i politiari. Iskustvo je slino kod tuilaca, koji navode da su najei izvori
nedozvoljenog uticaja advokati, politiari i ostali zaposleni. Ostaje nejasno da li pozivanje na ostale
zaposlene i advokate ukazuje da ovi akteri nastoje da utiu na sudije samoinicijativno, ili da deluju kao
posrednici.
Slika 75: Procenat sudija koje navode da su sledei izvori pokuali da pribegnu nedozvoljenim sredstvima
kako bi uticali na njihov rad, 2013438
2009
38% 42%
35% 38%
30% 29%
24% 22%
6%
5%
Ostali
zaposleni u
sudu
Advokati
2013
Politiari
Ministarstva
5%
5%
Velike
kompanije
4%
Ostali
6%
DK-Ref
Odbili
Slika 76: Procenat tuilaca koji navode da su sledei izvori pokuali da pribegnu nedozvoljenim sredstvima
kako bi uticali na njihov rad, 2013439
2009
50%
41%
2013
48%
40%
38%
27%
20% 18%
9%
Advokati
8%
3%
8%
PolitiariOstali zaposleni u sudu

Ministarstva Velike kompanije
2%
Ostali
4%
DK-Ref
152. U razgovorima, neki akteri navode uestalost autocenzure u donoenju odluka meu sudijama i
tuiocima. Po svojoj prirodi, autocenzura nije izazvana posebnim ponaanjem izvrne vlasti, ve diskrecionim
pravom sudije i tuioca u okruenju gde sudijska nezavisnost nije u potpunosti ostvarena. Funkcionalna
analiza nije mogla da izmeri obim takve autocenzure.
437
Procenjuje se da se o podacima dobijenim od sudija i tuilaca retko izvetava, a podaci su neprecizni, s obzirom na osetljivost u
dobijanju informacija. Kao rezultat toga, kategorija ostalo obuhvata razliite izvore. Ista pitanja nisu postavljena sudijskom osoblju i
advokatima, pa je nemogue napraviti poreenje meu ovim grupama.
438 Pitanje iz Ankete: Vie ponuenih odgovora; Ko je pokuao da pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na Va rad?
Populaciona baza: sudije koje su tvrdile da su se nale u situaciji u kojoj je neko pokuao da pribegne neformalnim sredstvima kako
bi uticao na njihov rad. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
439 Pitanje u Anketi: Vie ponuenih odgovora; Ko je pokuao da pribegne neformalnim sredstvima kao bi uticao na Va rad?
Populaciona baza: Tuioci koji tvrde da su se nali u situaciji u kojoj je neko pokuao da pribegne odreenim sredstvima kako bi
uticao na njihov rad. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
167
153. U odnosu na izneta sredstva koja utiu na rad sudije, najee identifikovano je ostalo, politiki
uticaj i pretnje. Za tuioce, ta sredstva podrazumevaju politiki uticaj, pretnje i ostalo. Ponueni pokloni
su navedeni kod samo 9% sudija ispitanika i 10% tuilaca. Materijalne naknade su ponuene za 8% sudija i
6% tuilaca koji su uestvovali u istraivanju.
Slika 77: Procenat sudija koje navode da su ponuena sledea sredstva radi uticaja na nihov rad, 2013440
2009
28%
31%
25%
33%
29%
12%
Politiki uticaj
2013
Pretnja
9%
8%
Poklon
33%
11%
8%
Materijalna
nadoknada
Ostalo
6%
DK-Ref
Odbili
Slika 78: Procenat tuilaca koji navode da su ponuena sledea sredstva radi uticaja na njihov rad, 2013 441
2009
2013
48%
33%
27%
33%
33%
7%
Politiki uticaj
Pretnja
10%
Poklon
5%
31%
6%
Materijalna nadoknada
6%
Ostalo
5%
DK-Ref
Odbili
154. Iako je u pitanju ogranieni uzorak, istraivanje moe ukazati na sofisticirane pokuaje da se utie
na sudije i tuioce, dok je jednostavno podmiivanje moda ee meu sudskim osobljem. Agencija za
borbu protiv korupcije i Kancelarija zatitnika graana su izneli slino miljenje.
155. Zbog nedavnog smanjenja nominalnih zarada zaposlenih u javnom sektoru, u budunosti, moe
doi do poveane uestalost korupcije u sudovima. Posebno se moe oekivati pojava sitne korupcije, jer e
slabije plaeni zaposleni traiti naine da nadoknade izgubljeni deo zarade.
iv. Percepcija korupcije
156. Percepcija korupcije u srpskom pravosuu je iroko rasprostranjena. 51% graana, 41% sudija i
52% tuilaca navodi da je korupcija prisutna u pravosuu 442 (videti Sliku 79). Poslovni sektor takoe navodi
440
Pitanje u Anketi: Vie ponuenih odgovora; Koja sredstva su ponuena? Populaciona baza: sudije koje tvrde da su se nale u
situaciji u kojoj je neko pokuao da pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na njihov rad. Anketa o percepciji pravosua u
Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
441 Pitanje u Anketi: Vie ponuenih odgovora; Koja sredstva su ponuena? Populaciona baza: Tuioci koji tvrde da su se nali u
situaciji kada je neko pokuao da pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na njihov rad. Anketa o percepciji pravosua u
442Meutim, postoji znaajno odstupanje u pogledu stepena prisustva korupcije. Dok veina graana navodi da je korupcija u
pravosuu prisutna u znaajnom stepenu, samo 3% sudija i 2% tuilaca smatra da je korupcija prisutna u znaajnoj meri. Miljenja
advokata su donekle blia miljenju korisnika suda.
168
da korupcija predstavlja prepreku u njihovim aktivnostima.

157. Percepcija korupcije belei poboljanje. Tokom 2013. godine, procenat onih koji su naveli da je
korupcija prisutna u pravosuu se smanjio u svim grupama. Meutim, najvee smanjenje ovog procenta je
primeeno kod sudija i tuilaca, nego kod advokata i korisnika suda.443 Kao rezultat toga, miljenja aktera na
temu obima korupcije se sada razilaze, to je prikazano na Slici 80 i Slici 81 ispod.444
Slika 79: Percepcija korupcije u pravosuu meu sudijama, tuiocima i advokatima, 2009. i 2013. godine445
8%
3%
8%
2%
40%
65%
4%
3%
20%
23%
48%
18%
13%
16%
4%
U velikoj meri
72%
2013
U odreenoj meri
44%
23%
2009
47%
54%
51%
24%
Ne znam
2009
Sudije
2013
7%
17%
2009
2013
Nema korupcije
Advokati
Tuioci
Slika 80: Opta percepcija korupcije u pravosuu, 2009. i 2013. godine446

Postoji korupcija
Nema korupcije
11%
14%
12%
13%
16%
22%
13%
28%
57%
51%
58%
51%
51%
43%
49%
38%
2009
2013
2009
2013
2009
2013
2009
2013
Javnost sa iskustvom
u sudu
Javnost bez iskustva

u sudu
Poslovni sektor sa
iskustvom u sudu
Poslovni sektor bez

iskustva u sudu
158. Prema miljenju graana, pravosue je na drugom mestu, posle zdravstvenog sistema, kao
institucija koja je najvie pogoena korupcijom 447(videti Sliku 81). Ovo su jedine dve institucije za koje
veina graana navodi prisustvo korupcije u znaajnom obimu.
443Slino
tome, procenat ispitanika koji su naveli da korupcija podriva integritet pravosua se takoe smanjio od 2009. godine za 14%
meu tuiocima, za 9% meu sudijama i za 7% meu advokatima.
444 Znatan broj graana, 27%, i predstavnika poslovnog sektora, 22% navodi da je korupcija prisutna u velikoj meri.
445 Pitanje u Anketi: Da li je u proteklih 12 meseci bilo korupcije u pravosudnom sistemu? Skala: 1 = Nije bilo korupcije, 2 = U
odreenoj meri, 3 = U velikoj meri. Populaciona baza: pravni profesionalci ukupna ciljna grupa. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji,
446 Pitanje u Anketi: Po Vaem miljenju, koliko je korupcija prisutna u pravosudnom sistemu? Skala od 1 do 5, 1 =uopte nije
prisutna i 5 =u velikoj meri je prisutna; 1 i 2=nema korupcije, 4 i 5 ima korupcije. Populaciona baza: javnost i poslovni sektor
ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
447 Procenat graana koji navode da je korupcija prisutna u pravosuu je smanjen sa 58% u 2009. godini na 51% u 2013. godini.
Meutim, procenat onih koji navode prisustvo korupcije u zdravstvenom sistemu se poveao sa 53% na 59%.
169
Slika 81: Opta percepcija o prisustvu korupcije u dravnim institucijama, 2009. i 2013. godine448
Nije uopte prisutna/delimino
Prilino je prisutna/u velikoj meri
12%
13%
15%
13%
16%
13%
12%
18%
11%
19%
28%
27%
58%
51%
53%
59%
49%
49%
53%
37%
50%
39%
35%
36%
2009
2013
2009
2013
Zdravstveni
sistem
2009
Vlada
2013
2009
2013
Obrazovni
sistem
Pravosudni
sistem
2009
2013
Policija
2009
2013
Narodna
skuptina
159. U poreenju sa EU, EU11 i susednim zemljama, Srbija ima problem sa korupcijom. Prema
Globalnom barometru korupcije Transparency International za 2013. godinu, Srbija se nalazi na 72. mestu od
175 zemalja. U poreenju sa EU11, Srbija ima drugu po veliini stopu percipirane korupcije, dok samo
Bugarska belei veu stopu, a Litvanija je izjednaena (videti Sliku 82). Srpsko pravosue je najloije
rangirano u poreenju sa susednim zemljama regiona, ukljuujui lanice EU i zemlje koje nisu lanice EU.
Slika 82: Globalni barometar korupcije Transparency International, percepcija korupcije u Srbiji i EU11,
2013449
5.0
4.5
4.0
3.5
3.0
2.5
2.0
1.5
1.0
0.5
0.0
4.0
3.6
4.3 4.4
2.8
Pravosue (percepcija o korupciji: 1 niska i 5 veoma visoka)
ocena zemlje (15)
Slika 83:Globalni barometar korupcije Transparency, percepcija korupcije u Srbiji i susednim zemljama,
2013450
5
3.6
3.8
3.9
Slovenia
Bosnia and
Herzegovina
Macedonia, FYR
4.3
4.3
Croatia
Albania
Serbia
percipiran nivo korupcije (1-5 skala; 5 = visok)
448
Pitanje u Anketi: U kojoj meri je korupcija prisutna u sledeim sektorima i institucijama? Skala od 1 do 5, 1 =uopte nije prisutna
i 5 =prisutna je u velikoj meri; 1 i 2=nema korupcije, 4 i 5= prisutna je korupcija. Populaciona baza: javnost ukupna ciljna
449 Globalni barometar korupcije Transparency, 2013.
450Transparency International Global Corruption Barometer, 2013.
170
160. World Justice Project Indeks vladavine prava za 2014. god istrauje percepciju korupcije u
graanskim i krivinim predmetima.451 U graanskim predmetima, Srbija ima skor od 0.40 i nalazi se iza svih
zemalja EU11, a ispod nje je samo Albanija kao najgora u regionu. U krivinim predmetima, Srbija belei 0.41
i nalazi se na pretposlednjem mestu, ispred Bugarske, i na pretposlednjem mestu u regionu, ispred Albanije.
ocena zemlje (0-1)
Slika 84: World Justice Project, Percepcija da je graanski sistem osloboen korupcije (1 = nema
korupcije), Srbija i EU i EU11, 2014452
1.00
0.80
0.60 0.40
0.40
0.20
0.00
0.54
0.89
0.82
0.64
0.94
ocena zemlje (0-1)
Slika 85: World Justice Project, Percepcija da je krivini sistem osloboen korupcije (1 = nema korupcije),
Srbija i EU i EU11, 2014453
1.00
0.80
0.60
0.40
0.20
0.00
0.41
0.57
0.58
0.83
0.68
0.96
161. Slino tome, u analizi ivot u tranziciji,454 Srbija zauzima 20. mesto od 29 zemalja centralne i
jugoistone Evrope. Oko 6% ispitanika navodi da je nezvanino plaanje obino ili uvek potrebno u
graanskim sudovima. Ovaj podatak je uprediv sa 5% u Sloveniji, 6% u Hrvatskoj, 7% u BJR Makedoniji, 8% u
Bugarskoj i 10% u Rumuniji.
162. Konano, prema istraivanju Poslovno okruenje i rezultati poslovanja preduzea u Srbiji (BEEPS),
oko 6% kompanija navodi da je podmiivanje esta praksa u radu sa sudovima.455 BEEPS pokazuje znaajna
poboljanja u percepciji korupcije od 2008. godine, iako to jo uvek nije ni blizu nivoa EU11 (videti Sliku 86).
451
WJP Indeks vladavine prava za 2014. goinud meri nain na koji se vladavina prava izraava u svakodnevnom ivotu u 99 zemalja na
planeti na osnovu preko 100,000 domainstava i 2,400 ekspertskih istraivanja irom sveta. Zemlje u kojima je sprovoeno
istraivanje ne obuhvataju Slovaku, Letoniju i Litvaniju, Irsku, Kipar ili Crnu Goru.
452The World Justice Project, Indeks vladavine prava, 2014.
453The World Justice Project, Indeks vlavadine prava, 2014.
454 EBRD sprovodi Analizu ivot u tranziciji, u saradnji sa Svetskom bankom. Oko 39,000 domainstava u 34 zemlje, uglavnom bivih
komunistikih istonih zemalja, je ispitano na temu kako tranzicija utie na njihove ivote I njihovog miljenja o demokratiji, uloge
drave i izgleda za budunost. Podaci su iz 2010. godine. Dostupno na
http://www.ebrd.com/pages/research/economics/data/lits.shtml.
455Istraivanje Poslovno okruenje i rezultati poslovanja preduzea u Srbiji (BEEPS) je zajednika inicijativa Evropske banke za obnovu
i razvoj i Svetske banke. Uzorak za BEEPS u 2013. godinu je obuhvatao 360 preduzea.
171
Slika 86: Nezvanino plaanje, procenat firmi koje navode da je podmiivanje esto u poslovanju sa
sudovima, 2008. i 2013. godine456
20
2008
2013
15
11
10
6
4
EU-10
ECA
0
Ser
v. Nezavisnost pravosua i percepcija nezavisnosti pravosua

163. Postoji itav niz zakonskih mera predvienih da tite nezavisnost pravosua. Dalje reforme su u
toku kako bi se uklonili ostaci zavisnosti, ukljuujui ukidanje usvajanja odluke o imenovanju u Narodnoj
skuptini.457
164. Bez obzira na zakonsku zatitu, znaajan deo sudija i tuilaca navode da njihov sistem nije
nezavisan u praksi. Oko 25% sudija i 33% tuilaca navodi da pravosue nije nezavisno.458
165. Advokati i korisnici suda pokazuju jo veu skeptinost kada je re o nezavisnosti pravosua. Oko
50% predstavnika opte populacije i poslovnog sektora i 56% advokata smatraju da pravosudni sistem nije
nezavisan.459 Oni sa iskustvom pred sudovima u veoj meri smatraju da pravosue nije nezavisno. Mada
ovakvi podaci deluju obeshrabrujue, percepcija korisnika suda se popravila u odnosu na 2009. godinu.
Slika 87: Opta percepcija o nezavisnosti pravosua, 2009. i 2013. godine460
Nije nezavisno
19%
75%
2009
32%
22%
60%
70%
2013
2009
pred sudovima
Nezavisno je
33%
28%
34%
25%
51%
62%
56%
67%
2013
2009
2013
2009

pred sudovima
456BEEPS,
Poslovni sektor sa
iskustvom pred sudovima
41%
50%
2013
Poslovni sektor
bez iskustva
pred sudovima
Svetska banka 2013.

dalju diskusiju, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
458Dalje, procenat sudija koji navode da je sistem nezavisan se poveao za 5% od 2009. godine, dok je procenat tuilaca koji smatraju
da je sistem nezavisan zabeleio pad od 10%. Ovo moe biti objanjeno poveanjem broja sudija i tuilaca koji su uestvovali u
anketi, a koji su bili ponovo imenovani te stoga gaje sumnju u proces. Ukoliko je nezavisnost stanje uma, ova percepcija govori sama
za sebe.
459Ispitanici u Argus Anketi 2014. godine pokazuju veu dozu pesimizma. Samo 12 procenata opte javnosti smatra da je pravosue
nezavisno od politikog uticaja i uticaja interesnih grupa. Videti takoe odeljak ispod o percepciji nepristrasnosti i pravinosti.
460 Pitanje u Anketi: U kojoj meri je pravosudni sistem Srbije u poslednjih 12 meseci bio zaista nezavisan od izvrne vlasti - politike?
Skala od 1 do 4, 1 = Nije nezavisno, 2= uglavnom nije nezavisno, 3=uglavnom je nezavisno, 4=potpuno je nezavisno. Populaciona
baza: opta populacija i poslovni sektor ukupna ciljna populacija Izvor: Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTFJSS, 2014.
457Za
172
Slika 88: Percepcija nezavisnosti pravosua meu sudijama, tuiocima i advokatima, 2009. i 2013.
godine461
Nije nezavisno
Nezavisno je
76%
71%
73%
63%
21%
24%
25%
33%
2009
2013
2009
2013
Sudije
33%
44%
63%
56%
2009
2013
Tuioci
Advokati
166. Sudije, tuioci i advokati ukazuju na niz institucija koje utiu na nezavisnost pravosua. Veina
sudija, tuilaca i advokata navodi da su mediji, politiari i politike partije najvie odgovorni za ugroavanje
nezavisnosti pravosua. Ali druge institucije takoe imaju svoj udeo odgovornosti. Vie od 35% sudija i
tuilaca tvrde da odreena ministarstva i vlada ugroavaju nezavisnost pravosua. Opta javnost takoe
navodi da uticaj politikih partija ugroava nezavisnost i reformu.462 Akteri u razgovorima navode nekoliko
metoda putem kojih se nezavisnost ugroava, u najveoj meri, to je politizacija procesa imenovanja i
unapreenja sudija i tuilaca, kao i komentarisanje vladinih zvaniniha i uticajne linosti u tekuim
predmetima.
167. Globalni izvetaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu 463 stavlja
pravosue Srbije na 129. mesto od 148 zemalja u smislu nezavisnosti pravosua. Srbija zaostaje iza svih
zemalja EU, osim Slovake, a takoe zaostaje i za susednim zemljama koje nisu lanice EU u regionu.
Rezultati su slini rezultatima Bertelsmanov indeks transformacije u oblasti vladavine prava za 2014.
godinu,464 gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu posle EU11, sa ocenom 6.0 od 10 za nezavisnost
pravosua.465
8
6
4
2
0
6.6
6
4.1
3.8
3.6
2.8
2.6 2.3
Finland
Ireland
Netherlands
Sweden
United
Denmark
Switzerland
Germany
Luxembourg
Iceland
Estonia
Belgium
Austria
France
Malta
Cyprus
Portugal
Poland
Latvia
Hungary
Czech
Spain
Italy
Lithuania
Slovenia
Greece
Croatia
Romania
Bulgaria
Serbia
Slovak
Ocena zemlje (1-7)
Slika 89: Globalni izvetaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Nezavisnost sudstva u EU, EU11
i Srbiji, 2014466
Nezavisnost pravosua (1 = niska i 7 = visoka)
461
Pitanje u Anketi: U kojoj meri je pravosudni sistem Srbije u poslednjih 12 meseci bio zaista nezavisan od izvrne vlasti - politike?
Skala od 1 do 4, 1 = Nije nezavisno, 2= uglavnom nije nezavisno, 3=uglavnom je nezavisno, 4=potpuno je nezavisno. Populaciona
baza: pravni profesionalci ukupna ciljna populacija Izvor: Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
462Videti Pravosudne reforme kroz interakciju graana i drava (Serija pravosudnih studija, Tom II), UNDP Anketa, decembar 2013.
Izvetaj navodi da je jo gori oseaj da pravosudna reforma u velikoj meri bila lana,i usmerena samo ka zadovoljavanju zahteva
integracije u EU, ali je zapravo dizajnirana kao sredstvo za obezbeivanje poliitkih poena kroz pravosue.
463 Globalni izvetaj o konkurentnosti procenjuje konkurentnost u 148 ekonomija pomou anketa sa preko 15,000 miljenja. Njegova
definicija nezavisnosti obuhvata uticaj na donoenje odluka u pravosuu od strane lanova vlade i kompanija.
464 Bertelsmann Stiftungov indeks transformacije (BTI) analizira i procenjuje kvalitet demokratije, trinu ekonomiju i politiko
upravljanje u 129 zemalja u razvoju i tranziciji. Ovaj indeks meri uspehe i prepreke na putu ka demokratiji zasnovanoj na vladavini
prava i drutveno odgovornoj trinoj ekonomiji (http://www.bti-project.org/index/).
465 Najniu ocenu meu zemljama EU11 ima Maarska, sa ocenom 7.0. Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Letonija i Slovaka su dobile
ocenu 8.0. Litvanija, Slovenija, Poljska, eka su dobile 9. Estonija je dobila najbolju ocenu - 10. Ocena Srbije - 6.0 je ostala
nepromenjena od 2009. godine.
466 Globalni izvetaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, 2014.
173
vi. Percepcija nepristrasnosti i pravinosti

168. Percepcija pravinosti se razlikuje u zavisnosti od perspektive. Samo 52% lanova opte populacije i
oko 60% predstavnika poslovnog sektora smatraju da je sistem pravian. Ovaj stav je u skladu sa stavovima
korisnika sudova i onih koji nisu korisnici sudova podjednako. U Argus Anketi su ova miljenja malo
pesimistinija, gde samo 11 procenata opte javnosti navodi da smatraju da je pravosue nepristrasno.467
Ipak, oko 80% sudija i tuilaca smatra da je sistem pravian. U pozitivnom smislu, ljudi sa iskustvom u
sudskim postupcima ocenjuju pravinost njihovog suenja pozitivnijom ocenom nego pravinost itavog
sektora (videti Sliku 91).
Slika 90: Percepcija javnosti o pravinosti pravosua, 2013468
Nije pravino
52%
52%
60%
60%
62%
47%
48%
37%
37%
38%
Opta populacija Opta populacija Poslovni sektor sa Poslovni sektor

sa iskustvom pred bez iskustva pred iskustvom pred bez iskustva pred
sudom
sudom
sudom
sudom
Advokati
81%
80%
14%
17%
Sudije
Tuioci
Slika 91: Percepcija pravinosti u predmetima korisnika suda, 2013469

23%
39%
18%
Ne
38%
Da, uglavnom
37%
44%
Opta javnost
Poslovni sektor
Da, u potpunosti
169. Naravno, procene korisnika suda su pristrasne u zavisnosti od ishoda presude u njihovom
predmetu.470 Meutim, veina onih u iju korist sud nije presudio ipak smatraju da se suenje bilo pravino,
a oko 20% smatra da je suenje bilo u potpunosti pravino (videti Sliku 92). Interesantno je naglasiti da su
korisnici sudova koji sami sebe predstavljaju pred sudom smatrali da je proces u njihovim predmetima u
veoj meri smatrali da je proces pravian, od korisnika koji su angaovali advokata.471
467
Videti Argus Anketu, 2014.

Pitanje u Anketi: Koliko je, po Vaem miljenju, pravosudni sistem bio pravian u proteklih 12 meseci (2013. godine)? Skala od 1 do
4: 1=veoma nepravino, 2 =uglavnom nepravino, 3=uglavnom pravino, 4=veoma pravino. Populaciona baza: ukupna ciljna
469 Pitanje u Anketi: Bez obzira na ishod sudskog postupka, ta mislite o postupcima u prvoj instanci? Da li ste imali pravino suenje?
Skala od 1 do 3: Potpuno, uglavnom, ne. Populaciona baza: Opta populacija i poslovni sektor sa iskustvom pred sudovima. Anketa o
470Ova pristrasnost je uraunata kroz rezultate ankete koji su navedeni u Funkcionalnoj analizi.
471Akteri navode da je ova razlika verovatno posledica slabog poverenja u advokate, kao i ponaanja advokata prema klijentima, a ne
odraz ponaanja pravosua.
468
174
Slika 92: Percepcija pravinosti u odnosu na ishod presude, 2013472

13
34
Ne
42
Da, uglavnom
24
Da, u potpunosti
34
53
Presuda ide u korist
Presuda ne ide u korist
170. Percepcija o pravinosti se poboljava u javnosti i meu korisnicima suda. Dok je u 2009. godini
veina izrazila vie negativnu nego pozitivnu percepciju, taj trend je preokrenut u 2013. godini. Ipak, veina
navodi da je sistem samo delimino pravian umesto da bude u potpunosti pravian (videti Sliku 93).
Meu profesionalcima, sudije i tuioci navode da se pravinost pogorava, dok su advokati malo pozitivniji
(videti Sliku 94).
Slika 93: Percepcija javnosti o pravinosti pravosudnog sektora, 2009. i 2013. godine473
Nije pravian
Pravian je
46%
52%
48%
52%
53%
60%
53%
60%
52%
47%
50%
48%
45%
37%
43%
37%
2009
2013
2009
2013
2009
2013
2009
2013
pred sudom

pred sudom
Poslovni sektor sa
iskustvom pred sudom
Poslovni sektor bez

iskustva pred sudom
Slika 94: Percepcija pravinosti pravosudnog sistema meu sudijama, tuiocima i advokatima, 2009. i
2013474
Nije pravian
Pravian je
89%
81%
87%
82%
8%
14%
11%
15%
2009
2013
2009
2013
Sudije
Tuioci
472Pitanje
57%
62%
43%
38%
2009
2013
Advokati
u Anketi: Bez obzira na ishod sudskog postupka, ta mislite o postupcima u prvoj instanci? Da li ste imali pravino suenje?
Skala od 1 do 3: Potpuno, uglavnom, ne. Populaciona baza: populacija sa iskustvom pred sudovima. Anketa o percepciji pravosua u
473 Pitanje u Anketi: Prema Vaem miljenju, koliko je pravian pravosudni sistem u 2009. godini / u proteklih 12 meseci (2013.
godine)? Skala od 1 do 4: 1=veoma nepravian, 2 =uglavnom nepravian, 3=uglavnom pravian, 4= veoma pravian. Populaciona
baza: Opta populacija i poslovni sektor ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS,
2014.
474Pitanje u Anketi: Prema Vaem miljenju, koliko je pravian pravosudni sistem u 2009. god / u proteklih 12 meseci (2013. godine)?
Skala od 1 do 4: 1=veoma nepravian, 2=uglavnom nepravian, 3=uglavnom pravian, 4=veoma pravian. Populaciona baza: pravni
profesionalci i poslovni sektor ukupna ciljna populacija. Anketa o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
175
171. Postoji znaajna varijacija u percepciji pravinosti meu vrstama predmeta i vrstama suda.
Percepcija pravinosti se popravlja u graanskim i krivinim predmetima, sa vie ispitanika koji su ocenili
sistem kao u potpunosti pravian. Meutim, percepcija pravinosti u prekrajnim sudovima je znaajno
smanjena. U 2009. godini, 87% korisnika suda je navelo da su imali pravino ili veoma pravino suenje bez
obzira na ishod, ali je taj broj u 2014. godini opao na 73%. Takoe je izraen porast broja korisnika koji kau
da nisu imali pravino suenje u prekrajnim sudovima, bez obzira na ishod. Prekrajni sudovi bi trebalo da
detaljno razmotre zato je percepcija njihovih korisnika tako naglo opala za nekoliko godina, posebno u
smislu novih reformi, inovacija i znaajne donatorske podrke.
Slika 95: Evaluacija pravinog suenja od strane korisnika suda, bez obzira na ishod u njegovom postupku,
2009. i 2013. godine475
26%
28%
54%
43%
13%
58%
27%
25%
46%
43%
20%
Ne
36%
Da, uglavnom
19%
29%
29%
27%
31%
2009
2013
2009
2013
2009
Krivini
Prekrajni
43%
2013
Da, u potpunosti
Graanski
172. Stavovi prema pravinosti imaju znaajan uticaj na odluke korisnika suda da podnesu albu na
odluku donetu u njihovom predmetu. Meu korisnicima suda koji su dobili odluku koja nije bila u njihovu
korist, ali koji su takoe naveli da su imali pravino suenje, samo 8% opte populacije i 6% predstavnika
poslovnog sektora su podneli albu. Meutim, kada su korisnici suda tvrdili da suenje nije pravino, 63%
opte populacije i 63% poslovnog sektora je uloilo albu. Odgovor korisnika suda na percipiranu
nepravinost je racionalan, ali takoe naglaava kako poboljanja u percepciji pravinosti mogu smanjiti broj
albi i poveati kvalitet i efikasnost.
173. Preoptereenje ili loa organizacija su navodno najodgovorniji. Veina sudija, tuilaca i advokata se
slau da primarni razlog nepravinosti lei u ovom razlogu. Tuioci su dodatno zabrinuti ovakvom situacijom
u 2013. godini, 25% vie tuilaca je navelo preoptereenost i lou organizaciju kao glavni razlog nedovoljne
pravinosti u sistemu pravosua.476 Ovo naglaava pozitivan odnos izmei efikasnosti i kvaliteta
unapreenja u efikasnosti pravosua u Srbiji bi, po miljenju onih koji rade u sistemu, proizvelo vie
pravinosti u pravosudnim uslugama.
174. Politizacija i korupcija su takoe navedene kao glavni razlozi, ali akteri imaju razliito miljenje na
ovu temu. Advokati i korisnici suda navode ovaj razlog ee nego sudije i tuioci. Takoe, procenat
imenovanja korupcije je u odreenoj meri smanjen u sve tri grupe (videti Sliku 96).
475Anketa
o percepciji pravosua u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.

nije traila objanjenje zato preoptereenje i loa organizacija izazivaju nepravinost. Akteri su u razgovorima navodili da
preoptereenje dovodi do selektivne primene zakona, jer stranke sa kontaktima i uticajem mogu da pomeraju svoje predmete sa
vrha na dno gomile, u zavisnosti od njihovog zahteva. Akteri takoe navode da loa organizacija dovodi do neujednaene prakse,
koja proizvodi nepravinost za korisnike suda u zavisnosti od toga u koji sud uu, na koji dan ili kog sudiju dobiju.
476Anketa
176
Slika 96: Razlozi nepravinosti po miljenju sudija, tuilaca i advokata, 2013477

60%
56%
52%
45% 43%
37%
34%
20%
17%
4%
Sudije
Preoptereenje/loa organizacija
pravosudnog sistema
Loe zakonske odredbe
Pravosudni sistem je politizovan
21%
18%
19% 18%
6%
Tuioci
Advokati
Korupcija u pravosudnom
sistemu
Nedovoljan pristup
informacijama
175. Drutveno-ekonomski status se takoe esto navodi kao razlog za nepravian tretman. 25% sudija,
22% tuilaca i 40% advokata navodi da opta javnost dobija nejednak tretman na osnovu njihovog
drutveno-ekonomskog statusa.
176. Smatra se da su zakoni takoe jedan deo problema. Vie od jedne treine sudija i tuilaca i 45%
advokata navodi loe zakonske odredbe kao izvor nepravinosti. Konkretno, pristrasni zakoni su
identifikovani kao uzrok nepravinosti, a znaajan broj sudija, tuilaca i advokata je u prethodnoj anketi
naveo da nepravini i pristrasni zakoni negativno utiu na pravinost pravosudnog sistema. Ovo bi trebalo da
podstakne na razmiljanje razliite radne grupe koje rade na izradi nacrta zakona, ukljuujui njihov sastav i
mehanizme za konsultovanje. Prevazilaenje ovih percepcija bi moglo dalje unaprediti miljenje o
pravosudnom sistemu, uz istovremeno stvaranje vie prostora kako bi zakoni bili delotvorno implementirani.
(Za dalju diskusiju o kreiranju zakona, vidite odeljak iznad.)
477Pitanje
u Anketi: Vie ponuenih odgovora; najee izabran razlog (ta je glavni razlog zato niste ocenili pravinost pravosudnog
sistema kao potpuno pravinog? Baza u populaciji: pravni profesionalci koji nisu procenjivali pravinost najviom ocenom. Anketa o
177
Pristup uslugama pravosua
4. Pristup uslugama pravosua

Pregled poglavlja
1.
Nedostatak finansijske pristupanosti je najozbiljnija prepreka pristupu pravosuu u Srbiji. Sudski
trokovi i trokovi za advokatske usluge ine znaajan deo prosenog prihoda u Srbiji. Za mnoge je
nepristupano voditi ak i jednostavan spor. Graani ine sve kako bi izbegli sud blizu 63% javnosti iznosi
da, ukoliko bi imali spor za koji smatraju da bi trebalo da bude reen na sudu, odluili bi se da ne idu na sud;
strah od trokova je najei razlog. Preko jedne polovine anketiranih skoranjih korisnika suda smatra da su
sudski trokovi u njihovom konkretnom sluaju bili preterani. Takoe, sudski i advokatski trokovnici su
prilino sloeni, tako da korisnici suda teko mogu da procene izgledne trokove.478
2.
Nedostatak finansijske pristupanosti pravosudnih usluga takoe dovodi do negativnog uticaja na
poslovnu klimu. Preko jedne treine firmi, koje su imale skoranje iskustvo voenja predmeta na sudu,
smatra da je sudski sistem velika prepreka njihovim osnovnim poslovnim aktivnostima, a 30% njih smatra da
je sud umerena prepreka. Firme takoe iznose da sud postaje sve nepristupaniji za njih zbog visokih
sudskih i advokatskih trokova. Male firme su posebno suoene s izazovima u tome kako da se snau u
sudskom sistemu, ukljuujui i visoke trokove, glomazni proces, duga odlaganja, neadekvatno izvrenje i
neprekidno menjanje zakona.
3.
Meutim, pri dubljoj analizi, nije re o apsolutnim trokovima za korisnike koji ometaju pristup
pravosuu, ve doivljaj dobijene vrednosti za dati novac. Mada se korisnici suda ale na trokove (a i oni
koji ne koriste sud kau da ih trokovi odvraaju od suda), Anketa o pravosuu s velikim brojem uesnika
nalazi da su nedavni korisnici suda, koji su bili zadovoljni s kvalitetom pruenih usluga, mnogo manje spremni
da iznesu miljenje da su trokovi preterani.479 Stoga, ovi podaci ukazuju da bi poboljanje kvaliteta i
efikasnosti pruanja usluga moglo da unapredi pristup pravosuu putem uveanja percepirane vrednosti za
dati novac za potencijalne korisnike suda, uz poveanje zadovoljstva korisnika uslugama.
4.
Advokati igraju vanu ulogu u pruanju pomoi korisnicima suda u njihovom kretanju kroz sistem,
ali struktura njihovih honorara nije dosledna s evropskom praksom i nije nimalo stimulativna, to ometa
pristup pravosuu i efikasnost i kvalitet pruanja usluga.480 Stranke koje same sebe zastupaju mue se da se
same snalaze kroz postupak bez laikog formata informacija, podsetnika i praktinih vodia i stoga, naravno,
mala je verovatnoa da e uspeti. Advokati su plaeni po roitu ili podnesku, to stimulie odugovlaenje
postupka. Honorari se odreuju prema advokatskoj Tarifi koja ne doputa honorare nie od 50% propisane
tarife. To nije u skladu s evropskom praksom.481 Takoe, propisane tarife u Srbiji su veoma visoke i nerealne,
te u praksi mnogi advokati naplauju manje od obaveznog minimuma jer su cene iznad onoga na ta su
korisnici spremni da plate. Advokati koje postavlja drava (poznati kao advokati po slubenoj dunosti - exofficio) mogu biti odreeni za siromane klijente, ali postoje bojazni u vezi s mehanizmom njihovog izbora i
nedostatka kontrole kvaliteta.
5.
Oslobaanje od plaanja sudske takse za siromane korisnike suda postoji, ali je njegova primena
sluajne prirode, to dovodi do nedoslednog pristupa pravosuu za siromane. Javnost vrlo malo zna o
478Takoe,
postoji gornja granica za sudske takse to ima negativan uticaj jer stimulie korisnike suda da insistiraju na nemeritornim
zahtevima u predmetima velike vrednosti.
47975% korisnika suda, koji su izjavili da je kvalitet usluga lo, takoe su izjavili da su trolkovi preterani; dok je 29% od onih koji su
izjavili da je kvalitet usluga dobar nisu smatrali da su trokovi preterani.
48071% graana s iskustvom na sudu smatra da su trokovi vezani za advocate jedna od najnepremostivijih prepreka pristupu
pravosudnom sistemu.
481Evropski sud pravde smatra da obavezujui minimalni honorari predstavljaju povredu Sporazuma EC. Od 47 zemalja koje nadgleda
CEPEJ, 42 zemlje dozvoljavaju slobodno ugovaranje izmeu advokata i klijenata.
178
programu osoboenja od plaanja takse. Ne postoje smernice ni standardizovane forme za sudije koje
odobravaju osloboenje i njihove odluke se ne prate. Akteri iznose da neki predsednici sudova neformalno
obeshrabruju svoje sudije da odobravaju osloboenje poto su takse izvor prihoda za sud. Osloboenje od
plaanja takse moe da unapredi pristup pravosuu u nekim oblastima, ali bez podataka nije mogue pratiti
njegov impakt.
6.
Programi pravne pomoi se pruaju preko nepotpune i rascepkane mree usluga u zemlji.
Optinske slube pravne pomoi pokrivaju oko treine teritorije zemlje i oko polovine ukupnog broja
stanovnika Srbije. Ipak, veina graana nema saznanja o bilo kakvoj slubi besplatne pravne pomoi koja se
prua u njihovoj optini.
7.
U toku su reforme za proirenje pravne pomoi u skladu s praksom EU putem obezbeivanja i
primarne pravne pomoi (pravne informacije preliminarni saveti) i sekundarne (pravno zastupanje) za
siromane i odreene ugroene grupe. Iako je cilj ove reforme za svaku pohvalu, ipak ostaje veliki rizik da
ovaj zakon, kao i druge reforme poslednjih godina, ne budu mrtvoroene ukoliko se paljivo ne isplaniraju
fiskalne i operativne implikacije ili ako su slabi mehanizmi primene. Uprkos viegodinjoj diskusiji u radnim
grupama, ostaju neke bojazni kod poslednjeg nacrta ovog zakona. Sadanji nacrt je pristrasan u korist
sekundarne pravne pomoi koju bi pre svega pruali advokati, a malo je uraeno na tome da se stimulie
primarna pravna pomo koju bi pruale organizacije civilnog drutva, optinske slube pravne pomoi i
pravni fakulteti. Meutim, verovatno ima najvie koristi od efikasnog pruanja primarne pravne pomoi u
smislu veeg pristupa pravosuu za najvei broj graana Srbije, a moe se pruati po mnogo nioj
pojedinanoj ceni kotanja. Bitno je da se obezbedi da se primarna pravna pomo adekvatno finansira i
dosledno prua u itavoj zemlji. S druge strane, predloge za sekundarnu pravnu pomo treba obazrivije
razmatrati. Takoe se mora doneti trokovnik za nadoknadu pruaocima usluga i za primarnu i za
sekundarnu pravnu pomo. Na osnovu prethodne analize, naknade za ove usluge treba da budu daleko ispod
tekuih advokatskih tarifa.482 Mehanizmi za obezbeenje kvaliteta su takoe potrebni, a i to je jo jedna
oblast visokog rizika implementacije.
8.
Nedavni zakonski amandmani nastoje da promoviu medijaciju, ali postoje znaajni problemi
njene primene. Veinom zbog prethodnih neuspenih reformi, svest o medijaciji je ograniena meu
sudijama, advokatioma, osobljem suda i korisnicima suda. Meu onima koji imaju saznanja o uslugama
medijacije, malo njih smatra da je ona korisno sredstvo u razreenju sporova. Potrebna je znaajna inicijativa
u vidu iskoraka prema potencijalnim korisnicima suda, zajedno s intenzivnom obukom za sudije, tuioce,
advokate i osoblje suda. Potrebno je ugraditi dalje stimulanse u institucionalni okvir kako bi se motivisalo
njeno korienje i integracija u sudski sistem.
9.
Svest o zakonima i praksi je ograniena, ak i meu profesionalcima pravne struke. Sudije, tuioci i
advokati ulau velike napore da istrauju i da budu u toku s novim zakonima, sudskom praksom,
procedurama i praksom. Pre 2014. godine, jedinu raspoloivu pravnu bazu podataka s konsolidovanim
zakonskim propisima su odravale privatne firme na bazi pretplate s nadoknadom. Pozitivno je to je
Slubeni glasnik otvorio besplatnu onlajn bazu podataka, to treba da pobolja pristup zakonskoj regulativi.
Napori na podizanju svesti i kapaciteta meu profesionalnim strunjacima koji bi mogli da vre pravna
istraivanja bi doprinei postizanju boljih rezultata u smislu doslednosti prakse u itavoj jurisdikciji.
10.
U javnosti, svest o zakonima i praksi je jo ogranienija. Neprestane izmene u zakonodavstvu u
kombinaciji sa slabim dosegom reformi spreavaju javnost da bolje razumeju svoja prava i obaveze ili kako
da ih se pridrava na sudu. Firme iznose da pristup zakonima, kao i este izmene zakona i propisa,
prouzrokuju nesigurnost koja utie na njihovo poslovanje. Potrebna je snana injekcija podizanja svesti
javnosti o pravnim reformama, a posebno meu potencijalnim korisnicima suda kojima je takoe teko da
482Bie
potrebna dalja analiza da bi se obezbedilo da mehanizmi pruanja usluga daju dovoljno podstreka za visokokvalitetno
pruanje usluga, bez naduvavanja trokova ili izobliavanja trita.
179
pristupe informacijama koje se odnose na njihov vlastiti predmet. Postoje primeri u Hrvatskoj i drugim
mestima o sudskim portalima koji se mogu primeniti u Srbiji kako bi se korisnicima suda omoguio pristup
informacijama koje se odnose na njihov predmet na nain koji je u skladu sa propisima o garanciji
privatnosti.
11.
ene doivljavaju pravosudni sistem razliito od mukaraca i to na vie naina. Vie ena nego
mukaraca se izjanjava da je sistem pravosua nepristupaan. ee od mukaraca, ene smatraju da su
advokatski honorari nedopustivo visoki. Takoe, ene ee nailaze na prepreke u pristupu pravosuu i
neefikasnosti u pruanju pravosudnih usluga jer su one ree stranke u odreenim vrstama predmeta, kao to
su sporovi za starateljstvo i rodno nasilje, to ukazuje na specifine probleme koji se odnose na procesne
zloupotrebe i odlaganja.
12.
Jednak pristup za osetljive grupe predstavlja specifian
problem. Veina anketiranih graana smatra da je pravosue jednako
dostupno bez obzira na godine starosti, socio-ekonomski status,
nacionalnost, invaliditet i jezik. Meutim, graani stariji od 60 godina,
koji ive u seoskim oblastima, ili su najnie obrazovani smatraju da je
pravosudni sistem izuzetno nedostupan istiui potrebu za ciljanim
intervencijama. Lica s intelektualnim i mentalnim zdravstvenim
problemima susreu se s velikim preprekama u procesu u kojem im se
oduzima pravna sposobnost. Pripadnici romske zajednice, izbeglice i
interno raseljena lica takoe iznose da im je niska svest o njihovim
pravima, kao i bojazni u vezi pravinog tretmana pred sudom. Za ove
grupe, treba ojaati irenje informacija organizacijama civilnog drutva i
lokalnim rukovodiocima o funkcionisanju pravosua i osnovnim
zakonskim pravima. Iskustvo pripadnika LGBT zajednice je malo razliito
iako je njihova svest o zakonskim pravima via nego kod gore Naslov: Svetlost pravde obasjae i
pomenutih grupa, oni se se uzdravaju od voenja sporova zbog straha mene; poslao uesnik na konkursu
pravosua, Svetska banka, 2014.
od odmazde i diskriminacije.
a. Uvod
13.
Fokus ovog poglavlja procene uinka je na pristupu uslugama pravosua, ukljuujui relevantne
finansijske, informativne i geografske prepreke tom pristupu.483 EK stavlja akcenat na vanost unapreenog
pristupa u reformi sistema pravosua, a relevantni evropski standardi, blie razmatrani u daljem tekstu, daju
detalje kako delotvorni pristup zahteva pravino i brzo suenje, sigurno i ekspeditivno izvrenje, pristup
pravnom zastupanju i promovisanje mehanizama za alternativno razreenje sporova.
14.
Pristup pravosuu takoe predstavlja pitanje ekonomskog razvoja poto ogranienja pristupa
pravosuu usporavaju poslovanje. Oko jedne treine predstavnika poslovnog sektora, koji su imali iskustva s
predmetima na sudu, iznose da pravosudni sistem predstavlja veliku prepreku njihovom poslovanju, a 30%
ocenjuje da predstavlja umerenu prepreku (videti Slika97).484
483
Laiki gledano, pravosue se esto doivljava kao iri koncept koji se prostire izvan odrednice reavanja sporova kroz formalne
mehanizme i ukljuuje koncepte kao to su zatita ljudskih prava i socijalna pravda. Takoe moe da se odnosi na pristup nesudskim
telima, kao to je ombudsman, ili na mehanizme albi i pritubi koje se odnose na pruanje usluga od strane drave. Ovi iri koncepti,
isto tako vani, ne ulaze u sadrinu ove Analize.
484Predstavnici firmi bez iskustva s predmetima na sudu manje procenjuju pristup pravosuu kao prepreku svom poslovanju, ali ak i
ovde 14% smatra da je pravosudni sistem velika prepreka za njihovo poslovanje, dok ga 20% vidi kao umerenu prepreku.
180
Slika 97: Miljenja izneta o tome u kojoj meri pravosue predstavlja prepreku poslovanju, 2013.485
15.
U poreenju s ostatkom Evrope, Srbija ima problem s pristupom pravosuu. Prema Indeksu
vladavine prava Projekta svetskog pravosua, 2014, Srbija je najnie rangirana meu susednim zemljamalanicama EU i ne-lanicama EU u pogledu pristupa i finansijske pristupanosti graanskog pravosudnog
sistema (videti grafikon nie).
rezultati po zemljama
(1-5)
Slika 98: Pristup i finansijska pristupanost graanskog pravosudnog sistema, EU, EU11 i Srbija, Indeks
vladavine prava Projekta svetskog pravosua, 2014
1.00
0.80
0.57
0.60 0.48
0.76
0.64
0.61
0.40
0.20
0.00
rezultati po
zemljama (0-1)
Slika 99: Pristup i finansijska pristupanost graanskog pravosudnog sistema, zemlje regiona i Srbija,
Indeks vladavine prava Projekta svetskog pravosua, 2014
1.00
0.80
0.60
0.40
0.20
0.00
0.48
0.49
Serbia
Bosnia and
Herzegovina
0.58
0.58
0.60
0.61
Macedonia, FYR
Albania
Croatia
Slovenia
16.
Poto potranja za pristupom uslugama pravosua moe da bude neograniena, stoga je vano
postaviti prioritete. Ovo poglavlje razmatra pristup kroz niz dimenzija - geografskih, informativnih i
finansijskih. Unutar tog okvira, ovo poglavlje nastoji da se usredsredi na osnovne potrebe koje e uputiti na
najvee prepreke pristupu za siromane i osetljive grupe, zadovoljavajui minimum evropskih zahteva.
17.
Pristup pravosuu nije lako izmeriti, te stoga zahteva ispitivanja van podataka koji se nalaze u
sistemu i razmatranje prepreka koje spreavaju pojedince da pristupe sistemu. Vazno je uzeti u obzir
iskustva i ponaanja onih koji ne stiu do sistema486. Da bi to postigla, Funkcionalna analiza dopunjuje
empirijske podatke dobijene iz sistema s analizama iz sekundarnih izvora, velikih anketa, diskusija fokusnih
485Videti
Anketu o pravosuu s velikim brojem uesnika (Multi-Stakeholder Justice Survey), 2014.

Za diskusiju o potrebama za namenskim istraivanjem o pristupu pravosuu, videti Putevi ka pravosuu: proli, sadanji i budui
putokazi, Centar za empirijske pravne studije, University College London, 2013. Takoe videti Putevi ka pravosuu: ta ljudi ine i
misle o obraanju pravu, Hazel Glen, Hart Publishing, 1999.
486
181
grupa, irokih intervjua i obilazaka na terenu. Ovo poglavlje nastoji da proceni sistem iz perspektive korisnika
suda s malo iskustva, prosenog graanina Srbije suoenog s pravosudnim problemom, i odmeri da li sudovi
daju putokaz za reenje tog problema.487
Okvir 13: ta odvraa ljude da koriste sudski sistem?
Prema Anketi o pravosuu, 2014, graani ine sve da bi izbegli sudski sistem. Blizu 63% ispitanika ukazuje da ako bi
imali spor za koji misle da treba da se rei na sudu, odluili bi da ne idu na sud ili bi ozbiljno razmislili u tom pravcu.
Trokovi suda i advokata, bojazan o verovatnom kanjenju u postupku i nedostatak poverenja u sistem pravosua su
osnovni razlozi koji su navedeni kao odbijajui za korienje usluga suda. U Anketi o pravosuu s velikim brojem
uesnika 2013, iroka javnost s iskustvom u sudskom sistemu navela je sline bojazni o pristupu pravosuu..
Slika 1: Razlozi zato graani ne iznose sporove pred sud, 2013.*
*Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.

iroka javnost sa sudskim iskustvom je izrazila daleko veu bojazan u pogledu skoro svakog aspekta pristupa sudu
od onih bez sudskog iskustva. To ukazuje da poboljanje pristupa pravosuu zahteva neto vie od jednostavne
demistifikacije suda ili podizanja svesti o pristupu uslugama suda, ve zahteva napore da se sutinski rei pitanje
prepreka s kojima se korisnici suda susreu. Ovaj odeljak se bavi sa svakim od razloga koji su graani naveli.
Slika 2: Razlozi koje navodi iroka javnost o tome zato su sudovi nedostupni, 2013.*
* Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.

487Pogledi
na pristup pravosuu normalno se razlikuju izmeu pojedinaca unutar sistema (npr. sudije i sudsko osoblje), onih koji
sarauju sa sistemom (npr. advokati) i onih koji su van sistema. Npr, Anketa o pravosuu s velikim brojem uesnika, 2013, nala je
razlike u percepciji o mogunostima pristupa izmeu sudija/tuilaca, od kojih preko 80% ocenjuje sistem dostupnim, i javnosti, od
koje je manje od 60% ocenilo sistem dostupnim. Meutim, pojedinci iz sistema, naroito sudije i tuioci, moda nisu na pravom
mestu da ocenjuju pristup pravosuu. Oni su upoznati sa sistemom i naviknuti na njegove odobitosti. Oni ne doivljavaju sistem kao
korisnici; stoga postoji potreba za prikupljanjem podataka od iroke publike.
182
b. Finansijska pristupanost
pravosuu)
usluga
pravosua
(finansijski
pristup
18.
Ovaj odeljak procenjuje uinak sistema prema dogovorenim pokazateljima i standardima datim u
indikatoru 3.1 Okvira uinka. Finansijski pristup zadaje posebnu brigu u Srbiji; nekoliko pokazatelja je
mereno.
19.
Finansijski pristup sudskom sistemu je najvea prepreka za veinu ljudi u Srbiji. Nie, Okvir 14
predstavlja indikaciju prosenih ukupnih trokova za korisnike suda 2013. godine.
Okvir 14: Koliko u proseku plaaju korisnici suda?1
Prekrajni predmeti
Graanski predmeti
Krivini predmeti
Predmeti predstavnika privrede
150EUR
550EUR
550EUR
1,800EUR
Proseni ukupni trokovi, kako iznose korisnici suda u Anketi o pravosuu s velikim brojem uesnika, 2013, ukljuujui
sve sudske takse, naknade za advokate i putne trokove, ali ne ukljuujui i novane kazne.
20.
Meutim, daljim ispitivanjem pokazalo se da to nisu apsolutni trokovi ve percipirana vrednost za
dati novac, to izaziva bojazan kod korisnika suda. Nie, Okvir 15 istie jasan odnos izmeu pristupa
pravosuu i kvaliteta pruenih usluga.
Okvir 15: Trokovi prema kvalitetu Uvid u spremnost korisnika suda da plate
Iako se korisnici suda ale o ceni odlaska na sud, oni su daleko spremniji da plate ukoliko su zadovoljni kvalitetom
pruene pravosudne usluge. Kao to je prikazano na Slika 98, 75% korisnika suda, koji kau da je kvalitet usluge koju
su dobili bio nizak, takoe iznose da su trokovi preterani. Nasuprot tome, 29% korisnika suda, koji kau da je kvalitet
bio dobar, ne smatraju da su trokovi preterani.
Slika 3: Ocena ukupnih trokova u odnosu na kvalitet usluge, 2013.
Anketa o pravoszu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.

Gornji rezultati dovode do zakljuka da e poboljanje kvaliteta poveati ne samo zadovoljstvo korisnika ve i
pristup pravosuu. Ovi rezultati istiu interakciju izmeu efikasnosti, kvaliteta i pristupa. Korisnici, koji dugo ekaju
na razreenje spora, smatraju da su vie platili, a manje bili zadovoljni. Nasuprot njima, korisnici koji su dobili brzu i
kvalitetnu uslugu su zadovoljniji i uviaju vrednost pruene usluge.
21.
Usluge pravosua obuhvataju mnogo pojedinanih trokova za samog korisnika. Sledei odeljak
Izvetaja ispituje sudske trokove, trokove za advokate i specifina pitanja finansijskog pristupa s kojim su
suoeni graani Srbije s niim prihodima, ukljuujui oslobaanje od plaanja sudskih taksi, advokate po
183
slubenoj dunosti i pravnu pomo.

22.
Srbija nema sistem privatnog osiguranja za pravne trokove, tako da korisnici suda moraju da
plate takse iz svog depa. Srbija je meu 13 zemalja, koje su pod nadzorom CEPEJ-a, gde takav sistem ne
postoji.488
i.
Finansijska pristupanost sudskih taksi
23.
Sudske takse su odreene Zakonom o sudskima taksama.489 Zasnovane su na iskazanoj vrednosti
tubenog zahteva, maksimalno do 97,000 RSD.490 Sudske takse se plaaju na svaki uloen podnesak,491
svaku donetu odluku,492 i svako poravnanje u svim parnicama i privrednim sporovima. Nominalna taksa od
390 RSD se primenjuje u nekim sluajevima u vanparninim postupcima, ali mnogo vie takse se primenjuju
za veinu vanparninih postupaka s imovinskim zahtevom, kao to su naslee ili deoba imovine. Taksa se
takoe naplauje u krivinim predmetima po privatnoj tubi, a Srbija je jedna od jedinih 8 zemalja, koje su
pod nadzorom CEPEJ-a, koje naplauju tu vrstu takse.493
24.
Korisnici suda istiu da su sudski trokovi znaajna prepreka pristupu pravosudnom sistemu u
Srbiji. U Anketi o pristupu pravosuu, 2014, fokus grupe su istakle da se sudski postupci, naroito parnice,
smatraju veoma skupim; ak i obrazovani i privredno aktivni graani u Beogradu tako misle. U obe ankete s
velikim brojem uesnika o pravosuu, 2009. i 2013. godine, pripadnici iroke javnosti s iskustvom u sudskim
postupcima takoe su ukazali na trokove kao najznaajnije ogranienje. (videti nie Tabelu 19).
25.
Posebno se firme izjanjavaju da im sudovi postaju sve manje dostupni zbog velikih sudskih
trokova.494 Godine 2013, blizu 20% firmi bez sudskog iskustva, izjavilo je da sudski trokovi utiu na pristup
sudu u odnosu na 2009. godinu.495 Priblino 7% vie privrednih subjekata sa sudskim iskustvom se izjasnilo
2013. godine nego 2009. godine da sudski trokovi ometaju pristup.
26.
Polovina anketirane ire javnosti i predstavnika privrede smatraju da su sudski trokovi bili
previsoki u njihovim pojedinanim predmetima. Ove cifre ostaju otprilike iste od 2009. godine, osim u
prekrajnim predmetima. Prekrajni sud postaje sve manje finansijski pristupaan korisnicima. U poreenju s
onima koji nisu imali iskustva s predmetima na sudu, znaajno vei procenat graana, koji je imao iskustva sa
sudom, govori o visokim trokovima, to ukazuje da opaanja o visokim trokovima nisu mit ve da su
zasnovana na iskustvu korisnika.
488Videti
CEPEJ-ov Evaluation Report (izvetaj o evaluaciji), 2014. (baziran na podacima iz 2012.). est drava lanica EU nemaju takav
sistem - Hrvatska, Irska, Latvija, Malta i Rumunija. Drugih 6 zemalja, koje podnose izvetaj CEPEJ-u i takoe nemaju sistem su
Jermenija, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rusija i Turska.
489 Zakon o sudskim taksama (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 28/94).
490 Takse su u rasponu od 1.900 do 97.500 RSD u parnici i izvrnim postupcima, a od 3.900 do 390.000 RSD u sporovima pred
privrednim sudovima. Takse se periodino menjaju za iznos inflacije ili zbog promene kursa valuta. Npr. 2014. godine, ako je
vrednost tubenog zahteva 10.000 RSD, sudska taksa iznosi 19% od tog iznosa. Ako je 100.000 RSD, taksa je 5,9%, 3,93% za milion
dinara, 0,00975% za 10 miliona dinara. Bez obzira na vrednost tubenog zahteva, taksa ne moe prei 97.500 RSD u graanskom
predmetu niti 390.000 RSD u privrednom sporu. Krivini postupak, koji nije pokrenuo javni tuilac, takoe podrazumeva taksu, ali
ona je mala, ospod 1.000 RSD.
491 Npr, tuba, odgovor na tubu, protivtuba u parnici, i u privrednim sporovima, predlog za izvrenje ili obezbeivanje, alba,
zahtev za reviziju presude, predlog za ponavljanje postupka.
492 Npr, prvostepena presuda, reenje u predmetu ometanja poseda, reenje o odbacivanju zahteva ili predloga za izvrenje, odluka
prvostepenog suda o odbacivanju albe.
493Videti CEPEJ-ov Evaluation Report, 2014. Sudske takse se naplauju pri pokretanju private tube u Hrvatskoj, Kipru, Grkoj,
Monaku, Crnoj Gori, Portugaliji i vajcarskoj.
494 U Anketi s velikim brojem uesnika o pravosuu, 2009, predstavnici privrede smatrali su da je pravosue finansijski pristupanije
iroj javnosti. Meutim, od tada sve vie firmi smatra da je srpsko pravosue nedostupno zbog sudskih trokova.
495 Videti statistike tabele - Uinak sudova i tuilatava u Republici Srbiji od 2009-2013. godine, Preduzea iz privatnog sektora
(2013.), grafikoni MC1, str. 35-36.
184
27.
Veina ispitanika ankete iznosi da trokovi njihovog sudskog predmeta predstavljaju optereenje
za njihov lini budet. U poreenju sa 2009. godinom, ove brojke ostaju nepromenjene s izuzetkom
prekrajnih predmeta gde je 2013. godine vei procenat korisnika izjavio su trokovi njihovih predmeta bili
znaajan teret za njihov budet.
28.
Ova opaanja su utemeljena u realnosti, naroito za one iz manje bogatih krajeva zemlje. Kao to
se vidi nie u Tabeli 19, za sudske takse u predmetu razvoda, koji je najmanje skup u smislu taksi, prosean
pojedinac u Novom Pazaru treba da plati 76% od svog mesenog neto prihoda samo za taksu. Kada se tu
ukljui honorar za advokata, ak i po uobiajeno nioj tarifi, stanovnik Novog Pazara mora da plati blizu
petostruki (523%) iznos svog mesenog neto prihoda za ukupne trokove; dok bi mnogo bogatiji stanovnik
Beograda platio samo 20% svog mesenog neto prihoda za sudske takse u predmetu razvoda, a kada se
ukljui honorar za advokata, trokovi za razvod bi premaili meseni neto prihod Beograanina.
Tabela 19: Trokovi razvoda kao udeo u prosenom prihodu 496
Neto
meseni
prihod per
capita
Region
Novi Pazar
Prvi Osnovni
Beograd
Sudske
takse kao
udeo u
prihodu
Ukupan
troak kao
udeo u
prihodu
Ukupan troak
(sa samo 50%
honorara
advokata) kao
udeo u
prihodu
Sudske
takse497
Honorar
advok.498
6.970
5.320
62.250
67.570
76%
969%
523%
27.110
5.320
62.250
67.570
20%
249%
134%
Ukupno
29.
Nasuprot ovome, sudske takse postaju relativno manje skupe u graanskim predmetima velike
vrednosti.499 Gornji limit za sudske takse iznosi 97.000 RSD (1,100 EUR), te akteri iznose da taj limit dovodi
do negativnih podstreka kada je u pitanju tuba velike vrednosti, motiviui veoma bogate pojedince i velike
firme da podiu neosnovane tube, koriste procesne neefikasnosti ili gomilaju neozbiljne albe. Ova
anomalija se moe ispraviti ukidanjem limita i pojednostavljenjem strukture sudskih taksi zasnovanih na
procentu vrednosti tube.
ii. Vreme plaanja takse i odnosnih trokova
30.
Zakon o Parninom postupku (ZPP) predvia da svaka stranka plati taksu pre nego to podnese
inicijalni akt ili odgovor. Sud nee obustaviti spor ukoliko taksa nije plaena, ali mnogi potencijalni korisnici
ili pak oni bez iskustva na sudu moda nisu svesni tog pravila. U svakom sluaju, ukoliko postoji znaajan
avans za taksu, to moe negativno da utie na pristup sudu.
31.
Iako korisnici suda iznose da se najvei deo ukupnih trokova postupka odnosi na sudske takse,
stranke mogu da snose i druge znaajne trokove. Tu spadaju trokovi vetaenja, trokovi svedoka,500
trokovi prevoenja i trokovi oglaavanja na oglasnoj tabli suda. Korisnici takoe snose svoje line trokove,
ukljuujui vlastite putne trokove i odsustvovanje s posla radi odlaska kod advokata i uestvovanja u
postupku. Jedan od uesnika u fokusnoj grupi zapaa da:
(...)ne mogu istovremeno da radim na poslu i radim ovo [bavim se sporom], tako da gubim novac.
496Izvori:
Megadata Table, Svetska banka. (moe se nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review); Taksene

tarife; Advokatska tarifa.
497 Takse podrazumevaju jednu taksu pri ulaganju predmeta i jednu taksu za presudu u prvom stepenu.
498 Honorar advokata podrazumeva naknadu za podnoenje tube, za dva roita i za jedno odloeno roite.
49997.000 RSD je maksimalna taksa za predmete s tubenim zahtevom od milion RSD i vie.
500 Trokovi prevoza i izgubljena dnevnica na dan svedoenja.
185
Zato je sve to vrlo skupo, optereujue i zahteva mnogo vremena.501

32.
Trokove, kao to su oni za vetaenje, naroito trokovi vezani za miljenje ili izvetaje vetaka,
obino unapred plaa stranka koja predlae vetaenje na sudu. U tom sluaju, sud e nastaviti s
postupkom bez nalaza vetaka sve dok se trokovi vetaenja ne plate.502 Neki vetaci hoe da daju svoje
miljenje pre nego to im se plati, ali s obzirom na rastue probleme sa kanjenjem u plaanju, sve manje
vetaka je voljno da to ini (za dalju diskusiju o uticaju docnje, videti Poglavlje o finansijskom upravljanju).
Ostali trokovi vezani za dokaze, ukljuujui i one vezane za svedoke, plaaju se unapred ili neposredno po
podnoenju odnosnih dokaza.503 Ovi trokovi i vreme njihove realizacije predstavljaju dalju demotivaciju
strankama da koriste sud.
33.
Plaanje trokova unapred jo vie odvraa korisnike zbog oekivanog kanjenja povraaja novca.
Prema Anketi o pristupu pravosuu, kada su ispitanici, koji nisu iznosili sporove pred sud, bili upitani zato to
nisu uinili, najee navoen razlog je oekivanje da e postupak predugo trajati (49%).504 Srbija je u
nedavnoj prolosti doivljavala periode visoke inflacije, ostavljajui korisnike sudova praznih depova zbog
docnje. Oekivanje kanjenja u refundaciji trokova za uspenu stranku moe samo po sebi da pogora
pristup.
34.
Predmeti Ustavnog suda predstavljaju neto malo drugaiji problem pristupa. Pojedinci koji
podnose albe Ustavnom sudu Srbije, poslednjem pravnom leku koji se mora iskoristiti pre nego to se
predmet moe podneti ESLjP-u, ne moraju da plaaju sudske takse, ali se u principu od njih zahteva da
pokriju trokove advokata. A propisane advokatske tarife za postupke pred Ustavnim sudom su veoma
visoke.505 Nemogunost refundiranja tih trokova e odvratiti mnoge potencijalne korisnike tog suda da
podnose svoje zahteve.
35.
Mnogi sudovi imaju onlajn obraun taksi, to omoguava potencijalnim strankama da izvre
procenu svojih taksi pre nego to pokrenu spor. To je saobrazno standardu CCJE506 da () tehnologija treba
da bude razvijena kako bi stranke mogle...doi do punih informacija, ak i pre poetka postupka, u pogledu
prirode i iznosa trokova koje e morati snositi. Pitanje je da li ovakav obraun moe da omogui da korisnici
budu obaveteni o svojim trokovima unapred budui da on ne prua sve neophodne informacije i
objanjenja o sloenosti taksenih tarifa, ukljuujui i njihovu zavisnost od vrednosti tubenog zahteva i vrste
spora. Kao rezultat toga, stranke koje ele da razumeju mogue takse ipak moraju da odu u sud da im sudsko
osoblje pomogne u tome. Onlajn obraun taksi moe da bude vie od pomoi ukoliko bi sadrao objanjenje
o tome kada se odreena taksa mora platiti, da li je plaa tuilac ili optueni ili obe stranke.
501Anketa
o pristupu pravosuu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.

Jedini izuzetak je kada sud po slubenoj dunosti mora utvrditi odreene injenice. U tom sluaju teret dokaza i trokovi su na
sudu.
503 Npr, trokovi svedoka se plaaju unapred ili u roku od 8 dana po svedoenju.
504 Anketa pristupa pravosuu, Svetska banka, 2014, str. 30.
505Prema advokatskoj tarifi, ustavna alba kota 45.000 RSD ukoliko sadri jedan zahtev, dok svaki sledei kota 50% od tog iznosa.
506 Miljenje CCJE br. 6, 2004.
502
186
iii. Dostupnost programa oslobaanja od sudskih taksi

36.
ZPP dozvoljava osloboenje od sudskih
Okvir 16: Nedosledna primena oslobaanja od
taksi i trokova strankama koje ne mogu finansijski
plaanja sudske takse
da podnesu plaanje sudskih trokova.507 Kao to je
Godine 2013, jedan advokat je pruao pomo dvojici
gore prikazano u Tabeli 19 i potvreno anketama,
siromanih klijenata u Vojvodini u njihovom zahtevu za
pojedinci s niim prihodima se odvraaju od suda
preispitivanjem njihove pravne sposobnosti. Taj
zbog trokova, tako da oslobaanje od plaanja
advokat je obavestio tim Funkcionalne analize da su te
takse moe da bude kljuno da bi im se omoguio
dve stranke imale identine okolnosti - bez prihoda, bez
pristup. Posebno u radnopravnim sporovima, gde je
imovine, a boravili su u istoj psihijatrijskoj ustanovi.
u pitanju neisplaena zarada, oslobaanje od
Identini zahtevi su podneti dvojici razliitih sudija istog
plaanja sudske takse moe biti odluujue da li e
suda za oslobaanjem od plaanja trokova lekarskog
lice nastaviti sa svojim zahtevom ili nee. Ipak,
pregleda. Jedan je bio prihvaen, a drugi odbijen. Ovaj
drugi sluaj trenutno eka odluku po albi
iroka javnost prilino ogranieno razume opciju
oslobaanja od plaanja sudske takse, te stoga
mnogi potencijalni korisnici odustaju od suda jer nisu svesni da mogu da imaju pristup ovoj mogunosti.
37.
Program oslobaanja od plaanja sudske takse je uglavnom nedokumentovan. Nedostaju zvanina
statistika i informacije o broju i iznosima oslobaanja od plaanja sudske takse koje je odobrio sud.
Informacije o oslobaanju od plaanja sudske takse se ne belei u AVP-u,508 a runi registri o oslobaanju se
ne vode. Jedinu evidenciju o oslobaanju vode sudije pojedinano u svojim nalozima, tako da je zdruivanje
podataka nemogue. Mogue je da oslobaanje od plaanja sudske takse predstavlja pozitivan primer
tamo gde sudski sistem poboljava pristup pravosuu za siromanije korisnike suda. Meutim, teko je
izmeriti ma kakav pozitivni impakt bez boljih podataka.
38.
Program oslobaanja od plaanja sudske takse je nestrukturisan i uglavnom se odvija bez
monitoringa, to dovodi do razliite prakse. Ne postoje smernice niti standardizovane forme odobravanja
osloboenja. Kao rezultat toga, sudska praksa se razlikuje, kao to pokazuju informacije dobijene iz intervjua
s advokatima i sudijama. Dva razliita suda mogu da donesu potpuno razliite odluke po zahtevima za
oslobaanje od plaanja takse za lica pod slinim okolnostima. Neki sudovi iznose da primenjuju pravilo
zdravog razuma, tj. da to su vie sudske takse, vie toga se mora obezbediti u prilog tubenog zahtev, ali
drugi sudovi ne primenjuju to pravilo. Na nekim mestima, sudija ili predsedavajui vea odluuje, a u drugim
sudija se konsultuje s predsednikom suda. Na nekim mestima, dvoje sudija istog suda mogu da donesu
razliite odluke, kao to je prikazano u Okviru 14. Nedostatak strukture i smernica o oslobaanju od plaanja
taksi dovodi do inherentne nedoslednosti u pristupu pravosuu u itavom sudskom sistemu.
39.
Iako se praksa razlikuje, akteri iznose da osnovni sudovi uzimaju u obzir imovno stanje stranke,
prihod i lanove porodice. Sudovi takoe mogu da uzmu u obzir izdravana lica stranke, kao i vrednost
predmetnog zahteva.509 U praksi, kao to ispitanici ukazuju, sudije obino odobravaju oslobaanje ukoliko
stranka podnese zvaninu izjavu kojom dokazuje da je nezaposlena i da nema nepokretne imovine. Korisnici
socijalne pomoi takoe mogu biti osloboeni plaanja pripadajuih trokova sudskog postupka, ali ni to se
ne primenjuje dosledno.
507
Sud ima diskreciono pravo da odobri samo delimino oslobaanje po kome se stranka oslobaa samo od plaanja sudske takes, a
ostale trokove plaa.
508AVP moe da obrauna sudske takse na osnovu vrednosti sudskog predmeta i da unese komentar o taksi. Meutim, ne postoji
rubrika da se naznai da li su podneti ili odobreni zahtevi za oslobaanja od plaanja takse. U svakom sluaju, mnogi sudovi uopte
ne popunjavaju rubrike o taksi. Tu ima malo podstreka budui da ne ostoji odgovarajui izvetaj AVP-a koji bi rukovodee osoblje
moglo da koristi. UI cilju unapreenja prakse, mogao bi slubenik da unese $0 kao sudsku taksu u vezi s odlukom sudije u rubrici za
primedbe. A kao alternativa, rubrika za osloboenje moe se uneti u AVP.
509 Npr, ako je predmetna vrednost veoma velika, i taksa e biti visoka. Oslobaanje (ili delimino oslobaanje) od plaanja takse
moe se odobriti licu koje se inae ne bi kvalifikovalo, naroito ako je odgovorno u postupku.
187
40.
Akteri su izneli da neki predsednici sudova neformalno demotiviu svoje sudije da odobravaju
osloboenje od plaanja takse budui da takse ine znaajan udeo u budetu suda (za diskusiju o budetu,
videti Poglavlje o upravljanju finansijama). Ovu tvrdnju nije mogue proveriti, ali ako se pokae tanom, to
ukazuje da sporedni faktori utiu na pristup pravosuu pojedinanih korisnika i da je praksa neprimereno
razliita.
iv. Finansijska pristupanost advokata
41.
Stranke u veini predmeta odluuju da angauju privatnog advokata da ih zastupa. Zakon zahteva
da stranku zastupa advokat samo u nekim postupcima,510 ali 65% stranaka izjavljuje da je angaovalo
privatne advokate u graanskim predmetima, a 53% u krivinim. Takoe, odnos broja advokata prema broju
stanovnika je visok u Srbiji.
42.
Angaovanje advokata je poeljno, ako ne i neophodno zbog sloenosti i zamrenosti zakona i
prakse. Takoe, korisnici iznose da ih drugi korisnici obeshrabruju da sami idu na sud jer odnos advokata i
sudije moe da odlui ishod predmeta. Kako navodi jedan od uesnika fokus grupe, cena advokata takoe
obuhvata i poznanstvo sa sudijom.511
43.
Tarife advokata su striktno regulisane.512 Advokatska Tarifa odreuje cenu za svaku vrstu pravnog
postupanja i svaku tubu ili podnesak.513 Stranke mogu da ugovaraju iznos tarife, ali ona ne sme da bude via
od 500% niti nia od 50% od zvanine tarife. U praksi, procena plaanja otkriva da Advokatska tarifa nije
realna.514 Akteri navode da nije neobino da stranke plaaju 50% od zvanine tarife, a u siromanijim
oblastima, van gradova, naroito u junoj i istonoj Srbiji verovatno i manje od od 50%.
44.
Advokatska tarifa nije u skladu s evropskom praksom i treba je eliminisati. U 42 od 47 drava
lanica SE, nadoknada za advokate se slobodno ugovara.515 Evropski sud pravde je miljenja da obavezna
minimalna nadoknada za advokata kri l. 49 Sporazuma EC (EC Treaty).516 U cilju usaglaavanja nacionalnih
zakonodasvstava s Akvisom, javlja se snaan trend meu dravama lanicama EU i dravama kandidatima da
uine otklon prema fiksnim tarifama. U toku procesa pridruivanja, Hrvatska je 2008. godine izmenila zakon
o advokatskim uslugama kako bi obezbedila veu fleksibilnost advokatima pri odreivanju nadoknade. Slino
tome, 2004, Rumunija je eliminisala minimalne iznose i striktno zabranila fiksiranje tarifa.517 Sadanje drave
510
ZPP zahteva pravnog zastupnika advokata u postupcima po vanrednim pravnim lekovima. ZKP takoe propisuje broj
specifinih okolnosti (npr, ako se okrivljenom sudi u odsustvu, ukoliko ima problema sa sluhom) pri kojima je advokat obavezan.
Konano, svi okrivljeni maloletnici moraju da imaju advokata. Pred Ustavnim sudom i Upravnim sudom, predlagae ne mora da
zastupa advokat.
511Anketa pristupa pravosuu, Svetska banka, 2014
512 CEPEJ 2012, na osnovu podataka iz 2010. U oko 41 od drava lanica EU, nadoknada meu privatnm strankama se slobodno
ugovara.
513 Advokati imaju prava na sve trokove i honorar u predmetu, kao to su trokovi prevoza i smetaja, nadoknada za odsustvo iz
kancelarije, dnevnice i telefonski raini.
514 Analiza fiskalnog impakta nacrta ZBPP-a, u cilju procene mehanizama plaanja, bavila se podacima popisa stanovnitva, analizom
spisa predmeta i anketama s advokatima.
515Videti CEPEJ Evaluation Report 2012, na osnovu podataka iz 2010. Samo Kipar, Nemaka, Slovenija
UK-Severna Irska ne
dozvoljavaju slobodno ugovaranje naknade.
516U predmetu Cipolla (C-94/04 - Cipolla i ostali), sud je smatrao da sporazumna zabrana derogacije minimalne naknade u odnosu na
naknade utvrene skalom predstavlja restrikciju u odnosu na znaenje l. 49 Sporazuma EC (sloboda krtetanja lica i prometa usluga),
budui da su ti propisi uinili pristup italijanskom tritu pravnih slubi teim za advokate sa stabilnom praksom u zemljama
lanicama van Italije. Sud je naao da je ta zabrana oduzela mogunost advokatima, traenjem niih tarifa koje su odreene skalom,
da efektivnije konkuriu advokatima ve afirmisanim u Italiji, koji su, stoga imali bolju ansu da pridobiju klijente nego advokati iz
inostranstva.
517Advokati u Rumuniji slobodno ugovaraju honorar s klijentima, a to moe biti po satu, fiksno ili u zavisnosti od ishoda spora.
188
lanice EU su takoe na toj liniji.518 Tamo gde su fiksne tarife eliminisane, nekoliko drava lanica EU je
zadralo preporuene tarife za usluge, a njih moe da odredi ili profesionalno telo ili Ministarstvo pravde. To
se opravdava time to one predstavljaju vodi za korisnike i za sudije pri odmeravanju trokova i kao osnovna
skala u sluajevima kada dogovor o nadoknadi nije postignut izmeu advokata i klijenta. Ipak, EC se zalae da
su i fiksne tarife i preporuene skale tarifa restriktivne i nekonkurentne forme regulisanja i da ih treba ukinuti
to je pre mogue. Takoe, EC iznosi argument da se relevantne informacije o ceni pravnih usluga mogu
obezbediti alternativnim nainima, koji su manje restriktivni za konkurenciju, kao to je objavljivanje ranijih
informacija o ceni i onih na osnovu anketa, to mogu da rade nezavisni uesnici, kao to su potroake
organizacije.519
45.
Takoe, advokati su plaeni po roitu ili podnesku, prema Tarifi, to je u suprotnosti s miljenjem
CCJE da tarife advokata i sudskih slubenika treba da budu odreene na takav nain da ne ohrabruju
preduzimanje nepotrebnih procesnih koraka.520 Retki su advokati koji prihvataju plaanje po predmetu.
46.
Tarife advokata su vrlo visoke u poreenju s prosenim prihodom per capita u Srbiji, naroito u
krivinim i graanskim predmetima.521 Nedavna analiza fiskalnog impakta besplatne pravne pomoi (BPP),
koju je sprovela Svetska banka, pokazuje da je prosena advokatska tarifa u krivinim predmetima 118.000
RSD, dok je u graanskim predmetima 75.000 RSD.522 Tako je prosean honorar advokata-kriviara 17 puta
vei od prosenog mesenog neto prihoda itelja Novog Pazara i vie od 4 puta vei od prosenog mesenog
neto prihoda itelja Beograda.
47.
Prema Anketi o pravosuu s veim brojem uesnika-aktera iz 2013. godine, 71% graana s
iskustvom na sudu smatra da su trokovi vezani za advokate nepremostiva barijera pristupu sistemu
pravosua.523 Percepcija finansijske pristupanosti je pogorana od 2009. godine. 76% ispitanika istie da
strah da nee biti u mogunosti da pokriju trokove vezane za advokate snano utie na njihovu odluku o
tome da li da svoj spor iznesu pred sud. Iznenaujue je da se procenat firmi, koje smatraju da je sistem
pravosua nedostupan u smislu trokova vezanih za advokate, popeo za 18%, sa 30% na 48% u periodu
izmeu 2009. i 2013. godine.
48.
Honorari advokata predstavljaju barijeru pristupu pravosuu za privredu, a naroiti za malu
privredu. 52% firmi sa 3-10 zaposlenih iznosi da honorari advokata utiu na to da sistem pravosua bude
nedostupan, dok 47% smatra da sudski trokovi ine sistem nedostupnim. Mada se ovi procenti smanjuju s
veliinom firmi, ove prepreke ostaju ak i za vee firme (videti Slika 103).
518Nakon
due debate, Italija je odstupila od svog modela 2006. godine po kome su obavezujue bile one tarife koje je doneo
Nacionalni savet advokata, a odobrilo ih Ministarstvo pravde. Italija je eliminisala minimalne nadoknade i dozvolila advokatima da o
svojim nadoknadama slobodno odluuju i da ih povezuju s rezultatima svojih usluga. Godine 2003, vajcarska je ukinula obaveznu
Tarifu koja je vaila po zakonima kartela.
519Videti Competitive Restrictions in Legal Professions (Restrikcije konkurentnosti u pravnoj profesiji), OECD, 2007, str. 298.
520 Miljenje CCJE br. 6 (2004.) o pravinom suenju u razumnom vremenskom roku.
521Pravosue u Srbiji: Vienja mnogobrojnih uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2011. U prekrajnim i privrednim predmetima, sudski
trokovi su vii od honorara advokata, dok u krivinim i graanskim predmetima honorari advokata daleko premauju sudske
trokove.
522Analiza fiskalnog impakta nacrta ZBPP-a Srbije Svetska banka, MDTF-JSS, 2013. Ovi podaci su prikupljeni kroz strune intervjue i
advokatske trokovnike, koji su podneti kao zahtevi za naknadom trokova, nasumino prikupljeni u 27 osnovnih sudova i 22 via
suda. Procena inicijalnih trokova je zasnovana je na identifikaciji elemenata trokova tariferu taksi.
523Upitani da ocene dostupnost pravosudnog sistema u smislu trokova vezanih za advokate, samo oko 29% je reklo da je sistem
dostupan.
189
Slika 103: Izneti razlozi o tome zato je pravosudni sistem nedostupan za privredu u odnosu na veliinu
firmi, 2013.
Br. zaposlenih u preduzeu
49.
Takoe, postoje bojazni u vezi sa promenljivim kvalitetom rada advokata. Nekoliko aktera iznosi da
je ulo veliki broj pritubi u vezi s kvalitetom rada advokata524. Mehanizmi za pritube na raun ponaanja
advokata su nejasni, a disciplinovanje advokata od strane bilo koje advokatske komore je retko.525 Akteri nisu
bili u stanju da ukau ni na jedan primer advokata po slubenoj dunosti ili privatnih advokata gde je
advokat bio sankcionisan za loe obavjen posao. Ipak, postoji pozitivan pomak jer su advokati sada duni da
imaju osiguranje od profesionalne odgovornosti i svaka advokatska komora moe da uplauje kolektivno
osiguranje za svoje lanove. Takoda e zahtevi bivih klijenata protiv nesavesnih advokata biti izvesniji u
budunosti.526
v. Korienje advokata po slubenoj dunosti (Ex-Officio)
50.
Korisnici suda izvetavaju da su advokati dodeljeni u 17% krivinih predmeta i 2% graanskih. Iako
zakon predvia dodeljivanje advokata po slubenoj dunosti u nekim predmetima,527 nema prikupljenih
zvaninih podataka o broju takvih zastupanja ili o vrstama predmeta gde se najee dodeljuju advokati po
slubenoj dunosti.
51.
Akteri su izrazili bojazan u pogledu
integriteta procesa odreivanja advokata po
slubenoj dunosti. Advokatska komora sainjava
spisak advokata koji su specijalizovani za krivinu
materiju i koji stoje na raspolaganju za tu vrstu
posla.528 Meutim, u praksi ima razlika u pogledu
korienja tog spiska. Ranije je u Beogradu postojao
telefonski broj Advokatske komore koji su sudovi,
policija ili tuioci mogli nazvati i biti upueni na
advokate. Takva praksa je bila dobro primljena od
strane aktera. Naalost, s tom praksom se prestalo
tokom 2013. godine zbog nesigurnosti vezane za
rukovodstvo i upravu Advokatske komore. Van
Beograda, takvih telefonskih linija nikada nije ni bilo. Naslov: Bavljenje pravosuem, poslao uesnik na
Konkursu pravosua, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
524Videti,
napr. Godinji izvetaj Ombudsmana za 2011, 2012. i 2013. godinu.

su ukazali na retke primere graanskih tubi bivih klijenata protiv advokata za naknadu tete zbog izgubljenog spora u
sluaju kad se advokat nije pojavio na suenju. U svakom od tih sluajeva, akteri su izneli, tuioci su izgubili spor.
526Videti amandmane na Zakon o advokaturi, 2011.
527 Krivina odbrana je obavezna u predmetima gde je osumnjieni pritvoren ili gde je za delo zapreena kazna zatvora od 8 godina ili
vie. Ukoliko je osumnjieni siromaan, sud moe odrediti branioca u predmetima u kojima je za delo zapreena kazna zatvora od 3
godine ili vie ili iz razloga pravinosti. U vrlo malom broju sluajeva zahteva se zastupanje u graanskim predmetima.
528Meutim, nij jasno koliko esto se te liste auriraju.
525Akteri
190
Umesto toga, policija poziva razliite tel. brojeve u potrazi za advokatom, oslanjajui se na spisak (esto neki
neki stari) ili na line kontakte. Od donoenja novog ZKP-a, nekih ogranienih promena ima u praksi, ali to ne
reava problem. Beogradski tuioci iznose da moraju da zovu na sve strane traei advokata.529 Oni izraavaju
nezadovoljstvo takvim procesom, s obzirom na veliku koliinu posla koji imaju, i izloenosti kritikama, kao i
sukobu interesa, posebno s novim optunim sistemom. U veini, ako ne i u svim mestima van Beograda,
pozivi policije ostaju i dalje kao praksa.
52.
Neki akteri su izrazili slinu bojazan u pogledu neprimerenih uticaja na odreivanje advokata. Kau
da u nekim mestima policija, tuilatvo ili sud suavaju spisak advokata i imenuju samo one koji e se zalagati
za priznanje i tako smanjiti koliinu posla na predmetu. Funkcionalna analiza ne moe da proveri ove navode,
ali, ako bi se to pokazalo tanim, ovakva praksa bi obespravila okrivljene da sami biraju pravnu pomo prema
l. 6 (3) EKLjP. Istu bojazan je u vie navrata izrazio i Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja (CPT). On je 2011. godine izneo:
Kao to je to bio sluaj prilikom nae posete 2009. godine, nekoliko pritvorenika, koji su koristili
usluge advokata po slubenoj dunosti, alilo se na kvalitet njihovog rada; naroito to su se advokati
po slubenoj dunosti sastali samo jednom sa svojim klijentima (u sudu) i ubeivali ih da priznaju delo
za koje su optueni. I opet je delegacija ula optube da je izbor konkretnog advokata nametnut.530
53.
Ne prati se rad advokata po slubenoj dunosti u cilju obezbeenja kontrole kvaliteta. Informacije
o imenovanju se ne unose u AVP, ili, ako se i unose, onda je to opta napomena koja nije pogodna za
analitiko izvetavanje. Neki akteri navode da je kvalitet rada advokata po slubenoj dunosti nii nego
advokata koje stranka plaa, zbog njihove ograniene odgovornosti. Neki takoe navode da su advokati po
slubenoj dunosti skloni da slede nemeritorne zahteve i albe kako bi vie zaradili. U nedostatku podataka ili
sistema kontrole kvaliteta, tim Funkcionalne analize nije bio u mogunosti da proveri te tvrdnje.
vi. Dostupnost za nezastupljene stranke
54.
Korisnici suda su izneli da su sami sebe zastupali u oko 30% krivinih predmeta i 30%
graanskih.531 Nema zvaninih podataka o broju onih koji su sami sebe zastupali.532
55.
Samozastupanje predstavlja veliki izazov u srpskom kontekstu i ono stavlja nezastupljene
korisnike suda u donekle nepovoljan poloaj u smislu njihovog pristupa pravosuu. Sudije obino
usmeravaju ili pruaju podrku samozastupajuim strankama kako bi osigurali pravinost. Meutim,
ogranien je broj informacija ili smernica za samozastupajue stranke, kao to su laiki vodii, podsetnici
(nie videti diskusiju o pristupu informacijama). Taj problem se prenosi na rezultat. U Anketi o pravosuu s
vie uesnika iz 2013. godine, ispitanici, koji su sami sebe zastupali, imali su presude na svoju tetu u veem
procentu predmeta (60%) od onih koje je zastupao advokat (44%). Uvoenje optunog sistema po novom
ZKP-u e verovatno produbiti probleme u krivinom postupku. Inicijative za poboljanje pristupa zakonima i
sudskim postupcima (videti nie) bi omoguile korisnicima da se lake snalaze kroz sudski sistem. Inicijative
za pojednostavljenjem procesuiranja predmeta u onim vrstama predmeta gde se stranke same zastupaju,
kao npr. pred prekrajnim sudovima ili pred osnovnim sudovima u sporovima male vrednosti, takoe bi
mogle da poboljaju pristup pravosuu za veliki broj ljudi, pri tome donosei kvalitetne i efikasne rezultate.
Za dalju diskusiju o sporovima male vrednosti, videti Poglavlje o efikasnosti.
529
Meutim, izgleda da ni ova praksa nije dosledna. U mestima pod jurisdikcijom Prvog osnovnog tuilatva, policija esto poziva
advokate, dok u Drugom osnovnom tuilatvu, to rade sami tuioci. Videti Izvetaj Nacionalnog tima za mehanizme preventive u
okviru Opcionog protokola Konvencije protiv torture, 2014.
530 Videti Izvetaj CPT SE, 2011, paragraf 22.
531 Ovo je smanjenje sa 32% u krivinim predmetima, poveanje sa 25% u graanskim predmetima u 2009. godini.
532 AVP je projektovan da belei identitet stranaka, njihovih advokata i koliko su advokati plaeni. Meutim, sudovi ne pruaju
sistematino te informacije i malo je podstreka za njih da to ine budui da ne postoji standardni izvetaj koji proizvodi AVP radi
zdruivanja i analiziranja podataka.
191
vii. Programi pravne pomoi za siromane

56.
Pravo na advokata, kada su u pitanju osnovna prava, utemeljeno je u meunarodnim
standardima. Dalje pravo na advokata o troku drave, kada lice ne moe da priuti advokata, zacrtano je u
Povelji o osnovnim pravima EU,533 EKLjP534 i principima UN o pristupu pravnoj pomoi u krivinopravnom
sistemu. U Srbiji, ustav garantuje pravo na pravnu pomo, ali on ne definie pravnu pomo niti ko je moe
pruati.
57.
Sadanji pruaoci pravne pomoi pruaju nepotpune, rasparane usluge irom Srbije. Oko 46
optina imaju optinske slube pravne pomoi, a u jo 10 njih se prua pravna pomo bez postojanja takvih
slubi. Zajedno, one opsluuju priblino treinu teritorije i oko polovine ukupnog stanovnitva Srbije.
Meutim, ostale optine ne pruaju te usluge ili zbog ogranienih finansija ili kapacitetu ili zato to im ta
usluga nije prioritetna. U Vojvodini, 28 od 47 optina prua pravnu pomo graanima.535 Samo 6 od ovih
optina prua pravnu pomo koja ukljuuje zastupanje pred sudovima i upravnim telima, a ostale daju
ograniene savete ili informacije. Izvan Vojvodine, situacija je gora. Neke usluge pravne pomoi pruaju
pravne klinike i organizacije civilnog drutva u specifinim oblastima, kao to je izbegliko pravo i zatita
ljudskih prava.
58.
Podaci na nacionalnom nivou nisu prikupljeni o broju sluajeva pravne pomoi niti o tome koliko
je novca utroeno na pruanje usluga pravne pomoi. Meu 47 zemalja, koje prati CEPEJ, Srbija je jedna od
samo 4 zemlje gde nije mogue utvrditi koliki je budet alociran za pravnu pomo.536 Na osnovu optinskih
anketa, sprovedenih 2012. godine irom Srbije, oko 56 optina, koje obezbeuju pravnu pomo u bilo kom
vidu, odgovorilo je na 73.000 zahteva za pomo, pruilo savetodavne usluge 57.000 puta, sastavilo 29.000
besplatnih podnesaka, 17.000 plaenih podnesaka i 17.000 pismena. Broj zahteva za pomo jednak je neto
preko 2% broja stanovnika. To je postignuto s osobljem od oko 80 prualaca pravne pomoi i 20 prateeg
osoblja. Ukupno, bilo je 911 zahteva po pruaocu, 565 zahteva za podnescima i priblino 379 uloenih
predmeta u sud po pruaocu.537
59.
Mnogi graani nemaju saznanje o bilo kakvim uslugama pravne pomoi koje se mogu dobiti u
njihovom gradu ili optini.538 U Anketi o pristupu pravosuu, 58% ispitanika je naznailo da nemaju saznanje
o bilo kakvim slubama koje pruaju pravnu pomo. Jo 25% je navelo da nijedna organizacija u njihovom
gradu ili optini ne prua besplatnu pravnu pomo graanima. Naime, 82% ispitanika nije moglo da navede
nijednu jedinu organizaciju ili instituciju koja prua besplatnu pravnu pomo, ak ni tamo gde su optinske
slube pravne pomoi prisutne. A i oni koji su imenovali organizacije, uinili su to netano - npr. 4% je navelo
Ombudsmana kao instituciju koja prua besplatnu pravnu pomo, to je netano.
60.
Tamo gde se te usluge pruaju, klijenti smatraju da su dobrog kvaliteta. U Anketi o pristupu
pravosuu, 93% ispitanika, koji su koristili usluge pravne pomoi, bilo je zadovoljno tim uslugama, to je
veoma pozitivno.539
533
Naslov VI, l. 47, stav 3, Pravna pomo je raspoloiva za one koji nemaju dovoljno sredstava te je ta pomo neophodna da bi se
obezbedio delotvorni pristup pravosuu.
534 EKLjP, l. 6, stav 3: ...da se sam brani ili putem pravne pomoi po svom izboru ili, ukoliko nema dovoljno sredstava, da mu se
omogui besplatna pomo kada to nalau interesi pravde.
535 Videti: Pravna pomo u jedinicama lokalne samouprave, Ombudsman AP Vojvodine (Novi Sad, 2013), str. 18.
536Videti CEPEJ Evaluation Report, 2014 (na osnovu podataka iz 2012.). Ostale zemlje gde rashod za pravnu pomi nije poznat su
Jermenija, Crna Gora i Ukrajina.
537 Ovo se zasniva na pretpostavci da deo podnesaka sudu ne stigne da se zavede kao predmet u sudskoj pisarnici. Na osnovu
intervjua voenih za Analizu fiskalnog impakta BPP, navedno oko dve treine podnesaka bude zavedeno u pisarnici kao predmet,
Analiza fiskalnog impakta BPP u Srbiji: obim, trokovi i alternative, Svetska banka MDTF-JSS, decembar 2013.
538 Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.
539 Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka - MDTF-JSS, 2014.
192
61.
Nivo korienja besplatne pravne pomoi, vrste pomoi koje se pruaju i zadovoljstvo pruenim
uslugama ne registruju se i ne ocenjuju na centralnom nivou. Podaci su rascepkani i niti su prikupljeni, niti
analizirani - neki pruaoci pravne pomoi uopte ne vode evidenciju.
62.
Radi se na reformi da se pravna pomo proiri dosledno standardima EU. Radna grupa za izradu
nacrta ZBPP radi ve nekoliko godina s prekidima.540 Radna grupa namerava da zavri rad na nacrtu mada se
samo jednom sastala u 2014. godini. Kljuni momenti nacrta zakona su nie dati i podcrtani neki
neusaglaeni elementi i rizici:
i. Primarna pravna pomo (kao to je poetna konsultacija, ukljuujui optu informaciju, poetni pravni
savet, kao i sastavljanje pismena) obezbeuje se za sve vrste predmeta osim za privredne predmete
preko mnotva prualaca usluga, ukljuujui optinske slube pravne pomoi, organizacije civilnog
drutva, sindikate i pravne fakultete. Sva lica koja pruaju pravnu pomo moraju biti diplomirani
pravnici. Meutim, za ovu primarnu pravnu pomo drava ne obezbeuje finansijska sredstva i ne
postoji obaveza za optine da formiraju slube pravne pomoi. Pruanje tih usluga e se verovatno
oslanjati na meunarodnu donatorsku pomo ili na finansiranje pojedaninih optina. To predstavlja
visokorizino podruje za implementaciju jer postoji velika verovatnoa da primarna pravna pomo
nee biti dovoljno finansirana. Takoe je vrlo verovatno da bez podrke, one optine koje ve nemaju
slubu pravne pomoi, nee je ni otvoriti. Prema sadanjoj situaciji, primarna pravna pomo e nastaviti
da se nedosledno prua na teritoriji itave zemlje i sa nedovoljno sredstava u odnosu na potrebe.
ii. Sekundarna pravna pomo (kao to su zastupanje na sudu i medijacija) bi se pruala samo za odreenu
vrstu predmeta, prevashodno se fokusirajui na krivinu odbranu. Nju bi pruali oni pruaoci koji su
podobni da zastupaju klijente na sudu, prema procesnim propisima vaeim u vreme procesuiranja
konkretnog predmeta. To znai da bi advokati, lanovi Advokatske komore, bili prevashodni pruaoci
sekundarne pravne pomoi. Nije jasno da li sindikati ili neke druge profesionalne organizacije takoe
mogu da zastupaju svoje lanove. Takoe nije jasno kako bi se zastupnici birali i rasporeivali na
predmete. Ovaj aspekat politike predstavlja visok rizik za implementaciju. Oslanjanje na lanove
Advokatske komore za najvei deo pruanja usluga bi znatno poveao troak za program, van onoga to
pravosudni sistem moe da priuti u problematinom fiskalnom okruenju.541 Isto tako, lanovi
Advokatske komore nemaju uvek potrebnu strunost za sve vrste predmeta u kojima je siromanima
potrebna pomo, za razliku od udruenja i organizacija civilnog drutva ije je osoblje posveeno
specijalizaciji u toj vrsti posla, od kojih neki imaju diplomu Pravnog fakulteta i poloen pravosudni ispit,
a nisu lanovi Advokatske komore. Stoga, postoji bojazan da bi lanovi Advokatske komore pruali
uslugu nieg kvaliteta po ceni koja je via od one koja se moe priutiti. Takoe, nije jasno kako e
korisnici saznati za usluge sekundarne pravne pomoi i biti upuivani priuaocima usluga u oblastima
gde ne postoji primarna pravna pomo.
iii. Lica podobna da prime pravnu pomo su pojedinci koji ve primaju socijalnu pomo, kao i pripadnici
odreenih osetljivih grupa (kao to su rtve porodinog nasilja). Podobnost za primanje socijalne
pomoi se odreuje kroz bazu podataka Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja.
Meutim, nije jasno kako bi se odredila dodatna osnova za podobnost (npr. pripadnost odreenoj
ugroenoj grupi).
iv. MP e doneti tarife besplatne pravne pomoi za nadoknadu pruaocima sekundarne pravne pomoi.
Analiza fiskalnog impakta BPP preporuuje da tarife treba da budu znatno nie od vaee advokatske
540Nacrt
ZPP se naao na javnoj raspravi u decembru 2013. goine. gde su upueni mnogi komentari, naroito od strane organizacija
civilnog drutva. Meutim, model pruanja usluga korienjem principa one-stop-shop, preko Ministarstva za rad i socijalna
pitanja, pokazao se neizvodljivim, tako da se i dalje mora raditi na ovom nacrtu.
541 Iznos zvanine tarife koji se plaa advokatima za predmete u osnovnom sudovima, proiren na sve one podobne za pravnu
pomo; troak se procenjuje izmeu 2,4 i 4,8 milijarde RSD godinje. Ipak, cena pruanja istih usluga kroz BPP (uz jedan broj
pretpostavki o podobnim pruaocima, skali pruenih usluga, podobnim korisnicima i administrativnoj strukturi i moguem impaktu
kontrole kvaliteta) procenjuje se da je znatno nia (procenjeno na oko 600 miliona RSD godinje).
193
Tarife, koja se pokazala nerealnom.542 Postoji odreena zabrinutost u vezi s trokovnim mehanizmom za
sve ove pruaoce usluga, tako da e biti potrebno planiranje kako bi se izbeglo akumuliranje docnji.543
v. Bie predloeni standardi kvaliteta, procedure za kontrolu kvaliteta utvrdie jedinica, koja e se
formirati unutar MP radi nadzora i osiguranja efikasnosti usluga. Potrebno je da se pruaoci i primarne i
sekundarne pravne pomoi budu upisani u Registar prualaca BPP koji vodi MP. Obaveza prualaca je da
vode evidenciju o uslugama i da alju godinje izvetaje MP o sadrini i formi pruene pomoi. Za
pruaoce primarne pravne pomoi, to e poveati birokratski posao, ak i pored toga to ih drava ne
finansira.544 Nije jasno kako e se proveravati kvalitet prualaca usluga pravne pomoi i kako e se
podaci prikupljati i pratiti, posebno u predmetima sekundarne pravne pomoi.
63.
Najvie zabrinutosti izaziva disbalans mehanizmima implementacije i finansiranja izmeu
primarne i sekundarne pravne pomoi, koji postoji prema sadanjem nacrtu predloga zakona. Od
delotvornog pruanja primarne pravne pomoi e biti najvie koristi u smislu veeg pristupa pravosuu za
veliki broj ljudi. Vano je obezbediti da ovaj aspekat reforme bude adekvatno finansiran (mada trokovi
moraju da budu visoki) i da bude dosledno realizovan irom zemlje, ukljuujui i optine koje nemaju slube
pravne pomoi. S druge strane, predlog za sekundarnu pravnu pomo e imati uticaja na manji broj korisnika
i moe da bude veoma skup. ini se da predlog nije primenio ono to je naueno kroz vaee mehanizme za
advokate po slubenoj dunosti,545 tako da kvalitet sekundarne pravne pomoi moe da bude problematian.
Kao rezultat toga, prema sadanjem aranmanu, i primarna i sekundarna pravna pomo e se suoiti sa
znatnim izazovima u implementaciji.
64.
Doterivanje, finalizacija i operacionalizacija nacrta ZBPP treba da bude prioritet. Posle vie godina
odugovlaenja kroz radne grupe, bitno je da se donese jedan jednostavan i delotvoran zakon koji je saglasan
s minimumom zahteva l. 6 EKLjP i koji moe da se dosledno primenjuje irom zemlje. Treba odrediti cenu
zakona i sredstva se moraju odrediti kako bi se omoguila realizacija i primarne i sekundarne pravne pomoi.
Nadzorno telo MP mora paljivo da prati implementaciju putem prikupljanja i analiziranja podataka o
predmetima, korisnicima, pruaocima i kvalitetu usluge, te treba da bude spremno da predlae korektivne
mere radi stalnog unapreenja programa. Bez znaajnog finansijskog i operativnog planiranja i nadzora,
postoji rizik da ova reforma bude mrtvoroena kao druge pre nje.
65.
Iskustva iz sistema pravne pomoi u regionu mogu da budu od pomoi u zavrnoj fazi doterivanja
nacrta. Uporednu analizu sistema pravne pomoi izvrio je MDTF-JSS 2013. godine, posebno istiui Litvaniju
i Brko (Bosna), kao dve lokacije gde je pravna pomo implementirana na jednostavan, delotvoran i fiskalno
odgovoran nain.546 Sve vie je uobiajeno u naprednim pravosudnim sistemima da se pravna pomo prua
preko sistema plaanja korisnik-prualac ili sistema vauera, tako da kada se ustanovi da je korisnik podoban,
on moe da bira pruaoca umesto da mu se prualac odredi. Te reforme su poznate da poboljavaju i pristup
i kvalitet, kao i snae zadovoljstvo korisnika i njihovo angaovanje u procesu.
66.
Ukoliko se efektivno primeni, ZBPP ima potencijal da transformie pristup pravosuu, u
saglasnosti s Odeljkom 23 i da pobolja percepciju o pravosuu kod iroke javnosti. On nee reiti injenicu
da su sudovi preskupi za prosene graane Srbije, ali e pomoi da oni s najveim potrebama imaju bolji
pristup. S obzirom na nedavno opadanje broja novih predmeta u svim sudovima (naroito veliki pad u
osnovnim sudovima), sudski sistem ima dovoljno kapaciteta da apsorbuje porast potranje, do ega moe
doi. Delotvornost realizacije pravne pomoi takoe se moe veoma ojaati nizom inicijativa efikasnosti i
542
Videti: Analiza fiskalnog impakta BPP u Srbiji: Obim, cena i alternative, Svetska banka MDTF-JSS, 2013.
l. 32, nacrta ZBPP-a predvia da e samo dvokatima, belenicima i medijatorima drava platiti nadoknadu za trokove za usluge
sekundarne pravne pomoi, a da e trokove ostalih usluga snositi pruaoci. Takva regulative moe da sasee cilj zakona i da dovede
do toga da se usluge primarne pravne pomoi ne pruaju.
544Videti l. 10, nacrta ZBPP.
545Za diskusiju o advokatima po slubenoj dunosti, videti Poglavlje o kvalitetu.
546 Videti Uporednu analizu opcija BPP, Svetska banka, 2013.
543
194
kvaliteta, to je diskutovano na drugim mestima u ovom Poglavlju. Npr, ustanovljavanje pojednostavljene

procedure za predmete male vrednosti koje ohrabruju samozastupanje u usmerenom procesu, koji je
pristupaan korisnicima, znatno bi smanjilo potranju za besplatnom pravnom pomoi i omoguilo da ionako
nedovoljna sredstva budu usmerena na zadovoljavanje bitnih potreba kako bi se ispunili zahtevi iz l. 6
EKLjP.
c. Pristup informacijama
i.
Pristup zakonima i svest o njima
67.
Pristup zakonima i svest o njima, kao preduslov pristupa pravosuu, ogranien je u Srbiji. Pre
2014. godine, jedina raspoloiva pravna baza podataka bili su propisi u punom obliku, koju su ustanovile i
vodile privatne firme. Privatne baze podataka su bile raspoloive uz godinju lanarinu od oko 400.547
Narodna skuptina i druge institucije objavljuje zakone samo kad se usvajaju, bez ubacivanja izmena u
postojee propise. Ministarstva i ostale institucije, koje mogu da usvajaju propise, ne objavljuju ih uvek.
68.
Poetak 2014. godine doneo je znaajnu promenu u raspoloivosti zakona i drugih propisa. 1.
januara 2014. godine, Slubeni glasnik je otvorio svoju onlajn bazu podataka gde su raspoloivi svi zakoni,
ukljuujui i propise usvojene od strane drugih tela van Skuptine (npr. ministarstva i sudovi), i to besplatno.
Koliko e nova pravna baza podataka Slubenog glasnika poveati efektivnu raspoloivost zakona, za sada se
ne zna.
69.
Ipak korisnici suda teko nalaze pristup informacijama. U Anketi ACA korisnika suda, 2013, gotovo
polovina svih ispitanika je izjavila da nije imala informacije i u veini sluajeva bila neinformisana o postupku
koji ih je doveo na sud.548 Anketa je takoe ustanovila da su od onih korisnika suda koji su bili informisani o
postupku, njih preko 40% izjavili da su informacije dobili u neposrednom kontaktu s osobljem suda, a njih
23% je do informacija dolo na osnovu iskustva drugih ljudi. Fokusne grupe su zapazile da ljudi, bez obzira na
svoje obrazovanje, optu svest ili kompjutersku pismenost, esto ne znaju gde da pronau propise i
nedostaju im praktine informacije u vezi sa njihovim pravima ili procedurama za zatitu istih. Oni koji koriste
internet da pribave informacije o pravu i procedurama kau da je pretraga vremenski duga i frustrirajua jer
moraju da posete itav broj internet vebsajtova koji ponekad daju nejasne i razliite informacije od onoga to
je zapravo u praksi.549
70.
este izmene zakona takoe oteavaju pristup pojedinaca pravosuu. Iskusni advokati takoe
smatraju da je teko znati koji zakon je vaei s obzirom na este izmene. Sudije su izjavile timu Funkcionalne
analize da se i oni takoe ulau velike napore da budu u toku sa stalnim izmenama, naroito kada se zakoni
mogu tumaiti na vie razliitih naina, a nema zvaninog tumaenja (suda ili ministarstva). Za graane,
problem se uslonjava do maksimuma.
71.
Privreda istie da este izmene zakona i propisa stvaraju problem za njeno poslovanje.550 U
diskusijama fokusnih grupa, predstavnici privrede se ale da zakone ne prate informacije koje su raspoloive
firmama, a visoki advokatski honorari ih odvraaju od traenja pravnih saveta. Kao to jedan vlasnik firme za
kancelarijski materijal kae:
547
Npr. Paragraflex pravna baza podataka, najire koriena, u 2014. godine je naplaivala od novih korisnika RSD 44.990 (na dan 2.
aprila to je bilo oko USD 537 ili 389) za svoj godinji zakonodavni paket, dok su stari korisnici morali da plate RSD 41.470 da obnove
svoje godinje lanstvo. Videti http://www.paragraf.rs/images/cenovnik_pravna_baza.pdf.
548Videti ACA Anketu korisnika suda, 2013.
549 Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka, 2014, str. 5
550Videti takoe Odeljak o kvalitetu donoenja zakona u Poglavlju o kvalitetu. NALED je pratio 30 zakona od vanosti za privredu i
izvetava da su ovi zakoni, u proteklih 5 godina, 98 puta menjani ili potpuno preureeni.
195
Najvei problem u malim firmama je nedostatak informacija jer mi jednostavno nismo u stanju da se
nosimo s tim stvarima, s razliitim novim propisima koji iskau svakodnevno, mi smo prosto
zaprepaeni. Mi nemamo pravnu slubu kojoj bismo mogli da kaemo evo ti ove fakture, naplati ih
ili ih utui. Mi to moramo sami da radimo, a ja ne mogu da radim svoj posao i da radim to u isto
vreme, pa tako gubim novac. Zato je to veoma skupo, zahteva mnogo vremena i optereujue je. A
advokati takoe mnogo naplauju za to, sa svojim honorarima i svim ostalim.
72.
Poljoprivrednici iznose slian problem i ale se da oni prekasno saznaju za zakonske promene. Kao
to je rekao jedan poljoprivrednik u fokusnoj grupi, propisi treba da ostanu isti due vreme, tako da se
seljaci informiu o njima i da znaju ta da ine ako imaju neki problem, kako da reaguju.551
73.
Pojedinci i firme bi pozdravili slobodan pristup praktinim smernicama, autoritativnim
tumaenjima i komentarima novih zakona. I kad postoje, korisni komentari relevantnih strunjaka o
zakonima nisu raspoloivi besplatno. ak i gore pomenuta baza podataka Slubenog glasnika, koja sada
obezbeuje sve zakone i propise besplatno, daje komentare o zakonima samo za pretplatnike koji plaaju.
ii. Pristup informacijama o sudu i predmetu
74.
Pristup informacijama o sudu je neophodan preduslov da se korisniku suda omogui da se ukljui u
logistike i procesne aspekte svog predmeta. Obezbeivanje boljih informacija korisnicima moe da bude od
velike koristi u smislu efikasnosti. Kao to je istaknuto u Poglavlju o efikasnosti, Osnovni sud u Vrcu ima
pripremljenu listu/podsetnik s informacijama za korisnike, to je pomoglo lakem procesuiranju predmeta i
poboljanju efikasnosti.
75.
U Anketi o pravosuu s veim brojem uesnika, 64% opte populacije i 76% ispitanika iz
privrednog sektora se izjasnilo da je sistem pravosua dostupan u smislu opteg pristupa informacijama.
Ispitanici smatraju da dostupnost informacija o tome kako pokrenuti sudski postupak ne predstavlja
znaajnu barijeru pri predaji zahteva sudu. Jo je pozitivnije to vei procenat poslovnih ljudi, za razliku od
2009. godine, iznosi da su informacije dostupne (videti nie Slika 104).
Slika 104: Opaanja iroke javnosti i privrednog sektora o pristupu informacijama, 2013552
76.
Meutim, raspoloivost informacija o prekrajnom postupku je pogorana. Godine 2013, 24%
ispitanika se alilo da je teko pribaviti informacije o prekrajnim predmetima, u odnosu sa samo 6% 2009.
godine.553 Pristup informacijama u prekrajnim predmetima je posebno vaan budui da korisnici u ovim
predmetima obino sami istrauju i sami sebe zastupaju. To ukazuje na potrebu za lako dostupnim
informacijama u laikoj formi, to bi znatno poboljalo efikasnost i kvalitet postupka pred prekrajnim
sudovima.
551
Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka, 2014

o pravosuu s veim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.
553 Procenat onih koji kau da je lako dobiti informacije opao je u graanskim predmetima (sa 61% na 48%), ali ovo je propraeno
poveanim procentom onih koji preputaju svojim advokatima da pribave informacije (sa 25% na 33%)
552Anketa
196
77.
Pristup informacijama je posebno izazovan za starije graane i one najmanje obrazovane.554 U
Anketi o pravosuu s veim brojem uesnika, 58% starijih i 63% onih najmanje obrazovanih izjasnilo se da
tekoe u dolaenju do neophodnih informacija utiu na njihovu odluku da li da pokrenu sudski postupak ili
ne.555 Ovo treba imati u vidu pri planiranju kako uiniti dostupnijim informacije o postupku.
78.
Informacije o tome kako uloiti pritube protiv sudova takoe nisu lako dostupne. Za dalju
diskusiju o mehanizmima pritubi, videti Poglavlje o kvalitetu.
79.
Ispitanici koriste nekoliko izvora informacija kada trae informacije o svom predmetu. Razlike
postoje u zavisnosti od vrste predmeta. U krivinim predmetima, advokati su najei izvor informacija u
44% sluajeva, a odmah iza njih neformalni izvori, kao to su prijatelji i mediji, a tek zatim zvanini sudski
izvori informacija. Nezvanini izvori informacija preovlauju u prekrajnim predmetima (50%), a zatim
zvanini sudski izvori (39%), dok se u graanskim predmetima advokati i zvanini sudski izvori informacija
najee koriste (34%). to se tie privrednog sektora, advokati su preovladavajui izvor informacija (63%), a
neto ispod polovine firmi (47%) koristi zvanine sudske izvore.
Slika 105: Izvori informacija korieni za informacije o konkretnom predmetu 556
80.
Ispitanici obe Ankete o pravosuu s veim brojem uesnika ukazuju da se meu zvaninim
izvorima informacija najee koristi sudsko osoblje i pisarnica. Preko 70% ispitanika meu optom
populacijom i privrednim sektorom, koji su koristili zvanine izvore informacija, bili su zadovoljni.557 Malo se
spominje korienje tampanog materijala iz suda (npr. informativne broure ili leci), sa samo 3% ispitanika
koji su se oslanjali na ove izvore informacija. To je moda zbog toga to takve informacije nisu raspoloive u
sudovima. Prilikom poseta na terenu, tim Funkcionalne analize nastojao je da pribavi broure i letke o
osnovnim procedurama, ali bezuspeno.
81.
rtve krivinih dela su u posebno nepovoljnom poloaju u proceni informacija i u snalaenju u
sudskom sistemu. Sve drave lanice EU (osim Latvije) pruaju besplatnu uslugu radi informisanja i pomoi
rtvama krivinih dela, potujui njihovu ranjivost i specifine potrebe u pravosuu. Meu zemljama koje
nadzire CEPEJ, Srbija spada meu jedinih pet zemalja koje ne pruaju tu vrstu usluge.558 U Srbiji, takve usluge
pruaju organizacije civilnog drutva tu i tamo, na dobrovoljnoj osnovi.
554
Prema popisu stanovnitva iz 2011. godine, termin stariji ljudi odnosi se na one preko 60 godina koji ine oko 24,7% populacuje.
Termin neobrazovani ljudi odnosi se na one bez ili s nezavrenom osnovnom kolom koji ine oko 13,7% populacije.
555 Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka, 2014.
556
Anketa o pravosuu s veim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014.

Pravosue u Srbiji: perspektiva velikog broja aktera, za Svetsku banku, 14. septembar 2011, str. 41
558Videti Evaluation Report, CEPEJ, 2014. Druge 4 jurisdikcije kojenemaju sistem za informisanje i pomo rtvama krivinih dela su
Andora, Jermenija, Latvija i Crna Gora.
557
197
82.
Ima mnogo prostora za poboljanjem raspoloivosti informacija onlajn. Neki sudovi imaju dobre
vebsajtove (npr. Osnovni sud u Leskovcu), dok ih neki uopte nemaju. Neke organizacije civilnog drutva
takoe pruaju korisne i praktine informacije. Obezbeivanjem onlajn informacija, omoguava se
potencijalnim korisnicima da vre pretragu bez iije pomoi, spreava se nepotreban odlazak u sud i moe da
se pobolja efikasnost sudskog procesa. Godine 2013, samo 24% ispitanika ankete559 je ukazalo na korienje
interneta za informacije poto vebsajtovi nisu sadrali korisne informacije, a stranke ne znaju kako da priu
tim sajtovima. Godine 2012, pristup internetu u Srbiji je iznosio oko 60%560, ali on e, srednjerono gledano,
biti u stalnom porastu i srpsko pravosue treba da bude spremno za to. U meuvremenu, oflajn verzije
takoe treba da budu raspoloive, naroito za seosko stanovnitvo i starije i nie obrazovane grupe. Za dalju
dsikusiju o onlajn izvorima, videti Poglavlje o upravljanju IT.
83.
Raspoloivost sudskih informacija je vidno napredovala uvoenjem vebportala Sudovi Srbije.
Ovaj portal prua informacije o statusu postupaka u toku u sudovima prve instance, ukljuujui i datume
roita. Iz razloga zatite privatnosti, portalu mogu da pristupe samo oni koji znaju broj predmeta, to dovodi
do konfuzije i kod stranaka i kod advokata.561 Meutim, portal trenutno ne prua informacije o predmetima
u apelacionim sudovima i VKS. Nijedan od etiri apelaciona suda, kao ni VKS, ne objavljuju dnevni raspored
suenja na internetu. Stoga, stranke u postupku nisu u mogunosti da znaju kada e Apelacioni sud ili VKS
odluivati u njihovom predmetu. Ustavni sud, koji je uobiajavao da objavljuje svoj dnevni raspored, prestao
je s tom praksom. Hrvatski portal E-predmeti prua vie informacija i to detaljnih. On bolje upravlja
zatitom privatnosti, navodei inicijale stranaka i njihov broj predmeta radi lake identifikacije. Reforme
sline E-predmetu mogu odmah da se primene i poboljaju pristup sudskim informacijama u Srbiji.
84.
Oglasne table u sudu takoe mogu da pruaju bolje informacije korisnicima suda. Poto su korisnici
suda esto u situaciji da ekaju roita ili za neke usluge u ekaonicama i holovima, to prua ekonominu i
lako dostupnu opciju podizanja svesti u vezi s bilo im, od izmena procedura, laikih vodia, podsetnika, do
laikih verzija godinjih izvetaja, itd. Sudsko osoblje, prema uputstvima predsednika suda, moglo bi da bude
proaktivnije u obezbeivanju vidljivosti oglasnih tabli i da osigura da one pruaju tane i relevantne
informacije korisnicima suda.
iii. Pristup sudskim odlukama
85.
VKS je jedini sud koji redovno objavljuje sve svoje odluke. Ustavni sud je mnoge svoje odluke stavio
na raspolaganje onlajn za iroku javnost. Ostali sudovi ne objavljuju redovno svoje presude mada neki,
posebno apelacioni sudovi, objavljuju neke izuzetno vane odluke ili delove odluka na svojim vebsajtovima.
Odabrane odluke se takoe periodino objavljuju u Slubenom glasniku. Ipak, broj odluka raspoloiv onlajn
je ogranien. Jedino vebsajt Ustavnog suda ima jak pretraiva koji omoguava pretragu putem kljune rei.
Pretraiva za vebsajt VKS je u fazi konstrukcije.
86.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja omoguava svim licima da od suda
zahtevaju da im obezbedi sudske odluke.562 U principu, sudovi ispunjavaju ovu obavezu mada u nekim
sluajevima dolazi do kanjenja, naroito ako zahtev obuhvata veliki broj odluka. Stranke u postupku mogu
uvek da trae od suda odluke u svom predmetu i da imaju pristup spisima svog predmeta.
559
Anketa 20013. Ovo je poveanje sa 16% u 2009.

IPSOS Media CT, 2012.
561 Decembra 2013, Poverenik za zatitu linih podataka naloio je MP da ukloni sva imena i adrese s portala.
562 Odeljenje za ratne zloine Vieg suda u Beogradu ne stavlja svoje presude na raspolaganje javnosti uprkos nalogu Poverenika za
slobodan pristup informacijama od javnog znaaja da to ini.
560
198
d. Pristup alternativnim nainima razreenja sporova

87.
Podaci iz brojnih zemalja potvruju da delotvorno korienje medijacije moe poboljati
efikasnost razreenja sporova, smanjiti broj nereenih predmeta i pomoi da se predmeti ne vraaju u
pravosudni sistem. Procene lanova radne grupe za ZBPP Srbije ukazuju da bi trokovi predmeta okonanog
kroz medijaciju iznosili samo 25% od trokova predmeta okonanog u sudskom sporu, sa znaajnim
utedama za sud i stranke.563 Na taj nain, medijacija direktno utie na delotvorni pristup pravosuu,
omoguavajui finansijski pristupaniji nain razreenja sporova.
88.
EU aktivno promovie metode alternativnih razreenja sporova, ukljuujui i medijaciju. Standardi
zahtevaju od drava-lanica da stimuliu obuke medijatora i apeluju na sudije da pozivaju stranke da prvo
pokuaju medijaciju. EU takoe istie odreene sigurnosne mere, kao to je da se medijacija mora voditi u
atmosferi poverenja i poverljivosti i da medijatori ne mogu biti obavezni da u sudu iznose podatke o
medijacijama.564
89.
Godine 2005, u Srbiji je donet pravni i institucionalni okvir za medijaciju,565 ali medijacija nikada
nije u potpunosti zaivela. Uprkos looj reputaciji pravosua, broju starih predmeta i problemima s
efikasnou, nikada se alternativni naini nisu smatrali privlanim. Vremenom, broj predmeta medijacije u
Srbiji se, prema saznanjima, smanjivao.566
90.
Medijacija nije efektivno ugraena u redovne postupke u svim sudovima. Umesto toga, taj sistem
stoji po strani redovnog sistema i zavisi od pojedinanih sudija, advokata ili stranaka da li e predloiti
korienje medijacije, po svojoj sopstvenoj inicijativi. Da bi bio delotvoran, sistem medijacije bi trebalo da
bude ukljuen unutar suda u tok predmeta i da se uspostavi sistem koji e skretati predmete ka medijaciji u
pravom trenutku. Takoe, ne postoji javna svest i razumevanje o konceptu medijacije i njenih potencijalnih
koristi, tako da programi medijacije unutar suda imaju tekoe da pronau graane koji su zainteresovani za
korienje usluga medijacije. I na kraju, ne postoji saradnja izmeu aktera na polju medijacije.567
91.
Svest o medijaciji je donekle ograniena mada je vie poznata u privrednim krugovima. Prema
Anketi o pravosuu s velikim brojem uesnika, 2013, samo 17% optih korisnika sudova i oko 53% privrednih
korisnika zna ta je medijacija, a taj nivo svesti je stalan od 2009. godine.
92.
Neke ograniene medijacije se deavaju van sudskog sistema. Narodna banka Srbije, Poverenik za
zatitu ravnopravnosti, Udruenje medijatora i Privredna komora nude medijacije za neke vrste sporova.
Meutim, nedavna ocena korienja medijacije u Srbiji pokazuje da su ovi napori ad hoc i da se primenjuju
sporadino.
93.
Medijacija ima problem i sa percepcijom o sebi uglavnom zbog ranijih reformi koje su mnogo
obeavale ali su mrtvoroene. Od onih optih i privrednih korisnika, koji su uli za medijaciju, veina je
smatra korisnom, ali vie misle da je ona samo delimino korisna nego da je zaista veoma korisna. Zatim, sve
563
Analiza fiskalnog impakta na BPP u Srbiji, MDTF, decembar 2013.

Videti napr. https://e-justice.europa.eu/content_eu_overview_on_mediation-63-en.do
565Zakon o medijaciji, 2005, omoguio je medijaciju u svim sporovima osim ako zakon ne propisuje iskljuivu nadlenost suda ili
drugog relevantnog organa. Medijacija se moe pokrenuti ili pre ili posle pokretanja sudskog postupka ili pak nezavisno od bilo kog
formalnog postupka. Usluge medijacije unutar suda u osnovnim sudovima i odreenim sudovima specijalne nadlenosti mogu se
koristiti u graanskoj materiji, kao to su npr. sporovi oko svojine, porodinopravni, privredni i radni sporovi. U krivinoj materiji,
medijacija unutar suda moe se koristiti da olaka sporazum izmeu oteenog i maloletnog poinioca (medijacija rtva-poinilac).
Graanski i krivini medijatori su obino postupajue sudije, ali povremeno ukljuuju i obuene profesionalce. U porodinopravnim
sporovima, naroito u predmetima koji obuhvataju i roditeljsko pravo, medijacija se obino sprovodi u saradnji s centrima za socijalni
rad. Godine 2006, Republiki centar za medijaciju je osnovan radi organizacije usluga medijacije, obuke i strunih konferencija i da
publikuje relevantne materijale.
566Preporuke za razvoj i implementaciju medijacije u Srbiji, Blao Nedi, Jelena Arsi, 2011.
567Medijacija u Srbiji, dostignua i izazovi, Partneri za demokratske promene, Srbija, 2012.
564
199
manje je opaanje da je ona delotvorna. Meu onima koji imaju svest o medijaciji u Anketi o pravosuu s
velikim brojem uesnika, 2013, 36% optih korisnika suda smatralo je medijaciju veoma korisnom, to je
manje za 15% u odnosu na 51% 2009. godine. Nasuprot tome, 7% vie ljudi je 2013. godine smatralo da ona
nije uopte korisna. Ljudi koji kau da su imali neki spor i razmiljali da li da idu na sud ili ne i odluili da ne
idu, retko biraju da spor ree putem postupka medijacije. Samo 1% od opte populacije (od onih koji su imali
spor, ali reili da ne idu na sud, iz bilo kog razloga) izabralo je da spor razrei putem procesa medijacije, dok
je medijacija izabrana kao opcija u samo 2% sluajeva u privrednom sektoru, a 2013. godine niko nije izabrao
ovu mogunost.
94.
Ipak, korisnici suda, kao i potencijalni korisnici, ele alternative van sudskog sistema, ukazujui da
bi dobro osmiljen sistem medijacije doveo do vee potranje od strane potencijalnih korisnika suda.
Prema Anketi o pravosuu s velikim brojem uesnika, 33% opte javnosti i 46% privrednih predstavnika, koji
su imali spor, radije bi pregovarali sa suprotnom stranom ili razreili spor na neki neformalan nain. (Videti
Slika 106 nie). Slino tome, u Anketi o pristupu pravosuu, 2014, od ljudi koji su imali spor ali su odluili da
ne idu na sud, njih 23% je izjavilo da su sami pregovarali o sporu sa suprotnom stranom, od ega je 5% nalo
naina da neformalnim putem razrei spor. Preostalih 72% je izjavilo da im spor jo nije reen.568
Slika 106: Izabrane opcije za razreenje spora van suda, 2009. i 2013.569
95.
Prepoznavajui probleme ranijih mrtvoroenih reformi, MP je formiralo odreeni broj radnih
grupa od 2010-2014. godine da razmotri amandmane, a maja 2014. godine novi Zakon o medijaciji je
usvojen u Skuptini Srbije. Po novom zakonu, Republiki centar za medijaciju je rasformiran i medijacija
treba da pree pod okrilje sudova. Sada se od sudija oekuje da deluju kao medijatori, van svog radnog
vremena i uz korienje prostorija suda. Zakon o medijaciji, 2014, omoguava strankama da budu
osloboene od plaanja sudske takse ukoliko medijacija uspe pre kraja prvog roita. Kao i kod prvobitnog
zakona, i po ovom zakonu, medijacija se moe koristiti u bilo kojem sporu osim ako zakon ne propisuje
iskljuivu nadlenost suda ili nekog drugog relevantnog tela. Posebno se medijacija smatra pogodnom za
svojinskopravne, porodinopravne, privredne, upravne, radnopravne predmete i predmete iz oblasti zatite
ovekove sredine i potroakih odnosa. U pogledu krivinih i prekrajnih predmeta, medijacija se moe
koristiti za zahteve za naknadom tete.
96.
Ipak, novi Zakon o medijaciji nije reio institucionalne nedostatke koji su bili prisutni i u
prvobitnom zakonu. Osim toga to je omoguio izvesne finansijske olakice i to je proirio broj predmeta za
koje se smatra da je medijacija podobna, novi zakon ne donosi reenje za probleme koji su gore
identifikovani. Nije jasna uloga advokata i stranaka mada praksa u svetu ukazuje da advokati ne moraju uvek
da budu ukljueni. Ukoliko advokati uestvuju, treba razmotriti koliko oni mogu da naplauju za medijaciju ili
e to biti pravna pomo.570 Bie neophodno pratiti potencijalne zloupotrebe i proputanje stranaka da
568
Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka, MDTF-JSS, 2014.

Pitanje iz Ankete: Kako ste razreili spor?) pripadnici opte javnosti i privrednog sektora koji su izjavili da su imali spor za koji su
smatrali da treba da bude reen na sudu, ali su odluili da to ne urade. Anketa o pravosuu s veim brojem uesnika, Svetska banka
MDTF-JSS, 2014.
570CCJE takoe poziva da pravna pomo bude raspoloiva za fazu medijacije predmeta (i druge alternativne naine), a ne samo kada
569
200
private medijacijski sporazum.571 Podzakonska akta, koja treba doneti u narednih 6 meseci, mogu biti od
pomoi, ali se mogu oekivati znatni problemi u primeni s ovakvim modelom i zato njime treba paljivo
upravljati na samom poetku. Pravne potrebe treba da budu praene velikim iskorakom i domaajem,
razmatranjem regulative i stimulisanjem korienja medijacije.
97.
Pravosue moe da oekuje izvesne probleme u implementaciji sistema gde sudije postaju
medijatori. Anketa o pravosuu s velikim brojem uesnika zakljuuje da sudije u Srbiji ne podravaju mnogo
medijaciju (videti nie Okvir 17). Potrebna je znaajna promena u njihovom pristupu i obuka kako bi postali
vodea snaga ovoga procesa. Takoe je nejasno u kojoj meri su sudije konsultovane u ovom procesu, niti
postoji nikakav dodatni podstrek za sudije da nastave sa radom i posle radnog vremena, to stvara
potencijalnu sistemsku osetljivost u smislu davanja poklona ili nepotenih radnji od strane stranaka. Uprkos
injenici da medijacija zahteva veoma razliite vetine od suenja, i dalje ne postoji posebna obuka za sudije
koje uestvuju u medijaciji sporova. Takoe, budui da evropski standardi propisuju da sudije ne smeju da
sude sporove u ijoj su medijaciji prethodno uestvovali,572 potrebno je briljivo upravljati pravilima o
poverljivosti i sukobu interesa.
98.
Sada, sudije i tuioci pokazuju ambivalentnost prema predloenom zakonu. Stoga je vreme za
znaajan pomak u iskoraku, podizanju svesti i obuci sudija i sudskog osoblja. Dobro funkcionisanje sistema
pretpostavlja da svi akteri sistema imaju osnovno znanje o medijaciji. Iako neki sudovi zapoljavaju
koordinatore medijacije, to su obino pojedinci koji vre sudijske dunosti, te se stoga ne moe oekivati od
njih da delotvorno nadgledaju administriranje i voenje predmeta u vezi s medijacijom pored svog redovnog
sudijskog posla. Partneri u Srbiji predlau slojevit pristup obuci za medijatore, advokate, tuioce, sudije i
nesudijska lica koja e na neki nain uestvovati u medijaciji (napr. privredni rukovodioci, mediji, organizacije
civilnog drutva i drugi akteri).573
Slika 107: Oekivanja sudija i tuilaca od novog Zakona o medijaciji, 2014574
predmet ue u fazu suenja.

571Po novom zakonu, sporazumi postignuti medijacijom treba da budu isto tako izvrni kao i sudske odluke. Izvrenje rauna, koji se
ne odnose na komunalije, se poboljava ali problemi ostaju i zahtevaju dublju analizu radi poboljanja uinka u ovoj vanoj oblasti.
Videti Poglavlje o efikasnosti.
572 Videti napr. Direktivu 2008/52/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 21. maja 2008. O odreenim aspektima medijacije u
graanskoj i privrednoj materiji.
573Medijacija
u Srbiji, Dostignua i izazovi, Partneri za demokratske promene, Srbija, 2012, str. 63.
Pitanje iz ankete: Pripremljen je nacrt novog zakona koji predvia uspostavljanje potpuno novog sistema medijacije koji ukljuuje
licenciranje medijatora. Osnivanje Komore i standardizaciju i akreditaciju programa medijacijske obuke Po vaem miljenju, kako e
usvajanje novog Zakona o medijaciji uticati na efikasnost sistema pravosua? Raspon odgovora: 1. smanjie efikasnost, 2. Ostae
ista, 3. Poveae efikasnost, 3. Ne znam dovoljno da bih procenio. Populaciona baza: sva ciljna populacija. Treba napomenuti da su
doneti neki amandmani na nacrt zakona od kraja 2013, kada je ovo pitanje postavljeno, do maja 2014, godine kada je zakon stupio
na snagu. Tako da bi te izmene mogle da imaju uticaja na sadanju percepciju. Anketa o pravosuu s veim brojem uesnika, Svetska
banka MDTF-JSS, 2014.
574
201
99.
Za uspeno korienje sudske medijacije, od vitalnog znaaja je podrka predsednika sudova i
drugih rukovodilaca i shvatanje njihove uloge u procesu medijacije. CCJE poziva sudije da stimuliu
sporazumno poravnanje,575 i objanjava da je shvatanje uloge sudija i advokata u okviru prijateljske
nagodbe pomirenjem ili putem medijacije kljuni faktor za ovakav pristup. Ovi faktori jo nisu prisutni u
Srbiji.
100. Poznavanje medijacije meu sudijama, sudskim osobljem i irokom javnosti predstavlja problem,
ali ne mora da bude i osnovna prepreka. U irokoj anketi,576 od onih koji su odgovorili na pitanje o
medijaciji, manjina ispitanika je naznaila da bi bila spremna da koristi medijaciju, uz neke koji sumnjaju u
njenu efikasnost. Prema ispitanicima, prepreke za korienje medijacije obuhvataju:
a. Nedovoljan podstek za korienje medijacije poto neke stranke jednostavno mogu da
ekaju da se parnica vue godinama do kraja;
b. Nedovoljan podstek za advokate da preporuuju medijaciju jer e to verovatno imati uticaja
na njihov honorar u parnici;
c. Nedostatak poverenja stranaka u nepristrasnost i pravinost medijatora; i
d. Nespremnost pravosua da stranke usmeri na medijaciju, uglavnom zbog inertnosti i otpora
prema promenama.
101. Upuivanje predmeta i sistem upravljanja su bitni za optimizaciju koristi od medijacije i
unapreenja i kvaliteta i efikasnosti uinka suda. Implementacija medijacije u sudovima zahteva jasne
kriterijume, kao to je izbor kriterijuma za predmete podesne za medijaciju, administrativne procedure,577
statistiko praenje i izvetavanje. Moda bi bilo korisno podstai sudije da upuuju odreene vrste
predmeta na medijaciju, moda kroz nagradu ili bonus zaraenim preko norme produktivnosti.
Medijacija bi se mogla raunati kao deo redovnog sudijskog posla, a motivacija da bude kroz ocenjivanje i
unapreenje sudija predsednika sudova.
e. Pristup prateim profesionalnim uslugama

102. iroki krug profesionalaca, pored advokata, ukljuuje izvritelje, tumae, vetake i medijatore, koji
pruaju podrku pravosuu. Pristup informacijama o ovim pruaocima i mogunost da njihova cena bude
razmuna potrebni su za delotvoran pristup sudstvu. Kako bi se obezbedio pristup ovim profesionalnim
uslugama, potrebno je da stranke mogu da ih lako pronau lokacijski i prema potrebama svog predmeta
(npr. neko ko govori rumunski u blioj okolini), da predvide oekivane trokove i da znaju da li postoje
pritube protiv tih prualaca usluga.
103. Informacije raspoloive u registrima su razliite po kvalitetu i sadrini. Registre za veinu privatnih
izvritelja i vetaka ustanovilo je MP,578 a registar tumaa je na vebsajtu Udruenja sudskih tumaa, kao i na
drugim mestima. Registri tumaa i vetaka su oigledno adekvatni za vrenje izbora po specijalnosti ili jeziku
(videti Matricu o pristupu prateim profesionalnim uslugama u Aneksu 5). Meutim, moda je tee pristupiti
informacijama o naknadama,579 a postupak ulaganja pritube sudiji protiv ovih profesionalaca nije opisan
onlajn. Jedini mehanizam za pritube je obratiti se pojedinanom postupajuem sudiji u predmetu.
575CCJE,
Miljenje br. 6 (2004) i 16 (2013).

Impressum, Reforma pravosua kroz interakciju graana i drava (Serija pravosudnih studija, tom II), Anketa UNDP, decembar
2013. iroka anketa obavetava ljude da je anketa raspoloiva za popunjavanje onlajn. Ispitanici sami odluuju da uestvuju i sami
biraju pitanja na koja ele da odgovore. Ova iroka anketa se nalazila mesec dana na vebsajtu novinske agencije B92. Veina
ispitanika nije odgovorila na sva pitanja. Od 1.656 primljenih odgovora, 173 je odgovorilo na pitanje o medijaciji.
577 Kao to je vreme upuivanja na medijaciju, sadrina omota predmeta koji se upuuje na medijaciju i upravljanje predmetima u
kojima je sporazum postignut kroz medijaciju, kao i onima gde sporazum nije postignut.
578 Registri javnih belenika i medijatora e biti raspoloivi poto se izvri registracija belenika i medijatora. Pojedinani sudovi
takoe vode registre vetaka.
579 Nalaze se u Pravilniku o naknadi trokova u sudskom postupku, ali ne i na vebsajtu MP.
576
202
f. Geografski i fiziki pristup uslugama pravosua

i.
Geografski pristup lokacijama sudova
104. Geografske barijere pristupu nisu znaajna smetnja u zemlji kao to je Srbija u svetlu savladive
veliine i nevelike populacije. Oko 73% graana i 85% predstavnika privrede ne smatraju da geografska
udaljenost sudova predstavlja problem. Jedino stariji graani i nie obrazovani, kao znaajna manjina,
navode da udaljenost sudova ini pravosue manje dostupnim.
105. Prosena geografska udaljenost sudova je jo vie smanjena zbog izmena u mrei sudova od 1.
januara 2014. godine. Ranija anketa UNDP je ustanovila da je reorganizacija mree 2010. godine donekle
dovela do smetnji u pristupu sudovima za neke delove stanovnitva, kao i poveanje trokova za stranke i
njihove advokate i imala donekle negativan efekat na advokate koji rade u manjim mestima.580 Meutim,
nedavno irenje mree sudova povealo je broj osnovnih sudova sa 34 na 66. Ovo irenje mree je uglavnom
postignuto pretvaranjem sudskih jedinica u osnovne sudove i na taj nain skoro dupliralo broj lokacija
osnovnih sudova koji vode krivine postupke i dre roita svakodnevno.
106. Nema potrebe za daljim irenjem mree sudova. Budui napori na unapreenju fizikog pristupa
trebalo bi da idu u pravcu korienja onlajn strategije, kao to je elektronsko podnoenje dokumenata. Kako
je pristup internetu sve vei, geografske razdaljine e biti manje vane nego ranije.
ii. Fiziki prostor suda i lokacije sudova
107.
Fiziki prostor suda je uglavnom pristupaan
korisnicima suda. Postoje jasne infrastrukturne potrebe u
itavom pravosudnom sistemu, kao i u ostalim oblastima
javne uprave u Srbiji.581 Uprkos neoptimalnim fizikim
uslovima, u Anketi o pravosuu s veim brojem uesnika iz
2009. godine, kao i u onoj iz 2013. godine, ispitanici kau da
u principu nisu ukazivali na fiziki pristup kao smetnju u
pruanju sudskih usluga. To ukazuje da pristup pravosuu
treba da se usredsredi na ono to je od bitnog znaaja u tom
pristupu. Stoga, unapreenje infrastrukture je potencijalni
nain da se pobolja opaanje javnosti o pristupu pravosuu
putem modernizacije pruanja pravosudnih usluga i Slika viejezikih tabli u Osnovnom sudu u Vrcu ,
smanjenja ogranienja za one koji rade u sudovima.582
2014.
108. Invalidi imaju posebne probleme u pristupu zgradama sudova. Ispitanici ankete UNDP583 ukazuju da
fizika nedostupnost objektima sudova predstavlja osnovnu prepreku pristupu pravosuu za ovu grupu.
Njihova zabrinutost se odnosi pre svega na ulaze u zgrade, kretanje kroz zgrade i prilagoenost informacija
za one s problemima vida, sluha ili razvoja.
109. Takoe, na nekoliko lokacija, snalaenje u zgradama suda ume da bude problematino poto je
signalizacija ograniena, a raspored prostorija nije logian. Na ovim lokacijama, uobiajeno je da korisnici
suda lutaju hodnicima traei sudnice ili altere. To invalidne korisnike suda dovodi u posebno oteavajuu
situaciju, ali utie i na sve ostale korisnike suda. ira upotreba jasne signalizacije bi bila jeftina inicijativa na
580
Impressum, Reforma pravosua kroz interakciju izmeu graana i drava, Serija pravosudnih studija, tom II, decembar 2013.
Videti diskusiju u Poglavlju o infrastrukturi Funkcionalne analize.
582 Za dalju diskusiju videti Poglavlje o infrastrukturi.
583 Impressum, Reforma pravosua kroz interakciju izmeu graana i drava, Serija pravosudnih studija, tom II, decembar 2013, str.
39
581
203
ovim lokacijama koja bi, takoe, utedela vreme osoblju suda i verovatno poveala zadovoljstvo korisnika. U
oblastima u kojima su meu bkorisnicima suda u iroj upotrebi drugi jezici osim srpskog, treba koristiti
viejezike oznake. 584
g. Jednakost pristupa za osetljive grupe

110. 56% anketiranih graana smatra da je pravosue podjednako dostupno svim graanima bez
obzira na starost, socio-ekonomski status, nacionalnost, invaliditet i jezik. Slino tome, 59% predstavnika
privrednog sektora smatra da je pravosudni sistem podjednako dostupan svim firmama, dok 35% njih ne deli
isto miljenje.
111. U poreenju s prosekom stanovnitva, graani s niim obrazovanjem (osnovna kola i manje) i
graani preko 60. godina starosti opaaju pravosudni sistem kao manje dostupan za njih u svim
aspektima, ukljuujui i trokove. Graani koji ive van gradskih podruja imaju vie tekoa u pribavljanju
neophodnih informacija, snalaenju u sudu, a i zbog udaljenosti suda. Ovi odgovori ukazuju na potrebu za
obezbeivanjem posebne pomoi za ciljnu populaciju.
112. Lica s intelektualnim i mentalnim zdravstvenim problemima su u znaajno nepovoljnom poloaju u
pristupu pravosudnim uslugama. Postupak za oduzimanje pravne sposobnosti licima nije toliko strog koliko
to evropski i meunarodni standardi zahtevaju.585 Istraivanje sprovedeno 2011. god. pokazuje da je takvo
roite pred sudijom odrano u samo oko 12% svih predmeta.586 To je u suprotnosti sa zahtevom da se ta
roita mogu uskratiti samo u izuzetnim sluajevima.587 U 94% predmeta oduzimanja sposobnosti, lica se u
potpunosti liavaju pravne sposobnosti. To je u suprotnosti s principima SE u vezi s pravnom zatitom
nesposobnih odraslih lica koji navode da treba prepoznati razliite stadijume nesposobnosti i da mere zatite
ne treba da automatski rezultiraju u potpunom liavanju pravne sposobnosti.588 Nedavni amandmani iz maja
2014. godine na Zakon o vanparninom postupku uveli su periodino preispitivanje sposobnosti najmanje
jednom u tri godine, to je pomak ka saobraznosti. Akteri izraavaju bojazan da centri za socijalni rad, koji
deluju kao pravni staratelj u mnogim sluajevima, nemaju dovoljno kapaciteta, te da poseuju svoje tienike
manje nego jednom godinje. Postupak za tienike da postave pitanje liavanja sloboda i preispitivanja
sposobnosti takoe je zamagljen, te nije jasno da li lice moe samo da podnese zahtev. Neke organizacije
civilnog drutva podravaju podnosioce zahteva da to ine sami citirajui pravila EKLjP mada oni koji nemaju
podrku organizacija civilnog drutva verovatno ne bi mogli da postave pitanje svog statusa.
113. Rodni dispariteti su minimalni - nema znaajnih razlika izmeu udela mukaraca i ena koji
odluuju o pokretanju postupka pred sudom kada smatraju da je sud pravo mesto za razreenje spora.
Priblino 8% mukaraca i 2% ena je odluilo da ne ide na sud ak i kad su verovali da je sud pravi forum.589
114. Jedina znaajna razlika izmeu ispitanika mukaraca i ena u opaanju barijera pristupu bila je u
trokovima vezanim za advokate. Znatno vie ena (81%) nego mukaraca (71%) izjavilo je da bi trokovi za
advokata bili relevantni u njihovoj odluci da li da svoj spor iznesu pred sud. To je ujedno i jedini problem koji
su ene iznele vie nego ukupna populacija.
584Takoe
videti Poglavlje o infrastrukturi.

Videti Principi u vezi sa zatitom nesposobnih lica, usvojenih od strane Komiteta ministara SE 1999. Takoe videti Konvenciju o
pravima lica s invaliditetom (CRPD).
586 Istraivanje su sproveli Inicijativa za prava osoba s mentalnim invaliditetom Srbije i Beogradski centar za ljudska prava, 2011.
587 Videti napr. presudu ESLjP u predmetu tukaturov protiv drave Rusije (Predstavka br. 44009/05), st. 73. Takoe videti pisane
komentare koje je ESLjP podnela Evropska grupa nacionalnih institucija za ljudska prava u predmetu D.D. protiv drave Litvanije
(Predstavka br. 13469/06)
588 Videti Princip 3 i presudu ESLjP u predmetu tukaturov protiv drave Rusije
589 Anketa o pristupu pravosuu, Svetska banka, MDTF-JSS, 2014.
585
204
Slika 108: Opaanje mukaraca i ena o tome ta odvraa potencijalne korisnike suda 590
115. Uesnici fokusnih grupa iz LGBT populacije manje od ostalih pokreu postupke da bi sebe zatitili
ili da kazne one koji su im naneli tetu. Veina predmeta vezanih za povredu prava LGBT inicirana je
aktivnim ueem NVO. est razlog je pitanje anonimnosti i mnogi LGBT graani, naroito u malim mestima,
nerado izlaze u javnost. Ostali se plae osvete onih koji ih navodno uznemiravaju, a iskustva aktivista koji
prate sudske postupke su krajnje pesimistina.591
116. Pripadnici romske zajednice, izbeglice i interno raseljena lica dele miljenje da se sudovi ne odnose
na jednak nain prema svim pripadnicima opte populacije.592 Poto u podacima nema informacija o linim
karakteristikama korisnika, Funkcionalna analiza nije u stanju da proveri da li je ovo opaanje zasnovano na
realnosti ili je to legat prolosti. Moda treba ojaati irenje informacija meu organizacijama civilnog
drutva i elnicima zajednica o funkcionisanju pravosua i osnovnim pravima vezanim za ove grupe kako bi
se sruile te opaajne barijere.593
590

592Pravosue u Srbiji: Perspektive veeg broja uesnika, 14. septembar 2011, str. ix, 81.
593 Anketa UNDP, (2013) Impressum, Reforma pravosua kroz interakciju izmeu graana i drava, Serija pravosudnih studija, tom II,
str. 54.
591
205
Deo II: Unutranji uinak
Upravljanje i rukovoenje
Drugi deo: Analiza unutranjeg uinka

Drugi deo Funkcionalne analize se bavi unutarnjim funkcionisanjem pravosua u Srbiji u onoj meri u kojoj
ovo funkcionisanje doprinisi, ili predstavlja prepreku, pruanju pravosudnih usluga. Drugi deo analizira kako
funkcionie odnose izmeu upravljanja i rukovoenja te analizira kako se upravlja finansijskim, i ljudskim
resursi, IKT-om i infrastrukturom. Procena uinka je uraena prema indikatorima i referencama iz drugog
dela Okvira za merenje uinka (Aneks 2).
1. Upravljanje i rukovoenje
Pregled poglavlja
1.
Delotvorno rukovoenje pravosudnim sistemom oteano je zbog potekoa pri merenju uinka
sistema. Podacu su razbacani po razjedinjenim informacionim sistemima s mnogo praznina, preklapanja i
nedoslednosti. Prikupljanje podataka se uglavnom vri runo to zahteva puno vremena i dosta zaposlenih, a
mogue su i greke. Izvetaji nisu uvek skrojeni po meri potreba rukovoenja, pa ne pruaju adekvatne
informacije za donoenje odluka. Analitiki kapaciteti su neadekvatni u itavom sektoru tako da je osnova za
donoenje upravljakih odluka i dalje slaba. Ne postoji nijedno rukovodee telo u sistemu koje moe da prui
dokaze o tome kako pravosudni sistem zapravo funkcionie ili da koristi podatke kako bi utvrdilo oblasti za
unapreenje uinka. U sistemu nema objedinjene vizije o tome kako bi dobar uinak trebalo da izgleda ili
kako bi trebalo da izgleda okvir uinka oko kojeg bi se zainteresovane strane ujedinile radi odreivanja optih
i konkretnih ciljeva. Zbog toga je jako teko rukovoenje u okviru sistema u cilju postizanja rezultata.
2.
Delotvornost stratekog rukovoenja je ograniena. Usvajanje NSRP za 2013-2018. godine i njenog
Akcionog plana predstavlja znaajan kamen temeljac za pravosue Srbije. Njihova sadrina je sveobuhvatna i
ve je uinjen napredak po njima. Ipak, Akcioni plan je moda preambiciozan i bie ga teko delotvorno
realizovati u pet godina. NSRP se takoe usredsreuje vie na donoenje zakona nego na obezbeivanje
delotvorne primene postojeih i novih zakona kako bi se promenilo ponaanje u praksi. Pa opet, ovo drugo
je bitniji zadatak i zahteva organizacioni i rukovodilaki pristup, vie nego pravni. NSRP i Akcionom planu
nedostaje jasan fokus na to kako ove reforme utiu na korisnike koji bi trebalo da imaju najvie koristi od
reformi. Postoji Komisija za implementaciju Strategije ali ona nema plan rada, niti sekretarijat i ona ne vodi
sprovoenje reforme. U vakuumu koji je nastao zbog toga, nije jasno ko od mnogih ratrkanih
zainteresovanih strana ko predvodi pokuaje da se sistem reformie ili zagovara unapreenje uinka. Po ovoj
dinamici, Srbija u najboljem sluaju moe da donese sve relevantne zakone do 2018. godine, ali ponaanje se
nee promeniti, a uinak se nee popraviti.
3.
itav niz funkcija upravljanja i rukovoenja se momentalno nalazi u fazi transfera izmeu razliitih
tela. U prolosti, ove funkcije su gotovo u potpunosti bile poverene Ministarstvu pravde (MP). U pomalo
nesreeno i nedosledno sprovedenoj tranziciji, u pravcu vee odgovornosti VSS i DVT, dolo je do nekih
rascepkanosti, preklapanja i vikova koji su ometali delotvorno rukovoenje uinkom sistema. Kreui se
prema punom prenoenju odgovornosti, vano je pripremiti savete (VSS/DVT) za njihove nove funkcije
krajem 2015. godine.
4.
Ogranien kapacitet VSS i DVT oteava njihovu sposobnost da se suoe sa buduim izazovima. I
Savet i Vee su utvrdili organizacioni plan i preduzeli korake da ga realizuju. Svaki od njih je u stanju da
administrira samo najosnovnije potrebe. Administrativna kancelarija VSS je ve brojna, ali na mnogim
pozicijama su mlai referenti i pravnici koji imaju ogranieno vienje svojih uloga. VSS i DVT nemaju
rukovodilake kapacitete neophodne za unapreenje uinka irom sektora. DVT je skromnije i slabije u
svojim kapacitetima. Na primer, nijedna od ove dve institucije trenutno nema sistem za ocenu procesa rada
niti za njegovu reorganizaciju, to je osnovni instrument za poboljanje produktivnosti sistema.
206
5.
Unutranja organizacija u sudovima mora da se pobolja kako bi sistem dostigao i zadrao vii nivo
uinka. Do danas, DVT i VSS su malo toga uradili da procene da li je unutranja organizacija svakog suda ili
tuilatva optimalna. Nije uraena analiza kako na produktivnost ili druge aspekte uinka utiu znatne
organizacione razlike. VSS i DVT se sada ne bave rekonstrukcijom procesa kako bi se bre dolo do rezultata
visokog kvaliteta, uz manje napora i uz manji troak. Pravilnik suda prua opirne smernice, ali je zastareo.
Aktuelni napori da se modernizuje Pravilnik fokusiraju se samo na minimalne zahteve koji se tiu
usaglaavanja sa novim proceduralnim kodeksima to sugerie da reformatori tek treba da ponu da cene
znaajne koristi koje se mogu dobiti od pojednostavljenih i modernizovanih procesa. Pojedinani predsednici
sudova koriste vlastite sisteme na osnovu line inicijative ili uz podrku donatora. Jednostavan sistem
ponderisanja predmeta bi pomogao da se izjednai broj predmeta i da se upravlja obimom posla, ali u
meuvremenu se dosta moe uraditi kroz delotvorno praenje podataka iz postojeih sistema.
6.
U okviru svakog suda, menaderske sposobnosti predsednika suda su od kljune vanosti za uspeh.
Zainteresovane strane izvetavaju da uinak svakog pojedinanog suda dosta zavisi od entuzijazma
predsednika suda i njegove volje da se bavi menaderskim pitanjima. Meutim, veina predsednika sudova
nije prola nikakvu obuku o menadmentu, a postoji samo mali broj podstreka koji bi ohrabrili moderan i
proaktivan pristup menadmentu. U sudovima nema dovoljno specijalizovanog kadra koji bi pomogao pri
rukovoenju, a esto nema ni osnovnih alata za rukovoenje. Dosta bi pomoglo da se vie koriste
menaderski izvetaji iz razliitih sistema za upravljanje predmetima, naroito analiza starosnih lista. Izgleda
da su sudovi sa boljim uinkom organizovali ad hoc male menaderske timove profesionalaca na srednjim
pozicijama koji pruaju podrku u voenju suda. ini se da ovaj model dobro funkcionie i mogao bi da se
iskopira. Predsednici sudova se takoe retko meusobno sastaju oni bi mogli dosta da imaju koristi od
sastanaka iji je cilj razmena informacija, nove ideje i repliciranje inovacija.
7.
Sutinski zadatak tela upravljanja i rukovoenja je da obezbede odgovarajuu kombinaciju (miks)
sistemskih resursa kako bi se omoguio uinak. U Srbiji, ni MP ni VSS/DVT nisu razvili kapacitete da
razmatraju i programiraju resurse zajedniki. To je dovelo do jedne meavine resursa koja je sada
neadekvatna da bi sistem dovela do saglasnosti sa standardima pridruenja EU. Dalja rascepkanost jo
pogorava ovaj problem to rezultira u neoptimalnoj koordinaciji i rukovoenju resursima, kao i u planiranju
resursa. to se tie zajednikog stava, kad ga ima, tu postoji uvreena pristrasnost u vezi s dodatnim brojem
sudija i saradnika, dok prekopotrebno angaovanje drugih resursa ne predstavlja dovoljan prioritet. Da bi se
omoguila transformacija, kombinacija resursa mora da ide u pravcu troenja sredstava na IT, infrastrukturu,
obuku i inovacije, a na smanjivanje trokova za plate, naroito za sudije i nisko kvalifikovano pomono
osoblje. To e zahtevati niz prilagoenih odluka od strane tela upravljanja i rukovoenja.
8.
Mehanizmi za upravljanje integritetom i sukobom interesa ne mogu u potpunosti da ree oseaj
nedostatka integriteta u pravosudnom sistemu. Srpska metodologija nasuminog rasporeivanja predmeta
dobro funkcionie da smanji predvidivost u rasporeivanju pojedinanih predmeta pojedinim sudijama.
Meutim, ne koriste svi sudovi funkcionalnost, a oni predsednici sudova koji je koriste relativno esto
nadvladaju sistem. Ne postoji odgovarajua metodologija za nasumino rasporeivanje predmeta u javnim
tuilatvima. Planovi integriteta su sainjeni samo za neke delove pravosua. Zvanina pravila za davanje
poklona sudijama, tuiocima i osoblju su jasna. Ipak, davanje poklona je i dalje raireno. Pritube su brojne,
ali se to koriguje u jako maloj meri. Lekcije koje su nauene na osnovu tih pritubi se ne ukljuuju
sistematino u reformski proces.
207
a. Upravljanje i rukovoenje institucijama u pravosuu

9.
Sudstvo predstavlja neto vie od skupa pojedinanih sudija koji reavaju predmete u skladu sa
zakonom. Sudstvo je organizacija, te ono zahteva mehanizme za nadgledanje uinka, planiranje
unapreenja, za utvrivanje smernica i za obezbeivanje da se finansijski i ostali resursi koriste na
najdelotvorniji i najefikasniji nain. U ovom poglavlju, termini upravljanje i rukovoenje se koriste da se
istaknu dve srodne, ali neto razliite funkcije:
a. Upravljanje: donoenje odluka na najviem nivou radi utvrivanja politike, smernica, pravila, ciljeva i
planova.
b. Rukovoenje:realizacija odluka kroz svakodnevne aktivnosti institucija i obezbeivanje informacija i
analiza za podrku odlukama upravljakih tela.
10.
Upravljanje i rukovoenje treba da omogue sudijama da delotvorno i efikasno obavljaju svoje
poslove. Upravljanje i rukovoenje ne treba da se meaju u donoenje odluka sudija, ili da ih izlau
neprimerenim pritiscima. Ipak, upravljanje i rukovoenje su znaajni kako bi se obezbedilo da sudije rade u
adekvatnim uslovima i da budu motivisani da svoj posao obavljaju nepristrasno, pravino i bez nepotrebnih
kanjenja. Cilj je da se stvori jedno povoljno okruenje koje e podsticati bolji uinak. Isti ovi opti principi su
primenljivi i na ostale institucije sektora, naroito na tuilatvo, odbranu, policiju i zatvore.
11.
Vremenom su se institucije odgovorne za upravljanje i rukovoenje sektorom pravosua menjale
u razliitim zemljama. Ranije je izvrna vlast vrila ove funkcije preko MP ili slinih resora. Oigledna
kontradiktornost izmeu ove situacije i principa sudske (i donekle tuilake) nezavisnosti prepoznata je
nedavno. To prepoznavanje je stvorilo tendenciju da se obe aktivnosti prenesu na Savet sudstva ili VKS.594
Mora se istai da najvii sud zadrava svoju sudsku funkciju.595
12.
Gde god da se nalaze funkcije upravljanja596, one zahtevaju postojanje profesionalne jedinice
rukovoenja za obavljanje svakodnevnih administrativnih poslova. Upravljanje sve vie podrazumeva
praenje i analiziranje uinka sistema, identifikovanje
problema, predlaganje reenja i sve to je potrebno kao
Upravljanje i rukovoenje su dve
podrka odlukama upravljakih tela. lanovi saveta ili VKS u
isprepletane funkcije od bitnog znaaja
mnogome funkcioniu kao upravni odbori korporacija, vrei
za organizacioni uinak. Upravljaka
nadzor, ali se ne meajui direktno u upravljanje. Bez dobro
tela odreuju politiku i smernice, a
organizovanih rukovodeih jedinica, upravljaka tela (iji su
rukovodea jedinica ih implementira; u
lanovi retko kad i menaderi), ne bi bila u stanju da efektivno
savremeno doba vri i monitoring i
deluju, ne bi imala informacije o unutranjem funkcionisanju i
analizu koji su potrebni za donoenje
ne bi bila sigurna da li su njihove odluke pravilno sprovedene.
informisanih upravljakih odluka.
Takoe, novonastali problemi mogu da prou neopaeno, a
predloena reenja nedovoljno izanalizirana.
13.
Osnovni zadatak tela koje vre funkciju upravljanja i rukovoenja je da obezbedi odgovarajui
kvalitet i kvantitet sistemskih resursa za optimiziranje uinka. Kada upravljaka tela odrede opta pravila i
politiku, osoblje jedinice za rukovoenje vri njihovu svakodnevnu realizaciju. Jedinice za rukovoenje
594
SAD su prve izvrile izmene 1939. godine, na federalnom nivou, premetajui Pravosudnu administrativnu kancelariju iz izvrne
vlasti (Ministarstvo pravde) u sudove. Ostale zemlje anglosaksonskog prava su u tome bile sporije, ali se nepokolebljivo kreu u tom
pravcu. U veem delu Latinske Amerike, vrhovni sudovi tradicionalno upravljaju pravosudnim budetom. U poslednje dve decenije,
oko polovine zemalja regiona usvojila je savete sudstva, ali samo njih pet vodi sudsku administraciju, kao i postavljenja sudija. U
Zapadnoj i Istonoj Evropi i u Latinskoj Americi, saveti dobijaju meovite ocene. Neka pravosua (npr. u Nemakoj) dobro funkcioniu
i bez saveta. Neki saveti blisko sarauju s ministarstvima pravde (npr. u Holandiji) i sasvim dobro funkcioniu. Situacija s tuilatvima
je jo razliitija. Videti: Seibert-Fohr (2012).
595 Bez obzira na to da li VKS preuzima ove dodatne poslove ili ne, on nastavlja da revidira odluke niih sudova radi obezbeivanja
usaglaenosti s materijalnim i procesnim zakonima.
596 Upravljanje e verovatno da bude i na centralnom i na decentralizovanom nivou.
208
pripremaju i izvravaju budet i daju saglasnost za ljudske resurse, IT i infrastrukturne resurse. Jedinice za
rukovoenje angauju, vre trijau, a ponekad vre i izbor osoblja ili obavljaju i druge poslove iz domena
ljudskih resursa. Takoe, jedinice za rukovoenje vre nabavku materijala i opreme i, u nekim sistemima,
nadziru kapitalne investicije.
14.
Savremeno rukovoenje ukljuuje i dodatne dimenzije, a najznaajnije je optimizacija
rasporeivanja i kombinacije (miksa) svih inputa. U Srbiji je pribavljanje resursa zavisilo od istorijske
prolosti i tradicije budui da je zakonodavstvo doneto pre mnogo godina i decenija uticalo na
rasporeivanje sudija ili na brojani odnos osoblje-sudija. U svetlu reformisanih procedura, stare formule su
sve manje relevantne u odnosu na ono to nova potranja i tehnoloki napredak donose. Ipak, inovacije u
sektoru su esto ograniene rigidnim pravilima, podvojenou odgovornosti meu organizacijama, a
sveukupni sistem ne stimulie nove naine unapreenja stare prakse.
15.
Ljudski resursi esto predstavljaju izazov iz pravnih, tehnikih i politikih razloga. Nepremestivost
sudija i tuilaca postoji u veini kontinentalnih sistema. Kao to sugerie CCJE (Konsultativni savet evropskih
sudija), poeljna je vea fleksibilnost u rasporeivanju sve dok to ne ugroava nezavisnost pojedinanih
sudija.597 Poslednjih godina, nekoliko sistema je pronalo fleksibilne naine rasporeivanja sudija tamo gde
su najpotrebniji, npr. donoenjem odreenih podstreka za pristanak sudija na premetaj, ili kriterijumom za
dalje napredovanje u slubi u smislu zahteva za iskustvom u vie od jednog suda ili na odreenim projektima.
Ono to je nekada imalo smisla, kada su saobraajne i komunikacione veze bile slabo razvijene, sada vie ne
vai, tako da transfer na udaljenu lokaciju vie ne podrazumeva potekoe kao to je to nekada bio sluaj.
U savremenim pravosuima, mobilnost se esto stimulie i podstrekava s obzirom da izgrauje iskustvo,
kolegijalnost i sled prakse. Na primer, iskustvo u vie od jednog suda moglo bi se smatrati poeljnim (pa ak i
preduslovom) za unapreenje. Od sudija se moe traiti da menjaju sudije u oblinjim sudovima iste
apelacione nadlenosti i oni e esto pristati na to. Finansijski stimulansi mogu dodatno podstaknuti sudije
da pristanu na transfer. to se tie sudskog osoblja, automatizacija je izmenila prirodu posla i potrebne
sposobnosti i vetine za obavljanje posla. U skladu s ovim promenama, postoji potreba za prilagoavanjem
kako bi se pozicionirali opisi radnih mesta i oekivanja odreenog uinka.
16.
Savremeno upravljanje i rukovoenje takoe zahtevaju izmenu radnog procesa i prakse radi vee
efikasnosti. Potrebne izmene mogu biti organizacione prirode, kao to je osnivanje specijalizovanih jedinica
za procesuiranje odreenih vrsta predmeta kako bi se poboljao pristup pravosuu i kvalitet pruanja usluga
korisnicima. Npr, usmerene procedure za predmete male vrednosti mogu da ubrzaju procesuiranje
predmeta uz obezbeivanje usluga pogodnijih za korisnike. Mnoge zemlje, koje imaju nove zakone o
krivinom postupku, usvajaju specijalizovana sudska i tuilaka odeljenja za finansijska krivina dela i
osnivaju odeljenja za procesuiranje jednostavnijih predmeta. Neke pak izmene mogu biti tehnoloke
prirode,598 pa se pojednostavljenje moe sastojati od utvrivanja sredstava za zdruivanje slinih sporova kad
su u pitanju isti optueni i tuilac, ili ograniavanja moguih zloupotreba stranaka599. Ove izmene u
procedurama i praksi su meu najuspenijim u osnaivanju efikasnosti, ali samo onda kada su paljivo
analizirane i testirane.
597
Miljenje CCJE br. 6 (2004, stav 56-60).

Tehnologija moe ak da zameni roita s postupkom preko interneta, a da i dalje osigurava kvalitet. U UK, mogunost za onlajn
novane zahteve omoguava korisnicima da uloe novani zahtev i prosesuiraju ga s lakoom. Takav sistem ne zahteva ni roite, ni
advokata, a zahteve reava jedan jedini specijalizovani sud.
599 Kao to je odreivanje vrsto utvrenih termina roita, uvoenje stroijih kriterijuma za prihvatanje albi i podnesaka i
destimulisanje prakse odugovlaenja.
598
209
17.
Konano, jedinice upravljanja i rukovoenja sve vie
gledaju unapred, pokuavajui da planiraju nove potrebe i
definiu resurse potrebne za njihovo zadovoljenje. Korisne
projekcije idu dalje od jednostavne projekcije prolih trendova
i zahtevaju prognoziranje kako e se ti trendovi menjati. Brze
promene u drutvu moda mogu poveati ili smanjiti korienje
suda, ali e svakako promeniti prirodu potranje. Npr. pristup
internetu bi mogao da transformie rad pravosudnih organa
srednjorono gledano ukoliko se pravilno koristi. Upravljaka
tela mogu da trae od svojih jedinica za rukovoenje da prate
ove trendove i prognoziraju kako e se postojea praksa nositi sa njima. 600
Tradicionalna administracija se fokusira na
organizacionom voenju poslova.
Savremeno rukovoenje tome pridodaje
pristup s elementom budunosti, istiui
planiranje, analizu na osnovu podataka i
alternativna scenarija, kako bi pomoglo
upravljakim telima da prilagode
organizacioni uinak izmenjenim uslovima i
potrebama.
b. Struktura i ovlaenja tela za upravljanje i rukovoenje

i.
Rasporeivanja i fragmentacija funkcija
18.
Niz funkcija upravljanja i rukovoenja je trenutno u fazi transfera u okviru sudskog sistema Srbije.
Tradicionalno, i upravljanje i rukovoenje su gotovo u celosti bili povereni MP Srbije (videti Sliku 109). Iz
razloga brige za jaanjem institucionalne nezavisnosti, veliki deo odgovornosti je prenet (ili se prenosi) sa MP
na VSS i DVT.601 VKS je takoe ustupio neke svoje funkcije VSS, ukljuujui i postupak za izbor sudija i
disciplinski postupak za sudije. VKS zadrava svoju osnovnu ulogu najvieg suda u Srbiji kroz rukovoenje
sudovima i predmetima.
Slika 109: Uloge i odgovornosti MPDU u odnosu na sudove
19.
Saveti/vea su ve preuzeli neke kljune funkcije, a NSRP (Nacionalna strategija za reformu
pravosua) predvia jo. Oba saveta (Savet i Vee) su unapredila svoju organizaciju u zapoljavanju i izboru
novih sudija i tuilaca. Ipak, i dalje ostaju nedefinisani bitni detalji koji se odnose na karijeru sudija, tuilaca i
600
Za dalju diskusiju videti deo o dugoronom planiranju Odeljka o ljudskim resursima.

Dok veina evropskih zemalja radi po sistemu voenom od strane MP, miljenje EU se promenilo, posebno tamo gde se postavlja
pitanje stepena sudske nezavisnosti. U daljem napredovanju, srpske vlasti mogu oekivati da e EK i dalje oekivati napredak u tom
pravcu.
601
210
sudskog osoblja kao to je njihova evaluacija, unapreenje, postupanje po pritubama protiv njih i njihova
obuka.
20.
Pa ipak, danas zainteresovane strane izvetavaju da je MP i dalje za volanom reformske agende
dok se druge zainteresovane strane ponaaju vie pasivno. Premetanje funkcija je dovelo do toga da se MP
manje mea u sprovoenje reformi. Zatim, zainteresovane strane navode da je kvalitet interakcije meu
zainteresovanim stranama esto nategnut i to podriva koordinaciju i pogorava ve postojeu fragmentaciju.
Stoga postoji veliki rizik da oni odgovorni za implementaciju reformi nee preuzeti vlasnitvo nad njima to
moe ugroziti njihovu uspenost.
21.
Dalje, uprkos izmenama, sadanji pravni okvir zadrava neke vikove radne snage i nedoslednosti,
to koi uinak sistema. Neke od tih praznina su nastale zbog zakona, dok su druge stvorene nainom na koji
su saveti preuzeli nove odgovornosti ili njihovo tumaenje. To ima uticaja na odnos izmeu MP i Saveta, tj.
Vea, kao i izmeu VKS i VSS. MP, VSS i VKS i dalje dele odgovornost za utvrivanje i realizaciju odreene
politike o resursima i aktivnostima sudova.
22.
Npr, delotvorno upravljanje predmetima je ometeno podeljenou funkcija meu telima. Nekoliko
godina je VKS bio zaduen za rad na smanjenju broja starih predmeta. Ali u NSRP se iznosi da e VSS biti
odgovoran za odreivanje podjednakog broja predmeta i njihovo rasporeivanje.602 NSRP zahteva od VSS da
pripremi godinje izvetaje o uinku sudova i definie mere za njegovo poboljanje iako su godinji izvetaji
VKS sveobuhvatni u tom pogledu. I VSS i VKS i dalje zahtevaju da pojedinani sudovi dostavljaju periodine
izvetaje o kretanju predmeta i da svaki sud vodi svoju bazu podataka o rezultatima.
23.
Takoe, postoji preklapanje u promovisanju sudske nezavisnosti i integriteta. Zainteresovane
strane iznose da je VKS aktivniji od VSS u promovisanju nezavisnosti, i mnogi predlau da VSS treba da igra
istaknutiju ulogu. Akcioni plan NSRP zaduuje VKS za nadgledanje mera unapreenja integriteta u
sudovima,603 dok je VSS odgovoran za izbor i evaluaciju sudija i za nadgledanje planova integriteta.
24.
Upravljanje dravnim slubenicima je jo jedna oblast gde preklapanje ometa delotvornost.
Predsednici pojedinanih sudova upoljavaju svo osoblje sudova i upravljaju njime. Upoljavanje dravnih
slubenika se obavlja prema irokim uputstvima VKS, ali VKS nije izdao smernice, tako da MP i dalje odreuje
broj dravnih slubenika. Preklapanje izmeu tela koja donose pravila moe da objasni ogromne razlike
meu sudovima u strukturi osoblja, kao i u korienju osoblja na odreeno vreme, pod ugovorom i volontera
koji popunjavaju ona mesta gde predsednici sudova smatraju da ima praznina. Od 2016. godine, VSS e biti
odgovoran za obezbeivanje adekvatne obuke, kompenzaciju, upravljanje uinkom i disciplinu sudskog
osoblja. VSS se jo nije usredsredio na ova pitanja, ali ona e biti kljuna za dalje unapreenje uinka.
25.
Napredak kapitalnih projekata je ometen zbog podvojenosti u rukovoenju kapitalnim i tekuim
rashodima. Do nedavno, VSS je bio odgovoran za tekue trokove i trokove odravanja infrastrukture, dok
je MP imalo ovlaenja nad kapitalnim rashodima. Od 2014. godine, MP ima obe ove funkcije pa omoguava
koherentniji pristup investicijama u infrastrukturi. Od 2016. godine se planira da ova odgovornost pree u
paketu na VSS. Iako je ovaj pomak moda odgovarajui, prenoenje odgovornosti tamo-ovamo koi obe
institucije u razvoju veih kapaciteta. Neobino je to se takva ista promena moda nee desiti i sa resursima
IT. Naime, za oekivati je da MP zadri odgovornost za kapitalne investicije u IT, a VSS za rad i odravanje IT
sistema, tako da e podvojenost odgovornosti ostati. Pravosudni sistem treba da ponovo razmotri
odreivanje funkcija u vezi sa kapitalnim i tekuim rashodima kako bi se osigurala koherentnost u ovoj bitnoj
oblasti.
602
Vlada Republike Srbije, Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije reforme pravosua za period 2013-2018, Strateka
smernica 1.3.2.
603 Vlada Republike Srbije, Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije reforme pravosua za period 2013-2018, Strateka
smernica 2.1.2.
211
26.
Gledajui unapred, vano je planirati promene zasnovane na zakonu, tako da se saveti pripreme
da preuzmu nove funkcije krajem 2015. godine. Redovniji sastanci ovih ratrkanih zainteresovanih strana
takoe bi mogli pomoi da se sprei da problemi propadaju kroz pukotine i promovie u veoj meri
kohezivan i koordiniran pristup rukovoenju ovim sektorom.
ii. Sastava Saveta (VSS / DVT)
27.
Osnivanje saveta je u skladu s evropskim standardima, meutim nekoliko detalja u njihovom
sastavu i organizaciji odstupaju od preporuka CCJE.604 Reforme za jaanje saveta su trenutno u razmatranju.
Te reforme e verovatno zahtevati ustavne amandmane i mogu se razmatrati u paketu ustavnih
amandmana.
28.
Sastav Saveta/Vea i nain imenovanja njihovih lanova nije u skladu s preporukama CCJE.
Narodna skuptina bira osam od jedanaest lanova VSS s tim da su ostala tri lana po slubenoj dunosti.
Sadanji sastav Saveta/Vea podrazumeva Ministra pravde i Predsednika odbora za pravosue Narodne
skuptine. Miljenje CCJE br. 10 (2007.) prihvata da Saveti/Vea mogu da imaju meovit sastav sudija i
nesudijskih lanova, ali taj sastav mora da garantuje nezavisnosti sudstva i mora se izbei bilo kakvo
prisustvo samointeresa, samozatite i kronizma. CCJE odluno odbacuje ukljuivanje predstavnika drugih
resora vlade u Savetu/Veu, naroito iz izvrne vlast. CCJE takoe ne preporuuje proces izbora po kome
predstavnici drugih resora vlade nominuju lanove Saveta/Vea. Prema tome, ovakav sastav Saveta/Vea u
Srbiji treba da se koriguje.605
29.
Miljenje br. 10 daje jo dve sugestije u pogledu sastava, a koje jo nisu prisutne u sadanjem
Savetu/Veu u Srbiji. Prva je uee tehnikih specijalista u diskusijama po specifinim pitanjima, ali bez
prava glasa. Druga je predloeni izbor nesudijskih lanova koji bi doneli dodatne sposobnosti, znanja i
gledita, kao to su to npr. predstavnici civilnog drutva ili mali preduzetnici. Moda bi Savetu/Veu ovi
dodatni glasovi koristili u radu.
30.
Zamena svih lanova saveta svakih pet godina je takoe problematino.606 Istovremena zamena
svih lanova predstavlja gubitak institucionalne memorije za bilo koju organizaciju. To je posebno nezgodno
u ovoj fazi kad VSS i DVT jo uvek razvijaju svoju unutranju strukturu, procedure i institucionalne kapacitete.
Ovu situaciju treba razreiti usvajanjem programa parcijalne zamene izabranih lanova, kao to to
preporuuje Miljenje br. 10 (2007.).
31.
Zatim, jako je malo informacija o kandidatima u procesu imenovanja. Usled toga, sudije i tuioci ne
mogu da glasaju na osnovu informacija o onim osobama koje e ih predstavljati. Slino tome, strunjaci iz
javnog sektora i struna udruenja nisu u mogunosti da prue savet zasnovan na informacijama. Umesto
toga, zainteresovane strane navode da procesom dominiraju politiki, lini i faktori popularnosti umesto
dosadanji rezultati/iskustvo kandidata ili njihovi stavovi po pitanju politika Saveta/Vea. U budunosti,
imenovanja bi mogla biti praena nekom osnovnom i objektivnom statistikom o postignutim rezultatima i
iskustvu kandidata i njihovim planovima za lanstvo Saveta/Vea to se moe koristiti kako bi se dale neke
informacije bitne za proces.
32.
Na kraju, izvesno menadersko iskustvo bi bilo dragoceno za lanove saveta. Menadersko iskustvo
sudija i tuilaca se u principu stie tokom slube. Predsednici sudova i glavni javni tuioci dobijaju veinu ove
604
Miljenje br. 10 Konsultativnog saveta evropskih sudija CCJE (2007.) preporuuje osnivanje saveta sudstva radi zatite
institucionalne i individualne nezavisnosti. Ovo miljenje predlae da savet ne treba da se bavi samo procesom izbora i evaluacije, ve
i optim rukovoenjem i budetskim pitanjima. Nova srpska regulativa se uklapa u ovaj opis, bar u pravnom smislu, ali ne jo uvek u
potpunosti u praksi.
605 Videti takoe Izvetaj o reformi pravosua, Savet za borbu protiv korupcije, Vlada Republike Srbije, 2014, str 3-5.
606 U praksi, Ministar pravde i Predsednik Odbora za pravosue Narodne skuptine e verovatno sedeti u Savetu jo krae jer je
njihovo imenovanje ex-officio.
212
praktine obuke; meutim Zakon o VSS spreava da predsednici sudova budu kandidati za lanove VSS.
Poznavanje principa i prakse upravljanja bi bila znaajna prednost u interakciji s upravom Saveta i u
tumaenju informacija i preporuka koje stiu odatle. Uveanje menaderskog iskustva se moe postii
ukljuivanjem takvog iskustva u kriterijume za izbor.
iii. Ovlaenja Saveta/Vea
33.
Ovlaenja Saveta/Vea u vezi sa imenovanjem, unapreenjem i otkazima su u veoj meri
ograniena u odnosu na ono to se trai prema evropskim i meunarodnim standardima. Sada, Narodna
skuptina odobrava inicijalna imenovanja za sve sudije i tuioce kao i imenovanja za predsednike suda i
glavne javne tuioce, unapreenja javnih tuilaca i otkaze za predsednike suda i javne tuioce607. Imenovanja
od strane zakonodavne vlasti su retka u Evropi i izazivaju zabrinutost za nezavisnost pravosua.608 Kao to
Venecijanska komisija kae:
umeanost Parlamenta u imenovanje sudija rizikuje politizaciju imenovanja, a posebno za sudije nie
instance, a teko je razumeti u emu je dodata vrednost parlamentarne procedure.609
Akteri su svesni ove manjkavosti, tako da su ustavni amandmani u razmatranju.
34.
Kao elegantnu privremenu meru, NSRP donosi da samo po jedan kandidat treba da bude
predloen po upranjenom mestu i na taj nain uskrauje Narodnoj skuptini da bira kandidate od vie
predloenih. Ipak, amandmane treba uzeti po hitnom
postupku jer e to biti pozitivan korak ka sudskoj
nezavisnosti i razdvajanju vlasti u Srbiji.
35.
Izglasavanje amandmana, meutim, nee biti
reenje za zaustavljanje svih politikih uticaja poto
postoje i suptilnije forme uticaja. Percepcija meu
sudijama i tuiocima o nezavisnosti njihovog
pravosudnog sistema je niska, a podjednako je loa
percepcija meu advokatima i optom javnosti610 a
ovakva percepcija verovatno ne potie samo od davanja
odobrenja od strane Narodne skuptine. Neke
Naslov: Nastavi da hoda, uesnik na Konkursu
zainteresovane strane tvrde da imenovanja u pravosuu
pravosua, 2014. god.
postaju politizirana ve u ranoj fazi kada politike partije
Svetska banka
pregledaju imena pre nego to se Narodna skuptina
ukljui i kau da je ova praksa ukorenjena u kulturi srpskog pravosua ve decenijama611. Ukoliko je tako,
onda e za unapreenje pravosudne nezavisnosti i poverenja javnosti biti neophodne promene ponaanja
tokom itavog procesa. Realizacija odgovarajueg upravljanja i rukovoenja u itavom pravosuu bie
kljuno za obezbeivanje da se duh amandmana odri u svakodnevnom funkcionisanju.
36.
Na finansijskom planu, nivo nezavisnosti sudova i saveta od izvrne vlasti izgleda da je dobar.
Neke zemlje su ustanovile ustavnu kategoriju namenskih sredstava kako bi zatitile svoje pravosue od
ugroavanja njegove finansijske nezavisnosti. Meutim, teko je odrediti pravu namenu. Isto tako,
607
U meuvremenu, VSS odobrava unapreenje i otputanje sudija a DVT odobrava unapreenje i otputanje zamenika tuilaca.
U Sloveniji, Parlament bira sudije na predlog Saveta sudstva, a u Estoniji sudije bira Parlament na predlog Predsednika Vrhovnog
suda. U Litvaniji, Parlament bira sudije Vrhovnog suda na predlog predsednika Republike. Videti CEPEJ Izvetaj o evaluaciji, 2014.(na
osnovu podataka iz 2012. godine).
609 Venecijanska komisija, Miljenje o odredbama o pravosuu u nacrtu Ustava Republike Srbije, 2005; Venecijanska komisija,
Miljenje o Ustavu Srbije, 2007.
610 Radi percepcije nezavisnosti pravosua, pogledajte odeljak o percepciji nezavisnosti pravosua u poglavlju o Kvalitetu.
611 Pogledati odeljak o Angaovanju sudija i tuilaca u poglavlju o Ljudskim resursima.
608
213
pravosua koja imaju takvu ustavnu zatitu (pre svega u Latinskoj Americi) nemaju znaajno bolji uinak.612
Srbija se nalazi na zaelju u pogledu odnosa rashoda na pravosue kao udela u BDP. Ukoliko bi Srbija usvojila
sistem namenskih sredstava koji se zasniva na procentu od BDP, dostigla bi evropski limit; ako se ta
namenska sredstva zasnivaju na procentu od dravnog budeta, onda bi premaila evropski limit. Umesto
toga, raspodela resursa u okviru pravosua pati od prevelike rigidnosti koja nije ni zbog paketa resursa, niti
je namee Ministarstvo finansija.613 U budunosti, bolji finansijski menadment, naroito u okviru
Saveta/Vea, bie kljuan za obezbeivanje da pravosue moe delotvornije da sprovodi finansijsku
nezavisnost.
37.
Van finansija, definisani poslovi i ciljevi Saveta/Vea ostaju nejasni. Strateka smernica 1.1.2
Akcionog plana NSRP zahteva pojanjenje specifinih nadlenosti Savet/Vea, a kroz izmenu relevantnih
pravila procedure. Meutim, nije reeno koje nadlenosti treba pojasniti i umesto toga navode se samo
primeri.614 I Savet i Vee treba to pre da odrede te definicije, osim ako ih neki zakon ne bude regulisao
umesto njih.
38.
Organizacija rada lanova Saveta/Vea je drugo pitanje koje izaziva zabrinutost. Detalji o
unutranjoj organizaciji su preputeni Savetu/Veu, ali do sada je uinjeno malo pomaka. USAID-ov Program
razdvajanja vlasti (SPP) preporuio je formiranje internih odbora, a naroito odbora za budetska pitanja.
Meutim, Savet/Vee, VKS i RJT smatraju da mogu da usvoje samo one strukture i procese koji su odreeni
njihovim statutima i propisima koji reguliu njihov rad. Iz tog razloga, VSS je naznaio da ne moe da osnuje
interne pododbore. Ovaj orsokak se mora reiti kako bi Savet/Vee realizovali svoju funkciju delotvorno ili
e ih posao ubrzo nadvladati.615
iv. Menaderski kapaciteti u Savetu/Veu
39.
Savet/Vee ne mogu da funkcioniu delotvorno bez menaderske podrke. lanovi Saveta/Vea
ine upravljako telo; oni nadgledaju rukovoenje, ali ne rukovode direktno. Ovakva podela rada postavlja
pitanje da li je menaderska podrka Savetu/Veu adekvatna. CCJE i druga tela EU i SE nisu odredili posebne
standarde, samo su istakli potrebu za administrativnom ili menaderskom kancelarijom. U svetlu toga,
sledea analiza koristi nekoliko kriterijuma: postojanje i sprovoenje plana organizacije; saobraznost plana s
optim principima rukovoenja i njegova jasna adekvatnost u svetlu postavljenih ciljeva.
40.
Savet/Vee utvruje organizacioni plan i preduzima korake za njegovu realizaciju. Organizacioni
dijagrami administrativnih kancelarija VSS i DVT prikazani su na Slici 110 i Slici 111. Savet/Vee nema
generalnog direktora niti administrativnog direktora, to bi bilo normalno za ovakav tip institucije. Umesto
toga, Savet/Vee ima Sekretara administrativne kancelarije s ogranienom nadlenou i niom pozicijom. Tu
ulogu bi trebalo proiriti da omogui voi te organizacije da prua savete Savetu/Veu o organizacionim i
menaderskim pitanjima. Struktura slina Agenciji za borbu protiv korupcije bi moda bila delotvornija, gde
direktor rukovodi organizacijom a odgovara Odboru.
612
Od 6 latinoamerikih drava koje imaju namenska sredstva u rasponu od 2 odsto do 6 odsto nacionalnog budeta, samo jedna
(Kostarika) se smatra da ima dobar uinak. Ostale, uglavnom s velikim namenskim sredstvima za sudove, nalaze se na dnu skale
uinka u regionu.
613 Rigidnost kod raspodele resursa je uglavnom zbog nepremestivosti sudija i nedostatka automatizacije raspodele resursa u okviru
Saveta/Vea. Za dalju diskusiju, videti poglavlje o Finansijskom menadmentu.
614Videti Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije reforme pravosua za period 2013-2018, Strateka smernica 1.1.2.
Pojasniti specifine nadlenosti VSS i DVT (npr, upravljanje ljudskim resursima, statistika analiza), organizacionu strukturu i radne
procedure za ispunjenje obaveza VSS i DVT.
615 Mada je nadzor lanova Saveta nad budetskim i drugim pitanjima informisan od strane jedinica za rukovoenje, bilo bi korisno da
se jedna manja grupa lanova Saveta fokusira na detalje iz svake oblasti. To bi oslobodilo lanove obaveze da se informiu detaljno o
svakoj temi. Uvoenje odbora nee spreiti plenarne odluke o politici, ali e omoguiti delotvorniju unutranju organizaciju rada
Saveta. Neki inostrani saveti su se opredelili za varijantu da po jedan lan saveta nadgleda svaku od oblasti, ali to se ne preporuuje.
Odreivanje jednog lana ima tendenciju frakcionalizovanja u donoenju odluka, podrivanja koordinacije i dovoenja do pretee
opasnosti od nezakonitih radnji.
214
Radno mesto za
finansijsko-materijalne
poslove
(likvidator) (1)
Radno mesto za
planiranje i izvrenje
budeta
(1 upranjeno mesto)
Radno mesto za obradu

podataka (1)
Radno mesto za voenje i

unoenje podataka u
poslovne knjige
(2 1 upranjeno mesto)
Radno mesto za
raunovodstvene poslove
(bilansista) (1)
Radno mesto za
analitiko-planske
poslove (1)
Radno mesto za praenje

izvrenja budeta (2)
ef Odseka (1)
Odsek za finansijskoraunovodstvene poslove
Sektor za materijalnofinansijske poslove
Kabinet predsednika Saveta
215
Radno mesto za administrativne

poslove (2 1 upranjeno mesto)
Radno mesto za informatiku

podrku poslovima za stusna pitanja
sudija
Radno mesto za podrku poslovima

za statusna pitanja sudija i sudija
porotnika
(2 2 upranjena mesta)
Radno mesto za praenje i analizu

rada sudova
(2 1 upranjeno mesto)
Radno mesto za administrativne

poslove (2)
Radno mesto za meunarodnu

saradnju (1)
Radno mesto za podrku

normativnim poslovima (1
upranjeno mesto)
Radno mesto normativne poslove

(1 upranjeno mesto)
Radno mesto za odravanje

istoe (1)
Radno mesto voza-kurir (1)
Radno mesto prevodioca za

engleski jezik (1 upranjeno
mesto)
Radno mesto za
administrativno-tehnike
poslove (1)
Radno mesto za opte pravne

poslove (1)
Radno mesto za pripremu,

sprovoenje i praenje projekata
(1 upranjeno mesto)
Radno mesto za statistiko-analitike

poslove (2 1 upranjeno mesto)
Radno mesto internog

revizora (1 upranjeno
mesto)
Radno mesto za
administrativno-tehniku
pomo albenoj komisiji
sudova (1)
Radno mesto za
pomo u obradi pritubi (1)
Radno mesto za obradu

pritubi upuenih Savetu (1)
Radno mesto administratora

baze podataka (1 upranjeno
mesto)
Radno mesto za evropske
integracije (1 upranjeno mesto)
Radno mesto za statusna pitanja

sudija u sudovima posebne
nadlenosti (1)
Radno mesto za
pomo disciplinskim
organima (1)
Radno mesto za kadrovske
poslove (1)
Radno mesto za normativne

poslove (1)

sudija u sudovima opte nadlenosti
(1)
Radno mesto za strunu

pomo Disciplinskoj komisiji
(1)
Radno mesto za strunu

pomo Disciplinskom tuiocu
(1)
Naelnik Odeljenja (1)
Naelnik Odeljenja(1)
Odeljenje za kadrovske i opte

poslove
Generalni sekretar Saveta (1)
Naelnik Odeljenja (1)
Odeljenje za statusna pitanja sudija
Administrativna kancelarija
Odeljenje za pripremu propisa i

evropske integracije
PREDSEDNIK SAVETA
ef Odseka (1)
Odsek za budet i analitikoplanske poslove
Pomonik Sekretara (1)
Radno mesto
administrativnotehnikog sekretara (1)
Radno mesto za
odnose sa javnou (1)
ef kabineta
(1 upranjeno
mesto)
Slika 110: Organizacioni dijagram Administrativne kancelarije VSS
Radno mesto za
Radno mesto za
Radno mesto za planiranje i

izvrenje budeta
Radno mesto za podrku

administrativnim poslovima
ef Odseka
Odsek za finansijskoraunovodstvene poslove
Sektor za materijalnofinansijske poslove
Kabinet predsednika
Vea
ef Odseka
Odsek za planiranje i
izvrenje budeta
Radno mesto administartivnotehniki sekretar
ef kabineta
PREDSEDNIK VEA
Slika 111: Organizacioni dijagram Administrativne kancelarije DVT
216
Administrativna
kancelarija
Radno mesto za podrku normativnim

poslovima
Radno mesto za podrku normativnim

poslovima

tuilaca i zamenika tuilaca

tuilaca i zamenika tuilaca
Odeljenje za izbor, penzionisanje i

druga statusna pitanja tuilaca i
zamenika tuilaca
Generalni sekretar Vea
Radno mesto voza-kurir
Radno mesto za
podrku
Radno mesto za
podrku
Radno mesto za normativne

poslove
Odeljenje za kadrovske i
druge poslove
41.
Administrativna kancelarija VSS je ve brojna. Struktura predvia 45 radnih mesta, 1 sektor, i 3
odeljenja. Godinu dana nakon usvajanja propisa,616 Administrativna kancelarija VSS je popunila 34 od 45
mesta. Sektor za finansijsko-materijalne poslove je popunjen osobljem prebaenim iz MP, a ostala mesta su
popunjena dravnim slubenicima koji su ve radili u sudovima. Sekretar kabineta, pravnik po struci i
iskustvu, nadgleda rad tri odeljenja dok pomonik sekretara kabineta, ekonomista, nadgleda Materijalnofinansijski sektor. Prethodno rukovodee iskustvo ne predstavlja zvanini kriterijum za ova radna mesta. VSS
ima samo jedu osobu za IT ( trenutno na odsustvu) i samo jednu osobu za ljudske resurse, koja radi samo na
internim odnosima, kao to je procesuiranje plata.
42.
Administrativna kancelarija DVT je manja i slabije razvijena, ali njena je uloga ua jer se fokusira na
tuilake usluge. Ukupno ima 16 zaposlenih u Administrativnoj kancelariji, od kojih je 12 upueno iz javnih
tuilatava, a 4 po ugovoru na odreeno vreme. DVT ima 2 odeljenja i 1 sektor. Poto nema efova odeljenja,
sav posao ide preko Sekretara Administrativne kancelarije. Osoblje zadueno za specifine poslove, kao to je
IT, ne postoji, ali u planu je da se angauju ljudi na tim pozicijama.
43.
Da je mandat Saveta/Vea isto administrativne prirode, ovakva struktura bi bila dovoljna, ali
njihova uloga je daleko sloenija i zahteva iri dijapazon strunosti. I Savet i Vee ispunjavaju osnovne
administrativne zadatke. Meutim, osoblje nije pripremljeno da kreira, nadgleda i implementira proaktivniji
pristup rukovoenju i planiranju jer im nedostaju sposobnosti i iskustvo za rukovoenje. Npr, kapacitet VSS
za ljudske resurse se odnosi pre svega na interne i rutinske kadrovske potrebe VSS. Meutim, proaktivno
rukovoenje ljudskim resursima obuhvata procenu potreba za ljudskim resursima za sudove u celini na
osnovu promenljive prirode sudskog posla (nova potranja, nove tehnologije i nove procedure). Strukturne
promene mogu da zahtevaju izmenu opisa radnih mesta, i samim tim i kvalifikacija, procenu i redefinisanje
brojanog odnosa sudija-nesudijsko osoblje i identifikovanje novih oblika strunosti u centralnim i
decentralizovanim jedinicama rukovoenja. S obzirom na sadanji nivo sposobnosti osoblja, nije jasno kako
e VSS ostvariti te promene. Sloeniji zadaci ukljuuju i procenu kako dodatna vrsta resursa moe da utie na
potreban rashod u drugim oblastima, posebno kod budetskog planiranja. Budetski analitiari moraju uzeti
u obzir direktne trokove (plate i dodaci, ili pak cena softverskog dizajna i njegove instalacije), kao i
relevantnu opremu, prostor, obuku i zahteve odravanja. Finansijski rukovodioci, u saradnji s ostalim
jedinicama rukovoenja, treba takoe da identifikuju alternativne kombinacije razliitih inputa, njihov nivo
ekonominosti i da dozvole veu fleksibilnost u izboru resursa.
44.
Isto tako, organizacione eme VSS i DVT ne sadre funkciju sveukupnog planiranja na osnovu
statistike analize i ostalih vrstih podataka. Strateki Akcioni plan (1.3.1) predvia uspostavljanje radnih
tela za analizu organizacionog uinka i u VSS i u DVT, ali jo nita nije preduzeto po tom pitanju. Kratak opis u
Planu ne obuhvata da li e se ova tela baviti nekim planiranjem osim sastavljanja izvetaja i predlaganja mera
za unapreenje.
45.
Trenutno, planske i analitike sposobnosti VSS su minimalne. VSS ima jedno radno mesto za
analitiko-planske poslove u Odeljenju za budetsko i
Organizacija jedinice rukovoenja VSS odgovara
analitiko planiranje mada se opis tog radnog mesta
tradicionalnom
domainskom pristupu organizaciji
fokusira jedino na budetiranju za plate i tekue
administracije i rukovoenja. Kada se postojea
trokove. U istom tom odeljenju, samo je jedan
radna mesta popune, Savet e morati da razmotri
zaposleni zaduen za procesuiranje podataka, a opis
dodavanje jedinica sposobnih za analiziranje
posla zahteva samo srednju strunu spremu i dve
uinka, identifikovanje oblasti za unapreenje i
godine radnog iskustva. U principu, zaposleni svoj
donoenje sugerisanih reenja.
svakodnevni posao smatraju isto administrativnim. Dva
616
Pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Administrativne kancelarije, VSS, april 2013.
217
statistika radna mesta u Odeljenju za statusna pitanja sudija uglavnom su odreena za procesuiranje
podataka koji su ve prikupljeni automatski. Takoe, postoji i jedan administrator baze podataka u Odeljenju
za ljudske resurse, ali ta osoba e raditi samo na unutranjem sistemu Saveta.
46.
Uprkos brojnim pravnikim radnim mestima, ne postoji ni odeljenje ni lice koje analizira
mogunosti za pojednostavljenje procedura ili naina da se otklone uska grla u procedurama u
procesuiranju predmeta. Radno(a) mesto(a), koje bi se usredsredilo na ovo pitanje, moglo bi da se dobro
uklopi u Odeljenje za plan i analizu, pod pretpostavkom da se ustanovi. Ono bi takoe moglo da analizira
predloge za izmene procedure koji dolaze od ostalih tela i resora vlade. Takoe, osoblje tog odeljenja bi
moglo da vri veoma potrebnu analizu finansijskih implikacija buduih reformi kako bi se osigurao delotvoran
rezultat u saradnji sa sektorom.
47.
Kada se poetna organizaciona struktura bude realizovala u potpunosti, VSS treba da analizira
dodatne potrebe za proaktivnije rukovoenje. To bi znailo pre svega analizu kvalifikacija rukovodilaca
odeljenja i odseka kako bi se obezbedilo da oni (ili njihovi neposredni savetnici) mogu da izvre planiranje na
osnovu scenarija i podataka, koristei dostupne podatke i uporedna iskustva. Bitno je da iskustva nauena
od drugih evropskih zemalja ne ostanu zatvorena u Odeljenju za evropske integracije, ve da se podele s
drugima i realizuju.
v. Struktura i kapacitet Ministarstva pravde
48.
Ministarstvo pravde (MP) se sastoji od osam glavnih tematskih jedinica, a na elu svake od njih je
po jedan pomonik ministra617. Tu takoe spada i Kabinet Ministra i Sekretarijat sa generalnim sekretarom
Ministarstva. Godine 2013. broj stalno zaposlenih je bio 174, kao i 13 njih zaposlenih na odreeno vreme i
konsultanata. Meutim, plan ljudskih resursa predvia 228 zaposlenih. Sveobuhvatni podaci o broju
zaposlenih u Ministarstvu na neodreeno vreme i konsultanata na odreeno vreme nisu bili dostupni, ali
postoji irok spektar donatorskih projekata koji pruaju iroku podrku MP i reformi pravosudnog sektora.
49.
Radna snaga MP je relativno dobro kvalifikovana za svoje zakonske dunosti i veina kadra ima
tercijarno obrazovanje.618 Meutim, manje su pripremljeni za rad na politikama i planiranju ili za druge
analitike poslove.
50.
Osnovna odgovornost MP je u oblasti politike i zakonodavstva i kao glavnog pregovaraa u
pregovorima o pristupanju po Poglavlju 23. Obavljanje ovih funkcija zahteva jake pravne, analitike i
planske sposobnosti i sposobnost upravljanja projektima. Stoga je potrebno razvijanje kapaciteta i obuka,
posebno u razvoju politika i unapreenju sposobnosti upravljanja projektima. To obuhvata osnovne
kapacitete za analizu statistike i za izdvajanje i predstavljanje informacija koje su relevantne za politiku kao
podrka procesu donoenja odluka (kroz preglede, memorandume i izvetaje o politici). To je od najveeg
znaaja za pregovore o pristupanju po Poglavlju 23. Ogranienja u resursima javnog sektora Srbije e
verovatno i dalje postojati. Stoga je potrebno jasno odreivanje prioriteta. Iako rukovodstvo MP predvia
budue potrebe poslovne prirode u jednom broju oblasti, ne postoji formalizovana strategija ljudskih
resursa.
51.
Sektor za evropske integracije i meunarodne projekte ima ograniene resurse za vrenje funkcije
bitne koordinacije i mobilizacije resursa. Znaajna pretpristupna sredstva su raspoloiva za podrku
reformama u pravosuu. Isto tako, intenzivirae se zahtevi za izvetavanjem i koordinacijom sa zvaninicima
EU kad Srbija dobije zvanian status kandidata. Ovaj sektor sada ima 11 zaposlenih, ukljuujui i pomonika
617
Za dalje informacije, ukljuujui i organizacionu strukturu MP, pogledajte Osnovne informacije o srpskom pravosuu, dostupne
na http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review.
618 to se tie pravne strunosti, veina odgovornih na polju pravosua i zakonodavstva imaju odgovarajue kvalifikacije, mnogi s
poloenim pravosudnim ispitom i s nekoliko godina iskustva u vladi i/ili pravosuu.
218
ministra. U sektoru se takoe nalazi i Jedinica za obezbeivanje reformi i pristupanja (RAFU - The Reform and
Accession Facilitation Unit), koju finansira MDTF-JSS i sastoji se od 12 savetnika. RAFU prua analitike,
savetodavne i izvetajne usluge u nekoliko kljunih oblasti, kao to su reforma usluga tuilatava, reforma
sudske mree, obuhvat i komunikacija, analiza resursa, pravna pomo, reforma pravne struke, borba protiv
korupcije, itd. Da bi se savladala poveana koliina posla u vreme predpristupnog procesa i kako bi se
osigurala odrivost, treba postaviti kao prioritet poveanje broja zaposlenih u ovoj vanoj poslovnoj oblasti.
U toku procesa pridruivanja EU, veina zemalja-kandidata je poveala broj zaposlenih u javnoj upravi u
funkciji vezanoj za EU, ukljuujui i ministarstva pravde. esto je kadar preusmeravan iz drugih oblasti.
Nakon pristupanja, te kapacitete treba odrati i ukljuiti u celo MP.
52.
Potrebno je ostvariti vrstu komunikaciju izmeu Sektora za materijalno-finansijske poslove i VSS i
DVT da bi se obezbedila koordinacija tekueg i kapitalnog budetiranja. Iako bi, dugorono gledano,
Savet/Vee mogli da preuzmu odgovornost za kapitalni budet, u meuvremenu moraju da postoje snaniji
mehanizmi saradnje izmeu Saveta/Vea i MP. Sadanje finansijsko upravljanje se pre svega bavi
procesuiranjem finansijskih transakcija i kontrolom usaglaenosti, a manje planiranjem resursa. (Videti
Odeljak o upravljanju resursima). Taj sektor ima 23 zaposlenih, ukljuujui i pomonika ministra. Nakon
prenoenja funkcija na Savet/Vee, moe se sprovesti preorijentacija funkcije finansijskog upravljanja u MP
kako bi se obezbedila ira analiza politike, pratila ekonominost i poboljali efikasnost i uinak pravosua. To
e zahtevati bolje informacije i upravljanje podacima, ukljuujui i kreiranje baze podataka o broju predmeta,
zaposlenima i trokovima u itavoj sudskoj mrei, zajedno s instrumentima za planiranje resursa koji
povezuju budetske alokacije s potranjom za uslugama i rezultatima.
vi. Menaderski kapaciteti u sudovima
53.
Delotvorno upravljanje i rukovoenje su posebno vani na nivou sudova. Predsednici sudova
tradicionalno rukovode i nadgledaju svoje sudove i sudove hijerarhijski pod njima, bar teoretski. U tom
smislu, predsednici sudova slue kao srednja upravljaka i rukovodea tela.
54.
Stoga, bojazan izaziva injenica da predsednici sudova nisu imenovani od 2010. godine i mnogi od
njih su bili v.d. u duem periodu, a povremeno bili zamenjivani bez opravdanja. Akteri iznose da je taj
produeni v.d. status doveo do raznih problema za ove kljune igrae, ukljuujui strah od bavljenja
pitanjima rukovoenja, samocenzuru u osetljivim stvarima i generalni oseaj nesigurnosti i zavisnosti, to je
imalo negativan uticaj na uinak poslednjih godina. Sreom, ovo pitanje je reeno imenovanjem 141
predsednika suda maja 2014. godine. To predstavlja mogunost da se investira u ove predsednike i izgrade
njihovi kapaciteti rukovoenja.
55.
Postoje znaajne razlike u rukovoenju sudovima meu pojedinanim sudovima. Ovlaenja
predsednika sudova su prilini iroka (videti Okvir 19), a struktura sudova i tuilatava je odreena detaljnim
propisima. Meutim, nema jednoobraznog pristupa implementaciji tih ovlaenja i vrlo su ograniene
smernice i odgovornost. Prilikom nekoliko poseta na terenu, akteri iz pravosua su komentarisali kako nije
mogue udovoljiti tolikim propisima, tako da su oni primorani da koriste diskreciono pravo i biraju koji propis
da prekre - ironino je da se s toliko previe rigidnih propisa stvara nered. Rezultirajua razlika je vidljiva u
strukturi osoblja, izvrenju budeta, docnjama, u pravosudnoj produktivnosti i naporima za smanjenje broja
starih predmeta, kao i u korienju automatizovanih sistema i podnoenju izvetaja. Verovatno je neophodna
vea doslednost iako ne po cenu guenja produktivnih inovacija.
56.
Menaderske sposobnosti predsednika sudova su bitne za uspeh. Akteri navode da glavna
odrednica uinka suda nije njegova lokacija, broj novih predmeta ili njegova infrastruktura, ve kvalitet
svakog pojedinog predsednika suda i njegova spremnost da se bavi problemima u sudu.
219
57.
Uinak predsednika sudova je bio razliit oni koji su su imali dobre rezultate baziraju svoj uspeh
na individualnom entuzijazmu i uglavnom nepriznatom naporu. Veoma malo obuke je obezbeeno za
predsednike osnovnih sudova, a mogunosti da se oni sretnu i razmene iskustva su retke. Neki predsednici
sudova, ak i kada su bili v.d., bili su proaktivni u svom rukovoenju i postavili su pred svoje sudije i osoblje
jasna oekivanja u vezi sa uinkom. Ostali jednostavno gase poar kako stignu. Negde u sredini su primeri,
navedeni u ovom izvetaju, improvizacija u cilju reavanja ad-hoc problema, koje su dovele do inovacija, te bi
se od njih moglo uiti i isto ponoviti irom zemlje. Predsednici sudova iznose da njihovi sudovi imaju bolji
uinak - a njihova uloga je laka - u okruenju upravljanja i rukovoenja gde postoji dovoljno optih pravila za
odreivanje parametara, ali i dovoljno fleksibilnosti za prilagoavanje i inovacije, a sve to ojaano kroz
smernice i sticanje znanja od kolega.
Okvir 17: Iz Zakona o ureenju sudova
Dunosti predsednika sudova su: predstavljaju sud, rukovode sudskom upravom, odgovorni su za pravilan i
blagovremeni rad suda, obezbeujui zakonitost, red i tanost u sudu; nalau otklanjanje nepravilnosti,
spreavaju odugovlaenje u radu, kreiraju listu advokata za pruanje besplatne pravne pomoi, staraju se o
nezavisnosti sudija i ugledu suda, i vre druge poslove odreene zakonom i Poslovnikom suda.
U Srbiji, sudska uprava, za koju odgovara predsednik suda, ima zadatak da podrava vrenje sudske vlasti, a naroito:
ureivanje unutranjeg poslovanja, pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika, aktivnosti vezane za stalne sudske
vetake i tumae, razmatranje pritubi i predstavki, voenje statistike i sastavljanje izvetaja, izvrenje krivinih i
prekrajnih sankcija, finansijsko i materijalno poslovanje suda, i overa isprava namenjenih za upotrebu u
inostranstvu. Sudska uprava se detaljnije ureuje Sudskim poslovnikom.
58.
Veini predsednika sudova nedostaje specijalizovano osoblje da im pomae u radu, a sudski
propisi ili ne spominju ili su znatno zastareli u vezi s potrebama za prateim osobljem. Neki predsednici su
osnovali ad-hoc timove za pruanje podrke. U Vrcu, npr, predsednik suda ima podrku aktivnog i strunog
tima srednjih menadera koji mu pomau u donoenju odluka, implementaciji i praenju rezultata. Ovakav
pristup treba sistematizovati. Ne treba nastaviti s praksom da se koriste slubenici za ove zadatke, ili da se
angauju strunjaci pod ugovorom. Stoga, pored razvijanja kadrovske strukture u Savetu/Veu, program
poboljanja uinka zahteva razvijanje profila osoblja radi podrke predsednicima sudova. Neke funkcije bi
bile podesne za menadere sudova, neke za savetnike rukovodstva, a druge za kombinovani profil
IT/statistikog strunjaka. Postojee osoblje posebno saradnici i zapisniari moglo bi da uzdigne svoje
uloge. Kljuno je da se za njih stvori atraktivna karijerna lestvica gde radna mesta imaju zvanino priznanje,
detaljan opis odgovornosti, kriterijume za njihov izbor i plate koje su u srazmeri s njihovom trinom
vrednou.
59.
Prema novoj organizaciji upravljanja, uloga predsednika suda e biti jo znaajnija. Savet/Vee i
njihove rukovodee strukture e odgovarati za odreivanje i praenje svih standarda za rad svojih institucija,
praenje svog uinka i izvrenje nekih centralizovanih projekata. Meutim, Savetiu/Veu je potreban input
odozdo i repliciranje nekih funkcija s niih stepenica organizacione hijerarhije. Potrebno je dalje
razjanjenje odgovornosti i donoenja odluka u sudovima vieg stepena. Uz to, pojedinani sudovi moraju da
imaju adekvatna sredstva da izvravaju savremene zadatke.
60.
Rukovoenje od strane grupe sudija bi dalje osnailo uinak suda i pomoglo predsedniku suda u
vrenju njegovih dunosti. U Holandiji, npr, taj posao obavlja upravni odbor suda. Ovi odbori funkcioniu
kao mini savet. Ako bi se osnovao na nivou apelacionih sudova, taj odbor bi mogao da ukljui sudije niih
sudova. Rad u odboru ne mora da bude s punim radnim vremenom mada Srbija ima dovoljno sudija da su
stalni odbori mogua varijanta. Mnogo zavisi i od toga koliko e VSS delegirati nadlenosti u odluivanju
niim instancama pravosudne hijerarhije. Slino vai i za DVT i tuioce.
220
61.
Iako bi VSS i DVT trebalo prevashodno da se fokusiraju na sopstvene organizacione i rukovodee
jedinice, oni e brzo morati da nastave s definisanjem upravljakih i rukovodilakih odgovornosti
pojedinanih sudova. To je mesto za praktine inovacije radi unapreenja pruanja usluga. Stoga, ciljevi
VSS i DVT treba da budu izvodljivi jednoobrazni standardi koji ipak ostavljaju prostora za korisne inovacije.
c. Delotvornost operativnog rukovoenja

62.
Zbog tekuih organizacionih promena, evaluacija internog rukovoenja je komplikovana. U VSS i
DVT i dalje funkcioniu njihove rukovodee kancelarije i interni proces rada, te je prerano procenjivati
njihovu sposobnost da iznesu kljune funkcije. Tako se ovaj odeljak usredsreuje na ono to e struktura u
izgradnji moi da uini i kako se moe dalje razvijati u cilju boljeg uinka.
i.
Unutranja organizacija u sudovima
63.
Organizacija sudova je ve neko vreme nestabilna. (Videti Aneks s osnovnim informacijama). Niz
reformi usvojenih u toku poslednje decenije odslikava razliite poglede na to kako treba rukovoditi
pravosudnim sistemom, a naroito sudovima. Neke su bile uspene, ali mnoge su se vratile na sam poetak.
U najnovije vreme, sudska mrea je ponovo reorganizovana 2014. godine i to bi sad trebalo da se stabilizuje.
Mada podsticaj i metodologija nisu bili jasni, jasno je da nije raena analiza fiskalnog impakta. Meutim, sve
bojazni u pogledu geografske dostupnosti pravosuu vezane za stari sistem treba u potpunosti zaboraviti.
Poto su ranije sudske jedinice postale osnovni sudovi, sada mogu da rade due, a sudije ne moraju da
putuju daleko.
64.
Promena sudske mree 2014. godine nije promenila organizaciju sistema iz osnove. Ostaju isti
temelji (npr, budet, broj objekata, sudija, tuilaca, osoblja, predmeta i korisnika), ali ljudi su sada
rasprostranjeni na veem broju lokacija. Nadamo se da je sada mrea stabilizovana i da e tako ostati bar
srednjorono. Akteri iz pravosua istiu udnju za stabilnou u ureenju sudova kako bi bilo mogue da se
razne reforme realizuju.
65.
Meutim, u okviru samih sudova, bilo je manje promena, tako da e interna reorganizacija biti
neizbena u toj transformaciji. Kada se promene procedure, tada e se takoe morati da promeni i sam
pravosudni posao, kao i brojani odnos sudija-osoblje i vrste potrebnog osoblja. Priroda potranje e se
moda takoe promeniti, npr. kroz korienje instituta priznanja krivice ili kada budu potrebna nova
odeljenja za podrku medijaciji. Ovo smanjenje broja starih predmeta moe takoe da zahteva privremeno
osnivanje odeljenja za izvrenje u cilju ubrzanja procesa.
66.
Savet/Vee ili VKS/RJT treba da analiziraju unutranju organizaciju u smislu modernizacije kako bi
se zadovoljile tekue potrebe. Ta potreba je prepoznata u Akcionom planu, koji dodeljuje zadatak radnim
grupama. Ove grupe moda nisu sasvim sposobne za ovu vrstu analize. Do sada je malo toga uraeno da se
proceni unutranja organizacija svakog suda ili tuilatva ili da se odredi kako znaajne organizacione razlike
utiu na produktivnost ili ostale aspekte uinka. Savet/Vee ili VKS/RJT treba da razmotre ustanovljavanje
kancelarije ili radnih mesta u okviru neke postojee jedinice da se identifikuje optimalna unutranja
organizacija i podri ire usvajanje. Osoblje, kome bi pripao taj zadatak, mogu da budu pravnici, ali je
potrebno da imaju dodatne kvalifikacije i strunost. Moda bi od koristi bila diploma ili iskustvo u
organizacionom razvoju, industrijskom inenjeringu ili poslovnoj administraciji. U meuvremenu, Savet/Vee
bi mogli da angauju strunjake spolja da povedu poetnu analizu.
67.
Treba doneti smernice da se obezbedi korienje resursa povezano s produktivnou i rezultatima,
dozvoljavajui odstupanja od striktnih finansijskih i kadrovskih modela u sluaju kada se moe dokazati da
su efikasniji ili delotvorniji. Posebno e VSS, budui da pravosue obuhvata vie razliitosti, morati da
prikupi i analizira informacije o stvarnoj situaciji sudske organizacije, strukture osoblja i njegove
221
angaovanosti. On treba da identifikuje produktivne eksperimente, kao npr. sudove koji su osnovali
rukovodee timove, pripremna odeljenja i timove za smanjenje broja starih predmeta. Bivi i sadanji
predsednici sudova su izvor koji VSS treba da iskoristi za inovativne ideje u cilju poboljanja pruanja sudskih
usluga. Diskusije meu predsednicima sudova e biti dragocene da se dalje istrai ta funkcionie (a ta ne) i
ta je potrebno na nivou suda kako bi se omoguilo poboljanje uinka.
68.
Npr, jedna organizaciona inovacija s pozitivnim rezultatom je uvoenje pripremnih odeljenja kako
bi se obezbedilo glatko procesuiranje predmeta u graanskoj materiji. U osnovnim sudovima u Uicu i
Subotici, pripremna odeljenja predstavljaju efikasan nain da se obezbedi da predmeti budu spremni za
roite, a istovremeno smanjuju teret administriranja za sudije. Ta odeljenja se sastoje iskljuivo od strunih
saradnika koji su posveeni verifikaciji da su ispunjeni svi procesni zahtevi, istraivanju predmeta i nalaenju
sluajeva sudske prakse za sudije, sastavljanju sudskih odluka i izraunavanju sudskih trokova. Slina reenja
se uspeno koriste i u drugim zemljama. Francuska ima specijalnog sudiju (juge de mise en tat) za pripremu
graanskih predmeta za donoenje sudske odluke, a anglosaksonske zemlje esto dodeljuju taj pripremni
deo posla kvalifikovanom sudskom osoblju.
69.
Lekcije nauene od ovih novonastalih pripremnih odeljenja treba podeliti sa svima u sistemu.
Rezultati se mogu pratiti, a inovatori nagraditi. Sudove, koji oklevaju da uvedu pripremna odeljenja, treba
ohrabriti da to uine. Zabrinutost oko logistike ili nevoljnost nekih sudija koji ne ele da dele svoje
saradnike se moe prevazii onda kada se istaknu dobici u efikasnosti.619 Moda postoje razliiti modeli
odeljenja koji bolje funkcioniu od ostalih. Pojanjenje i razglaavanje ovih primera mogu na taj nain da
podstaknu dalje inovacije.
Pravosudnom sektoru Srbije i dalje

nedostaje dobar mehanizam za evaluaciju
unutranje organizacije u celini a
naroito varijacija u strukturi i broju
zaposlenih. Postoje znaajne razlike u
produktivnosti jedinica, to zasluuje dalje
prouavanje poto one mogu da proizvedu
reenja za poboljanje celokupnog sistema
uinka.
70.
Dalje treba uzeti u razmatranje specijalizaciju posla.
Naroito u osnovnim sudovima, mogu se osnovati
specijalizovana odeljenja i usmereni procesi koji bi se bavili
odreenom vrstom predmeta, kao to su predmeti male
vrednosti, radnopravni i porodini sporovi. U prekrajnim
sudovima, vea specijalizacija se moe ustanoviti za carinske i
poreske predmete. Slino tome, tuilatva mogu da razmotre
mogunost osnivanja odeljenja ili procesa za istragu i gonjenje
one vrste predmeta koji zahtevaju specijalizovane vetine, kao
to je to u predmetima prevare i seksualnog nasilja.
ii. Upravljanje predmetima i koliinom posla

71.
Kao to je prodiskutovano u Odeljku o efikasnosti, broj predmeta je u srpskom pravosuu
distribuiran vrlo nejednako zato to broj sudija u sudu istog tipa nije u korelaciji s brojem novoprispelih
predmeta, broja predmeta i odluka u toku. To direktno utie na efikasnost suda i pristup pravosuu.
72.
Metodologija ponderisanja predmeta bi unapredila sposobnost sistema da distribuira posao meu
sudijama i osobljem. Standardi ponderisanih predmeta definiu sloenost predmeta i koliinu vremena u
sudu koje bi trebalo dodeliti svakoj aktivnosti u vezi sa predmetom, a izrauju se ponderi za predmete koji se
mogu koristiti da se delotvorno raspodele ljudski i materijalni resursi u pravosuu. Ponderisanje predmeta je
korisno kako bi se napravio balans po pitanju obima posla u sudovima koji se bave razliitim tipovima
predmeta ije reavanje zahteva razliit nivo truda. Nasuprot tome, sudovima koji imaju razliite tipove
predmeta za ije je reavanje potrebna slina koliina truda nije neophodan takav alat i za njih je dovoljno da
imaju sistem nasuminog dodeljivanja predmeta u kombinaciji sa supervizijom od strane menadera. I dok je
619
Osnovni sud u Novom Sadu je nameravao da 2014. godine osnuje pripremna odeljenja za graansku materiju, prema svom
Godinjem planu rada. Meutim, to tek treba da se dogodi poto tri saradnika, koji su predloeni da rade na ovom projektu, ne mogu
da sede zajedno, a i sudije se nerado liavaju svojih saradnika.
222
ponderisanje predmeta od koristi, i dalje postoji debata o tome u kojoj meri bi alat za ponderisanje
predmeta mogao da rei probleme u Srbiji. Videti Okvir 18.
Okvir 18: Debata o ponderisanju predmeta u Srbiji
Ostaje debata o tome u kojoj meri bi alat za ponderisanje predmeta mogao da rei izazove koji se odnose na
efikasnost u Srbiji. Iako se ini da postoji konsenzus oko toga da treba da se izradi taj alat, postoje razliita miljenja
o nivou investicija i vrsti prioriteta koji to zahteva.
U sreditu svega je pitanje da li nejednaka optereenost poslom u sudovima u Srbiji potie od razlike izmeu vrste
predmeta ili neeg drugog.
Argumenti zagovornika ponderisanja predmeta:
Ponderisanje predmeta bi pomoglo predsednicima sudova da uporede pravi obim posla meu sudijama istog
suda. Kada pojedinani sud radi na nizu razliitih vrsta predmeta koji zahtevaju razliitu koliinu truda,
predsednik suda onda moe da primeni pondere, uporedi obim posla i dodeli i redistribuira predmete u skladu sa
tim.
Ponderisanje predmeta bi pomoglo VKS i VSS da uporede obim posla meu sudovima istog tipa (npr. meu svim
osnovnim sudovima). Kada se u istom tipu suda reavaju razni predmeti koji zahtevaju jako razliite koliine
napora, sistem onda moe da uporedi obim posla meu razliitim sudovima istog tipa. I dalje bi bile neophodne
mere da se ili redistribuiraju predmeti ili premeste sudije.
Taj alat bi omoguio sistemu da istakne one koji postiu dobar uinak, iji je pravi obim posla vredan priznanja i
to bi moglo da se unese u sistem evaluacije i unapreenja.
Argumenti protiv ponderisanja predmeta ukljuuju:
Nejednaka optereenost predmetima u Srbiji vie je posledica razlike meu sudijama (njihove produktivnosti,
brzine rada, vetine itd.) nego razlike u vrsti predmeta. Ponderisanje predmeta bi bilo skretanje panje sa pravog
izazova, a to je da se sudije dovoljno obue i imaju istu posveenost poslu.
Za neke predmete je potrebno vie vremena nego za neke druge, a to nije zbog vrste predmeta ve zbog
nedoslednih praksi. Sistem bi trebalo da se usmeri na nedosledne prakse, a obim posla e se unaprediti za sve
sudije.
Sistem nasumine dodele predmeta ve omoguava predsednicima suda da ujednae optereenost brojem
predmeta (a kada neki predmeti zahtevaju razliite nivoe posla, devijacije kod dodele mogu to da razree). AVP
izvetaji mogu da prikau broj predmeta po sudiji razvrstan prema vrsti predmeta za svaki sud, ali trebalo bi da
budu integrisani kako bi isto pokazivali u svim sudovima. Napore bi trebalo usmeriti na unapreenje statistikog
izvetavanja i omoguavanje rukovodiocima da analiziraju svoje izvetaje i preduzimaju mere u vezi sa tim.
73.
Radna grupa VSS je pripremila pilot metodologiju za ponderisanje predmeta ali to jo nije
odobreno. Uz podrku USAID SPP, radna grupa je izradila procene vremena neophodnog za reavanje
predmeta uz pomo strunjaka i prikupila stvarne podatke o vremenu potrebnom za reavanje predmeta.
Onda je sve to testirala i prilagodila i jedno i drugo kako bi analizirala predmete.620 Predmeti su podeljeni u
tri grupe (jednostavni, sloeni i veoma sloeni).
620
Radna grupa je usvojila Delphi metod za procenu vremena neophodnog da se pregleda svaki korak u lancu obrade predmeta.
Mereno je vreme za 386 sudija iz 37 pilot sudova razliitog tipa.
223
Okvir 19: Zamke i lekcije pri izradi pondera za predmete

Sudski sistemi se obino zaglave pri pokuaju izrade metodologija za ponderisanje. Nekim zemljama je bilo
potrebno mnogo godina da uvedu sofisticirane sisteme, a onda su morali da ih prerauju kako bi uzeli u obzir
reforme koje su se desile u meuvremenu. Lekcije iz drugih okvira nadlenosti istiu mnoge zamke. esto je najtei
deo izrade metodologije za ponderisanje predmeta utvrivanje koliko napora su razliiti akteri potroili da ree
predmet. Procene sudija esto nisu tane, a testiranje je esto pod uticajem nepristrasnog ponaanja i igrica.
Strunjaci se slau da izrada takvog alata moe biti izazov i esto dugorona aktivnost. esto je neophodno
dugorono testiranje sa vremenskim tabelama i topericama, po mogustvu od strane neke profesionalne firme koja
je specijalizovana za ovu vrstu istraivanja. Taj proces esto dovodi do sukoba. Na primer, u paniji su se sudije
pobunile protiv sistema ponderisanja i odluke da se taj sistem koristi kako bi se davali bonusi sudijama na osnovu
zasluge to imaju nadprosene rezultate. Povrh svega, ponderisanje predmeta mora biti jednostavno da bi bilo
efektno.
Najbolja praksa ukazuje da pravosue u tranziciji treba odnegde da pone i napravi jednostavne procene pa da
ih vremenom usavrava. Kratak pilot program moe biti koristan i kada se uvede, godinje auriranje metodologije
moe da ukljuuje pravne i proceduralne reforme a mogu se primenjivati i lekcije na osnovu iskustva. Proces
usavravanja bi trebalo dosta da se oslanja na objektivne podatke strunih firmi, kao i na komentare zainteresovanih
strana u okviru pravosua.
74.
Dok se u Srbiji ne uradi detaljnija analiza, moe se vriti poetno osnovno ponderisanje po glavnim
vrstama predmeta. Mogle bi se primeniti lekcije nauene iz pilot projekata, naroito u prvoj fazi kada se
predmeti grupiu u tri kategorije, to se nije dovodilo u pitanje. Ponderi bi se mogli primeniti na broj
predmeta za svakog sudiju (bez odreivanja vremena) kako bi se dolo do grubog ponderisanog broja za
svakog sudiju koji bi se mogao porediti. Vremenom bi sistem postao vie sofisticiran tako to bi procenjivao
koliinu truda koju generie svaki tip predmeta. Takvu opciju bi VSS i VKS mogli razmatrati kao prelaznu
metodologiju na krai i srednji rok.
75.
U meuvremenu, veliki napredak se moe ostvariti kako bi se reilo pitanje nejednake raspodele
predmeta meu sudovima i bez tog alata. Na primer, nije izvesno da je ogromna razlika kod prosenog
broja predmeta u osnovnim sudovima zasnovana iskljuivo na relativnoj sloenosti pristiglih predmeta.
Sudovi sa loijim rezultatima bi mogli da dobiju pomo kako bi poboljali uinak i dostigli prosek sistema
putem ciljanih intervencija. Predsednici sudova bi takoe trebalo da koriste postojee sisteme (prevashodno
AVP) za analizu postojeeg broja predmeta za svakog sudiju prema tipu predmeta. VSS bi takoe trebalo da
trai AVP izvetaje od sudova o tome kako se sudije dodeljuju da sude po predmetima na osnovu njihovog
tipa. Tamo gde postoje realni disbalansi, akta se mogu prebacivati oblinjim sudovima. Mogu se ponuditi
stimulansi kako bi se sudije podstakle na transfer (za stalno ili privremeno) izmeu oblinjih sudova,
ukljuujui i razna priznanja, anse za unapreenje i finansijske podstreke. Aktuelni sistem nasumine dodele
predmeta bi moga da se prati a od predsednika sudova bi se moglo traiti da izvetavaju o svakoj prilici kada
odlue suprotno od tog sistema kao i da objasne razlog za takvu odluku. Sve zajedno, te mere mogu da
poboljaju distribuciju predmeta do one take kada se varijacije javljaju verovatno zbog sloenosti predmeta
a do tada e ponderisanje predmeta biti spremno za primenu.
224
iii. Radni proces i proces rekonstrukcije

76.
U bliskoj vezi s unutranjom organizacijom, proces rekonstrukcije je ponovno kreiranje radne eme
u cilju breg stvaranja visokokvalitetnih rezultata, uz manje napora i po nioj ceni. Ako se uspeno obavi,
proces rekonstrukcije doprinosi brim i delotvornijim reenjima za korisnike i smanjuje optereenost sudija i
njihovog osoblja bez rtvovanja kvaliteta. Proces rekonstrukcije nastoji da identifikuje i otkloni one korake
koji mnogo ne doprinose rezultatu. Ponekad, jedino to je potrebno je bolji metod organizacije posla i
raspodele posla meu sudijama i njihovim osobljem. Svi novi napori mogu da unaprede radno okruenje,
olakaju ivot sudovima i strankama, smanje zakanjenja i trokove i
poveaju zadovoljstvo uslugama pravosua.
77.
Ni Savet/Vee ni VKS nemaju sistem za evaluaciju radnog
procesa niti za njegovu rekonstrukciju. Pojedinani predsednici sudova
koriste svoj vlastiti sistem na osnovu line inicijative ili uz podrku
donatora (videti okvire u Odeljku o efikasnosti). Ni VKS ni Savet/Vee
nisu oformili jedinicu niti radno mesto koji bi doprinosili ovom poslu,
niti je tako neto postojalo ranije u MP.
Slika dostave koverte u vezi sa
sudskim procesom Osnovnog suda u
78.
Proces rekonstrukcije zahteva poznavanje sadanje prakse, Subotici, 2013. God.
znanje o alternativama koje se primenjuju u drugim zemljama, kao i
neto domiljatosti i mate u vienju kako se ire mogu usvojiti strane ili domae inovacije. Pogledajte
Okvir 4 u narednom tekstu radi primera rekonstrukcije poslovnog procesa koji je bio jako uspean u
Osnovnom sudu u Subotici. Zapadnoevropska pravosua, kao i razvijenija anglosaksonska, stalno vre
doterivanje svojih sistema. Neke reforme su uspenije od drugih, ali nijedan proces nije otporan na promene.
79.
Usvajanje novih procesnih zakona je oblik poslovne rekonstrukcije, ali njihovi nameravani ciljevi su
retko imali efekta zbog nedostatka analize. esto, reforme postaju izvor novih problema ili jednostavno nisu
eliminisali stare probleme. Posebno je vano da reformatori odrede promene i koristi koje predlau da se
uvedu i da se oni prate posle stupanja zakona na snagu i, ako je to zakonski mogue, putem pilot projekta.621
621
Npr. Rumunski mali reformski zakon je imao nameru da uvede izmene kao uvod u usvajanje novih zakona o krivinom i
graanskom postupku. Meutim, pretpostavljena unapreenja, kao to je smanjenje prosenog broja roita po predmetu, nikad
nisu dalje praena. Od kraja 2012. godine, donosioci odluka nisu znali da li su se promene desile, a ako jesu, da li su smanjile
kanjenja. Ipak, novi zakoni su doneti pod pretpostavkom da su se i promene i koristi dogodile.
225
Okvir 20: Reavanje uskih grla u vezi sa uruenjem putem pote: Primer iz Osnovnog suda u Subotici
Svaki dan Osnovni sud u Subotici obradi na stotinu zahteva za uruenjem putem pote (za naloge, pozive, odluke itd.)
u uvenim plavim kovertama. Uz pomo svojih IT administratora koji rade u okviru institucije, sud je pojednostavio taj
proces i postigao neverovatne rezultate.
PRE: Referenti bi pisali na svakoj koverti ime i adresu poiljaoca i primaoca i predavali to u pisarnicu u okviru suda. U
pisarnici bi se onda sve koverte pripremale i stavljale u kutiju za slanje u potu. U pisarnici bi prepisali detalje sa svake
koverte na formular koji se trai u poti, a imena na formularu moraju da budu poreana istim redosledom kojim su
koverte poslagane u kutiju. Ovaj proces bi trajao oko pet minuta po koverti, a ljudska greka je bila esta. Poto
svakog dana ima stotine koverti, posao pripreme za uruenje putem pote bi administrativnom osoblju oduzimao
nekoliko sati svakog dana.
POSLE: Sada referenti unose imena i adrese svih primaoca u Excel tabeli. Ova tabela generie QR kod sa ubaenim
podacima, a referent tampa taj QR kod na kovertu. U pisarnici se onda skenira svaka koverta uz pomo jeftine veb
kamere dok se koverte slau u kutiju. Skenirani podaci se prenose u kompjuter koji onda automatski popunjava
neophodni formular. Osoblje sada moe da obradi 6 koverti u minuti i itav proces je gotov za oko sat vremena.
(Videti
sliku
gore.
Takoe,
snimak
ovog
procesa
moete
videti
ovdehttps://www.youtube.com/watch?v=7ka9ncdNa-0)
LEKCIJA: Pojednostavljenje procesa ne zahteva uvek skupe investicije u IKT (u ovom sluaju, jedini troak je bila
jeftina veb kamera). Neophodno je da kadar razume radni proces, utvrdi problematina mesta i sarauje na
reavanju problema. Postignuti rezultat u Osnovnom sudu u Subotici podrazumeva bre i tanije uruenje putem
pote, uz vii moral i delotvorniju upotrebu vremena zaposlenih. S obzirom da je uruenje putem pote
problematino, mnogi osnovni sudovi bi mogli da razmisle o kopiranju ove inovacije.
80.
Novi ZKP radikalan potez u procesu rekonstrukcije prua najnoviji primer. U ovom sluaju,
reforme su zasnovane na pravnim principima vezanim za odgovarajuu ulogu sudova, tuilaca i policije, uz
neto uticaja od strane donatora i to vie na analizi detaljnog procesa ili na podacima iz srpskog sistema.622
Pozitivno je to je DVT pokualo da analizira troak za javna tuilatva ukoliko se na javna tuilatva nakaleme
trokovi za budet i kadar neophodan za krivinu istragu. Meutim, ta analiza nije uzela u obzir proireni
obim posla poveren tuiocima, niti je procenila da li je postojea raspodela sredstava suda (ili ranije
sredstava tuilatva) u startu odgovarajua. Zatim, procene VSS i DVT u pogledu kadrovskih potreba po
novom ZKP-u ne istrauju detaljno organizacione alternative ili raspoloive podatke. Realizacija planova ne
obuhvata striktnu uporednu analizu starih i predloenih putanja kretanja predmeta, kao ni uticaj na potrebe
za osobljem i rasporeivanjem radnih zadataka i na tajming, kvantitet i kvalitet pruanja usluga.
Proces rekonstrukcije ili iznalaenje novih
naina za pojednostavljenje naina za
izvrenje osnovnih zadataka je nedovoljno
razvijen u pravosudnom sistemu Srbije. Ako
bude usvojen, sudije i osoblje bi mogli da
uine vie s manje napora i da zadovolje
potranju korisnika za brim i delotvornijim
reenjima.
81.
Nije prekasno za Srbiju da testira efekte ove reforme
ukoliko odmah precizno definie koje su to nameravane
koristi i podaci kroz koje se moe izmeriti efekat. To testiranje
bi takoe omoguilo doterivanje u budunosti ukoliko se te
koristi ne ostvare prema oekivanjima. Iskustvo hrvatskog ZKPa takoe mogu biti pouno. Hrvatski ZKP je uveo znaajne
izmene, ali ga je delimino ukinuo Ustavni sud, to je rezultiralo
u deliminom povratku na prethodni sistem.
82.
Veliki deo rekonstrukcije moe da se obavi i manje radikalno. Neka administrativna promena moe
biti sasvim mala, ali moe imati vidljiv efekat na pruanje usluga. Iako su fiziki spisi predmeta jo u
upotrebi, bar kodovi bi mogli da olakaju njihovo lociranje, to moe spreiti da se spisi ne zagube ili ne
zature na due vreme. Ukoliko se spisi skeniraju, kopije potrebne advokatima ili strankama mogu biti brzo
622Prenoenje
istrage sa sudija na tuioce zasniva se na iroko rasprostranjenoj pretpostavci da tuilaka istraga eliminie sukob
interesa i da smanjuje ukupne trokove i kanjenja. Do sada, nijedno od ovih uverenja nije podvrgnuto detaljnijem testiranju, a
istrane sudije i dalje postoje i dobro funkcioniu u mnogim zemljama, ukljuujui Francusku, Holandiju i paniju.
226
dostupne i, ukoliko je to mogue, dostavljene elektronski. Slino tome, statistiki izvetaji se mogu
sainjavati elektronski i prenositi putem USB-a u centralnu bazu, kao to je to ve praksa u prekrajnim
sudovima. Administrativno gledano, cilj je da se izbegne unoenje istih podataka vie puta, a time smanjiti
koliinu posla i eventualne greke. Onlajn podnoene tubi i podnesaka (e-filing), trenutno u razvoju u
Srbiji, prirodni je napredak.
83.
Sa sudijske strane, bespotrebni postupci se mogu eliminisati. Davanjem sudijama veih ovlaenja
u odluivanju ta je bitno, a ta nije moe se spreiti potencijalna praksa odugovlaenja. Predsednici
sudova mogu da stimuliu svoje sudije da budu samopouzdaniji i proaktivniji u upravljanju predmetima i
treba da ih podravaju da primenjuju novi pristup. Sankcije za neozbiljne zahteve i zloupotrebu postupka
mogu da budu izreene i izvrene. Apelacioni sudovi mogu da podravaju nie sudove odobravanjem njihovih
vrstih stavova tokom postupka; u meuvremenu, mogli bi da budu ohrabreni da menjaju odluke kad god je
to mogue umesto da ih jednostavno vraaju na ponovno razmatranje.
Okvir 21: Proces rekonstrukcije u savremenim pravosuima
Bez obzira da li je promena u praksi ili proceduri mala ili velika, uspeh je verovatniji ukoliko su ispunjena etiri
uslova:
i.
precizno odrediti ciljani problem (identifikovati kako i zato on postoji i proceniti da li njegove
proporcije zasluuju promene);
ii.
definisati predloeno unapreenje (identifikovati ne samo promenu prakse, ve i promenu u
kvalitetu usluge);
iii.
usvojiti kredibilno reenje (biti siguran da ono ve nije oprobano i i to neuspeno i traiti dokaze
uspenosti na drugim mestima);
iv.
sainiti plan za testiranje rezultata (saznati kako e uspeh izgledati, pripremiti prilagoavanja u
toku izvoenja i nagraditi inovatore).
Reforme koje su sprovedene u mnogim pravosuima ne ispunjavaju ove uslove. Reforme esto poinju bez
pouzdanih dokaza o postojanju problema ili njegovih optih uzroka. Te greke se mogu izbei kroz analizu statistike
uinka i podataka iz predmeta, ankete korisnika suda i drugih vrsta empirijskih dokaza. Jedinicama plana i analize
moe se staviti u zadatak da izanaliziraju sve ove izvore podataka kako bi identifikovali probleme, ispitali one koje
su sugerisali lanovi Saveta ili spoljni posmatrai i na taj nain savetima pruili vrstu osnovu za donoenje odluka.
Korist od unapreenja tada moe biti kvantifikovana, a inovatori nagraeni.
Videti: Svetska banka (2002.) za kritiku nedelotvornih reformi izvrnog postupka u Meksiku. Videti: Genn (2005.) za
kritiku reformi graanskog postupka u Engleskoj i njen nedostatak dokazne osnove.Videti: Kritzer (2000.) o
amerikom iskustvu za smanjenje kanjenja ograniavanjem odlaganja da bi se naknadno ispostavilo da odlaganja
nisu uzrok.
84.
Pravosue treba da razmotri mogunost osnivanja tima za rekonstrukciju procesa. Taj tim bi
mogao da identifikuje mogunosti i analizira postojee procese i donoenje odluka dok ui na iskustvima
drugih pravosua. Neka pravosua, kao npr. holandsko, uvela su timove mobilne evaluacije koji periodino
ocenjuju efekte procesa na odreeni broj sudova i procenjuje kako se moe postii unapreenje procesa.
d. Efektivnost u upravljanju resursima

i.
Upravljanje resursima i koordinacija
85.
Stalna podvojenost dovodi do neoptimalne koordinacije u upravljanju resursima i planiranju
resursa. To je delimino zbog podele odgovornosti meu Savetom/Veem, VKS/RJT i MP, to dovodi do
nedostatka koordinacije u planiranju resursa, kao to su sudije, sudsko osoblje, IT i infrastruktura. Ova
razdvojenost je dalje produbljena zato to odeljenja u svakoj od ovih organizacija rade kao u silosu, izolovani
jedni od drugih. Npr, u savetima, odeljenja materijalno-finansijskih sredstava u principu ne odravaju veze s
odeljenjima za ljudske resurse kako bi koordinisali potranju za resursima i prilagoavali je prema
227
potrebama. Kao rezultat toga, pojedinani resursi, ako su uopte planirani, nisu koordinisani u okviru paketa
resursa.
86.
U meri da je to postalo opte miljenje, postoji prirodna predrasuda prema poveanju broja sudija
i saradnika. To je oigledno u visokim i rastuim rashodima za plate, stalnom rastu broja osoblja i
generalnom obuzdavanju potrebe za jo zaposlenih. Rasporeenost sudija i prateeg osoblja vie je vezana
za tradiciju nego za logiku - ako je osnovni sud X imao 10 sudija, 10 pozicija e se zadrati ili e se taj broj
poveati. Dakle, kao to je istaknuto u Odeljku o efikasnosti, ne postoji korelacija izmeu broja sudija i
predmeta niti s produktivnou suda; niti pak postoji odnos izmeu veliine suda i odnosa sudija-osoblje
(videti Odeljak o ljudskim resursima). Nain popunjavanja radnih mesta veoma varira, a korienje osoblja
pod ugovorom i volontera jo vie doprinosi tim razlikama. Druga pravosua u Evropi i regionu rade na
slinom nivou efektivnosti (broj reenih predmeta, vreme za reavanje, nereeni stari predmeti) sa znaajno
manjim brojem profesionalnog i prateeg osoblja. Stoga, elja Srbije da poveava broj sudija i saradnika
zasluuje ponovno razmatranje uz sve vee potrebe s obzirom da je paket resursa fiksan.
87.
Obezbeivanje drugih resursa je manje dareljivo i nekako ostaje na zaelju. Nema dovoljno
specijalista za IT, menadera sudova i strunjaka drugih disciplina. U meuvremenu, uju se stalne albe da
sve vrste osoblja nemaju dovoljno opreme i prostora.623 Planiranje ovih radnih mesta jo nije obavljeno. Sve
to ukazuje da je budetiranje za sve osim za osnovne ljudske resurse - sudije, tuioce i verovatno njihove
neposredne saradnike - izvreno s onim to je preostalo ili, ako ide preko MP, iz finansiranja donatora.
88.
Ne postoji sistematino planiranje ili programiranje za IKT i infrastrukturu - odluke se donose adhoc i zasnivaju se uglavnom na onome to su donatora voljni da obezbede. esto se previaju dugoroniji
operativni trokovi i trokovi odravanja. U sluaju IT, malo analiza je uraeno u pogledu toga ta se najbolje
uklapa u postojei sistem, to je dovelo do poveanja fragmentisanih sistema iz donatorskih sredstava. Nije
programirano dovoljno obuke kako bi se korisnicima omoguila maksimalna korist od novih investicija. Ipak,
ovi drugi resursi su od velike vanosti za onu vrstu jaanja uinka koji je neophodan za EU integracije.
89.
Isto tako, uticaj jednog resursa na drugi nije procenjen. Npr, nema znakova da je poveanje IT
opreme uvealo budet za specijaliste IT ili za IT obuku, niti da je poveanje broja sudskog osoblja uticalo na
poveanje trokova za opremu, prostor i materijal. Kao rezultat toga imamo sudije bez kabineta, osoblje bez
kompjutera i sistem upravljanja predmetima bez obuke. Ili u ekstremnom sluaju, pri reorganizaciji mree
sudova, neka tuilatva su otvorena bez radnih stolova, stolica i osoblja. Potrebno je razviti formulu za
donoenje projekcije trokova. U suprotnom, investicije u prvobitne resurse nisu produktivne.
Planiranje u sektoru pravosua u Srbiji bi
moglo da ima koristi od dve dodatne stvari:
vea panja za potrebe srednjeg
nesudijskog osoblja (npr. IT i strunjaci i
menaderi) i automatsko prepoznavanje
injenice da dodavanje jedne vrste resursa
ima uticaja na rashode ostalih vrsta
resursa.
90.
Fragmentacija takoe prikriva docnje. Kao to je
prodiskutovano u Odeljku o finansijskom upravljanju,
akumulacija docnji je veliki problem za pravosue i potrebno
je njime upravljati proaktivno.
623
Ako bi se deficit uinka mogao objasniti slabim uslovima za rad i nedovoljnom opremom za postavljene sudije (kao to mnogi
intervjuisani naglaavaju), onda se ta situacija nee razreiti poveanjem broja ljudi u sistemu. Ako se dodatno finansiranje usmeri
samo na plate, onda e biti jo manje sredstava za obezbeenje podrke ovim ljudima kroz infrastrukturu, opremu i IKT.
228
ii. Kombinacija resursa i sposobnost zajednikog programiranja resursa

Okvir 22: Koliko i na ta bi trebalo da potroim?
Ne postoji evropski standard za neophodnu kombinaciju resursa u sistemu pravosua. Podaci o finansijskim, ljudskim
i IKT resursima koji su dostupni pravosudnom sistemu mogu se porediti na evropskom nivou i ire tako to e se
koristiti meunarodno dostupni budetski podaci ili podaci CEPEJ-a. Uvek je najvei deo budeta institucija
pravosudnog sektora posveen ljudskim resursima, ali razliiti sistemi posveuju vei ili manji deo drugim resursima.
Poto ne postoji arobna formula, dosta toga zavisi od konkretnih karakteristika lokalnog konteksta i polazne osnove
od koje pravosue polazi. Na primer, pravosue koje ima staru ili lou postojeu infrastrukturu i IKT e morati da
potroi vei deo svojih resursa na prvobitnu kapitalnu investiciju nego ono pravosue ija su infrastruktura i IKT u
pristojnom stanju.
91.
Ni MP ni Savet/Vee nisu stvorili kapacitete da razmatraju i programiraju sve resurse zajedno.
Neki aspekti zajednikog programiranja su dotaknuti ranije u tekstu, ali samo u pogledu podrazumevanih
trokova za dodatne resurse za svaku vrstu. Ovde ispitujemo globalno programiranje u kojem se odreuju
strateki rezultati, a resursi se kolektivno pokreu kako bi se ti rezultati postigli. U ovom trenutku, ne postoji
proces za prioritetizaciju rezultata, analiziranje podataka radi utvrivanja alternativnih kombinacija resursa
koji bi se mogli pokrenuti da bi se oni postigli, odluivanje o kombinaciji resursa, a zatim realizaciji plana
resursa shodno tome. Umesto toga, odluivanje je usredsreeno na elju za inputima i elje pojedinanih
donosioca odluka.
92.
S ambicioznim ciljevima i fiksnim paketom resursa, ustupci i veze se moraju uzeti u obzir.624 Resursi
e se morati programirati u razliitim kombinacijama da proizvedu vie kvalitetnijih rezultata. Cilj treba da
bude da se napravi izbor, uzimajui u obzir ciljeve, ispitivanjem dokaza o sadanjem uinku sistema i
ispitivanjem alternativnih korienja sredstava na osnovu lokalnog iskustva i iskustava drugih zemalja.
93.
Jasno je da se mora vie investirati u IT, infrastrukturu i obuku, a manje se posvetiti platama; ovo
preusmeravanje e zahtevati niz odluka na kratkoronom i srednjoronom planu. Npr, IT investicije (kao
to je bolje skeniranje, bolji pristup pravnim pretragama, upotreba templejta i automatizacija analitikih
izvetaja) smanjie potrebu za velikim brojem nestrunog pomonog osoblja, ali moe zahtevati jo
specijalista IT srednjeg nivoa i dalju obuku osoblja. Dok trokovi za ljudske resurse, IT i infrastrukturu zajedno
rastu, investicija u jedan od njih bi mogla da smanji neposrednu potrebu za investicijama u druge. Npr,
poboljanje radnog okruenja za sudije, tuioce i osoblje bi moglo da podigne produktivnost bez dodatnih
zaposlenih. Postepeno smanjenje, kroz ne angaovanja zamene za odlazee sudije i drugo osoblje, moglo bi
da oslobodi sredstva za investiranje u potrebnu infrastrukturu.
94.
Dalje bi se moglo uzeti u razmatranje kombinovanje radne snage. Moda e biti potrebno zadrati
fiksan broj sudija srednjorono i poveati njihovu obuku, a postaviti kao prioritet investicije u struno osoblje
(specijalisti za IT, menaderi, savetnici) i smanjivati nestruno osoblje.
95.
To su zadaci jedinica rukovoenja, uz poeljni dodatak odeljenja za plan i analizu. Ova prethodna
analiza bi trebalo da u mnogome ojaa samopouzdanje rukovodilaca u donoenju pravilnih odluka o
kombinaciji resursa koja je potrebna da pokrene sistem kako bi se postigli ciljevi transformacije. U
kombinaciji s procesom rekonstrukcije, alternativna kombinacija inputa bi trebalo da omogui institucijama
da uine mnogo vie sa svojim postojeim resursima i imaju bolje razloge za ciljane investicije u odreenim
oblastima, kao to su IKT i infrastruktura.
624
ak i kada bi srpsko pravosue moglo da podigne budet sektora za 20%, to je malo verovatno, i dalje bi se nalazilo pred tekim
izborom.
229
Podeljeni pristup u Srbiji prema programiranju resursa, i u rukovodeoj strukturi i u svim institucijama, dovodi do
toga da globalno planiranje bude teko. Da je programiranje vie koordinisano i vezano za poboljanje uinka,
planeri bi imali iri dijapazon alternativa za postizanje eljenih ciljeva autputa.
e. Delotvornost stratekog menadmenta

i.
Razvoj strategija
96.
Skuptinsko usvajanje Nacionalne strategije reforme pravosua (NSRP) za 2013-2018. godine i
njenog Akcionog plana predstavlja bitnu prekretnicu za pravosue Srbije. Ova druga Strategija izraena je
na osnovu prve Strategije koja je obuhvatala period 2006-2011. godine. Na njihovu izradu je uticalo
pristupanje EU pa su samim tim pretoene u pokuaj da se srpsko pravosue uskladi sa referentnim takama
EU. Konkretan cilj svake od Strategija bio je malo drugaiji. Dok je Strategija za 2006-2011. bila usredsreena
na pravne i strukturne izmene, Strategija za period 2013-2018. godine se vie fokusirala na fino
usklaivanje novog Okvira.
97.
NSRP i Akcioni plan su sveobuhvatni ali previe ambiciozni. NSRP prua solidnu evaluaciju
prethodne strategije ukljuujui temeljnu i iskrenu analizu ogranienog napretka koji je do sada ostvaren i
onoga to jo preostaje da se uradi. Taj dokument daje podui spisak ciljeva bez odreivanja prioriteta. Bie
teko sprovesti Akcioni plan koji ima 237 strana u roku od pet godina. Uprkos trudu u prvoj godini, ve dolazi
do odlaganja u sprovoenju (videti u daljem tekstu).
98.
Uprkos nagovetenom naglasku na fino usklaivanje, u centru panje druge NSRP je u veoj meri
izrada zakona nego delotvorno sprovoenje postojeeg i novog zakonodavstva i procesa. Kako bi se ispunili
zahtevi iz acqui-a, neizbeno je donoenje novog zakonodavstva (videti poglavlje o Kvalitetu povodom dalje
rasprave o kvalitetu zakona i donoenja zakona u Srbiji). Meutim, sistem bi trebalo da se odupre prirodnoj
naklonosti strunjaka u oblasti prava da dodaju zakonodavstvo, to se pokazalo kao ne tako optimalan
pristup za unapreenje pravosudnih usluga. U protekle dve decenije, na osnovu iskustava pravosua kojima
je potrebna transformacija, ukljuujui ona iz istone Evrope, naglaena je potreba da se reforma
zakonodavstva izbalansira sa pragmatinim izmenama prakse i procesa. Jedna od zamki je donoenje
mrtvoroenih zakona tj. zakona koji postoje na papiru ali se ne mogu delotvorno sprovesti zbog
nepostojanja odgovarajuih finansijskih sredstava, planiranja, administrativnih ili praktinih elemenata koji bi
doprineli njihovom ostvarenju.625
99.
Kako bi se izbegle ove zamke, sprovoenje Akcionog plana podrazumeva vie organizacioni i
menaderski nego pravni pristup. Izuzetno je bitno isplanirati delotvornu realizaciju kao to je bitno i
prepoznati da je donoenje zakonodavstva verovatno poetak jednog procesa, a ne njegov kraj. Budeti
moraju da se prilagode na osnovu realnih procena novih zahteva. Reforme takoe mogu iziskivati izmene
postojeih institucija, poslovnih procesa i radnih tokova. Obuka je bitan element u ovom procesu promene, a
ovde postoji zabrinutost da je dosadanji fokus Pravosudne akademije bio vie usmeren na novo
regrutovanje nego neophodnu obuku na radnom mestu koja moe da opremi sistem da se nosi sa
reformama. Neophodan je obuhvat uesnika kako bi se podigla svest i obezbedila saradnja aktera u sistemu.
Takoe, lideri u pravosuu bi trebalo da identifikuju promene u ponaanju koje ele da uvedu kao i rezultate
uinka sistema koje ele da postignu nakon to se donese konkretan zakon. Pozitivan pomak ogleda se u
Principu 5 Efikasnost koji navodi neke merljive pokazatelje kao to su broj starih predmeta, broj sudova i
tuilaca na 100.000 stanovnika i raspon i struktura trokova pravosudne mree. Sa ovim pokazateljima,
konkretni ciljevi bi se mogli identifikovati i pratiti, a uticaj reforme bi se mogao izmeriti.
625
Gupta Poonam, Rachel Kleinfeld i Gonzalo Salinas (2002.), Reforma zakonodavstva i pravosua u Evropi i Centralnoj Aziji,
Odeljenje Svetske banke za evaluaciju aktivnosti, Serija radnih studija
230
100. NSRP i Akcioni plan takoe nisu usredsreeni na to kako bi ove reforme uticale na korisnike.
Ukoliko i dalje ima prostora za ponovno postavljanje ciljeva (umesto da se oni eliminiu), zainteresovane
strane bi mogle da uzmu u obzir ove modifikacije pre nego to se zapone sa daljim sprovoenjem.
Prioritetne bi mogle da budu one reforme koje obezbeuju najvee poboljanje iskustva korisnika sudskog
sistema i unapreenje zadovoljstva korisnika pravosudnih usluga. Na osnovu poslednje Ankete o percepciji
pravosua sa velikim brojem uesnika, one zainteresovane strane koje su svesne reformi imaju velika
oekivanja. Ova oekivanja bi mogla da poslue kao kriterijum za selekciju pokuaja da se odredi prioritet
meu aktivnostima.
101. Do 2018. godine Srbija e moda da donese nove zakone i propise navedene u Stratekom planu
kako bi mogla da tiklira polja prema zahtevu EK. A da li e se ponaanje i uinak u srpskom pravosuu
izmeniti u skladu sa planiranim efektima iz NSRP jo uvek nije oigledno. Moe se desiti da NSRP iziskuje
drugu fazu finog usaglaavanja koje e se odnositi iskljuivo na sprovoenje na terenu.
ini se da je analiza potreba sistema u NSRP kompletna; meutim Akcioni plan je moda preambiciozan i fali mu stav
o tome kako e rezultati uticati na korisnike suda. Ukoliko jo ima prostora za neka prilagoavanja, naglasak bi kod
novih zakona trebalo staviti na preusmeravanje kako bi se prioritet dao onim sa najvie uticaja, a fino usaglaavanje
bi se moglo usmeriti na koristi koje e korisnici sistema osetiti.
102. VSS je izradio sopstveni plan implementacije za period 2011-2013. Godine, ali taj Plan je uglavnom
ostao nerealizovan. Taj plan uglavnom ukljuuje ciljeve i dalje proiruje one iz NSRP i Akcionog plana. Na
primer, u planu se naglaava da je VSS zainteresovan da uestvuje u izradi zakonskih reformi koje utiu na
njegovo funkcionisanje. Plan VSS takoe identifikuje mehanizme koji nisu pomenuti u NSRP i Akcionom
planu kao to su konsultacije sa sudijama i ostalim zainteresovanim stranama, komparativna analiza reenja
iz drugih zemalja i medijska promocija. Plan VSS je konkretnije spominjao kanjenja i ciljeve u vezi sa
smanjenjem broja starih predmeta. Uzimajui u obzir da VSS kasni u implementaciji sopstvene strukture,
mnogi od tih ciljeva i dalje ekaju na realizaciju, ali bi bili dobri kao ciljevi u narednom periodu. Kratak plan i
ogranien broj ciljeva su moda praktiniji nego dui NSRP Akcioni plan.
ii. Objavljivanje strategija
103. Izgleda da ira javnost nije upoznata sa dokumentima NSRP. Zapravo, Anketa o percepciji
pravosua sa velikim brojem uesnika pokazala je da svest javnosti o prvom procesu reforme vremenom
jenjava. U skladu sa tim, sva postojea podrka tom cilju je izgubljena.626
104. A jo vei problem je to je podrka starijim reformama znaajno opala meu profesionalcima i
zaposlenima u sistemu izmeu 2009. i 2013. godine (videti Slika 112). Poto se pitanje odnosilo na reformu
iz 2010. Godine, a ne na dva strateka plana, opadanje ukazuje na smanjeno poverenje u sposobnost
rukovodstva da programira pozitivne promene.
626
Iako je taj pad vie izraen kod onih koji nemaju iskustvo sa sudom, evidentan je ak i meu onima koji su koristili usluge suda.
231
Slika 112: Stepen podrke strategiji reforme pravosudnog sistema iz 2010. godine meu sudijama,
tuiocima, advokatima i osoblju suda, 2009. i 2013. godine627
105. Jo je vie ograniena svest javnosti o novoj strategiji (videti Sliku 113). Oni koji su svesni nove
strategije imaju relativno visoka, ali nepoznata oekivanja u vezi sa njenim napretkom. Vie dijaloga sa
javnou, naroito sa korisnicima sudova mogao bi pomoi da se bolje definie ta to stanovnitvo Srbije
oekuje od svojih sudova. Takav dijalog bi mogao kasnije da sprei njihovo razoarenje i nezadovoljstvo.
Slika 113: Svest graana o Nacionalnoj strategiji reforme pravosua za period 2013-2018. godine, 2013.
godine.628
106. Ukoliko upravljaka i rukovodilaka tela ele da vie zainteresovanih strana podri reformsku
agendu neophodno je njeno dalje objavljivanje/irenje. Rukovodioci moraju da nau naina da objasne
reformu na jednostavniji nain, sa naglaskom na rezultatima i verovatnim uticajima na korisnike sudskih
usluga. Bez proaktivnog obuhvata koji signalizira promenu uinka i kulture, malo je verovatno da e se bolja
percepcija pravosua pojaviti ak i na srednji i dui rok.
627
628
Anketa o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
Anketa o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
232
107. Nasuprot tome, vei broj profesionalaca je postao svestan ove nove Strategije za period 20132018. godine nego to je to bio sluaj sa starom strategijom, ali i dalje se ba ne razume dobro njen sadraj
(videti Sliku 114). Ovi zaposleni se najvie informiu iz medija, pored neformalnih diskusija i pored toga to
sami itaju zakonodavstvo umesto da se pravosue zajedniki potrudi da informie svoje zaposlene.
Slika 114: Mera u kojoj postoji svest o Nacionalnoj strategiji reforme pravosua za period 2013 - 2018.
godine, 2013. godine629
108. Profesionalci su iskazali manju podrku novoj reformskoj strategiji, ali u veoj meri nego opta
javnost i preduzea (videti Sliku 115). Ovakvo raspoloenje ukazuje da bi sektorske vlasti mogle da se suoe
sa otporom iznutra. Odreeni otpor ve postoji u delovima kontra-birokratije tj. segmentu stalnih sudija,
tuilaca i osoblja koji priznaju postojanje novih pravila, ali rade sve to je u njihovoj moi da osujete njihovo
sprovoenje. Razlozi za ovako visok nivo slabe podrke zahtevaju dalju analizu. Ukoliko ova loa podrka
potie iskljuivo od nedostatka informacija onda je pravo vreme da se proiri dokle dosee NSRP da se
objasne njeni opti ciljevi, aktivnosti, konkretna usmerenja i eljene koristi kako bi se izgradila svest i
doprinos zaposlenih uvrstio u sistem radi ostvarenja novih ciljeva. Ukoliko se problem odnosi na neko
konkretno pitanje, moda bi moglo neto da se prilagodi kako bi se obezbedila neophodna podrka.
629Baza
populacije: ispitanici koji su uli za novu Nacionalnu strategiju reforme pravosua koja je usvojena u Skuptini u julu 2013.
godine. Anketa o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
233
Slika 115: Stepen podrke Nacionalnoj strategiji reforme pravosua za period 2013-2018. godine, 2013.
godine630
U Srbiji su i javnost i zaposleni u pravosuu relativno neinformisani o NSRP. Pravosudne vlasti bi mogle da
razmisle o pristupu multi-dimenzionalne diseminacije, pri emu bi jedan deo bio usmeren ka javnosti, jedan ka
poslovnom svetu (preduzeima), a trei ka zaposlenima u tom sektoru iji je stav prema strategiji donekle
pomean.
iii. Sprovoenje planova i merenje napretka

109. Komisija za sprovoenje Strategije ima ulogu da prati i koordinira Strategiju za 2013-2018.
godine.631
110. Rukovodstvo Komisije je timu za Funkcionalnu analizu opisalo svoju ulogu kao analiziranje
izvetaja koje prima o sprovoenju NSRP. To rukovodstvo nije sebe smatralo ovlaenim da preporuuje
izmene sadraja, redosleda ili rokova aktivnosti iz Akcionog plana. To je verovatno odgovarajua uloga i bilo
bi dobro samo sprovoenje ostaviti Visokom savetu sudstva i Dravnom veu tuilaca s tim da Komisija
nadgleda i izvetava o rezultatima.632
111. Sekretarijat Komisije koji se pominje u Akcionom planu, a koji bi trebalo da Komisiji prui strunu,
tehniku i adminstrativnu podrku jo uvek nije formiran, kako izgleda zbog nedostatka sredstava. Umesto
toga, MP prua podrku Komisiji u skladu sa prelaznim reenjem iz NSRP putem svoje Jedinice za
obezbeivanje reformi i pristupanja (RAFU).633 Funkcije Sekretarijata ukazuju na ambicioznu ulogu Komisije.
630
Anketa o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine
lanovi su predstavnici Ministarstva pravde, Vrhovnog kasacionog suda, Odbora za pravosue Skuptine Srbije, Visokog saveta
sudstva, Dravnog vea tuilaca, Republikog javnog tuilatva, Drutva sudija, Udruenja tuilaca, Advokatske komore, Pravosudne
akademije, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ministarstva finansija. NSRP strane 2, 3 i 6.
632 Ista preporuka je data u Analizi javne potronje i institucija u pravosuu, Svetska banka MDTF JSS, 2011. godine (JPEIR).
633Narodna skuptina Republike Srbije (2013.), NSRP za period 2013-2018 godine, strana 9, Odeljak V, Sprovoenje reforme,
podnaslov 3.
631
234
Okvir 23: Dunosti Sekretarijata Komisije jesu da:
Priprema predloge auriranog Akcionog plana za sprovoenje Strategije;

Priprema predloge preporuka i odluka na osnovu izvetaja posebnih radnih grupa;
Formira radne grupe za sprovoenje osnovnih ciljeva Strategije i koordinira njihov rad, vodei rauna o
kontinuitetu sa radnim grupama koje su uestvovale u izradi teksta Strategije i Akcionog plana;
Koordinacija sa predstavnicima drugih tela predvienih za sprovoenje relevantnih strategija i akcionih
planova;
Razmatra projekte koji se finansiraju iz meunarodnih izvora;
Vri procenu trokova aktivnosti predvienih Akcionim planom;
Prikuplja i objedinjuje statistike podatke potrebne za donoenje stratekih odluka, kao i druge podatke
utvrene kao indikatore za sprovoenje aktivnosti iz Strategije;
Prikuplja, objedinjuje, obrauje i analizira podatke od svih subjekata odreenih Akcionom planom kao
odgovorne institucije za sprovoenje Strategije;
Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka, priprema predloge odluka i dokumenata Komisije;
Razmatra uporedne analize i meunarodne preporuke neophodne za implementaciju u pravni sistem
Republike Srbije, radi harmonizacije propisa za pridruivanje Evropskoj uniji; i
Obavlja sve ostale poslove po nalogu Komisije i po osnovu Poslovnika o radu, a koji su neophodni za
sprovoenje Strategije.
Odgovorni subjekti duni su da pruaju podatke i informacije Sekretarijatu u vezi sa aktivnostima na
sprovoenju Strategije.
112. Potencijalna mana Komisijine odabrano manje znaajne uloge jeste to MP ostaje jedini
sagovornik EU u vezi sa izvetavanjem o napretku kod ispunjavanja kriterijuma iz Poglavlja 23. Ovaj
problem bi mogao da se rei formiranjem Sekretarijata Komisije za podrku procesu izvetavanja i blisku
saradnju sa VSS i DVT u bavljenju pitanjima, zahtevima za podacima, pojanjenjima i kritikama koje upuuju
eksperti EU. Alternativa tome je da VSS i DVT nastave rad kroz MP, smanjujui svoju zavisnost tako to e
razvijati sopstvene sposobnosti za sprovoenje i izvetavanje. Nijedan od ovih aranmana ne zadovoljava
dugoronu potrebu da se omogui saradnja meu institucijama kao i razmena informacija izvan procesa
pridruivanja. Druge zemlje su unapredile koordinaciju bez stvaranja druge zakonski konstituisane
birokratije. Srbija moe to isto da pokua putem formiranja ad hoc radnih grupa koje bi se usmerile na
konkretne probleme kako se oni budu pojavljivali. Pre nego to se to desi VSS i DVT bi trebalo da uvedu red u
sopstvene institucije.
113. Meutim, kako Komisija bude dalje definisala svoju ulogu, morae, kao i VSS i DVT, da osmisli i
oformi tehniko telo da je podri. Dokle god MP nastavi da bude sagovornik EU, ovo e moda biti manje
hitno od zapoljavanja kadra u VSS i DVT. Ipak morale bi se razmotriti i implikacije za adekvatnu koordinaciju
planova reforme. Ukoliko Komisiji budu falili nekih zaposleni, njena sposobnost da vri funkciju i slui kao
forum za diskusiju bie ograniena.
114. Poto je preostalo jo etiri godine, jo uvek je mogue odrediti prioritete za sprovoenje
Akcionog plana i ostvariti realan napredak. Delotvorno planiranje, izrada, operacionalizacija i sprovoenje
nekoliko desetina novih zakona u preostale etiri godine predstavljae izazov. U ovoj situaciji, od koristi bi
bilo dalje odreivanje prioriteta i utvrivanje redosleda. Kako bi se postigli ciljevi, moralo bi se ee pratiti
napredovanje. Zbog javnosti, a i zbog EU, svaka vodea institucija u Akcionom planu bi mogla da osmisli
nain izvetavanja o napretku barem dva puta godinje.
235
iv. Kapacitet za dobijanje i analiziranje povratnih informacija od zainteresovanih strana

115.
U pravosudnom sistemu Srbije postoji jako malo povratnih sprega koje bi omoguile
zainteresovanim stranama da daju svoj doprinos procesu upravljanja uinkom ili reformskom procesu.
Evaluacija sudija se obavlja od vrha na dole i fokusira se na disciplinu i usaglaenost i ne postoje odgovarajui
procesi koji bi omoguili predsednicima niih sudova da daju doprinos radu onima koji su iznad njih u toj
hijerarhiji (predsednici viih sudova, VKS, VSS ili MP) ili da daju povratne informacije kao bi se uinak sistema
unapredio ili uvele inovacije. Jako je malo sastanaka na kojima se okupljaju predsednici sudova ili sudije
razliitih nivoa suda radi rasprave o zajednikim izazovima. Proces konsultacija kod izrade zakonodavstva je
povran iz razloga navedenih u poglavlju o Kvalitetu. Kao posledica toga, rukovodioci na vrhu sistema
dobijaju jako malo povratnih informacija i ne poseduju informacije koje su kljune za evaluaciju delotvornosti
sistema.
116.
Srpsko pravosue ne sprovodi sopstvene ankete u kojima korisnici daju povratne informacije.
Program MDTF-JSS Svetske banke je finansirao i sproveo dve velike ankete korisnika, a pravosue je dalo
svoje komentare i odobrilo obe ankete.634
117.
Iako to samo po sebi ne predstavlja standard, napredna pravosua u Evropi i irom sveta sve vie
koriste ankete kao rutinski metod za prikupljanje podataka kako bi dopunili statistike podatke. Ankete
mogu biti naroito korisne u oblastima kao to je zadovoljstvo korisnika u smislu blagovremenosti, trokova,
pristupa pravosuu i integriteta. U tabeli 20 je prikazano da veina drava lanica Evropske unije koje je
pratio CEPEJ sprovodi niz anketa kako bi potraile miljenje kljunih aktera.
Tabela 20: Drave lanice EU koje sprovode ankete za kljune aktere, 2014 godine635
Vrste anketa
Ankete za sudije
Ankete za sudsko osoblje
Ankete za tuioce
Ankete za advokate
Ankete za strane u sporu
Ankete za ostale korisnike suda
Ankete za rtve
Broj drava lanica EU koje sprovode ankete

11
10
10
12
17
11
10
118.
U Srbiji e povratni podaci od korisnika biti neophodni kako bi se dobile informacije za budua
poboljanja uinka u sudovima. U budunosti bi pravosue trebalo da dodeli sredstva i preuzme
odgovornost za sprovoenje ankete za dobijanje povratnih informacija od zainteresovanih strana. Jedna
opcija bi bila da se finansiraju naredni ciklusi postojee Ankete o percepciji pravosua sa velikim brojem
uesnika poto je ona ve osmiljena i to bi omoguilo poreenje sa 2009. Druga opcija je da pravosue
saini skromniju anketu sa manjim brojem tema. Iako se administriranje anketa moe poveriti nekom u
zadatak, delotvorna realizacija bi zahtevala stalnu posveenost rukovodstva VSS, MP i VKS kako bi se
generisale i iskoristile povratne informacije za unapreenje uinka.
119.
VSS, DVT i VKS bi takoe mogli razmotriti da uvrste i jedan mehanizam za komentare kako budu
napredovali s radom, tako to e napraviti fokus grupe predsednika sudova radi dobijanja komentara i
634
Videti Anketu o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine. Rezultati anketa iz
2009/2010 i 2013. godine su istaknuti u ovom Izvetaju.
635 Izvetaj o stanju pravosua u EU (EU Justice Scoreboard) 2014, na osnovu podataka iz 2012. godine. Dvadeset i sedam drava
lanica je podnelo izvetaje po tim pitanjima.
236
predloga za testiranje u praksi. Dobijanje povratnih informacija od sudija (i tuilaca) kao i korisnika sudova i
opte javnosti bi takoe bilo korisno.
v. Komuniciranje o uinku sistema
120. Vrhovni kasacioni sud trenutno prikuplja i objavljuje informacije o broju predmeta na godinjem
nivou. Priprema ovih izvetaja zahteva puno truda i puno radnih asova (po oveku), s obzirom na
fragmentaciju sistema (videti poglavlje o IKT). Kvalitet podataka se poboljao u proteklih nekoliko godina, i
za pohvalu je to VKS uspeva to da uradi u sistemu sa tako puno izazova. Iako generie veliku koliinu
informacija, prua veoma ogranienu analizu ili sintezu; tako da mu je publika i korienje tih podataka
limitirano. U budunosti bi izvetaji mogli da ukljue podatke o upravljanju resursima za uinak, ukljuujui
radno optereenje i produktivnost, starosne liste, broj zaposlenih, investicije u IKT i infrastrukturne resurse.
U Godinjim izvetajima bi se mogli predstavljati rezultati VKS i sistema suda u vezi sa Akcionim planom za
NSRP i Akcionim planom za Poglavlje 23. Godinji izvetaji bi mogli da obuhvate informacije o novim
inicijativama da se ojaa efikasnost, kvalitet i pristup, kao i analizu izazova za ostvarenje uinka i aurirane
podatke o tome kako se pristupa tim izazovima.
121. DVT izrauje Godinji izvetaj, ali su tu podaci u mnogo veoj meri ogranieni. Problem potie od
nerazvijenog automatskog prikupljanja podataka koje spreava ralanjivanje ili analizu podataka. Sadanja
organizacija podataka oteava da organizacija i ljudi sa strane analiziraju uinak sistema tuilatva i jako je
malo praktinih informacija. im se na srednji rok uvedu novi sistemi podataka, izvetaji bi trebalo da se
poboljaju i bie omogueno vie detalja i analize.
122. Akademski krugovi i vee organizacije civilnog drutva (OCD) mogle bi koristiti dostupne podatke
radi sprovoenja dalje analize kad bi podaci bili u nekom pristupanom formatu, kao to je Microsoft
Excel. Do sada se nije analiziralo ko koristi informacije iz godinjeg izvetaja i u koju svrhu. U drugim
pravosuima, analiza akademika i vodeih OCD bila je znaajna za utvrivanje deavanja koje pravosue
moda propusti. 636
123. Ukoliko bi se pripremali izvetaji o uinku (i o stratekom napretku) u formatu koji je prilagoen
itaocima koji su laici, to bi bilo korisno za pristup javnosti i pruanje optih informacija. U svakom sistemu
pravosua je malo verovatno da e obini graani, poslovni sektor, mediji ili male organizacije civilnog
sektora da koriste detaljne podatke o uinku. Meunarodno iskustvo ukazuje da izvetaj sa analizom u kojoj
je par grafikona i statistika moe da podigne svest o naporima pravosua. Brazilsko pravosue, na primer,
prikuplja statistiku o uinku preko 17.000 sudija u svom federalnom sistemu i sistemima drava. Taj izvetaj
je saet u kratak pamflet (20 strana) i prikazuje najbitnije grafikone i objanjenje o njihovom znaaju kako bi
se podigla svest o relevantnim problemima.637 Komunikacija koja je dobro usmerena na laike mogla bi bre
da pobolja percepciju javnosti o pravosuu meu grupama profesionalaca i OCD i izgradi podrku za budue
reforme. Na primer, novi sajt VSS je lak za upotrebu i vremenom bi mogao da preraste u centar za korisne
javne informacije.638
124. Ukoliko bi zvanine podatke komuniciralo u formatima koji su jednostavni za upotrebu, pravosue
bi bilo u boljoj poziciji da se bori protiv pogrenog predstavljanja. Trenutno postoji puno nepodudarnosti
kod podatka koji su prikazani u javnom domenu. Pravosue je esto rtva pogrenog predstavljanja
(namernog ili sluajnog) od strane medija i interesnih grupa. Takvo izokretanje statistike (spinovanje) od
strane interesnih grupa moe da se pojavi u svakom sistemu. Meutim, pravosue bi moglo da ublai rizike.
636
Na primer, u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikoj Britaniji zabrinutost zbog nestanka graanskog suenja prvi put se
pojavila u akademskim studijama.
637 U drugom primeru, sudovi u Singapuru alju svoje godinje izvetaje email-om velikom broju zainteresovanih strana i ti mejlovi
sadre kratak pregled sadraja, analizu i najnovije podatke koji se nalaze u veem izvetaju.
638 Videti http://vss.sud.rs/.
237
Ukoliko bi rutinski komuniciralo pouzdane podatke u itkom i jasnom formatu moglo bi lake da se bori
protiv pogrenog predstavljanja ili da demistifikuje probleme i podigne svest javnosti.
125. Postoji nekoliko narativa o iskustvu pravosua Srbije koji se mogu podeliti s drugima, a moglo bi
se i vie ispriati da je sistem razvio analitike sposobnosti koje su mu izuzetno potrebne da dalje sve to
istrai i izvetava o tome. Na primer, po pitanju kanjenja i nereenih predmeta, VKS bi mogao ubedljivije da
predstavi probleme na koje nailazi i napredak koji je ostvario u smanjenju broja nereenih predmeta. Prema
metodi Evropske komisije za efikasnost pravosua (CEPEJ) za izraunavanje vremena neophodnog za
reavanje predmeta, pravosue Srbije ima relativno dobre rezultate kod predmeta u prvoj instanci sa
izuzetkom faze naplate.639 Ovaj primer bi trebalo naglasiti zajedno sa rezultatima programa za smanjenje
broja nereenih predmeta, a detaljnija analiza sadraja nereenih predmeta pomogla bi da se unapredi
prezentacija.
f. Delotvornost mehanizama za upravljanje integritetom i sukobom interesa

i.
Nasumina dodela predmeta
126. Tehnologija za nasuminu dodelu predmeta u Srbiji dobro funkcionie sa ciljem da se smanji
predvidivost dodele pojedinanih predmeta konkretnim sudijama u okviru suda i tako sprei kupovina
sudija. Sistem se stara da novi predmeti budu podjednako distribuirani tokom godine i nasumino
zasnovani na algoritmu.640 Distribuciju predmeta vri sudska pisarnica, a nadgleda je predsednik suda,
sekretar suda ili menader pisarnice suda.
127. Meutim, softver nije dostupan u svim sudovima. Dostupan je kroz sisteme za upravljanje
predmetima u osnovnim, viim, apelacionim, privrednim, upravnim sudovima i VKS.641 Softver za nasuminu
dodelu predmeta jo uvek nije dostupan u svim prekrajnim sudovima. Prekrajni sud u Kikindi je izradio IT
reenje koje obezbeuje istu funkciju i mnogi prekrajni sudovi u Vojvodini koriste ovo reenje. U drugim
prekrajnim sudovima jo uvek se runo dodeljuju predmeti preko pisarnice, a ako se uzme u obzir obim
posla u ovim sudovima taj zadatak je dosta naporan i dugaak. Novi softver za upravljanje predmetima
(SIPRES) e se uskoro uvesti u sve prekrajne sudove koji podrazumevaju ovu funkciju.
128. Zatim, ne koriste taj softver svi sudovi koji ga poseduju. Jedna zainteresovana strana je procenila da
je 2013. godine samo oko 60 sudova koristilo ovu funkciju; meutim ova cifra se ne moe proveriti. Tako da
nije jasno zato se ne koristi u tim sudovima. Razlozi mogu biti nedovoljno razumevanja, nedostatak obuke ili
individualizovanih praksi upravljanja predmetima.642 I dok je nasumina dodela predmeta uvek bila na
dobrovoljnoj bazi, ovakvi izuzeci e uvek postojati. Od predsednika sudova u svim sudovima treba zahtevati
da koriste softver pri dodeli predmeta. To bi povealo doslednost u nasuminosti dodela a omoguilo bi i
praenje podataka i trendova.
639
Poto veina nereenih predmeta predstavlja predmete naplate rauna za komunalne usluge, kanjenja koja pogaaju prosene
korisnike suda predstavljaju manji deo. Za dalju raspravu o naplati rauna za komunalne usluge i drugim problemima sa efikasnou,
videti odeljak Efikasnost.
640 Neke sudije su izvestile tim za Funkcionalnu analizu da algoritam u AVP-u verovatno ne funkcionie kako treba jer oni dobijaju dva
(ili ak tri ili pet) novih uzastopnih predmeta u nizu. Meutim, AVP je konkretno tako i dizajniran uzastopni predmeti tokom godine
smanjuju predvidivost i mogunost za tajne sporazume i na taj nain sistem zapravo radi onako kako bi trebalo. Moe biti da sudije
nisu svesne tog aspekta u kreiranju sistema.
641 U osnovnim, viim i privrednim sudovima nasumina dodela predmeta je integrisana u AVP. U VKS, upravnim i apelacionim
sudovima nasumina dodela predmeta je integrisana u SAPS.
642 Na primer, neki pojedinani sudovi vie vole da dodeljuju predmete specijalizovanim sudijama ili moda imaju svoj prirunik i ad
hoc formular za ponderisanje predmeta. U drugim moda vie vole da ujednaavaju broj predmeta na mesenom nivou dok softver
distribuira na godinjem nivou.
238
129. Tamo gde se softver za nasuminu dodelu predmeta koristi, relativno esto se deava da
predsednici sudova ponitavaju algoritam. To nije obavezno zbog tajnog sporazuma ve da bi se posao
pravednije preraspodelio ukoliko na primer jedan sudija dobije puno sloenih predmeta, a drugi dobije puno
jednostavnih. Zatim, algoritam ne dozvoljava specijalizaciju procesuiranja predmeta tako da ukoliko bi
predsednik suda eleo da se neki konkretan sudija (ili mali tim sudija) specijalizuje za odreenu vrstu
predmeta morao bi runo da preraspodeljuje te predmete.643 Naalost, podaci koji se tiu tog zaobilaenja
algoritma nisi prikupljeni tako da dalja analiza nije mogua.
130. Algoritam za nasuminu dodelu predmeta bi mogao da se unapredi im se izradi metodologija za
ponderisanje predmeta. Jednostavne metodologije za ponderisanje predmeta i specijalizacija u obradi
predmeta mogli bi se ugraditi u algoritam kako bi se usavrio proces dodele predmeta. To bi znaajno
umanjilo potrebu za neutralizovanjem nasuminog dodeljivanja predmeta. Onda bi se ponitavanje
algoritma moglo pomno pratiti, a predsednici sudova bi bili u potpunosti odgovorni za svoje odluke da
zaobilaze nasumine dodele.
131. Ne postoji odgovarajua tehnologija za nasuminu dodelu predmeta u okviru javnih tuilatava.
Predmeti se ne dodeljuju elektronskim putem ve se umesto toga vodi dnevnik dodele predmeta. Tuilac
dodeljuje nove predmete prvom slobodnom zameniku tuioca po azbunom redu, a moe da izmeni dodelu
po nahoenju (na osnovu iroke diskrecije).644 Ovaj sistem ima svoje prednosti u smislu da uzima u obzir
sloenost predmeta i specijalizaciju. Meutim, zainteresovane strane navode da postoji percepcija da se
predmeti u okviru nekih tuilatava dodeljuju na osnovu spoljnih faktora. Na srednji i dui rok, i im
povezane funkcije budu automatizovane u tuilatvima, moglo bi se razmisliti o tehnologiji nasumine
dodele. To bi takoe poboljalo transparentnost i odgovornu dodelu predmeta.
ii.
Razvoj i praenje planova integriteta
132. Sve dravne institucije, ukljuujui i one u pravosuu, imaju obavezu da izrade planove integriteta
do marta-aprila 2013. godine prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. U planovima integriteta
se zahteva od svake institucije da identifikuje potencijalno slabe take za korupciju, proceni rizike i sama
izvri kontrolu sprovoenja svojih kompetencija. Izrada plana integriteta ide u fazama: institucija prvo
sprovodi evaluaciju i procenu rizika, onda priprema mere za spreavanje korupcije i sprovodi plan u skladu sa
smernicama Agencije za borbu protiv korupcije.
133. Do sada, veina sudova nije predala svoje planove integriteta.645 VSS je planirao da napravi
posebne formulare koje bi sudovi popunjavali i organizuje obuku, ali to se jo nije desilo. Kad se distribuira,
plan integriteta mora da bude pripremljen za svaki sud, a predsednik suda mora da ga odobri.
134. Nasuprot tome, prekrajni sudovi su bili aktivni u izradi sopstvenih planova integriteta. Uz podrku
projekta JRGA, svi prekrajni sudovi i prekrajni apelacioni sudovi su ispotovali rok.646
135. Tuioci su takoe bili kooperativni. DVT i RJT su svaki ponaosob pripremili svoje planove integriteta i
predali ih Agenciji za borbu protiv korupcije to je uinila veina javnih tuilatava. U januaru 2014. godine
samo 11 javnih tuilatava jo uvek nije predalo plan. Ona tuilatva koja jo uvek nisu predala planove
morala bi to da obave kao prioritet.
643
Kao to je ve bilo rei u poglavlju o Kvalitetu, postoji jako malo specijalizacije kad je u pitanju obrada predmeta.
lan 42, Poslovnik o radu u tuilatvu.
645 Agencija za borbu protiv korupcije je procenila da e oko 40-50 odsto institucija da preda svoje planove do isteka roka.
646 Agencija za borbu protiv korupcije i Projekat za reformu pravosua i odgovornu vlast (JRGA) su organizovali obuku za prekrajne
sudove u kojoj se govorilo o sadraju i pripremi planova integriteta. Oni su takoe radili i sa grupom sudija za prekraje kako bi
napravili ablon (template) plana integriteta koji bi pomogao svakom prekrajnom sudu u izradi sopstvenog plana integriteta, kako bi
se izbeglo dupliranje truda i promovisala standardizacija mera tamo gde je potrebno. U okviru projekta JRGA je zatim obezbeena
tehnika pomo prekrajnim sudovima u toku pripreme njihovih planova integriteta.
644
239
136. Nakon to se predaju, trebalo bi odrediti prioritete u sprovoenju i praenju. Poto Agencija za
borbu protiv korupcije nee voditi ovaj proces, VSS i DVT ili VKS/RJT bi morali da prikau jake liderske
osobine u promociji promene kulture predostronosti. Etiki komiteti VSS i RJT bi trebalo da ponu sa
izdavanjem miljenja i standarda sa praktinim primerima postupanja tj. onoga to je dozvoljeno i to nije
dozvoljeno. Moe se organizovati dalja obuka za sudije, tuioce i sudsko osoblje sa fokusom na osetljive
oblasti i promene, procese i ponaanja koja e biti neophodna da bi se odrala predostronost u tim
oblastima, kao i obuke za predsednike sudova kako bi razmenjivali iskustva u sprovoenju. Ukoliko je sluaj,
kako je navedeno u Anketi o korisnicima usluga suda Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, da
sitniji sluajevi korupcije meu sudskim osobljem prevladavaju u sudovima nad korupcijom na visokom nivou
meu sudijama, onda bi mogle da se organizuju obrazovne kampanje u svim sudovima i javnim tuilatvima
sa posterima i pamfletima koji bi pratili razvijanje svesti o albama kako bi dolo do promene kulture.
iii. Pravila o davanju poklona
137. Formalna pravila o davanju poklona sudijama i tuiocima su jasna. Prema Zakonu o sudijama i
Zakonu o javnom tuilatvu primanje poklona je u suprotnosti sa odredbom kojom se ureuje sukob interesa
i moe dovesti do disciplinskog prestupa. Zatim, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije takoe zabranjuje
poklone u vezi sa vrenjem javnih funkcija. Nijedan vrilac javne funkcije, ukljuujui sudije i tuioce, ne moe
da prihvati poklon ija vrednost premauje 20 Evra.647 Zakon takoe regulie procedure za sudije, tuioce i
dravne slubenike648 koje se odnose na odbijanje prijema poklona, obavezu obavetavanja i voenja
evidencije o poklonu kao i zabranu prijema poklona od odreenih pojedinaca. Zainteresovane strane koje
rade u sudovima su izvestile tim za Funkcionalnu analizu da nisu upoznate sa injenicom da se vodi
evidencija o poklonima.
138. Slino, pravila na papiru su vrlo jasna kad su u pitanju dravni slubenici. Zakon o dravnim
slubenicima takoe zabranjuje dravnim slubenicima, ukljuujui osoblje i zaposlene na odreeno vreme,
ali ne i volontere i pripravnike, da prime poklon ili bilo kakvu drugu uslugu ili korist u vezi sa vrenjem svojih
poslova osim protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti. Nije ba najjasnije ta znai protokolarni
ili prigodan poklon manje vrednosti. Meutim, ukoliko se primeni isti standard od 5 odsto i pod
pretpostavkom da je prosena mesena plata dravnog slubenika 400 Evra, vrednost poklona ne bi trebalo
da premai 20 Evra. Isto tako, dravni slubenik ne sme da koristi rad u dravnom organu da bi uticao na
ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica.
139. Meutim, ipak dolazi do darivanja poklona i zainteresovane strane navode da je to relativno esta
praksa. U Anketi o korisnicima usluga suda koju je sprovela Agencija za borbu protiv korupcije 2013. godine,
22 odsto korisnika usluga suda rekla su da su dala poklonie barem jednom, uglavnom nakon to je
posao ve obavljen kao znak panje za odreenu uslugu. Kao to je esto sluaj u anketama poput ove,
ova cifra je verovatno mnogo vea poto su ispitanici uglavnom nevoljni da otvoreno govore o svom davanju
poklona. Zatim, vrednost pojma pokloni nije definisana. Rezultati ankete Agencije za borbu protiv
korupcije takoe ukazuju da je davanje poklona vei problem meu osobljem suda nego meu sudijama i
tuiocima koji e verovatno da koriste suptilnije naine za vrenje uticaja.649
140. U vezi sa tim, ne prati se prijava imovine. Pravila o sukobu interesa nalau da sudije i tuioci prijave
imovinu. Meutim, ne postoji mehanizam za proveru toga. To znaajno naruava potencijalni uticaj pravila i
podriva poverenje javnosti.
647
Maksimalna vrednost poklona je 5 odsto prosene mesene neto zarade koja je 400 Evra pa se tako odreuje da je maksimalna
vrednost poklona 20 Evra.
648 Ukljuujui osoblje i zaposlene na odreeno vreme ali ne i volontere i pripravnike.
649 Videti izvetaj o nivou korupcije u poglavlju o Kvalitetu.
240
141. VSS i DVT bi mogli vie da urade kako bi promovisali kulturu odbijanja poklona. Detaljniji protokoli
o davanju poklona nisu uvrteni u njihova interna pravila, naredbe i procedure sudova ili tuilatva. Ukoliko
bi to uinili, podigli bi svest o pravilima i konkretnim procedurama koje treba ispotovati. Ovo je oblast u
kojoj bi VSS konkretno mogao da zauzme proaktivnu ulogu u budunosti kad je u pitanju nadgledanje rada
sudskog osoblja. VSS i DVT bi mogli vie da uine u pogledu podizanja svesti o pravilima meu zaposlenima i
graanima. Pravosua irom Evrope i na drugim mestima koriste promotivne kampanje da podignu svest
meu korisnicima usluga suda da nije prihvatljivo nuditi poklone. Konkretne obuke su takoe korisne kako bi
se pomoglo sudskom osoblju da shvati parametre etikog ponaanja i posledice nepridravanja, kao i da ih
naui kako da odgovore kada im neko ponudi poklon.
iv. Izuzee sudije zbog neobjektivnosti (izuzee i iskljuenje)
142. Kako bi izbeglo sukob interesa, pravosue Srbije ima dva mehanizma za izuzee sudija: iskljuenje i
izuzee. Iskljuenje nalae da sudija bude diskvalifikovan iz suenja ukoliko postoji jedan od nekoliko razloga
kao to je da je sudija strana u postupku, akcionar u kompaniji koja je strana u postupku, lan porodice
strane u postupku, ukoliko je taj sudija prethodno uestvovao u tom predmetu itd.650 Izuzee je optije i
primenjuje se tamo gde okolnosti navode na sumnju u nepristrasnost sudije u postupku i sudija moe biti
diskvalifikovan ukoliko se prikae takva sumnja. Kada strana podnese pismeni predlog da se sudija iskljui ili
izuzme, sudija u postupku mora da obustavi postupak, da izjavu o predlogu i obavesti predsednika suda koji
ima ovlaenje da odlui o osnovanosti predloga na osnovu informacija sadranih u predlogu. O predlozima
se odluuje u roku od tri dana, odluke nekad mogu odmah da se izdaju, a ponekad je neophodna promena
termina roita.
143. Jako malo se radi monitoring ili praenje izuzea sudija u okviru sudskog sistema. Veina sudova
runo vodi detaljne podatke651 ali neki ih evidentiraju putem AVP-a. O njima se obino izvetava Vii sud, ali
ne VSS, VKS ili bilo koji sistem koji bi omoguio monitoring ili praenje. Zbog toga nije mogue izmeriti u kojoj
meri se koriste izuzea ili u kojim okolnostima dolazi do njih.
144. Zainteresovane strane imaju niz miljenja o korienju izuzea. Neki kau da proces odluivanja
nije transparentan, i da postoji zabrinutost da predsednici sudova razmatraju pitanja koja prevazilaze
sadraj predloga o izuzeu. Neki navode da advokati zloupotrebljavaju primenu izuzea kao taktiku
odlaganja, i trae da sudije daju izjave povodom neozbiljnih predloga, pa na taj nain produavaju trajanje
predmeta. Druge zainteresovane strane kau da su sudije rutinski pristrasne u svom ophoenju sa stranama,
ali da strane nerado trae izuzea iz straha od odmazde. Bez boljih podataka tim Funkcionalne analize ne
moe da dokae ove tvrdnje.
v. Upotreba interne kontrole
145. Inae ima malo internih kontrola za upravljanje integritetom u pravosuu. U Anketi o percepciji
pravosua sa velikim brojem uesnika iz 2014. godine veina sudija i tuilaca kae da neki oblik interne
kontrole postoji u pravosudnom sistemu ali je znaajan deo smatrao da to uopte nije prisutno. Od onih koji
su rekli da interna kontrola postoji, samo neto malo vie od polovine smatra da je ona doprinela integritetu
pravosua (videti Sliku 116).
650
lan 67. Zakona o graanskom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 72/2011, 49/2013 (odluka Ustavnog suda),
(Odluka Ustavnog suda) 55/2014).
651 lan 261. Sudskog poslovnika, Slubeni glasnik Republike Srbije broj 110/2009, 70/2011, 19/2012 i 89/2013.
241
Slika 116: Svest o postojanju mehanizama interne kontrole u pravosuu meu sudijama, tuiocima i
advokatima, 2009. i 2013. godine.652
Sudije
Tuioci
Advokati
Slika 117: Udeo sudija, tuilaca i advokata koji smatraju da su interne kontrole doprinele integritetu
pravosua, 2009. i 2013. godine.653
146. Meutim, ini se da postoji konsenzus da je dalja interna kontrola neophodna. U Anketi o
percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika iz 2014. godine 86 odsto sudija, 89 odsto tuilaca i 95 odsto
advokata se sloilo da je interna kontrola bitna za budue jaanje integriteta pravosudnog sistema. Veina
sudija, tuilaca, advokata i korisnika usluga suda je takoe navela da upravljanje unutar sudova treba da se
izmeni kako bi se unapredilo funkcionisanje pravosua.
g. Delotvornost albi I disciplinskih postupaka

i.
albeni mehanizmi
147. Svest javnosti o albenim mehanizmima i disciplinskim pravilima je niska. Javnost nema saznanja o
tome ta je disciplinsko krenje, kome da se obrate i koje informacije da ukljue u albu.
148. To je zbog injenice da jako malo korisnika usluga suda ulae albu, ak i onda kad smatraju da
imaju osnova za to. Prema Anketi o korisnicima usluga suda Agencije za borbu protiv korupcije iz 2013.
godine 46 odsto ispitanika je reklo da su imali osnova za ulaganje albe u vezi sa radom sudije na njihovom
predmetu. Meutim samo 6 odsto je to i uinilo. Od 40 odsto ispitanika koji se nisu alili kada su smatrali da
imaju osnova za to, 26 odsto je reklo da nije verovalo da bi sudski sistem razmotrio njihovu albu. Zatim, 14
odsto ispitanika je reklo da nema znanja, informacija ili vremena da uloi albu. U sluaju administrativnih
poslova odgovori su bili slini pa je 35 odsto ispitanika reklo da su imali osnova za albu zbog sudske
administracije, a samo je 2 odsto to uradilo. Slino tome, najei razlog za neulaganje albe je nepoverenje
da je sistem sposoban za ispravku i nedostatak informacija o postupku ulaganja albe.
652
Postavljeno pitanje u okviru ankete: Da li je postojao neki oblik interne kontrole u pravosudnom sistemu u poslednjih 12 meseci?
Ukupna ciljna populacije: sudije, tuioci i advokati. Anketa o percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, Svetska banka MDTFJSS, 2014. godine.
653Postavljeno pitanje u okviru ankete: U kojoj meri je interna kontrola koja je postojala doprinela integritetu pravosua? Baza
populacije: Sudije, tuioci i advokati koji veruju da je interna kontrola postojala. Videti Anketu o percepciji pravosua sa velikim
brojem uesnika, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine.
242
149. albe su uglavnom usmerene na sudije i odnose se na blagovremenost postupka. Uobiajeni razlozi
za albu jesu to sudija stalno otkazuje ili pomera roita. To ne znai da su sudije osnov za albe ve pre da
ne postoji mehanizam za albu o problemima koji su raireni u sistemu.654 S obzirom da su oni najvidljivije
otelotvorenje suda, nezadovoljstvo korisnika sudskih usluga usmereno je na sudije. U nekim tipovima i
lokacijama sudova ima vie albi nego na drugim.
150. Postoje mnogobrojni kanali putem kojih pojedinac moe da se ali na rad pravosudnih organa,
ukljuujui putem VSS, DVT, predsednika suda konkretnog suda (ili njegovog vieg ili apelacionog suda),
VKS, Kancelarije Zatitnika graana i Agencije za borbu protiv korupcije. Informacije o svakom kanalu za
albe dostupne su u Aneksu 5, ukljuujui informacije o njihovim ovlaenjima, o postojanju ablona
(templates), broju albi koje primaju, najeih albi i preduzetih mera.
151. VSS procenjuje da se svake godine podnese oko 12.000 albi, ali precizni podaci nisu dostupni.
Svaki mehanizam za albe moe da prikuplja neke podatke o svom radu ali podaci nisu elektronski niti
povezani u neki sistem, a nisu ni konsolidovani. albe protiv pojedinaca ne pruaju informacije za evaluaciju
ili promociju procesa. Jo bitnije, podaci se ne analiziraju da bi se dolo do iskustva ili obrazaca ponaanja
koji mogu dovesti do sistemskih poboljanja u budunosti.
152. Razliita tela koja se bave albama suoavaju se sa znaajnim ogranienjem kapaciteta. Veina
agencija nema dovoljno zaposlenih da pokrije sve novo pristigle albe. MP, na primer, ima tri zaposlena koja
se bave hiljadama albi godinje. VSS nema kadar za vrenje te funkcije i poput VKS i pojedinanih sudova,
ovu funkciju apsorbuje u postojea administrativna radna mesta.
153. Fragmentirani sistem dovodi do dupliranja i spreava postupke koji bi mogli da unaprede uinak.
Osobe koje ulau albu rade to preko nekoliko kanala, nadajui se da e barem preko jednog dobiti odgovor.
Ovakva praksa preuveliava broj albi i moe dovesti do suprotnog efekta, a to je da umanji verovatnou da
e svako telo odgovoriti ili se alioci mogu prebacivati sa jednog mehanizma na drugi.
154. Malo je koordinacije, ukoliko je uopte ima, izmeu razliitih tela za pritube. Kancelarija
Ombudsmana je izradila standardno pismo u formi templejta kao odgovor graanima koji se ale na sudove,
advokate, izvritelje ili tuioce. Iako je to pozitivan i dobronameran pokuaj da se graani informiu, ta pisma
pokazuju da Ombudsman nije nadlean da kontrolie rad pravosua, ve prua legalistike informacije o
funkcionisanju raznih nadzornih tela i procedura. Te informacije nude malo praktinih smernica prosenom
graaninu o putevima za ostvarivanje njihovih pritubi. Osim napora Ombudsmana, predstavnici drugih tela
iznose da oni meusobno ne komuniciraju niti koordiniraju posao. Bolja koordinacija bi mogla da pobolja
kvalitet procesa i osnai sposobnost graana da se konstruktivno ukljue u njega.
155. Viestruko procesuiranje takoe podstie nedoslednu praksu. Zaposleni u organima kojima se ulau
albe priznaju da e pre da odgovore podnosiocima albi koji vre najvei pritisak (tj. onima koji su najglasniji
ili najuticajniji) meu podnosiocima na toj gomili ogromnog broja zahteva. Zainteresovane strane navode
da procedure nisu transparentne i da su neke albe u veoj meri jednake od drugih.
156. Naknadno praenje tj. odgovaranje (follow-up) na albe je dosta slabo zbog nepreciznog i
nedelotvornog pravnog okvira. Na osnovu postojeeg pravnog okvira, predsednik suda nije u obavezi da
pismeno odgovori podnosiocu albe ili telu koje se bavi albama. Telima koja se bave albama nije
654
Moda postoje mnogi razliiti razlozi za albe koji nisu prouzrokovani sudijom u tom predmetu i neki koji se uopte ne odnose na
nekog sudiju. Na primer, korisnik suda sa invaliditetom moda eli da se ali to se pisarnica nalazi na mestu koje je nedostupno za
invalidska kolica. Osoblje suda moe indirektno da trai mito. Moda sneg ili led u toku zimskog perioda spreavaju pristup zgradi
suda. Trenutno se za takve albe esto ne uje poto ne postoji jasan mehanizam za njihovo razmatranje.
243
dozvoljeno da odluuju o albi na nain suprotan datom miljenju predsednika suda. A ako predsednik suda
izbegava da se eksplicitno bavi albom, ne postoji zakonski utvren mehanizam da se nezavisno i objektivno
odredi osnovanost te albe kao npr. putem analize dokumentacije tog predmeta. Zatim, sudovi nisu obavezni
da ispotuju mere koje je naredilo telo nadleno za albe, a koje se bave glavnim razlozima za albu, kao ni
sankcije ni rokove za sprovoenje preporuka. Rezultat toga je da sudovi uglavnom ignoriu mere koje su
preporuene ili nareene od strane tela nadlenog za albe ili ih odlau u nedogled.
157. VSS predlae da se albeni mehanizam pojednostavi. VSS je, uz podrku Meunarodne grupe za
menadment (IMG), predvodio radnu grupu za Proces unapreenja albi, u kojem su utvrena poboljanja
okvira za reavanje albi, izraene izmene zakonodavstva i predloeni novi poslovni procesi. alioci mogu da
nastave da ulau albe putem viestrukih mehanizama, ali te albe bi bile registrovane u centralnoj bazi
podataka u VSS. alioci bi mogli da uloe svoju albu online preko sajta VSS koristei standardni formular koji
prikuplja neophodne podatke za albu. U bazi podataka bi takoe bile evidentirane odlike i klasifikacije kako
bi podaci o albama mogli da se analiziraju. O albi bi onda kao o jednom predmetu odluivao sudija za albe
imenovan od strane VSS. Sudovi bi morali da ispotuju mere koje VSS naloi i to unutar odreenih
vremenskih okvira. U suprotnom, to bi predstavljalo disciplinski prekraj koji bi mogao da dovede do
disciplinskog postupka po slubenoj dunosti protiv sudije ili predsednika suda.
158. Bitno je postarati se da predloena reforma albenog postupka bude razumljiva i da se dobro
predstavi svojoj ciljnoj grupi korisnika sudskih usluga. Do sada, predloene reforme su tehniki vrlo
korektne, ali nije bilo preporuka u vezi sa kampanjama za podizanje svesti javnosti. Informacije o tome kako
se ulae alba bi trebalo da budu na vidljivom javnom mestu u svim sudovima kao i na sajtovima sudova i
VSS. Informacije bi trebalo da budu saoptene jezikom laika, a prikaz bi trebalo da bude jako vizuelan.
Trebalo bi obezbediti i prevod na jezike manjina. Pozitivan korak je da su OEBS i VSS nedavno objavili seriju
postera i broura za edukaciju javnosti po pitanju albenog postupka i to bi trebalo da se nae u svakom
sudu. To je jako vidljivo u sudovima. VSS bi takoe mogao da se udrui sa Agencijom za borbu protiv
korupcije, Kancelarijom Zatitnika graana, OCD i drugima kako bi se obezbedilo da albe koje neka druga
tela primaju budu usmerena ka VSS i kako bi se podigla svest meu graanima. Transparentnost i kampanje
za podizanje javne svesti takoe mogu da smanje rizik od zarobljavanja interesa u centralnom telu.
Standardizovani formulari za albe bi trebalo da budu u jednostavnom formatu za laike kako bi prosean
graanin mogao lako da ih ispuni, a obrada albi bi trebalo da bude to jednostavnija gledano iz ugla
korisnika.
159. Iako nisu dostupni precizni podaci, izgleda da broj albi raste. Meutim, ne treba na ovo gledati
negativno, poto moda postoji niz pozitivnih ili prirodnih razloga za ovakav trend. Na primer, Agencija za
borbu protiv korupcije i Kancelarija Zatitnika graana navode da broj albi koje oni primaju u vezi sa
pravosuem moda raste zato to ljudi sve vie postaju svesni ovih tela i njihovih funkcija. Oba tela navode
da su graani sve vie spremni da se pobune protiv zloupotrebe poloaja i loe usluge, naroito oni mlai i
urbani stanovnici.
ii. Disciplinske mere i sankcije
Delotvorni i otvoreni mehanizmi pravosudne
discipline i odgovarajua gradacija sankcija
ukljuujui ukor, kazne, suspenziju i raskid razvijeni
su tako da budu korisni za kvalitet pravde,
delotvoran pristup i transparentnost.
160. Disciplinske sankcije za sudije i tuioce

ukljuuju ukor, kazne, suspenziju i raskid. Pravila i
procedure u vezi sa disciplinom su jasno navedeni.655
Zainteresovane strane esto navode da su sankcije
suvie blage da bi proizvele efekat odvraanja. Takoe se
kae da su sankcije nedosledne. Neophodna je procena tipova albi koje je disciplinski tuilac odabrao za
dalje ispitivanje kao i doslednosti sankcija za sline disciplinske prekraje.
655
Sudije snose krivinu odgovornost za prestupe koje poine van vrenja svoje pravosudne funkcije. Sudije nisu krivino odgovorne
ukoliko doe do nenamernog propusta u vrenju njihove dunosti.
244
161. Disciplinska komisija izvetava da predsednici suda i sudije nemaju saznanja o tome ta predstavlja
disciplinski prekraj. Za sudije je organizovana obuka iz oblasti etike, ali sudije navode da je ova obuka
ograniene vrednosti.656
162. Uprkos nedovoljnom prijavljivanju i dupliranju aktuelnih procesa za reavanje albi opisanih u
prethodnom tekstu, jedan broj sudija je potpao pod disciplinske mere u okviru sistema. Trinaest sankcija je
primenjeno 2012. i 2013. godine to je jako mali broj u poreenju sa brojem pristiglih albi. Od tih trinaest
sankcija, etiri su za posledicu imale raskid radnog odnosa ili otkaz. Svi sem jednog predmeta koje je
disciplinski tuilac procesuirao su podrani od strane Komisije 2013. godine. 657
163. Disciplinska komisija ne moe da nastavi sa tako velikim brojem pristiglih albi.658 Mnoge albe se
tiu stvari koje su izvan delokruga Komisije ili ne sadre dovoljno informacija da bi se nastavilo sa
reavanjem. Bez pojednostavljenih procesa za odbijanje neosnovanih albi, zaposleni moraju da posvete
dosta vremena za njihovu obradu.
164. Disciplinski postupci su navodno spori. Nekoliko predsednika sudova se alilo timu za Funkcionalnu
analizu da disciplinski postupci za sudije pod njihovom nadlenou traju suvie dugo i da su dosta nejasni,
pa stvaraju mogunost da sudije koje bi trebalo da dobiju otkaz i dalje ostaju na poziciji.
165. Predsednici sudova bi trebalo da se ukljue u procenu potencijalnih disciplinskih prekraja kad god
je to mogue kako bi ojaali svoju ulogu menadera suda. Predloene izmene disciplinskih pravila ukljuuju
strogu obavezu predsednika suda da sprovede korektivne mere koje nalae VSS u datom vremenskom okviru
(npr. roite mora da se zakae u narednih 30 dana). Krenje korektivne mere moe dovesti do
disciplinskog postupka protiv sudije i/ili predsednika suda.
166. Disciplinski sistem nije adekvatno povezan sa rukovoenjem uinkom sudija, i onemoguava
upotrebu albi za unapreenje kvaliteta pravosua onda kada alba nije na takvom nivou da zahteva
disciplinsku meru. Automatizovani sistem ljudskih resursa ija je izrada u toku ukljuie indikacije albi i
disciplinskih postupaka protiv sudija kao i nesudijskog osoblja. Iako VSS moe da zahteva da sudije sa
problematinim rezultatima pohaaju stalnu obuku za sudije ukoliko njihovi problemi sa uinkom nisu
disciplinske prirode, to se ipak nije desilo.
167. Disciplinski postupci za osoblje suda i tuilatva postoje, ali nisu jasni i retko se primenjuju. Zakon
o dravnim slubenicima ukazuje da je VKS odgovoran ali zapravo predsednici sudova rukovode i smenjuju
dravne slubenike i nametenike bez smernica VKS, MP ili VSS. Kod tuilake delatnosti, RJT i DVT snose
odgovornost, a primeri disciplinskih mera i smena irom sudskog sistema jako su retki. to se tie radnika iz
senke izvoaa radova, pripravnika, volontera i sudija porotnika, ne postoji jasan disciplinski proces ili
postupak za smenu. Slino tome, predsednik suda ima diskreciono pravo kad je odluivanje u pitanju. Kao to
je uobiajeno u svim sistemima, odnosi igraju kljunu ulogu pa zainteresovane strane ukazuju da e dravni
slubenici i radnici iz senke verovatno da ostanu na radnom mestu uprkos loim rezultatima ili
disciplinskim problemima.
656
Pravosudna akademija navodi da je sprovela obuku iz etike u trajanju od 340 dana 2012. godine, od ega je 240 bilo za sudije za
prekraje; 178 dana obuke je odrano 2013. godine.
657 Izvor i razlozi za albu nisu dati timu za Funkcionalnu analizu.
658 Ukupno je pristiglo 540 predmeta 2013. godine a od tog broja 226 nije praeno odgovarajuom dokumentacijom.
245
2. Upravljanje finansijskim resursima

Pregled poglavlja
1.
Sistem pravosua u Srbiji nema nedostatak resursa, bilo da se meri per capita ili kao udeo u BDPu. Godine 2012, rashod sudova je bio 0,66% BDP-a, to je vie nego u bilo kojoj dravi lanici EU koja je pod
nadzorom CEPEJ-a. Rashod tuilatva je bio 0,11%, to je u razmerama ostalih drava lanica EU koje su pod
nadzorom CEPEJ-a, ali je neto nii od proseka.
2.
Bilo koje poveanje pravosudnog budeta nije izgledno na srednje-dugoronom planu. Srbija je
suoena sa vrlo tesnom fiskalnom situacijom koju karakterie duboka recesija i visok i rastui javni dug.
Srpska Vlada prepoznaje potrebu da pronae naine utede, ukljuujui i smanjenje fonda plata i dovodei
javni sektor na pravu meru. Ne bi bilo realno da se sektor bori za vie resursa, naroito ako se ima u vidu
njegov nizak stepen efikasnosti i delotvornosti u korienju postojeih resursa. Mogu se oekivati budetska
umanjenja i sektor e verovatno morati da uradi vie sa manje, ukljuujui i finansiranje inovacija putem
uteda unutar paketa resursa.
3.
Sudovi se finansiraju delom iz sudskih taksi, to predstavlja odreene mogunosti i znaajne
rizike.659 Godine 2013, sudovi su prikupili 10,22 milijardi RSD putem taksi.660 Meutim, nivo naplate je nizak i
sudovi uspevaju da naplate samo oko jedne treine dospelih taksi. Sudovi nisu dobro opremljeni da bi igrali
ulogu agencije za naplatu zbog nedostatka pravnih instrumenata za uterivanjem duga od nesavesnih
dunika661 i nedostatka tehnikih kapaciteta kako bi se posvetili naplati takse. Ono to jo vie zabrinjava je
da prihod od sudskih taksi opada, a uskoro e i ubrzano opadati.662 S neizbenim prelaskom usluga overe sa
sudova na private belenike, moe se oekivati da sudske takse opadnu i za 30 % do sledee godine.663
4.
Budetsko planiranje i alokacija resursa ne vezuju se za potrebe za pruanjem usluga. tavie,
zasnovano je na ranijim alokacijama inputa koje su retko prilagoavane u smislu reagovanja na izvanredne
dogaaje, kao to je reorganizacija sudske mree ili pod hitnim okolnostima koje mogu da ugroze
funkcionisanje pravosua. Alokacija resursa nije zasnovana ni na kakvom predvianju broja predmeta ili
objektivnim normama, te mehanizam alokacije resursa ne daje podstrek sudovima i tuilatvima za
inicijativama ili mogunostima da poboljaju ekonominost.
5.
Miks resursa favorizuje osoblje iznad svega. Ogroman fond plata natkriljuje ostale rashode,
ukljuujui i veoma potrebne oblasti kao to su obuka, IKT i infrastruktura. Od 2010. do 2013. godine, manje
od 2,5 % budeta sudskog sistema potroeno je na kapitalne investicije, to je oko polovine proseka EU. S
obzirom na preku potrebu za irokim unapreenjem IKT i infrastrukture, potrebno je vie znaajnih ulaganja.
Ipak, ulaganja u kapitalne projekte su spora zbog ogranienih kapaciteta nabavke i tako se sredstva
naznaena za kapitalne projekte uobiajeno realociraju na dodatne budetske procese.
6.
Sudovi generiu velike i rastue docnje.664 Osnovni razlog za nagomilavanje docnji je loe planiranje
u procesu pripreme budeta i u procesu reforme zakonodavstva. esto, nova zakonska regulativa stavlja
659
Procenjuje se da blizu 43% ukupnog budeta sudova potie od sudskih taksi. Nact analize uporednog budetiranja sudova (Draft
Comparative Court Budgeting Analysis), juni 2013, Pojedinana studija praksa budetiranja sudova u Srbiji (Case Study Court
Budgeting Practices in Serbia), Svetska banka, str. 12.
660Trezor rasporeuje 40 % svih naplaenih sudskih taksi za VSS, a 20 % za MP. Ostatak ide u opti konsolidovani prihod i koristi se u
druge, nesrodne, svrhe.
661Na osnovu zakonskih odredbi, sudovi ne mogu da odbiju roite u nekom predmetu ako sudska taksa nije plaena, niti mogu
zaraunavati kaznu za docnju ili kamatu. Stoga, esta je pojava da korisnici suda kasne ili izbegavaju plaanje.
662 Sudske takse su opale za 12 % od 2010. do 2013. godine.
663 Na osnovu nezvaninih procena dobijenih od zvaninika suda.
664Do kraja 2013. godine, kumulativne docnje su dostigle 3,8 milijardi RSD, premaujui ukupan budet javnog tuilatva.
246
pred sudove i druge institucije vee zahteve za pruanjem usluga ili finansiranjem trokova pravnih
postupaka. Meutim, procene finansijskog i regulatornog impakta se ne vre i budeti se ne prilagoavaju.
Docnje sve vie utiu na pruanje usluga suda, ukljuujui i kanjenja u roitima. Takoe, docnje stvaraju
znaajnu koliinu posla poto predsednici sudova i finansijska odeljenja rade u stalnoj situaciji krize
upravljanja, ukljuujui i upravljanje parnicom prema pruaocima usluga.
7.
Nedostatak automatizacije u procesuiranju zahteva za realokacijom finansiranja dovodi do
preterane budetske rigidnosti, to spreava sudove i tuilatva da finansiranje prilagode svojim
poslovnim potrebama. Ta rigidnost nije zahtev Ministarstva finansija (MF), ve VSS, DVT i MP kojima svima
nedostaju ljudski i tehniki kapaciteti za procesuiranje realokacije finansiranja, te ih jednostavno odbijaju. Taj
problem bi se mogao ublaiti modernijim sistemom i boljom koordinacijom meu akterima, u saglasnosti sa
Zakonom o budetu. Bez reavanja ovog problema, teko je videti kako bi sektor mogao da doe do
sredstava neophodnih da postigne transformaciju koja je potrebna za usaglaavanje sa standardima EU.
8.
Podeljena nadlenost upravljanja i nedostatak jasne podele odgovornosti nad pravosudnim
budetom dovodi do problema u koordinaciji kod upravljanja finansijskim resursima. Budetska nadlenost
je podeljena izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane. Dok su Savet/Vee odgovorni za fond plata
za sudije i tuioce, MP je odgovorno za plate ostalog osoblja u sudovima i tuilatvima. Podela budetske
odgovornosti u drugim oblastima, kao to je finansiranje odravanja i kapitalnih investicija, nije jasno
definisana, to usporava napredovanje i ulaganja u veoma potrebne kapitalne projekte. Nadlenost nad
ostalim nefinansijskim stvarima, koje mogu da budu od veeg finansijskog uticaja, takoe je odvojena od
budetske nadlenosti, ukljuujui i odluke koje utiu na veliki fond plata.
9.
Finansijski sistemi su razjedinjeni i zastareli. Mnogobrojni sistemi finansijskog upravljanja
funkcioniu simultano i osoblje mora runo da vri unos i prenos podataka izmeu sistema. Pravosudnom
sistemu nedostaje jasna struktura trokova, a i vrlo malo informacija ima o pojedinanim trokovima ili
podacima koji bi povezali trokove i rezultate, to analizu trokova po predmetu ini izazovnom. Ne postoji
usaglaenost izmeu upravljanja predmetima i sistema raunovodstva, tako da deo za finansijsko upravljanje
nije u mogunosti da prui informacije procesu donoenja odluka niti da podri poboljanje uinka.
Pregled upravljanja rashodom u pravosuu

10.
Ovo poglavlje analizira delotvornost finansijskog menadmenta u sistemu pravosua Srbije u
kontekstu problema s uinkom, to je podcrtano na drugim mestima Izvetaja o funkcionalnoj analizi.
Poglavlje se usredsreuje naroito na one sistemske aspekte finansijskog menadmenta koji se mogu ojaati
u okviru postojeeg budetskog okvira. Analiza se oslanja na informacije dobijene od srpskih pravosudnih i
izvrnih vlasti i nadgrauje se na ranijoj Analizi javnog rashoda u pravosuu i institicionalnoj analizi (Judicial
Public Expenditure and Institutional Review PEIR).665
11.
Pravosudni sistem potpada pod opti budetski okvir za javni sektor, a koji je zasnovan na Zakonu
o budetskom sistemu.666 Zakon o budetskom sistemu pravi razliku izmeu posrednih i neposrednih
budetskih primalaca, tj. budetskih korisnika. Kao to Slika 118 prikazuje, ima 11 neposrednih budetskih
korisnika u itavom pravosudnom sistemu, gde spadaju MP, VSS, DVT, RJT, PA, 4 vrste sudova na
republikom nivou667 i 2 vrste tuilatava na republikom nivou.668 Takoe ima 155 sudova i 87 tuilatava
koji su posredni budetski korisnici ije budete administriraju Savet/Vee i MP.669 Ovi posredni budetski
665PEIR
- Serbia Judicial Public Expenditure and Institutional Review, Svetska banka MDTF-JSS, 2011.
glasnik Republike Srbije br. 54/2009 po amandmanima. Pored toga, pravosudni sistem podlee Zakonu o organizaciji
sudova, koji vri podelu ovlaenja nad buetom pravosudnog sistema izmeu VSS/DVT i MP, kao i Zakonu o sudskim taksama.
667 VKS, Upravni sud, Privredni apelacioni sud i Vii prekrajni sud.
668 Tuilatvo za ratne zloine i Tuilatvo za organizovani kriminal.
669Pre reorganizacije mree 2014. godine.
666Slubeni
247
korisnici troe najvei deo sredstava sistema, gde spadaju svi prekrajni sudovi, osnovni, vii sudovi, osnovna
i via tuilatva.670
Slika 118: Posredni i neposredni budetski korisnici u pravosudnom sistemu Srbije, 2014.
12.
Samo neposredni budetski korisnci izvravaju svoje budete kroz jedinstveni raun Trezora (JRT).
Trezor obezbeuje da su transferi neposrednim budetskim korisnicima u okviru odobrenih aproprijacija i u
granicama koje su odreene rasporedom povlaenja (transfera). Meutim, Trezor nije ukljuen u verifikaciju
bilo koje isplate. Neko vreme, Trezor je planirao da ukljui posredne budetske korisnike u JRT;671 ipak, to
ostaje za kasnije iz razloga tehnike prirode. Kada Trezor prenese sredstva, sudovi i tuilatva upravljaju
svojim raunima samostalno.
13.
Rashod pravosua u periodu 2010-2013. godine moe se okarakterisati sloenou,
nepostojanou i docnjama. Slika 119 i 120 daju vizuelni pregled rashoda sudskog sistema i javnih
tuilatava od 2010. do 2013. godine. To utvruje kontekst za opis okvira upravljanja rashodom i proces
budetiranja. Cifre prikazuju originalne aproprijacije (zeleno), rebalans budeta (plavo) i docnje (crveni),
izraeno u realnoj vrednosti RSD korigovano inflacijom za 2013, po vrsti budetskog korisnika u okviru
sudskog sistema i javnih tuilatava. Mogu se zapaziti sledee kartakteristike rashoda sistema:
Sloenost: veliki je broj institucija koje su ukljuene u finansijsko upravljanje. Samo sudovi imaju 12
organizacija i organizacionih grupa, ukljuujui VSS, MP, PA, VKS i razne vrste sudova. Postoji itav niz
mehanizama izvrenja neke delove budeta sudskog sistema izvravaju sudovi, a druge direktno VSS ili
DVT ili pak MP;
Nepostojanost: fluktuacije originalnih aproprijacija iz godine u godinu prikazane su zelenom bojom; a
rebalans budeta, koji poveava, ili ee umanjuje, originalne aproprijacije, prikazan je plavom bojom;
Docnje: sudovi hronino stvaraju velike i rastue docnje, pre svega osnovni sudovi, vii sudovi i MP.
670Za
ove posredne budetske korisnike, VSS/DVT i MP mogu da fleksibilno prenose sredstva izmeu posrednih budetskih korisnika
iste vrste. Tako npr, VSS bi mogao da premeta sredstva izmeu pojedinanih sudova iste vrste (tj. od jednog do drugog osnovnog
suda), ali ih ne moe prenositi s viih sudova na osnovne sudove, bez obzira na poslovne potrebe.
671 Ukazujui na situaciju 2011. godine, JPEIR tvrdi: Uprava Trezora sada planira da ukljui posredne budetske korisnike u JRT,
dodajui fusnotu: Meutim, obraunski kapaciteti i potrebna oprema predstavljaju nereenu prepreku.
248
672Megadata
249
Tabela, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
Slika 119: Originalne approprijacije, rebalansirane aproprijacije i docnje sudskog sistema, 2010-2014. 672
673
250
Videti: Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
Slika 120: Originalne approprijacije, rebalansirane aproprijacije i docnje tuilatva, 2010-2014.673
a. Delotvornost u formulisanju budeta

14.
Formulisanje budeta je proces koji se kree odozgo nadole. Kada Vlada usvoji Fiskalnu strategiju,
MP daje neposrednim budetskim korisnicima instrukcije za pripremu finansijskih planova za narednu
godinu, do 5. jula. Uz ekonomske pretpostavke i smernice za podnoenje, ti planovi ukljuuju i plafon za
svakog neposrednog budetskog korisnika. Taj plafon se obino zasniva na alokaciji iz prethiodne godine,
samo upodobljen makroekonomskim oekivanjima. Na osnovu finansijskih planova, koje su pripremili
neposredni budetski korisnici,674 Vlada revidira Fiskalnu strategiju i podnosi nacrt Zakona o budetu
Narodnoj skuptini. Parlament je u obavezi da usvoji Zakon o budetu Republike Srbije do 15. decembra. 675
Dogovaranje i Budetu izmeu neposrednih budetskih korisnika i MF nije iskljueno, ali se i ne stimulie. U
praksi, institucionalno dogovaranje o budetu se ne deava.
15.
U srpskom sistemu pravosua, budetsko planiranje se vri na osnovu inputa u budetu
prethodnih godina, a ne ni na kakvoj proceni onoga to treba postii u budunosti. Sveukupni budetski
okvir se fokusira na alokaciju sredstava na istorijski definisane inpute i na odgovornosti neposrednih
budetskih korisnika da ne premae date alokacije. Kada se ovaj inputom orijentisan buetski okvir uradi,
neposredni budetski korisnici sudskog sistema, uglavnom MP, VSS, i DVT, mogu se teoretski usredsrediti na
alokaciju finansijskih sredstava na osnovu potranje za uslugama i rezultata (tj. pretpostavljeni broj
predmeta). Meutim, donosioci odluka ne koriste podatke radi informisanja ove vrste odluka, te ne postoji
analiza ekonominosti niti objektivno definisani standardi za tehniki i finansijsku uinak. Pored toga,
nadlenost za upravljanje pravosudnim resursima je razjedinjena i nije u skladu sa budetskom nadlenou.
Upravo zato se sudski sistem okree tradicionalnim metodima orijentisanim inputom.
16.
Bez obzira na poslovne potrebe, pravosudni budet postavlja rashod za plate kao prioritet, a koji je
odreen planom ljudskih resursa koji se utvruje van budetskog procesa.676 Od 2010. do 2013. godine,
tekui rashod je u proseku iznosio 97,67% izvrenog budeta. Od toga, prosek za plate je bio 76,46% od
ukupno izvrenog budeta, a ukupni tekui rashod, van plata, u proseku je bio 21,20%. Uprkos svom nazivu,
rashod koji se ne odnosi na plate takoe obuhvata naknade za lica koja rade u sistemu, ukljuujui sudije
porotnike i naknade za lica koja rade pod ugovorom. Kapitalna ulaganja su u proseku iznosila svega 2.33% od
ukupno izvrenog budeta za period izvetavanja.
17.
Iako na papiru pravosudni budet ima prostor od 3 godine, u stvarnosti, budetsko planiranje se
vri na godinjoj bazi. Institucije nisu u stanju da uu u ugovorne obaveze due od godinu dana, to dovodi
do toga da je problematino realizovati viegodinje investicije. U meuvremenu, sudski sistem je zaokupljen
svakodnevnim problemima koji se odnose na docnje, nedovoljnu infrastrukturu i neefikasan operativni
sistem i ima malo kapaciteta da se okrene buduim potrebama i nainu kako da ih finansira. Kao to e biti
napomenuto nie, sudski sistem vrlo malo ulae u inicijative za modernizacijom, tako da su njegovi kapaciteti
za bilo kakvu viegodinju inicijativu za modernizacijom veeg obima izuzetno ogranieni.
18.
Ovlaenja nad onim stvarima koje odreuju ili snano utiu na finansijsko upravljanje su
razbacana izmeu VSS/DVT, MP, VKS i sudova. Prvo, nadlenost nad pravosudnim budetom je podeljena
izmeu VSS/DVT, koji su odgovorni za neto tekui rashod za odravanje, dok je MP odgovorno za kapitalne
investicije i odravanje.677 Drugo, ovlaenja nad nefinansijskim stvarima, koje imaju znaajan finansijski
impakt, odvojena su od budetske nadlenosti. Npr, VKS je odgovoran za nekoliko pitanja ljudskih resursa
674
Od neposrednih budetskih korisnika se trai da podnesu svoje finansijske planove MF do 1. septembra.

vie informacija o budetskom kalendaru, videti: http://www.parlament.gov.rs/national-assembly/role-and-mode-ofoperation/national-assembly-financing/budget-cycle.504.html.
676Za dalju diskusiju o planu ljudskih resursa, videti Poglavlje o ljudskim resursima.
677Neki akteri izraavaju bojazan da ovaj podeljeni mehanizam rui finansijsku samostalnost sudova videti Izvetaj Saveta za borbu
protiv korupcije o reformi pravosua, Vlada Srbije, 2014, str. 7. Ipak, u nekoliko zemalja lanica EU, ministarstva pravde imaju
odgovornost pravosudne administracije i vre je bez neprimerenog uticaja na pravosudna tela.
675Za
251
koja se tiu sudija, kao i za unutranju organizaciju suda. Pojedinanim sudovima rukovode predsednici suda
pod optim nadzorom predsednika neposredno vieg suda.
19.
Delotvorno budetsko planiranje je takoe ometeno nedostatkom jasne podele finansijske
odgovornosti izmeu sudova i tuilatava za niz obaveznih trokova za usluge u krivinim predmetima.678
Te usluge se moraju pruati prema ZKP i obuhvataju obaveznu odbranu, vetake, sudske tumae, prevoz
zatvorenika i pritvor. Zbog nejasne situacije ko ta plaa, nijedna institucija ne planira taj rashod. Mada
podaci o rashodima tuilatava za ove usluge jo nisu raspoloivi, iznosi su znaajni u poreenju s budetom.
Mnogi sudovi pripisuju svoju nemo da rade u okviru svog postojeeg operativnog budeta upravo ovoj vrsti
rashoda.
b. Nivo budeta i izvori

i.
Nivo budeta
20.
Sistem pravosua u Srbiji nema nedostatak resursa, mereno i na per capita i kao udeo u BDP-u.
Godine 2012, rashod za sudove je bio 0,66 % BDP-a, to je vie nego u bilo
Srbija troi oko 27 EUR per
kojoj zemlji lanici EU koju prati CEPEJ.679 Rashod za tuilatva je bio 0,11
capita na sudove, to je u
%, to je u okviru granica drugih zemalja lanica EU koje prati CEPEJ, mada
skladu s prosekom EU,
neto malo ispod proseka. Zbirno, ukupan rashod pravosua je bio oko
prilagoeno BDP-u.
0,77% BDP-a 2012. god.680
21.
Srbija troi oko 27 EUR per capita na sudove, to je vie nego u uporednim zemljama. Kao to je
prikazano na Slika 121, Sudski budet Srbije se nalazi iznad linije trenda, ali je u prihvatljivim granicama, na
osnovu definicija koje koristi CEPEJ.
678Akteri
navode da su tuilatva obavezna da plate te usluge iz svog budeta uprkos riziku od sukoba interesa. Meutim, u odsustvu
obavezujueg uputstva, neka tuilatva izjavljuju da nisu ovlaena da plaaju honorare advokatima. Neki od njih svoj stav zasnivaju
na osnovu toga to ZKP propisuje njihovu odgovornost za trokove, ali ne i za honorare. Oni tvrde da u srpskom jeziku ova dva
termina imaju potpuno razliito znaenje. Neka tuilatva veruju da advokate treba platiti tek kad se donese odluka u predmetu, jer
oni ne mogu da pripiu odreeni deo svog honorara sudu ili tuilatvu. Konano, argument tuilatva je da ako je optueni osloboen
optube, odgovornost za obeteenje jasno lei na sudu. to se vetaka tie, neka tuilatva su obavestila tim Funkcionalne analize da
su ona odluila da ne plaaju usluge vetaka sve dok naknade za vetake ne budu odreene na predvidivom i razumnom nivou.
679 Za podatke EU, videti: CEPEJ EU Justice Scoreboard 2014 (na osnovu podataka iz 2012.). Za podatke iz Srbije, videti: Megadata
680 Tim Funkcionalne analize procenjuje da je srpski pravosudni budet kao udeo u ukupnom budetu takoe u skladu s prosekom EU.
Meutim, precizne cifre nisu raspoloive jer srpske vlasti ne objavljuju ukupno izvren budet.
252
Slika 121: Sudski budet per capita prema BDP-u, Srbija i EU, 2012.681
22.
Mereno kao udeo u BDP-u, rashod sudova je iznosio 0.66%, premaujui prosek EU. Kao to
pokazuje crvena kriva trenda na Slika 122, zemlje lanice EU s niim BDP per capita pokazuju tendenciju da
alociraju vei udeo BDP-a svojim pravosudnim organima, ali Srbija i dalje troi vie od uporednih zemalja.
Figure 122: Sudski budet kao udeo u BDP-u i BDP-u per capita, Srbija i EU, 2012.
23.
Rashod za usluge javnog tuilatva je oko 4 EUR per capita, to je na samom dnu EU lestvice. Kao
to pokazuje Slika 123, Srbija je ispod linije trenda ali je u prihvatljivim granicama, na osnovu definicija koje
koristi CEPEJ.
681
Da bi se obezbedila uporedivist podataka, u izraunavanju tog odnosa, ovo Poglavlje definie rashod suda kao zbir ukupnog
godinjeg odobrenog budeta dodeljenog svim sudovima, bez tuilatva ili pravne pomoi, plus docnje suda. Za podatke za Srbiju,
videti Megadata Tabela, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review). Za podatke
EU, videti CEPEJ EU Justice Scoreboard 2014 (na osnovu podataka za 2012.).
253
Slika 123: Budet javnog tuilatva kao udeo u BDP-u i BDP-u per capita, Srbija i EU, 2012.
24.
Mereno kao udeo u BDP-u, rashod tuilatva 2012. godinu je iznosio 0.11%, u granicama raspona
EU. Kao to okazuje Slika 124, za razliku od udela sudskog budeta u BDP-u, koji je iznad raspona EU, udeo
tuilatva u BDP-u je u sredini lestvice.
Figure 124: Budet javnog tuilatva kao udeo u BDP-u i BDP-u per capita, Srbija i EU, 2012.
25.
Rashod sudskog sistema karakterie varijabilnost od godine do godine i rebalans budeta
sredinom godine, to dovodi do smanjenja originalne aproprijacije u kombinaciji s prekomernim
troenjem. Kao to prikazuje Slika 125, originalna budetska aproprijacija, predstavljena plavim stubovima i
izraena u realnoj vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju, porasla je od 2010. godine. Najvii nivo je
imala 2011. godine sa 28,5 milijardi RSD, pre nego to je ponovo pala 2012. i 2013. godine, ali 2013. godine
originalna aproprijacija je premaila nivo iz 2010. godine za preko 10%. Svake godine, originalna
254
aproprijacija je usklaivana682 i smanjivana na nivo predstavljen crvenim stubovima na datoj slici. U

meuvremenu, rashod sudskog sistema, predstavljen zelenim stubovima, redovno je premaivao
rebalansiranu budetsku aproprijaciju zbog docnji. Samo je 2013. godine rashod sudskog sistema dostigao
nivo svoje originalne aproprijacije, a to je postignuto akumulacijom velikih docnji.
Slika 125: Originalne aproprijacije sudskog sistema, rebalans aproprijacija i izvrenje Budeta i troenje,
2010-2014. godine u realnoj vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju683
26.
Rashod javnog tuilatva takoe karakterie varijabilnost od godine do godine i rebalans budeta
sredinom godine, i samo ogranieno prekomerno troenje. Kao to prikazuje Slika 126, izraena u realnoj
vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju, originalna budetska aproprijacija, predstavljena plavim
stubovima, znatno je fluktuirala, dostiui vrh 2014. godine. S obzirom na znaajne reforme tuilake slube
u svetlu primene ZKP-a 2013. godine,684 oekivalo bi se da e budet tuilatva porasti te godine. Umesto
toga, njegov budet je smanjen u dodatnom budetskom procesu, a kanjenje u popunjavanju sredstava za
tuilatva je imalo uticaja na pruanje usluga u kritinom momentu. Sreom, aproprisani budet za 2014. bio
je vii. Za razliku od sudskog sistema, javno tuilatvo ima tendenciju ostanka u okviru rebalansirane
budetske aproprijacije, s izuzetkom godine 2010. godine, kada je stvorilo neke docnje.
Slika 126: Originalne aproprijacije javnog tuilatva, rebalans aproprijacija i izvrenje Budeta i troenje,
2010-2014. godine u realnoj vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju 685
682
Kao odgovor na dravni prihod manji od oekivanog i veeg troenja u ostalim sektorima, MF predlae rebalans budeta to je
dovelo do usvajanja Dodatnog budeta u Skuptini. Videti l. 42, Zakon o budetskom sistemu.
683Videti Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
684Videti odeljak o optereenosti tuilatva u Poglavlju o potranji.
685Megadata Tabela, World Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
255
27.
Bilo koje poveanje pravosudnog budeta nije nimalo verovatno na srednje-dugoronom planu.
Srpska ekonomija je napravila zastoj u vreme krize i, posle veoma sporog oporavka u periodu 2010-2013.
godine, Srbija se vratila u recesiju 2014. godine.686 Uz to, Srbija je suoena s veoma tekom fiskalnom
situacijom koju karakterie vrlo visok fiskalni deficit (oko 7% od BDP-a) koji je prisutan ve nekoliko godina i
koji je doveo do znaajnog rasta javnog duga. Vlada je shvatila potrebu za iznalaenjem uteda u budetu,
ukljuujui i one koje se odnose na plate i smanjenje javnog sektora. U takvom okruenju, teko bi bilo da se
sektor pravosua bori za vie resursa, naroito ako se ima u vidu njegov nizak stepen efikasnosti i
delotvornosti u korienju postojeih resursa.687
28.
Umesto toga, sudski sistem e verovatno morati da uradi vie sa manje. Mogu se oekivati
budetska umanjenja. Pravosue e se morati prilagoditi ovoj situaciji i raditi efektivnije u tenjem
budetskom okruenju. Da bi se finansirale inovacije radi pokretanja boljeg uinka, verovatno e biti
potrebno identifikovati utede u okviru postojeeg buetskog paketa sektora.
ii. Sudske takse
29.
Pravosudni sistem se delimino finansira od sudskih taksi, a delimino iz opteg prihoda. Sudske
takse ne obezbeuju pravosudnom sistemu nikakvo dodatno finansiranje pored njegove aproprijacije. 688
Meutim, sudske takse predstavljaju izvor prihoda dravnog budeta iji je jedan deo rezervisan za
pravosudni sistem.
30.
Godine 2013, sudovi su naplatili 10,22 milijardi RSD u taksama, to je manje u poreenju sa 11,57
milijardi naplaenih 2010. godine. Kao to prikazuje Slika 127, naplata je porasla za 11% od 2010. do 2011.
godine ali je nakon toga opala.
Slika 127: Izvreni budet sudskog sistema prema izvoru, 2010-2013, u realnoj vrednosti RSD korigovano
za inflaciju 2013,689
686Prema
zvaninim procenama MF, srpska ekonomija e se 2014. godine imati pad od 1%.
videti odeljke Poglavlja o finansijskom menadmentu. Takoe videti Poglavlje o Upravljanju i rukovoenju i Poglavlje o
ljudskim resursima.
688Teoretski, ukoliko sudovi premae planiranu naplatu takse, imaju pravo da zadre viak. To se, ipak, nikada nije dogodilo.
689 Cifre u realnoj vrednosti RSD korigovano za inflaciju 2013. Megadata Tabela, Svetska banka. (nalazi se na:
687Nie
256
31.
Iako sudske takse ne obezbeuju sudovima dodatni izvor prihoda, one ipak predstavljaju
atraktivan i fleksibilniji izvor finansiranja. Deo budeta sudova, koji se finansira od taksi, ne potpada pod
ekonomsku klasifikaciju dravnog budeta. Stoga se deo
Okvir 24: Registar nenaplaenih novanih
budeta, koji se finansira od taksi, moe realocirati u toku
kazni Prekrajni sudovi ustanovljavaju
izvrenja budeta meu budetskim linijama radi
Nacionalni registar nenaplaenih prekrajnih
zadovoljavanja hitnih potreba, prema diskrecionoj odluci
kazni. Pojedinci ija se imena nau u registru
VSS i MP. To sudovima i pravosuu obezbeuje diskrecioni
nenaplaenih kazni nee moi da koriste
690
odreene
dravne usluge, kao to je npr.
fond sredstava u inae vrlo rigidnom sistemu.
produenje registracije vozila. Uz podrku
Projekta reforme pravosua i odgovornosti
vlade, koji je finansirao USAID, u ijoj finalnoj
fazi e se kreirati mrea, tako da e preko nje
svaki sudija moi da se ukljui u bazu podataka.
Ovaj savremeni registar e moi znaajno da
pobolja stope naplate taksi u Prekrajnim
sudovima.
32.
Osnovni sudovi i Privredni sudovi zajedno su
naplatili 98.36% svih sudskih taksi u 2013. godini. Kao to
je prikazano na Slici 128, osnovni sudovi naplauju najvei
iznos taksi u apsolutnom izrazu. Ipak, privredni sudovi su
naplatili najvei iznos taksi, u iznosu od 285.12% od svog
izvrenog budeta u 2013. godini. Mada su takse, koje
prekrajni sudovi naplauju za svoje usluge, male, oni
naplauju veliki broj kazni za saobraajne prekraje i ostale manje prekraje, to sve odlazi u dravni budet.
Takoe videti Okvir 27 za najnovije inovacije koje nastoje da dalje potspee naplatu sudskih taksi u
prekrajnim sudovima.
Slika 128: Naplaene sudske takse i ukupni izvreni budeti prema vrsti suda, 2010-2013. godine691
690Isto
tako, prenos prihoda od sudskih taksi iz Trezora sudskom sistemu ne zavisi od uinka opteg prihoda, koji je podloan
fluktuacijama.
691 Cifre u realnoj vrednosti RSD korigovano za inflaciju 2013.
Megadata Taela, Svetska banka. (nalazi se na:
257
33.
Prema nezvaninim procenama, sudovi uspevaju da naplate kroz taksu samo 30% onoga to je
dospelo.692 Na osnovu te procene, puna naplata sudskih taksi bi teoretski stvorila prihod koji bi bio veliki
koliko i celokupan budet sudskog sistema.
34.
Meutim, s neizbenim prelaskom usluga overe sa sudova na privatne belenike, moe se
oekivati da sudske takse opadnu i za 30 % do sledee godine.693 Do 30. juna 2014, VSS nije poeo ni da
planira smanjenje sudskih taksi niti se obratio MF u vezi s verovatnim impaktom. Usluge overe su planirane
da se prenesu do poetka 2015. godine.
35.
Sudovi nisu opremljeni da igraju ulogu agencije za naplatu. Dodeljivanje odgovornosti samim
sudovima za naplatu sudskih taksi nije pogodno za maksimiranje nivoa naplate. Zbog zakonskih propisa,
sudovi ne mogu da odbiju da odre roite ak ni ako sudska taksa nije plaena.694 Mnogi korisnoici suda
nastavljaju svoje sporove bez plaanja. Sudovi su slabo opremljeni da gone neplatie poto nemaju pravne
instrumente i resurse u poreenju s onima koje ima poreska uprava. Isto tako, sudovi ne zaraunavaju
korisnicima kaznu za kanjenje niti kamatu. Odsustvo kazne za kanjenje i kamate je podsticaj dunicima koji
koriste vremensku prednost vredsnosti novca kako bi manje platili nego u vreme dospea takse.695 Sudovi
tako primaju manje nego to im se duguje zbog inflacije, a imaju i administrativne trokove za naplatu
neplaenih taksi. U meuvremenu, razni poverioci sudova naplauju penale za svoje usluge i na taj nain se
stvara neto gubitak za sudove.
36.
Oslanjanje na sudske takse u finansiranju sudova ima svoje negativne strane. Prvo, prihodi od
sudskih taksi fluktuiraju u odnosu na faktore koji su van kontrole sudova, kao to je nedavno zabeleen pad
broja predmeta i neizbeni prelazak usluga overe sa sudova na private belenike. Sudovi takoe navode da je
naplata takse sezonske prirode nia u letnjim mesecima i via u zimskim mesecima. Drugo, zavisnost od
sudskih taksi za finansijsku dobrobit sudova stvara svojstveni sukob interesa poto sudovi sami odluuju o
odobravanju osloboenja od plaanja takse i zdruivanju predmeta.696 Tree, od sudova se trai da
izvetavaju o svojim rashodima koji se finansiraju iz sudskih taksi odvojeno od onih rashoda koji se
finansiraju iz opteg budeta, to za njih predstavlja veliki administrativni teret.
37.
Postoje mogunosti za poveanje stope naplate takse, ali se one ne razmatraju aktivno. Mogla bi
se naplata sudskih taksi dodeliti jednoj agenciji koja bi mogla da radi s jedinstvenim namenskim raunom, da
procenjuje kamatu i kazne za kasno plaanje i da se posveti uterivanju plaanja. Zakon o sudskim taksama
mogao bi biti izmenjen da ovlasti sudove da odbiju pruanje usluga u odreenim nekrivinim predmetima
sve dok se ne plati sudska taksa, uz mogue ublaavanje kao to je potreba za osloboenjem od plaanja
takse. Kazne za kasno plaanje i kamata na taksu bi takoe mogle da se pridodaju kako bi se motivisalo
promptno plaanje takse i smanjio troak gonjenja nesavesnih dunika. Takoe bi se mogao razmotriti
popust za promptno plaanje. Mogu se izvui pouke od prekrajnih sudova koji nude umanjene novane
kazne uesnicima u saobraajnim prekrajima u zamenu za promptno plaanje kazne.
692Neki
sudovi su uspeniji od drugih. Napr, Osnovni i Vii sud u Kragujevcu izvetavaju da oni naplauju oko 40-50% svih taksi.
Na osnovu procena finansijskih slubenika sudova, vie od 50% prihoda od sudskih taksi u osnovnim sudovima dolazi od usluga
overe.
694 l. 7 Zakona o sudskim taksama sada ne predvia da neplaanje sudske takse moe da obustavi procesuiranje predmeta.
695Stopa inflacije u rate Srbiji se kretala od 3-15% u periodu 2010-2013. godine.
696Za diskusiju o oslobaanju od sudske takse, videti Poglavlje o pristupu pravosuu. Za diskusiju o zdruivanju predmeta, videti
Poglavlje o efikasnosti.
693
258
c. Struktura budeta
38.
Fond plata je najznaajnija budetska stavka i pravosudni sistem ima to kao prioritet nad
ulaganjem u modernizaciju sistema (videti Sliku 129). Sada, Srbija troi manje od 2,5% ukupnog budeta na
kapitalne investicije. Podela budeta na kapitalne investicije i tekui rashod je u granicama drava lanica EU.
Meutim, Srbija ima mnogo vee potrebe za kapitalnim investicijama od veine drava lanica EU. Kao deo
procesa pridruivanja EU, od srpskog pravosua se oekuje da preduzme znaajne investicije u infrastrukturu
i IKT kako bi svoj uinak dovelo u sklad s evropskom praksom. Kao rezultat toga, sredstva odreena za
kapitalne investicije treba da budu daleko vea od sadanjih 2,5%. Imajui u vidu sadanja budetska
ogranienja, sredstva za investicije treba vui iz uteda od aktuelnog rashoda, po mogustvu od plata.
Slika 129: Izvrenje prema komponenti troenja budeta sudskog sistema, 2010-2013.697
i.
Tekui rashod
39.
Plate dominiraju tekuim rashodom sudskog sistema. Budet za plate prati Plan ljudskih resursa koji
se odreuje van budetskog procesa. Plate ine 81% tekueg rashoda sudova i 92% tekueg rashoda
tuilatva (videti Slika 130 i 131)
697
Cifre u realnoj vrednosti RSD korigovano za inflaciju 2013. Megadata Taela, Svetska banka. (nalazi se na:
259
Slika 130: Struktura tekuih rashoda sudskog sistema, 2013. godine698
Slika 131: Struktura tekuih rashoda tuilatva, 2013. godine699
40.
esto, budetske linije ne prenose na transparaentan nain cilj rashoda koji one finansiraju. Npr,
budetska linija 4235 Ostale ugovorne usluge pod linijom 423 Ugovorne usluge koristi se ne samo za
plaanje tih usluga, kao to su naknade za vetake, sudije porotnike, obezbeenje, ve i za obeteenje
osloboenima od krivice i za potarinu.700
41.
Srpski pravosudni sistem troi vei deo svog budeta na plate u poreenju s dravama lanicama
EU (videti Sliku 132). Odnos plata prema budetu u Srbiji iznosi 86%. Samo 3 od 21 drave lanice EU, nie
date, imaju vii udeo plata u svojim budetima. Drava lanica EU s najviim odnosom plate-budet od 95% je
Hrvatska. Kao to je prodiskutovano u Poglavlju o ljudskim resursima, popunjavanje broja sudija i sudskog
698
Megadata Taela, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
699
Megadata Taela, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).

Ostale budetske linije su transparentnije: Novane kazne pokrivaju i stavke kao to su vozila suda i kazne za parkiranje;
Grantovi meunarodnim organizacijama se pojavljuju samo u budetu PA, to verovatno predstavlja doprinos projektima PA koje
finansiraju donatori; a linija Porezi i mandatne kazne pokrivaju porez na nekretnine koji se duguje za poslovni prostor.
700
260
osoblja u Srbiji je vee nego u veini drava lanica EU. Plate sudija predstavljaju najveu komponentu
rashoda na plate u sudovima. Postepena redukcija udela u buetu, koji se troi na sudske plate, oslobodio bi
resurse za stavke koje su od kritinog znaaja za poboljanje produktivnosti, kao to su automatizacija,
infrastruktura i specijalistiko osoblje srednjeg nivoa.
Slika 132: Plate kao udeo u budetu sudova, Srbija i EU, 2012.701
iii. Kapitalne investicije

42.
Nivo kapitalnih investicija u Srbiji 2012. godine u odnosu na budet sudova u sudskom sistemu je u
skladu s rasponom u EU (videti Slika 133). To, meutim, moe da stvori zavaravajue optimistiku sliku jer
nivo kapitalnih investicija u Srbiji 2012. godine od 5% izvrenog budeta bio je neobino visok za period
izvetavanja 2010-2013. Prosek za period 2010-2013. bio je samo 2,33%. Godine 2012, samo je Slovaka
imala slino nizak budet za kapitalne investicije; meutim, postojei iznos kapitalnih sredstava Slovake je
vieg kvaliteta nego u Srbiji, tako da se njene nie kapitalne investicije mogu opravdati.702
701Podaci
za drave lanice EU su iz CEPEJ EU Skorborda pravosua 2014. na osnovu podataka iz 2012. Za srpske podatke - Megadata
702Za diskusiju o starosti i stanju infrastructure u srpskom pravosuu, videti Poglavlje o infrastrukturi.
261
Slika 133: Kapitalne Investicije kao deo budeta sudova, Srbija i EU, 2012.703
43.
Sa izuzetkom nekoliko eksterno sufinansiranih projekata, projekti kapitalnih investicija su
zanemarljivi u odnosu na stvarne potrebe. Poglavlje o infrastrukturi dokumentuje nedostatak sudnica i
kancelarijskog prostora, kao i loe stanje zgrada u kojima su smeteni sudovi i tuilatva. Poglavlje o IKT daje
uvid u nedelotvornost i neefikasnost infrastrukture IKT. Uprkos tome, budet za kapitalne investicije bio je na
momente drastino smanjivan kroz rebalans budeta i reprogramiran za druge ciljeve, kao npr. plaanje
sudskih docnji. U drugim situacijama, budet za kapitalne investicije nije u potpunosti iskorien zbog
ogranienosti kapaciteta (bie prodiskutovano nie).
44.
Kapitalne investicije sudskog sistema uglavnom izvrava MP. Ti rashodi, koji su na Slika 134
obeleeni sa FC-330, takoe obuhvataju i neke druge rashode koji se ne mogu razdvojiti. Kapitalne investicije
realizovane u okviru budeta pojedinanih osnovnih sudova su u granicama, ali je njihov iznos znatno varirao
od godine do godine.
703
Podaci za drave lanice EU su iz CEPEJ EU Skorborda pravosua 2014. na osnovu podataka iz 2012. Za srpske podatke - Megadata
262
Slika 134: Kapitalne investicije sudskog sistema, 2010 to 2013.704
45.
Od 2010. do 2013. godine, budet za kapitalne investicije se fokusirao na hitne intervencije u
infrastrukturi, kao i na neka preseljenja sudova i tuilatava, to je bilo neophodno zbog dve reorganizacije
sudske mree. Vrlo malo je bilo posveeno modernizaciji i unapreenju sistema.
46.
Pored finansijskih ogranienja, kapitalne investicije su bile ometane nedostatkom tehnikih
kapaciteta i nefleksiblnog i nejasnog regulatornog okvira. Postoji nedostatak tehnikih kapaciteta kod
osoblja MP u oblastima kao to su inenjering, nabavka i upravljanje ugovorima. Pored toga, ni VSS ni DVT
nemaju osobu koja je odreena da se bavi ovim pitanjima. Trenutno ne postoje mehanizmi za objektivnu
ocenu i prioritetizaciju investicionih projekata u okviru sektora. Restriktivna budetska pravila zahtevaju da
projekti kapitalnih investicija moraju da se finansiraju iz jednogodinje aproprijacije. Nepostojanje jasno
izdefinisane razlike izmeu kapitalnih i tekuih rashoda, to ima uticaja na itav javni sektor, dalje komplikuje
kako formulisanje, tako i izvrenje budeta za kapitalne investicije.
47.
Ima nekoliko projekata kapitalnih investicija, od kojih su svi finansirani iz aproprijacije jedne
fiskalne godine. MP je imao trogodinji plan kapitalnih investicija koji je sadrao listu prioriteta projekata u
ukupnoj vrednosti od 1,97 milijardi RSD za 2013, 1,31 milijardi RSD za 2014. i 2,00 milijarde RSD za 2015.
godinu. Meutim, MP nije u stanju da ue u ugovornu obavezu duu od jedne godine, to realizaciju
viegodinjih investicija dovodi do problema.
704
Cifre u realnoj vrednosti RSD korigovano za inflaciju, 2013. Videti Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na:
263
48.
MP odgovara za kapitalne investicije sudskog sistema, dok je VSS odgovoran za tekue
odravanje. U okviru MP, Sektor za investicije odgovara za
Okvir 25: Da li se cena neadekvatnog
objekte koji su u vlasnitvu republike vlade, a koriste ih
poslovnog
prostora moe kvantifikovati?
sudovi i javna tuilatva.705 Ovaj sektor upravlja svim
Prekrajni sud u Panevu zauzima je privremeno
projektima kapitalnih investicija koje direktno finansira
smeten u jedan stan u stambenoj zgradi od
MP, a prua savete sudovima o projektima i realizaciji
1988. godine. S obzirom na nedostatak prostora,
tehnikih investicija koje se finansiraju iz njihovih vlastitih
njegovih 10 sudija mora da radi u dve smene, s
budeta. Prema informacijama iz MP, Sektor za investicije
radnim vremenom odreenim u skladu sa
ogranienjima koja su propisana optinskom
e preuzeti odgovornost VSS za tekue odravanje
regulativom. Druga smena, koja poinje sa
kapitalnih investicija kako bi se obezbedila doslednost u
radom u 14h, preklapa se sa prvom, koja
upravljanju objektima. MP smatra da treba da zadri
zavrava
u 15.30h. U toku tih sat i po vremena,
odgovornost za kapitalne investicije i posle 2016. godine,
sud nema fizikog prostora da prima stranke.
jer je ekonominije za sudove i tuilatva da dele isti
Jedan i po sat praznog hoda za 10 sudija dnevno,
objekat, a delotvornije je da tim objektom upravlja jedna
pretvoreno u zarade i doprinose kota 45
institucija. Neki akteri izraavaju bojazan u pogledu ove
sudijskih dana meseno, ne raunajui
opcije zbog pitanja finansijske nezavisnosti, ali nekoliko
operativne trokove.
evropskih sudskih sistema dodeljuje tu funkciju svojim MP
iz slinih razloga.
49.
MP i VSS se dre razliitih definicija kapitalnih investicija i tekuih rashoda i to stvara konfuziju i
kanjenja u sektoru.706 Obe definicije sadre aktivnosti koje se mogu smatrati tekuim/kapitalnim
odravanjem, ali ne odreuju granice u smislu finansijskih sredstava koja e predstavljati tu granicu izmeu
ove dve vrste rashoda. Ne postoji jedna zvanina distinkcija izmeu kapitalnih investicija i tekuih rashoda. U
Srbiji postoje dve vrste projekata odravanja: tekue odravanje i kapitalno odravanje osnovnih sredstava.
Za sudove, u zavisnosti od vrste projekta odravanja za koji trae sredstva, oni e zahtev uputiti MP ili VSS.
Sudovi se ale da ova nejasna situacija spreava efikasno funkcionisanje sudova. Sudovi moraju da podnesu
duple zahteve MP i VSS u nadi da e jedna od ove dve institucije finansirati njihovo odravanje. Ipak, zahtevi
za finansiranjem projekata odravanja se stalno odbijaju jer i MP i VSS izjavljuju da onaj drugi treba da plati.
Dok se ta rasprava nastavlja, objekti ostaju u nepopravljenom stanju. Konsolidacija odgovornosti i za
kapitalne investicije i za odravanje u rukama MP treba da sprei te nesporazume u budunosti.
50.
Stvaranje finansijske obaveze za viegodinje projekte kapitalnog ulaganja i dalje nije mogue
prema Zakonu o budetskom sistemu. Zakon ne dozvoljava korisnicima javnih sredstava da zakljuuju
ugovore koji ih optereuju finansijskim obavezama preko iznosa koji je ve izdvojen u republikom budetu
za tu godinu. Kao rezultat toga, oni projekti kapitalnog ulaganja, za iju realizaciju je potrebno vie od godinu
dana, mogu da se finansiraju u drugoj godini projekta od ostatka prenetog iz prethodne godine. MP nema
iskustva u realizaciji projekata kapitalnog ulaganja koji traju due od naredne godinu. Stoga je gotovo
nemogua svaka dugorona investicija u fiziku ili informacionu infrastrukturu. Reenje ovog problema je od
bitne vanosti za sudski sistem da isti postigne onu vrstu kapitalnog unapreenja koja e biti zahtevana da bi
se pravosue dovelo u sklad s praksom EU.
705Za
dalju siskusiju o mehanizmima upravljanja infrastrukurom, videti Poglavlje o infrastrukturi.

MP koristi uputstvo koje daje Savez raunovoa i revizora Srbije u svom priruniku iz 2007. Primena kontnog plana za budetsko
raunovodstvo, dok VSS koristi tumaenje dato u l. 2, stavovi 36 i 36a Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS br. 24/
2011).
706
264
d. Delotvornost u izvrenju budeta

i.
Prepreke efikasnom korienju resursa
51.
Okvir izvrenja budeta je vrlo rigidan. Kada se budet usvoji, vrlo ga je teko menjati i
prilagoavati, ak i onda ako sputava tehniki i finansijski uinak. Na nivou celokupnog budetskog sistema,
od direktnih budetskihi korisnika se oekuje da potuju raspored ekonomskih klasifikacija.
52.
VSS prenosi tu rigidnost ekonomske klasifikacije dravnog budeta na sudove mada ne postoji
zahtev za tim. Svi sudovi se ale da su sredstva koja dobijaju razbijena po ekonomskim klasifikacijama koje
nisu u skladu s njihovim potrebama. Uvek ima previe novca u nekim kategorijama, a nedovoljno u drugim,
bez mogunosti da se sredstva prebacuju iz jedne u drugu kategoriju. VSS bi mogao da odobri pojedinanim
sudovima, koji nisu direktni budetski korisnici, da svoje tekue budete (deo koji nije za plate) koriste
fleksibilnije pod uslovom da zbirni rezultat svake vrste sudova bude u okviru gornjeg budetskog limita.
Meutim, VSS nije u stanju da to ini na sistemskoj osnovi zato to nema ni obuenog osoblja niti softver za
zadovoljavanje zahteva mnogobrojnih sudova za usklaivanjem budeta s republikim budetskim
klasifikacijama.
53.
Izvrenje budeta karakteriu fluktuacije u doznaavanju budetskih sredstava iz Trezora
budetskim korisnicima. Na poetku fiskalne godine, VSS obavetava sudove o njihovom odobrenom
godinjem opertaivnom budetu. Premda bi sudovi trebalo da oekuju da meseno primaju jednu
dvanaestinu tog iznosa, stvarno doznaavanje sredstava varira. Ministarstvo finansija nije u stanju da
ujednai fluktuacije u prikupljanju prihoda i te fluktuacije prebacuje na budetske korisnike.707 VSS
rasporeuje sredstva sudovima kad ih primi i nema mogunost da dri rezervni fond radi ujednaavanja te
fluktuacije u doznaavanju sredstava svoje aproprijacije.
54.
Sudovi nastoje da potroe to je mogue vie novca i da trae jo. Prvo, utedom sredstava, sudovi
rizikuju umanjenje svoje alokacije za narednu godinu. Drugo, kao to je gore pomenuto, sistem finansijskog
upravljanja ne prua nikakva lina ili institucionalna priznanja za poboljanje produktivnosti ili fleksibilnosti
za premetaj po budetskim kategorijama. Ovaj princip ili iskoristi ili e izgubiti, koji je nametnut
sudovima, u kombinaciji s nefleksibilnim planovima ljudskihh resursa708 dovodi do demotivacije za bilo kakve
inicijative u finansijskom upravljanju u cilju poboljanja efikasnosti u korienju sredstava, kao to je
automatizacija runih operacija slubenika.
ii. Rasporeivanje odgovornosti za izvrenje budeta
55.
Ralanjen pregled rashoda sudova po organizaciji znatno se razlikuje od jedne do druge godine
(videti Slika 135). To je indikativno za sistem u tranziciji koji se nije odluio za neki odreeni model realizacije
budeta. Ipak, u period od 2010-2013. godine pojedinanii sudovi su stalno realizovali najvei deo, oko 80%
budeta sudskog sistema. Kombinovani rashod, koji direktno realizuju VSS i MP u korist sudova prema FC330, kretao se od 3% 2011. do 19% 2012. godine. Kombinovani administrativni rashod VSS i MP kretao se od
2,6% ukupno izvrenog budeta 2012. do 3,57% 2013. godine, kada je administrativni rashod MP iznosio
2,26% ukupno realizovanog budeta 2012. a 3,23% 2013. godine. Administrativni rashod VSS se uveao sa
0.28% 2010. na 0,34% 2013. godine, to se i oekivalo s obzirom na poveanje odgovornosti.
707JPEIR
je oznaio ovo pitanje kao jedan od veih spoljnih problema s kojim e se suoiti finansijski menadment sudskog sistema,
kao i drugi sektori.
708Plan ljudskih resursa se odnosi na zaposlene u sudovima i iskljuuje lica pod ugovorom, ali ukljuuje lica ije su usluge obavezne u
skladu s procesnim zakonima (npr. advokati za obaveznu odbranu, koje postavlja sud, i vetaci).
265
Slika 135: Izvreni budet sudskog sistema, ralanjeno po organizacijama, 2010-2013.709
iii. Nabavka
56.
MP je formirao jedinicu s kvalifikovanim specijalistima za nabavku, ali potrebno je vie ljudi za
delotvorno nadgledanje aktivnosti nabavke za koje je MP odgovorno. Zbog ogranienih kapaciteta, MP
esto spaja sve komponente graevinskih radova u jedan tender. Mada je ekonominije dodeliti razliite
vrste poslova specijalizovanim saugovaraima, MP nema kapacitete da upravlja mnogobrojnim ugovorima i
stoga se u praksi oslanja na jednog opteg saugovaraa koji vodi ceo projekat. To esto dovodi do neuspeha
ili zastoja u procesu nabavke, to umanjuje potronju i ini sudski sistem osetljivim na gubitke u dodatnim
budetskim procesima. Takoe, vrlo je riskantno imati tako malo specijalista za nabavke, u bilo kom sistemu,
poto to dovodi do neminovne izloenosti neasnim ponaanjima, kao to su dosluh, korupcija i
favorizovanje odreenih prualaca usluga.
57.
Sudovima nedostaje osoblje kvalifikovano za nabavke, te se znatno oslanjaju na ograniene
kapacitete tima za nabavke MP. Sudovi iznose da se obraaju za savet specijalistima za nabavke u MP i da je
kvalitet saveta koje dobijaju visok, ali je telefon stalno zauzet. Sudovi se ale da im nedostaje razumevanje
propisa o nabavci i praktino iskustvo u postupanju po njima. U jednom sudu, zaposleni su prokomentarisali
timu Funkcionalne analize da ih pridravanje propisa o nabavci vodi ka kupovini najjeftinije robe
neadekvatnog kvaliteta koja ne odgovara njihovim potrebama. Ovo jasno ukazuje na nedostatak
razumevanja osnovnih pravila nabavke. Nedostatak te svesti moe se reiti putem obuke o javnim
nabavkama, ali timu Funkcionalne analize je reeno da takve obuke nema.
58.
Ogranieni kapaciteti u oblasti nabavke imaju itav niz impakta na pruanje usluga. Inputi
nabavljeni spolja, kao to su pravne usluge, komunikacije, obezbeenje, komunalije i odravanje zgrada,
znaajano utiu na produktivnost suda. Npr, pouzdanost internet veza znatno doprinosi produktivnosti
osoblja odgovornog za podnoenje izvetaja elektronskim putem.
709
Videti Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
266
e. Docnje
i.
Raspon docnji u sektoru pravosua
59.
Sudski sistem proizvodi velike godinje docnje koje su 2013. godine iznosile 11,49% rashoda (videti
Slika 136). Mada Zakon o budetskom sistemu zabranjuje zvaninicima da ulaze u obaveze preko
raspoloivog budeta, ipak su docnje prisutne u itavom javnom sektoru. U pravosudnom sektoru, docnje
ometaju sudove u pruanju usluga i ini ih osetljivim na neprimerene pritiske i stvara mentalitet krize, to
sve odvlai panju od ulaganja napora za poboljanjem uinka.
Slika 136: Docnje sudskog sistema i izvren budet kao udeo u rashodu,2013.710
60.
Od 2010. do 2013. god, kumulativne docnje sudskog sistema su gotovo udvostruene, sa 1,99
milijardi RSD 2010. na 3,82 milijardi RSD 2013. godine. Kao to se vidi na Slika 137, kumulativne docnje
rastu u proseku 24% godinje. Krajem 2013. godine, docnje su bile jednake ukupnom godinjem budetu
tuilatva.
Slika 137: Godinje i kumulativne docnje u sudskom sistemu, 2010-2013. godine711
710Videti
711
Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).

267
ii. Faktori koji objanjavaju rastue docnje

61.
Sudske docnje se akumuliraju zbog krenja Zakona o budetskom sistemu. Zakon zabranjuje
budetskim korisnicima da ulaze u obaveze preko raspoloivog budeta.712 Meutim, uprkos velikom
rasponu docnji, to je i dokumentovano u njihovim finansijskim izvetajima, sudovima se dozvoljavalo da
nastave s akumuliranjem docnji godinama, a da ne budu suoeni s izvrenjem od strane Ministarstva
finansija. Iako niko ne daje dozvolu pojedinanim sudovima da stvaraju docnje, niko ih u tome i ne zaustavlja.
62.
Razlozi za docnje se mogu pronai u loem planiranju, kao i u nedostatku kontrole troenja
sredstava. Procene fiskalnog impakta nisu raene u nizu nedavnih reformi.713 Regulatorni okvir za pravila
procedure, mreu sudova, poslovni process, zapoljavanje, upravljanje informacijama, automatizaciju,
korienje usluga spolja i sadrinu finansijske odgovornosti sudova, donoen je bez ikakve analize trokova i
nivoa efikasnosti koji sudovi moraju da imaju da bi pruali usluge u okviru svoga budeta. Kao rezultat toga,
sprovedene su reforme koje nameu dodatne obaveze sudovima i tuilatvima, a pridravanje reformi
dovodi do poveanja docnji. Ti problemi, koji ometaju ekonominost sudova, mogu se reiti, ali za to je
potrebna intenzivna koordinacija meu telima upravljanja i rukovoenja, ukljuujui VSS, MP i VKS.
63.
Sudski sistem podnosi dodatne zahteve za aproprijacijom kako bi izbegao prekoraenje budeta,
ali koliko e tim zahtevima biti udovoljeno zavisi od budetske situacija. Prema reima VSS, MP ne spreava
stvaranje obaveza koje dovode do docnji. MF nastoji da iznae mogunosti da dopuni budete sudova kako
bi se minimizovala akumulacija novih docnji i periodino plaa stare docnje. Takva je bila jednokratna isplata
kao odgovor na hitnu situaciju kakva je bila pretnja 2012. godine trajkom sudija porotnika.
iii. Docnje prema vrsti suda i potraiocu
64.
Sudovi opte nadlenosti akumulirali su najvie docnji. Godine 2010, osnovni i vii sudovi su
zajedno bili odgovorni za 93% docnji nastalih u sudskom sistemu, ali 2013. godine njihov udeo je pao na
81%. MP takoe ima docnje koje obuhvataju neizvrene obaveze prema dobavljaima IKT, kao i one docnje
sudova i tuilatava koje je MP preuzelo da plati prema ugovorima sa VSS i DVT (videti Slika 138).
Slika 138: Docnje koje su organizacije stvorile na godinjem nivou, 2010-2013. U realnoj vrednosti RSD,
korigovanoj za inflaciju za 2013.714
712
Prema l. 54 Zakona o budetskom sistemu, 2009, Obaveze stvorene od strane posrednih i/ili neposrednih budetskih korisnika ...
moraju
biti
u
skladu
s
aproprijacijom
odobrenom
za
tu
svrhu
u
toj
budetskoj
godini
http://www1.worldbank.org/publicsector/pe/BudgetLaws/SerbiaBudgetSystemLawJuly162009EnglishFINAL.pdf
713Za diskusiju o analizi fiskalnog impakta u reformskom procesu, videti Odeljak kvalitetu procesa donoenja zakona u Poglavlju o
kvalitetu.
714 Videti Megadata Tabelu, Svetska banka. (nalazi se na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
268
65.
Docnje, koje su neki sudovi stvorili 2013. godine, premauju njihove izvrene budete, van dela za
plate. Godine 2013, vii sudovi su stvorili docnje jednake 143% njihovog tekueg budeta, van dela za plate.
Za osnovne sudove, taj odnos je iznosio 91% (videti Sliku 139).
Slika 139: Godinje docnje prema vrsti kao procenat izvrenog tekueg budeta, van dela za plate715
66.
Prema informacijama iz osnovnih i viih sudova, najvei deo njihovih docnji se odnosi na usluge
pribavljenje spolja za koje su sudovi u obavezi da ih plate prema propisima procesnih zakona, uglavnom
ZKP. Ti trokovi su nie prikazani na Slika 140 na stubu oznaenim kao ostali. Trokovi usluga pribavljenjih
spolja u skladu s procesnim zakonima obuhvataju trokove za
Okvir 26: Uticaj trokova krivinog
advokate po slubenoj dunosti i vetake, koje su sudovi u obavezi
postupka na docnje
da angauju u odreenim sudskim postupcima. Tu takoe spadaju
Jedan vii sud je izjavio timu
trokovi za sudske tumae, sudije porotnike i zatvore za prevoz
Funkcionalne analize da se oko 88%
zatvorenika. Npr, izmene regulative o autopsiji su gotovo
njegovih docnji akumuliranih od 2011.
udvostruile trokove za vrenje autopsija, a ta izmena nije
godine odnosi na trokove usluga
pribavljenjih
spolja prema obavezi iz
budetski iskazana, tako da su trokovi i docnje za autopsiju znatno
procesnih
zakona,
a samo 10% na
poveani.
materijalne trokove.
715
269
Slika 140: Docnje sudskog sistema (u RSD) prema organizaciji i poveriocu, 2013.716
67.
Trokovi usluga pribavljenjih spolja prema obavezi iz procesnih zakona mogli bi se znatno smanjiti
promenom sistema naknade za advokate po slubenoj dunosti i vetake. Kao to je prodiskutovano u
Poglavlju o pristupu pravosuu, advokati su plaeni prema advokatskoj Tarifi, koja nije realna. Studija
Svetske banke, 2013, istraivala je trino orijentisane alternative sadanjem sistemu naknade na osnovu
tarifa za advokate po slubenoj dunosti.717 Prema ovoj studiji, u poreenju sa naknadom po satu, 50%
iznosa tarife je i dalje pet puta vie od naknade po satu. Ova studija takoe predlae razmatranje
alternativnih mehanizama za pruanje pravne pomoi, kao to je obezbeivanje pravnog zastupanja
direktno od strane drave, povraaj trokova zastupanja, podrka pristupu preko NVO, pravnih klinika i/ili pro
bono usluga lanova Advokatske komore Srbije. Trokovi usluga pribavljenjih spolja prema obavezi iz
procesnih zakona (i docnje) mogli bi se u velikoj meri smanjiti sniavanjem advokatske tarife, uklanjajui
donju granicu tarife ili prei na sistem naknade po satu.
iv. Docnje vezane za premetaj zatvorenika
68.
Npr, Sudovi su nagomilali velike docnje vezane za transfer/prevoz zatvorenika. Ovakva situacija
negativno utie na sudove, jer se tako remeti raspored suenja, kao i na kaznene ustanove. Zbog frustracija i
nedostatka sredstava, neki zatvori sada odbijaju da sprovode zatvorenike u sudove ukoliko im nije uplaen
avans. Sremska Mitrovica je veliki zatvor koji sada odbija da prevozi zatvorenike bez avansnog plaanja, to
dovodi do odlaganja krivinih predmeta velikog broja osuenih iz tog zatvora. Nekoliko drugih zatvora sada
ide njegovim stopama.
69.
Od 2011. do 2013. godine, docnje sudova prema zatvorskoj administraciji porasle su sa 28,5 na 87
miliona RSD. Ralanjene docnje po vrsti suda prikazane su nie na Slika 141 Osnovni sudovi su najvei
dunici zatvorskoj administraciji sa 70 miliona RSD docnji.
716

Analizu fiskalnog impakta opcija pravne pomoi, Svetska banka MDTF-JSS, 2013.
717Videti
270
Slika 141: Docnje za transfer zatvorenika po vrsti suda, 2013718
70.
Meu osnovnim sudovima, Prvi osnovni sud u Beogradu ima najvee akumulirane docnje za
transfer zatvorenika. Krajem 2013. godine, ovaj sud je dugovao 12,7 miliona RSD zatvorima, a njegov najvei
poverilac je Kazneno-popravni zavod u Zabeli, kome duguje 3,3 miliona RSD (nie videti Sliku 142).
Slika 142: Docnje za trasfer zatvorenika po poveriocu u I Osnovnom sudu u Beogradu, krajem 2013.
godine719
71.
718
719
Javna tuilatva se uskoro mogu nai u slinoj situaciji. Sa tuilakom istragom, u okviru novog ZKP,
Izvor: Uprava za izvrenje krivinih sankcija, MP.

Izvor: Uprava za izvrenje krivinih sankcija, MP.
271
javna tuilatva e morati da pronau nain da podmire trokove vezane za krivinu istragu, ukljuujui
trokove vezane za svedoke, prevoz zatvorenika, ispitivanja i sasluanja. Tim Funkcionalne analize nije
pronaao nikakve dokaze da su takvi trokovi predvieni u okviru budeta javnih tuilatava za 2014. godinu.
Trenutno, zatvorska administracija naplauje trokove sprovoenja zatvorenika u sud, ali ostaje otvoreno
pitanje ko za ta plaa.
72.
Bolje planiranje i koordinacija mogu pomoi u smanjenju trokova za transfer/prevoz zatvorenika.
Sudije i predstavnici zatvora naveli su da nije neuobiajeno da zatvorenici budu vie puta voeni tamo i nazad
po razliitim predmetima u istom sudu. Ponekad su zatvoreniku zakazana dva roita na razliitim lokacijama
u isto vreme. Uz bolje planiranje roita i koordinaciju, nepotrebni trokovi mogu biti svedeni na minimum,
kao to je pokazano kroz neke uspene inicijative u beogradskim sudovima.720
v. Naplata dugova sudova od strane poverilaca
73.
Advokati i vetaci redovno vode predmete izvrenja protiv sudova za svoje neplaane raune. Neki
od ovih zahteva se vode kod suda koji nije platio fakturu, a nekada kod Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Kada poverilac dobije presudu od suda koji duguje, iznos se moe naplatiti s bankovnog rauna tog suda. To
makar omoguava naplatu rauna koji su naplativi u tom sudu.
74.
Do posebnih problema dolazi kada izvrnu odluku donosi I Osnovni sud u Beogradu. Ovaj sud ima
iskljuivu nadlenost na izvrenju s rauna republikih ustanova (tj. MPi VSS). Postoje i precedent gde I
Osnovni sud u Beogradu donosi izvrne odluke protiv rauna opteg dravnog budeta, mada akteri tvrde da
je to u suprotnosti sa zakonom. Kada se iznos naplauje s rauna koji ne pripada sudu koji duguje novac,
manje su anse za naplatu s rauna jer nema pouzdanog mehanizma za pribavljanje detaljnih informacija o
nalogu za izvrenje.
75.
Situacija se dalje komplikuje zato to I Osnovni sud u Beogradu ne informie redovno VSS ili
relevantni sud o izvrnim odlukama koje on donosi. Ponekad, poverioci, u pokuaju da maksimiziraju svoje
anse za naplatu, vode isti postupak protiv veeg broja pravosudnih organizacija. Ima primera da su advokati
naplatili iste dugove od MO, VSS i suda koji im je dugovao in a taj nain utrostruili svoj zahtev. NBS ima
veoma delotvorno Odeljenje za prinudnu naplatu koje veoma brzo realizuje naplatu. Meutim, po zakonu,
ono ima obavezu da izvetava o prinudnoj naplati samo organizaciju koja je izdala nalog za naplatu, a to ne
mora da bude sud koji duguje. Kao rezultat toga, sudovi, protiv kojih je doneta izvrna odluka u predmetima
docnje, moraju da uloe veliki napor da bi saznali da li je plaanje izvreno i kome treba da izvre povraaj
sredstava.
76.
Pretenost velikih docnji i odgovarajue izvrne odluke protiv sudova stvaraju veliki nepotreban
posao. Poverioci moraju da ostvaruju svoje zahteve kroz sudski sistem, a sudovi moraju da procesuiraju te
zahteve u sistemu, a i da ih brane, to je ironino. Osoblje sudova, MP, MF i svi ostali moraju da
administriraju, usklauju i izvetavaju o odlukama. Vreme svih umeanih aktera bi oigledno moglo biti bolje
iskorieno u pruanju podrke produktivnijim aktivnostima, kao to su planiranje budeta i izvetavanje.
720Za
dalju diskusiju o efikasnosti zatvorskih transfera, videti Odeljak o procesnoj efikasnosti Poglavlja o efikasnosti.
272
77.
Nedavne reforme, koje se odnose na izmirenje
novanih obaveza, imale su nameru da privatnim
ugovaraima olakaju naplatu dugova od drave putem
tube. Meutim, nema informacija o znaajnijim
promenama u finansijskom ponaanju sudova u vezi s ovim
zakonom.721
78.
Docnje se nedovoljno registruju. Iako sudovi treba
da registruju sve svoje obaveze, finansijski strunjaci
sumnjaju u tanost i potpunost podataka o obavezama.
Mnogi sudovi registruju svoje obaveze u knjigamaregistrima, koje ne auriraju redovno, to ostavlja znaajan
prostor za greke. Prema nekim informacijama, sudovi
kasne u registrovanju svojih obaveza.
Okvir 27: Proaktivan pristup upravljanju

rashodima: Primer iz Sombora
Proaktivan pristup upravljanju rashodima moe
mnogo da znai. Sudovi u Somboru su ranije
plaali lokalnog mehaniara 8,500 RSD kako bi
svedoio, kao vetak, o stanju vozila koja su
uestvovala u saobraajnim nezgodama. Nakon
preuzimanja nadlenosti krivine istrage od
sudova, javna tuilatva su poela da snose te
trokove.Tuilac je bio iznenaen njihovim
iznosima i zatraio je uporedne cene iz susednih
gradova, pa je uspeo da ponovo pregovara o
naknadi za mehaniara, i smanji je za 60%.
Javno tuilatvo je smanjilo trokove postupka,
a mehaniar je zadrao dobru muteriju.
vi. Potencijalno ponovno pojavljivanje docnji u javnim tuilatvima

79.
Docnje postaju problem za tuilatvo. Javna tuilatva u finansijskim rezulatatima 2012. i 2013.
godine nisu pokazala nikakve docnje. Meutim, postoje indicije da su tuilatva poela da akumuliraju docnje
poto su preuzela nadlenost nad sprovoenjem krivine istrage od sudova krajem 2013. i tokom 2014.
godine.
80.
Kao to je gore prodiskutovano, nije dovoljno jasna podela finansijske odgovornosti izmeu
tuilatava i sudova za usluge koje se odnose na procesuiranje krivinih predmeta. Te usluge obuhvataju
obaveznu odbranu, vetake, sudske tumae, prevoz zatvorenika i pritvor. Mada podaci o rashodima
tuilatva za ove usluge jo nisu raspoloivi, iznosi su znaajni u poreenju s njegovom budetom. Mnogi
sudovi pripisuju svoju nesposobnost da rade u okviru budeta upravo ovoj vrsti rashoda koju nalae ZKP.
81.
Dok se taj problem ne rei, mnoga tuilatva ne vre plaanja od oktobra 2013. godine advokatima
i vetacima koje angauju u skladu s ZKP-om. To dovodi do toga da finansijska situacija tuilatva bude
netransparentna, a to moe rezultirati u iznenadnoj eksploziji docnji.
vii. Uticaj docnji na pruanje usluga
82.
Docnje imaju niz direktnih negativnih uticaja na pruanje usluga. Sve vei broj advokata i vetaka
odbija da radi dok im sudovi ne plate usluge unapred, to moe dovesti do kanjenja i odlaganja u
zakazivanju roita. Drugi, navodno, visokokvalitetni vetaci su se opekli u procesu docnji i odbijaju da rade
sa odreenim sudovima, to izaziva odlaganja i smanjuje ukupan kvalitet ovih usluga. U razgovoru sa timom
za izradu Funkcionalne analize, akteri su naveli esta odlaganja patolokih testova (ili povremeno ak i
obdukcija) zbog docnji. Transferi zatvorenika se esto ne odvijaju po planu, to dovodi do odlaganja roita.
83.
Docnje ometaju operativnu delotvornost sudova tako to se komplikuju njihovi odnosi s
pruaocima usluga. Sudovi, koji duguju novac pruaocima usluga, nalaze se u looj situaciji kada ugovaraju
bolji kvalitet ili nie cene usluga. Iako bi odnos sa pruaocima usluga trebalo da bude blizak i besprekoran, to
nije uvek sluaj u praksi. Najbolja ilustracija su situacije u kojima su sudovi optereeni upravljanjem
sistemima za gotovinsko raunovodstvo, jer stalno moraju da odluuju ije fakture e da plate, a ije nee.
721Zakon
o rokovima za izmirenje novanih obaveza u komercijalnim transakcijama, usvojen 15. decembra 2012, propisuje rok od 45
dana za izmirenje faktura subjekata privatnog sektora od strane institucija javnog sektora. Time se osnauje sposobnost ogranienog
broja subjekata koji imaju ugovor sa sudom, uglavnom malih ugovaraa, da dobiju spor sa sudom. Meutim, ovaj zakon ne vai za
advokate, vetake, sudije porotnike i komunalna preduzea koji sainjavaju veliki deo duga sudova.
273
Zaposleni navode da se razmena usluga, neformalne mree i line politike upliu u neto to bi trebalo da
budu isto poslovne odluke. Neki sagovornici tima Funkcionalne analize su naveli da e oni pruaoci usluga
koji izvre najvei pritisak na sudove, ili putem albi ili drugim sredstvima, najverovatnije biti plaeni.
84.
Sudovi, koji imaju docnje, funkcioniu u uslovima slinim steaju. Oni imaju vrlo malo kontrole nad
svojim resursima i nisu u stanju da preduzimaju proaktivne korake u situaciji stalne borbe. Gaenje poara i
saniranje tete, bilo obavljanjem neprijatnih razgovora s nezadovolnim poveriocima, bilo balansiranjem
iznosa po reenjima za izvrenje, oduzimaju osoblju mnogo vremena i energije koje bi se moglo iskoristiti za
obavljanje osnovne aktivnosti suda. Mada je impakt na moral teko kvantifikovati, osoblje finansijskog
menadmenta navodi da docnje potkopavaju njihovu veru u sposobnost da efektivno opsluuju javnost.
f. Osoblje finansijskog menadmenta

85.
Profesionalna kompetentnost finansijskog osoblja je adekvatna. Finansijsko osoblje, s kojim je tim
Funkcionalne analize imao sastanke, pokazao je visok nivo kompetentnosti i posveenosti. Meutim, njihova
odgovornost je trenutno vie nego fokusirana na probleme vezane za ispunjenje zahteva i docnje. Ako sudovi
postanu nezavisniji u upravljanju svojim resursima, finansijsko osoblje bi moralo da ojaa svoje sposobnosti u
oblasti finansijske analize i planiranja. Finansijsko osoblje bi moralo da naui kako da igra proaktivniju ulogu
u upravljanju uinkom suda i pruanju podrke predsednicima suda i rukovodstvu u donoenju stratekih
odluka. Svaki put kad je tim Funkcionalne analize upitao finansijsko osoblje da li prate trokove po predmetu,
standardni odgovor je bio da bi verovatno mogli to da ine, ali da ne vide razloge za to.
86.
Postoji veliki nedostatak finansijskog osoblja u sudovima. Jo od poetka 2014. godine, 1 apelacioni
sud, 21 osnovni i 8 prekrajnih sudova nisu uopte imali finansijsko osoblje.722 Prema reima finansijskih
slubenika, radna mesta finansijskog osoblja su nie vrednovana od njihovih kolega u drugim organizacijama
javnog sektora. To moe biti jedan od razloga zato ih nema dovoljno. Njihov brojani nedostatak (kao i
razlozi za to) se mora reiti kako bi se unapredilo finansijsko upravljanje.
g. Finansijska kontrola
87.
Finansijska kontrola, naroito na nivou neposrednih budetskih korisnika, i dalje je slaba.
Najoiglednija manifestacija toga su ogromne rastue docnje, kao to je gore prodiskutovano. Kao to docnje
pokazuju neuspeh u obezbeenju potovanja Zakona o budetskom sistemu, one takoe ukazuju na slabu ili
nepostojeu kontrolu nad efikasnou korienja resursa. Zaista, teko je odrediti pravosudnu organizaciju ili
jedinicu koja bi se posvetila obezbeivanju da sudovi organizuju svoje resurse tako da usluge pruaju uz
minimalni troak.
88.
Postoji bojazan u vezi s raunovodstvom finansijskih obaveza, koje pravosudni sistem, kao i
uostalom ostatak javnog sektora, vri gotovinskom metodom raunovodstva. Iako sudovi imaju sisteme za
registrovanje obaveza i redovno izvetavanje o obavezama, finansijski rukovodioci u sudovima i VSS
obavestili su tim Funkcionalne analize da su podaci o obavezama verovatno netani i neaurirani. Mnogi
sudovi vode evidenciju obaveza, kao i druge finansijske informacije, u knjigama-registrima, a za neke sudove
se navodi da ne registruju svoje obaveze blagovremeno.
722
Sledei sudovi nisu imali finansijske slubenike poetkom 2014. godine: Apelacioni sud Kragujevac, Osnovni sud Aleksinac,
Osnovni sud Baka Palanka, Osnovni sud Beej, Osnovni sud Brus, Osnovni sud Bujanovac, Osnovni sud Veliko Gradite, Osnovni sud
Gornji Milanovac, Osnovni sud Dimitrovgrad, Osnovni sud Ivanjica, Osnovni sud Kikinda, Osnovni sud Kurumlija, Osnovni sud
Lebane, Osnovni sud Majdanpek, Osnovni sud Mionica, Osnovni sud Petrovac na Mlavi, Osnovni sud Priboj, Osnovni sud Raka,
Osnovni sud Senta, Osnovni sud Surdulica, Osnovni sud Ub, Osnovni sud id, Prekrajni sud Valjevo, Prekrajni sud Vranje, Prekrajni
sud Vrac, Prekrajni sud Zajear, Prekrajni sud Zrenjanin, Prekrajni sud S. Mitrovica, Prekrajni sud Subotica, Prekrajni sud
Trstenik.
274
89.
Pojedinani sudovi i tuilatva rade van JRT. Samo neposredni budetski korisnici izvravaju svoje
budete kroz JRT. Trezor obezbeuje da se transferi neposrednim budetskim korisnicima vre u okviru
odobrenih aproprijacija i granica odreenih, ali Trezor se ne bavi verifikacijom bilo kojih isplata.
90.
VSS tek treba da uspostavi funkciju revizije. Mada se sudovi povremeno podvrgavaju spoljnoj
finansijskoj reviziji, sada samo MP ima odeljenje interne revizije. Na osnovu podele odgovornosti izmeu MP
i VSS, MP ne vri reviziju dela budeta sudskog sistema kojim upravlja VSS. Kvalitet interne revizije, koju
sprovodi Odeljenje za internu reviziju MP, je visok. Meutim, zbog malog broja osoblja, mogue je bilo
sprovesti reviziju samo u jednom sudu tokom 2013. godine.
91.
Ima mnogo sudova koji imaju samo jedno lice u finansijskoj slubi. To dovodi do fiducijarnog rizika
jer ne postoji razdvajanje funkcija.
92.
Pravosudni sistem generie finansijske podatke koji su dovoljni za zadovoljenje zahteva ali
nedovoljni iz perspektive upravljanja uinkom. Pravosudni sistem prati optu raunovodstvenu klasifikaciju
javnog sektora koja nije skrojena po meri rada sudova i tuilatava. Npr, finansijska odteta, koju sudovi
isplauju osloboenima od krivice, kategorie se kao ostale ugovorne usluge Raunovodstvene kategorije
nisu po meri pravosudnih procesa poslovanja i sudovi ne sastavljaju izvetaje o upravljanju raunovodstvom.
Tehnologija sudskog sistema nije u stanju da povee predmete i trokove nastale pri procesuiranju
predmeta. Kao rezultat toga, bitni pokazatelji uinka, kao to je troak po predmetu, ne prate se.
h. Finansijsko izvetavanje
93.
Finansijsko izvetavanje sudova je orijentisano ka tome da pokae koliko se sudovi pridravaju
budeta, ali to donosi malo vrednosti za upravljanje uinkom i planiranje. Pravosudnim sistemom se
upravlja bez sveobuhvatnog razumevanja trokova pruanja usluga i njihovog odnosa prema rezultatima.
Mada je sadrina primarnih finansijskih podataka, koje sudovi prikupljaju, sveobuhvatna, vei deo tih
podataka se nikada ne automatizuje, razmeni ili analizira. Raunovodstveni sistem nije delotvoran u
registrovanju finansijskih obaveza, a raunovodstvene kategorije nisu u skladu s pravosudnim procesima.
94.
Sudovi, tuilatva, VSS. DVT i MP sastavljaju itav niz izvetaja koji se ne analizairaju pravilno.
Pravci izvetavanja nisu jasno definisani, te esto jedan broj razliitih institucija prikuplja iste podatke. U
mnogim sluajevima, prikupljanje podataka nije automatizovano i zahteva runo unoenje. To stvara dodatni
pritisak na finansijsko osoblje u pravosuu. Trezor i Ministarstvo finansija ne daju povratne informacije o
izvetajima koje im podnose pravosudne institucije.
95.
Finansijsko izvetavanje se oslanja na niz pojedinanih i zasebnih kompjuterskih aplikacija koje
zahtevaju veliku koliinu vremena zaposlenih i manuelni napor za procesuiranjem. 723 Te aplikacije nisu u
stanju da importuju/eksportuju podatke i esto zahtevaju runo unoenje istih podataka, ak in a istoj
lokaciji. Stoga su izvetaji podloni grekama i nisu uvek aurirarni.
96.
Elektronske informacije o pravosudnom sistemu su tako organizovane da dre razdvojenim
finansijske i nefinansijske podatke. Ne postoji interoperativnost izmeu sistema raunovodstva i raznih
sistema upravljanja predmetima to bi omoguilo praenje trokova nastalih u procesuiranju pojedinanih
predmeta, ak iako je svaki predmet pod jedinstvenim identifikatorom u svakom od sistema upravljanja
predmetima.
723Ima
nekoliko aplikacija koje koriste pravosudne institucije za finansijsko izvetavanje: BPMIS (za formulisanje budeta), FMIS (za
izvrenje budeta), FINPLAN (izvetavanje o planu povlaenja sredstava), RINO (izvetaj o docnjama), ZUP (plate). Nijedna od ovih
aplikacija nije elektronski povezana i ni na koji nain nije interoperabilna.
275
97.
Od sudova se zahteva da obezbede ralanjivanje rashoda prema izvoru finansiranje. Tako,
fleksibilnost koja potie od korienja dela sudskog budeta finansiranim od sudske takse plaa se velikom
koliinom posla na obavezama izvetavanja.
98.
Rascepkanost koja ometa delotvorno upravljanje finansijskim informacijama je karakteristika
itave infrastrukture IKT u pravosuu. Slino nekim drugim pokuajima da se kompjuterizuje upravljanje
informacijama, automatizacija finansijskih informacija nije se razvijala uz neku koherentnu viziju arhitektire
IKT i nije u saglasnosti s uobiajenim modelom podataka724 niti sa data dictionary (renikom).725
Fragmentacija upravljanja podacima i skladitenje negira mogunost svih ovlaenih korisnika da pristupe
podacima koji su im potrebni u formatu koji odgovara cilju upita. Kao to je ve prodiskutovano u Poglavlju o
upravljanju IKT, sistem upravljanja pravosudnim informacijama ne prati meunarodne standarde.726
724
Model podataka odreuje koje informacije e sadrati baza podataka, kako e se informacije koristiti i kako e se stavke u bazi
podataka odnositi jedna prema drugoj. (izvor: http://dictionary.reference.com/browse/data+model).
725
Data
dictionary
je
zbir
opisa
predmeta
podataka
ili
stavki
u
modelu
podataka.
(izvor:
http://searchsoa.techtarget.com/definition/data-dictionary).
726 Kao to je ISO 15704 (standard za arhitekturu), ISO/IEC TR 10032:2003 (Okvir za koordinaciju donoenja standarda za upravljanje
podacima u informacionim sistemima), ISO/IEC 11179 (Standard za predstavljanje podataka o organizaciji u Metadata Registru), i ISO
8000 (Standard za kvalitet podataka i Master Data).
276
Upravljanje ljudskim resursima
3. Upravljanje ljudskim resursima

Pregled poglavlja
1.
Strateki pristup upravljanju ljudskim resursima nije evidentan u srpskom pravosuu. Neophodan
je obnovljeni fokus usmeren ka uinku, produktivnosti i investicijama u ljudski potencijal kako bi se
omoguila transformacija srpskog pravosua u skladu sa praksama EU.
2.
Srbija ima jedan od najveih procenata sudija prema broju stanovnika i veoma visok procenat
sudskog osoblja prema broju sudija u Evropi. Nedostatak planiranja, kao i ogranienja u rasporeivanju
ljudskih resursa delimino objanjavaju uinak koji je slabiji od oekivanog. Kljuni problemi u upravljanju
ljudskim resursima su sledei:
f. Broj sudija, tuilaca i osoblja se postepeno poveava u odnosu na prethodni nivo zaposlenih, umesto
da taj broj bude zasnovan za objektivnoj potranji ili broju predmeta;727
g. Kadrovsko popunjavanje se odvija bez pozivanja na opti plan racionalizacije resursa;
h. Nikakva nacionalna pravosudna ili tuilaka sluba nije na snazi. Imenovanje i zapoljavanje je vrlo
lokalizovano, to dovodi do grupa ljudskih resursa u svakom sudu i tuilatvu. Jednom imenovani,
sudije, tuioci i dravni slubenici ne mogu biti premetani iz sudova niske tranje u sudove visoke
tranje bez njihove saglasnosti, niti mogu biti premetani u druga tela koja su preuzela funkcije koje
su ranije obavljali sudovi. Postoji malo podsticaja koji bi podstakli tu saglasnost.
i. Pored velikog broja trenutno zaposlenih, veliki broj zaposlenih na odreeno vreme i volontera stvara
radnu snagu u senci. Proces selekcije je navodno zasnovan na zatiti, a njihov uinak se ne prati.
Njihov neto doprinos je marginalana, a njihovo prisustvo esto odvlai panju iskusnijeg osoblja od
osnovnih funkcija, a promene ovih slubenika su velike, to dovodi do gubitka korporativnog
pamenja. Sve u svemu, radna snaga u senci destabilizuje rad suda, ometa integrisano planiranje
resursa i ugroava dugoronu efikasnost.
j. Nema dovoljno sredstava koja bi podrala druge izdatke (kao to su infrastruktura ili IKT), koji bi
pruili bolju podrku zaposlenima i omoguili uinak zaposlenih na viem standaru. Nepotrebne
rigidnosti u upravljanju resursima spreavaju rukovodioce u donoenju pozitivnih kompromisa
izmeu trokova za zaposlene i drugih trokova (kao to je korienje uteda iz dela za zaposlene u
pokrivanju obuke ili operativnih trokova).
3.
Definisanje odgovarajueg broja i pravilno rasporeivanje sudija, tuilaca i osoblja u sudovima i
tuilatvima e unaprediti efikasnost pravosua i pruiti javnosti ravnopravniji pristup. Odnos izmeu
potranje i ponude ve ukazuje na preveliki broj zaposlenih, a ne bi trebalo sprovoditi nova imenovanja u
pravosuu, niti bi trebalo popunjavati slobodna radna mesta. Dalje, potrebno je uvesti zamrzavanje u veini
oblasti zapoljavanja i razviti plan za smenjenje broja zaposlenih, fokusirajui se na niskokvalifikovano
pratee osoblje i administrativne radnike koji su prethodno radili na poslovima overe dokumenata. Radna
snaga u senci zaposlenih na odreeno vreme i volontera treba da bude smanjena. Ljudski resursi koji se ve
nalaze u sistemu moraju biti korieni efikasnije, a potrebno je investirati u njihovu obuku. U meuvremenu,
srpskom pravosuu su potrebni novi mehanizmi za utvrivanje odgovarajueg nivoa zaposlenih u sudovima,
uzimajui u obzir obim posla, uinak i ciljeve transformacije. Konsolidovanje odgovornosti za broj i
rasporeivanje sudija, tuilaca i nesudijskog/netuilakog osoblja bi trebalo da znatno unapredi planiranje
resursa. VSS i DVT moraju odmah da pristupe izgradnji sopstvenih kapaciteta kako bi mogli da sprovedu ovaj
kljuni zadatak.
4.
Potrebno je uvesti znaajne promene u rasporeivanje sredstava izmeu pozicija, potreba
727
Imenovanja u pravosuu treba razmatrati veoma oprezno, uz priznavanje injenice da su sudije i tuioce trajna investicija. Jednom
imenovani, oni teko mogu biti odstranjeni ili premeteni i stvaraju visoke trokove po jedinici u sistemu, u smislu plata, dodataka,
prateeg osoblja, itd.
277
zaposlenih i drugih stavki (npr. tehnologije) u okviru istog budetskog iznosa. Sistemu je potreban manji
broj prateeg osoblja nieg ranga i potrebno je ukinuti funkciju sudija porotnika koji troe resurse, a ne
doprinose pruanju usluga. Umesto toga, sistem treba da investira i podstie specijalizovane i analitike
uloge, ukljuujui sudijske i tuilake pomonike, savetnike, menadere sudova, sekretare sudova, osoblje za
planiranje, IT administratore i statistiare. Potrebne su investicije u IKT, infrastrukturu i inovacije kako bi se
omoguilo kvalifikovanim ljudima da rade na viim standardima.
5.
Sudijski i tuilaki pomonici naroito daju vaan doprinos uinku sektora i zasluuju posebnu
panju u okviru reformi ljudskih resursa. Oni trenutno ne prolaze nikakvu formalnu obuku, a postoji mali
broj mehanizama za njihovu objektivnu evaluaciju i unapreenje. Ipak, oni pruaju kljunu podrku sudijama
i sudskog administraciji u procesuiranju predmeta. Mnogi pomonici tee da obavljaju tu ulogu samo
privremeno, i smatraju svoju trenutnu ulogu odskonom daskom za karijeru sudije ili tuioca. Ovakve tenje
su nerealne (a moda su uvek i bile takve) u sistemu koji ve ima preveliki broj sudija, sve manji broj
predmeta i smanjene nadlenosti. Ipak, njihove vetine i institucionalna memorija predstavljaju vredan
resurs u sektoru. Pravosudni sistem treba da stvori privlaan i odriv razvoj karijere za pomonike koji belee
visok uinak , kako bi se unapredile kljune menaderske (nesudijske) pozicije u sudovima728 u novom
sistemu koji vrednuje upravljanje na srednjem nivou. Takoe im treba obezbediti obuku i dodatnu
kvalifikaciju kako bi se sudijskim pomonicima omoguilo da usklade svoje tenje sa tenjama modernog
pravosua.
6.
Trenutno se radi na razvijanju sistema za evaluaciju i disciplinu sudija. Pravila za vrednovanje sudija
i tuilaca su usvojena 2014. godine, nakon dugog odlaganja. Iako su ova pravila verovatno previe blaga i
neodreena, ona pruaju okvir za merenje uinka i vremenom mogu biti ojaana. Dalji rad je takoe
potreban kako bi se vrednovanje povezalo sa unapreenjem i napretkom u karijeri. U oba sistema treba
ugraditi podsticaje kako bi se sudije i tuioci ohrabrili da razvijaju svoje vetine kroz stalnu obuku i da
pokazuju rezultate uinka. Program edukacije sa sudijama i tuiocima moe biti koristan za podsticanje
ovakve vrste kulturoloke promene.
7.
U itavom srpskom pravosuu je prisutna akutna potreba za obukom i izgradnjom kapaciteta.
Pravosudna akademija je u prolosti bila suvie fokusirana na poetnu obuku novih sudija, uprkos injenici da
sistem ve ima previe sudija, sve manji broj predmeta i smanjene nadlesnoti. U budunosti bi Akademija
trebalo da se vie okrene stalnoj obuci i trebalo bi da predvodi obimnu inicijativu za izgradnju kapaciteta
sudija, tuilaca, pomonika i sudijskog osoblja. Obuka bi mogla da pokriva sve aspekte relevantne za
transformaciju u moderno evropsko pravosue, na osnovu sveobuhvatne procene potreba obuke.
8.
Sveukupno, pravosuu je potrebna jasnija podela odgovornosti za donoenje politika u oblasti
ljudskih resursa, sofisticiranije upravljanje i bolje definisani sistemi za ljudske resurse u odnosu na
postojee. VSS i DVT imaju dunost da preuzmu vostvo u ovim pitanjima.
a. Uvod
9.
Sudovi i tuilatva u Srbiji su radno-intenzivne organizacije javne slube koje rade u okruenju sa
ogranienim resursima. Pravosue zapoljava oko 18,000 pojedinaca u 200 institucija, ukljuujui sudove,
tuilatva, Vrhovni sud, Republiko javno tuilatvo, Ministarstvo pravde i dve grupe zaposlenih koje direktno
imenuju sudovi ili tuilatva: dravne slubenike (od izvrnog rukovodstva do administrativnog osoblja) i
nametenike (na primer, domari i vozai). Delotvorna upotreba ovih brojnih i raznolikih ljudskih resursa bi
pravosuu omoguila efikasan uinak, bolju iskorienost svojih resursa koji nisu vezani za radnu snagu, kao
to su tehnoloka i kapitalna imovina i poveanje dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta u pruanju usluga
pravosua.
728
Ovo ukljuuje i vie savetnike, analitiare, profesionalne za upravljanje sudovima, menadere sudova, efove kabineta, itd.
278
10.
Ogranieni resursi zahtevaju donoenje odluka o finansiranju ljudskih resursa na osnovu
potvrenog optereenja poslom, tako da najadekvatijim zaposlenima bude dodeljeno ostvarivanje
najveeg poboljanja u pruanju usluga i da procesi budu ispitani kako bi se osigurala najvea mogua
efikasnost. Sektoru pravosua u Srbiji je potreban strateki pristup u upravljanju ljudskim resursima koji ga
povezuje sa organizacionom strategijom sudske vlasti, fokusira ga na pruanje usluga korisnicima sudova na
efikasan nain i prepoznaje da zaposleni predstavljaju kljuni adut sudova.
11.
Upravljanje ljudskim resursima je sastavljeno od nekoliko meusobno povezanih funkcija, to je
ispod prikazano na Slici 143 i opisano u Okviru 28.
Slika 143: Okvir za analizu upravljanja ljudskim resursima729
Strateko
planiranje
Promovisanje
etike
Definisanje
organizacione
strukture
Disciplina i
razreenje
Analiza/Opis
radnog mesta
Upravljanje
uinkom
Analiza/Odreiva
nje zarada
Obuka i razvoj
Zapoljavanje i
selekcija
Orijentacija
Okvir 28: Stareko upravljanje ljudskim resursima u sudovima

U skladu sa ovim okvirom, efikasno i delotvorno upravljanje ljudskim resursima u pravosuu zahteva:
a. strateku viziju i organizacionu strukturu koja odraava sadanje i predvia budue potrebe, dok pritom
eliminie nepotrebnu birokratiju;
b. analizu radnih mesta kroz ukljuivanje osnovnih obaveza, kljunih sposobnosti (znanje, vetine i
sposobnosti) i rangiranja koja prikazuju razliku izmeu klasifikacija u opisu pozicija;
c. zarade definisane tako da privlae, zadravaju i motiviu zaposlene, istovremeno obezbeujui internu
jednakost i usklaenost sa budetom;
d. zapoljavanje visokokvalitetnih kandidata, kroz selekciju zasnovanu na efikasnim i transparentnim
alatima relevantnim za dato radno mesto;
e. orijentaciju zaposlenih i programe obuke za unapreenje uinka u sektoru pravosua;
f. vrsto upravljanje uinkom, ukljuujui definisanje oekivanja od pojedinaca vezanih za ciljeve institucije i
procenu uinka;
g. pravinu i doslednu disciplinu, premetaj, otputanje zaposlenih sa loim uinkom kako bi se obezbedilo
optimalno organizaciono pruanje usluga; i
h. promovisanje etikog ponaanja od strane sudija, tuilaca i zaposlenih radi poveanja poverenja javnosti
u sektor pravosua.
12.
Ciljevi definisani u Nacionalnoj strategiji reforme pravosua mogu biti ostvareni samo kroz bolje
upravljanje ljudskim resursima. Strategija definie kontekst za upravljanje ljudskim resursima kroz:
a. naglaavanje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti;
b. postavljanje prioriteta u smislu jasnih standarda produktivnosti i uinka, delotvornog korienja
sudijskih i tuilakih resursa i snaan sistem obuke i edukacije; i
c. jaanje VSS i DVT kako bi unapredili delotvornost i uinak pravosua, zajedno sa predsednicima
sudova i M.
729
Videti Nacionalni centar za dravne sudove, glavne nadlenosti, Vodi za upravljanje ljudskim
http://www.ncsc.org/topics/human-resource-management/human-resource-management/resource-guide.aspx.
279
resursima:
13.
Standardi koje propisuju Ujedinjene nacije (UN) i Savet Evrope 730 direktno se bave pitanjima
ljudskih resursa za sudije i zamenike tuilaca i njihovim znaajem za nezavisnost i pruanje usluga u
sistemu pravosua. Ovi standardi podrazumevaju transparentno i delotvorno imenovanje, napredovanje,
evaluaciju, disciplinu i razreavanje sudija i tuilaca i naglaavaju vanost poetne obuke i obuke tokom rada.
14.
Za dravne slubenike, najbolje evropske prakse se gotovo u potpunosti fokusiraju na upravljanje
uinkom, ukljuujui definisanje razlika u platama koje e pruiti podsticaj za visoko kvalitetan uinak. 731
Doslednost, pravinost i transparentnost predstavljaju temelje ovih standarda. Iako to nije direktno
navedeno u evropskim standardima, upravljanje uinkom zavisi od drugih elemenata ciklusa ljudskih resursa
prikazanog iznad (npr. zapoljavanje odgovarajuih pojedinaca utie na njihov uinak).
15.
Upravljanje ljudskim resursima u pravosuu je pogoeno dogaajima na centralnom nivou Vlade.
Politike vezane za ljudske resurse se definiu na centralnom nivou, za dravne slubenike, iako pojedince
zapoljavaju pojedinana ministarstva i ne rasporeuje ih drava direktno. Reforme dravne slube koje se
trenutno odvijaju na nivou cele drave imaju za cilj jaanje upravljanja ljudskim resursima, ukljuujui
zapoljavanje, napredovanje, evaluaciju i upravljanje uinkom. Ukoliko budu delotvorne, ove reforme bi
mogle imati dugoroan pozitivan uticaj na srpsko pravosue. U meuvremenu, pravosue ne bi trebalo da
eka. U pravosuu je mogue uraditi mnogo toga kako bi se dostigle reforme u oblasti ljudskih resursa koje
e omoguiti bolji uinak. Povezivanje upravljanja ljudskim resursima sa uinkom sistema moglo bi da donese
kratkorone i srednjorone koristi, u periodu dok se oekuje definisanje sektorski reformi na dravnom
nivou.
16.
Sadanji visoko decentralizovani i nasumini sistem ljudskih resursa naruava sposobnost
pravosua da unapredi pruanje usluga i transformaciju. Kao i u drugim delovima javnog sektora,
pojedinani sudovi i tuilatva direktno zapoljavaju dravne slubenike. Meutim, pravosuu nedostaje telo
koje bi usmeravalo kreiranje politika u oblasti ljudskih resursa. Nadzorna tela (VSS, DVT, VKS i Ministarstvo
pravde i dravne uprave) bi trebalo da odrede kljune oblasti u kojima upravljanje ljudskim resursima moe
podstai uinak, a svako telo bi trebalo da da svoj doprinos u nadzoru stepena na kome se kapacitet ljudskih
resursa nalazi.
b. Broj zaposlenih i metodologija

i.
Broj sudija i tuilaca
17.
Srbiji je potrebna metodologija za utvrivanje potrebnog broja sudija i tuilaca. Pre 2009. godine,
broj sudija i tuilaca je odreivan dodavanjem radnih mesta na broj ustanovljen poetkom 1990-ih godina,
bez postojanja odgovarajue metodologije. Nakon 2009. godine, VSS i DVT su nastavili sa primenom ovog ad
hoc pristupa, bez definisanih kriterijuma o tome koliko sudija je ukupno potrebno i bez bilo kakvog
transparentnog ili rigoroznog pokuaja da se utvrdi da li je poetni broj usklaen sa brojem predmeta,
organizacionim ili proceduralnim promenama ili tekuim potrebama modernog pravosua.732 Uzastopne
promene u sudskog mrei su dovele do dodatnog imenovanja, jer veina sudija nisu bili spremni da se sele na
730
VIdeti Standarde UN: Osnovna naela nezavisnosti sudstva (Rezolucija Generalne skuptine 40/32 od 29. novembra 1985. godine i
40/146 od 13. decembra 1985. godine); i Smernice o ulozi tuilaca (Usvojene od strane Osmog Kongresa UN o prevenciji zloina i o
tretmanu prestupnika, Havana, Kuba, od 27. avgusta do 7. septembra, 1990. godine). Videti takoe Standarde Saveta Evrope:
Preporuka Saveta ministara br. R (94) 12 o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija (iz 1994. godine) i Preporuka (2000) 19 o ulozi javnog
tuilatva u krivino-pravnom sistemu; Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE formiran od strane Saveta Evrope) usvojio je
Evropsku povelju o zakonu za sudije (1998); Konsultativni savet evropskih tuilaca (CCPE formiran od strane Saveta Evrope) usvojio
je Evropske smernice o etici i ponaanju javnih tuilaca: Budimepetanske smernice (2005). Meutim, one se ne bave upravljanjem
ljudskim resursima vezanim za dravne slubenike.
731 Videti Odeljenje za meunarodni razvoj. 2004. Serbian Civil Service: Assessment of Pay and Benefits System, Department for
International Development (June).
732 VSS je duan da sistematski utvruje broj potrebnih sudija na svakih pet godina.
280
drugu lokaciju.733
18.
Kada se pozicije stvore, postoji tendencija da se popunjavaju upranjena radna mesta samo zato
to postoje, a ne zato to postoji objektivna potreba za njihovim popunjavanjem. Na primer, pored stotina
sudija koji su se vratili na posao nakon neuspelog procesa reizbora, dodatnih 160 sudija je imenovano u
martu 2013. godine. Pravosue je zatrailo dodatnih 160 sudija, a Ministarstvo finansija je to odobrilo,
uprkos opadanju broja primljenih predmeta u svim sudovima i prebacivanju nadlenosti nad krivinom
istragom i drugih nadlenosti iz sudova.734 U drugim instancama, upranjena radna mesta dugo ostaju u
knjigama bez opravdanja, a ovakva radna mesta je potrebno ukloniti iz sistematizacije.
19.
Sve u svemu, Srbija je usvojila liberalan pristup imenovanja sudija. Ipak, imenovanje sudija uvek
treba oprezno razmotriti, priznajui da sudije i tuioci predstavljaju stalnu i znaajnu investiciju. Jednom
imenovani, oni teko mogu biti uklonjeni ili premeteni, a stvaraju visoke trokove u sistemu u smislu zarada,
dodataka, prateeg osoblja, itd.
Tabela 21: Broj sudija prema vrsti suda, 2013. godine735
Vrsta suda
Osnovni sudovi
Vii sudovi
Apelacioni sudovi
Upravni sud
Privredni sudovi
Apelacioni privredni sud
Prekrajni sudovi
Apelacioni prekrajni sud
UKUPNO
Sudije
Kadrovski plan
1,430
377
237
38
172
33
548
65
35
2,935
20.
Srbija ima skoro duplo vei prosek popunjenih sudijskih
radnih mesta po glavi stanovnika u poreenju sa drugim zemljama
u Evropi. Broj sudija prema vrsti suda u Srbiji je prikazan u Tabeli 21
iznad, a uporedni brojevi za 2012. god su prikazani na Slici 144
ispod.
Popunjena radna mesta

1,423
366
213
30
157
30
531
61
33
2,844
Srbija ima skoro duplo vei prosek

popunjenih sudijskih radnih mesta
po glavi stanovnika u poreenju
sa drugim zemljama u Evropi.
21.
Meu zemljama obuhvaenim u izvetaju Evropske komisije za efikasnost pravosua (CEPEJ),
Hrvatska i dve manje zemlje Luksemburg i Slovenija su imale vie sudija po glavi stanovnika u 2012.
godini.736 Meutim, sa dodatnih 160 sudija koje su imenovane u martu 2013. godine u Srbiji, ovakvo
rangiranje se moda promenilo, a Srbija moda vie nije trea zemlja po broju sudija meu zemljama koje
obuhvata izvetaj CEPEJ. CEPEJ navodi da su zemlje sa vie od 30 sudija na 100,000 stanovnika uglavnom
republike bive Jugoslavije, ukljuujui Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru i Sloveniju.737
22.
Sa stabilizovanom mreom i veim brojem sudija nego to je potrebno, trebalo bi izbegavati nova
imenovanja u pravosuu. VSS treba da ispuni svoju obavezu i da sistematino utvrdi broj potrebnih sudija.
Dok se takve metodologije ne razviju i formalizuju, nema razumne ili transparentne osnove koja bi opravdala
733
Procenjeno je da je samo 15 sudija od 3,000 sudija dobrovoljno promenilo lokaciju.

Za dalju diskusiju o opadanju broja novih predmeta i smanjenju nadlenosti, videti poglavlje Efikasnost.
736 U vrlo malim zemljama, kao to su Slovenija, Luksemburg i Crna Gora, se moe oekivati vei procenat po glavi stanovnika zbog
negativne ekonomije obima.
737 Videti CEPEJ Evaluacioni izvetaj, 2014 (na osnovu podataka iz 2012. godine).
734
281
dodavanje jo ljudi u sistem.
Slovenia
Croatia
Luxembourg
Serbia
Bulgaria
Hungary
Poland
Lithuania
Germany
Slovakia
Greece
Latvia
Romania
Portugal
Finland
Estonia
Austria
Netherlands
Belgium
Sweden
Cyprus
Spain
Italy
France
Malta
Denmark
Ireland
50
40
30
20
10
0
Czech
Slika 144: Broj sudija na 100,000 stanovnika, Srbija i zemlje lanice EU, CEPEJ 2012. godine738
23.
Prema podacima CEPEJ za 2012. godinu, Srbija ima 8.4 tuilaca na 100,000 stanovnika. 739 Ovaj
odnos je relativno nizak za region centralne i istone Evrope, gde se taj odnos kree od 14.8 do 25.7 tuilaca
na 100,000 stanovnika u Poljskoj, Maarskoj, Slovakoj, Crnoj Gori, Bugarskoj i Litvaniji. Ali, u poreenju sa
zapadnom Evropom, broj tuilaca u Srbiji je visok. Meutim, tuioci u zapadnoj Evropi obino su okrueni
veim brojem prateeg osoblja srednjeg ranga.
24.
Od decembra 2013. godine, Srbija ima 54 tuilaca i 651 zamenika tuilaca organizovanih na est
tuilakih nivoa (videti Tabelu 22 ispod). U martu 2013. godine, kada su imenovane nove sudije, nije bilo
imenovanja novih tuilaca, uprkos injenici da e implementacija ZKP i nova mrea sudova vie uticati na
tuioce.
Tabela 22: Broj tuilaca i zamenika tuilaca u Srbiji, 2013. godine740
Tuioci
Zamenici tuilaca
Ukupno
Kadrovski
plan
Broj
tuilaca
Kadrovski
plan
RJT
15
Broj
zamenika
tuilaca
11
Apelaciona tuilatva
72
Via tuilatva
26
21
Osnovna tuilatva
34
Vrsta javnog tuilatva
Specijalni
kriminal
tuilac
za
organizovani
Specijalni tuilac za ratne zloine

UKUPNO
Kadrovski
plan
Ukupan broj
16
12
63
76
63
171
155
197
176
30
428
407
462
437
25
26
10
67
54
719
651
786
705
738Podaci
za zemlje lanice EU su uzete iz CEPEJ Izvetaja o stanju pravosua u EU 2014, na osnovu podataka iz 2012. godine. Za
podatke o Srbiji, Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review). Ove
brojke ne obuhvataju broj sudija porotnika.
739 Pravosudni sistemi zemalja EU Analiza podataka Evropske komisije za efikasnost pravosua (CEPEJ) Savet Evrope, jun 2013. god,
dostupno na http://www.canestrinilex.com/assets/Uploads/en/CEPEJ-report-2013.pdf.
740Podaci DVT; Megatabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
282
25.
Uprkos znaajnim promenama u krivinom postupku,
Do 2015. godine e obim posla
planiranje rada sudija kriviara nije sistematino usklaeno.
bivih istranih sudija biti
Nijedan istrani sudija nije pristao da postane tuilac.741 U veini
zanemarljiv u poreenju sa
instanci, bive istrane sudije imaju znaajno smanjen obim posla i
njihovim kolegama sudijama.
bave se samo tekuim istragama i pretpretresnim krivinim
pitanjima.742 Njihov obim posla e se dodatno smanjiti, a ukoliko se zadre postojei aranmani, do 2015.
godine njihov obim posla e biti zanemarljiv u poreenju sa njihovim kolegama.743 Sistemski pristup
ponovnim obukama i premetanju bivih istranih sudija i istranih sudijskih pomonika jo uvek nije
definisan. Umesto toga, pojedinani predsednici sudova definiu ove dragocene resurse na ad hoc osnovi.
26.
U meuvremenu, broj tuilaca je zadrao stabilnost u periodu od 2010. do 2013. godine, uprkos
njihovim proirenim nadlenostima. DVT je sprovelo preliminarnu analizu potrebnih resursa za uspenu
implementaciju novog ZKP. Meutim, osnova za ovu analizu lei u obezbeivanju transfera ve dodeljenih
finansijskih resursa iz sudova u tuilatva, i ne uzima u obzir ukupan obim posla, buduu organizaciju i izglede
za javna tuilatva. Dodatnih 45 zamenika tuilaca je imenovano u maju 2014. godine, ali taj broj nije utvren
na osnovu objektivnih potreba, s obzirom na nedostatak podataka u javnim tuilatvima o obimu broja
predmeta i odsustvo kriterijuma za evaluaciju rada tuilaca. Poto se novi ZKP primenjuje tek od oktobra
2013. godine, nema dovoljno podataka za evaluaciju rezultata tog zakona.
ii. Broj sudijskog osoblja
27.
U 2012. godini, Srbija je imala prosek od etiri nesudijska zaposlena po sudiji. Ovakav podatak
stavlja Srbiju na gornji deo lestvice odnosa izmeu broja osoblja i sudija u EU, sa prosekom veim od proseka
u 19 od 25 zemalja lanica EU koje su poslale podatke na ovu temu CEPEJ za 2012. god (videti Sliku 145).
Slika 145: Odnos izmeu broja sudija i sudijskog osoblja, Srbija i EU, 2012. godine744
10.0
8.0
6.0
4.0
2.0
0.0
28.
Kadrovski modeli nisu analizirani tako da usklade broj sudija ili obim posla, a zapoljavanje se ne
usklauje kada se promene okolnosti kao to je obim posla ili tehnoloki alati. Mada norme u
zapoljavanju u teoriji postoje kako bi se uskladila izdvajanja za zaposlene, ove norme se ne primenjuju niti
izvravaju u praksi. Same norme su moda suvie pojednostavljene za utvrivanje broja zaposlenih s obzirom
741
Ovo je predvieno i esto u pravosuima. Navedeni razlozi obuhvataju relativno visok presti, nezavisnost i samostalnost sudija,
uslov da premetene sudije dobiju status koji podrazumeva trogodinji probni rad i nie naknade kao dodatak na plate tuilaca.
742 Neke sudije koje su se ranije bavile istragama nastavljaju da ih obavljaju, jer su samo oni predmeti koji nisu bili u istranoj fazi do
1. oktobra 2013. godine premeteni u javna tuilatva .
743 S obzirom da se 90% krivinih istraga reava u roku od godinu dana, obim posla bivih istranih sudija e do 2015. godine
verovatno biti ogranien samo na pretpretresna roita u krivinoj materiji.
744Podaci zemalja lanica EU su navedeni iz CEPEJ Izvetaja o stanju pravosua u EU 2014. na osnovu podataka iz 2012. godine.
(Danska, panija i vedska nisu ukljuene, jer podaci nisu bili dostupni). Za podatke o Srbiji, Megatabela, Svetska banka. (Dostupno
na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
283
na sloenost pravosudnih institucija i nedostatak metodologije za ponderisanje predmeta, i moda je

razumno da sistematizacije odstupaju od ovih propisanih normi. Meutim, takva odstupanja od
sistematizacije i budeti za zaposlene bi u budunosti trebalo da budu opravdani i dokumentovani od strane
sudova, na osnovu njihovih objektivnih potreba. Ovaj odnos je dakle evoluirao na ad hoc osnovi, jer su neki
predsednici sudova traili i odobren im je zahtev u Ministarstvu pravde i Ministarstvu finansija za nova radna
mesta koja prevazilaze norme.745
29.
Ukupni budetirani odnosi izmeu sudija i zaposlenih veoma se razlikuju u sudovima istog
nivoa.746 Na primer, broj budetiranog nesudijskog osoblja u
osnovnim sudovima kretao se izmeu 3.4 i 5.6 zaposlenih po sudiji
Mada u teoriji postoje norme
u 2013. godini (videti Tabelu 23 ispod). Broj pozicija prema sudiji je
zapoljavanja kako bi se uskladila
bio dramatiniji u prekrajnim sudovima, i kretao se od 2.9 do 8.5
izdvajanja za zaposlene, one se ne
zaposlenih po sudiji. Takoe, postoje razliiti rasponi odnosa
primenjuju niti izvravaju u praksi.
zaposlenih u viim i privrednim sudovima.747
745Na
primer, dodatnih 160 sudija koji su imenovani u martu 2013. godine i promene u mrei sudova nisu dovele do odgovarajuih
promena u broju zaposlenih. Odnos broja zaposlenih i sudija je sada jo vie iskrivljen, to dalje pokazuje da se podaci o broju
zaposlenih ne utvruju na osnovu potreba ili analize podataka.
746 Ovakva situacija je prisutna uprkos normama u zapoljavanju (Pravilnik o merilima za odreivanje broja sudskog osoblja u
sudovima i tuilatvima (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2009 i 79/2009), koje zahtevaju sline odnose.
747 Apelacioni sudovi primenjuju najdoslednije popunjavanje radnih mesta.
284
1,430
377
237
172
548
2,764
Osnovni
Vii
Apelacioni
Privredni
Prekrajni
UKUPNO
2,115
1,175
332
242
182
184
Broj
0.8
0.8
0.9
1.0
1.1
0.3
Prosea
n odnos
prema
br.
sudija
0.3-1.4
0.3-1.0
0.4-1.3
1.0-1.1
0.7-1.4
0.3-0.5
Raspon
Sudijski pomonici/pripravnici
5,563
2,836
809
262
437
1,219
Broj
2.0
2.0
2.1
1.1
2.5
2.2
Prosean
odnos
prema
br.
sudija
1.0-4.5
1.4-2.7
1.6-2.0
1.0-1.3
1.9-3.6
1.8-4.5
Raspon
Druge pozicije koje uestvuju u

postupku 749
3,305
1,937
503
85
130
650
Broj
1.2
1.4
1.3
0.4
0.8
1.2
Prosea
n odnos
prema
br.
sudija
Ostale pozicije750
0.2-3.5
1.0-2.3
0.7-2.1
0.5-0.7
0.2-1.4
0.6-3.5
Raspon
10,983
5,948
1644
589
749
2,053
Ukupan
broj
4.0
Prosea
n
raspon
prema
br.
sudija
4.2
4.4
2.5
4.4
3.7
2.2-8.5
3.4-5.6
3.1-5.6
2.2-2.8
2.8-6.0
2.9-8.5
Raspon
Ukupan br. nesudijskog osoblja
749Zaposleni
285

koji uestvuju u postupku su sudijski pomonici/sudijski pripravnici; sudski menaderi/sekretari; zaposleni u pisarnici suda, ostatku administracije, daktilografi; i zaposleni na poslovima
vezanim za IKT.
750 Ostale pozicije obuhvataju tehniku podrku, sudsku strau, zaposlene na izvrenju i zaposlene u odeljenju za zemljine knjige.
748Megatabela,
Broj
Vrsta suda
Sudije
Tabela 23: Budetirana radna mesta po sudiji prema kategorijama zaposlenih i vrsti suda, 2013. godine748
Slika 146: Prosean odnos broja zaposlenih i sudija, 2013. godine751
30.
Postoje znaajne razlike u broju budetiranih sudijskih pomonika, administrativnog osoblja i
daktilografa po sudiji (videti Tabelu 3 i Sliku 146 iznad). Ove pozicije su blisko povezane sa voenjem
postupka i njihovi brojevi bi trebalo da odgovaraju broju sudija, iji bi broj, sa druge strane, morao biti
objektivno utvren u odnosu na broj predmeta, to se trenutno ne sprovodi.
31.
Sudovi takoe imaju veliki broj zaposlenih nieg ranga ije uloge ne doprinose sprovoenju
postupka. Odnos prateeg osoblja (kao to su vozai, istaice,
Ukupno, oko 30 procenata sudskog
zaposleni u odeljenju za zemljine knjige itd.) i nosilaca posla, koje
osoblja (sa veim procentom u
radi na predmetima je prikazan u Tabeli 24 ispod. Ukupno, oko 30
osnovnim sudovima) ne doprinosi
procenata sudskog osoblja (sa veim procentom u osnovnim
procesuiranju predmeta.
sudovima) ne doprinosi procesuiranju predmeta.
Tabela 24: Odnos budetiranog prateeg osoblja i nosilaca posla, prema vrsti suda, 2013. godine752
Ukupan br.
nesudijskog
osoblja
Sva radna
mesta vezana
za procesuiranje
predmeta
Osnovni sudovi
5,948
4,011
67%
1,937
33%
Vii sudovi
1,644
1,141
69%
503
31%
Apelacioni sudovi
589
504
86%
85
14%
Privredni sudovi
749
619
83%
130
17%
2,053
1,403
68%
650
32%
10,983
7,678
70%
3,305
30%
Vrsta suda
Prekrajni sudovi
UKUPNO
% radnih mesta
vezanih za
procesuiranje
predmeta
Pratee
osoblje
% prateeg osoblja
32.
U poreenju sa zemljama lanicama EU, Srbija bi mogla da smanji broj zaposlenih koji ne rade na
procesuiranju predmeta. Dok je u Srbiji 60 procenata zaposlenih posveeno aktivnostima vezanim za obradu
predmeta, u Hrvatskoj taj procenat iznosi 89 procenata, a u Letoniji 90 procenata.753
751Megatabela,

753 Poto CEPEJ ne daje jasnu definiciju termina ostali, ovo poreenje treba tretirati kao generalni opis korienja prateeg osoblja u
sudovima.
752Megatabela,
286
33.
U sudstvu nije izvrena evaluacija kadrovskih potreba nakon prenoenja nekih nadlenosti na
tuilatva po novom ZKP. Sa uvoenjem novog ZKP, neki sudijski pomonici su delegirani (esto neformalno)
u javna tuilatva. Meutim, potrebno je sprovesti sistematiniju procenu kako bi se utvrdio broj sudijskih
pomonika. U meuvremenu, treba uvesti zamrzavanje u zapoljavanju novih pomonika.
34.
Slino tome, pravosue nije izvrilo evaluaciju svojih kadrovskih potreba kada je re o prenoenju
nekih nadlenosti na privatne izvritelje. Od uvoenja privatnih izvritelja 2011. godine, u sudovima je
ostalo 859 sudskih izvritelja. Naslee iz prethodnog prenosa nadlenosti se zadrava godinama. Na primer,
sudovi i dalje zapoljavaju 120 zaposlenih koji su odgovorni za odravanje katastra, a ta nadlenost je ukinuta
u sudovima 2009. godine. Pravosue navodi da razlog za takvu situaciju lei u injenici da dravni slubenici
ne mogu biti premetani iz sudova u druge institucije bez njihove saglasnosti ak ni u okviru pojedinanih
sudova.754 Pored toga, prisutna je opta nespremnost da se ukidaju radna mesta, to stvara inertno
ponaanje.
35.
Nedavne reforme usmerene ka uvoenju usluga javnih belenika (notara) bi trebalo dramatino
da izmene profil sudskog osoblja u Srbiji. Srbija je moda mogla da opravda veliki broj nesudijskog osoblja u
odnosu na uporedne evropske zemlje, dok su srpski sudovi bili
Radna mesta u javnom sektoru
zadueni za usluge overavanja dokumenata. Meutim,
mogu biti eliminisana kroz
prebacivanjem ovih funkcija na privatne notare, to je predvieno
otputanje radnika uz isplatu
za mart 2015. godine, sudovi nee imati opravdanje za tako veliki
otpremine. Sredstva uteena kroz
broj sudskog osoblja. Nije sprovedena nikakva analiza uticaja
pravilno dimenzioniranje mogu biti
uvoenja privatnih notara na broj zaposlenih u sudovima. Meutim,
rasporeena na unapreenje
racionalno je zakljuiti da e prebacivanje usluga overe dovesti do
kapaciteta postojeih ljudi u
velikog broja vika zaposlenih meu osobljem koje radi na
sistemu.
poslovima overavanja, posebno u osnovnim sudovima.
36.
Potrebna je strategija za ukidanje vika radnih mesta kroz otputanje radnika, odliv ili druga
sredstva kao npr. premetanje. Radna mesta javnog sektora mogu biti eliminisana kroz otputanje radnika
uz isplatu otpremnine. Sredstva uteena kroz pravilno dimenzioniranje mogu biti uloena u oblasti kojima
su preko potrebne investicije, kao to su tehnike i savetodavne pozicije ili unapreenje IKT ili
funkcionalnosti voenja predmeta.
37.
Broj zaposlenih znatno varira u razliitim regionima, bez jasnog opravdanja. Na primer, vii i
osnovni sudovi u jurisdikciji Beograda i Novog Sada imaju mnogo vei odnos zaposlenih od Nia ili Kragujevca
(videti Tabelu 25 ispod).
Tabela 25: Odnos budetiranih pozicija prema sudijama u viim sudovima po regionima, 2013. godine755
Sudije
Apelaciono
podruje
Beograd
Kragujevac
Ni
Novi Sad
UKUPNO
Broj
Sudijski pomonici /
pripravnici
Odnos
prema
br.
sudija
Broj
148
70
79
80
377
151
59
53
69
332
1.0
0.8
0.7
0.9
0.9
Druge pozicije vezane

za procesuiranje
predmeta
Odnos
prema br.
sudija
Broj
337
160
148
164
809
754
2.3
2.3
1.9
2.1
2.1
Ostalo nesudijsko
osoblje
Odnos
prema
br.
sudija
Broj
227
97
113
133
570
1.5
1.4
1.4
1.7
1.5
Ukupan broj
nesudijskog osoblja
Odnos
prema
br.
sudija
Broj
688
302
302
352
1644
4.6
4.3
3.8
4.4
4.4
Zaposlene angauje pojedinani sud, koji je njihov poslodavac, te stoga oni nisu zaposleni celokupnog pravosua niti dravnog
sektora.
287
38.
Pored toga, obrazac zapoljavanja ne odraava uvek ekonomiju obima. Osnovni, vii i, u manjoj
meri privredni sudovi, poinju da se suoavaju sa ekonomijom obima, jer prerastaju iz malih sudova u sudove
srednje veliine. Meutim, izvan date veliine, odnos broja zaposlenih i sudija postaje vei sa rastom broja
sudija, posebno u viim sudovima.756
Slika 147: Odnos budetiranog osoblja prema broju sudija, prema veliini suda u osnovnim sudovima,
2013. godine757
Slika 148: Odnos budetiranog osoblja prema veliini suda, u viim sudovima, 2013. godine758
39.
U javnim tuilatvima, broj tuilakih pomonika i pripravnika je definisan ne uzimajui u obzir
obim posla ili sloenost predmeta. Prema Pravilniku koji odobrava MP, osnovna i via javna tuilatva imaju
pravo na jednog pomonika na svaka dva tuioca, dok je preporuka da se u Apelacionom javnom tuilatvu
na svaka tri tuioca zaposli jedan pomonik.759 Uprkos odnosima navedenim u Pravilniku, stvarni odnosi se
razlikuju, a javna tuilatva nisu popunila upranjena radna mesta, to je prikazano na Tabeli 26.
40.
RJT i DVT nisu dali nikakvo objanjenje za upranjenost ovih radnih mesta tokom tako dugog
perioda. Moda bi zbog sve vee irine i dubine tuilakog rada ta upranjena radna mesta trebala da budu
popunjena. Meutim, bez objektivne osnove za ovakve odnose, nije mogue proceniti da li bi sva upranjena
mesta trebala biti popunjena ili odnose treba smanjiti, a resurse preusmeriti u druge resurse, kao to je
unapreenje IKT radi pruanja mogunosti postojeoj radnoj snazi da unapredi uinak svog rada.
756
Nasuprot tome, kako Prekrajni sudovi rastu u veliini (u smislu broja sudija), suoavaju se sa ekonomijom obima, sa manjim
brojem potrebnih zaposlenih po sudiji.
759 Od sada, pozivanje na pomonike odnosie se na pomonike i pripravnike. Odnos broja pomonika i pripravnika je takoe
definisan u Pravilniku o kriterijumima za utvrivanje broja radnih mesta u javnim tuilatvima, koji je odobrilo MPDU. Pravilnik
navodi da bi 2/3 od ukupnog broja trebalo da ine pomonici, dok bi 1/3 trebalo da budu pripravnici.
288
Tabela 26: Broj tuilakih pomonika, 2013. godine760

Tuioci
zamenici
tuilaca
RJT
Apelaciona tuilatva
Via tuilatva
Osnovna tuilatva
Specijalni tuilac za organizovani
kriminal
Specijalni tuilac za ratne zloine
Tuilaki
pomonici
pripravnici
Dozvoljen broj prema

kvoti
definisanoj
Pravilnikom
13
68
178
437
0
4
69
169
Nije dostupno
23
89
219
17
Nije dostupno
Nije dostupno
Varijacija u odnosu
na kvotu
-19
-20
-50
41.
Za razliku od sudova, odnos prateeg osoblja prema tuilakom osoblju nije veliki. Tabela 27 ispod
navodi da od 1,084 zaposlenih, samo 815 direktno radi na procesuiranju predmeta. Na primer, Prvo osnovno
javno tuilatvo u Beogradu ima najvei broj netuilakog osoblja sa 129 zaposlenih, od ega 17 radnih mesta
zauzima pratee osoblje. Ova niska cifra u broju prateeg osoblja je posledica injenice da se javna tuilatva
u veini sluajeva nalaze u istim zgradama kao i sudovi. Kao rezultat toga, javna tuilatva se esto oslanjaju
na usluge prateeg sudskog osoblja (kao to su istai, zaposleni na odravanju, itd.), koje tuilatva ne
plaaju.
Tabela 27: Odnos budetiranog prateeg osoblja prema nosiocima posla, prema vrsti javnih tuilatava,
2013. godine761
Ukupan br.
netuilakog
osoblja
Republiko
javno
tuilatvo
Apelaciona tuilatva
Via tuilatva
Osnovna tuilatva
Specijalni tuilac za
organizovani kriminal
Specijalni tuilac za ratne
zloine
UKUPNO
Sve pozicije
zaposlene na
procesuiranju
predmeta
% obuhvatajui
radna mesta
vezana za
procesuiranje
predmeta
Pomono
osoblje
% pomonog
osoblja
29
22
76%
24%
84
293
612
54
209
486
64%
71%
79%
30
84
126
36%
29%
21%
40
30
75%
10
25%
26
14
54%
12
46%
1084
815
75%
269
25%
iii. Obim i uticaj zapoljavanja na odreeno vreme

42.
Pravosue zapoljava preko 1,100 zaposlenih na odreeno vreme, to predstavlja 10% ukupne
radne snage. U nekim instancama, ovi zaposleni se koriste kako bi
Navodno postoji obimna radna
popunili upranjena radna mesta umesto da zaista popunjavaju te
snaga u senci, koja broji hiljade
pozicije. Meutim, u drugim sluajevima, angaovanje radne snage na
ljudi, ali njihov taan broj i uloge
odreeno vreme dovodi do ukupne radne snage koja znaajno
nisu poznati.
prevazilazi sistematizaciju. Ne postoji delotvorna kontrola radnih
mesta za pojedinane sudove, vrste sudova ili sudske instance. Meutim, u skladu sa zakonom, MP je
odredilo da zaposleni na odreeno vreme koji prelaze 10% od ukupnog broja zaposlenih budu eliminisani do
30. juna 2014. godine.762
760Megatabela,

762 Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapoljavanje i dodatno radno angaovanje kod korisnika javnih sredstava,
na osnovu lana 27e Zakona o budetskom sistemu.
761Megatabela,
289
43.
Pored zaposlenih na odreeno vreme, postoji znaajna radna snaga u senci u vidu zaposlenih na
ugovor, pripravnika i volontera. Radna snaga u senci je obimna, broji se u hiljadama, ali tani podaci nisu
poznati.763 Njihove uloge takoe nisu poznate, ali se navodno kreu od pravnih tehniara do zaposlenih u
matinim slubama. Teko je proceniti njihov doprinos, ali s obzirom na ve postojei obiman broj sudskog
osoblja u odnosu na druge delove Evrope, vrednost koju oni dodaju je verovatno marginalna.
44.
Angaovanje radnika na odreeno vreme je prisutnije u sudovima. Iako budet Prvog osnovnog
suda u Beogradu predvia samo 180 sudijskih pomonika, realni podaci pokazuju da je zaposleno 220
pomonika.764 17 od 72 sudijska pomonika zaposlena na odreeno vreme menjaju kolege na odsustvu ili
popunjavaju upranjena radna mesta, a 55 je pripisano poveanom obimu posla, uprkos smanjenom broju
novih predmeta. Ukupan broj je manje-vie usklaen sa kadrovskim normama,765 iako su ove brojke
postepeno rasle, a ini se da nisu bile planirane. Poto ovi sudovi prevazilaze ukupan broj zaposlenih, ova
radna mesta se finansiraju kroz transfere za plate koje MP vri na zahtev sudova.766
45.
Zaposleni na odreeno vreme i zaposleni na ugovor se angauju na osnovu diskrecione odluke
predsednika suda i podleu nepravilnostima u zapoljavanju. Akteri navode da prakse angaovanja nisu
otvorene ni transparentne, a u nekim sluajevima su predmet kronizma i trgovine uticajem. Zaposleni na
odreeno vreme takoe moraju biti skinuti sa platnog spiska najmanje 30 dana pre kraja njihovog
ogranienog rada,767 mada akteri navode da mnogi zaposleni na odreeno vreme nastavljaju da rade bez
plate. Takvi aranmani stvaraju sistemsku osetljivost na zloupotrebu poloaja, kao i visok rizik od
korupcije.768 Neki zaposleni na odreeno vreme navode da ih ova nesigurnost ini osetljivima na zloupotrebu
ili nerazumne uslove rada koje nameu njihovi rukovodioci.769 Sve u svemu, obimno angaovanje zaposlenih
na odreeno vreme teti moralu, stvara nestabilno radno okruenje i najverovatnije smanjuje efikasnost i
kvalitet rada u sudovima.
46.
Sve ukupno, zaposleni na odreeno vreme i zaposleni na ugovor prevazilaze budet sudova za
ukupan broj zaposlenih u 2013. godini za oko 7 procenata (videti Tabelu 28). Vei deo dodatne radne snage
je koncentrisan u osnovnim sudovima. U 2013. godini, osnovni sudovi su zapoljavali 636 radnika na
odreeno vreme i po ugovoru vie od budetiranog broja zaposlenih, to predstavlja dodatnih 11% radne
snage. Vii sudovi su takoe zapoljavali dodatnih 6%, ali su se apelacioni, prekrajni i privredni sudovi
uzdrali od takve prakse.
763
BPMIS sistem pokazuje da je u 2013. godini broj zaposlenih na ugovor iznosio 781, a da se taj broj sastoji od meavine ugovora o
pruanju usluga i drugih raznovrsnih radnika na ugovor, kao to su radnici na odravanju i ienju.
764 148 stalno zaposlenih sudijskih pomonika i 72 zaposlena sudijska pomonika na odreeno vreme.
765 0.94 sudijskih pomonika po sudiji u odnosu na 0.75 pomonika po sudiji u sistematizaciji. Norma je 1 prema 1.
766 Sredstva su opredeljena prema vrsti suda (npr. svi osnovni sudovi) po stavkama rashoda (npr. plate). Ministarstvo pravde i
dravne uprave je ovlaeno, uz odobrenje MF, da premeta sredstva u okviru jedne vrste suda i meu razliitim vrstama sudova za
istu stavku rashoda.
767 Godinu dana za dravne slubenike; est meseci za one koji nisu dravni slubenici.
768 Za dalju diskusiju o osetljivosti na nezakonite radnje, videti poglavlje Kvalitet.
769 Videti takoe, Izvetaj o reformi pravosua, Savet za borbu protiv korupcije, 2014. godine.
290
Tabela 28: Ukupan broj zaposlenih u poreenju sa budetiranim brojem zaposlenih, 2013. godine770
Budetiran
e pozicije
Upranjena
radna
mesta
Stalno
zaposleni
(budetira
na bez
upranjeni
h radnih
mesta)
Osnovni
Vii
Apelacion
i
Privredni
5,948
1,644
645
126
5,303
1,518
769
79
512
151
1281
230
6,584
1,748
11%
6%
589
75
514
53
60
574
(3%)
749
92
657
79
36
115
772
35
Prekrajni
Ukupno
2,053
10,983
222
1160
1831
9,823
130
1110
75
781
205
1891
2036
11,714
(1%)
7%
Vrsta
suda
Zaposleni
na
odreeno
vreme
Zaposleni
po ugovoru
Zaposleni
na
odreeno
vreme plus
zaposleni
po ugovoru
Ukupan br.
zaposlenih
% iznad
(ispod)
budetiranih
pozicija
47.
Prisutne su takoe i znaajne varijacije meu pojedinanim sudovima, jer neki sudovi angauju
znatno vie zaposlenih nego to je odobreno u budetiranom kadrovskom planu (videti Tabelu 29). Na
primer, tri suda (Vii sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Parainu i Privredni sud u Subotici) zapoljavaju vie
od 100% dodatnih radnika u odnosu na budetirane kadrove. Ovo je uprkos tome to broj novih predmeta
opada u svim ovim sudovima, negde ak i dramatino.771 Prvi osnovni sud u Beogradu ima 230 privremeno i
stalno zaposlenih vie nego to je buetirano u 2013. godini. Ukupno, 16 sudova je bilo 10% iznad
budetskog standarda. MP je nedavno zatrailo informacije od sudova o korienju radnika na odreeno
vreme i radnika na ugovor sa ciljem ograniavanja njihovog angaovanja. Ovi napori bi trebalo da krenu od
16 sudova koji prevazilaze 10% budetskog standarda.772
Tabela 29: Zaposleni na odreeno vreme prema vrsti suda, 2013. godine773
Sud
Apelacioni
Vii
Osnovni
Privredni
Prekrajni
UKUPNO
Svi ostali
Br.
radnika
na
odree
no
35
20
122
24
11
212
Br.
radnika
na
odree
no
18
59
647
55
119
898
%
odobreno
g broja
Gornja
granica
raspon
a
15%
6%
10%
13%
6%
10%
43
25
30
30
50
50
Ukupno
%
odobrenog
broja
Gornja
granica
raspon
a
5%
5%
14%
10%
6%
11%
9%
21%
45%
19%
17%
45%
Br.
radnika
na
odree
no
53
79
769
79
130
1100
%
odobrenog
broja
9%
5%
13%
11%
6%
10%
Gornja
granica
raspona
21%
19%
41%
22%
17%
41%
48.
Angaovanje radnika na odreeno vreme je najizraenije u osnovnim sudovima, a najvie je u
Beogradu i osnovnim sudovima srednje veliine.774 Preko 40% zaposlenih u Prvom osnovnom sudu u
Beogradu imaju status zaposlenih na odreeno vreme, a preko 25% svih zaposlenih u osnovnim sudovima u
apelacionom podruju Beograda ima status zaposlenih na odreeno vreme (videti Tabelu 30).
770Megatabela,

U Privrednom sudu u Subotici, broj novih predmeta je opao za 24% u periodu od 2011. do 2013. godine. U Osnovnom sudu u
Parainu, broj novih predmeta je zabeleio pad od 47 procenata.
772 Ne postoji jasan obrazac po kome sudovi preko kadrovske dopune angauju zaposlene na odreeno vreme ili zaposlene po
ugovoru. Dok Prvi osnovni sud u Beogradu prvenstveno angauje radnike na odreeno vreme, drugi sudovi, kao to je Osnovni sud u
Uicu, imaju visoku stopu radnika po ugovoru (38 zaposlenih na ugovor, u odnosu na 86 odobrenih pozicija).
774 analiza ne ukljuuje zaposlene na ugovor, jer podaci dostupni kroz BPMIS nisu revidirani. Analiza navodi ukupan broj zaposlenih
po sudovima, umesto da daje tanu klasifikaciju zaposlenih.
771
291
Tabela 30: Zaposleni na odreeno vreme prema vrsti pozicije u osnovnim sudovima, 2013. godine775
Apelacion
o
podruje
Beograd
Br.
Gornja
radnika
%
granica
na
odobrenog
raspon
odree
broja
a
no
77
17
30
Kragujeva
c
Ni
Ostale pozicije
Br.
radnika
na
odreen
o
452
Ukupno
%
odobrenog
broja
Gornja
granica
raspon
a
25
45
Br.
radnika
na
odree
no
529
%
odobrenog
broja
Gornja granica
raspona
24
41
18
21
77
12
95
12
54
14
58
56
12
Novi Sad
23
24
64
11
87
11
UKUPNO
122
10
30
647
14
45
769
13
41
49.
Rasprostranjena upotreba radnika na odreeno vreme i radnika na ugovor ukazuje da je sistem u
krizi. Sudovi koji zapoljavaju veliki broj radnika na odreeno vreme su takoe manje sposobni da izgrade
znanje i ekspertizu radnika ili da se bave integrisanim planiranjem resursa. Na kraju tako visok broj
zaposlenih na odreeno vreme i ugovor utie na kvalitet i efikasnost suda.
50.
Nasuprot tome, ukupan broj zaposlenih na odreeno vreme u javnim tuilatvima nije visok. 31.
decembra 2013. godine, javna tuilatva su imala 46 zaposlenih na odreeno vreme, uglavnom u osnovnim
javnim tuilatvima. Jedan od izazova u utvrivanju tanog broja zaposlenih na odreeno vreme je
nedostatak informacija o broju volontera u javnim tuilatvima. Zakon o javnom tuilatvu776 definie pojam
volontera, bez navoenja dozvoljenog broja volontera. Ova komplikacija oteava analizu efikasnosti
tuilatava, jer se volonteri ne pojavljuju kao resurs u sistemu. Zamenici tuilaca navode da koriste volontere
kao podrku u procesuiranju predmeta.
iv. Angaovanje sudija porotnika
51.
Pored velikog broja sudija, sudijskog osoblja i radne snage u senci` u vidu zaposlenih na odreeno
vreme i ostale radne snage, takoe postoji znaajan broj sudija porotnika. Broj pozicija trenutno iznosi
2,997. Meutim, stvarni broj sudija porotnika nije poznat.777
52.
Ustav predvia angaovanje sudija porotnika na suenjima na zakonom propisan nain. Meutim,
u praksi sudije porotnici ne uestvuju u suenjima u Srbiji, a akteri navode da je njihova uloga formalna.
Obrazloenje za postojanje sudija porotnika u Srbiji je da oni predstavljaju javnost u procesu odluivanja,
kako bi obezbedili transparentnost postupka. Njihove dunosti su generalno ograniene na sedenje u sudnici
i praenje postupka, a oni se ne ukljuuju u raspravu sa profesionalnim sudijama. Jedan akter ih je opisao
kao statiste u predstavi; drugi navodi da bi sudije porotnike trebalo zameniti lutkama. Neki navode da je
njihova uloga suvina u sudskim postupcima, sada kada su postupci otvoreni za javnost. Drugi akteri ih
opisuju kao relikt bive jugoslovenske tradicije.778
775Megatabela,

lanom 124 Zakona o javnom tuilatvu je propisano da volonteri mogu raditi u javnom tuilatvu, bez zasnivanja radnog odnosa,
radi sticanja znanja i radnog iskustva, to je neophodan uslov za polaganje pravosudnog ispita.
777 U Evaluacionom izvetaju CEPEJ 2014, Srbija je bila jedna od samo pet zemalja koje nisu uspele da prue kvantitativne podatke o
neprofesionalnim sudijama za 2012. godinu. Videti CEPEJ Evaluacioni izvetaj, 2014.
778U SFRJ su sudije porotnici bili uobiajena pojava i brojali su preko 50,000 sudija porotnika tokom 1980-ih. Njih je imenovala
skuptina relevantne drutveno-politike zajednice i oni su bili pristuni u svim nivoima pravosua. Oni su razmatrali stavke u
panelima i predstavljali proveru autonomije kroz obezbeivanje uticaja partije u postupku. Od raspada SFRJ, neke zemlje u regionu
su ukinule ulogu sudija porotnika, a druge su ograniile njihovu ulogu. Jugoslovenski model sudija porotnika je napravljen po ugledu
na sovjetski model, gde su sudije porotnike imenovale institucije, kao to su farme, fabrike i univerziteti, u svakoj oblasti. Oni su se
uputali u rasprave i glasali su zajedno sa profesionalnim sudijama, ali se njihovo miljenje retko kad razlikovalo.
776
292
53.
U poreenju sa drugim zemljama u Evropi, sudije porotnici u Srbiji ne ispunjavaju minimalne
zahteve i definiciju sudija porotnika definisanu u Evropskoj povelji o sudijama porotnicima, tanije oni
uestvuju u odluivanju.779 Sudije porotnici su prisutni u nekoliko zemalja kontinentalnog prava, ali postoji
velika razlika u nainu njihovog imenovanja i uloge u sudijskom radu.780
54.
Kako god je opisano, jasno je da sudije porotnici ne funkcioniu kako bi trebalo, i zbog toga bi broj
i vrste postupaka koje zahtevaju prisustvo sudija porotnika trebalo smanjiti vremenom. Kao rezultat,
profesionalne sudije uvek predsedavaju same u odsustvu sudija porotnika.781 Postepeno smanjenje njihove
nadlenosti takoe pokree pitanje zato je potrebno 3,000 sudija porotnika.
55.
Dalje, proces imenovanja sudija porotnika je netransparentan. Imenovanje vri VSS na predlog MP
na petogodinji mandat. Bilo koji graanin Srbije, starosti od 18 do 70 godina u vreme imenovanja, i koji je
dostojan funkcije moe da postane sudija porotnik, a procedure za izbor su diskrecione. Sudije porotnici su
gotovo uvek nezaposlena lica i penzioneri. Neki akteri navode da su sudije porotnici esto roaci ili porodini
prijatelji sudskog osoblja koji nisu imali sree, pa se ovo imenovanje smatra nekom vrstom humanitarnog
dela umesto socijalne pomoi. Drugi akteri navode da su sudije porotnici ponekad slabo obrazovani ili stariji
ljudi, nesposobni da prate postupak.
56.
Sudije porotnici ne prolaze obuku niti se njima upravlja. Nije organizovana nikakva uvodna ili stalna
obuka, kao ni informacije o zakonskim reformama. Sudije, pomonici i sudijsko osoblje navode da su sudije
porotnici esto nezainteresovani da prate suenje. Oni se takoe ale da ukoliko je sudija porotnik
zainteresovan da prati suenje, to obino usporava postupak, jer sudija mora da objanjava postupak sudiji
porotniku. Takoe, njihov rad se ne prati niti postoje radne liste koje oni popunjavaju. Sudijsko osoblje
navodi da se sudije porotnici motaju po sudu i naplauju vie vremena nego to provedu na dodeljenom
suenju.
57.
Trokovi povezani sa sudijama porotnicima nisu poznati, ali se procenjuje da su prilino visoki.
Sudije porotnici dobijaju nadoknadu od oko 3EUR na sat, plus trokovi prevoza. Iako je to mala jedinina
cena, ako uzmemo u obzir da svako mesto sudije porotnika godinje belei oko 20 dana, godinji trokovi
zarada iznose oko 1.5 miliona EUR.782 Nakupljene su znaajne docnje prema sudijama porotnicima, pa su oni
ak pretili trajkom 2012. godine. Kasnije te godine je MP isplatilo 74,933,787 RSD (650,000 EUR) kako bi se
pokrile docnje prema sudijama porotnicima iz 2011. godine, a ostale docnje se isplauju kroz presude
izvrenja (zbog izostanka) u sudovima.
58.
Sve u svemu, postoji irok konsenzus da sudije porotnici u Srbiji ne doprinose pruanju
pravosudnih usluga. Zbog toga bi, ak i u odsustvu standarda Poglavlja 23, najpraktiniji nain bio da se
ukine uloga sudija porotnika u Srbiji i da se pree na suenja sa jednim sudijom. Napori i resursi bi zatim
mogli biti preusmereni na konstruktivnije mehanizme koji unapreuju transparentnost, pristup pravdi i
pravian tretman stranaka, kao to je pristup pravnim informacijama u laikim formatima. Grupe za zatitu
prava i Kancelarija Ombudsmana bi mogli da prate sudove, a taj postupak bi zatim bio analiziran i podeljen sa
javnou kako bi se podigla svest i poveala unapreenja uinka. Pored toga, sredstva mogu da budu
investirana u unapreenje sajtova sudova, fiziku infrastrukturu ili korienje audio-vizuelnih snimaka radi
poveanja transparentnosti.783
779
Evropska povelja o sudijama porotnicima, 11. maj 2012. godine.

porotnici postoje u Austriji, Nemakoj, nekoliko nordijskih zemalja i Japanu, kao i u Engleskoj. U Finskoj sudije porotnici sede
pored profesionalnih sudija i imaju ista prava. U Engleskoj, broj sudija porotnika je vei od profesionalnih sudija i oni reavaju oko 95
procenata krivinih predmeta, na zadovoljstvo opte javnosti. U Izraelu i Iranu, sudije porotnici su deo religijskih sudova i biraju se u
slubu na osnovu njihovog znanja o ne-sekularnim pravilima.
781 Prema lanu 142 Ustava, samo sudije mogu da uestvuju u suenjima u odreenim sudovima i predmetima, lan 142 dalje navodi
da sud sudi u veu, ali se zakonom moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac.
782 Uvoenje BPMIS e moda omoguiti preciznije procene u budunosti.
783 Videti poglavlja IKT i Infrastruktura.
780Sudije
293
59.
Ukidanje funkcije sudija porotnika e moda zahtevati izmene Ustava. Ove izmene mogu da budu
razmotrene u okviru paketa izmena o kojima se trenutno razmilja. Ukoliko ukidanje ne postoji kao
mogunost, potrebno je uloiti napore kako bi se izvukla neka vrednost od ove funkcije koja moe da
doprinese pruanju pravosudnih usluga. To bi moglo da bude u obliku zahteva sudijama porotnicima da
uestvuju u postupku, i kroz obezbeivanje odgovarajue selekcije i upravljanja sudijama porotnicima kako
bi im se omoguilo ispunjavanje njihove funkcije.
c. Izbor, vrednovanje i napredovanje sudija i tuilaca

i.
Izbor i imenovanje sudija i tuilaca
60.
Srpskom pravosuu istorijski nedostaje objektivna ulazna taka za pravosudnu profesiju. Pre
osnivanja Pravosudne akademije, kriterijumi za imenovanje u osnovnom sudu ili osnovnom javnom
tuilatvu su bili zasnovani iskljuivo na obrazovanju i radnom iskustvu. Ovi uopteni kriterijumi stvorili su
dosta prostora za diskreciono imenovanje.784
61.
Nakon osnivanja Pravosudne akademije 2009. godine, zavrena obuka na Akademiji je postala
obavezan uslov za inicijalni izbor u prekrajni ili osnovni sud. Tu odluku je, meutim, ponitio Ustavni sud
2013. godine.785 Koncept Akademije je usklaen sa principom objektivne osnove za stupanje u pravosudnu
profesiju, koji je proglasio Savet Evrope.786 Za potrebe usklaivanja inicijalnog procesa izbora sa odlukom
Ustavnog suda i principima Saveta Evrope, Vee i Savet e morati da vre odabir kandidata za Akademiju u
budunosti i omogue konkurenciju zasnovanu na objektivnim kriterijumima selekcije izmeu onih koji su
pohaali Akademiju, i onih kandidata koji nisu pohaali Akademiju.
62.
Korienje Akademije kao primarne ulazne take u pravosudnu profesiju bi znailo preuzimanje
uloge nacionalne slube za karijeru, pri emu bi diplomci mogli biti postavljeni u bilo koji sud gde su
potrebni ali tako neto ne postoji u Srbiji. U mnogim evropskim sistemima, diplomci akademija za
pravosudnu obuku mogu samo jednom da odbiju imenovanje na odreenu lokaciju, a ukoliko odbiju
imenovanje drugi put, kandidati su iskljueni iz buduih imenovanja u pravosuu. Nasuprot tome, sudije i
zaposleni u Srbiji konkuriu za radno mesto u pojedinanim sudovima, i jednom imenovani, po Ustavu oni ne
mogu biti premeteni u drugi sud bez njihove saglasnosti. Postoji malo institucionalnih podsticaja koji bi
ohrabrili tu saglasnost.
63.
Diplomci Pravosudne akademije su veoma izbirljivi kada je re o sudovima u kojima ele da rade,
to dodatno produbljuje problem zapoljavanja na odreeno vreme. Zakon o Pravosudnoj akademiji i
ugovor izmeu Akademije i kandidata propisuju obavezuju kandidate da se prijavljuju za otvorena radna
mesta. Ovo pravilo prepoznaje znaajna sredstva i napore uloene u obuku na Akademiji, kao i plate koje oni
primaju tokom perioda obuke, koje iznose 70% od plate imenovanog sudije. Meutim, ovo pravilo se ne
primenjuje. Umesto toga, kadidati se selektivno prijavljuju u sudove, a u meuvremenu nastavljaju da rade
kao sudijski pomonici zaposleni na odreeno vreme.787
784
Akteri navode da politiki faktori pokreu proces, ukljuujui liste imena koje pripremaju politike stranke. Neki akteri navode da
se takvi procesi nastavljaju i danas. Meutim, tim Funkcionalne analize nije u mogunosti da to potvrdi.
785 Osnov za donoenje odluke je sledei: 1) Programski savet Akademije (koji ini 10 lanova (5 sudija, 3 javna tuioca, jedan lan je
iz reda sudijskog osoblja i po jednog lana predlae udruenje sudija, odnosno udruenje tuilaca)) je prisvojio nadlenost VSS i DVT u
predlaganju sudijskih i tuilakih kandidata, i 2) definisanje zavrene obuke u Akademiji kao preduslova za imenovanje predstavlja
neustavnu prepreku za stupanje u pravosudnu profesiju.
786 Evropska povelja o statutu za sudije, Nezavisnost sudstva, stavka 7, principi I 1 i 2 b, Preporuke br. R (94)12 Komiteta ministara
Saveta Evrope, 1.1.6.
787 lan 40, Zakona o Pravosudnoj akademiji dozvoljava kandidatima da rade u trajanju do tri godine, ukoliko se prijave na sudijsko
radno mesto u sudu po sopstvenom izboru, a ne budu izabrani.
294
64.
Ne postoji poseban proces nominacije za imenovanje u sud vie instance.788 Obrazovanje i radno
iskustvo su formalni kriterijumi, a kandidati se prijavljuju kada VSS objavi otvorena radna mesta. Predlozi za
imenovanje u sudove viih instanci mogu doi iz pravosua kao i van pravosua.789 Poto je u prethodne tri
godine mali broj imenovan u vie sudove, kriterijumi za ovakva imenovanja, kao i da li postoji vea
verovatnoa internog napredovanja ili eksternog transfera u pravosue, nije mogue proceniti.790
65.
U budunosti bi VSS trebalo da ogranii imenovanja kroz napredovanje za kandidate iz pravosua.
Imajui u vidu preveliki broj sudija koji su ve u sistemu, potrebno je u potpunosti iskoristiti postojee
resurse, makar u srednjem roku dok broj sudija ne pone da opada zbog odliva. Takoe je vano da se stvore
stabilne karijerne putanje za postojee sudije, kako bi im se omoguilo da razviju vetine kroz iskustvo,
obuku i uzastopne pozitivne evaluacije, da bi mogli da napreduju na profesionalnoj lestvici. Interno
napredovanje takoe moe da doda vrednost u smislu poveane doslednosti odluivanja i ujednaenosti u
primeni zakona, kao i veeg kontinuiteta i kolegijalnosti u pravosuu.
ii. Kriterijumi za vrednovanje i napredovanje sudija i tuilaca
66.
Sudije u Srbiji nikada nisu prole kroz proces vrednovanja njihovog uinka. Odsustvo kljunih alata
za upravljanje ljudskim resursima je izmeu ostalih izazova dovelo do sistematskog nedovoljnog uinka,
prekomernih varijacija u uinku, loe motivacije i niskog morala.
67.
VSS je propustio nekoliko prilika za unapreenje kvaliteta pravosua zbog stalnih kanjenja u
finaliziranju pravila za vrednovanje.791 U 2012. godini je vie od 800 sudija sa probnim statusom automatski
dobilo stalnu funkciju bez ikakvog vrednovanja, zbog kanjenja u finaliziranju pravila. Ovaj broj ukljuuje oko
570 prekrajnih sudija koji u prvobitno nisu imenovani kao sudije u pravosuu.792 U maju 2014. godine, 141
vrilaca funkcije predsednika je imenovano na stalnu funkciju predsednika suda, ali u nedostatku pravila,
metod vrednovanja se moe oceniti kao ad hoc. VSS je takoe imenovao sudije u sudove vie instance gde
postoji nacrt pravila, bez definisanih standarda.
68.
Kanjenja u vrednovanju rada vrilaca funkcije predsednika sudova za stalno imenovanje takoe
izaziva probleme. Za vie od tri godine je dolo do znaajnog odlaganja imenovanja predsednika na stalne
funkcije u prekrajnim osnovnim i viim sudovima.793 U nekim sluajevima je dolazilo do godinje promene u
rukovodstvu suda.794 Ovakva situacija je stvorila nestabilnost i uticala je na sposobnost privremeno
imenovanih vrilaca funkcija da upravljaju njihovim sudovima. Produena nesigurnost takoe stvara
osetljivost onih koji su vrioci funkcija na neprimereni uticaj i zavisnost od izvrne vlasti. U maju 2014.
godine, 141 predsednik suda je imenovan, ali u nedostatku pravila, metoda vrednovanja se moe oceniti kao
ad hoc. Stoga bi finaliziranje pravila trebalo da bude prioritet kako bi se izbegle dalje proputene prilike.
69.
Ve neko vreme postoje norme produktivnosti za sudije, ali te norme nisu podstakle dobro
ponaanje, niti su sprovoena vrednovanja do danas. Norme se uglavnom oslanjaju na broj reenih
788
Vii, apelacioni, privredni ili Upravni sud ili VKS.

VSS imenuje sudije u sudovima viih instanci koje su obavljale funkciju u sudu nie instance, bez odobrenja Narodne skuptine;
VSS nominuje kandidate izvan pravosua za sudove vie instance, a imenovanje potvruje Narodna skuptina.
790 Lateralni ulaz sve vie postoji kao mogunost u kontinentalnoj Evropi. Prema Judicial Independence in Transition, Seibert-Fohr,
2012, Francuska je poveala broj sudija koji lateralno ulaze u sistem na 1/4 u drugoj instanci. Holandija takoe podstie lateralni ulaz
zbog novog akcenta stavljenog na iskustvo.
791 Sudije treba da budu vrednovane na godinjem nivou tokom probnog rada. Meutim, u odsustvu kriterijuma za vrednovanje, oni
koji prou probni period, automatski su imenovani na stalnu funkciju. Ovo obuhvata 243 sudije u sudovima opte nadlenosti, 570
sudija prekrajnih sudova, 9 sudija upravnih sudova i 15 sudija privrednih sudova.
792 Do 2010. godine, prekrajni sudovi nisu bili deo pravosua, ve su funkcionisali kao sui generis administrativna tela. Prekrajne
sudije su 2010. god postale deo pravosua.
793 Iako je veina sudija sudova vie instance imenovana na stalne funkcije, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu takoe ima
privremeni status.
794 Vrioce funkcija predsednika suda imenuje predsednik vieg suda, osim za vrioca funkcije VKS koga imenuje Narodna skuptina.
789
295
predmeta na mesenom nivou, norme produktivnosti ohrabruju sudije da selektivno biraju jednostavne
predmete ili reavaju predmete suvie brzo, izbegavajui sloene predmete ili smanjenje broja zaostalih
predmeta. Jedini kriterijum kvaliteta rada je stopa predmeta koji su izdvojeni u albenom postupku, za iju
realizaciju mogu biti potrebne godine. Mada nekoliko aktera opisuje da norme produktivnosti vie nisu
zvanine, njihovo postojanje stvara okvir koji usmerava ponaanje pojedinanih sudija. Ono to je presudno
kada se ispituje da li pojedinane sudije potuju norme produktivnosti, jeste pitanje da li pojedinani
predsednici sudova prate te norme.
70.
VSS je u julu 2014. godine usvojio formalna pravila za vrednovanje sudija. Njihova navedena svrha
je promovisanje kompetentnosti sudija, motivisanje sudija da unaprede uinak i poveanje poverenja
javnosti u pravosue. Ova pravila pokazuju znaajna poboljanja u odnosu na prolost. Sudije e biti
vrednovane na osnovu kvaliteta i kvantiteta njihovih odluka, kao to je navedeno u Tabeli 31 ispod.
Tabela 31: Faktori u vrednovanju rada sudija, 2014. godine
Faktor
Predloena mera
Kvantitet
Kvantitet reenih predmeta u odnosu na normu
Kvalitet
Procenat ukinutih presuda

Vreme do sastavljanja odluke
71.
Postoje tri ocene koje sudije mogu da dobiju: izuzetno uspeni, uspeni i nezadovoljavajui, a ne
odreuju se nikakvi poeni. Nekoliko aktera izraava zabrinutost da ove ocene postavljaju nisku i nejasnu
granicu uinka. Nedostatak nijansiranja moe dovesti do situacije u kojoj bi sudije sa nedovoljnim uinkom
bile ocenjene ocenom zadovoljavajue. Ista zabrinutost je izraena u vezi sa prethodnim nacrtom pravila, na
kojem su ova pravila zasnovana. U okviru nacrta pravila, sudije sa samo 22 od 100 poena bi bile ocenjene
ocenom zadovoljavajue. Vreme e pokazati da li se sistem vrednovanja rigorozno sprovodi za sudije koje
belee lo uinak. Ako sistem tolerie lo uinak kao zadovoljavajui, znaajni napori uloeni u razvijanje ovih
pravila e biti poniteni, jer e pravila obeshrabriti uzorni uinak i uvrstie nisku motivaciju i moral u
pravosuu.
72.
Predsednici sudova e biti vrednovani na osnovu jednog kriterijuma: da li nisu uspeli da otklone
poremeaj u funkcionisanju sudske administracije to e identifikovati sud neposredno vie instance. Ovaj
kriterijum pravilno prepoznaje da pozicija predsednika suda ima znaajne odgovornosti u pogledu protoka i
upravljanja predmetima, u sudskim i nesudskim aktivnostima. Meutim, ova negativna formulacija ne
ohrabruje predsednike sudova da unose inovacije ili tee boljem uinku. Ovaj kriterijum se takoe oslanja na
predsednike suda vie instance koji treba da identifikuju poremeaj u funkcionisanju, a mnogi to ne mogu.
73.
Pravila i osnovne zakonske odredbe su neprecizne kada je re o tome na koji nain e vrednovanje
biti korieno za napredovanje, identifikovanje nedostataka uinka ili discipline sudija, uz nekoliko
izuzetaka. Ukoliko sudija tokom probnog perioda dobije ocenu izuzetno uspean, ona/on e automatski biti
imenovan na stalnu funkciju. Ukoliko dobije ocenu nezadovoljavajue, imenovanje na stalnu funkciju nije
mogue. Meutim, kada je re o kandidatima koji dobiju ocenu uspean, nije jasno na koji nain e VSS
odluiti da li da zadri takve sudije.
74.
Sistem vrednovanja bi mogao da bude dizajniran tako da vie ohrabruje profesionalni razvoj
pojedinanih sudija. Moderna pravosua esto zahtevaju od sudija da prolaze programe obuke kako bi se
obezbedila doslednost u znanju irom pravosua i kako bi se izgradio kapacitet u novim oblastima, kao to su
promene u zakonodavstvu EU. Vrednovanje takoe moe da gradi pozitivne podsticaje za sudije kako bi im
pokazalo da uinak moe da doprinese pravosuu, na primer, kroz uestvovanje u radnim timovima za
smanjenje broja zaostalih predmeta, mentorisanje sudija sa manje iskustva, promenu lokacije uz pristanak ili
uvoenje inovacija u procesuiranje predmeta.
296
75.
Za sudije na stalnoj funkciji, samo jedna odredba u pravilima koja navodi rezultate vrednovanja
ukazuje da sudijama koje dobiju ocenu manju od zadovoljavajue moe biti naloeno pohaanje stalne
obuke. Zakon o sudijama propisuje da VSS moe da razrei sudiju zbog nesavesnog ili nekompetentnog
uinka, ali bez daljih smernica. Za sudije na stalnoj funkciji koje tee izboru u vii sud, Zakon o sudijama samo
navodi da VSS moe da sprovede vanredno vrednovanje sudije, ali ne navodi koliko esto e biti
primenjivano vrednovanje sudije.
76.
Procedura vrednovanja e zavisiti od postojanja pouzdanih i uporedivih statistikih podataka koji
trenutno nisu dostupni. Na primer, zbog fragmentiranosti sistema, podaci vezani za broj ukinutih odluka u
apelacionom sudu mogu se dobiti u svakom pojedinanom sudu kroz ad hoc izvetaje u njihovim AVP
sistemima, koji zatim treba da budu uneti i analizirani u VSS. Ovo je dugotrajan postupak, koji zahteva puno
rada, a pitanje je da li e biti sprovoen uz dovoljno preciznosti i tanosti kako bi se omoguilo vrednovanje
sudija.795
77.
Proces vrednovanja e predstavljati znaajno administrativno optereenje i obiman posao za
pravosue.796 Ukoliko sudije prolaze proces vrednovanja jednom u tri godine, oko 950 sudija e prolaziti
proces vrednovanja svake godine. Paneli sastavljeni od tri sudije e biti izabrani iz neposredno vie instance u
ondosu na instancu u kojoj radi sudija koji prolazi proces vrednovanja, to e ove sudije spreiti u obavljanju
njihovih dunosti u sudu. Sudije sudova vie instance tradicionalno nisu imalu snanu nadzornu ulogu nad
pojedinanim sudijama u sudovima nie instance, pa nije jasno koliko e se oni angaovati u preuzimanju
ovih novih dunosti.797 Paneli e prikupljati i proveravati podatke, sprovoditi proraune i pripremati potrebne
izvetaje. Meutim, niko od zaposlenih u VSS nije angaovan na funkciji vrednovanja sudija, a mlae
administrativno osoblje ne bi bilo na visini zadatka za tako neto. Stoga postoji velika verovatnoa da
vrednovanje nee biti sprovoeno na pravi nain, ak i ako pravila budu odobrena, to e sigurno dovesti do
kontroverzi i sporenja ovog procesa.
78.
Pravila za unapreenje bi trebalo da grade pozitivne podsticaje za sudije kako bi doprinosili
uinku pravosua. Nekoliko modernih pravosua koristi kriterijum unapreenja kao nain za podsticanje
dobrog ponaanja i radi ukazivanja na osobine koje bi sudije trebalo da razviju ukoliko ele napredak u
karijeri. Ovo se posebno odnosi na pravosua koja imaju izbalansiranu starosnu strukturu, jer je mladim
sudijama, imenovanim na stalne funkcije, potreban jasan signal za napredak u karijeri kako bi odrali
motivaciju i moral. U Srbiji bi, na primer, primena unapreenja mogla obuhvatati veoma poeljne
kriterijume koji ohrabruju kandidate da:
a. rade u najmanje jednom sudu (na taj nain ohrabrujui sudije da menjaju lokaciju barem jednom u
karijeri, to takoe moe podstai doslednost u praksi i proceduri i snaniju kolegijalnost);
b. prolaze obuke upravljanja (to bi ohrabrilo moderan pristup upravljanju u sudovima), ukljuujui
razumevanje sudske administracije i tehnika za upravljanje predmetima, itd;
c. prolaze stalnu obuku, posebno u oblasti evropskog zakonodavstva (to podstie poveanje
kapaciteta u skladu sa evropskim standardima); i
d. doprinesu unapreenju uinka, kao to je uestvovanje u timovima za smanjenje broja zaostalih
predmeta ili predvoenje inovativnih projekata u njihovim sudovima.
79.
Isticanjem poeljnih osobina, sistem moe iskoristiti potencijal velikog broja sudija koji e
doprineti transformaciji pravosua. Identifikovanje poeljnih osobina takoe moe podii moral i
promovisati profesionalni razvoj i napredak u karijeri.
795
Za dalju diskusiju o potrebi da se smanji fragmentiranost sistema, videti poglavlje IKT.

VSS ima tri tela za evaluaciju: stalna Komisija za evaluaciju uinka sudija (sastavljena od predsednika VSS i dva izabrana lana VSS
iz redova sudija); ad hoc paneli za evaluaciju uinka sudija (sudije iz sudova vie instance) i komisija za reavanje albi na ocenu
evaluacije.
797 Predsednik suda neposredno vie instance moe vriti nadzor nad rukovodstvom i predsednikom suda nie instance.
796
297
80.
DVT je takoe odobrilo nova pravila za vrednovanje tuilaca u maju 2014. godine. Kao i kod sudija,
nova pravila za tuioce prikazuju znaajna unapreenja kroz isticanje oekivanja za tuilaku slubu i zahteva
koji treba da budu ispunjeni. Ova pravila takoe pate od slinih nedostataka, ukljuujui odsustvo podsticaja
za unapreenje uinka. Implementacija i nadgledanje ovih pravila e zahtevati pojaane kapacitete u DVT
kako bi itav proces bio delotvoran.
81.
Implementacija i praenje pravila vrednovanja VSS i DVT e biti od presudnog znaaja. Nakon
odreenog perioda implementacije, pravila bi trebalo pregledati i izmeniti kako bi se primenile lekcije
nauene kroz sprovoenje ovih procesa
d. Obuka
i.
Kapacitet Pravosudne akademije da zadovolji potrebe za obukama
82.
Pravosudna akademija jo uvek nije u potpunosti ostvarila svoj potencijal da slui kao centar za
uenje u pravosuu i da ima integralnu ulogu u transformaciji pravosua. Zakon o Pravosudnoj akademiji
predvia da Akademija prua nekoliko vrsta obuke, ukljuujui poetnu, stalnu i specijalizovanu obuku. Do
sada se Akademija fokusirala na pruanje poetne sudijske i tuilake obuke i na interno funkcionisanje, dok
se stalna obuka sprovodila sporadino. Navedeno je da se trenutno ulau napori u poveanje kapaciteta
Pravosudne akademije kako bi pruala i poetnu i kontinuiranu obuku na radnom mestu.
83.
Fokus Akademije je neujednaen u korist poetne obuke, dok bi stalna obuka imala vei uticaj na
uinak pravosua. Diskutabilno je da li je poetna obuka potrebna u trenutnom okruenju. Kao to je ve
navedeno, Srbija ve ima previe sudija koji su imenovani na stalne funkcije, a postojei kadar ima
izbalansiranu starosnu strukturu, ukljuujui odgovarajuu grupu mlaih sudija.798 Broj predmeta po sudiji i
obim posla po sudiji je nii od evropskih proseka i belei pad u svim sudovima u Srbiji, posebno u osnovnim
sudovima gde se nalazi najvei broj novoimenovanih sudija.799 Ne postoji metodologija za utvrivanje broja
sudija u Srbiji, ali kada bi bila razvijena metodologija ona bi verovatno preporuivala daleko manji broj sudija
od postojeeg broja. Kao rezultat, imenovanje jo veeg broja sudija u srednjem roku bi bilo suvino. Stoga bi
obimne investicije u razvijanje utvrenih koraka za nove sudije dale malu vrednost za uloen novac, jer bi se
resursi preusmerili iz drugih oblasti sektora koje pokazuju mnogo veu potrebu u trenutnom strogom
fiskalnom okruenju, ukljuujui investicije u kapacitete postojeih sudija. Preterane investicije u poetnu
obuku e samo poveati oekivanja meu polaznicima, koja sektor ne moe da priuti, i ne bi trebalo da
priuti. U smislu ovih faktora, budue grupe polaznika poetne obuke bi mogle da budu daleko manje. Sektor
takoe treba da razmotri zamrzavanje poetne obuke do srednjeg roka kada navedena pitanja budu
reena.800
84.
Srpsko pravosue treba da investira resurse u obimni program stalne obuke kao deo stratekih
napora da se poveaju kapaciteti postojeih resursa. Stalna obuka bi dala intenzivnije rezultate za sve
kategorije stalnog osoblja, ukljuujui sudije, tuioce, pomonike i sudsko osoblje. Kroz investiranje u stalne
resurse koje sistem ve poseduje, Akademija bi mogla da predvodi transformaciju srpskog pravosua.
Potrebna je promena fokusa kako bi Akademija ostala kljuni igra u transformaciji, iako bi ovaj obnovljeni
fokus ipak bio u skladu sa nedavno usvojenom Strategijom Pravosudne akademije.
85.
Ukupna sredstva za Akademiju su znaajno porasla, ali bi mogla biti vie usmerena na pruanje
obuka. Sredstva izdvojena iz republikog budeta za aktivnosti Pravosudne akademije su porasla za vie od
600% sa 29.4 miliona RSD u 2010. na 175.3 miliona RSD u 2013. godini. Do danas, vei deo tih sredstava se
798
Videti deo Dugorono planiranje ispod.

Videti poglavlje Potranja.
800 Za dalju diskusiju o planiranju, videti deo Dugorono planiranje ispod.
799
298
koristi za plate 88 kandidata koji trenutno prolaze poetnu obuku, i dobijaju 70% od plate koju dobija sudija
osnovnog suda, naknade za 75 mentora,801 i 35 redovno budetiranih zaposlenih.802 Rast sredstava je zapoet
sa uvoenjem kadrova za poetnu obuku u 2011 .godini, a nastavio se svake godine kako su dodavani
dodatni kadrovi kandidata koji prolaze obuku.803
86.
Znaajne promene u prilivu donatorskih sredstava utiu na sposobnost Akademije da planira i nudi
obuku tokom godina. Donatorska sredstva su inila 15% od ukupnih sredstava Akademije 804 i znaajan deo
sredstava za stalnu obuku. Donatorska sredstva za stalnu obuku dostigla su visokih 20.6 miliona RSD u 2012.
godini, a opala su na 11.8 miliona RSD u 2013. godini, to predstavlja pad od 43% u jednoj godini.
ii. Procena potrebe za obukom
87.
Kao prioritet, Akademija treba da sprovede sistematinu procenu potreba za obukom kao deo
podizanja kapaciteta pravosudnog sistema. Obuke koje e uticati na efikasnost sudova ili kvalitet u smislu
promene zakonodavnih i organizacionih aranmana treba da budu prioritet. Iako je vei deo stalne obuke,
finansirane iz donatorskih sredstava, usmeren ka kljunim problemima sa kojima se pravosue suoava,805
veliki broj drugih tema mora biti pokriven dubinski i u irinu radi podizanja kapaciteta postojeih sudija.
Pravosue samo mora identifikovati ove potrebe. Meunarodna podrka moe biti korisna, posebno u
oblasti kao to je zakonodavstvo EU i najbolje prakse u upravljanju sudovima, ali sam proces ne treba da
bude usmeravan od strane donatora. Ukoliko bi se razvila sveobuhvatna procena potreba, Akademija bi
mogla da dobije znaajna donatorska sredstva na viegodinjem nivou.
88.
Akademija, VSS i DVT moraju da sarauju kako bi sproveli ovu sistematsku procenu potreba.
Strateki plan VSS za 2011-13. godinu identifikuje, kao prioritet u prvoj godini, formiranje komisije za
procenu potreba za obuke sudija i osoblja, i predlae teme i ciljne grupe za sudije i sudijsko osoblje. Pored
toga, Akcioni plan NSRP806 identifikuje, kao prioritet, unapreenje stalne obuke sudija i tuilaca u okviru
Pravosudne akademije. Ovo jo uvek nije realizovano, a svakako e pomoi u proceni potreba za obuke. U
pozitivnom svetlu, automatsko praenje potreba za stalnom obukom za pojedinane sudije i osoblje e biti
ukljueno u sistem za praenje osoblja, na ijem razvijanju radi VSS.
89.
Srbija ima pravo da bude posmatra u Evropskoj mrei za obuku u pravosuu 807 ali nije istraila tu
mogunost. Uestvovanje u radu mree bi pomoglo pravosuu u sprovoenju sopstvene procene.
iii. Poetna obuka
90.
VSS i DVT su odgovorni za odreivanje broja upisanih kandidata na poetnu obuku u Akademiji, na
osnovu projektovanog broja slobodnih radnih mesta za sudije u godini u kojoj e polaznici zavriti obuku.
Od 2010. do 2012. godine, ukupno 109 pojedinaca je prolo kroz Akademiju, to je u proseku 36 ljudi
godinje. U 2013. godini je ukupno bilo 24 polaznika. Timu Funkcionalne analize nije bila dostupna
dokumentacija o nainu utvrivanja broja polaznika.808
801
U 2013. godini, 65 procenata (113.8 miliona dinara od ukupnog budeta koji je iznosio 175.3 miliona dinara) budeta Akademije je
opredeljeno za plate polaznika i ugovore mentora.
802 Ova stavka obuhvata 14 koordinatora programa, 5 menadera (ukljuujui direktora) i ostale pozicije za internu podrku
Akademije ili administrativno osoblje (raunovodstvo, IT, voza, itd.).
803 Poetna obuka traje 30 meseci, dakle protee se tokom tri godine.
804 U 2013. godini, sredstva Akademije za druge potrebe, osim poetne obuke, iznosila su ukupno 72.8 miliona RSD, od ega je 11.8 iz
donatorskih sredstava.
805 Npr, novi ZKP, Zakon o prekrajima, usklaenost sa EKLJP, itd.
806 Strateke smernice 3.1.2 Akcioni plan za sprovoenje NSRP 2013-2018.
807 Uestvovanje u mrei podrazumeva godinju procenu obuka; mrea takoe obezbeuje standarde obuke i nastavne planove,
pravosudne razmene i programe obuke i strunost obuke.
808 Kao to je ve pomenuto u drugim delovima Funkcionalne analize, u srpskom pravosuu ve ima previe sudija, pa obrazloenje
za dalji prijem polaznika poetne obuke nije jasno. Za diskusiju o smanjenom broju novih predmeta i smanjenim nadlenostima videti
299
91.
U poreenju sa prethodnim procesom izbora novih sudija i tuilaca, izbor kandidata u Pravosudnoj
akademiji je relativno transparentan i daleko bolji. Meutim, proces izbora za pohaanje Akademije je
kritikovan kao proces koji je podloan manipulaciji i trgovini uticajem. Na primer, neki akteri navode da
veliki udeo (50 procenata) usmenog dela prijemnog ispita uvodi znaajnu subjektivnost i diskreciju lanova
Ispitne komisije.809 Kao odgovor, Akademija istie da usmeni ispit ima istu formu koju koriste pravni fakulteti,
a ispiti se evidentiraju i otvoreni su za javnost.
92.
Program obuke Akademije se u velikoj meri oslanja na mentore koji se nalaze u sudovima i javnim
tuilatvima. Vei deo obuke koju prolaze polaznici poetne obuke predstavlja obuku na radu u sudovima i
javnim tuilatvima. Svakom kandidatu se dodeljuju razliiti mentori koji su aktivne sudije i tuioci u razliitim
oblastima prava. Organizovana je dodatna obuka u uionicama u vidu mesenih seminara na teme kao to su
komunikacione vetine, sprovoenje postupka, i etiki standardi.
93.
Nekoliko aktera izraava deliminu zabrinutost oko strogosti programa poetne obuke. Neki
mentori Akademije ukazali su da je kvalitet rada koji sprovode polaznici, u proseku, nii od kvaliteta rada
njihovih pomonika. Dalje, svi polaznici prve godine Pravosudne akademije su poloili zavrni ispit, to je
pokrenulo pitanje koliko je rigorozan ovaj zavrni ispit.810 U zamenu za 70% plate sudije Osnovnog suda,811 od
polaznika bi se moda moglo zahtevati zadovoljavanje viih standarda slinih standardima u najviim
evropskim akademijama. Rigorozniji proces bi moda pomogao u izgradnji poverenja u pravosuu da samo
najkvalitetniji polaznici zavravaju Akademiju.
iv. Stalna obuka
94.
Sudije i tuioci nisu obavezni da pohaaju stalne obuke, osim u nekoliko posebnih tema,812 a
podsticaji za pohaanje obuka su takoe neznatni.813 Obuke u oblasti materijalnog prava koje ine veinu
predmeta sudova nisu redovno organizovane, kao to su osnovne obuke u parninom postupku,
porodninom ili radnom pravu. Takoe ne postoji obuka za rukovodioce, kao to su predsednici sudova i
rukovodioci odeljenja, iji kapaciteti i vetine su od kljunog znaaja za uspeh sudova i tuilatava. Umesto
toga, stalna obuka je fokusirana na teme neposrednog interesovanja, kao to su izmene novog ZKP.
95.
Internet prezentacija Akademije ne prua informacije o predstojeim stalnim obukama, i nije
definisana procedura po kojoj bi se pojedinci sami prijavljivali za pohaanje obuke. 814 Sudijski pomonici
navode da je obuka za ZKP najavljena dva dana pre poetka obuke, to im je otealo prijavljivanje za
pohaanje obuke.
96.
Stalne obuke koje se nude kroz Akademiju se razlikuju u procenjenom kvalitetu. Uprkos obimnim
obukama finansiranim od strane OEBS i amerikog Ministarstva pravde na temu ZKP,815 mnogi tuioci navode
da nisu dobili nikakvu ili su dobili neodgovarajuu obuku o ZKP. Oekuje se da e znaajan, drugi krug obuke
poglavlje Potranja. Za broj sudija u odnosu na uporedne zemlje EU, videti odeljak Broj sudija na poetku poglavlja Upravljanje
ljudskim resursima. Za diskusiju o nejednakom optereenju postojeih sudija, videti poglavlje Upravljanje i rukovoenje.
809 Videti na primer, Izvetaj o reformi pravosua, Savet za borbu protiv korupcije, 2014. godine, na str. 11.
810 U vidu simulacije tri suenja pred Ispitnom komisijom sastavljenom od dvoje sudija i javnog tuioca.
811 Ovo je u suprotnosti sa sudijskim pomonicima, koji dobijaju 50% plate sudije osnovnog suda.
812 Npr, Zakon o maloletnicima ukoliko sudija dobija takve predmete.
813Za dalju diskusiju o nedostatku podsticaja, videti odeljak iznad o vrednovanju i napredovanju, i odsustvu razvoja vetina kao
kriterijuma vrednovanja i napredovanja.
814 Pozivnice za obuku se alju predsedniku suda/javnom tuiocu koji odluuje ko e pohaati obuku (moda nakon utvrivanja
zainteresovanosti meu zaposlenima u sudu).
815 Ukupno za 1,848 pojedinaca tokom 2012. i 2013. godine. Ameriko Ministarstvo pravde je takoe organizovalo obuku o ZKP za
specijalizovana tuilatva i sudove, policijske slubenike i javne tuioce/prve zamenike redovnih javnih tuilatava. Ministarstvo
pravde/OEBS imaju u planu obuku za advokate u voenju postupka u junu 2014. godine, kao i budue obuke u oblasti posebnih
istranih tehnika.
300
za sudove i tuilatva, finansiran iz IPA 2012 fondova, poeti tek u junu 2014. godine, mesecima nakon
poetka implementacije novog ZKP u oktobru 2013. godine.
97.
Vei deo sadrine i forme stalnih obuka odreuju donatori koji finansiraju obuku. Oblik te prve
obuke o novom ZKP je primljen uz pomeane reakcije. Neki su bili zahvalni na organizovanju obuke, ali su
smatrali da su obuke suvie kratke, da su nedosledne, jer nisu svi predavai imali jednake vetine. Ovo su
oblasti u kojima bi Akademija mogla da pomogne donatorima u pruanju obuke najvieg mogueg kvaliteta.
98.
Uesnici i donatori navode da uloga Akademije u usmeravanju oblika i sadrine obuke varira, a
Akademija samo ponekad prua vostvo. Na primer, u saradnji sa Apelacionim prekrajnim sudom, Projekat
za reformu pravosua i odgovornu vlast (JRGA) imao je vodeu ulogu816 u razvijanju i pruanju obimne obuke
za prekrajne sudije i osoblje po sutinskim pitanjima, i na temu IKT 817 kao i obuke za ovlaene podnosioce
predstavki u prekrajnim sudovima (npr. saobraajna policija).
99.
Srpsko pravosue treba da investira sredstva u obiman program stalne obuke. Akademija bi mogla
da predvodi transformaciju kroz investiranje u stalne resurse koje sistem ve ima. Mogle bi biti organizovane
obuke na bilo koju temu relevantnu za moderno pravosue, u skladu sa primerom nastavnog plana. Uee
u obuci bi moglo biti obavezno u osnovnim kapacitetima. U specijalizovanim temama, uee bi moglo biti
podstaknuto kroz evaluaciju i unapreenje. Razvijanje programa stalne obuke bi trebalo da bude prvenstveni
prioritet Programskog saveta u saradnji sa relevantnim akterima.
100. Uenje meu kolegama takoe moe biti podsticano. I NSRP i IPA 2012 pozivaju na razvijanje
nacionalne mree kolega za aktivne sudije koje obavljaju sudijsku funkciju. U pozitivnom smeru, dodatne
obuke meu kolegama mogu biti ponuene pojedinanim sudijama u njihovim sudovima, to bi predstavljalo
delotvoran oblik obuke na radu, mada ovakva inicijativa tek treba da otpone. Institucionalne veze sa
evropskim pravosuima bi mogle biti intenzivirane kako bi se omoguila vea razmena znanja meu
kolegama. Mogue je organizovati redovne razgovore radi razmatranja odreenih tema, razmene iskustava i
usvajanja najboljih praksi iz inostranstva koje odgovaraju domaem kontekstu. Takvi napori bi dodatno
poveali kapacitete, moral i uinak.
101. Posebne obuke na temu implementacije ZKP su od izuzetne vanosti, mada to nije jedina oblast u
kojoj postoje potrebe za obukama. Tuioci i zamenici tuilaca navode da su im potrebne dodatne obuke u
procesuiranju predmeta, ukljuujui pitanje na koji nain efikasno upravljati predmetima, kako obezbediti
efikasan postupak i koje bi proceduralne korake trebalo da prate u okviru odloenog gonjenja i sporazuma o
priznanju krivice. Zamenici tuilaca takoe istuu potrebu za praktinom obukom o delotvornim istranim
tehnikama i korienju sistema za upravljanje predmetima. Zajednike obuke uz uee sudija, tuilaca i
policije bi takoe bile korisne kako bi se razjasnile uloge i zaduenja i promovisala koordinacija. Osnovna
orijentaciona obuka pre implementacije ZKP bi sada trebalo da bude zamenjena naprednijim obukama koje
bi koristile iskustvo steeno u prvih est meseci implementacije.
102. Stalna obuka moe biti poboljana korienjem znaajnog osoblja Akademije i poznavanja tehnika
za uenje odraslih. Glavni zadatak Akademije treba da bude strukturiranje oblika nastavnog plana i
programa (npr. uravnoteenost u pruanju pravnog znanja i praktinih vebi), duina obuke, kvalifikacije
trenera, oblik prirunika za sudije ili prirunika koje polaznici mogu koristiti nakon zavretka obuke, i
sprovoenje i analiza evaluacije obuke.
816
Projekat za reformu pravosua i odgovornu vlast (JRGA) je imao vodeu ulogu u pronalaenju predavaa, dogovaranju oko
strukture i razvijanju materijala za obuku, treningu trenera kada je bilo potrebno, logistici oko obuka i pripremi prirunika za sudije
koji e biti korieni nakon obuke.
817 1,150 ovek/dana u implementaciji novog Zakona o prekrajima, poreskim i carinskim zakonima, regulativi protiv korupcije,
upravljanje predmetima, kontakt i komunikacija, sudijska etika, itd. 3,000 ovek/dana u osnovnim raunarskim vetinama, Libre
Office i modul o registrima.
301
103. Drugi delovi sudske vlasti bi takoe mogli imati odreenu ulogu u stalnoj edukaciji, u onim
oblastima gde bi njihovo uee dodalo vrednost. Na primer, uestvovanje VKS ili Ustavnog suda u
obukama na temu ljudskih prava moglo bi usmeriti obuku i ublaiti opti utisak sudija da nisu dovoljno
upoznati sa odredbama EKLJP. Ovaj utisak postoji i pored 2,300 dana obuke na ovu temu koje je organizovao
Savet Evrope izmeu 2011. i 2013. godine, i 684 dana posebne obuke na temu EKLJP i predmeta pred
Ustavnim sudom Srbije.818
v. Obuka za pomonike i sudijsko osoblje
104. Programi obuke zasnovani na vetinama za sudijske i tuilake pomonike jo uvek nisu usvojeni.
lan 50 Zakona o Pravosudnoj akademiji predvia da e Programski savet to uraditi u saradnji sa
predsednicima sudova i tuiocima. Iako pomonici mogu uestvovati u obukama sa posebnim temama u
Akademiji, jo uvek nije razvijena rigorozna obuka, zasnovana na vetinama, koja e ih pripremiti za dunosti
koje trenutno obavljaju. Poto je re o skoro 2,000 profesionalno zaposlenih, ovaj resurs je kljuan za uinak
suda. Obimna obuka za ovu grupu zaposlenih bi pomogla da se iskoristi njihov potencijal u transformaciji
pravosua. Pomonici bi dobili odgovarajue sertifikate koji bi odraavali njihovu vanu ulogu u pravosuu.
105. Slino tome, obuka za ostalo sudijsko osoblje je do sada bila izuzetno ograniena. U periodu od
2011-2012. godine, Akademija i Program podele vlasti (SPP) su razvili i odrali petodnevni program
orijentacije za menadere sudova.819 Takoe je organizovana obuka za AVP kada je sistem uveden 2010.
godine, ali nakon toga nita nije organizovano. Odrane su obuke za osoblje prekrajnih sudova, uz podrku
USAID. Nakon toga, nije organizovana nikakva obuka za administrativno osoblje u sudovima. Veina
zaposlenih u administraciji u sudovima koji su razgovarali sa timom Funkcionalne analize nisu pohaali
nikakvu obuku od kada su imenovani. Kao i kod stalnih obuka za sudije, tuioce i njihove pomonike, obimne
obuke su takoe potrebne sudijskom osoblju radi poveanja kapaciteta, morala i uinka pravosua u svakom
segmentu.
Obuka u upravljanju za menadere sudova, u koordinaciji sa obukom za predsednike sudova, je dobro
razvijena, sprovedena na odgovarajui nain i dopunjena je referentnim materijalima koji mogu biti
korieni nakon obuke. Predavai su pripremili materijale za dopunu nastavnih programa, ukljuujui
prirunik za obuku i vodi za predavae. U oktobru 2010. godine, Program podele vlasti (SPP) preneo je
ove nastavne planove i programe u Akademiju kako bi se nastavilo sa ovakvim obukama.
e. Plate i struktura naknada za sudije, tuioce i osoblje

U 2012. godini, odnos plate sudija prema prosenoj plati u Srbiji je bio slian proseku utvrenom u 29
zemalja u kojima je sprovedena ovakva evaluacija za potrebe CEPEJ, a taj prosek je vii ili jednak proseku u
18 zemalja.
106. Plate sudija i tuilaca u Srbiji su odgovarajue. U 2012. godini su plate u pravosuu Srbije bile 2.1
puta vee od prosene plate u Srbiji. Ovakvi podaci se dobro porede sa evropskim standardima, gde su plate
sudija u proseku 2.3 puta vee od prosene nacionalne plate. U Srbiji su plate sudija i tuilaca smanjene u
realnom iznosu od 2010. godine.820 Takvo smanjenje je uobiajeno za zemlje koje je finansijska kriza znaajno
818
Finansirano od strane TMC Asser Instituta iz Haga.

se bavila rukovodstvom suda, protokom predmeta, budetom i fiskalnim pitanjima, upravljanjem tehnologijama i ljudskim
resursima i merenjem uinka. Jedan od rezultata paralelnog dvodnevnog programa orijentacije za predsednike sudova je prirunik za
predsednike sudova, uz preporuene najbolje prakse u upravljanju sudovima.
820 Plate su nominalno poveane, ali je to poveanje kompenzovano inflacijom koja je bila vea od oekivane. Dalje, u 2014. godini je
uveden solidarni porez koji je smanjio plate za 25 procenata. Takvo smanjenje plate je svakako uticalo na moral i poveanu
osetljivost na korupciju i neprimereni uticaj. Za diskusiju o korupciji i neprimerenom uticaju, videti poglavlje Kvalitet.
819Obuka
302
pogodila, i obino prate smanjenje nacionalne prosene plate.821 Kao i veina evropskih zemalja, Srbija ne
primenjuje razliku izmeu plata sudija i tuilaca.822
107. Naknade izvan plate stvaraju zabrinutost u nekim oblastima. Primetne su netipine vrednosti u
nekim sudovima gde ostale naknade823 ine ak 18% plate, to otvara mogunost favorizovanja. U proseku,
udeo ostalih naknada jednak je 3% plate sudije i 6% ukupne naknade. Meutim, u jednom apelacionom
sudu ostale naknade su ukupno inile 16% sudijske plate, dok neke sudije nisu dobijale nikakvu naknadu u
toj kategoriji. Potrebno je dodatno istraiti i regulisati velike varijacije u naknadama.824
108. Slobodno korienje dodataka na platu predstavljalo je problem u prolosti (videti Tabelu 32). Na
primer, akteri su za potrebe Funkcionalne analize naveli da su neki sudovi navodno koristili dodatke za
deurstvo tako to su doputali svim sudijama koji vre funkciju da budu deurni, te su stoga oni imali pravo
na velikodune dodatke. Ova praksa je postala skupa za pravosue, a takoe je bila predmet kritike. U
pozitivnom svetlu, VSS i VKS su nedavno prekinuli ovu praksu. Neke sudije i tuioci moraju da deuraju, ali te
radne liste moraju biti strogo kontrolisane kako bi se spreila zloupotreba. Stalni nadzor od strane VSS, VKS i
predsednika sudova je zagarantovan.
Tabela 32: Rashodi za naknade sudijama po vrsti suda, 2013. godine825
Vrsta suda
Osnovni sudovi
Vii sudovi
Apelacioni sudovi
Privredni sudovi
Prekrajni sudovi
Prosena
plata sudije
1,940,178
2,362,361
2,619,729
2,375,375
1,610,154
Proseni socijalni
doprinosi
347,272
430,322
471,905
425,254
288,231
Prosek
ostalo826
59,643
74,032
210,174
64,973
48,985
Druge naknade
udeo plate
kao
3%
3%
8%
3%
3%
Raspon drugih
naknada
1-6%
1-18%
3-16%
0-12%
0-12%
109. Prosek plate tuioca je u rangu sa platama sudija na istom nivou (videti Tabelu 33 ispod). Ne
postoji razlika u strukturi plate, a na plate tuilaca utiu isti faktori. Nema vidljivih smernica o kvalifikovanosti
za finansijske nagrade. Neka tuilatva navode da koriste ovaj podsticaj,827 dok druga to ne rade. Nedostatak
pravila i smernica moe dovesti do favorizovanja i kronizma, te bi stoga DVT i RJT morali da reguliu plan
naknada na jasan nain, o emu bi informisali sve tuioce, uz vrenje stalnog nadzora.
Druge naknade
Tuilaki nivo
Apelacioni tuioci
Vii tuioci
Osnovni tuioci
Prosena plata tuioca i

zamenika tuioca
2,096,174
2,390,049
1,654,154
Proseni
socijalni
doprinosi
374,127
436,066
336,935
821
Prosek
ostalo828
349,865
122,904
96,800
% plate
Raspon
17%
5%
6%
1-18%
1-18%
1-18%
Plate u pravosuu su od poetka finansijske krize takoe smanjenje u Grkoj, Maarskoj, Islandu, Irskoj i Portugalu. Na Islandu i u
Maarskoj su plate u pravosuu zabeleile vee smanjenje od smanjenja nacionalne prosene plate. Videti CEPEJ Evaluacioni izvetaj,
2014. godine.
822 Dok je osnovna plata ista, male varijacije mogu biti primenjene na dodatke, u zavisnosti od prirode posla sudije ili tuioca.
823 Osim plate ili socijalnih doprinosa.
824 Ovaj proces e biti pojednostavljen kada bude implementirana predloena Centralna jedinica za plate u Trezoru.
826 Ostalo ukljuuje nefinansijska davanja, socijalna davanja za zaposlene, dodatke za trokove zaposlenih, i nagraivanje zaposlenih
i druge posebne trokove.
827 Situacija je ista sa drugim elementima plate, kao to su nefinansijska davanja, socijalna davanja za zaposlene, dodaci za trokove
zaposlenih, itd.
828 Ostalo ukljuuje nefinansijska davanja, socijalna davanja za zaposlene, dodatke za trokove zaposlenih i nagraivanje zaposlenih i
druge posebne trokove.
303
110. Plate dravnih slubenika su mnogo sloenije (videti Tabelu 34). Postoji vie od pedeset razliitih
elemenata za primanja dravnih slubenika. irok spektar zakona i podzakonskih akata regulie plate u
sudovima, pa izraunavanje plata oduzima vreme i samo po sebi je podlono manipulaciji. Meutim,
naknade izvan plata za zaposlene u sudovima uklapaju se u 20% plate, to Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD) smatra dobrom praksom.
Tabela 34: Rashodi za naknadu nesudijskom osoblju, 2013. godine829
Vrsta suda
Plate (RSD)
Osnovni sudovi
Vii sudovi
Apelacioni sudovi
Privredni sudovi
Prekrajni sudovi
3,429,310,853
1,081,061,881
467,118,825
492,934,156
1,130,943,544
Socijalni doprinosi
614,525,148
193,511,622
83,609,039
88,222,437
202,428,896
Ukupna naknada
4,043,836,001
1,274,573,503
550,727,864
581,156,593
1,333,372,540
Socijalni doprinosi kao %

plate
18%
18%
18%
18%
18%
111. Bonusi za uinak postoje, ali se ne koriste u velikoj meri i ne bi ih trebalo koristiti kratkorono. U
nedostatku Okvira za merenje uinka, i u odsustvu rigoroznog sistema za procenu uinka u sudovima (videti
diskusiju ispod), nema dovoljno osnova da se utvrdi ta je uzoran uinak kako bi se dodelili takvi bonusi.
Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika sadri odredbe za dodatak na platu za izuzetan uinak ili
dodatno optereenje na radu.830 Ove odredbe za plaanje po uinku se ne koriste u velikoj meri u pravosuu,
a ni u drugim delovima dravne slube. Kada budu uspostavljeni sistemi evaluacije i Okvir za merenje uinka,
oni mogu predstavljati koristan alat za poveanje uinka kroz podsticanje pojedinaca da se istiu u radu.
f. Planiranje i upotreba prateeg osoblja

i.
Sistemi ljudskih resursa za sudsko osoblje
112. Zakon o ureenju sudova predvia prebacivanje sledeih nadlenosti na VSS u 2016. godini:
unutranja organizacija suda, sudski poslovnik, upotreba i broj dravnih slubenika i nametenika.
113. VSS nije obezbedio potrebno planiranje koje bi pomoglo MP u ovim pitanjima, u prelaznom
periodu, a takoe nije angaovan u trenutnim naporima koji se ulau u revidiranje poslovnika.
Ministarstvo pravde je oformilo komisiju831 za donoenje poslovnika, koji je poslednji put izmenjen u
decembru 2009. godine, kako bi se prikazale promene u zakonima kao to su ZKP, Zakon o prekrajima, ili
nova mrea sudova. VSS nema predstavnika u toj komisiji, a njegovo uee je ogranieno na slanje
informacija o uinku sudija koje e biti navedene u Poslovniku. Komisija je sastavljena od 15 predstavnika
MP, VKS, sudova, pojedinanih sudija, sudske administracije, zaposlenih koji rade u programu svedoka i
rtava, i konsultanata za IT.
114. VSS mora odmah da pone sa planiranjem kako bi spremno doekao 2016. godinu. VSS nema
potrebne kapacitete i nije zapoeo planiranje sprovoenja nekih nadlenosti koje e preuzeti. Na primer, VSS
nema zaposlene statistiare koji bi analizirali podatke i definisali smernice za nivo zaposlenih. Zaposleni u
sektoru za ljudske resurse VSS se uglavnom fokusiraju na potrebe ljudskih resursa VSS i Administrativne
kancelarije, to uglavnom podrazumeva obradu platnog spiska.832
829Megatabela,

Zaposleni mogu biti unapreeni na vii nivo unutar ranga ili mogu dobiti uveanje u iznosu od 50% osnovne plate svaka tri meseca
kao priznanje za izuzetne rezultate rada.
831 Komisija koja razmatra promenu pravila sastavljena je od 15 predstavnika MP, VKS, sudova, pojedinanih sudija, sudske
administracije, zaposlenih u programu svedoka i rtava i IT konsultanta.
832 Ukljuujui a) zapoljavanje radnika u Administrativnoj kancelariji, b) zakonske akte na temu zapoljavanja VSS (npr.
sistematizacija), c) javne nabavke, d) plan integriteta/protiv korupcije za lanove Saveta i zaposlene i e) bezbednost i sigurnost
kancelarije.
830
304
115. Odgovornost za upravljanje ljudskim resursima i za radne odnose nesudijskog osoblja istorijski je
uvek bila nejasna. Ovo prevazilazi odgovornost za utvrivanje broja potrebnih radnika, ve se odnosi i na
odobravanje klasifikacija zaposlenih u sudovima, razvijanje tehnika za odabir i utvrivanje na koji nain e
radno mesto biti popunjeno. Zakon o dravnim slubenicima propisuje nadlenost VKS za ove aktivnosti.
Zapravo, predsednici sudova testiraju, biraju, imenuju, unapreuju i razreuju dravne slubenike833 bez
ikakvih smernica od VKS, MP ili VSS. Odgovornost za upravljanje unikom dravnih slubenika nije navedena
ni u jednom zakonu.
116. Pitanja koja se tiu statusa dravnih slubenika zaposlenih u sudovima jo uvek nisu reena.
Akcioni plan NSRP834 izgleda sugerie da e pravosue ili MP traiti da se zaposleni izuzmu iz opteg reima
odgovornosti dravnih slubenika. Ovo verovatno ne bi bilo u skladu sa zahtevima EU.
117. Najkritinija je injenica da status sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika jo uvek nije
ozvanien. Ovakva situacija ograniava sudove u korienju punog potencijala pomonika i pripravnika u
doprinoenju pruanja usluga. Kada se pravilno koriste, ove pozicije obavljaju dunosti koje bi inae obavljale
sudije ili zamenici tuilaca.835 Nedostaci vezani za ove pozicije su sledei:
a. nepostojanje posebnog opisa pozicija, usled ega pomonici obavljaju irok spektar funkcija;
b. kao to je ve navedeno, ne postoji formalna obuka za obavljanje funkcije sudijskih pomonika;
c. nepostojanje posebnih kriterijuma vrednovanja za dato radno mesto. Evaluacija pomonika se
formalno sprovodi uz korienje opteg obrasca za dravne slubenike, koji ne prepoznaje njihovu
posebnu ulogu. Radni kriterijumi za njihovu evaluaciju se oslanjaju na statistike podatke o kojima
sami izvetavaju, a koji nisu verifikovani u pisarnicama. Evaluacija se ne koristi za utvrivanje
njihovog napretka u karijeri od nieg do vieg pomonika, i savetnika.
118. Nisu uspostavljene jedinstvene procedure za dravne slubenike i radne procedure za nametenike
kako bi se obezbedila transparentnost, pravinost i doslednost:
a. opisi pozicija u sudovima su uopteni i ne ukljuuju odgovornosti, neophodne vetine i sposobnosti
kako bi se uspeno obavljao posao. Vlada je 2005. godine objavila Uredbu o razvrstavanju radnih
mesta i merilima za opis radnih mesta dravnih slubenika, koja je znaajno proirila broj detalja
ukljuenih u sistematizaciju.836 Sva ministarstva i dravna tela su obavezna da primenjuju ovaj
strukturirani pristup klasifikaciji, rangiranju i selekciji. Iako prepoznaje jedinstveni status pravosua,
Uredba predvia objedinjeniji sistem za klasifikaciju zaposlenih u sudovima;837
b. Ne postoje metode za angaovanje, inicijalnu selekciju i nain unapreenja koje bi bile specifine za
datu poziciju. Proverava se samo minimalni stepen obrazovanja kandidata. Kriterijumi za
napredovanje su jo manje specifini od kriterijuma za inicijalnu selekciju i oslanjaju se na znanje i
na preferencijalni tretman koji kandidati mogu imati od strane sudija/zamenika tuioca/menadera.
Nije vidljiva jasna karijerna lestvica koja bi povezala uinak sa napredovanjem, ohrabrila bolji uinak
i koja bi pomogla u zadravanju talentovanih zaposlenih. Mali broj kandidata za napredovanje dolazi
izvan sistema;838
c. Predsednici sudova odreuju dodelu lokacije za zaposlene u njihovim sudovima bez ikakvih
kriterijuma (npr. stareinstvo) ili transparentnog procesa za zaposlene kako bi traili odreene
zadatke.
833
Kao i nametenike.
Akcioni plan navodi Sprovoenje analize vaeih propisa o odgovornosti dravnih slubenika [u sudovima] uz eventualnu izmenu
istih u vidu izdvajanja njihove odgovornosti iz opteg reima odgovornosti dravnih slubenika.
835 Na primer, sudijski pomonici izrauju miljenje, ali samo u nekim sudovima oni vode roita.
836 Uredba propisuje da svako dravno telo mora da razvije opise radnih mesta koji navode zadatke na radnom mestu, detaljan opis
svih poslova i procenat vremena provedenog u obavljanju svakog pojedinanog zadatka.
837 Videti, na primer, Odeljak IV: Posebne odredbe za sudove i javna tuilatva, Uredba o klasifikaciji dravnih slubenika.
838 Navodno zbog slabog materijalnog statusa povezanog sa radom u sudovima.
834
305
119. Iako predsednici sudova redovno sprovode evaluaciju uinka zaposlenih, ove evaluacije su
formalne i ne prate standarizovane procedure. Takoe, ove evaluacije se ne analiziraju periodino na nivou
iznad predsednika suda. Ukoliko se shvati ozbiljno, upravljanje uinkom moe da pomogne u promeni od
jednostavne usklaenosti sa zakonom ka upravljanju radi rezultata.
120. Evaluacija uinka se u velikoj meri koristi za potrebe disciplinovanja, ali bi mogla biti iskoriena za
podsticanje unapreenja uinka meu zaposlenima. Evaluacija moe predstavljati vredan upravljaki alat
koji bi pomogao zaposlenima da unaprede svoje vetine ili da napreduju na radnim mestima, kroz
identifikovanje potrebnih obuka i razvijanje zadataka. Evaluacije i napredak takoe mogu sadrati poeljne
kriterijume koji kreiraju podsticaje za zaposlene u smislu razvijanja kapaciteta u prioritetnim oblastima, kao
to su IT vetine, analitike vetine, i doprinos prioritetnim naporima, kao to je smanjenje obima starih
predmeta ili uvoenje inovacija u procesuiranje predmeta. Ukazivanje na pozitivno ponaanje moe, dakle,
poveati individualnu motivaciju, timski moral i uinak sistema.
ii. Fleksibilnost u rasporeivanju ljudskih resursa radi unapreenja u pruanju usluga
121. Veliki broj klasifikacija za zaposlene u sudovima (113 naziva radnih mesta) ini planiranje veoma
sloenim i spreava delotvorno rasporeivanje ljudskih resursa.
122. Zapoljavanje na pozicije u sudovima je izuzetno rigidno. Kao to je detaljnije navedeno u poglavlju
Finansijski resursi, sudovi su pri zapoljavanju ogranieni na budetirane klasifikacije. Sudovi su takoe
spreeni da popunjavaju poziciju koja zahteva drugaiji nivo obrazovanja od onog koji je ve odobren, ak i
kada imaju sredstva na raspolaganju u okviru svojih budeta. Kao rezultat toga, sudovi ne mogu da angauju
jednog IT administratora umesto dva daktilografa, iako bi IT administrator razvijao poboljanja koja bi daleko
nadmaila vrednost daktilografa.
iii. Podela rada izmeu sudija i prateeg osoblja
123. Nisu uspostavljeni procesi koji bi procenili tehniku metodologiju rada sudske administracije,
ukljuujui delotvornu podelu rada izmeu sudija i prateeg osoblja. Znaajno administrativno optereenje
utie na sposobnost predsednika sudova da se fokusiraju na upravljanje predmetima i opte upravljanje
sudom. Napori da se revidira poslovnik su dizajnirani tako da odraavaju promene u statutima. Oni ne
nastoje da reorganizuju sudski proces, ve da obezbede delotvorno rasporeivanje posla ili oslobaanje
sudija od administrativnih dunosti tamo gde je to mogue.
124. Delotvorno rasporeivanje dunosti zaposlenima u pripremnim odeljenjima sudova bi obezbedilo
da priprema predmeta i sudska praksa budu dosledni. Zakon o ureenju sudova propisuje formiranje ovih
odeljenja u veim sudovima. Predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu smatra da e to doneti koristi,
ukljuujui efikasnije korienje sudijskog vremena, vei kvalitet i doslednije donoenje odluka, to ima
prevagu nad manama u vidu prerasporeivanja sudijskih pomonika pojedinanih sudija. Ova odeljenja bi
ak mogla biti delotvornija ukoliko bi se u njih premestio deo administrativnih radnika koji bi sprovodili
formalne dunosti.
125. Sudovima je generalno potrebno vie analitiara koji bi doprineli unapreenju uinka, u zamenu za
preveliki broj pomonog osoblja. Obim i sloenost analitikih potreba je sve vei, i takav trend e se nastaviti
na putu Srbije ka lanstvu u EU. Mali broj sudova, ako ih uopte i ima, angauju analitiare pored nekoliko
analitiara zaposlenih na funkcijama u finansijskim slubama ili IKT, esto preko ugovora o pruanju usluga.
Imajui u vidu specijalizovane vetine potrebne za ove funkcije, ovakvi radnici e biti angaovani izvan
sudskog sistema. Ovo dodatno istie potrebu za delotvornim i transparentnim sistemom za izbor.
126.
Predsednici sudova upravljaju ljudskim resursima i radnim odnosima. Sekretari i menaderi sudova,
306
tamo gde ih ima, imaju malu ulogu u upravljanju uinkom zaposlenih.

127. ak i u najveim institucijama je prisutan veoma mali broj zaposlenih u kadrovskim slubama
(videti Tabelu 35). Tamo gde postoje takvi zaposleni, oni se uglavnom fokusiraju na kancelarijske dunosti,
umesto na planiranje. Na primer, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu ne postoje zaposleni koji se bave
ljudskim resursima.
Tabela 35: Zaposleni u ljudskim resursima (kadrovskoj slubi) prema vrsti suda, 2013. godine839
Vrsta suda
Broj sudova
Osnovni sudovi
Vii sudovi
Apelacioni sudovi
Privredni sudovi
Prekrajni sudovi
67
26
4
16
45
Broj sudija i
osoblja
Br. zaposlenih u
kadrovskoj
slubi
Prosean
br.
zaposlenih u
kadrovskoj
slubi po sudu
7630
2052
825
914
2602
18
3
5
1
4
0.3
0.1
0.8
0.1
0.1
Zaposleni u
kadrovskoj
slubi kao %
sudija
i
osoblja
0.2%
0.1%
0.6%
0.1%
0.2%
iv. Rasporeivanje i upotreba funkcije menadera suda

128. Postoji ograniena upotreba pozicije menadera suda, ali ne postoji vidljiv ablon u vrstama suda
ili lokacijama koje su odluile da angauju menadera suda. Od 25 sudova koji imaju pravo na menadera
suda, samo 10 (40%) sudova je to i uradilo (videti Tabelu 36).840
Tabela 36: Sudovi koji imaju menadere suda, 2014. godine
Vrsta suda
Osnovni sud
Vii sud
Apelacioni sud
Privredni sud
Vii privredni sud
Prekrajni sud
Apelacioni prekrajni sud
Upravni sud
Postojee pozicije menadera suda*

2 (Prvi u Beogradu, Novi Sad)
2 (Beograd, Ni)
4 (svu)
1 (Ni)
0
1 (Beograd)
0
0
0
Drugi sudovi koji ispunjavaju uslove

11
1
1
1
1
129. Svi sadanji menaderi suda su unapreeni unutar suda, a veina njih ima iskustvo iz privrede. U
nekim geografskim podrujima je teko pronai ljude kvalifikovane za taj posao, iako ova pozicija ima
klasifikaciju visokog savetnika sa najveom platom (izuzev sudija) u pravosuu. Minimalni uslovi za
menadera suda takoe se razlikuju, i potrebno je od tri do sedam godina iskustva, a za ovu poziciju se mogu
kvalifikovati razni obrazovni profili.
130. Prepreke za korienje ove pozicije ukljuuju nedostatak razumevanja potencijalnih koristi od ove
pozicije za uinak suda. Zakon o ureenju sudova predvia da predsednik suda poveri menaderu suda
materijalne, finansijske i organizacione poslove. Razgovori u sudovima i pregled sistematizacija potvruju da
su menaderi sudova zadueni za razliite poslove,841 ali primarno za finansijsko upravljanje, nabavke i
upravljanje objektima, a ne za statistike analize, strateko planiranje ili optu administraciju. Korienje
839Megatabela,

Svi sudovi koji imaju vie od 30 sudija ili upravljaju zgradom.
841 Videti Aneks 6: Varijacija uloge menadera sudova u Srbiji.
840
307
menadera sudova u ovim proirenim funkcijama bi pomoglo sudovima u poveanju efikasnosti. U nekim
sluajevima, predsednici sudova otvoreno kritikuju svrhu postojanja ove pozicije842 delom zato to je to
suprotno uobiajenom lancu komandovanja kao u sluaju sekretara sudova.
g. Planovi za budunost
131. Upravljanje ljudskim resursima zahteva predvianja i planiranje buduih potreba u oblasti ljudskih
resursa, kako broja ljudi, tako i njihovih kapaciteta da se suoavaju sa novim, rastuim izazovima.
132. Za razliku od nekih pravosudnih sistema u Evropi, srpsko pravosue nema starosni problem.
Tani podaci o starosnoj strukturi u pravosuu nisu dostupni, niti se takvi podaci analiziraju unutar sistema.
VSS je u svom Stratekom planu za 2011-2013. godinu identifikovao Analizu fluktuacije sudija kao prioritet,
ali to jo nije sprovedeno, a drugi prioriteti su hitniji. Poznato je da e se od 2,844 postojeih sudija, oko 75
sudija penzionisati u 2014. godini, to ini 2.6% ukupnog kadra.843 Obzervacije, potvrene kroz izvetaje
aktera, ukazuju da je starosna struktura izbalansirana.
133. U okviru postojee starosne strukture, postoji grupa mlaih sudija i sudija srednjih godina koji e
verovatno nastaviti da rade u pravosuu u narednim decenijama. Stoga postoji potreba za investiranjem u
njihovu stalnu obuku i napredak u karijeri kako bi ovi fiksni, vredni resursi dali svoj maksimum.
134. S obzirom na visok nivo zaposlenih u pravosuu u Srbiji, u poreenju sa drugim zemljama,
upranjena radna mesta ne bi trebalo popunjavati u kratkom ili srednjem roku. Ukupno 298 upranjenih
radnih mesta do kraja 2014. godine ini oko 10% od ukupnog broja trenutnih sudijskih radnih mesta. Ukoliko
bi te pozicije ostale upranjenje ili eliminisane u zamenu za veu fleksibilnost kod drugih resursa u
narednom budetu to bi dalje pomoglo Srbiji u usklaivanju sa brojem zaposlenih u pravosuu u Evropi.
Osipanje, kroz nepopunjavanje upranjenih radnih mesta sudija koje odlaze iz slube, e postepeno popraviti
miks resursa i omoguie vee investicije u neophodnu infrastrukturu i IKT sisteme. Dalja imenovanja ak i
dugorono treba paljivo razmotriti, uz prepoznavanje sudija kao stalnih investicija. Kada su jednom
imenovani, sudije je teko razreiti ili premestiti, a oni predstavljaju visok jedinini troak u smislu plata,
dodataka, osoblja, itd.
135. Poetna obuka takoe ne mora biti prioritet. Manje grupe bi takoe oslobodile sredstva u sistemu,
koja zatim mogu biti fokusirana na investiranje u postojee kadrove kroz intenzivnu stalnu obuku.844
136. VSS trenutno radi na razvoju automatizovanog sistema za praenje zaposlenih. Sistem e
omoguiti upravljanje ljudskim resursima i poboljanje uinka kod pojedinanih sudija. Sistem e sadrati
istoriju pozicija na kojima je radio dati slubenik, obuku koju je pohaao i registrovane pritube protiv
nje/njega, to e pomoi VSS u praenju napretka u karijeri i to e takoe unaprediti pojedinani uinak
sudija.
137. Informacioni sistem ljudskih resursa bi trebalo koristiti za planiranje buduih potreba u oblasti
resursa, a ne samo za potrebe individualnih procena. Informacije o pitanjima uinka ili nedostacima obuke
bi trebalo konsolidovati i oceniti, kako bi se utvrdilo u kom delu sistema je mogue uvesti promene.
138.
Razni pravni fakulteti nude kurseve za pripremu studenata prava za budui rad u sudovima, a ovi
842
Ovo je tano posebno u smislu nacrta Zakona o javnim nabavkama, u okviru koga tenderi vrednosti vee od 3 miliona RSD prelaze
na centralizovanu nabavku, to e eliminisati neke od zadataka koje obavljaju menaderi sudova.
843 VSS navodi da je upoznat samo sa brojem sudija koje odlaze u starosnu penziju u 2014. godini kroz uvid u line kartone zaposleni.
Projektovano je 48 odlazaka u penziju meu sudijama u sudovima ija radna mesta mogu popuniti diplomci Akademije (prekrajni,
osnovni i vii) u 2014. godini. Projekcije pokazuju da e se dodatnih 27 sudija iz sudova vie instance penzionisati tokom 2014.
godine. Barem neke od ovih pozicija e popuniti sudije iz sudova niih instanci.
844Za dalju diskusiju, videti odeljak Obuka iznad.
308
nastavni programi bi mogli biti dalje unapreeni. Aneks 5 prikazuje rezime nastavnih planova koji se nude
na etiri pravna fakulteta u vezi sa pripremom za karijeru u pravosuu, kao i kurseva u oblasti evropskog
zakonodavstva. Kako se nastavni program bude dalje razvijao, fakulteti bi trebalo da usmere svoje programe
ka kursevima vezanim za evropsko zakonodavstvo, etiku i obuke za sticanje vetina, kao to je izrada zakona
i pravne klinike. Ukoliko bi se u pravosuu razvile standardizovane presude i obrasci za pravne podneske, ove
reforme treba da budu praenje intenzivnim obukama u okviru nastavnih programa fakulteta.
139. VSS takoe mora detaljno da razmotri budue potrebe nesudijskog osoblja. MP nije u mogunosti
da dostavi podatke iz prolih godina niti budue projekcije o fluktuaciji zaposlenih. Znajui ove informacije po
klasifikaciji, VSS e moi da transformie pravosue razmatranjem i unoenjem promena u potrebnom miksu
resursa kada doe do fluktuacije radne snage. Pomonici predstavljaju dragocen resurs, a njihov napredak u
karijeri ka pozicijama srednjeg menadmenta, kao to su pozicije savetnika, menadera sudova i
administratora, bi mogle biti postavljene kao prioritet.
h. Rodna ravnopravnost u zapoljavanju u pravosuu u Srbiji

140. Rodna ravnopravnost u zapoljavanju izgleda prikladno u srpskom pravosuu. Brojke koje je Srbija
poslala CEPEJ (videti Tabelu 37) prikazuju vie ena nego mukaraca profesionalnih sudija koji rade u
sudovima svih nivoa.845 Meu predsednicima sudova u sudovima prve instance, procenat ena je vei od
procenta mukaraca. Ovo se odraava u broju ena kandidata za mesto predsednika suda.846 Meutim, kada
je re o predsednicima sudova druge instance, mukarci su daleko brojniji u odnosu na ene (videti Tabelu
38).
Tabela 37: Rodna podela profesionalnih sudija, 2013. godine847
Profesionalne sudije
Prva instanca
Druga instanca
Vrhovni sud
Ukupno
Ukupno
Mukarci
2228
654
34
2916
ene
652
230
14
896
% ena
1576
424
20
2020
71%
65%
59%
69%
Tabela 38: Rodna podela predsednika sudova, 2013. godine848

Predsednici sudova
Prva instanca
Druga instanca
Vrhovni sud
Ukupno
Ukupno
Mukarci
96
32
1
129
ene
34
23
1
58
% ena
62
9
0
71
65%
28%
0%
55%
141. Veinu nesudijskog osoblja u sudovima ine ene.849 Od ukupno 11,634 nesudijskog osoblja u 2012.
godini, 10,345 (89%) su bile ene, prema podacima za 2012. godinu koje je Srbija poslala CEPEJ.
845
Podaci koje je prikupila Meunarodna grupa menadera (IMG) za 2010. godinu pokazuju slian obrazac. U toj godini, od 2,400
sudija, 1,700 (71%) su bile ene. Videti: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Pravda-je-zenski-posao.lt.html
846 IMG je utvrdila da su u 2012. godini od 181 kandidata za mesto predsednika sudova, 85 (47%) bile ene. Videti:
http://www.vss.sud.rs/doc/izbor-predsednika-sudova/Spisak-kandidata-koji-su-podneli-prijave-na-oglas-za-izbor-predsednikasudova.pdf.
847Podaci o rodnoj rasporeenosti nisu lako dostupni u okviru podataka o ljudskim resursima. Ovi podaci su zasnovani na podacima
koje je Srbija poslala CEPEJ 2014. godine za period 2013. godine. Nije jasno na koji nain srpske vlasti prave razliku izmeu sudova
prve i druge instance, te stoga analiza rodne zastupljenosti prema vrsti suda nije mogua.
848Podaci su zasnovani na informacijama koje je Srbija poslala CEPEJ 2014. godine za period 2013. godine.
849Srbija nije poslala CEPEJ podatke o rodnoj podeli u tuilatvima.
309
Raznovrsnost unutar pravosua e omoguiti

sticanje poverenja javnosti i prihvatanje
pravosua u celini. ono bi trebalo da bude
otvoreno, a pristup treba omoguiti svim
kvalifikovanih ljudima iz svih segmenata
drutva
Venecijanska komisija
142. Od ukupnog broja tuilaca, 55% su ene. Iako

je procenat ena vii u osnovnim nego u viim javnim
tuilatvima, na svim nivoima, osim u Odeljenju za
organizovani kriminal, ene ine skoro 50% svih tuilaca
(videti Tabelu 39).
Tabela 39: Rodna podela zamenika tuilaca, 2013. godine850

Kancelarija
Ukupno
popunjeno
Prva instanca
Druga instanca
Vrhovni sud
Odeljenje za ratne zloine
Ukupno
Mukarci
569
65
12
8
659
ene
241
35
6
7
294
% ena
328
30
6
1
365
58%
46%
50%
14%
55%
143. Nasuprot tome, od osam zamenika Specijalnog tuioca za ratne zloine, sedam su mukarci, a
samo je jedna ena. Rasporeivanje u Odeljenje za ratne zloine nosi odreenu dozu prestia, a plate
zamenika u ovom odeljenju su proseno tri puta vee u odnosu na plate redovnih tuilaca. Obrazac vieg
statusa i plate tuilakih pozicija koje popunjavaju mukarci mogu se videti ako se pogleda rod rukovodilaca
tuilatava (videti Tabelu 40).
Tabela 40: Rodna podela rukovodilaca javnih tuilatava, 2013. godine851
Kancelarija
Ukupno
popunjeno
Mukarci
ene
% ena
Prva instanca
Druga instanca
Vrhovni sud
Odeljenje za organizovani kriminal/ratne
zloine
59
4
1
39
4
0
20
0
1
33%
0%
100%
0%
Ukupno
66
46
21
31%
144. Prema podacima za 2012. godinu koje je Srbija podnela CEPEJ,852 ne postoje posebne odredbe koje
bi olakale rodnu ravnopravnost u okviru procedura za regrutovanje ili napredovanje sudija ili tuilaca.
Ovo moda odraava injenicu da veinu sudija i tuilaca ine ene.
145. Norveka agencija za saradnju, preko IMG, sarauje sa VSS na poveanju jednakih mogunosti za
zapoljavanje i pristup pravosuu.853 IMG preporuuje VSS da povea svoje kapacitete za procenu i
implementaciju prakse jednakih mogunosti kroz itav pravosudni sistem. IMG posebno podstie VSS da
obezbedi uspostavljanje transparentnih procesa za regrutovanje najboljih kandidata za pravosudne pozicije i
uspostavljanje pravosudne discipline, bez obzira na rod. Takoe se preporuuje da VSS radi na promociji
meusektorske saradnje izmeu aktera radi pruanja jednakih mogunosti.
850Podaci
su zasnovani na informacijama koje je Srbija poslala CEPEJ 2014. godine za period 2013. godine.
su zasnovani na informacijama koje je Srbija poslala CEPEJ 2014. godine za period 2013. godine.
852 Reference, Pitanja 110.1, 112.1, 117.1 i 119.1.
853Unapreenje jednakih mogunosti u okviru pravosudnog sistema Srbije, april 2013. godine. Jednake mogunosti u istraivanju IMG
su razraene kroz pet ciljnih grupa: osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine, enski pol, izbeglice i interno raseljena lica. Fokus je
usmeren na tri komponente koje IMG pokriva: renoviranje zgrada sudova u Niu, Vranju, Pirotu, Uicu i Leskovcu, maloletniko
pravosue i rad VSS.
851Podaci
310
Upravljanje Ikt-om
4. Upravljanje Ikt-om
Pregled poglavlja
1.
Ovo poglavlje bavi se upravljanjem IKT-om854 pri emu se posebna panja posveuje upravljanju,
finansiranju i podrci, kao i meri u kojoj sistemi za upravljanje predmetima omoguavaju sudovima
funkcionalnost neophodnu za poboljanje efikasnosti, postizanje veeg kvaliteta i unapreenje pristupa
sudovima.855
2.
Srpski pravosudni sistem jo uvek ne koristi IKT kao alat za transformaciju. Odgovornost za IKT je
fragmentirana. Potrebno je osnovati sveobuhvatnu upravljaku grupu, koju bi inili prvenstveno predstavnici
pravosudnih institucija, koja bi uspostavila IKT politike, odredila prioritetne reforme i sprovela dugorono
planiranje unutar pravosudnog sistema. Bez ovakve koordinacije, odluke o investiranju u IKT donosie se ad
hoc i i dalje e zavisiti od donatira i dobavljaa.
3.
IKT ne raspolae dovoljnim sredstvima i neke od osnovnih potreba nisu zadovoljene na adekvatan
nain. Hardveri su esto stari; internet konekcije nisu teritorijalno ujednaene; kapaciteti servera su slabi; u
mnogim sudovima nedostaju adekvatna sredstva za skeniranje. IKT pismenost je generalno na niskom nivou
u pravosuu, a osnovna kompjuterska obuka za sudije, tuioce i sudske slubenike se ne organizuje.
Nekolicina sudova nema zaposlene zaduene za IKT podrku, dok drugi nemaju dovoljno ljudi ili su oni
zaposleni na odreeno vreme ili nedovoljno obueni. Fluktuacija IKT strunjaka je visoka a razvoj internih IKT
kapaciteta bie od kljune vanosti za efikasnost poslovanja i odrivost.
4.
Pravosue koristi razne nepovezane IKT sisteme za procesuiranje predmeta, upravljanje
predmetima i upravljanje dokumentacijom. Glavni sistem koji se
koristi u osnovnim i viim sudovima (AVP) moe da obezbedi veu
funkcionalnost nego to je to sada sluaj. Meitim, jo od njegovog
uvoenja 2010. godine, obuka o AVP-u nije organizovana. Kontinuirani
razvoj je ogranien nedostatkom sredstava i interesovanja za
donoenje odluka zasnovanih na dokazima. Novi sistemi upravljanja
predmetima uvode se u razliitim sudovima i proces je veoma
fragmentiran. U mnogim sluajevima, sudovi se i dalje oslanjaju na
dokumente u popirnoj formi to duplicira rad postojeih sistema
upravljanja predmetima i sistemi tek treba da usade promene
ponaanja.
5.
Automatizovana razmena informacija je veoma ograniena
unutar sektora. Razmena dokumentacije izmeu prve instance i
apelacionih sudova, sudova i tuilatva i sudova i spoljnih institucija (kao to su policija i zatvori) u potpunosti
je manuelna to dovodi do vee neefikasnosti, greaka, kanjenja u obradi predmeta i kanjenja u primanju
sredstava koja se duguju sudu ili drugim stranama. Pored toga, IKT je i dalje neiskoriena u velikoj meri po
pitanju razmene informacija o sudskoj praksi, pristupu uslugama ili lakoj razmeni dokumentacije o
profesionalcima u oblasti prava.
854
Prema definiciji Svetske banke, IKT se sastoji od hardvera, softvera, mrea i medijuma za prikupljanje, skladitenje, obradu,
prenos i prezentaciju informacija (glasa, podataka, tekstova, slika) kao i srodnih usluga. IKT se moe podeliti na IKI (informacionu i
komunikacionu
infrastrukturu)
i
IT
(informacionu
tehnologiju).
Videti
Vodi
za
IKT
glosar
na
http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTINFORMATIONANDCOMMUNICATIONANDTECHNOLOGIES/0,,contentMD
K:21035032~menuPK:282850~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:282823~isCURL:Y,00.html
855 Funkcionalna analiza ne predstavlja detaljnu tehniku analizu upravljanja informacijama i informaciono komunikacione
tehnologije koja to podrava. Radi toga, videti Dijagnostiki izvetaj o IKT iz 2013. godine i Aneks Strategije za IKT iz 2013. godine
311
Upravljanje Ikt-om
6.
Trenutno se pravosue u potpunosti oslanja na dobavljae usluga (vendors), pri emu je ta
prevelika zavisnost poveala trokove i rizike, a umanjila interne kapacitete. Dobavljai usluga su trenutno
odgovorni za kljune zadatke u okviru pravosua, od razvoja do odravanja, a dobavljai usluga poseduju i
kontroliu podatke. Ugovori favorizuju dobavljae usluga, a razlog za to u velikoj meri je odsustvo pregovara.
7.
Da bi postali efikasni u upravljanju sveobuhvatnih performansi sistema, sudovi, tuilatva i Saveti

moraju imati sadrajnu, tanu i blagovremenu
IKT je alat () da se unapredi sprovoenje
statistiku koju generie sistem za upravljanje
pravde, da se omogui korisnicima pristup
predmetima. Poslednjih godina postignuta su
sudovima i da se ojaaju zatitne mere propisane
znaajna poboljanja, posebno kada je re o
u lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim
sistemima za upravljanje predmetima i srpsko
pravima: pristup pravosuu, nepristrasnost,
pravosue sada obiluje podacima. Kvalitet podataka
nezavisnost sudija, postupak koji je pravian i u
varira, ali su oni u dovoljnoj meri pouzdani kako bi se
razumom roku.
omoguilo informisano donoenje odluka.856
Prikupljanje podataka i dalje zahteva znaajan
manuelni napor, ime se troi vreme, neefikasno je i uzrokuje greke.857 Ovo negativno utie na dnevno
funkcionisanje i spreava veoma potreban prelazak na donoenje odluka zasnovanih na dokazima.
Upravljanje IKT planiranjem i insvesticijama
a. Planiranje i investicije
8.
Upravljanje informacijama je od izuzetnog znaaja za itav pravosudni sistem. Kao prvo,
informacije predstavljaju sutinu kod donoenja presuda u sporovima. Drugo, upravljanje informacijama,
ukoliko se adekvatno koristi, moe optimizovati korienje dostupnih resursa i poboljati performanse
pravosudnog sistema. U Srbiji, uprkos brojnim inicijativama koje za cilj imaju unapreenje funkcionalnosti
sistema za upravljanje informacijama, ukljuujui oblast pripreme budeta suda, informacioni sistem nije u
stanju da zadovolji poslovne potrebe pravosudnog sistema ni na nivou politike ni na operativnom nivou.
9.
Glavni nedostatak u IKT-u je veliki raskorak izmeu informacija prikupljenih u pravosudnom
sistemu i informacija koje su dostupne njegovim zainteresovanim stranama. Pored toga, potrebe za
informacijama nosilaca funkcija pravosudnog sistema i zainteresovanih strana koje ih podravaju nisu
sistematino mapirane.
10.
Fragmentarnost informacionih tokova manifestuje se na sledei nain:

a. Informacije o broju predmeta i protoku predmeta nisu integrisane sa informacijama o upravljanju
resursima npr. kada se novi predmet evidentira u sistemu za upravljanje predmetima on nije
automatski evidentiran i u raunovodstvenom sistemu.
b. Sudovi imaju vie nadzornih tela (VSS, DVT, VKS i MP) koja redovno sastavljaju izvetaje ije se
oblasti preklapaju, a da pri tom nikad ne daju celokupnu sliku uinka niti organizacije za nadzor
razmenjuju te izvetaje.
c. Sistemi koji se koriste za pripremu i za izvrenje budeta sudova nisu povezani.
856
Za vie podataka o tome kako su korieni podacu u Funkcionalnoj analizi, vidi Aneks 1, Metodologija. Tim koji je radio
Funkcionalnu analizu je doao do zakljuka da Srbija u ovoj oblasti, u poreenju sa drugima, poseduje obilje podataka. Unutar
sistema podaci sadre i brojne greke, ali generalno one su minorne. Ipak, podaci su veoma fragmentisani unutar sistema, i usled
toga je potrebna obrada, ienje i trijangulacija kako bi se verifikovala saznanja. Proces je pokazao da zainteresovane strane
generalno mogu da se oslone na podatke iz postojeih sistema kako bi identifikovali okvirna kretanja i doneli informisane odluke, to
se posebno odnosi na nivo pojedinanih sudova. Naalost, trenutno korienje postojeih podataka od strane interesnih strana je
ogranieno.
857 Na primer, pravosue je formiralo centralizovanu, samostalnu komandnu tablu - aplikaciju pomou koje se ispituju performanse
sudova i korienje resursa. Meutim, sudovi unose podatke manuelno umesto da ih preuzmu iz sistema za upravljanje predmetima.
312
Upravljanje Ikt-om
11.
Pravosudne institucije se u velikoj meri oslanjaju na informacije koje manuelno dobijaju jedne od
drugih ili od drugih javnih institucija (MUP, Narodne banke itd.). Nivo elektronske komunikacije morao bi
biti vei s obzirom da se veina informacija razmenjuje putem tradicionalnih kanala tj. u papirnoj formi. 858
Takoe, organizacije odgovorne za pratee elemente u lancu poslovnih procesa (npr. javna tuilatva, sudovi,
zatvori), ne prikupljaju lako podatke koji se mogu direkno porediti niti imaju direktan pristup meusobnim
podacima.
12.
Fragmentacija modela podataka oigledna je uzevi u obzir da pravosudnom sistemu fali
sveobuhvatni i sprovodivi model za sve tipove podataka (ukljuujui materiju predmeta, informacije o
stranama, upravljanje radnim tokom, kadar, prostorije, opremu i finansije). Sveobuhvatni model bi
obezbedio uniformnost itavog sistema u pogledu oblasti prikupljenih podataka, jasnoe definicija podataka i
veza izmeu podataka.
13.
Upravljanje podacima je veoma fragmentirano. Ne postoji centralizovano skladitenje podataka pa
e isti podaci moda morati da se unose ili runo kopiraju vie puta. Podaci se esto zadravaju i mogu im
pristupiti samo oni koji su ih i unosili.
14.
IKT reenja i upravljanje su takoe fragmentirani. Sudovi razliitog tipa, pa ak i razliiti sudovi istog
tipa, oslanjaju se na razliita IKT reenja za obavljanje istih funkcija. Nisu jasno definisane odgovornosti za
materijalnu kontrolu podataka i upravljanje IKT-om i esto se preklapaju. Potom, bez kriterijuma za ocenu
projekta koji su u skladu su sa meunarodnim standardima, i IKT inicijative koje finansiraju donatori kao i
one interno finansirane mogu da nastave da fragmentiu sistem za upravljanje informacijama.
i.
Strukture za planiranje
15.
Sistem pravosua je 2013. godine pod vostvom MP, uradio evaluaciju svojih IKT sistema,
operativnih i upravljakih struktura, i predstavio ih u IKT Strategiji i Aneksu (Strategija za IKT iz 2013.
godine). Strategija prepoznaje strateku ulogu automatizacije za dugoroni uspeh pravosua. Strategija za
IKT iz 2013. godine procenjuje kako se mogu uskladiti pravosudne IT i poslovne strategije. Tu se odreuju
prioriteti za oblasti kojima je najvie potrebna reforma i identifikuju se posebni akcioni koraci i sredstva
neophodna da se IKT pobolja.
16.
Pravosue nema dovoljnu podrku upravljakih struktura kako bi se obezbedilo da investicije u IT
doprinesu postizanju ciljeva pravosudnog sistema. Odgovornost za IKT je iroko rasporeena i labavo
organizovana meu razliitim entitetima, a krajnji rezultat je da je vidljivost IKT-a u pravosudnom sektoru
niska, resursi su neefikasno dodeljeni, a sistemi su nekompatibilni. Pravosue se hvata u kotac sa
delokrugom Strategije i dubinom preporuka za unapreenje IKT procesa. Planiranje sprovoenja poboljanja
koja se zahtevaju u Strategiji ne moe poeti dok se ne ojaaju upravljake strukture i jasno definiu uloge.
17.
Ne postoji neka sveobuhvatna upravljaka grupa koja predstavlja primarne pravosudne institucije,
a koja bi uspostavila IKT politike, odredila prioritetne IKT inicijative i sprovela dugorono planiranje. 859
Komisije za standardizaciju softvera za razliite sisteme upravljanja predmetima (AVP i SAPS860) osnovane su
poetkom 2010. Godine, a bie oformljena i slina komisija za prekrajni sistem (SIPRES). Meutim, ove
grupe se sastaju nezavisno jedna od druge, to spreava razmenu informacija unutar sistema. Pored toga,
RJT uglavnom samo upravlja tuilakim IKT poslovima van okrilja MP u trenutku kada je u izgradnji jedna
858
Dijagnostiki izvetaj za Ministarstvo pravde i dravne uprave Republike Srbije (IKT Dijagnostiki izvetaj), 2013.
Grupa treba da obuhvati VSS, VKS, RJT DVT, MP, kazneno-popravne ustanove, itd.
860 AVP je sistem upravljanja predmetima za osnovne, vie i privredne sudove a SAPS za Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud,
apelacione sudove i jedan osnovni i jedan vii sud u Mitrovici kao pilot projekat, mada je ovaj projekat dao razliite rezultate.
859
313
Upravljanje Ikt-om
znaajna nova aplikacija (SAPO).861 Prema tome, ne postoji forum za zajedniko razmatranje problema
sudskih i tuilakih sistema, a to dovodi do nepostojanja koordinacije sistema izmeu sudova i tuilatva.
18.
Nadzorne grupe koje pak postoje, tehnike su prirode i ne usmeravaju politiku. Ove komisije se pre
bave konkretnim softverskim i operativnim pitanjima nego stratekim IKT planiranjem ili redizajnom 862
sudskih procesa kako bi se bolje iskoristila tehnologija. 863 Rad komisija se mora paljivo uskladiti sa
amandmanima sudskih pravilnika kao i sa izmenom zakonodavstva. U nekim instancama, dolo je do
odlaganja jako bitnih odluka.864
19.
IKT sektor Ministarstva pravde nije dovoljno veliki i ne obuhvata ljude sa detaljnim znanjem o
funkcionisanju suda ili programere, to ograniava njegovu sposobnost da razvija sisteme kako bi se
poboljala efikasnost ili kvalitet suda.865 Od 18 IKT strunjaka ukljuujui i pomonika ministra, petoro
zaposlenih (manje od treine) radi u automatizaciji pravosua; ostatak je rasporeeno na funkcije u javnoj
upravi.866 IKT aktivnosti Ministarstva pravde pre su usmerene na donatorske doprinose i upravljanje
ugovorom nego na razvoj novih ili postojeih sistema.
20.
Prema tome, pravosue ne poseduje kapacitet ili strateku viziju koji su neophodni da bi samo
sebe transformisalo.867 Sa jasnom vizijom sistem bi mogao da izradi plan sprovoenja za kontinuirano
usklaivanje pravosudne IKT strategije sa poslovnim potrebama i za praenje napretka u odnosu na
Strategiju za IKT. Zaposleni bi mogli da izvre i prate tekue projekte, ukljuujui upravljanje projektima,
poslovnu analizu, dizajn arhitekture sistema, analizu rizika, kreiranje sigurnosnih mera, kreiranje usluga i
upravljanje. Posveeni kadar sa jasnom vizijom mogao bi da podri i koordinira IKT operacije i usluge
odravanja.
21.
Preko potrebne aktivnosti (izrada plana sprovoenja, poslovna analiza) se ili ne odigravaju ili se
pravosue u potpunosti oslanja na dobavljae usluga (izvoenje projekata, pratee usluge). 868 Oslanjanje
na dobavljae usluga iziskuje znaajne trokove i rizike i podriva razvoj preko potrebnog kapaciteta u okviru
institucija.
22.
Sudovi izvetavaju da radna grupa za AVP za sudove opte nadlenosti jeste delotvorna u
identifikovanju potreba, ali nema dovoljno resursa za neophodne promene. Pored toga, ne postoji strateki
metod za odreivanje prioritetnih softverskih izmena: na sastancima radne grupe odobravaju se zahtevi za
izmenu softvera u hodu umesto da se razmatraju u odnosu na budet za izmene sistema na poetku godine
ili kvartala.869
23.
MP prepoznaje potrebu za usmerenijim pristupom pravosudnim IKT resursima, naroito kad se
uzme u obzir iznos trenutnog i potrebnog ulaganja Srbije u IKT. Neophodna je centralizovana IKT jedinica sa
motivisanim i kvalifikovanim kadrom i trinim pristupom koji je fokusiran na vrednost za novac pre nego
861
Pilot projekti trenutno u apelacionim javnim tuilatvima u Beogradu, Novom Sadu i Niu; viim javnim tuilatvima u Sremskoj
Mitrovici, Beogradu, Novom Sadu i Niu; i osnovnim javnim tuilatvima u Sremskoj Mitrovici, Beogradu (u prvom i drugom
osnovnom javnom tuilatvu), Novom Sadu i Niu.
862 Redizajn procesa Prekrajnog suda odigrao se pre nego to je izraen SIPRES.
863 Za vie informacija o potrebi revizije sudskih pravila, vidi Odeljak o upravljanju.
864 Npr. IKT konsultant je tek 28. septembra 2013. godine primio zahtev za izmenu ifara za primenu novog Zakona o krivinom
postupku od 1. oktobra 2013. godine
865 VSS ima samo jednu IKT poziciju, koja se bavi internim IKT potrebama VSS i razvojem sistema za upravljanje ljudskim resursima o
emu se govori u ovom izvetaju, u Odeljku o ljudskim resursima.
866 Intervju sa pomonikom ministra, MP.
867 U Strategiji se IKT organizacija usmerena na usluge definie kao ona koja je fokusirana ne samo na tehnika reenja, ve na
zadovoljstvo muterija, usklaenost sa poslovanjem i vrednosti za novac. To je odnos punog vlasnitva nad IKT kljuni element je da
je otvoreno, usmereno na muterije i na sam problem, da postoji komunikacija i proaktivnost.
868 Sa vie ili manje angaovanosti donatora u zavisnosti od projekta.
869 Radna grupa generalno ne zna koliko je sati ostalo u bilo kojem trenutku u okviru ugovora sa dobavljaima usluga.
314
Upravljanje Ikt-om
na isto tehnoloki pristup. Bez ovakvog usmerenja, IKT poslovi e nastaviti da budu neefikasni, a sistemi
irom sektora pravosua nee biti koordinirani.
24.
Strategija za IKT preporuuje da se razmotre javno-privatna partnerstva za izradu i odravanje IKT
sistema, ali se ini da sektor nije spreman za tako neto. Da bi efikasno funkcionisala, javno-privatna
partnerstva zahtevaju znaajan kapacitet i angaman drave tokom itavog procesa pripreme, izrade,
sprovoenja i monitoringa. ak i kada bi se partnerstva sklopila, svakako bi bilo potrebna jaka upravljaka
struktura u pravosuu. Odeljenje za IT Ministarstva pravde bi i dalje moralo da se uvea i dosta proiri svoju
misiju kako bi obezbedilo ispravno angaovanje svojih IKT resursa. Postojala bi i stalna potreba za osnivanjem
odvojenih komisija za IKT politike i delovanje, i razvijanje jasnih smernica o pitanjima o kojima bi se komisije
bavile i nainom njihovog odluivanja.
ii.
Finansiranje informaciono-komunikacionih tehnologija
25.
IKT se i dalje nedovoljno finansira, to spreava razvoj novih sistema ili konsolidaciju postojeih.
Budet MP za IKT nominalno se poveao izmeu 2010. i 2012. Godine, ali je realno opao.870. ak i 2012.
godine je iz budeta izdvojeno 94,2 miliona RSD za implementaciju poslovnog softvera. Meutim, deo
sredstava korien je za plaanje docnji za razvoj i odravanje AVP-a, poto od 2010. godine nisu izdvajana
sredstva u tu svrhu. Ostatak je izgubljen sredinom godine prilikom rebalansa budeta. Ukupna neophodna
finansijska sredstva za IKT za period od pet godina (2014-2018.) koja su utvrena u Strategiji jesu pozamana
i kreu se od ukupno 7,6 miliona do 15 miliona Evra, s tim da trokovi dostiu vrhunac od 6,5 miliona Evra
2015. godine. To predstavlja poveanje od 230% od nivoa finansiranja iz 2012. godine za IKT MP.871 Ukoliko
se nau izvori finansiranja, kapacitet MP da isplauje ta sredstva bi takoe morao da se ojaa.
26.
Ne postoji dugorono planiranje budeta za IKT niti finansiranja koje bi stalno odravalo
automatizaciju. Ovaj se nedostatak delimino javlja i zato to budetski sistem Srbije ne dozvoljava
viegodinje budetiranje za kapitalne investicije. Bez obzira na to, pravosue bi trebalo da analizira svoje
dugorone potrebe i o tome obavesti zaduene za planiranje, koji bi kasnije taj iznos traili na godinjem
nivou sve dok se sveobuhvatni proces planiranja kapitalnih investicija ne reformie. Umesto toga,
finansiranje IKT se obezbeuje na ad hoc osnovi kako bi se zadovoljile one najhitnije potrebe.
27.
Srpsko pravosue ne sprovodi analize poslovnih sluajeva za predloene projekte872 niti analizira
njihov potencijalni ukupni troak vlasnitva (TCO). Procenjuje se da su inicijalne investicije u IKT samo jedna
treina ukupnog troka sistema tokom njegovog ivotnog veka. Veliki trokovi odlaze na stalno odravanje,
budue nadgradnje hardvera i softvera, zaposlene, licence, unapreenja prostora, obuku i komunalije.
Ukoliko bi se uradila analiza ivotnog ciklusa TCO, to bi poboljalo dugorono finansijsko planiranje i smanjilo
bi rizik od projekata koji su ve unapred osueni na propast ili nemaju dovoljno sredstava.
28.
Pristup ukupnog troka vlasnitva bi zahtevao neposredniju koordinaciju izmeu MP, VSS i DVT.
Trenutno se obaveza finansiranja kapitalnih investicija i operativnih trokova deli tako da MP plaa za
kapitalne investicije, a VSS i DVT za operativne trokove.873 U oblasti infrastrukture, kapitalni i tekui izdaci
bie konsolidovani u okviru MPDU kako bi se spreilo ovo razdvajanje. Isto bi trebalo razmotriti za IKT s
obzirom da su priroda dva tipa resursa i obrazloenje za konsolidaciju slini. Konsolidovana adresa za IKT
pitanja bi omoguila u veoj meri holistiki pristup IKT-u ukljuujui analizu poslovnog sluaja i pristup
ukupnog troka vlasnitva.
870
Strategija za IKT, Aneks, str. 33. Dodatna sredstva su utroena na razvoj mree i poslovanje, implementaciju poslovnog softvera,
zatitu od virusa u celom sektoru, odravanje skenera, obuke IKT kadra i neke manje operativne aktivnosti.
871 IKT Dijagnostiki izvetaj prikazuje da je MP potroilo 326,2 miliona RSD na IKT u 2012. godini to je oko 2,82 miliona Evra. To ne
ukljuuje potronju suda na IKT.
872Ukljuujui evaluaciju procenjenih koristi od predloenih projekata, probleme koji bi oni trebalo da ree, glavne rezultate i kljune
dogaaje i alternative projektu.
873 Za raspravu o problemima koje izaziva ovo razdvajanje, videti odeljak o Finansijskom upravljanju.
315
Upravljanje Ikt-om
29.
Odravanje softvera, internet konekcija i zamena opreme zauzima veliki deo IKT resursa u
pravosuu. Procenjuje se da su ukupni IKT trokovi pravosudnog sistema u 2012. godini bili 326,2 miliona
RSD874 od ega je samo 16 miliona RSD potroeno na infrastrukturu, operativni razvoj i obuku.875
30.
Trokovi tekueg odravanja i podrke za IKT opremu koju su kupili donatori nisu predvieni.
Mnogi IKT projekti koji su ostvareni donatorskim sredstvima ne podstiu partnere da izraunaju tekue
trokove niti doprinose da se ovi trokovi planiraju i ugrade u budete. Bez planiranja i budetiranja, oprema
se ne odrava, ne ponavljaju se jednokratni programi obuke, te se tako ne ostvaruju sve koristi od
donatorske pomoi.
31.
Ministarstvo pravde navodi da se velike sume duguju dobavljaima usluga za razvijanje sistema
prethodnih godina. MP nije moglo da nadoknadi konkretne docnje svakom dobavljau usluga, a neki
dobavljai za upravljanje predmetima navode da su radili produene vremenske periode bez naknade.876
32.
Ove postojee obaveze ne ostavljaju mnogo sredstava za planiranje novih sistema ili planirane
zamene opreme. MP nije usvojilo plan zamene ili predlog budeta za zamenu IKT.
33.
Ne postoji jedinstveni inventar hardvera ili softvera za IKT pravosudnog sistema koji bi mogao da
se koristi kao osnova za planiranje buduih sredstava neophodnih za IKT. Informacije koje nedostaju
ukljuuju starost i stanje u kojem se nalazi hardver i datume za obnovu softvera.877 Inventar IKT opreme suda
ukljuen je u BPMIS sistem koji je razvio VSS. Vii sud u Novom Sadu pripremio je kompletniji inventar
hardvera.878 Republiko javno tuilatvo ima poseban inventar hardvera za tuilatva. Ove izvore bi trebalo
objediniti u jedinstven inventar.
34.
Sudovi navode da imaju adekvatan broj kompjutera, tako da na skoro svaku ovlaenu funkciju
dolazi jedan desktop kompjuter ili laptop (vidi Tabelu1). Izuzetak su prekrajni sudovi gde je taj odnos nii.
Sudovi prve instance takoe navode da imaju adekvatan broj skenera, opet sa izuzetkom prekrajnih sudova.
Tabela 41: Hardver na raspolaganju sudovima 2013.879
Sud
Osnovni
Vii
Apelacioni
Privredni
Prekrajni
Ukupno
Ukupno desktop
kompjutera/laptop
ova*
Br. ovlaenih sudija

/zaposlenih
Desktop
kompjuteri/
Laptopovi po
ovlaenoj poziciji
5,836
1,689
714
945
1,450
10,634
7,378
2,021
826
921
2,601
13,747
0.8
0.8
0.9
1.0
0.6
0.8
874
Br. sudova
34
26
4
16
45
125
Skeneri
330
92
12
56
44
534
Skenera po
sudu
9.7
3.5
3.0
3.5
1.0
4.3
IKT Dijagnostiki izvetaj, ne ukljuujui potronju suda na IKT. Za CEPEJ izvetaj za 2012. godinu, Srbija je izjavila da nisu dostupni
podaci o ukupnom iznosu potroenom na IKT (pitanje 6).
875 Jedan deo iznosa od 109 miliona RSD za implementaciju softvera predstavlja nove inicijative pored odravanja postojeeg
softvera. Naalost, nije dostupna ralanjena struktura tih trokova.
876 Jedan dobavlja je naveo timu za Funkcionalnu analizu da njegova firma ne moe da pone novi posao koji bi poboljao sisteme
zato to nije plaena za svoj prethodni posao. Na primer, MEGA navodi da je u aprilu 2014. godine zabeleeno etvoromeseno
kanjenje uplata za odravanje AVP.
877 Pored promovisanja finansijskog planiranja, objedinjena baza podataka softverskih licenci bi takoe omoguila eliminisanje
duplikata licenci za softver, objedinjavanje softverskih verzija, i zakonsko definisanje privilegije da korisnik nabavi softver koji se
koristi.
878 Inventar sadri broj svakog tipa ureaja, poreklo sredstava od kojih je kupljen kao i stanje opreme (vrlo dobro, dobro,
nezadovoljavajue)
879 BPMIS podaci, 2013.
316
Upravljanje Ikt-om
35.
Meutim, sudovi navode da upotreba mnogih starih, sporih kompjutera spreava delotvornu
upotrebu sistema i efikasno pruanje usluga. Na primer, Prvi osnovni sud u Beogradu navodi da starost
radnih stanica, tampaa i skenera dovodi do preteranog praznog hoda i trokova odravanja. Veinu
hardvera u pravosuu kupili su donatori kada su implementirali projekte. Bez naknadnog planiranja, oni u
tuilatvu nisu obnavljani.880
iii.
Angaovanje spoljnih saradnika (Aranmani za outsourcing)
36.
MP ne obezbeuje sudovima podrku za IKT kadar. Funkcionisanje je fragmentirano i oslanja se na
dobavljae usluga, donatorske organizacije ili interne resurse suda. U ovom trenutku, za sledee usluge su
potpuno ili delimino angaovani spoljni saradnici tj. privatni dobavljai usluga:
a. razvoj i implementacija sistema aplikacija (MEGA, C.E., ATOS);
b. podrka sistemu aplikacija (MEGA, C.E., ATOS);
c. obezbeivanje mree irokog podruja, razvoj i odravanje WAN/LAN (Orion Telecom);
d. obezbeivanje e-mail usluga (Orion Telecom);
e. odravanje hardver opreme za krajnje korisnike (serveri, radne stanice, tampai) (SAGA,
Informatika);
f. anti-virus softver (Smart).
37.
Oslanjanje na spoljne dobavljae usluga koji pruaju IT usluge je vie izraeno nego u veini
zemalja. Gartner grupa, koja je lider u proceni tehnolokog planiranja, navodi da vlade u proseku izdvajaju
neto malo vie od 40% svoje potronje za IT na kadar, a samo 22% na angaovanje spoljnih saradnika.881
Mnogo vei deo potronje za IKT u Srbiji odlazi na angaovanje spoljnih saradnika.
38.
Ugovori sa dobavljaima IKT usluga nisu dosledni to dovodi do razliitog nivoa delotvornosti.
Zbog velikog oslanjanja na dobavljae usluga, jako su bitni detalji ovih ugovora. Neki aktuelni ugovori ne
opisuju dosledno konkretne razvojne usluge koje treba obezbediti, ne obezbeuju adekvatnu i dostupnu
tehniku podrku,882 detalje preventivnog i korektivnog odravanja, ne daju jasan opis i vlasnitvo izvornog
koda,883 ne daju konkretne podatke o upravljanju izdanjima (release management) ili voenju evidencije o
problemima (trouble logs).884 Neki korisnici novih sistema navode da je bilo malo konsultacija sa korisnicima
pre nego to je sistem zaiveo, ili da povratne informacije koje su dali nisu inkorporirane.885 Slino tome, dok
neki ugovori sa dobavljaima usluga tano navode sate i vrstu pomoi koja je pruena, privredni sudovi
nemaju pristup tim uslugama slubi za pomo i navodi se da postoji samo skromna sluba za pomo za SAPS.
Sporazum izmeu USAID-ovog JRGA projekta i MEGA predstavlja primer dobrog modela.
880
Na primer, USAID je kupio opremu koja se nalazi u privrednim sudovima pre skoro deset godina i ona jo od tada nije zamenjena.
Oprema za mreu Apelacionog suda u Novom Sadu koju je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) potie jo iz 2005.
godine.
881 Gartner IT Kljuna metrika, podaci za 2012. Severna Amerika i region Evrope, Bliskog Istoka i Afrike imali su najvii procenat IT
strunjaka u odnosu na broj zaposlenih (5,2%), to je u skladu sa mnogo niim procentom ukupne potronje na IT koja odlazi na
outsourcing i usluge treih lica (18%).
882 Tehnike usluge dobavljaa za osnovne i vie sudove vie nisu deo redovnog ugovora sa tim dobavljaima.
883 Na primer, nedovrenost izvornog koda za AVP modul osnovnih i viih sudova oteava da se naprave dodatni standardizovani
izvetaji. Dobavljai usluga, s obzirom da ne postoje standardizovani izvetaji, moraju da ponovo kreiraju logiku originalnog
programa.
884 Evidencija o odravanju se vodi za AVP ali nije saeta niti se redovno dostavlja radnoj grupi za AVP. Umesto toga, sudovi mogu da
prijave probleme dobavljaima usluga, radnoj grupi i MP.
885 U drugim sluajevima, kao to je izrada sistema za prekrajni sud, korisnici su jednoglasno rekli da se pri izradi aplikacije mislilo na
to kako da procesi budu to delotvorniji.
317
Upravljanje Ikt-om
Okvir 29: Elementi uspenog sporazuma za dobavljae IKT usluga: Izrada SIPRES-a
1) Utvrditi konkretne neophodne razvojne usluge sa dovoljno detalja kako bi se izbegla dvosmislenost ili greka.
2) Navesti detalje u vezi s tim kako e biti obezbeeno korektivno, preventivno i dodatno odravanje i ukljuiti fiksne
cene za redovno odravanje.
3) Navesti detaljno nivo neophodnog izvornog koda i vlasnitvo nad izvornim kodom.
4) Obezbediti delotvorno upravljanje izdanjima kako se ne bi istovremeno koristile nekompatibilne verzije softvera.
5) Tano navesti kako e se obezbediti usluge slube za podrku (on-line, telefonski, lino).
6) Zahtevati od dobavljaa usluga da naprave izvetaj o problemima i prijave najee vrste pomoi i intervencija.
iv.
Bezbednost i oporavak od kvara
39.
Ne postoji daljinski backup za sisteme ili podatke. Lokalni backup sistema za AVP i SAPS radi se
svakodnevno, to je dobar prvi korak ali nije toliko sigurno kao kad se uradi daljinski backup. Ako se gleda u
budunost, integracija sistema e zahtevati odgovarajue skladitenje podataka.
40.
Sigurnost dokumentacije u pisanoj formi takoe predstavlja problem. Neki sudovi dre
dokumentaciju na neobezbeenim lokacijama. Ima i sluajeva gde se velike gomile fajlova dre po hodnicima
sudova i tuilatava gde su svima dostupni.
b. Delotvornost informacionih sistema za upravljanje predmetima

i.
Razliitost sistema
41.
Pravosue u Srbiji koristi razne nepovezane IKT sisteme za procesuiranje predmeta,886 upravljanje
predmetima,887 upravljanje dokumentacijom i pruanje potrebnih informacija o upravljanju. Kao to je
detaljno opisano u Strategiji za IKT iz 2013. godine u nekim institucijama postoje vrhunski sistemi za
upravljanje predmetima, a mnogi od novijih sistema za upravljanje predmetima razvijani su ili se razvijaju na
istoj platformi.888 Meutim, razvoj tih sistema je fragmentiran, s obzirom na etiri odvojene tekue
implementacije. Problemi oko licenciranja i trokova takoe mogu da onemogue da ovi sistemi budu
potpuno interoperabilni.
42.
Pored toga, u raznim pravosudnim institucijama koristi se odreeni broj podsistema. Ti podsistemi
ukljuuju, izmeu ostalog, odvojene registre predmeta, aplikacije za budet i ljudske resurse i sisteme za
arhiviranje. Svaki od ovih nestandardnih sistema treba odravati, njihov softver se mora aurirati, a
sigurnosne mere se moraju instalirati to sve predstavlja troak za pravosue.889
43.
MP razmatra kako da se pravosue prebaci na jedinstveni sistem, izgraen na platformi za novije
sisteme (SAPS, SAPO i SAPA) dok se u Strategiji za IKT iz 2013. godine zakljuuje da troak izrade i
instaliranje jedinstvenog sistema premauje njegove potencijalne koristi. Jedinstveni sistem bi poboljao
efikasnost, obezbedio doslednost podataka i bio usklaen sa najboljom meunarodnom praksom.890
Meutim, procenjeni troak prelaska na jedinstveni sistem, licenci za novije sisteme i WAN konekcije je dosta
886
Procesuiranje predmeta se odnosi na bavljenje pojedinanim predmetima. Procesuiranje predmeta se moe postii runo,
automatski ili to moe biti kombinacija oba naina.
887 Upravljanje predmetima se odnosi na sveukupni napor da se kontrolie kretanje svih predmeta zajedno kroz sudski sistem. Kao i
kod procesuiranja predmeta, moe se ostvariti runo, automatski ili kombinacijom. Meutim, sveobuhvatno upravljanje predmetima
je teko izvodljivo bez sofisticirane automatizacije.
888 SAPS za VKS, Upravni i apelacione sudove; SAPO za tuilatva i SAPA za zatvore. Platforma pod nazivom Enterprise Content
Management omoguava laku integraciju izmeu tri institucije.
889 Videti Aneks Strategije za IKT, str. 40.
890 Ta najbolja praksa zahteva da se pree na zajedniku arhitekturu u svim pravosudnim institucijama, da se uvedu fleksibilne ali
povezane komponente i da se podaci svakodnevno sinhronizuju na jednom mestu.
318
Upravljanje Ikt-om
veliki.891 Pravosue takoe nema specijalizovani kadar neophodan za upravljanje ovom tranzicijom i
verovatno ga nee ni imati neko vreme.
44.
Umesto toga, Strategija za IKT iz 2013. godine preporuuje odreeni broj prelaznih koraka da bi se
poboljali efikasnost, pristup, kvalitet i uvoenje protokola za razmenu informacija. U Strategiji se
preporuuje da pravosue razmotri inkrementalno reenje u vidu instaliranja meuprograma pod nazivom
Enterprise Service Bus (ESB)892 koji bi omoguio brzu i jednostavnu razmenu podataka izmeu postojeih
sistema.893 Ako se poredi sa izradom jedinstvenog softverskog reenja, implementacija takozvanog
meuprograma je jeftinija i bra za realizaciju. Izbegava se da se sve usluge i aplikacije menjaju odmah i
sve odjednom, a omoguava se razmena informacija sa sistemima izvan sudova (npr. Narodna banka,
Ministarstvo finansija) i svim novim sistemima koji e se moda uvesti. Prvi korak u razvoju standarda
interoperabilnosti, kotao bi izmeu 20.000 i 100.000 Evra, i u Strategiji mu je dodeljen visoki prioritet.894
ii.
Funkcionalnost upravljanja predmetima
45.
Veina sudova koristi AVP sistem, ija je funkcionalnost obrade predmeta generalno dobra (vidi
polje 56). Od uvoenja 2010. godine, AVP je unapredio efikasnost rada sudova pojednostavljenjem obima
rada i smanjenjem manuelnog arhiviranje. Naalost, sudovi ne koriste sveukupnu funkcionalnost AVP-a tako
da ne dobijaju maksimalnu korist od postojeeg sistema. U velikoj meri to je uzrokovano injenicom da od
njegovog uvoenja 2010. godine, nije organizovana obuka o AVP sistemu.
46.
Meutim, AVP sistemu nedostaje nekoliko kljunih funkcija koje su obino prisutne u sistemima
upravljanja predmetima i koje bi osnaile efikasnost kako sudova tako i korisnika i unapredile upravljanje
predmetima pojedinanih sudova. Znaajni primeri ovih nedostajuih funkcija obuhvataju:
a. Pruanje korisnicima upozorenja koja se, izmeu ostalog, odnose i na rokove za dostavljanje
podnesaka, identifikovanje narednih koraka i podsetnik o dospeu odreenih deavanja.
b. Izrada kalendara: kalendari se trenutno prave runo, nakon to sudovi advokatima potom poalju
predloene datume, a advokati potom odgovore podnosei prigovor i alternativne datume. To
dovodi do znaajnih kanjenja i nepotrebnog posla za sudske slubenike.
c. Praenje vremena izmeu dogaaja i aktivnosti: i dok podaci potrebni za ovu funkciju ve postoje u
sistemu, izvetaji kojima bi se pratilo vreme izmeu dogaaja/aktivnosti nisu meu
standardizovanim izvetajima u okviru sistema.
d. Praenje razloga za odlaganja i druga kanjenja u sistemu.
e. Obezbeivanje centralnog registra advokata u sudu ime bi se omoguila analiza raspodele
predmeta advokatima.
47.
Generalno gledano, potrebe koje se odnose na upravljanje u sudovima nisu u potpunosti
zadovoljene kreiranjem blagovremenih izvetaja o obimu rada i rezultatima. Predsedavajuim sudijama
sistem ne generie automatski potrebne izvetaje o upravljanju, na primer o postojeim zadacima i
prosenom trajanju predmeta za sudije ili izvritelje. Pored toga, sistem ne omoguava lako generisanje ad
891
Procenjuje se na minimum 500.000 Evra i preko 1000 radnih dana (jedne osobe) samo za tu tranziciju. Ova procena ne ukljuuje
dodatno licenciranje ili trokove za WAN. Strategija za IKT grupie preporuke u iroke trokovne kategorije. Najveu trokovnu
kategoriju ine projekti koji kotaju 500.000 Evra i vie. Zamena svih postojeih sistema za upravljanje predmetima jedinstvenim
sistemom e verovatno dosta da premai taj iznos.
892 ESB je takozvani meuprogram koji se koristi kada postoji tri ili vie aplikacija ili usluga koje moraju da se integriu dok se
maskiraju razlike izmeu platformi koje se nalaze u osnovi, softverskih arhitektura i mrenih protokola.
893 Za vie detalja vidi http://www.oracle.com/technetwork/articles/soa/ind-soa-esb-1967705.html and
http://searchsoa.techtarget.com/definition/enterprise-service-bus.
894 Ovi iznosi odnose se samo na trokove prvih koraka. TCO bi bili vii i moraju se definisati.
319
Upravljanje Ikt-om
hoc izvetaja osim dobro obuenim IT tehniarima. Uprkos tome, neki sudovi su uloili znaajne resurse u
razvoj prilagoenih izvetaja.895
48.
AVP sistem jo uvek nije promenio nain razmiljanja u sudovima kako bi se smanjilo korienje
dokumenata u papirnom formatu u korist online itanja elektronskih dokumenata. AVP sistemu nedostaju
robusne funkcije upravljanja dokumentima, a ovo se posebno odnosi na injenicu da razmena elektronskih
dokumenata za otvorene predmete ne postoji ni u sudovima opte nadlenosti, ni u privrednim sudovima.
Svima kojima je potrebna sva dokumentacija se dostavlja u papirnom formatu, umesto da se elektronski
pregleda i prosleuje narednoj osobi kojoj je ona potrebna. Ovo moe biti pre operativni problem, a ne
neto to se odnosi na IKT, tj. neverziranost sudija i drugih korisnika da dokumenta pregledaju elektronski.
ak i kada se prevazie ova prepreka, funkcionalnost automatske obrade radnog toka mora biti ugraena u
sistem.
49.
Bilo je glasina da se u razliitim
sudovima koriste veoma razliite
verzije AVP sistema, ali su razgovori sa
IT strunjacima i zaposlenima u
sudovima ukazali da to generalno
posmatrano nije sluaj.
Svaku
programsku promenu mora da odobri
radna grupa za AVP i IT strunjaci
veruju da eventualne razlike mogu vrlo
lako da se otklone. Pored toga, ovaj
problem moe da se reava u
kontinuitetu, s obzirom da sistem
postaje virtualizovan (vidi ispod).
Okvir 30: ta AVP radi?

AVP sistem koji funkcionie u osnovnim i viim sudovima:
omoguava unos svih potrebnih osnovnih informacija o obradi
predmeta koje su se ranije runo unosile (na primer, datumi
podnoenja, strane u sporu, sudije, istorijat i osnovne informacije o
sudskim trokovima) i pojednostavljuje rad;
inkorporira sve funkcije osnovnih sudova od inicijalnog dostavljanja
podnesaka do arhiviranja;
generalno odraava stvarne radne procese sudova (ne zahteva opsena
premoavanja u svakodnevnom poslovanju);
koristi padajue menije /programe validacije kad god je to mogue,
unapreujui na taj nain pouzdanost podataka;
omoguava pojedincima na najniem odgovrajuem nivou unoenje
podataka (umesto oslanjanja na sudije, na primer);
moe da generie obavetenja, obrasce ili standardizovane naloge.
Meutim, sudovi ne koriste ove funkcije ujednaeno. Na primer, postoji
veliki broj standardizovanih obrazaca koje sistem generie, ali ispitanici
ukazuju na to da se ti obrasci ne koriste usled znaajnih varijacija u
praksi pojedinih sudija. Pored toga, daktilografi nisu obueni da koriste
ove standardizovane obrasce. Umesto toga, veliki broj formulara se radi
na Microsoft Word ablonima (templejtima) ili pisaoj maini.
50.
Korisnici
su
generalno
zadovoljni brzinom AVP sistema.
Meutim, sama arhitektura sistema
zahteva veliki broj lokalnih servera896 i
adekvatno obuen lokalni kadar koji bi odravao i upravljao tim serverima. Pored toga, svaki put kada se
mrei sudova doda neki sud ili jedinica, potrebno je nabaviti i odravati jo servera i povezanih softvera.897
51.
Zamena velikog broja malih fizikih servera jednim velikim serverom (takoe poznato kao
virtualizacija) u znaajnoj meri bi unapredila efikasnost i fleksibilnost. Manji broj veih servera obezbedio bi
veu fleksibilnost prilikom irenja ili reorganizacije rada sudova, smanjio potrebu za lokalnim IT strunjacima
koji rade na odravanju servera, smanjio trokove poslovanja i odravanja, i smanjio potronju elektrine
energije za do 90%.898 Ta promena broja i veliine servera bi doprinela integrisanju razliitih baza podataka
kroz meuprogram zato to bi podaci dolazili iz manje izvora. Trokovi koji se odnose na hardver za potrebe
ovog reenja nisu preveliki, i procenjuju se na 20.000-100.000 Evra, a zahtevae izmeu 50 i 250 radnih
895
Na primer, Osnovni sud u Vrcu napravio je izvetaje za ispitivanje dodele/reavanja predmeta izvrenja od strane izvritelja i
utvrivanje broja dana koliko se predmeti nalaze pred odreenim sudijama u vremenskim okvirima (30, 60, 90 dana) tako da
predsednik suda moe da donese informisane odluke koje se odnose na upravljanje. Za vie detalja o tome kako je sud u Vrcu
upotrebio IKT da unapredi performanse i smanji broj starih predmeta, vidi poglavlje Efikasnost.
896 Veina sudova koristi jedinstven server za AVP aplikacije kao i generisanje izvetaja, to moe da uspori sistem u velikim
sudovima. Imajui u vidu ovakvo iskustvo, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu dodat je jo jedan server za generisanje izvetaja,
reenje koje razmatraju i drugi vei osnovni sudovi.
897 Na primer, za nedavnu reorganizaciju sudova bila je potrebna kupovina 30 dodatnih servera.
898 Strategija za IKT, MP, jul 2013. godina, strana 34.
320
Upravljanje Ikt-om
dana. Ipak, sve dok aplikacije ne budu centralizovane, konsolidacija servera zahteva povezivanje odreenog
broja razliitih aplikacija. 899
52.
SAPS predstavlja sveobuhvatan sistem elektronskog voenja predmeta i dokumenata, koji
obezbeuje elektronske tokove rada unutar celokupnog sistema. Sistem se nalazi na modernoj softverskoj
platformi i koristi centralizovanu arhitekturu. Meutim, licenciranje SAPS-a je znaajno skuplje u poreenju
sa AVP-om900 i kratkorono posmatrano, prelazak na jedinstvenu platformu za sve sudove moe biti i suvie
skup.
iii.
Zadovoljstvo korisnika informacionim sistemima za upravljanje predmetima
53.
Iskusni AVP korisnici miljenja su da je aplikacija dovoljno jednostavna za korienje i brzo reaguje.
Kanjenja su uzrokovana pre hardverom (na primer, spori serveri) nego problemima koji bi se odnosili na
aplikacije i uglavnom ne uzrokuju prekid operacija.901 Manje iskusni korisnici ukazali su na potrebu za vie
obuke.
54.
S druge strane, konsolidovani serveri za apelacione sudove u Beogradu i sistem u tuilatvu u
okviru pilot projekta (SAPO) veoma su spori. Zaposleni u apelacionim sudovima i tuilatvu u Beogradu i
Novom Sadu su izjavili da moraju da rade prekovremeno da bi unosili podatke u registar. U najgorem sluaju,
dolazi i do potpunog pada sistema.
55.
Ni jedan od sistema ne poseduje adekvatnu tehniku podrku (help desk). Help desk je od kljune
vanosti kako bi se omoguilo da se na uobiajena pitanja vezana za IKT odgovori i da se problemi reavaju
blagovremeno kako bi se obezbedio kontinuitet usluge. Help desk ima i edukativnu funkciju, s obzirom da
korisnici mogu da dobiju praktine savete i uputstva od strunjaka. U Hrvatskoj, na primer, sistem
upravljanja predmetima i povezani softver imaju i help desk koji je operativan tokom itavog radnog
vremena i koji je lociran u Ministarstvu pravde, a zaposlene ini tim IT strunjaka i sudija upoznatih sa
tehnologijom i premetenih iz sudova. Sa praktinim iskustvom koje imaju kao korisnici, ove sudije pruaju
praktina i relevantna uputstva, koja su od velikog znaaja za sudove.
c. Efikasnost sistema za potrebe upravljanja

56.
Slabosti u prikupljanju i analizi podataka unutar sistema za upravljanje predmetima u pravosuu
onemoguavaju procenu efikasnosti procesa, organizacionih struktura i optimizaciju korienja resursa.
Prikupljanje podataka u sudovima ne treba da bude ogranieno na informacije o pojedinanim predmetima.
Da bi bili delotvorni sudovi moraju imati sadrajne, precizne i blagovremene statistike podatke. Ne postoji
opti krovni softver za sve IKT sisteme koji bi obezbedio sektorske statistike informacije, to spreava
donoenje odluka zasnovanih na dokazima.
57.
Prikupljanje statistikih podataka iziskuje znaajan napor i vodi ka prikupljanju nekonzistentnih
podataka od strane razliitih tela (VKS, VSS, RJT, DVT i MP). Na primer, statistiki izvetaji izrauju se
primenom AVP aplikacije u osnovnim i viim sudovima, ali se oni ne alju elektronski u centralnu bazu
podatak.902 Umesto toga, slubenici zadueni za statistiku u VKS sastavljaju sve izvetaje koje su
elektronskom potom dobili od sudova kako bi napravili jedan glavni izvetaj.
899
Umesto toga, pravosue virtualizuje serversko okruenje svaki put kada se implementira novi centralizovani sistem.
50 Evra godinje po korisniku.
901 Drugi server koji e ubrzati sistem obezbeen je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Potrebno je razmotriti nabavku dodatnih
servera i za druge vee osnovne sudove, dok ne bude mogua virtualizacija sa jednim jedinstvenim velikim serverom.
902 Portal privrednog suda za statistike podatke uspostavljen je u Privrednom apelacionom sudu u okviru CCASA projekta.
900
321
Upravljanje Ikt-om
58.
Pored toga, s obzirom da postoji neadekvatan broj
Samo iskusan, kompjuterski
obaveznih polja u koja se unose podaci, neadekvatne validacije
potkovan
i odluan predsednik
polja903 i da ne postoji zakljuavanje jednom unetih statistikih
suda, statistiar ili analitiar bi
podataka, podaci koji se podnose VKS-u kroz AVP sistem nisu
mogao
da prevazie ove razliite
konzistentni, mogu biti netani904 i mogu se menjati nakon to ih
prepreke i da pronae dokaze koji
sudovi podnesu. Zatim, malo je obuka koje se odnose na pravilno
su potrebni za analizu i donoenje
unoenje podataka i ne postoji periodina revizija kvaliteta i
odluka.
doslednosti unetih podataka. Usled takve situacije, podaci koji se
podnose VKS-u sadre brojna polja bez podataka ili izmenjene unose te na taj nain mogu uiniti odreene
izvetaje besmislenim.
59.
VSS koristi BPMIS kao jedinstvenu aplikaciju dizajniranu kao dashboard (komandna tabla) za
potrebe analize rada sudova i korienja resursa na jednom mestu. 905 Meutim, sudovi unose podatke
runo u BPMIS umesto da ih preuzmu iz sistema upravljanja predmetima (podaci se podnose elektronski kroz
jedinstvenu platformu), to stvara mogunost ljudske greke prilikom unosa podataka i oduzima mnogo
vremena.
60.
Nepouzdani i neuporedivi podaci utiu na dnevno poslovanje i onemoguavaju upravljanje i
planiranje zasnovano na dokazima. U sve veoj meri e biti teko rukovoditi podacima u vezi sa
otvaranjem Poglavlja 23. Prikupljanje i verifikacija podataka je bila naroiti problem tokom Funkcionalne
analize906. Sam trud koji je uloen oko ovih podataka govori da ova vrsta analize nije jednostavna u srpskom
sistemu i verovatno da nije sprovoena jo od JPEIR projekta iz 2011. (Analiza javne potronje i institucija u
pravosuu). Kako srpsko pravosue bude kretalo sa otvaranjem Poglavlja 23, ova vrsta analize e biti sve
potrebnija kako bi se dobili podaci neophodni za donoenje odluka, za usmeravanje reformi i ispunjavanju
raznih i rastuih zahteva Evropske komisije.
61.
Organizacija po vrstama predmeta i klasifikacija informacija o predmetima u AVP sistemu
onemoguava analizu znaajnih statistikih podataka. Na primer, trenutno postoji 70 razliitih vrsta
predmeta i u naporima da se revidiraju pravilnici (vidi odeljak Upravljanje), Ministarstvo pravde razmatra
mogunost uvoenja dodatnih vrsta predmeta. Pored toga, AVP sistem klasifikuje krivine predmete prema
najteem krivinom delu za koje se optueni tereti, a ostale optube su esto skrivene. Ovi nedostaci
spreavaju realizaciju dobre analize obrade krivinih predmeta.
Ukoliko se u kratkom roku ne budu
sprovela znaajna unapreenja,
sistem e verovatno biti
preplavljen zahtevima koje e
jedva uspevati da ispuni to e
verovatno da uspori proces
otvaranja Poglavlja 23.
62.
Neki od znaajnih nedostataka u AVP mehanizmima
izvetavanja ispravljeni su u SAPS-u. Na primer, nakon generisanja
kvartalnih ili godinjih izvetaja, izvetajni period se zakljuava u
SAPS-u, tako da naknadne modifikacije (npr. postdatirane izmene)
nisu mogue, osim ako ih posebno autorizuje sistem administrator
uz propratnu pisanu dokumentaciju907. S druge strane, u poreenju
sa izvetajima koje generie AVP, SAPS statistiku ini mnogo ui skup
raspoloivih izvetaja.
903
Validacija polja obezbeuje da podaci koji se unose u odreena polja budu relevantni za dato polje, na primer da se datumi unose
sa est cifara (mesec, dan, godina).
904 Zaposleni zadueni za unos podataka mogu lako da preskoe odreene stavke ili unesu informacije u pogrenom formatu.
905 Informacije o upravljanju resursima koje se ne prikupljaju u statistikom izvetaju AVP sistema, prikupljaju se u okviru BPMIS. Na
primer, BPMIS sadri informacije o starosti i stanju IKT i druge opreme i konkretne podatke o korienju ugovornih usluga sa podelom
na eksperte, advokate i strune slube. Ova polja sa dodatnim podacima omoguavaju detaljniju analizu potreba za resursima.
906 Kako bi prikupili jednostavne podatke za Funkcionalnu analizu, slubenici i statistiari su neumorno radili kako bi uneli i oistili
relevantne podatke. Potom su podaci morali dalje da se obrade od strane tima za Funkcionalnu analizu: nepotpuni podaci da se
oiste, nedosledni podaci da se provere, a kontradiktorne podatke je trebalo usaglasiti ili odluiti na koje podatke se moe osloniti.
Za to je bilo potrebno puno radnih sati i pravosue to ne sprovodi rutinski.
907 Npr. koji statistiki podaci su menjani, zato, ko ih je menjao i kada.
322
Upravljanje Ikt-om
63.
Statistiki paket za SAPO nije implementiran, a statistiki podaci za tuilatva se i dalje prikupljaju
u Microsoft Excel-u. Korisnici su timu za Funkcionalnu analizu rekli da su obavezni da vode duplirani
manuelni postupak zato to sistem ne ispunjava u potpunosti njihove potrebe i nemaju koristi od
potencijalnog upravljanja informacijama koje bi sistem mogao da ponudi.
d. Delotvornost elektronske razmene podataka

i.
Elektronska razmena podataka izmeu odeljenja unutar pojedinanog suda
64.
Od zaposlenih se trai da redovno runo ponovo unose osnovne podatke. Kako bi se sprovelo
uruivanje, na primer, moe se desiti da u okviru jednog suda razliita odeljenja unose adresu stranke vie
puta. Takva praksa oduzima vreme i mogue su ljudske greke, pa se time smanjuje efikasnosti
administrativnih procedura i utie na uruivanje. Osnovni sud u Subotici uveo je inovativan i jeftin nain
unapreenja poslovnih procesa u oblasti uruivanja putem pote (Vidi Okvir 2).
ii.
Elektronska razmena podataka unutar sudova i izmeu sudova
65.
Ne postoji elektronska veza izmeu AVP sistema pri
Postoji veliki prostor za
osnovnim sudovima u prvom stepenu i SAPS sistema pri
modernizaciju
poslovnih procesa
apelacionim sudovima. Pravosue istie da ne pokuava da
pojednostavljenjem
i
integrie ove sisteme, dok se ne donese odluka o izvodljivosti
automatizacijom aspekata tokova
implementacije jedinstvenog sistema upravljanja predmetima.
poslovanja unutar sudova
Meutim, u meuvremenu, pravosue bi moglo da pripremi
protokole o razmeni dokumentacije i razmotri mogunost implementacije meuprograma koji bi paralelno
funkcionisao sa postojeim sistemima.
66.
Manuelna razmena dokumentacije izmeu osnovnih sudova u prvom stepenu i apelacionih sudova
praena je skeniranjem dokaznog materijala.908 S obzirom da se dokumentacija bilo kog tipa ne skenira
kontinuirano, dokumenta u papirnom formatu se i dalje dostavljaju apelacionim sudovima.909 Neki sudovi
su uspeniji od drugih u osnovnom i viem sudu u Novom Sadu oko 60-70 procenata dokumentacije se
skenira. Skeniranje obino obavljaju administrativni slubenici, staisti i pripravnici.910
67.
Brojni su faktori koji negativno utiu na optimalno korienje tehnologije skeniranja. Neki sudovi
se ale da skeniranje zatrpava servere sistema911. Optiko prepoznavanje znakova (OCR), koje omoguava
indeksiranje skeniranih dokumenata je ozbiljno ugroeno nedovoljnim kapacitetima servera. Skeneri loijeg
kvaliteta ograniavaju i broj strana koji se u odreenom vremenu moe skenirati.912 Prema zakonu Republike
Srbije elektronska dokumentacija dostupna javnosti mora biti anonimna to se postie uklanjanjem imena,
adresa i drugih linih podataka za ta su potrebni znaajni ljudski resursi.913
908
Prekrajni sudovi svoje odluke razmenjuju sa prekrajnim apelacionim sudovima tako to sve odluke stavljaju na flash drive i
indeksiraju odluke prema broju predmeta i sudijama.
909 Dokumenta koja imaju prioritet pri skeniranju obuhvataju sve inicijalne podneske, predloge, konane odluke prvostepenog suda,
podnesene albe i odluke apelacionog suda.
910 Vie o temi prevelikog broja administrativnih radnika vidi u poglavlju Ljudski resursi.
911 Ovo je manje problem za privredne sudove, koji imaju jae servere i mogu da skeniraju veu koliinu dokumenata ee i koji
mogu da se oslone na elektronske kopije u svakodnevnom radu. Ovo iskustvo privrednih sudova ukazuje da je unapreenjem
kapaciteta servera mogue poboljati upravljanje dokumentima.
912 Na primer, albeni dokument koji ima manje od 50 strana e se verovatno skenirati, ali u sluaju da ima preko 50 strana verovatno
nee.
913 Ovo je suprotno od situacije u kojoj se papirna dokumentacija daje licima koja nisu strane u sporu na njihov lini zahtev u sudu.
323
Upravljanje Ikt-om
68.
Elektronska razmena podataka izmeu osnovnih i viih sudova po pitanju manjih apelacionih
predmeta takoe ne postoji, iako ovi sudovi koriste AVP sistem. Umesto toga, predmeti se manuelno
prosleuju prilikom slanja na vii sud.
iii.
Elektronska razmena podataka izmeu sudova i tuilatava
69.
Sistemi koji se koriste u sudovima i tuilatvima nisu interoperabilni. Tuilatva veinu dokumenata
alju sudovima ili potom ili direktno. Ovaj proces uzrokuje kanjenja u obradi predmeta i unoenje istih
podataka vie puta od strane zaposlenih u sudovima.
70.
Najvei obim razmene dokumentacije treba da se vri izmeu osnovnih sudova i osnovnih
tuilatava. Do sada su se pokuaji stvaranja interfejsa izmeu AVP i SAPO pokazali kao neuspeni. U
meuvremenu, u budunosti e biti mogua razmena izmeu apelacionih sudova (koji koriste SAPS) i
apelacionih tuilatava (koji koriste SAPO) zato to ova dva sistema imaju zajedniku arhitekturu, ali veza tek
treba da bude uspostavljena.
71.
Sistemi u tuilatvima su interoperabilni, i srednjorono gledano razmena moe biti uspostavljena.
Dokumenta se trenutno razmenjuju u pisanom formatu, to uzrokuje kanjenja. Neka tuilatva, ali ne sva,
ve koriste SAPO. Ona koja koriste SAPO sistem, ne razmenjuju meusobno dokumenta. Kada uvoenje
SAPO sistema bude okonano, tuilatva e koristiti isti sistem i razmena e biti mogua, to e dovesti do
vee efikasnosti u unutranjem radu pravosua.
iv.
Elektronska razmena podataka sa drugim institucijama
72.
Prekrajni sudovi imaju mogunost da razmenjuju informacije sa policijom i lokalnim vlastima
preko novo razvijenih registara sankcija i neplaenih kazni. Ovi registri se nalaze pri data centru
Ministarstva pravde sa kojim su povezani svi prekrajni sudovi i na koji mogu da postavljaju podatke. JRGA i
dobavlja softvera MCCMS realizovali su modul za registre za potrebe novog Zakona o prekrajima koji je
stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Protokoli o razmeni podataka izmeu prekrajnih sudova i
saobraajne policije, Agencije za privredne registre i Sektora za javna plaanja pri Upravi za trezor su od
posebne vanosti ako je namera da ovi registri ostvare eljene efekte po pitanju delotvornosti i efikasnosti u
prekrajnim postupcima.914
73.
U budunosti se mnogo moe nauiti od prekrajnih sudova. Vano e biti vriti monitoring i
evaluaciju ovih novih reformi. Za vie detalja o mogunosti da se registar kazni prekrajnih sudova primeni u
naplati neplaenih rauna za komunalne usluge, vidi poglavlje Efikasnost.
74.
Komunikacija izmeu sudova i finansijskih institucija je skoro u potpunosti manuelna, to za
rezultat daje visoki stepen neefikasnosti i kanjenja u prijemu sredstava koja se duguju sudovima ili
drugim stranama. Izvetaji koji se odnose na obavezu plaanja sudskih trokova Trezoru dostavljaju se svim
sudovima u papirnom formatu. Zaposleni potom moraju da proitaju dokumentaciju i da ponovo unesu
relevantne podatke u sisteme za upravljanje predmetima.915 Slino tome, kada sudovi dobiju presude zbog
neplaanja trokova, i oni se moraju obraditi na isti nain, to ostavlja mnogo prostora za greke. Privredni
sudovi se takoe suoavaju sa problemom nedostatka elektronske veze sa Narodnom bankom Srbije.916.
Povezivanje ovih sistema na nain kako to nastoje da urade prekrajni sudovi bi donelo veu efikasnost.917
914
Tekue unapreenje funkcija omoguava praenje izvrenih plaanja, razmenu podataka i vezu sa saobraajnom policijom i
Agencijom za privredne registre.
915 Kao to je bilo rei, kada SIPRES bude u potpunosti implementiran, ove informacije e prekrajni sudovi od Trezora dobijati
elektronskim putem.
916 Hiljade naloga za prinudnu naplatu koji se odnose na blokadu rauna preduzea koja izdaju privredni sudovi se dostavljaju
manuelno Banci, a potom se podaci ponovo unose u sistem
917 Za vie detalja o potrebi povezivanja finansijskih podataka i podataka o predmetima vidi poglavlje Finansijsko upravljanje.)
324
Upravljanje Ikt-om
75.
Elektronska komunikacija izmeu tuilaca i policije se takoe retko sree. Tuilatvo i policija
prikupljaju podatke i odravaju arhivu na razliite naine. Ne postoji elektronska veza za podatke koji su
zajedniki tuiocima i policiji. Na primer, informacije iz baze podataka o krivino-pravnim sankcijama na
nacionalnom nivou koja se vodi u Ministarstvu unutranjih poslova dostupne su samo tuiocima i to na pisani
zahtev, to usporava rad tuioca. I dok zainteresovane strane navode da zbog toga dolazi do odlaganja u
istranoj fazi, kako tokom sasluanja tako i tokom razmatranja odlaganje krivinog gonjenja.918
76.
Projekat Evropske unije E-CODEX nastoji da razvije zajednike tehnike standarde kako bi se
unapredila interoperabilnost izmeu pravosudnih organa unutar EU i prekogranini pristup graanima i
preduzeima irom Evrope. Srpsko pravosue treba da dokumentuje svoje tehnike standarde i uporedi ih
sa onima koji se razvijaju u EU tako da novo razvijeni standardi u Srbiji budu u skladu sa E-CODEX
standardima.
v.
Elektronska razmena podataka izmeu sudova i pravnika i drugih strunjaka
77.
Tokovi dokumentacije izmeu sudova i pravnika su skoro u potpunosti manuelni, to uzrokuje
visoki stepen neefikasnosti. Korist od elektronskog podnoenja dokumentacije sudovima bi podstakla
znaajno smanjenje podataka koje zaposleni u sudu unose, smanjenje broja potrebnih usluga, advokati bi
imali bolji pristup sudskim dokumentima zato to bi mogli da elektronski podnesu podneske 24 sata dnevno,
sedam dana u nedelji i smanjili bi se potanski trokovi koje advokati snose kao i trokovi tampanja za
sudove.
78.
Dostavljanje elektronske dokumentacije je u pilot fazi u tri suda919 i odobreno je od strane
Ministarstva pravde i VKS, a postoji i regulatorna struktura za dostavljanje elektronske dokumentacije.
USAID je izradio protokol, prirunik za korisnike i dijagrame procesa rada, napravio zatite za sigurnost
potpisa povrh onih koji su ve zakonom definisani i kupio ogranienu koliinu opreme koja je sudovima
potrebna za dostavljanje elektronske dokumentacije. 920 Izabrani sudovi i nekoliko privatnih advokata sloilo
se da dokumenta podnose i dostavljaju elektronski, korienjem posebne e-mail adrese suda i kartica sa
elektronskim potpisom koji izdaju pote.
79.
Potencijalne prepreke za iru primenu elektronskog dostavljanja dokumenata su sledee:

a. U sudovima postoji neverziranost po pitanju ovog postupka iako bi se nastavilo sa praksom da
advokati dostavljaju sudu i hard kopiju PDF dokumenta.
b. Ogranienje veliine dokumenata koji se alju u prilogu elektronski zbog ogranienog kapaciteta
tampanja u sudovima.
c. Nedostatak verziranosti advokata po pitanju korienja IKT-a. Upoznatost advokata sa sistemom i
verziranost e verovatno porasti kada budu uvideli koristi, a prodor interneta bude sve vei.
80.
GIZ razmatra mogunost obezbeivanja softvera koji bi omoguio velikim poveriocima da unesu
podatke u AVP sistem o predmetima izvrenja. Razmena podataka bi omoguila automatsko dodeljivanje
predmeta sudijama prilikom unosa podataka.
918
Tuioci moraju da verifikuju da li je optueni koristio naelo oportuniteta zato to Zakon o krivinom postupku nalae da optueni
moe naelo oportuniteta da koristi samo dva puta i to ne za isto delo. Za vie detalja o naelu oportuniteta, vidi poglavlje Kvalitet.
919 Osnovni sudovi u Subotici i Uicu i Privredni sud u Zajearu uestvuju u projektu USAID-a.
920 Dva personalna raunara, dva tampaa, jedan ita i skener za svaki sud, smart kartica za svakog uesnika i zajedniki nalog sa
vremenskom oznakom.
325

vi.
Upravljanje Ikt-om
Dostupnost audiovizuelne opreme za snimanje
81.
Audiovizuelno snimanje (A/V) bi moglo sudijama, istranim sudijama i sudskom osoblju da utedi
veliku koliinu vremena, omoguavajui odravanje veeg broja roita svakog dana, a time i smanjenje
broja zaostalih predmeta. A/V sistemi pomau sudijama i tuiocima da se sete injenica iz predmeta tokom
odravanja narednog roita i unapreuju transparentnost, efikasnost i kvalitet rada suda, a obezbeuju i
kompletniji i precizniji zapis za potrebe apelacionih sudova. Novi Zakon o krivinom postupku dozvoljava
korienje audiovizuelne tehnologije.921 Meutim, mora se napraviti ravnotea izmeu koristi i trokova i
operativnih izmena radi efikasnog korienja tehnologije.
82.
Realizacija A/V snimanja omoguila bi i uzajamnu pravnu pomo irom Evrope organizovanjem
video konferencija. Preporuka Konsultativnog vea evropskih sudija (CCJE) je da zemlje lanice razviju svoje
A/V resurse kako bi se omoguilo odravanje bezbednih sasluanja i svedoenja svedoka ili eksperata koji
nisu prisutni.
83.
A/V oprema bi bila od posebne koristi u krivinim predmetima. U predmetima gde postoji rizik od
bega optuenog, problemi koji se odnose na trokove i bezbednost transfera iz zatvora su ve visoki, tako da
bi ulaganje u opremu moglo biti opravdano.922 U osetljivim predmetima, ukljuujui i one koji se odnose na
decu ili ugroene grupe, problem bezbednosti bi takoe mogao da se umanji korienjem audiovizuelne
opreme. Promiljena alokacija A/V opreme u velikim sudovima i velikim zatvorskim jedinicama, kao to su
Sremska Mitrovica i Zabela, mogla bi biti isplativa, a uz to bi se unapredili i kvalitet i pristup.
84.
Prosena cena sistema kree se od 10.000 do 20.000 Evra po sudnici, a cena je nia ako se
istovremeno nabavlja vie sistema. Ovi trokovi predstavljaju samo inicijalno ulaganje u opremu za A/V
snimanje i operativni softver. 923
e. Dostupnost baza podataka i internet stranica kao podrka pravosudnim

funkcijama
85.
Svaki sud ima svoj vebsajt domen, a sistem administrator pravi naloge za elektronsku potu za
sudije i zaposlene u sudu.
86.
Sve sudije imaju elektronski pristup alatkama za pretragu u oblasti prava i meunarodnim pravnim
sajtovima. Sve internet stranice dravnih institucija su na takozvanoj beloj listi bez restrikcija. Inae je
internet pristup sudijama ogranien zbog trokova propusnog opsega i iz bezbednosnih razloga. Meutim,
pristup drugim sajtovima omoguen je uz prethodno odobrenje Odseka za zajednike poslove.
87.
Nacionalna strategija reforme pravosua predvia jedinstvenu lokaciju za odluke apelacionih
sudova i VKS sa rigoroznim standardima o tome ta moe da se postavlja. Trenutno je fokus samo na
predmetima. Vrhovni kasacioni sud objavljuje sve svoje odluke online, a u toku je izrada baze podataka
921
Odeljenja za ratne zloine i organizovani kriminal pri Viem sudu u Beogradu imaju mandat da koriste A/V tehnologiju. Sud je
organizovao posebnu kontrolnu sobu i angaovao tehniara koji upravlja sistemom. Sistem se koristi u nekoliko zemalja. CEPEJ
primeuje da se u Evropi ovaj sistem sve vie koristi.
922 Prema podacima MP, trokovi transfera zatvorenika osuenih za organizovani kriminal ili ratne zloine su veoma visoki i ukljuuju
i dodatne trokove angaovanja specijalnih policijskih jedinica. Samo su specijalne sudnice Vieg suda u Beogradu za ratne zloine i
organizaovani kriminal opremljene da mogu da odravaju sasluanje putem video konferencije. Meutim, ovaj metod se koristi samo
za uzimanje izjava od pojedinaca koji su u programu zatite svedoka i koji se nalaze van Srbije.
923 Trokovi ne obuhvataju kompjuter i monitor operatera, instalaciju, obuku, pediciju, carinu, itd. Jeftiniji pilot sistem koji je
ponudila privatna kompanija za sudove opte nadlenosti (100.000 Evra za celu Srbiju) bio je loeg kvaliteta, obezbeena je bila samo
audio oprema i bilo je predvieno da sudije upravljaju ovim sistemom. Postoje i mnogo sofisticiraniji i skuplji sistemi, sa
karakteristikama koje sudovima nisu potrebne.
326
Upravljanje Ikt-om
sudske prakse sa mogunosti rigoroznog pretraivanja namenjena sudijama, ija finalizacija se oekuje 2014.
godine.924 Predmeti e biti objavljeni na javnom portalu ali e biti anonimni.
88.
Apelacioni sudovi postavljaju neke od svojih odluka na internet stranicu u HTML formatu,925 to
olakava pretraivanje, dok nekoliko viih sudova objavljuje svoje biltene sudske prakse u PDF formatu. 926
Objavljivanje drugostepenih odluka daje mogunost sudovima da unaprede kvalitet i konzistentnost
odluivanja i da smanje mogunost albi Evropskom sudu za ljudska prava. Meutim, svaki apelacioni sud za
sebe odreuje standarde po kojima se predmeti postavljaju na internet927 a portali ne obuhvataju odluke
viih sudova u sluaju podnoenja albe na odluku osnovnih sudova. Samo mali procenat drugostepenih
odluka se postavlja na portal zbog obima rada koji je potreban kako bi se ti predmeti uinili anonimni pre
nego to postanu dostupni javnosti.
89.
Uz pomo JRGA projekta USAID-a, upravni sudovi su izradili veb aplikaciju sudske prakse koja
sadri informacije o predmetima i sudskoj praksi. U okviru ove veb aplikacije, sudije upravnog suda mogu
imati uvid u integralne odluke na intranetu. Pored toga, odluke, koje ne sadre line podatke (u skladu sa
Zakonom o zatiti linih podataka) su takoe dostupne javnosti. Ova aplikacija ima mogunost kako da
pobolja pristup pravosuu tako i da unapredi ujednaenost odluka koje upravni sudovi donose, to bi drugi
sudovi i odeljenja mogli da iskoriste.
f. Sposobnost e-pravosua da pomogne korisnicima u pristupu pravdi

90.
Pruanje usluga preko interneta nije tehniki cilj sam po sebi ve predstavlja kljuni alat za
unapreenje pristupa pravosudnim uslugama za graane i pravnike. 928
91.
Evropska strategija E-pravda definie evropski portal
pravosua kao sistem sve na jednom mestu koji omoguava
graanima pristup pravdi. Jednostavnije procedure (plaanja,
manja potraivanja) bile bi automatizovane i pristupane sa bilo
koje take u EU. Srbija bi trebalo da se pripremi za uestvovanje
u ovom poduhvatu.
Sveobuhvatne, pouzdane i aurirane

informacije o postupcima predstavljaju
sutinski aspekt za garantovanje
pristupa pravdi utvren lanom 6.
Konvencije (ECHR).
92.
Generalni direktorat Evropske komisije za informatiko drutvo i medije nudi standard za
evaluaciju online dostupnosti javnih usluga na skali od jedan do pet:
d. Nivo 1: informacije pristup optim informacijama.
e. Nivo 2: interakcija u jednom smeru dinamine informacije; mogunost preuzimanja obrasca za
zahtev za usluge.
f. Nivo 3: interakcija u dva smera elektronski obrasci se mogu pokrenuti unutar sajta.
g. Nivo 4: transakcija potpuno elektronsko postupanje sa predmetima (npr. plaanja).
h. Nivo 5: personalizacija proaktivne automatizovane usluge.
93.
U sadanjem obliku, veina postojeih mehanizama E-pravde u Srbiji spada u Nivo 1, ali oni
nastavljaju da se unapreuju.929 USAID trenutno radi na unapreenju veb stranica VKS-a i VSS-a kako bi se
924
Ova baza podataka koristi optimizaciju pretrage koja omoguava posetiocima da pretrae predmete ne samo pomou naslova ve
i unutar teksta predmeta.
925 Mogu se nai korienjem uobiajenih pretraivaa kao to je Google.
926 Dokumenta koja se postavljaju ne mogu se pretraivati.
927 Na primer, Apelacioni sud u Novom Sadu koristi svoje odeljenje sudske prakse koje broji osmoro zaposlenih koji se, izmeu
ostalog, bave i pregledom i odabirom predmeta koji e biti postavljeni na vebsajt. Kriterijumi koje novosadski Apelacioni sud
primenjuje prilikom odluivanja o postavljanju predmeta na vebsajt obuhvataju i to da li je odluka posebno dobro formulisana i /ili da
li predstavlja nove problematike.
928 Miljenje br. 14 (2011), Pravosue i informacione tehnologije (IT), Konsultativnog vee evropskih sudija (CCJE).
929 Apelacioni sudovi su prvobitno kopirali veb stranicu VKS-a, a potom su je prilagoavali svojim potrebama.
327
Upravljanje Ikt-om
dodale dinamine i individualizovane informacije o rasporedu roita i dogaaja. Sajtovi, za koje se oekuje
da budu spremni za korisnike tokom 2014. godine, bie smeteni kod spoljnog provajdera, ali e ih odravati
zaposleni u VKS-u i VSS-u.
94.
Ne postoje ni obrazci koji bi se odnosili na dizajn veb strana (npr. grafika, standardni meni).
Strategija komunikacije VSS-a kae da e VSS dati preporuku o standardima za veb stranice za prvostepene
sudove. Projekat JRGA USAID-a planira da izradi uniformisani obrazac veb stranice koji e biti besplatno
prosleen svim prekrajnim sudovima.
95.
MP je izradilo portal za kalendare i odluke prvostepenih sudova930 koji omoguava stranama da
imaju uvid u tok predmeta. Portal prekrajnih sudova je u izradi i radna grupa za SAPS je kao prioritet
definisala dodavanje albenih i upravnih predmeta na portal.931. Ovi portali predstavljaju znaajan napredak
po pitanju pristupa pravdi.
96.
Komesar za zatitu podataka nedavno je doneo odluku da se pretrage na elektronskim portalima
mogu vriti samo po broju predmeta. Rezultat nije optimalan, s obzirom da zahtevi ne dozvoljavaju
advokatima i telima zaduenim za izvrenje da imaju uvid u tekue predmete na jednom mestu, spreava
efikasnost, smanjuje opti pristup javnosti informacijama o predmetima. Radei zajedno, kljune interesne
strane bi mogle da dou do praktinog reenja za ovaj problem koji bi zatitio privatnost i poveao
transparentnost i koji bi promovisao kako efikasnost tako i pristup, u skladu sa evropskom praksom. U
Hrvatskoj je sistem zaobiao ovaj problem stavljanjem broja predmeta i inicijala svake od strana. To
korisnicima omoguava jednostavniji pristup informacijama uz zatitu privatnosti. Primer hrvatskog portala
bi mogao da bude dobra lekcija za Srbiju.
g. Zaposleni zadueni za IKT i obuka

i.
Adekvatnost aranmana koji se odnose na zapoljavanje
97.
Skoro 30% prekrajnih sudova i 18% osnovnih sudova nema zaposlene zaduene za IKT. Kada se
jave pitanja o softveru ili manje potrebe za odravanjem, sudovi se oslanjaju na ne-tehniko osoblje koje u
izvesnoj meri poznaje sisteme zahvaljujui svojim svakodnevnim aktivnostima. Bez IKT obuke, ad hoc
volonteri za ove zadatke nee biti upoznati sa mnogim karakteristikama sistema.932
98.
Nedostatak zaposlenih zaduenih za IKT utie na pruanje usluga. Vanija pitanja ekaju u redu iza
drugih zahteva koji se upuuju dobavljaima usluga, a odreivanjem prioriteta bave se radne grupe. U
drugim sudovima, obino postoje zaposleni nadleni za IKT koji se bave neposrednim problemima (npr.
reavanjem problema sa opremom, uitavanjem softvera), ali ne dovoljno da bi mogli da obezbede efikasno
funkcionisanje sistema ili da prue analitiku podrku sudovima. Ovakva situacija negativno utie na
sposobnost sudova da u potpunosti iskoriste tehnologiju koju poseduju, da shvate njeno funkcionisanje ili da
izvre ponovni inenjering procesa kako bi se obezbedila produktivnost sudija i zaposlenih.
99.
Prema Gartner grupi, vodeoj grupaciji za procenu tehnolokog planiranja, dravne institucije
irom sveta angauju u proseku 3,6% ukupnog broja zaposlenih na poslovima vezanim za IKT. 933 U
poreenju sa tim, jedini sudovi u Srbiji koji su se pribliili ovom procentu su vii i privredni sudovi: apelacioni,
prekrajni i osnovni sudovi su daleko ispod ovog nivoa (vidi Tabelu 42).
930
Inicijalno je izraeno za privredne sudove u okviru CCASA projekta USAID-a.

Ovaj portal sudova moe biti odvojen od portala za prvostepene sudove, ali samo ako korisnici hoe da upotrebljavaju jedno
mesto za unos.
932 Vidi deo o nedostatku kontinuirane IKT obuke.
933 Gartner IT Key Metrics, Data 2012. Severna Amerika i region Evrope, Bliskog Istoka i Afrike su imali najvii procenat IT strunjaka u
odnosu na ukupan broj zaposlenih (5.2%), to se odrazilo na nizak procenat ukupne potronje na IT za potrebe angaovanja spoljnih
saradnika i usluga treih lica (18%).
931
328
Upravljanje Ikt-om
Tabela 42: Zaposleni u sudovima koji rade na poslovima vezanim za informacione tehnologije u 2014.
(standard = 3,6%)934
Sudovi
Br. sudova
Osnovni
Vii
Apelacioni
Privredni
Prekrajni
Ukupno
Br. sudija/zaposlenih
67
26
4
16
45
158
7630
2052
825
914
2602
14023
Broj
zaposlenih
koji rade na
IKT
101
67
14
34
38
254
Prosean
broj
zaposlenih
koji rade na
IKT po sudu
1,5
2,6
3,5
2,1
0,8
1,6
Procenat zaposlenih
koji rade na IKT u
odnosu na ukupan
broj
sudija/zaposlenih u
sudu
1,3%
3,3%
1,7%
3,7%
1,5%
1,8%
100. Drugim sudovima nedostaju zaposleni koji su proli specijalizovanu IKT obuku. Dodatnih 28% IT
tehnikog osoblja u osnovnim sudovima i 53% u prekrajnim sudovima ima samo diplomu srednje kole.
Administriranje mree, administriranje servera i razvoj veb stranice moda ne spada u kompetencije lokalno
zaposlenih.
101. Nedovoljna je distinkcija izmeu zadataka koje razliiti IT zaposleni obavljaju. Umesto toga, svi
rade sve. Prvi opti sud u Beogradu zapoeo je konkretnu raspodelu odgovornosti koje se odnose na IKT
(npr. administrator mree, server administrator, podrka krajnjim korisnicima, podrka za elektronsku potu,
razvoj veb stranice), ali ova podela se ne ogleda u sistematizaciji radnih mesta koju odobrava Ministarstvo
pravde tako da ni jedan drugi sud ne koristi ovaj model Prvog osnovnog suda. Nepostojanje distinkcije radnih
mesta dovodi do izuzetno ogranienog prostora za napredovanje u karijeri u okviru jednog suda. To takoe
moe objasniti zabeleeni visoki procenat fluktuacije IT kadra.
102. Ne postoji zvanina obuka za IKT zaposlene niti prilika gde bi se razgovaralo o zajednikim
temama. Novi zaposleni zadueni za IKT na poetku zaposlenja ne prolaze kroz specifinu obuku koja bi se
odnosila na aplikacije niti bilo koju vrstu kontinuirane obuke. Umesto toga, zaposleni moraju da se oslone na
on-line forume kako bi pronali neka reenja. Tokom razgovora, pojavila se zabrinutost po pitanju IKT obuke
zato to je velika verovatnoa da e zaposleni posle IKT obuke pronai drugo zaposlenje s obzirom na
nekonkurentne zarade.
103. Pored toga, osnovna kompjuterska i softverska znanja ne spadaju u minimalne zahteve koji se
trae prilikom prijavljivanja dravnih slubenika za rad u sudu. Uvoenje ovih osnovnih zahteva bilo bi
korisno zato to bi se na srednji rok obezbedila vea strunost novozaposlenih.
ii.
Adekvatnost IKT obuka
104. U sektoru se organizuje jako malo IKT obuke.

AVP obuka (koji se najee koristi i
Mnogobrojne sudije, tuioci i zaposleni u sudu nisu proli ni
predstavlja osnovni sistem) nije
osnovnu kompjutersku obuku kako bi se upoznali sa
sprovedena
jo od uvoenja 2010. godine.
hardverom i relevantnim softverom. Interesne grupe
navode da mnoge sudije nemaju osnovno poznavanje rada u wordu, slanja elektronske pote ili pretraivanja
u okviru sistema za upravljanje predmetima ili pravne baze podataka. 935 Iz tog razloga, u velikoj meri se
934
Izvor: MDTF mega tabela sa podacima (http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review)

Ovim se ne kae da sve sudije moraju da kucaju svoje odluke. U mnogim odeljenjima, sudije i tuioci obavljaju krae poslove na
kompjuteru, dok diktiraju dua dokumenta. Meutim, u sistemu sa prevelikim brojem sudija, ukljuujui i prilian broj mladih sudija,
osnovni rad u programima za obradu teksta mogu biti najefikasniji nain korienja postojeih ljudskih resursa.
935
329
Upravljanje Ikt-om
oslanjaju na pomonike i zaposlene u sudu a ni oni sami nisu proli obuku, ali su (ili nisu) prikupili potrebna
znanja zahvaljujui ranijem zaposlenju ili tome to su mlai. Bez obzira na raspoloivost kompjutera, mnoge
sudije nastavljaju da diktiraju svoje odluke ili korespondenciju daktilografima, a potom ih manuelno vie puta
ispravljaju pre nego to odobre konanu verziju i potpiu dokument. Osnovna kompjuterska obuka bi mogla
znaajno da povea efikasnost korienja tehnologije.
105. IKT obuke za sudije i zaposlene sprovode se prilikom uvoenja novih sistema (obino je finansiraju
donatori koji su obezbedili sistem), ali se obino ne nude novo zaposlenima ili radi obnove gradiva. Na
primer, obuka o AVP sistemu, koji je najee korien i osnovni sistem, nije sprovedena jo od uvoenja
2010. godine. ee organizovanje inicijalnih i naprednijih obuka moglo bi da doprinese postizanju vee
efikasnosti.
106. Pored toga, obuke ne odgovaraju potrebama. Ne postoji plan kontinuirane obuke na radnom mestu
koja bi bila namenjena razliitim kategorijama: IT strunjacima, super-korisnicima koji mogu da pomognu
drugom sudskom osoblju kod jednostavnijih IKT problema i drugim zaposlenima. Kao to je ve navedeno u
poglavlju Ljudski resursi, potrebno je sprovesti procenu obuka na osnovu ankete koja bi se sprovela meu
sudskim osobljem.
najei faktor neuspeha novih IKT sistema nije tehniki problem, ve nekorienje novih sistema od
strane ... kritine mase korisnika, ne dozvoljavajui sistemu da zaivi.
Izvor: Strategija za IKT, Ministarstvo pravde, 2013. godina
330
Upravljanje Infrastrukturom
5. Upravljanje infrastrukturom
Pregled poglavlja
1.
Generalno, stanje u kojem se nalazi sektor pravosua je jako loe. Zahvaljujui novoj mrei sudova
Srbija dostie prosek Evropske unije kad je u pitanju broj lokacija sudova na 100.000 stanovnika. Meutim,
veina objekata je izmeu 30 i 60 godina starosti i u poslednjih 20 i vie godina samo su minimalno
odravani. Elektrine instalacije u mnogim pravosudnim objektima su toliko loe da ne dozvoljavaju preko
potrebne investicije u IKT. Jasno je da su neophodne znaajne investicije u infrastrukturu kako bi se sistem
osposobio da funkcionie na nain dosledan evropskim standarima.
2.
Nedovoljan kapacitet postojee infrastrukture utie na pruanje usluge. Postoji manjak sudnica u
sudovima i kabineta (istranih prostorija ) u javnim tuilatvima. Mnoge zainteresovane strane su navele da
loi uslovi rada predstavljaju znaajan razlog za opadanje kvaliteta sudskih usluga. Sudovi obino okupiraju
zgrade koje su klasifikovane kao kulturno naslee. Zbog toga je odravanje i renoviranje teko i skupo. Pored
izazova koje predstavlja njihovo odravanje, neke zgrade nisu projektovane da slue kao sudovi i ne
obezbeuju funkcionalni prostor. U mnogim sluajevima, dvoje ili troje sudija dele isti kancelarijski prostor i
koriste ove prostorije kao sudnice, to dovodi u pitanje privatnost i sigurnost. Uprkos tome, postojee
sudnice se ne koriste na najbolji nain. Rasprave se odravaju samo ujutru, a raspored bi mogao biti gui
kako bi se omoguilo najbolje iskorienje ovih retkih resursa. Nedostatak prostora takoe predstavlja
prepreku reformama koje bi unapredile pruanje usluga, kao to je osnivanje pripremnih odeljenja.
3.
Upravljanje objektima pravosudne infrastrukture nije delotvorno. Podaci su samo delimino
dostupni i u sistemu ne postoje osnovne informacije kao to su broj objekata pod kontrolom i potvrda
vlasnitva. Odgovornosti su bile podeljene pa je MP pokrivalo objekte, a VSS i DVT operativne trokove. To je
sad konsolidovano u okviru MP. Odsek za investicije MP, koji je trenutno zaduen za to pitanje, nema
dovoljno kapaciteta u pogledu kadra, vetina i sredstava da vri svoju funkciju. Istovremeno, VSS i DVT
nemaju kadar koji je tome posveen, a nemaju ni plan kako da izgrade svoje kapacitete u tu svrhu. Stope
isplate za kapitalne trokove su niske, a sredstva se rutinski gube ili preusmeravaju u procesu rebalansa
budeta kako bi se zadovoljile druge potrebe.
4.
Ne postoje projektantski standardi niti protokoli odravanja za sudove i javna tuilatva. Ovo
dovodi do neadekvatnog broja, veliine i tipa sudnica i tuilatava kao i neadekvatnog pristupa za osobe koje
imaju ogranienu mogunost kretanja i radnih uslova u pravosudnim objektima koji su ispod optimalnih.
a. Analiza postojee infrastrukture

i.
Broj pravosudnih objekata
5.
Na poetku, treba napomenuti da nije poznat precizan broj objekata pod kontrolom srpskog
pravosua. Uobiajena je praksa da nekoliko sudova zauzima istu zgradu dok su drugi sudovi smeteni u vie
razliitih zgrada. MP procenjuje da postoji oko 408 objekata, ali nema definitivnog spiska. Isto tako, nije
poznato ko je zapravo vlasnik mnogih objekata. To u velikoj meri spreava planiranje. Deo problema je to to
su podaci rasparani. Informacije koje se odnose na kapitalne investicije u sudovima i tuilatvima prikupilo
je MP dok su VSS i DVT prikupili informacije o potrebama za odravanje. Zbog toga nije sprovedena analiza
pravosudne infrastrukture. Planiranje kapitalnih investicija i unapreenje infrastrukture uraeno je bez
sistematskog pristupa.
331
Svaka drava bi trebalo da izdvoji adekvatna sredstva, objekte i opremu za sudove kako bi im omoguila da
funkcioniu u skladu sa standardima utvrenim u lanu 6. Konvencije i kako bi sudijama omoguila da
efikasno rade.
Savet Evrope, Preporuka Br. R (2010) 12 Komiteta ministara dravama lanicama o sudijama: nezavisnost,
delotvornost i odgovornosti 936
6.
Pravosudna mrea Srbije je prola kroz niz promena, ali su objekti uglavnom ostali isti. Pravosudna
mrea iz 1970-ih transformisana je 2010. godine tako to su zatvoreni neki sudovi i tuilatva. Kako bi ublaili
izazove koji su se pojavili sa zatvaranjem osnovnih sudova, VSS i MP su osnovali sudske jedinice (ili izdvojene
sudnice) od kojih su mnoge ostale u istim zgradama koje su ranije bile sudovi. Skoro svaki osnovni sud imao
je nekoliko sudskih jedinica. Na primer, Osnovni sud u Novom Sadu je u prethodnom sastavu imao ak 12
sudskih jedinica. Sudskim jedinicama upravljao je predsednik osnovnog suda, a mnoge su vrile iste funkcije
kao i osnovni sud izuzev krivinih predmeta koji nisu mogli da se sude u ovim jedinicama a ostale su imale i
ogranieno radno vreme.
7.
Pravosudna mrea je ponovo restrukturirana 2014. godine. Glavna izmena je zatvaranje sudskih
jedinica i njihova ponovna konverzija u osnovne sudove to je dovelo do poveanja broja osnovnih sudova sa
34 na 66. Takoe, kao odgovor na promene koje su inicirane novim ZKP, broj tuilatava se poveao sa 34 na
58. Meutim, bitno je napomenuti da ova promena nije dovela do poveanja broja pravosudnih objekata.
Novi sudovi i tuilatva smeteni su u istim zgradama gde su bile sudske jedinice. Praktino su sudske jedinice
opet postale osnovni sudovi.
8.
Nova pravosudna mrea iz 2014. godine pribliava Srbiju Evropskoj uniji prema prosenom broju
sudova na 100.000 stanovnika. Prema CEPEJ-u Srbija je imala 1,9 prvostepenih sudova i 2,7 sudskih lokacija
na 100.000 stanovnika 2008. godine to je dosta iznad proseka u Istonoj i Centralnoj Evropi koji iznosi 1,7
sudova na milion stanovnika. Ponovna izmena mree iz 2010. godine je smanjila broj sudova na 0,8 za
prvostepene sudove i 1,9 za sudske lokacije na 100.000 stanovnika. Nova pravosudna mapa iz 2014. godine
pribliava Srbiju evropskom proseku sa 2,2 sudske lokacije na 100.000 stanovnika kao to je prikazano na
Slici 149.
936
Dostupno
http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/cdcj/CDCJ%20Recommendations/CMRec%282010%2912E_%20judges.pdf
332
na:
Slika 149: Broj lokacija suda na 100.000 stanovnika, 2008-2014.937

5
4.5
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
Austria
Croatia
Slovenia
Romania
Serbia
court locations per 100.000 inhab 2008
Lithuania
The
Netherlands
European
average
court locations per 100.000 inhab 2010

court locations per 100.000 inhab 2012 (Serbia 2014)
Podatak za Srbiju je izraunat za novu mreu sudova od 1. januara 2014. godine sa

poveanim brojem osnovnih sudova. To je uraeno da bi se ilustrovalo pribliavanje
evropskom proseku. Podaci iz 2012. godine za EU zemlje uzeti su iz Studije CEPEJ (mart 201
ii.
Fiziki uslovi pravosudnih objekata
9.
Ako se pretpostavi da je cifra od 408 objekata tana, pravosue funkcionie u 318,058 m2
poslovnog prostora. Kao to je prikazano u Tabeli 43 ispod, osnovni sudovi zauzimaju najveu povrinu, onda
slede vii sudovi i prekrajni sudovi kao to je i oekivano.
Tabela 43: Pravosudni objekti u m2, 2013 938
Povrina/m2
Tip pravosudne institucije

Svi apelacioni sudovi
Svi vii sudovi
Svi osnovni sudovi
Svi privredni sudovi
Svi prekrajni sudovi
Osnovna javna tuilatva
14,063
54,641
184,695
17,505
30,049
9,547
Via javna tuilatva

Sva apelaciona javna tuilatva
Ukupna povrina svih pravosudnih institucija
5,902
1,656
318,058
10.
Postoji 1701 sudnica i 1897 drugih pravosudnih kancelarija u sudovima Srbije. Kao to se vidi u
Tabeli 44, jasno je da sudska infrastruktura ima nedovoljan broj sudnica. U nekim sudovima, ima potekoa
sa zakazivanjem roita zbog nedovoljnog broja sudnica i neefikasnog zakazivanja. Vii sud u Kragujevcu
najvie zabrinjava jer ima est sudija po sudnici. Takoe su problematini i Vii sudovi u Panevu, Novom
Pazaru, Uicu i apcu koji imaju pet sudija po sudnici. Osnovni sud u Novom Pazaru se suoava sa istim
problemima. Prekrajni sudovi se suoavaju sa ozbiljnim izazovima poto skoro pola sudova nema sudnice pa
937
938
CEPEJ 2014, 2012 i 2010; na osnovu podataka iz 2012, 2010 i 2008. godine.
Podaci MP, 2013. godine.
333
se suenja odravaju u sudijinoj kancelariji. Ova situacija utie na pruanje usluge u smislu efikasnosti i
kvaliteta usluge. Nekoliko zainteresovanih strana je izjavilo timu za Funkcionalnu analizu da je nedostatak
sudnica uobiajeni razlog za odlaganja ili pomeranja roita. U Kragujevcu, na primer, zainteresovane strane
takoe izjavljuju da se bar jedno roite u krivinom predmetu pomera svaki dan usled nedostatka sudnica.
Pa ipak, izgleda da sudovi koriste sudnice za rasprave samo ujutru. Gui raspored sudskih roita, ukljuujui
i popodnevne termine bi omoguio sudovima da najbolje iskoriste ove retke resurse.939
Tabela 44: Odnos broja sudija prema broju sudnica za svaki tip suda u 2013. godini940
TIP SUDA
Osnovni sudovi:
Vii sudovi:
Apelacioni sudovi:
Privredni sudovi:
Prekrajni sudovi:
UKUPNO :
Broj
drugih
prostorija koje
se koriste kao
sudnice
1,168
80
202
52
395
1,897
Broj sudnica
1,126
152
34
120
269
1,701
Broj
sudija
sudnici
Broj sudija
1,522
371
200
162
376
2,631
po
1.4
2.6
5.9
1.5
1,4
1.5
11.
Tuiocima e biti potrebno vie poslovnog prostora kako bi mogli delotvorno da rade u skladu sa
novim ZKP. Na osnovu informacija koje je prikupilo DVT,941 veliki broj javnih tuilatava nema prostorije za
intervjue i sasluanja u istranom postupku, a mnogi nemaju ni dovoljan nivo bezbednosti za tu svrhu. To
predstavlja veliki problem za uspenu realizaciju istraga koje vode tuioci poto tuioci nemaju osnovna
sredstva da izvre svoje zadate funkcije. To e verovatno imati za posledicu smanjenje efikasnosti i kvaliteta
usluge du lanca krivinog pravosua.
12.
Nedostatak sudnica i kabineta (prostorija za sasluanja) utiu na pruanje usluge. U Anketi o
percepciji pravosua sa velikim brojem uesnika, tuioci su u velikom broju navodili da loi uslovi rada i loa
infrastruktura predstavljaju dva razloga za opadanje kvaliteta sudskih usluga. U 2013. godini 15 odsto
tuilaca je navelo radne uslove kao razlog za loiji kvalitet, to je porast u odnosu na 10 odsto iz 2009.
godine. 14 odsto je navelo lou infrastrukturu, to je porast sa 8 odsto iz 2009. godine. Slini podaci dolaze i
od sudija, iako je broj ostao stabilan tokom istog perioda. To ukazuje da su ogranienja za tuilatvo mnogo
ozbiljnija (videti Sliku 150).
939
Za dalju diskusiju oko zakazivanja, videti odeljak o Efikasnosti.

Megadata tabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).
941DVT je sastavilo listu hitnih popravki i neophodne opreme za sva tuilatva. Ova lista je sastavljena u oktobru 2013. godine na
zahtev RJT ali nije aurirana sa informacijama iz novo otvorenih tuilatava.
940
334
Slika 150: Percipirani opti razlozi zbog kojih kvalitet sudskih usluga nije bolji942
.
13.
U veini sluajeva, sudovi i tuilatva se nalaze u objektima koji nisu podesni za pravosudne
institucije. Sudovi obino okupiraju zgrade koje su klasifikovane kao kulturno naslee, kao to su Osnovni
sud i Vii sud u Zrenjaninu i Apelacioni i Vii sud u Kragujevcu. Zbog toga je jo vei izazov odravati te
zgrade, a tee je i da se sudovi modernizuju novom IKT i drugim elementima koji nisu predvieni originalnim
projektom. Pored toga, nekolicina ovih zgrada nije projektovana da slui kao sud i nema funkcionalnog
prostora neophodnog za funkcionisanje pravosudnog sistema. S obzirom da su proglaene kulturnom
batinom, ove zgrade se ne mogu adaptirati za moderne potrebe.
942
Anketa o percepciji pravosua, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godina
335
Okvir 31: Neadekvatan radni prostor u zgradi koja je kulturno naslee Primer iz Osnovnog suda u
Kragujevcu.
Zgrada je prvobitno izgraena 1904. godine i sluila je kao zgrada optine. Trenutno su u njoj smeteni
Osnovni, Vii i Apelacioni sud u Kragujevcu. Zgrada je klasifikovana kao kulturno naslee i nalazi se pod
zatitom drave. Tokom godina grad Kragujevac je investirao u renoviranje fasade i krova zgrade.
Glavni izazovi kod odravanja zgrade Osnovnog suda u Kragujevcu su sledei:

- Struktura zgrade je veoma rigidna i nema fleksibilnosti radi proirenja ili preureenja prostorija unutar
zgrade.
- Preko je potrebna zamena prozora. Meutim, luni drveni prozori moraju da zadre svoj originalni izgled.
Moraju da se prave po meri i zato su jako skupi.
- Sudnice od oko 20 m2 koriste se za suenja; bezbednost je ograniena a uslovi za rad loi.
- Takvu sudnicu dele meusobno dvoje sudija Osnovnog suda i ona im slui i kao kancelarija i kao sudnica.
Dok jedan sudija ima suenje, onaj drugi radi u drugom uglu prostorije. Dokumentacija predmeta se dri u toj
prostoriji to ima implikacije za bezbednost i poverljivost. Zainteresovane strane navode da je ova praksa
podele sudnica meu sudijama uobiajena u osnovnim, viim i prekrajnim sudovima irom Srbij
336
Okvir 32: Hitne infrastrukturne potrebe: Primer iz Sremske Mitrovice

U zgradi suda u Sremskoj Mitrovici smeteni su Vie javno tuilatvo, Osnovno
javno tuilatvo, Prekrajni sud, Privredni sud, Vii sud i Osnovni sud. Zgrada
ima ravan krov velike povrine sa loim vodovodnim instalacijama, vlagom i
loom izolacijom. Pored toga, instalacije krovne kanalizacije prolaze kroz
sudnice i kroz kancelariju sudije.
Tokom velikih padavina, zbog loeg stanja krova i odvodnog sistema esto
dolazi do poplava u kancelariji sudija i sudnicama to ozbiljno ugroava arhivu
(i papirnu i elektronsku dokumentaciju).
14.
Opte gledano, pravosudna infrastruktura je u loem stanju i neophodne su hitne popravke u
odreenom broju sudova i tuilatava. Na osnovu informacija sa liste traenih popravki za pravosudne
objekte koju je napravilo MP, u Tabeli 45 ispod prikazano je da vie od 40 odsto svih pravosudnih objekata
zahteva kompletno renoviranje osnovnih elemenata kao to su toaleti i arhiva. Nekoliko sudova je saoptilo
timu za Funkcionalnu analizu da su zahtevi za adaptacijom uzaludni, tako da ih vie i ne podnose
Ministarstvu pravde. Zbog toga su dole prikazane cifre moda i nie od realnih.
337
Tabela 45: Zahtevi Ministarstvu pravde za hitnim popravkama u pravosudnim objektima 943
Pravosudni
objekti
Toaleti
Arhive
Prozori
Elektrine
instalacije
Vrata
Protivpoarne
instalacije
Krov
408
Potrebno
kompletno
renoviranje
171
170
152
148
107
108
57
Procenat
42%
42%
37.2%
36%
26.3 %
26.3%
14%
Potrebno
delimino
renoviranje
109
145
112
83
Procenat
26.3%
36%
26.7 %
20%
Ukupan broj
15.
Loe stanje elektrinih instalacija u pravosudnim objektima predstavlja glavnu prepreku za
dodatne investicije u IKT infrastrukturu. Ovaj problem je postao evidentan sa uvoenjem AVP-a 2010.
godine. Tada je MP navelo da su morala da se izdvoje znaajna dodatna sredstva kako bi se popravili
problemi sa elektrinim instalacijama u sobama sa serverima kako bi AVP mogao da se koristi. Zbog loih
provodnika, nije mogla da se instalira rashladna oprema pa dobavlja hardvera nije bio spreman da produi
garanciju za potrebne servere. S obzirom da situacija danas nije nita bolja nego 2010. godine, pravosue
nije u poziciji da dalje investira u IKT osim ukoliko se na delotvoran nain ne ree ovi problemi sa
infrastrukturom. MP bi trebalo da postavi za prioritet hitnu procenu elektrinih instalacija u svim
pravosudnim objektima, i da se fokusira na vrstu neophodnog unapreenja kako bi omoguilo dalje
investicije u IKT infrastrukturu.
Okvir 33: Obim nezadovoljenih potreba za kapitalnim investicijama - Primer Kragujevca
U zgradi suda u Kragujevcu u kojoj su smeteni Osnovni, Vii i Apelacioni sud jednom je prilikom izbio poar
zbog neadekvatnih elektrinih instalacija. Sreom, poar je brzo ugaen. Zbog zabrane troenja sredstava na
zamenu elektrinih instalacija, zaposleni u sudu na smenu koriste klima ureaje u svojim kancelarijama.
Zgrada je prenatrpana. Neke sudije Osnovnog suda nemaju kancelarije pa umesto toga koriste sudnice ak i
kad sud zaseda kao bi se pripremili za roita. Od poetka 2014. godine MP organizuje premetanje
Apelacionog suda u prikladnije prostorije.
943
Odsek za investicije MP
338
Okvir 34: Loi uslovi za rad u Prekrajnom sudu u Leskovcu.

Usled nedostatka poslovnog prostora u Prekrajnom sudu u Leskovcu, kancelarija sudije se takoe koristi i kao sudnica.
Dvoje sudija dele istu kancelariju to jako oteava uslove za rad. Pored toga, kako se vidi iz priloenih slika, pisarnica
suda je pretrpana i neophodno je renoviranje. Investiranje u IT i sistem za elektronsko podnoenje bi znaajno poboljao
uslove za rad ali to nee biti mogue dok se ne uradi kompletan remont elektrinih instalacija.
16.
U okviru projekta JRGA 2013. godine je zavren sveobuhvatni popis sudskih objekata za prekrajne
sudove u Srbiji.944 Na osnovu tog popisa zakljueno je da je manje od 5 odsto zgrada prekrajnih sudova u
adekvatnom stanju. Ova procena je ukljuila 47 zgrada u kojima se nalaze sudovi (etiri lokacije viih
prekrajnih sudova i 43 prekrajna suda). U toj proceni su predstavljene informacije o fizikom stanju zgrada i
povezane infrastrukture, planu zgrade, kadrovskim potrebama, informacije o vlasnitvu zgrade, fotografije i
preporuke za reavanje najhitnijih problema. Provizorna procena trokova neophodnog renoviranja takoe
je data za svaki sud kako bi se MP i sudovima predstavila ukupna slika veliine potrebnih investicija. Na
osnovu procene JRGA, Slika 151 u nastavku teksta pokazuje da bi 17 prekrajnih sudova trebalo ili preseliti ili
pod hitno renovirati.
Slika 151: Prioriteti za renoviranje prekrajnih sudova 945
iii.
Starosna struktura i vlasnitvo nad pravosudnim objektima
944
Procena u okviru projekta JRGA dostupna je na sledeem linku:

http://www.jrga.org/index.php?option=com_k2&view=item&id=234:comprehensive-facility-assessment-of-misdemeanor-courts-inserbia&Itemid=78&tmpl=component&print=1&lang=en
945 Procena na osnovu Projekta za reformu pravosua i odgovornu vlasti (JRGA) i podaci MP.
339
17.
Pravosudni objekti su graeni u poslednjih 200 godina, a starosna struktura koju je izradilo MP deli
se u etiri kategorije: a) pre 1900-ih, b) 1901-1950. c) 1951-1980. i d) 1980. do sada. Slika 152 i Slika 153
pokazuju da je veina osnovnih i prekrajnih sudova izgraena u periodu od 1951. do 1980. godine te su od
30 do 60 godina starosti. (Meutim, osnovni sudovi i MP nisu uspeli da utvrde datum izgradnje oko 20 odsto
objekata za koje se pretpostavlja da su svi u dosta tronom stanju.) Starosna struktura nije toliko razlog za
brigu koliko neverovatno neodravanje ovih starih zgrada. Veina ovih zgrada, ako ne i sve, jako je slabo
odravana u poslednjih 15 godina, a verovatno i due. Posledica toga je da je veina infrastrukture u
pravosuu generalno u loem stanju.
Slika 152: Starost osnovnih sudova946
Slika 153: Starost prekrajnih sudova947
18.
Ne postoji jedinstvena baza podataka koja moe da prui informacije o vlasnitvu nad objektima u
kojima su smetene pravosudne institucije. Ove informacije su ratrkane izmeu MP, VSS i DVT i samo su
delimino dostupne. Prema MP, i kao to je prikazano na slici 154, vlasnitvo nad zgradama suda je meovito
i nije regulisano. Nije jasna razlika izmeu zgrada suda u vlasnitvu Republike Srbije (10 odsto), drugih
ministarstava (2 odsto) i ostalih institucija (2 odsto). MP u koordinaciji sa VSS i DVT bi trebalo da koristi
metodologiju koja je ve razvijena u okviru projekta JRGA za izradu baze podataka o vlasnitvu nad svim
sudovima i javnim tuilatvima. im se to napravi, MP bi trebalo da omogui transfer vlasnitva iz drugih
institucija Ministarstvu pravde, sudovima i javnim tuilatvima po potrebi.
946
947
Podatke obezbedilo MP, 2013. godine.

Podaci na osnovu projekta JRGA i MP, 2013. godine.
340
Slika 154: Vlasnika struktura sudova948
Izvor: Podaci MP
19.
Kako je prikazano na Slici 155 i Slici 156, slian problem postoji kod utvrivanja vlasnitva nad
objektima u kojima se nalaze javna tuilatva i prekrajni sudovi. Treba napomenuti da tuilatva nisu u
vlasnitvu RJT niti DVT, zbog ega je praktino nemogue da DVT finansira bilo kakvo vee renoviranje
tuilatava.
Slika 155: Vlasnika struktura javnih tuilatava949
Slika 156: Vlasnika struktura prekrajnih sudova 950
948

950 Procena na osnovu Projekta za reformu pravosua i odgovornu vlasti (JRGA) i podaci MP.
949
341
b. Upravljanje pravosudnom infrastrukturom

i.
Investicioni plan pravosudne infrastrukture
20.
MP je nadleno za kapitalne investicije i druge infrastrukturne trokove u vezi sa pravosudnom
infrastrukturom. Odgovornost VSS i DVT za planiranje i raspodelu budeta za trokove poslovanja sudova i
javnih tuilatava prebaena je na MP od 1. januara 2014. godine.
21.
Do kraja 2013. godine proces budetskog planiranja za pravosudnu infrastrukturu bio je podeljen
izmeu MP, VSS i DVT. MP je bilo zadueno za planiranje kapitalnih investicija, dok su VSS i DVT bili
odgovorni za planiranje tekuih trokova odravanja. Ovaj dualizam naglaavao je nedostatak koordinacije
izmeu izvrne grane i pravosudnih institucija po pitanju planiranja trokova za infrastrukturu kao i
odreivanja prioriteta operativnih i tekuih trokova odravanja. Prema miljenju sudova, MP je
zanemarivalo operativne i trokove odravanja to podriva odrivost kapitalnih investicija. Zatim, uvoenje
novih IKT tehnologija ili razliitih poslovnih praksi ponekad dovodi do poveanih trokova odravanja to
takoe iziskuje dobru koordinaciju u pogledu planiranja trokova.
Okvir 35: Osnovni sud u Leskovcu Kako obezbediti dovoljno sredstava za odravanje?
U saradnji sa MP i VSS, IMG je u potpunosti renovirala zgradu Osnovnog suda u Leskovcu. Ukupna investicija za sud
premaila je 2 miliona Evra, a radovi na renoviranju trajali su skoro 18 meseci. Meutim, MP odgovorno za odravanje
suda, jo uvek nije potpisalo protokol o odravanju niti je odredilo budet za odravanje za ovu godinu.
22.
Ministarstvo pravde nema dovoljno kapaciteta za upravljanje objektima pravosudne
infrastrukture. Od januara 2014. godine Sektor za materijalno finansijske poslove Ministarstva pravde, na
elu sa pomonikom ministra, nadlean je za planiranje, nabavku, realizaciju, monitoring izvrenja kapitalnih
trokova i odravanje pravosudnih objekata. Odsek za investicije, odgovoran za upravljanje pravosudnom
infrastrukturom ima samo etiri zaposlena od kojih je samo naelnik odseka graevinski inenjer. Ako se to
uporedi sa Hrvatskom koja ima 37 zaposlenih u istoj oblasti (videti Okvir 39), jasno je da Odsek za investicije
nema dovoljno kadra. Neophodna je preraspodela ili zapoljavanje dodatnog kadra i dodatne ekspertize u
ovom odseku. Prioritet je da MP pripremi novu organizacionu strukturu i opis posla za nove pozicije u
Odseku za investicije kako bi mogao da izvrava svoje dodatne obaveze.
23.
Odsek za investicije u okviru Ministarstva pravde izradio je bazu podataka sudskih objekata u
Microsoft Excel formatu. U bazi podataka je za svaki objekat pokuano da se zavede godina izgradnje, broj
342
spratova i povrina u kvadratnim metrima kao i informacije o razliitim elementima sudskih objekata kao to
su krovovi, zidovi, stolarija, liftovi, grejanje i vodovodne instalacije. Takoe su zabeleene i informacije o
neophodnim kapitalnim investicijama. Iako ima puno netanih podataka i dosta podataka fali, ovaj Odsek
pokuava da aurira bazu tako to kvartalno trai nove podatke od sudova. Ova baza podataka je dobra
polazna taka kao bi se unapredilo upravljanje objektima. U budunosti, vei kadrovski kapacitet u okviru
ovog Odseka bi omoguio MP da obezbedi dostupnost sveobuhvatnih i tanih podataka.
Okvir 36: Hrvatski model organizacione strukture Ministarstva pravde, odgovornog za upravljanje i raspodelu
sredstava za pravosudnu infrastrukturu.
1.
1.1
1.1.1
1.1.2
1.1.3
1.2
1.2.1
1.2.2
Sektor za finansije i javnu nabavku (37 zaposlenih)

Finansijske usluge
Odsek za finansijsko planiranje
Odsek za trezor
Odsek za raunovodstvo
Javne nabavke i materijalno poslovanje
Odsek za javne nabavke
Odsek za materijalno poslovanje
2.
2.1
2.1.1
2.1.2
2.2
2.2.1
2.2.2
Sektor za projekte i investicije (23 zaposlena)

Projektne usluge
Odsek za EU programe i projekte
Odsek za meunarodne programe i projekte
Investicione usluge
Odsek za poslove investicija
Odsek za planiranje opreme
3.
3.1
3.2
3.3
IT sektor (37 zaposlenih)

Razvoj IT
Odravanje IT
IT logistika
24.
U meuvremenu, VSS i DVT nemaju kadar zaduen za nadzor nad upravljanjem pravosudnom
infrastrukturom. S obzirom na plan da se do juna 2016. godine odgovornost za planiranje budeta i izvrenje
kapitalnih investicija prebaci sa MP na VSS i DVT, izuzetno je bitno da oba ova tela isplaniraju slobodne
resurse i pripreme se za ovo prebacivanje to je pre mogue.
25.
Kako bi ojaalo svoje kapacitete za planiranje i monitoring, MP razmilja o osnivanju etiri
izdvojene jedinice Odseka za investicije u svakom apelacionom sudu. Argument za ovakav predlog je da se
MP priblii pravim potrebama pravosua, ali to bi moralo da bude deo ire reorganizacije sektora. Pored
toga, MP planira da uvede automatizovani sistem za prikupljanje informacija o stanju pravosudnih objekata.
Kao bazu za ovaj sistem MP e koristiti metodologiju koja je ve izraena u okviru JRGA za prikupljanje
podataka o prekrajnim sudovima.
26.
Dinamika isplate za kapitalnu potronju je na niskom nivou. Sredstva za kapitalnu potronju
planiraju se za svaku kalendarsku godinu. Nemogunost da se pripreme i odobre viegodinji planovi
kapitalnih investicija predstavlja rizik za efikasno rukovoenje pravosudnim objektima. Podaci Ministarstva
pravde prikazani u Tabeli 46 ukazuju da je dinamika isplate za kapitalnu potronju esto dosta nia od
planiranih iznosa.
343
Tabela 46: Planirani i realizovani budet za kapitalne investicije, 2010-2013. 951

Planirani kapitalni
izdaci (RSD)
Fiskalna
godina
Izvor
2010.
MP
218,725,800
2011.
MP
2012.
2013.
MP
MP
Realizovani
kapitalni
(RSD)
izdaci
Ralanjenje prema izvoru

(RSD)
sudske
Dinamika
isplate
Izvor: budet
Izvor:
takse
255,786,907
nema podataka
nema podataka
116.9%
218,725,800
256,054,798
nema podataka
nema podataka
117.1%
338,413,000
189,124,000
152,000,686
65,857,096
39,880,989
29,611,313
112,119,697
35,245,784
44.9%
34.8%
27.
Planovi kapitalnih investicija, trokovi poslovanja i odravanja nemaju isti tretman kao drugi
pravosudni trokovi u okviru MP i postoji velika ansa da se izgube u procesu rebalansa budeta. Uprkos
trudu MP da izradi viegodinji investicioni plan i plan sprovoenja, ono rutinski umanjuje isplate svojih
iznosa zbog ogranienja u vezi sa viegodinjim ugovaranjem u kombinaciji sa loim kapacitetom za
nabavke.952 MF onda redovno uzima ova sredstva ili zahteva da budu utroena na plaanje docnji u okviru
tog sektora. Kao posledica toga, investicioni planovi i zahtevi za odravanjem se redovno odlau.
28.
Kako bi se optimalnije koristio prostor u sudovima i javnim tuilatvima, MP bi trebalo da razmotri
uvoenje menadera za odravanje objekata ili zgrada. Prema postojeem zakonu i politici, menader
objekata e morati da preuzme primarnu odgovornost za uspostavljanje upravljakih pravila i procedura za
popravke i renoviranje. Menader za odravanje objekata ili zgrada trebalo bi direktno da odgovara
predsedniku suda i da snosi odgovornost za odravanje nekoliko sudova i javnih tuilatava na istom
podruju.
ii.
Projektantski standardi i protokoli odravanja
29.
U ovom trenutku, ne postoje projektantski standardi niti protokoli odravanja za sudove i javna
tuilatva. Ovo stvara razne probleme kao to su neadekvatan broj, veliina i tip sudnica i javnih tuilatava i
neadekvatan pristup za osobe sa invaliditetom. Takoe, nedostatak standarda odravanja ugroava
stabilnost i radne uslove u pravosudnim objektima. IMG je pripremila Smernice za model suda ali ovaj
standard jo uvek nije odobren od strane MP i VSS.
Okvir 37: Smernice za model suda: Primer dobre prakse iz Leskovca
Smernice za model suda utvruju standarde za sudove u Srbiji, a izradila ih je IMG. Osnovni sud u Leskovcu
je rekonstruisan prema standardima iznetim u Smernicama, a donekle i Osnovni sud u Pirotu. Ukoliko bi ih
MP i VSS usvojili, Smernice bi se mogle koristiti kao osnova za utvrivanje daljih smernica za projektovanje i
standarde poslovanja. To bi poboljalo doslednost kod daljeg irenja infrastrukturnih projekata u budunosti.
30.
MP bi trebalo da izradi projektantske standarde za obnovu sudova i javnih tuilatava. Kako bi se
napravio instrument koji e obezbediti da sve budue rekonstrukcije sudova ili nova izgradnja bude
doslednog standarda i kvaliteta, kao i visoke odrivosti, neophodno je utvrditi smernice za svaki deo suda
tako to e se predloiti minimalna pravila za projektovanje i odravanje, kao na primer:
951
952
Prirunik za arhitektonski i graevinski projekat sudova i javnih tuilatava. Prirunik bi trebalo da

sadri prototip projektantskog reenja za konkretan sadraj zgrade suda na osnovu nadlenosti,
funkcije i broja zaposlenih, a trebalo bi ga izraditi uz pomo funkcionalne analize korisnikih potreba
Megadata tabela, Svetska banka. (Dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review).

Za dalju raspravu po pitanju kapaciteta za nabavke, revizije budeta i docnji, pogledati Poglavlje Finansijski menadment.
344
u modernom sistemu pravosua. Prirunik bi trebalo da ima smernice o pravosudnim objektima u

smislu lokacije, parkinga, okolnog zemljita, fasade, pristupa osoba sa invaliditetom i oznaavanja sa
spoljne i unutranje strane.
Prirunik za odravanje zgrade. Ovaj prirunik bi trebalo da sadri informacije relevantne za

odravanje i funkcionisanje pravosudnih objekata sa smernicama i preporukama za redovno
odravanje razliitih tipova instalacija u zgradama, kao to su gromobran, protivpoarne instalacije,
kotlarnice, liftovi i ostalo u skladu sa propisanim zakonodavstvom u zemlji. Pored prirunika
potrebno je ukljuiti i kopije pravilnika, standarda i normi za odravanje svih tipova instalacija.
Protokol o strategiji odravanja. MP bi trebalo da usvoji protokol o strategiji odravanja za svaku

pojedinanu zgradu. U ovoj strategiji se utvruju jedinstveni standardi za preventivno odravanje,
popravke i renoviranje zgrade suda kako bi se spreilo propadanje zgrade, obezbedile smernice za
zdravo i bezbedno radno okruenje za zaposlene i korisnike i obezbedila efikasna upotreba budeta
za odravanje. Glavni zadatak strategije za odravanje zgrada suda je da obezbedi funkcionalno
radno okruenje.
345
Aneksi
Aneks 1: Metodologija
a. Cilj i struktura Okvira uinka
1.
Svrha Okvira za merenje uinka jeste da obezbedi dogovorenu strukturu za merenje uinka
pravosua u Srbiji. Okvir prua kljune oblasti merenja uinka, pokazatelje uinka, relevantne podatke i
odgovarajue evropske standarde tamo gde je to mogue. Okvir je izraen na osnovu evropskog iskustva
(videti nie Okvir 1) i prilagoen specifinom kontekstu Srbije i njenim potrebama, u okviru poglavlja 23.953
Okvir 38: Okvir za merenje uinka zasnovan na evropskim modelima
Okvir za merenje uinka je logiki model zasnovan na oblastima za merenje uinka, pokazateljima uinka i standardima
koji se trenutno koriste u naprednim evropskim pravosudnim sistemima. Ukoliko Vas interesuju drugi okviri za merenje
uinka u naprednim pravosudnim sistemima, pogledajte primer sistema upravljanja kvalitetom u holandskim sudovima
(RechtspraaQ) i Apelacionom sudu u gradu Rovaniemi, u Finskoj.
I dok se posebne odlike svakog Okvira za merenje uinka razlikuju zbog lokalnog konteksta, prioriteta i raspoloivosti
podataka, osnovni pristup je slian. Metod se sastoji u definisanju relevantnih oblasti uinka koje se mere. U Holandiji,
oblasti merenja prvobitno su bile (1) nepristrasnost i integritet sudija; (2) strunost sudija; (3) lina interakcija sa
strankama u sporu; (4) jedinstvo zakona; i (5) brzina i blagovremeno okonanje. Ovim oblastima merenja su dodeljeni
konkretni pokazatelji. Na primer, da bi se izmerila blagovremenost, sistem kvaliteta u Rovaniemi-ju koristi kao
pokazatelj meru u kojoj se obrauju predmeti u okviru optimalnog vremena za obradu koje je utvreno za organizaciju
pravosudnog posla. Naveden je relevantni standard kao i izvor podataka.
Za dalje, videti Merenje uinka suda: Meunarodne perspektive i pristupi, Svetska banka 2014. godine
2.
Funkcionalna analiza procenjuje unutranji i spoljni uinak sistema. Spoljna procena posmatra
uinak pravosudnog sistema u smislu pruanja pravosudnih usluga korisnicima. Interna procena se fokusira
na unutranje funkcionisanje pravosudnog sistema i njenu sposobnost da upravlja resursima radi pruanja
usluga. Analiza se sprovodi o upravljakom aranmanu, kao i rukovoenju pojedinim resursima, ukljuujui
finansijske resurse, ljudske resurse, IKT i infrastrukturu. Ta dva aspekta su povezana: ono to se desi na
unutranjoj strani utie na sposobnost sistema da prua rezultate ka spolja tj. korisnicima i prave se
odgovarajue veze. Zajedno, ove dve oblasti merenja ukazuju na relevantne pokazatelje i pokrivaju spektar
uinka u smislu pruanja pravosudnih usluga.
3.
Pokazatelji uinka zasnovani su na pokazateljima koji se obino koriste u Evropi, kao i
meunarodnim smernicama. Uraen je nacrt za ove pokazatelje i dat na konsultacije i prilagoen da
odgovara stanju podataka i posebnim problemima s kojima e se Srbija verovatno sresti u toku ispitivanja
Poglavlja 23. Kao rezultat toga, korieni su neki standardni pokazatelji (stopa reavanja predmeta, stopa
zavrenih predmeta, stopa oalbenosti, raspoloivost alternativnih naina reavanja predmeta, itd.), a i neki
novi su identifikovani (efikasnost servisiranja postupka, tj. dostava, broj nereenih predmeta neplaenih
rauna za komunalije, korienje principa oportuniteta, itd.). Kao rezultat toga, Okvir uinka je skrojen i
prema srpskom kontekstu i prema kontekstu Poglavlja 23.
4.
Okvir za merenje uinka povezuje oblasti merenja, pokazatelje i podatke sa relevantnim
evropskim standardima. Neki od standarda su obavezujui, kao na primer pravo na pravino suenje u
razumnom roku koje je garantovano u skladu sa lanom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima - EKLjP
953Okvir
je proao kroz itav niz konsultacija s akterima iz itavog sistema pravosua, ukljuujui i radionice odrane u Beogradu i
Niu, i vremenom je doterivan kako bi odslikao povratne informacije.
Aneksi
Metodologija
(ECHR). Iako veina standarda generalno nije obavezujua, kao na primer preporuke Konsultativnog vea
evropskih sudija (CCJE) - tela Saveta Evrope (SE), ove smernice Evropska komisija (EK) obino koristi kao
reference u procesu pristupanja zemalja kandidata. Prema tome, takvi dokumenti su obuhvaeni u Okviru za
merenje uinka radi nekih optih smernica. Meutim, vrlo malo ovih standarda i smernica prua mere koje
se mogu kvantifikovati.954 Takoe je malo standarda za unutranji uinak, a i tamo gde postoje, retko su
eksplicitne prirode.955 Da slika bude potpunija, korieni su podaci iz itave zemlje kako bi se uinak Srbije
smestio u kontekst drava lanica EU. Analiza takoe istie primere iz prakse i iskustva i pouke iz uporednih
zemalja koji se mogu primeniti u Srbiji.
Okvir 39: Obuhvatanje evropskih standarda radi Poglavlja 23
Okvir za merenje pravosua povezuje oblasti merenja, pokazatelje i podatke sa relevantnim evropskim standardima i
referencama, gde god da je to mogue. Mnogi od ovih evropskih standarda ne mogu se lako kvantifikovati, a ponekad
ak nisu ni eksplicitno prikazani. Okvir za merenje pravosua ima za cilj da obezbedi podatke za sve oblasti uinka koje
se smatraju relevantnim u okviru poglavlja 23 na osnovu opisa ovog poglavlja od strane Evropske komisije:
Politike EU u oblasti pravosua i osnovnih prava imaju za cilj da ouvaju i dalje razvijaju Evropsku uniju kao podruje
slobode, bezbednosti i pravde. Uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosua je od najveeg znaaja. Nepristrasnost,
integritet i visoki standard presuivanja od strane sudova kljuni su za ouvanje vladavine prava. To zahteva vrstu
posveenost eliminisanju spoljnih uticaja na pravosue i izdvajanje adekvatnih finansijskih sredstava i obuku. Moraju se
uspostaviti zakonske garancije za pravedno suenje. Isto tako, drava lanica se mora delotvorno boriti protiv korupcije,
poto ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavine prava. Potreban je vrst pravni okvir i
pouzdane institucije kako bi podrale koherentnu politiku spreavanja i odvraanja od korupcije. Drave lanice moraju
obezbediti potovanje osnovnih prava i prava graana EU koja su garantovana acquis-em i Poveljom o osnovnim
pravima.
Videti http://ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters-of-the-acquis/index_en.htm).
b. Izvori podataka za Okvir za merenje uinka

5.
Kako bi oblasti za merenje uinka i pokazatelji bili smisleni, potreban je itav spektar podataka. U
okviru za merenje uinka se svaki pokazatelj povezuje sa izvorom podataka, navodi se gde se ti podaci mogu
nai u srpskom sistemu i koliko esto se sakupljaju. Funkcionalna analiza se bazira na meavini kvantitativnih
i kvalitativnih podataka. Kako bi se dobila to objektivnija i to sveobuhvatnija slika, procene se rade tek
nakon to se viestruki izvori kvantitativnih i kvalitativnih podataka trianguliraju i potvrde.
6.
Na poetku, Funkcionalna analiza je preduzela analizu zvanino objavljenih podataka (Desk
Review) ve postojeih novijih radova koji se odnose na reformu pravosua u Srbiji. Katalog ove analize
skorijih analitikih radova je raspoloiv na sajtu: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functionalreview
7.
Funkcionalna analiza je pribavila i analizirala znaajne koliine kvantitativnih podataka iz srpskog
sistema u period od 2010 do 2014. U Srbiji se veina relevantnih i dostupnih podataka odnosi na upravljanje
predmetima, ljudske resurse, finansije itd.956 Jedan od izazova u vezi sa podacima jeste da su informacije
954Standardi
o blagovremenosti u skladu sa lanom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima se takoe ne mogu lako kvantifikovati
kako pokazuje jedna analiza vremenskih okvira sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (Evropska komisija za efikasnost
pravosua CEPEJ: 2012, str. 5).
955Npr. Evropska povelja o statutu sudija polazi od toga da je drava duna da obezbedi da sudije imaju neophodna sredstva da
pravilno izvravaju svoje zadatke, a naroito da predmete vode u razumnom vremenskom roku. Meutim, ovde nije odreeno koliki
je nivo finansijskih i ljudskih resursa potreban. To je stvar koju treba da odrede pojedinane drave mada je analiza iskustava drugih
evropskih drava esto instruktivna.
956Funkcionalna analiza se oslanja na izvore podataka finansija, broja predmeta i ljudskih resursa, dobijenih od VKS, ukljuujui 2013.
Kalendarsku god. VSS je kreirao sistem komandne table - deborda - BPMIS, koji prikuplja neke od istih podataka, kao i neke
informacije o izvorima rukovoenja koji se ne nalaze u izvetajima podnetim VKS. Npr., BPMIS sadri informacije o starosti i stanju IT
i druge opreme i posebne informacije o korienju ugovorenih usluga, koje se dele na: a) ekspertske, b) advokatske i c) profesionalne
347
Aneksi
Metodologija
sakupljene na nesistematian i nedosledan nain, a to onemoguava analitiki rad. Takoe, veina podataka
je prikupljena ad hoc i postoji puno dupliranja i mestiminih greaka (videti nie Okvir 3). Ipak, pozitivno je to
to je stanje podataka u srpskom pravosuu bogatije nego ikada. Sledei korak je da se sistem podri u cilju
poboljanja kvaliteta i doslednosti podataka i korienja podataka za pruanje informacija procesu
donoenja odluka.
Okvir 40: Primedba o statistici o upravljanju predmetima
Srpski sistem za registrovanje podataka u vezi sa predmetima belei veliku koliinu informacija, ali ne iskoriava svoj
kapacitet prema oekivanju. Baze podataka su i dalje lokalizovane na nivou suda, a razmena podataka meu njima nije
automatizovana ve zahteva runo unoenje podataka koji se prenose od jednog suda do drugog. Ovaj prenos duplira
rad, dugo traje, smanjuje efikasnost i dovodi do greaka. Postoji centralizovana baza podataka kojom upravlja Vrhovni
kasacioni sud (VKS) i jo jedna, BPMIS koju je nedavno uveo Visoki savet sudstva. Obe konsoliduju statistike izvetaje
koje pojedinane sudske jedinice periodino alju.
Ovakav nain predstavlja nekoliko izazova za sve procene uinka. Prvo, Funkcionalna analiza zavisi od prethodno
odreenih standardnih statistikih izvetaja koji se predaju VSS i VKS. Zato je izuzetno teko da se izrade napredni
izvetaji sa dubinskom analizom, a da se ne trai od svakog pojedinanog suda da poalje relevantne podatke, to
takoe ukazuje da se statistiki izvetaji ili ne rade ili ne u dovoljnoj meri efektivno. Takoe, postojei sistemi ne
omoguavaju da se proveri validnost podnetih podataka ili uneenih podataka na nivou suda. Posledica toga je da
podaci sadre brojne, ali manje greke i samo bi revizija sudova mogla da pomogne da se identifikuju tani podaci a to
ve prevazilazi opseg Funkcionalne analize. Tree, neki sudovi ne predaju zahtevane izvetaje, predaju ih sa
zakanjenjem ili alju oigledno nepotpune informacije.
Sve u svemu, ne postoji potpuna garancija za tanost podataka koje sistem generie, ali kljuni trendovi su ipak
prikazani. Kad god je to mogue, AVP podaci su triangulirani sa BPMIS podacima i kvalitativnim podacima iz intervjua,
anketa i radionica kako bi se potvrdili nalazi.
8.
Podaci iz samog sistema su dopunjeni podacima iz iroke ankete. Veina evropskih sudova naruuje
ankete da bi izmerila miljenje korisnika o aspektima uinka. Meutim, u Srbiji ankete korisnika suda ne
sprovode se unutar sistema. Da bi se ta praznina popunila, Svetska banka je sprovela niz anketa baziranih na
opaanju, kao to je nie opisano u Okviru br. 4.
usluge. Ove dodatne informacije omoguavaju striktniju analizu potreba za resursima, jer je BPMIS implementiran tek 2013. godine. I
ne omoguava poreenje s podacima iz perioda 2011-2012, na koje se Funkcionalna analiza takoe oslanja. Pored toga, razlike u
podacima o br. predmeta izmeu onih koje su sudovi dostavili VKS i onih koji su sudovi dostavili VSS, ukazujuda postoje greke u
podacima u BPMIS-u. To je delimino zbog toga to se unos u BPMIS vri runo i nakon toga to sudovi statistike podatke dostave
VKS-u. Sudovi iznose da oni vre prilagoavanja nekih od svojih podataka inicijalno dostavljenih onda kada ih daju VSS-u za BPMIS.
348
Aneksi
Metodologija
Okvir 41: Ankete koje su sprovedene za Funkcionalnu analizu

Anketa o pravosuu sa velikim brojem uesnika sprovedena 2009/2010 i 2013. godine: anketa meri itav niz
pitanja, ukljuujui opaanja o pravovremenosti, trokovima, kvalitetu i iskustvu s korupcijom. Prvobitna anketa iz
2009/2010. godine ponovljena je 2013. godine. Ponovljena anketa je merila napredak u odnosu na osnovne nalaze, a
takoe je proirena kako bi se ukljuila nova pitanja. Svaka anketa ima reprezentativni uzorak od 6.000 ispitanika.
Ispitanici obuhvataju optu populaciju (podeljenu na korisnike i nekorisnike), rukovodioce privatnih preduzea
(podeljene na korisnike i nekorisnike), advokate, sudije, tuioce i administrativno osoblje. Iz te dve ankete, sada
imamo desetine hiljada podataka po mnogim pitanjima kopja su relevantna za za percepciju pravosua u Srbiji i
situacija se moe porediti s osnovom iz 2009. godine.
Anketa o pristupu pravosuu iz 2013: u cilju prevazilaenja problema vezanih za prikupljanje i analiziranje podataka
o pristupu pravosuu, Funkcionalna analiza je sprovela anketu od dva dela. Prvo su sprovedeni intervjui lino s
reprezentativnim uzorkom od 1.003 ispitanika u njihovim domainstvima u 67 optina i 127 mesnih zajednica i u
gradskim i prigradskim podrujima. Ispitanici su odgovarali na pitanja o tome kakvu vrstu sukoba su njihova
domainstva imala, da li su razmiljali o tome da idu na sud i ta ih odvraa od korienja sudskih usluga. Drugo,
ispitivanje fokusnih grupa je sprovedeno da bi se bolje razumelo ponaanje, razmiljanja i motive specifine ciljne
grupe stanovnitva gde spada privredno aktivno gradsko stanovnitvo vlasnici mikro i malih preduzea,
poljoprivrednici i pripadnici LGBT populacije. Fokusne grupe su se sastojale od 90-tominutnih sesija sa po 8 uesnika u
svakoj.
Obe ankete se mogu nai na: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review
9.
S obzirom na znaaj implementacione praznine za pregovore po Poglavlju 23, Funckconalna
analiza je takoe generisala niz mapa procesa. Mapa procesa meri broj i vrstu procesnih koraka koje je
potrebno uiniti da se o pojedinanom predmetu odlui od poetka do okonanja prvostepenog postupka i
u pravnom (de jure mapa) i u praktinom smislu (de facto mapa) a zatim vrti uporeenje. Istraivai su
sainili mape de jure i de facto procesuiranja predmeta za 4 konkretna postupka: razvod braka, nasilje u
porodici, izbacivanje iz prostorija i izvrenje rauna za komunalije. Izvrene su strune procene na osnovu
kljunih informacija od strane ljudi ii struke i prakse koji su specijalizovani za ovu vrstu predmeta o kojima se
ovde radi. Mape procesa su objavljene posebno i raspoloive sun a sajtu: www.mdtfjss.org.rs.
10.
Pored toga, uraeno je preko 150 intervjua s akterima, zajedno sa preko 40 odlazaka na teren i
oko 15 radionica i foruma. U intervjuima i radionicama, tim Funkcionalne analize je traio miljenje od
aktera o relevantnim pokazateljima, kao i kako oni vide razloge situacije koja vlada. Tim je tako obezbedio
setove podataka i nastojao da da objanjenja kako bi se podaci trijangulisali. U toj aktivnosti, tim je od aktera
saznao o njihovim iskustvima, inovacijama i pogledima u vezi s pruanjem usluga pravosua u Srbiji. Meu
uesnicima su bili sudije, tuioci i sudsko osoblje iz svih vrsta sudova, kao i profesionalne organizacije i
organizacije civilnog drutva.
11.
Zatim, odrana su dva konkursa iz oblasti pravosua kako bi se dobile povratne informacije i
miljenje opte populacije o procesu Funkcionalne analize. Konkurs za davanje predloga zahtevao je od
uesnika da poalju svoje preporuke kako da se unapredi rad pravosudnih organa dok je foto-konkurs od
uesnika zahtevao da poalju svoje najbolje fotografije koje prikazuju kako oni misle da e pravosue u Srbiji
izgledati nakon pristupanja EU. Pobednici oba konkursa su dobili nagrade u vrednosti od po USD 1.000.
Preporuke uesnika iz ueg izbora razmotrene su kroz Funkcionalnu analizu i uvrtene su u ovaj Izvetaj.
Fotografije uesnika iz ueg izbora su takoe koriene u ovom Izvetaju.
12.
Podaci iz drugih zemalja su korieni kao reper za relativni uinak srpskog pravosua radi
usaglaavanja s eksplicitnim standardima EU u kontekstu uporednih sistema u Evropi. I dok poreenje ne
moe biti zamena za konkretne standarde, ono moe popuniti praznine i staviti uinak srpskog sistema u
evropski kontekst. Kako bi se napravilo poreenje meu zemljama, Funkcionalna analiza koristi dodatne
izvore podataka kao to su statistika iz zemalja o pravosudnim sistemima koje je prikupila Evropska komisija
349
Aneksi
Metodologija
za efikasnost pravosua (CEPEJ)pri SE ili Izvetaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma
(videti nie Okvir 5).
Okvir 42: Podaci iz drugih zemalja
Funkcionalna analiza koristi odreeni broj meunarodnih grupa podataka kako bi uinak pravosudnog sistema Srbije
uvrstila u uporedni aspekt.
CEPEJ prikuplja statistike i druge podatke od Ministarstava pravde 47 zemalja lanica Saveta Evrope dva puta godinje,
fokusirajui se uglavnom na aspekte funkcionisanja pravosudnih sistema koji se mogu kvantifikovati. Izvetaj CEPEJ-a za
2012. godinu obuhvata period izvetavanja za 2010. godinu Za drave lanice EU i Srbiju.
Oslanjajui se na podatke i metodologiju, Izvetaj o stanju pravosua u EU (EU Justice Scoreboard) daje uporedne
podatke o kvalitetu, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnih sistema samo u dravama lanicama EU, fokusirajui se na
parnine i privredne predmete, kao i upravne, kako bi pomogao dravama lanicama u njihovim naporima da unaprede
poslovnu klimu. Justice Scoreboard 2014 pokriva period izvetavana za 2012. godinu za drave lanice EU. Kako bni se to
dopunilo, Funkcionalna analiza poredi podatke Scoreboard-a s odgovorima iz Srbije u upitniku CEPEJ-a iz 2014. godine,
koji se takoe odnosi na period izvetavanja za 2012. godinu.
Anketa o ivotu u tranziciji koju je 2006. i 2010. godine sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zajedno sa
Svetskom bankom obuhvata aspekte uinka iz perspektive korisnika suda, kao to je zadovoljstvo radom pravosudnih
organa irom Evrope.
Globalno gledano, Indeks vladavine prava koji je razvio Svetski projekat za pravdu (World Justice Project), a koji se
godinje objavljuje za trenutno 99 zemalja, meri 47 pokazatelja svrstanih u osam tema: ogranienja dravne moi,
nepostojanje korupcije, otvorena vlada, osnovna prava, red i bezbednost, primena regulative, graansko pravo i
krivino pravo. Bertelsmanov index transformacije (BTI) meri opti nivo vladavine prava u 129 zemalja u razvoju i
tranziciji, slino izvetaju Svetske banke o Indikatorima dobrog upravljanja u svetu od 1995. god, trenutno za 215
zemalja. Globalni barometer korupcije Transparensi internaenela meri neposredna iskustva s mitom i daje detaljne
poglede na korupciju u osnovnim institucijama u 107 zemalja putem ankete preko 114.000 ispitanika. Indeks
percepcije korupcije takoe meri percepirani nivo korupcije u javnom sektoru u 177 zemalja.
Iz poslovne perspektive, izvetaj Svetske banke Poslovanje meri, izmeu ostalog, vreme, trokove (npr. honorar za
advokata, sudske takse) i broj procesnih koraka potrebnih u 189 zemalja da se standardni privredni predmet procesuira
u sudskom sistemu. Godinji Izvetaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma radi evaluaciju
odreenih aspekata delotvornosti pravosudnih sistema u 148 privreda. Ovi aspekti ukljuuju nezavisnost pravosua i
efikasnost pravnog sistema u reavanju sporova i stavljanja izazova pred dravnu regulativu.
Anketa o poslovnom okruenju i rezultatima poslovanja preduzea (BEEPS) koju periodino sprovodi EBRD zajedno sa
Svetskom bankom u 30 zemalja Evrope i Centralne Azije meri, izmeu ostalog, uestalost plaanja mita sudovima,
izmeu ostalog.
.
350
Matrica uinka
1.1.2 Ukupan br. reenih predmeta po sudiji (zajedno i

odvojeno po vrsti predmeta, sudu i mestu suda)
1.1.1 Br. reenih predmeta
Pokazatelj
351
CEPEJ Kompendijum dobre prakse o upravljajnju pravosudnim

procedurama
B. Kvalitet sistema pravosua i njegova procena, kvantitativni

statistiki podaci, procedure monitoringa,
B.9.
Prikupljanje podataka i monitoring treba redovno da se
vre, da ih sprovodi nezavisno telo, i da omoguavaju prilagoavanje
organizacije sudova promenama u broju predmeta
C. Br. Predmeta i voenje predmeta.
1. EFIKASNOST PRUANJA PRAVOSUDNIH USLUGA

1.1 Rad i produktivnost sudova
Miljenje br. 6 CCJE (Konsultativni savet evropskih sudija) (2004) o
pravinom suenju u razumnom vremenskom roku i o ulozi sudije u
suenju, uzimajui u obzir alternativne naine za razreavanje
sporova.
Upuivanje na relevantna pravna dokumenta
Izvor podataka/
informacija
Zvanina
statistika VKS,
(kvartalno, godinje)
VSS
MP,
sudovi,
Zvanina
statistika VKS, MP, sudovi,
VSS,DVT,
tuilatva/RJT
Zvanina
VSS,
Metod prikupljanja
podataka i uestalost
prikupljanja
Ovaj deo Okvira vri organizaciju aspekata koje e obuhvatiti Analiza kako se razliite vrste resursa, koje stoje na raspolaganju sistemu pravosua (upravljanje i
rukovoenje, finansijska sredstva, ljudski resursi, infrastruktura, IT), koriste i kako se njima upravlja u pruanju usluga. Ovaj Okvir odreuje i relevantne aspekte koje
treba proceniti, metod prikupljanja primarnih podataka, uestalost prikupljanja podataka i izvor relevantnih informacija i podataka.
Aneks 2: Matrica spoljnjeg uinka
Aneksi
1.2.6 Pravovremenost merena od strane korisnika suda

i ljudi iz prakse
1.2.5 Vreme potrebno za reavanje koristei SATURN

metod
1.2.4 Vreme potrebno za reavanje prema starosti

reenih predmeta (zajedno i odvojeno po vrsti vrsti
suda, vrsti predmeta i mestu suda)
1.2.3 Starosna struktura nereenih predmeta

(zajedno i odvojeno po vrsti vrsti suda, vrsti predmeta i
mestu suda)
1.2.2 Stepen zaguenosti (relativna koliina nereenih

predmeta)
1.2.1 Br. Nereenih (prenetih) predmeta
Aneksi
352
CEPEJ Kompendijum dobre prakse o upravljajnju pravosudnim

procedurama
Preporuka br. R (86) 12 Komiteta Ministara zemljama-lanicama u

vezi s merama za spreavanje i smanjivanja preterane koliine posla
u sudovima.
VI. Redovna analiza nadlenosti razliitih sudova u pogledu koliine i
prirode zahteva kako bi se izbalanisrla optereenost poslom.
1.2 Pravovremenost u pruanju pravosudnih usluga

sporova. C. BR. PREDMETA I VOENJE PREDMETA - specifine
procedure
C.13. Klju za srazmerno voenje parnice je aktivno rukovoenje
predmetima od strane sudija, osnovni principi koji su izneti u
Preporuci br. R (84) 5. Najbitnije je da sudije treba od samog poetka
i kroz ceo postupak da kontroliu raspored i trajanje potupka,
utvrujui vrste termine i imajui nadlenost da odbiju odlaganja,
ak i nasuprot volje stranaka.
Zvanina
statistika MP, sudovi, VSS
(kvartalno, godinje
Anketa (periodina); .Anketa
o
intervjui uesnika
pravosuu s velikim
br. uesnika
VSS,
DVT,
MP,
korisnici suda
Zvanina
statistika VKS, MP, sudovi, VSS
(kvartalno, godinje
Zvanina
(kvartalno, godinje
Zvanina
(kvartalno, godinje
Zvanina
(kvartalno, godinje
Matrica uinka
1.3.3 Delotvornost izvrenja sudskih presuda
1.3.2 Delotvornost izvrenja iv predmeta (uglavnom

za neplaene raune za komunalije)
1.3.1 Br. nereenih predmeta izvrenja
Aneksi
Zvanina
(kvartalno, godinje
353
Rec. (2003) 16 Komiteta ministara dravama lanicama o izvrenju

upravnih i sudskih odluka na planu upravnog prava.
Zakljuci
D. Ne bi trebalo da bude odlaganja postupka izvrenja osim zakonske
osnove za odlaganje. Svako odlaganje podlee proceni sudije.
Izvritelji ne treba da imaju ovlaenje da preispituju ili menjaju
presudu.
F. CCJE smatra da, u zemlji vladavine prava, javna vlast ima obavezu
da iznad svega potuje sudske odluke i da ih sprovodi brzo po
slubenoj dunosti.
G. Izvrenje treba da bude brzo, delotvorno i srazmerno.
H. Stranke treba da budu u mogunosti da lako pokreu postupak
izvrenja. Treba izbegavati svaku prepreku tome, kao npr. preterani
troak.
Zvanina
statistika
Anketa (periodino);
kvalitativna ekspertska
procena
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika
VKS, VSS, sudovi,
MP, korisnici suda
Zvanina
Anketa (periodino);
Miljenje CCJE br. 13 ulozi sudija u izvrenju sudskih odluka VII. procena
1.3 Delotvorno izvrenje

Preporuka Rec(2003)17 Komiteta ministara dravama-lanicama o
izvrenju:
Postupak izvrenja treba da bude:
a. jasno definisan i lak za izvritelje da ga sprovode
IV. Izvritelji
7. Dravni izvritelji treba da imaju primerene uslove za rad,
adekvatne fizike resurse i pratee osoblje. Oni takoe treba da budu
adekvatno plaeni.
8. Izvritelji treba da prou poetnu i stalnu obuku prema jasno
definisanim i dobro struktuisanim ciljevima .
Matrica uinka
1.4.5 Efikasnost zatvorskih transfera
1.4.4 Prosean br.otkazanih i odloenih roita i razlozi

za to (prosean br. otkazanih roita kao procenat
ukupnog br. roita)
1.4.3 Prosean br. roita po predmetu (zdrueno i

razdvojeno po vrsti predmeta)
1.4.2 Efikasnost u zakazivanju roita (prosean br.

meseci od podnoenja tube do prvog roita)
1.4.1 Delotvornost servisiranja (dostava) procesa

(procenat uspene dostave, relativni trokovi naina
dostave)
Aneksi
354
Preporuka SE, Komiteta ministara br. R (84) 5 o principima

graanskog postupka doneta da unapredi funkcionisanje pravosua
Princip 1
Normalno, postupak ne bi trebalo da sadri vie od dva roita, od
kojih bi prvi mogao da bude prethodno roite pripremnog tipa, a
drugo za iznoenje dokaza, sasluanje i, ukoliko je mogue,
donoenje presude
Sankcije bi trebalo primeniti kada stranka, poto bude pozvana da
pristupi, ne preduzima procesne korake u roku koji odreuje zakon ili
sud. U zavisnosti od oklolnosti, te sankcije bi mogle da obuhvate
zabranu tog procesnog koraka, odreivanje naknade tete il
trokova, izricanje novane kazne i odbacivanje predmeta.
Princip 3
Sud treba da, bar u toku prethodnog postupka, a po mogunosti u
toku celog postupka, igra aktivnu ulogu u obezbeivanju brzog
napretka postupka, uz potovanje prava stranaka, ukljuujui pravo
Preporuka Rec.(2003)17 Komiteta ministara zemljama-lanicama o

izvrenju
2. Izvrenje treba da:
d. obezbedi najdelotvornoiji i najprikladniji nain dostave
dokumenata (npr, lina dostava od strane izvritelja, elektronskim
putem, potom);
e. obezbedi mere za spreavanje ili odvraanje od procesnih
zloupotreba;
1.4 Procesna efikasnost i uinkovitost

Miljenje CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom roku i o
ulozi sudije u suenju, uzimajui u obzir alternativne naine za
razreavanje sporova.
A.5. Nadoknade za advokate i plate sudskih slubenika treba da budu
odreene tako da ne motiviu nepotrebne procesne korake
A.6. Treba doneti odredbu, u skladu s Preporukom br. R (84) 5
(princip 2-1 u aneksu), za sankcionisanje zloupotrebe sudskog
postupka.
ekspertska
tuilatva,
zatvorska
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika
VKS, VSS, DVT, MP,
sudovi,
korisnici
suda
intervjui
uesnika; Sudovi,
kvalitativna ekspertska MP
procena
uprava
Zvanina
statistika
(kvartalno, godinje),
intervjui
uesnika;
procena
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
Anketa (periodino);
uesnika
Zvanina
statistika
VKS, VSS, DVT, MP,
(kvartalno, godinje
sudovi,
korisnici
suda
Anketa (periodino);
Zvanina
statistika VKS,
sudovi,
korisnici suda
kvalitativna
procena
Zvanina
statistika VKS, sudovi, VSS,
DVT
Finansijski
podaci;
intervjui
uesnika;
Matrica uinka
1.4.10 Efikasnost u pruanju administrativnih usluga

(vreme potrebnoo za izvrenje administrativnih
zadataka; potreban br. dolazaka u sud; br. altera
kojima se mora obratiti)
1.4.9
Efikasnost u albenom postupku (mera
recikliranja)
1.4.8 Efikasnost u zdruivanju slinih prdmeta
1.4.7 Efikasnost u solidnom voenju roita (prosean

br. roita koji ne doprinosi reavanju predmeta;
indeks efikasnosti znai procenat roita koji doprinosi
reavanju predmeta od ukupnog br. zakazanih roita)
1.4.6. Delotvornost korienja tehnike upravljanja

predmetima
Aneksi
355
okvira, uzimajui u obzir razliitu drutvenu i pravnu tradiciju

odnosnih zemalja.
III. CCJE preporuuje da sudije organizuju roite o upravljanju
predmetom, u okviru vaeih procesnih zakona, i utvrde, uz
konsultaciju sa strankama, procesni kalendar, npr. odreujui
procesne faze, odreujui razumne i odgovarajue vremenske okvire
i struktuirajui nain i vreme podnoenja pismenih i usmenih
podnesaka i dokaza.
Zvanina
statistika VKS, VSS, sudovi, RJT,
DVT
(kvartalno,
godinje),
Miljenje CCJE br. (2013) 16 o odnosu izmeu sudija i advokata
intervjui
uesnika;
preporuke:
I. CCJE preporuuje da drave donesu odgovarajue procesne kvalitativna ekspertska
odredbe koje moraju da definiu rad sudija i advokata i ovlaste sudije procena
da efektivno primenjuju principe pravinog suenja i spreavaju Anketa (periodino)
Anketa o pravosuu
stranke u nepropisnim taktikama
odlaganja. Ono takoe
s
velikim
br.
preporuuje da se sudije, advokati i korisnici suda konsultuju pri
uesnika, VKS, VSS,
donoenju tih odredbi i da se ti procesni okviri redovno ocenjuju.
MP, korisnici suda,
II. CCJE podrava meunarodnu razmenu iskustava izmeu sudija i
sudsko osoblje
advokata u pogledu razvijanja dobre prakse u oblasti procesnih
Preporuka SE, Komiteta ministara br. Rec(2006)2 dravama

lanicama o Evropskim zatvorskim pravilima Transferu zatvorenika
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika,
sudovi,
tuilatva, korisnici
lanicama o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost
suda, advokati
37.
Vlast i sudije treba da promoviu korienje elektronskog intervjui
uesnika, VKS, MP, sudovi,
sistema za upravljanje predmetima i IKT i njihovo generalno kvalitativna ekspertska VSS, DVT
korienje u sudu treba da bude isto tako stimulisano.
procena
intervjui
uesnika; Sudovi, tuilatva,
kvalitativna ekspertska korisnici
suda,
procena
advokati
Anketa (periodino);
procena,
intervjui
Preporuka SE, Komiteta ministara br. CM/Rec(2010)12 dravama uesnika
na jednako postupanje. Posebno, treba da na osnovu vlastite

inicijative naloi strankama da obezbede potrebna pojanjenja, da im
naloi da se lino pojave na sudu, da potee pravna pitanja, da nalae
izvojenje dokaza, makar u onim sluajevima gde su u pitanju drugi
interesi osim interesa stranaka, da kontrolie izvoenje dokaza, da
iskljui svedoke ije bi svedoenje bili irelevantno za predmet, da
ogranii broj svedoka povodom neke injenice gde bi taj broj bio
preteran. Ova ovlaenja treba primenjivati drei se cilja predmeta.
Matrica uinka
2.2.2 Opaanja o kvalitetu administrativnih usluga u

sudu
2.2.1 Opaanja o optem kvalitetu sudskih usluga
2.1.3 Delotvornost poetka primene novih zakona
2.1.2 Delotvornost procesa donoenja zakona
2.1.1 Opaanja o kvalitetu vaeih zakona
Aneksi
356
Evropski
Ombudsman, Evropski kodeks dobrog upravljakog
ponaanja
OECD (2014), Okvir OECD-a za evaluaciju regulatorne politike

2.2 Kvalitet administrativnih usluga u sudu
Preporuka SE, Komiteta ministara br. CM/Rec(2007)7
dravama
lanicama o dobrom upravljanju
2. KVALITET PRUENIH PRAVOSUDNIH USLUGA

2.1 Kvalitet zakona i donoenja zakona
Miljenje CCJE OP.11(2008) o kvalitetu sudskih odluka
12.
Stoga, CCJE smatra da je poeljno da nacionalni parlamenti
procenjuju i prate impakt zakona na snazi i zakonske predloge o
sistemu pravosua i da uvode odgovarajue prelazne i procesne
propise kako bi se obezbedilo da sudije mogu da ih uine
delotvornim putem visokokvalitetnih sudskih odluke. Zakonodavac
treba da obezbedi da zakoni budu jasni i jednostavni za sprovoenje,
kao i da budu u skladu s EKljP. Kako bi se omoguilo tumaenje,
pripremni rad na zakonima treba da bude odmah dostupan i pisan
razumljivim jezikom. Svaki nacrt zakona koji se odnosi na upravljanje
pravosuem i procesne zakone treba da podlee miljenju Saveta za
pravosue ili nekom ekvivalentnom telu pre nego to se o njemu
raspravlja u Parlamentu .
IV. CCJE preporuuje ustanovljavanje linija komunikacije izmeu

sudova i advokata. Sudije i advokati moraju biti u poziciji da
komuniciraju u svim fazama postupka. CCJE smatra da drave treba
da uvedu sistem koji omoguava kompjutersku komunikaciju izmeu
sudova i advokata.
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VKS, VSS,
MP, RJT, DVT
uesnika;
ekspertska
Anketa (periodino)
Anketa (periodino)
Intervjui
kvalitativna
procena
Anketa
o
pravosuu s velikim
br. uesnika, VSS,
DVT, MP, korisnici
suda, advokati
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VSS, MP,
korisnici suda
MP, radne grupe,

sudovi, org. civilnog
drutva, PA, Skuptina
Intervjui
uesnika; MP, VSS, DVT, radne
kvalitativna ekspertska grupe, org. civilnog
procena
drutva
Anketa (periodino)
Matrica uinka
357
Intervjui
uesnika; Anketa o pravosuu
kvalitativna ekspertska s
velikim
br.
procena
uesnika, VKS, RJT,
MP, VSS, DVT
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VKS, MP,
VSS
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VSS, DVT,
MP, korisnici suda,
advokati
VKS, MP, VSS, DVT,
RJT,
apelacioni
sudovi
Sudovi, VKS, VSS,

MP
2.3.6 Delotvornost korienja specijalizovabog

procesuiranja predmeta u odreenim sudovima
Anketa (periodino)
(ad hoc)
Procesne mape
Intervjui
uesnika;
procena
Anketa (periodino),
Intervjui uesnika
Intervjui
velikim
br.
procena
uesnika, VKS, RJT,
MP, VSS, DVT
izmeu
2.3 Kvalitet procesuiranja predmeta

Miljenje br. 6 CCJE (2004) o pravinom suenju u razumnom
vremenskom roku
h)
Standardne modele dobre prakse u upravljanju predmetima
treba simulisati, kao i konsultativne sastanke sa sudijama
j)
Pravino voenje postupka, korektna primena pravnih
principa i ocena injeninog stanja, kao i mogunost izvrenja
predstavljaju kljune elemente koji vode vioskokvalitetnim
presudama
k)
Odluka mora da bude jasna i pisana jasnim i jednostavnim
jezikom, uz omoguavanje svakom sudiji da izabere svoj stil u primeni
standardizovanih modela
l)
CCJE preporuuje da pravosudne vlasti sastave
kompendijum dobre prakse u cilju lakeg pisanja odluka
r)
Sistem pravosua u celini treba da bude preispitan da bi se
ocenio kvalitet sudskih odluka. Panju treba obratiti na duinu,
transparentnost i voenje postupka.
Matrica uinka
2.3.5 Izbegavanje dvostrukog rizika u krivinim

tubama
2.3.4 Opaanja o kvalitetu rada pravosua
2.3.3
Razmere
jaza
imlpementacije
pravosudnih usluga de iure i de facto
2.3.2 Opaanja o primeni i implementaciji zakona
2.3.1
Efektivnost korienja standardizovanih
formulara, templejta, kontrolnih lista, itd.
Aneksi
oportuniteta i
2.4.5 Pravilnost pri donoenju osuujue presude

(korienje smernica za osuujue presude; opaanja o
doslednosti u donoenju osuujuih presuda
2.4.4 Pravilno korienje principa

priznanja krivice
2.4.3 Obim i vrsta predmeta koji povreuju evropske

standarde o vremenu za razumno trajanje postupka
2.4.2 Povrede Evropske konvencije za ljudska prava

(br. podnetih predstavki, vrste predstavki, rezultati,
trendovi)
2.4.1 Korienje standardizovanih instrumenata za

pisanje presuda
2.3.7 Delotvornost koordinacije meu akterima u cilju

promovisanja kvaliteta
Aneksi
358
2.4 Kvalitet donoenja sudskih odluka

Miljenje CCJE br. 11 (2008) o kvalitetu sudskih odluka
f)
Profesionalizam sudija je primarna garantija za kvalitet
odluka i vaan deo internog okruenja koje utie na sudske odluke.
Profesionalizam podrazumeva pravnu obuku visokog nivoa za sudije,
kao i razvoj kulture nezavisnosti, etike i deontologije. To zahteva od
sudije da bude svestan ne samo pravne materije ve i nepravnog
koncepta
l)
CCJE preporuuje da pravosudne vlasti sastave
kompendijum dobre prakse u cilju lakeg pisanja odluka
Miljenje CCJE br. 9 (2006) o ulozi nacionalnih sudija u obezbeivanju
efektivne primene meunarodnog i evropskog prava
(c)
posebno obezbediti da nacionalno pravo, ukljuujui i
sudsku praksu, potuje sudsku praksu ESLjP; naroito dozvoljavjui,
gde god je to mogue, ponovno otvaranje predmeta, poto je ESLjP
naao da u postupku postoji povreda EKLjP ili njenih protokola, a ta
povreda se ne moe na razuman nain eliminisati ili kompenzovati ni
na koji drugi nain osim kroz novo roite u toj pravnoj stvari.
Preporuka SE, Komiteta ministara br. R (87) stimuliui diskreciono
krivino gonjenje, sumarni postupak i pojednostavljavanje redovne
sudske procedure.
sporova.
Intervjui
uesnika; VKS, VSS, DVT, RJT,
kvalitativna ekspertska MP, advokati
procena
Intervjui
uesnika; VKS, RJT, MP, VSS,
kvalitativna ekspertska advokati
procena
Zvanina
statistika ESLjP, MP
ESLjP
(kvartalno,
godinje)
Zvanina
VSS, DVT, izvetaj
Calvez (CEPEJ)
Intervjui
uesnika; VSS, PA
procena
Intervjui
velikim
br.
procena
uesnika, MP, VSS,
DVT
Matrica uinka
2.6.2 Opaanja o poverenju u pravosue
2.6.1 Opaanja o integritetu i razlozi za nedostatak

integriteta
2.5.2
Opaanja o albama (korisnika suda i
profesionalnih aktera)
2.5.1 Stopa oalbenosti i stopa ukidanja (po vrsti suda i

predmeta i mestu suda)
Aneksi
359
Preporuka SE CM/Rec.(2010)12 o sudijama: nezavisnost, efikasnost i

odgovornost.
Poglavlje VIII Etika sudija.
72. Sudije u svom radu treba da budu rukovoene etikim principima
profesionalnog ponaanja. Ti principi ne obuhvataju samo dunosti
koje mogu biti disciplinski sankcionisane, ve pruaju sudijama
smernice kako da se ponaaju.
73. Ovi principi treba da budu utvreni u kodeksu sudijske etike koja
2.6 Integritet u pruanju pravosudnioh usluga

Magna karta o sudijama (osnovni principi)
Pristup pravosuu i transparentnost pravosue treba da bude
transparentno i informacije o radu sistema pravosua treba
objavljivati.
Preporuka br. R (95) 5 Komiteta ministara dravama-lanicama u

vezi s uvoenjem i unapreenjem funkcionisanja sistema albi i
procedura u graanskim i privrednim predmetima
Preporuka SE, Komiteta ministara br. R (84) 5 o principima

graanskog postupka kreiranih da unaprede funkcionisanje
pravosua.
Princip 7 Treba uiniti korake da se otkloni zloupotreba pravnih
lekova nakon presude.
2.5 Stopa oalbenosti i stopa ukidanja

sporova.
C.17. Drave treba da razmotre mogunost uvoenja u svoj sistem
kontrole neosnovanih albi kako bi se obezbedilo da se ne koi brzih
odluka po osnovanim albama .
DVT, RJT korisnici

suda, advokati
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VSS, MP
Anketa (periodino);
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika,.VSS,
MP
DVT, RJT korisnici
suda, advokati
Anketa (periodino); Anketa o pravosuu

s
velikim
br.
intervjui uesnika.
uesnika,.VSS,
MP
DVT, RJT korisnici
suda, advokati
(periodino);
intervjui uesnika.
Anketa
MP,
VSS,
Zvanina
statistika VKS,
apelacioni
sudovi
Matrica uinka
treba da omogui poverenje javnosti u sudije i pravosue. Sudije

treba da igraju vodeu ulogu u donoenju tog kodeksa.
74. Sudije bi trebalo da imaju mogunost da zatrae savete o etici od
nekog tela u okviru pravosua.
Anketa (periodino)
Matrica uinka
360
Miljenje CCJE br. 13 (2010) o ulozi sudija u izvrenju sudskih odluka

A. Delotvorno izvrenje obavezujuih sudskih odluka je osnovni
elemenat vladavine prava. Od bitne je vanosti obezbediti poverenje
javnosti u autoritet pravosua. Sudska nezavisnost i pravo na
pravino suenje su uzaludni ukoliko se odluke ne izvravaju.
nepristrasnosti sudija i omoguavanju da se Pravda realizuje

C. Odnosi sudova s medijima (jaati razumevanje o njihovoj ulozi,
informisati javnost o prirodi, sadrini, ogranienjima i sloenosti
pravosudnog posla...)
IPSOS,
UNODC,
Ombudsman,
Agencija za borbu
protiv
korupcije,
Miljenje br. 6 CCJE (2004) o pravinom suenju u razumnom
GRECO, TI Index
2.6.4 Razmere prijavljene korupcije i korienje vremenskom roku i o ulozi sudije u suenju, uzimajui u obzir Anketa (periodino)
Anketa
o
neformalnih naina da izvri uticaj na proces i ishod
alternativne naine za razreavanje sporova.
pravosuu s velikim
A.
Pristup pravosuu
br. uesnika, Anketa
A.1.
Drave treba da omogue irenje pogodnih informacija o
BEEPS;
Anketa
funkcionisanju pravosudnog sistema (priroda raspoloivih postupaka,
Agencije za borbu
proseno trajanje postupaka u razliitim sudovima, trokovi i rizici u
protiv korupcije
sluaju pogrenog korienja pravnih puteva, alternativni naini
2.6.5 Opaanja o nezavisnosti pravosua
razreavanja sporova koji stoje strankama na raspolaganju, osnovne
intervjui
uesnika, s
velikim
br.
odluke koje donose sudovi).
kvalitativna ekspertska uesnika, VSS, DTV,
procena
MP, korisnici suda,
Miljenje CCJE br. 7 (2005) on pravosue i drutvo
advokati
B.2. CCJE podrava sve korake u cilju jaanja opaanja javnosti o
2.6.3 Opaanja o korupciji u pravosuu
Aneksi
2.6.6 Opaanja o nepristrasnosti i pravinisti
Aneksi
361
Preporuka SE, Savet ministara CM/Rec. 1994-12 o nezavisnosti,

efikasnosti i ulozi sudija
d. U procesu donoenja odluke, sudije treba da budu nezavisne i u
mogunosti da deluju bez ikakvih ogranienja, neprimerenog uticaja,
pritisaka, pretnji ili meanja, posrednog ili neposrednog, s bilo koje
strane i iz bilo kog razloga. Zakon treba da propie sankcije protiv lica
koja nastoje da izvre uticaj na sudiju na bilo koji od tih naina. Sudije
treba da imaju neogranienu slobodu da nepristrasno odluuju u
predmetima u skladu sa svojom saveu i svojim tumaenjem
injenica, sledei zakonska pravila. Sudije ne treba da imaju obavezu
da izvetava o meritornosti predmeta bilo koga van domena
pravosua.
Anketa (periodino)
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, VSS, DTV,
MP, korisnici suda,
advokati.
Matrica uinka
362
3. PRISTUP PRAVOSUDNIM USLUGAMA

3.1 Dostupnost usluga pravosua (finansijski pristup pravosuu)
3.1.1 Finansijska pristupanost sudskih trokova
Preporuka SE, Komitet ministara, br. R (81) 7 dravama lanicama o
merama za laki pristup pravosuu - D. Cena pravosua
11. Nikakav novani iznos ne treba traiti od stranke za raun drave
kao uslov pokretanja postupka, a koji bi bio nerazuman u smislu
pravne stvari.
12. Poto su do sada sudske takse predstavljale oiglednu prepreku u
pravosuu, one bi trebalo, ukoliko je to mogue, da se smanje ili
3.1.2 Vreme plaanja sudskih taksi i srodnih trokova
ukinu. Sistem sudskih taksi bi trebalo preispitati u smislu njegovog
pojednostavljenja.
13. Posebnu panju treba posvetiti pitanju nadoknada za advokate i
vetake poto i one predstavljaju prepreku pristupu pravosuu.
3.1.3 Pristup i korienje izuzea od plaanja sudske Treba obezbediti neku vrstu kontrole iznosa ovih naknada.
takse
14. Osim u posebnim okolnostima, stranka koja dobije spor u
principu treba da naplati svoje trokove od stranke koja je izgubila,
ukljuujui honorar advokata koji je razumno nastao u postupku.
Miljenje CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom roku i o
3.1.4 Finansijska pristupanost trokova advokata
ulozi sudije u suenju, uzimajui u obzir alternativne naine za
razreavanje sporova.
Javnost treba da bude informisana o prirodi sporova koji se mogu
pokrenuti, njihovom moguem trajanju, njihovim trokovima i
rizicima u sluaju pogrenog korienja pravnih kanala. Treba da se
3.1.5 Korienje advokata po slubenoj dunosti (exobezbede informacije i o alternativnim nainama za razreenje spora,
officio)
to bi moda trebalo ponuditi strankama.
A.4. Tehnologija treba da bude razvijena putem koje bi uesnici u
3.1.6 Pristup za nezastupljene stranke
sporu
mogli
preko
kompjutera
da:
dobiju potpune informacije, ak i pre poetka postupka, o prirodi i
iznosu trokova koje e morati da snose, kao i indikaciju o
predvidivom trajanju postupka sve do presude.
Miljenje CCJE br. 13(2010) o ulozi sudija u izvrenju sudskih odluka
3.1.7 Delotvornost programa pravne pomoi za H. Stranke bi trebalo da mogu lako da pokrenu izvrni postupak.
Aneksi
VKS, VSS, korisnici

suda
MP,
VSS,
advokati, org. civil.
drutva
Anketa (periodino); Anketa
o
intervjui uesnika.
pravosuu s velikim
br. uesnika VKS,
MP, VSS, advokati,
org. civil. drutva
Intervjui
uesnika; VKS,
MP,
VSS,
kvalitativna ekspertska advokati, org. civil.
procena
drutva
Zvanina
statistika MP, RJT, sudovi, VSS
(kvartalno, godinje); DVT.
Intervjui
uesnika;
procena;
Anketa o
pristupu pravosuu
Intervjui
uesnika; VKS, DVT, MP, VSS,
Anketa o pristupu
pravosuu;
intervjui
uesnika, kvalitativna
ekspertska procena
Zvanina
statistika VKS, MP, Min.
(kvartalno, godinje); finansija, Statist.
Anketa (periodino)
zavod, Anketa o
pristupu pravosuu,
Anketa o pravosuu
s velikim br.
uesnika
Anketa (periodino); VKS, VSS, korisnici
kvalitativna ekspertska suda
procena
Matrica uinka
3.2.5 Prosean br. sesija medijacije od poetka do

postizanja sporazuma na medijaciji
3.2.4 Trokovi medijacije za korisnike
3.2.3 Br. predmeta razreen na medijaciji
3.2.2 Br. novih predmeta za medijatore (po vrsti spora)
3.2.1 Br. uputa na medijaciju od strane suda
siromane korisnike suda
Aneksi
363
Miljenje CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom roku
Preporuka SE, Rec. (2002)10 o medijaciji u graanskoj materiji
Preporuka SE, Komiteta ministara, br. CM/Rec 86/12 u vezi s merama

da se smanji i sprei preoptereenost sudova (deo o medijaciji)
Evropski Kodeks ponaanja za medijatore
Miljenje CCJE br. (2004)16 o odnosu izmeu sudija i advokata (deo

o medijaciji)
Miljenje CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom roku

(deo o medijaciji)
Preporuka SE br. R (93) 1 o efektivnom pristupu zakonu i pravosuu

za siromane
3.2 Pristup alternativnom nainu razreavanja sporova
Preporuka SE, Komiteta ministara, br. CM/Rec(2010)12 dravama
lanicama o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost (deo o
medijaciji)
Svaku prepreku u tome, npr. preterani troak, treba izbegavati.

Preporuka SE, Komiteta ministara, Rec.(2003)17 dravama-lanicama
o izvrenju
3. Takse za izvrenje treba da budu razumne, propisane zakonom i
unapred ih treba staviti do znanja strankama.
4. Pokuaj realizacije izvrnog postupka treba da bude srazmeran
zahtevu, da se predviena sredstva povrate, kao i interes tuenog.
5. Neophodne trokove izvrenja treba u principu da snosi optueni,
mada ne treba iskljuiti mogunost da mogu da ih snose i druge
stranke ukoliko su zloupotrebile postupak.
Godinja
Funkcional.
statistika,
uinka
God. statistika
/za MP, sudovi, organ

analizu medijacije
procena
MP, organ medijacije
Godinja
sudska MP, organ medijacije
statistika,
statistika
organa medijacije
medijacije
God, sudska statistika, MP, organ medijacije

statistika
organa
medijacije
God. statistika
Sudovi, MP, organ
kvalitativna ekspertska advokati, org. civil.

procena
drutva
Matrica uinka
trajanje
(dani/meseci)
postupka
3.3.3 Pristup sudskim odlukama
3.3.2 Pristup informacijama o sudu i predmetu
3.3.1 Opaanja korisnika o pristupu relevantnim

informacijama
3.2.9 Percepcija medijacije
3.2.8 Delotvornost izvrenja odluka medijacije
3.2.7 Stepen uspenosti medijacije (br. sporazuma

postignutim medijacijom u odnosu na neuspele
medijacije)
3.2.6 Proseno
medijacije
Aneksi
364
Miljenje CCJE br.(2004) 6 o pravinom suenju u razumnom roku -
3.3 Pristup informacijama

Miljenje CCJE br. 7(2005) o pravosuu i drutvu
D.4.
CCJE preporuuje da sve odluke Vrhovnog suda i ostale
vane sudske odluke budu besplatno dostupne preko internet
sajtova, ako i u tampanoj verziji, nakon povraaja trokova za
reprodukovanje; meutim, odgovarajue mere treba preduzeti pri
razglaavanju sudskih odluka da bi se sauvala privatnost
zainteresovanih strana, naroito stranaka i svedoka.
Direktiva 2008/52/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 21. maja

2008. o odreenim aspektima medijacije u graanskoj i privrednoj
materiji
(deo o medijaciji)
D.2. Pravna pomo treba da bude dostupna za alternativne naine
reavanja sporova kao to je i za redovni sudski postupak; i sredstva
za pravnu pomo i bilo koji javni rashod koji podrava alternativno
reavanje treba da koriste poseban buet, tako da odgovarajui
trokovi ne idu na teret opertaivnog budeta sudova .
MP, sudovi, organ

medijacije, Anketa o
pravosuu s velikim
br. uesnika
MP, sudovi, organ

medijacije
MP, sudovi, organ

medijacije
MP, sudovi, organ

medijacije
Redovni izvetaji
MP,
VKS,
Ombudsman
VSS
Anketa MSP i Anketa Anketa o pravosuu

pristupu
pravosuu s
velikim
br.
(periodino)
uesnika, VSS, DVT,
MP
God.
(periodini) MP, VKS, VSS
izvetaji, vebsajt suda
Procena za Funkcional.
analizu
Anketa MSP i Anketa
pristupu
pravosuu
(periodino)
God. statistika
God. statistika
God. statistika
Matrica uinka
srodnim
3.4.2 Opaanja sudija i osoblja o objektima sudova i

nivou udobnosti (uporediti sa anketom korisnika)
3.4.1 Opaanja korisnika o geografskoj pristupanosti

sudova i nivou udobnosti objekata sudova
3.3.4
Raspoloivost
informacija
profesionalnim uslugama
Aneksi
365
3.4 Geografski i fiziki pristup uslugama pravosua

Preporuka SE, Komiteta ministara, CM Rec(2010)12 dravama
lanicama o sudijama: nezavisnosti efikasnost i odgovornosti
28.
Svaka drava treba da odredi adekvatne resurse,
objekte i opremu za sudove da im omogui da funkcioniu u skladu sa
standardima utvrenim u l. 6 Konvencije i da omogui sudijama da
rade efikasno.
Preporuke SE Rec. br. R (81) 7 o merama za omoguavanje pristupa

pravosuu
A. Informacije za javnost
1. Treba preduzeti odgovarajue mere da se javnost obavesti o mestu
i nadlenosti sudova i o nainu na koji se pokree postupak ili se vri
odbrana pred tim sudovima.
2. Sud ili nadleno telo ili sluba treba da prua opte informacije o
sledeem:
- procesnim zahtevima, pod uslovom da ne sadre pravne savete u
vezi sa sutinom predmeta;
- nainu i roku u kojem se moe aliti na odluku, o pravilima
procedure i dokumentima potrebnim za to;
- nainu na koji se odluka moe izvriti i, ukoliko je to mogue, koliki
je iznos trokova za to.
A. PRISTUP PRAVOSUU
11. Javni pristup pravosuu pretpostavlja pruanje pogodnih
informacija o funkcionisanju sistema pravosua.
Anketa o pravosuu
s
velikim
br.
uesnika, Anketa o
pristupu pravosuu,
MP, org. civilnog
drutva, VSS.

intervjui uesnika.
s
velikim
br.
uesnika,
MP,
sudovi, VSS.
Anketa (periodino)
Intervjui
uesnika; Vebsajtovi;
kvalitativna ekspertska Advokatska komora;
procena
prevodilake usluge;
izvritelji;
notari;
medijatori
Matrica uinka
3.5.1 Opaanja meu odreenim ugroenim grupama o

dostupnosti pravosudnih usluga
Aneksi
366
3.5 Jednakost pristupa za ugroene grupe

Preporuka SE Rec br. R (99) 4 o principima u vezi s pravnom zatitom
nesposobnih odraslih lica - Deo II Vladajui principi, Princip 2
Fleksibilnost pravne reakcije
1.
Mere zatite i ostala pravna sredstva raspoloiva za zatitu
odraslih nesposobnih lica i ekonomskih interesa odraslih
nesposobnih lica treba da budu dovoljna, po sadrini i fleksibilnosti,
da omogue pogodnu pravnu reakciju na razliite stepene
nesposobnosti i razne situacije.
2.
Odgovarajue mere zatite ili druga pravna sredstva treba
da budu raspoloiva u hitnim sluajevima.
3.
Zakon treba da obezbedi jednostavne i jeftine mere zatite i
ostala pravna sredstva.
4.
Raspon mera zatite terba da obuhvati, u odgovarajuim
sluajevima, one koje ne ograniavaju pravnu sposobnost lica u
pitanju.
5.
Raspon mera zatite terba da obuhvati one koje se
ograniavaju na jedan pojedinaan akt, bez zahteva za postavljanjem
zastupnika ili zastupnika sa stalnim ovlaenjem.
6.
Treba voditi rauna da se ukljue one mere po kojima
postavljeno lice deluje zajedno sa odraslim licem koje je u pitanju,
kao i mere koje ukljuuju postavljenje vie od jednog zastupnika.
7.
Treba voditi rauna o potrebama za obezbeivanjem i
regulisanjem pravnih sredstava koja lice, jo pravno sposobno, moe
preduzimati da se obezbedi.
8.
Treba voditi rauna o potrebama da se hitno obezbedi da se
odreene odluke (posebno one koje se tiu maloletnika ili onih
rutinske prirode koje se odnose na zdravlje ili lino blagostanje)
mogu doneti za nesposobno odraslo lice na osnovu zakonskih
ovlaenja, a ne na osnovu sudske ili administrativne mere.
Anketa MSP i Anketa

pristupu
pravosuu MP, org. civilnog
drutva, VSS
(periodino)
Matrica uinka
Matrica uinka
367
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2010)12 Komiteta ministara dravama lanicama o

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti
27.
Najmanje polovina lanova takvih saveta treba da budu sudije izabrane od strane
1.1.6. Upravljaki kapaciteti u

sudovima
1.1.5. Struktura i kapaciteti MP
1.1.4. Upravljaki kapaciteti VSS i

DVT
Miljenje br. 10 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2007) o Savetu pravosua u
slubi drutva
b)
Savet pravosua treba da zatiti nezavisnost sistema pravosua i pojedinanih
sudija i da istovremeno garantuje efikasnost i kvalitet pravde, na nain kako je to
definisano u lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima u cilju jaanja poverenja
javnosti u pravosudni sistem;
c)
Savet pravosua treba da bude zatien od rizika ograniene autonomije u korist
zakonodavne ili izvrne vlasti kroz navoenje u ustavnom tekstu ili ekvivalentnom
dokumentu.
Takoe videti deo: (B. O sastavu Saveta pravosua; C. O funkcionisanju Saveta pravosua;
D. O ovlaenjima Saveta pravosua).
1. UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE
1.1 Strukture i ovlaenja tela za upravljanje i rukovoenje
Miljenje br. 6 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2004) o pravinom suenju u
razumnom roku i ulozi sudije u suenjima, uzimajui u obzir alternativne mere za reavanje
sporova
B.10. Kako bi se pomirila realizacija ove potrebe sa garancijama za nezavisnost sudstva,
nezavisno telo koje se navodi u paragrafima 37 i 45 Miljenja Konsultativnog saveta
evropskih sudija br. 1 (2001) treba da bude kompetentno za izbor i prikupljanje podataka o
kvalitetu, dizajniranje procedure za prikupljanje podataka, evaluaciju rezultata,
distribuciju podataka, povratne informacije, kao i nadzor i naknadne procedure.
Upuivanje na relevantna pravna dokumenta
1.1.3. Celishodnost sastava i

ovlaenja VSS i DVT
1.1.2. Percepcija o kvalitetu

rukovodstva
i
upravljanja
pravosuem
1.1.1. Delotvornost unutranje

organizacije funkcija
Pokazatelj
Anketiranje
zainteresovanih strana;
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
Kvalitativna ekspertska
procena,
Izvetaj
o
napretku EU
Periodina anketa
Metod prikupljanja
primarnih podataka i
uestalost prikupljanja
VSS, sudovi.
VSS, DVT, MP, sudovi.
Istraivanje
o
percepciji pravosua,
VSS,
DVT,
MP,
organizacije civilnog
drutva.
Savet EU, VSS, DVT,

MP.
Izvor
podataka/informacija
Ovaj deo Okvira vezan za Unutranji uinak obuhvata identifikovane pokazatelje, standarde EU i izvore podataka za razliite vrste resursa, koji stoje na raspolaganju
sistemu pravosua (finansijska sredstva, ljudski resursi, infrastruktura i informacione i komunikacione tehnologije IKT). Ovaj okvir omoguava procenu na koji
nain se svaki od navedenih resursa koristi i kako se njime upravlja za potrebe pruanja usluga u pravosuu.
Aneks 3: Matrica unutranjeg uinka
Aneksi
1.2.4. Postojanje/Delotvornost
strategija koje ukljuuju sudije,
tuioce, strune saradnike i
1.2.3
Delotvornost
radnih
procesa i redizajniranja procesa
1.2.2. Delotvornost u upravljanju

predmetima, obimom posla i
starim predmetima
1.2.1. Efektivnost unutranje

organizacije u sudovima
Aneksi
368
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2010) 12 Komiteta ministara dravama lanicama o

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti Poglavlje V
30. Efikasnost sudija i pravosudnog sistema je neophodan uslov za zatitu prava svakog
pojedinca, usklaenost sa zahtevima lana 6 Konvencije, pravnu sigurnost i poverenje
javnosti u vladavinu prava.
31. Efikasnost predstavlja donoenje kvalitetnih odluka u razumnom vremenskom roku
nakon pravinog razmatranja pitanja. Pojedinane sudije su obavezne da obezbede
efikasno upravljanje predmetima za koje su lino odgovorni, ukljuujui sprovoenje
odluka ije izvrenje je deo njihove nadlenosti.
36. Da bi se spreila i smanjila prekomerna optereenja u sudovima, potrebno je sprovesti
1.2 Delotvornost operativnog upravljanja

Savet Evrope, Preporuka CM/Rec 86/12 Komiteta ministara u vezi mera za spreavanje i
smanjenje prekomernog obima posla u sudovima
VI. Redovna analiza nadlenosti razliitih sudova, u smislu obima i prirode predmeta, kako
bi se obezbedilo jednako rasporeivanje obima posla.
Miljenje br. 10 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2007) Konsultativnog saveta
evropskih sudija (CCJE) o Savetu pravosua u slubi drutva Poglavlje IV Saveti
pravosua
26.
Saveti pravosua su nezavisna tela, utvrena zakonom ili ustavom, koja tee da
zatite nezavisnost pravosua i pojedinanih sudija i da time promoviu efikasno
funkcionisanje pravosudnog sistema.
27.
Najmanje polovina lanova takvih saveta treba da budu sudije izabrane od strane
njihovih kolega iz svih nivoa pravosua i u skladu sa pluralizmom unutar pravosua.
28.
Saveti pravosua treba da prikau najvii stepen transparentnosti prema sudijama
i drutvu kroz razvijanje prethodnog utvrenih procedura i obrazloenih odluka.
29.
U obavljanju svojih funkcija, saveti pravosua ne treba da se meaju u nezavisnost
pojedinanih sudija.
njihovih kolega iz svih nivoa pravosua i u skladu sa pluralizmom unutar pravosua.

28.
Saveti pravosua treba da prikau najvii stepen transparentnosti prema sudijama
i drutvu kroz razvijanje unapred utvrenih procedura i obrazloenih odluka.
32.
Organi nadleni za organizaciju i funkcionisanje sistema pravosua su obavezni da
obezbede sudijama uslove koji im omoguavaju da ispune svoju misiju i treba da dostignu
efikasnost, istovremeno titei i potujui nezavisnost i nepristrasnost sudija.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
MP, sudovi, VSS, RJT,

DVT.
VKS, MP, sudovi, VSS,

RJT, DVT.
VKS, MP, sudovi, VSS.

DVT.
Matrica uinka
1.4.2. Implementacija planova i

merenje napretka
1.4.1. Delotvornost razvoja,

objavljivanja i analize napretka u
odnosu na strateki plan za
celokupan sistem pravosua
1.3.3. Sposobnost za zajedniko

programiranje
resursa
i
prilagoavanje
kombinacije
resursa
1.3.2. Delotvornost upravljake

strukture
i
procesa
za
obezbeivanje
sveukupnog
upravljanja
resursima
pri
pruanju usluga
1.3.1. Delotvornost sistema za

nadgledanje procesa pruanja
usluga
i
ohrabrivanje
unapreenja
zaposlene u inovacije
Aneksi
Magna Carta sudija
369
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec 86/12 Komiteta ministara u vezi sa merama za

spreavanje i smanjenje preteranog obima posla u sudovima
VI. Redovno analiziranje nadlenosti razliitih sudova u pogledu broja i vrste zahteva kako
bi se osiguralo podjednako optereenje poslom.
1.4 Delotvornost u stratekom upravljanju

Evropska povelja o zakonu za sudije
1.6. Drava ima obavezu da obezbedi da sudije imaju sredstva neophodna za pravilno
obavljanje svojih zadataka, a posebno da se bave predmetima u razumnom roku.
1.3 Delotvornost u upravljanju resursima

razumnom roku
B. kvalitet pravosudnog sistema i njegova procena, kvantitativni statistiki podaci,
procedure nadgledanja
B.9.
Prikupljanje podataka i nadgledanje treba da se vre redovno, a procedure koje
sprovode nezavisna tela treba da omogue direktno usklaivanje organizacije sudova sa
promenama u broju predmeta.
Evropska komisija za efikasnost pravosua (CEPEJ) - Zbirka najboljih praksi o upravljanju

vremenom u pravosudim procedurama
mere usklaene sa nezavisnou pravosua kako bi se nesudijski poslovi dodelili drugim

kvalifikovanim pojedincima.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
procena.
Komisija
za
implementaciju
Strategije,
MP,
sudovi, VSS, javna
tuilatva, DVT.
Komisija
za
implementaciju
Strategije,
MP,
sudovi, VSS, VKS, RJT,
DVT.

DVT, MF.

DVT.

DVT.
Matrica uinka
1.5.4
Delotvornost
pravila
specifinih za pravosue i
tuilatvo u cilju kontrolisanja
sukoba interesa i kontrolu
imovine.
1.5.3 Razvijanje i efikasno

praenje Nacionalnog plana
integriteta i auriranog akcionog
plana za unapreenje integriteta
i etikog ponaanja sudija i
tuilaca
1.5.2. Pravila o davanju poklona
1.5.1. Nasumino rasporeivanje

predmeta
1.4.3.Delotvornost
u
predstavljanju uinka sistema
Aneksi
370

DVT, Agencija za
borbu
protiv
korupcije, Anketa o
percepciji pravosua.
Pravna
analiza,
Anketiranje
analiza, anketa
MP, sudovi, VSS, DVT,

Agencija za borbu
protiv korupcije
Odluka Evropskog saveta od 25. septembra 2008. godine o zakljuku, u ime Evropske
zajednice, Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije (2008/801/EC)
5. Svaka drava ugovornica e nastojati, kada je to potrebno i u skladu sa osnovnim
naelima svog unutranjeg zakonodavstva, da utvrdi mere i sisteme kojima se od javnih
funkcionera zahteva da se izjasne kod odgovarajuih organa u vezi, izmeu ostalog,
njihovih spoljnih aktivnosti, zapoljavanja, investicija, imovine i znaajnih poklona ili koristi
usled kojih moe nastati sukob interesa u odnosu na njihove funkcije kao javnih
funkcionera.
MP, sudovi, VSS
Komisija
za
implementaciju
Strategije MP, VSS,
DVT.
VSS,
DVT,
MP,
Agencija za borbu
protiv korupcije.
Anketiranje
procena.
1.5 Delotvornost mehanizama za upravljanje integritetom i sukobom interesa

Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2010)12 Komiteta ministara dravama lanicama o Anketiranje
9.
Predmet ne treba da bude oduzet sudiji bez valjanog razloga. Odluka da se sudiji kvalitativna ekspertska
oduzme predmet se donosi na osnovu objektivnih, unapred utvrenih kriterijuma i kroz procena.
transparentnu proceduru koju sprovodi organ u okviru pravosua.
Anketiranje
10.
Samo same sudije mogu da donesu odluku o sopstvenoj kompetentnosti u zainteresovanih strana;
pojedinanim predmetima, kao to je definisano zakonom.
24.
Dodeljivanje predmeta u jednom sudu treba da sledi objektivne unapred procena.
utvrenje kriterijume kako bi se ouvalo pravo na nezavisnog i nepristrasnog sudiju. Ta Procena
odluka ne treba da bude doneta pod uticajem elja stranke u predmetu niti bilo koje druge
strane zainteresovane za ishod predmeta.
Miljenje br. 2 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2001) o finansiranju i

upravljanju sudovima sa osvrtom na efikasnost pravosua i na lan 6 Evropske konvencije
o ljudskim pravima.
Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE) posebno dodatno skree panju na potrebu da
se izdvoji dovoljno sredstava za sudove, kako bi im se omoguilo da funkcioniu u skladu sa
standardima utvrenim u lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Osnovni principi. Pristup pravdi i transparentnost

14.
Pravosue je transparentno i informacije o radu pravosudnog sistema se
objavljuju.
Matrica uinka
1.6.3.
Delotvornost
i
transparentnost
disciplinskih
mera i sankcija
1.6.2. Broj zvanino podnetih

albi protiv sudija i osoblja
1.6.1. Dostupnost informacija o

nainu podnoenja pritube
/albe
1.5.5. Delotvornost sistema za

upravljanje zahtevima za izuzee
(izuzea i iskljuenje)
Aneksi
371
Smernice o ulozi tuilaca, Osmi Kongres Ujedinjenih nacija o spreavanju kriminala i

postupanju sa prestupnicima, Havana, od 27. avgusta do 7. septembra 1990. godine, U.N.Disciplinski postupak
Evropske smernice o etici i ponaanju javnih tuilaca (Budimpetanske smernice)
Bangalorski principi sudijskog ponaanja
Magna Carta sudija (Etika i odgovornost)
Evropska povelja o Zakonu za sudije (5. Pravna odgovornost)
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec 1994/12e Komiteta ministara o nezavisnosti, efikasnosti i

ulozi sudije (Princip VI Neispunjavanje odgovornosti i disciplinski prekraji)
Miljenje br. 3 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) o principima i pravilima za

profesionalno ponaanje sudija, a posebno u oblasti etike, nespojivog ponaanja i
nepristrasnosti (Zakljuci o standardima ponaanja i Zakljuci o pravnoj odgovornosti)
1.6 Delotvornost albenog i disciplinskog postupka

Savet Evrope, Preporuka CM/Rec (2010) 12 Komiteta ministara dravama lanicama o
sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti Pravna odgovornost i disciplinski
postupak
Evropska povelja o zakonu za sudije

5.3. Svaki pojedinac mora imati mogunost da, bez posebnih formalnosti, podnese
nezavisnom telu albu vezanu za pogreno sprovoenje pravde. Ovo telo ima nadlenost,
ukoliko detaljno i paljivo razmatranje ukae na nesavestan rad sudije, kao to je
predvieno u paragrafu 5.1, da pitanje predstavi disciplinskom organu, ili da barem
preporui takvo predstavljanje organu koji je obino nadlean, u skladu sa statutom.
Zvanina
statistika
(kvartalna,
godinja);
procena,
anketiranje
zainteresovanih strana.
Pravna analiza, procena
broja
pokrenutih
postupaka,
podnete
disciplinske
tube,
izreene
disciplinske
sankcije
i
izvrene
disciplinske
sankcije,
razgovori
Zvanina
statistika
(kvartalna,
godinja);
procena,
anketiranje
Anketiranje
analiza.
MP, sudovi, VSS, VKS,

RJT, DVT, Agencija za
borbu
protiv
korupcije, Kancelarija
Ombudsmana.
Sudovi, VSS, RJT, DVT,
Agencija za borbu
protiv korupcije.
Javno
dostupne
informacije,
veb
sajtovi,
grafikoni
Ombudsmana
DVT, MP, sudovi, VSS.
Matrica uinka
izvrenja
2.2.1. Obim akumulacije docnji
2.1.2. Predvidljivost
budeta.
2.1.1.
Nivo
budetskog
finansiranja
i
celishodnost
finansiranih nadlenosti.
Aneksi
372

33.
Svaka drava treba da izdvoji adekvatna sredstva, objekte i opremu kako bi
omoguila sudovima da funkcioniu u skladu sa standardima utvrenim u lanu 6
2.2 Docnje
Evropska povelja o Zakonu za sudije
1.6. Dunost je drave da obezbedi da sudije imaju neophodna sredstva da postignu svoje
zadatke na pravilan nain, a posebno da predmete procesuiraju u razumnom vremenskom
roku.
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2001)2 Komiteta ministara dravanam lanicama o

dizajniranju i redizajniranju sudskog sistema i pravnog informacionog sistema na
ekonomian nain

35.
Dovoljan broj sudija i odgovarajue kvalifikovanog pomonog osoblja treba da
bude rasporeen u sudovima.

dizajniranju i redizajniranju sudskog sistema i pravnim informacionim sistemima na
ekonomian nain

33.
Konvencije i kako bi omoguili sudijama da rade efikasno.
2. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RESURSIMA

2.1 Delotvornost u balansiranju finansiranja i nadlenosti u pravosuu
1.6. Dunost je drave da obezbedi da sudije imaju neophodna sredstva da postignu svoje
zadatke na pravilan nain, a posebno da predmete procesuiraju u razumnom vremenskom
roku.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
MP, VSS, DVT, sudovi,

tuilatva.

javna tuilatva.

javna tuilatva, MF.
Matrica uinka
2.5.1.
Odgovarajue
rasporeivanje sredstava
u
odnosu na geografsku poziciju i
dohodak
2.4.2. Delotvornost nadzora

ekonomipnosti i produktivnosti
resursa
2.4.1. Efektivno rasporeivanje

resursa kako bi se na fleksibilan
nain odgovorilo na promenljive
okolnosti
i
stimulisala
unapreenja uinka.
2.3.1.
Delotvornost
u
povezivanju alokacije resursa sa
rezultatima
Aneksi
373
2.6 Operativna efektivnost finansija
2.5 Rasporeivanje sredstava u odnosu na geografsku poziciju i dohodak

33.
2.4 Struktura sudskog budeta

33.
2.3 Povezivanje alokacije resursa sa rezultatima

33.
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2001)2 Komiteta ministara dravanam lanicama o

dizajniranju i redizajniranju sudskog sistema i pravnog informacionog sistema na
ekonomian nain
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
VSS, DVT, MP, MF,

Republiki Zavod za
statistiku

tuilatva.

tuilatva.

tuilatva.
Matrica uinka
2.7.1 Efektivnost naplate sudskih

taksi.
2.6.5. Nivo podrke osoblja
2.6.4. Efektivno rasporeivanje

funkcija finansijskog upravljanja.
374
2.7 Upravljanje sudskim taksama

Savet Evrope, Preporuka br. R (81) 7 Komiteta ministara dravama lanicama o merama za
olakan pristup pravdi - D. Trokovi pravosua
11. Uslov za zapoinjanje postupka ne sme da bude, imajui u vidu prirodu sluaja,
Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE) Miljenje br. 3 o finansiranju i upravljanju sa

osvrtom na efikasnost pravosua i lan 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima
13.
Ako je sudijama data odgovornost za upravljanje sudovima, oni treba da pohaaju
odgovarajuu obuku i da dobiju potrebnu podrku kako bi sproveli taj zadatak. U svakom
sluaju, vano je navesti da su sudije odgovorne za svaku administrativnu odluku, to
direktno utie na obavljanje funkcija sudova.

35.
Dovoljan broj sudija i odgovarajue kvalifikovanog pomonog osoblja treba da
bude rasporeen u sudovima.
2.6.2.
Kapacitet
raunovodstvenih sistema.
2.6.3. Kapacitet funkcije interne

revizije.

33.
funkcija
2.6.1.
Kapacitet
nabavke.
Aneksi
Zvanina
finansijski
anketiranje
statistika;
podaci;
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci
i
podaci
o
ljudskim
resursima; anketiranje
procena.
MP, VSS, sudovi.

tuilatva.

tuilatva.

tuilatva.

tuilatva.

tuilatva.
Matrica uinka
957
375
3. UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

3.1 Broj zaposlenih i metodologija
Savet Evrope, Preporuka br. R (94) 12 Komiteta ministara dravama lanicama o
nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija
Princip III Odgovarajui uslovi rada
1. Treba da budu obezbeeni odgovarajui uslovi da bi omoguili sudijama da rade
efikasno, a naroito putem:
a. zapoljavanja dovoljnog broja sudija i obezbeenjem odgovarajue obuke, kao to je
praktina obuka u sudu i, ukoliko je mogue, u drugim telima, pre njihovog imenovanja i
tokom karijere. Ta obuka treba da bude besplatna za sudije i naroito treba da se bavi
najnovijim zakonima i sudskom praksom. Tamo gde je to primereno, obuka treba da ukljui
Savet Evrope, Preporuka Rec(2003)17 Komiteta ministara dravama lanicama o izvrenju

3. Takse za izvrenje treba da budu razumne, propisane zakonom i unapred poznate
strankama.
4. Pokuaji da se sprovede postupak izvrenja treba da budu proporcionalni zahtevu,
oekivanim prihodima koji e biti dobijeni, kao i interesima optuenog.
5. Neohodne trokove izvrenja obino snosi okrivljeni, bez obzira na mogunost da
trokove mogu snositi druge strane u sluaju zloupotrebe postupka.
nerazumna suma novca.

12. Drave treba da obezbede da sudske takse budu smanjene ili ukinute kada
predstavljaju prepreku pristupu pravdi. Sistem sudskih taksi treba da bude ispitan u smislu
ove olakice.
13. Drave moraju da posvete panju pitanju trokova za advokate i strunjake onoliko
koliko one predstavljaju ogranienje pristupa pravdi. Neki oblici kontrole iznosa ovih
trokova moraju biti obezbeeni.
14. Osim u posebnim okolnostima, stranka koja je dobila spor treba, u principu, da dobije
refundiranje svojih trokova, ukljuujui honorar adokata, razumno nastalih u postupku, od
strane koja je izgubila spor.
Sistematizacije/Budet za plate (godinja suma), platni spiskovi (stvaran broj zaposlenih)
3.1.1. Broj i odnos sudija,

tuilaca, pomonika i sudskog
osoblja (zajedno i odvojeno
prema vrsti suda)
2.7.2. Efektivnost u upravljanju i

korienju sudskih taksi.
Aneksi
npr. godinji budet,

stvaran broj po datom
kvartalu u tri uporeene
fiskalne godine957
procena.
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
MP, VKS, VSS, DVT,

RJT
MP, VSS, sudovi.
Matrica uinka
958
376

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti Poglavlje VI Status sudije
44.
Odluke u vezi s izborom i karijerom sudija moraju biti zasnovane na objektivnim
kriterijuma unapred odreenim zakonom ili pak od strane nadlenog tela. Te odluke treba
da budu zasnovane na zasluzi, uzimajui u obzir kvalifikacije, sposobnosti i kapacitet da sudi
kroz primenu zakona uz istovremeno potovanje ljudskog dostojanstva.
3.2 Selekcija, evaluacija i unapreenje sudija i tuilaca

4.1. Osim ako se ne zasniva na godinama iskustva, sistem unapreenja se bazira iskljuivo
na kvalitetu i zasluzi koji su zapaeni u obavljanju dunosti poverenih sudiji i to putem
objektivnog ocenjivanja od strane jednog ili vie sudija, o emu se zatim razgovara s
ocenjenim sudijom. Odluke o unapreenjima donosi telo iz st. 1.3 ovoga lana, ili ga
predlae ili se saglaava. Sudije koje nisu predloene za unapreenje moraju imati pravo da
uloe albu tom telu.
Magna Carta sudija - osnovni principi

Garancije nezavisnosti
7.
Nakon konsultacija s pravosuem, drava obezbeuje ljudske, materijalne i
finansijske resurse neophodne za pravilno funkcionisanje sistema pravosua. Kako ne bi
potpali pod negativan uticaj, sudije su primereno nagraene i penzioniu se na adekvatan
nain, to se ureuje zakonom.

36. Radi spreavanja i smanjenja preteranog obima posla u sudovima, treba preduzeti
mere u skladu sa sudskom nezavisnou kako bi se nesudijski poslovi i zadaci dodelili
drugim odgovarajue kvalifikovanim licima.
35. Dovoljan broj sudija i odgovarajue kvalifikovanog prateeg osoblja treba da postoji u
sudu.
studijska putovanja i posete evropskim i drugim stranim institucijama kao i sudovima;
Sistematizacija/Budet za plate (godinja suma), platni spiskovi (stvaran broj zaposlenih)
3.2.2. Objektivni kriterijumi za

ocenu i unapreenje sudija i
tuilaca
3.2.1. Transparentna selekcija i

imenovanje sudija i tuilaca
3.1.3. Broj sudija porotnika
3.1.2. Broj zaposlenih na

odreeno vreme i po ugovoru
Aneksi
Pravna analiza, procena,

ukljuujui postojeu i
odgovarajuu
popunjenost funkcija u
VSS i DVT
Pravna analiza, procena,

ukljuujui postojeu i
odgovarajuu
popunjenost funkcija u
VSS i DVT
Zvanina
statistika;
finansijski
podaci;
anketiranje
procena.
npr. godinji budet,

stvaran broj po datom
kvartalu u tri uporeene
fiskalne godine 958

DVT.

DVT.
MP, VSS, DVT, sudovi.
MP, VSS, DVT
Matrica uinka
3.3.1. Kapacitet Pravosudne

akademije da zadovolji potrebe
za obukom
3.2.3. Efektivnost sistema za

procenu
uinka
sudijskih/tuilakih pomonika i
osoblja i upotreba ocene uinka
u upravljanju ljudskim resursima
Aneksi
377
3.3. Obuka
nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija Princip III Odgovarajui uslovi rada
a. zapoljavanja dovoljnog broja sudija i obezbeenjem odgovarajue obuke, kao to je
praktina obuka u sudu i, ukoliko je mogue, u drugim telima, pre njihovog imenovanja i
tokom karijere. Ta obuka treba da bude besplatna za sudije i naroito treba da se bavi
najnovijim zakonima i sudskom praksom. Tamo gde je to primereno, obuka treba da ukljui
Smernice o ulozi tuilaca, VIII Kongres UN o prevenciji kriminala i postupanju prema

poiniocima, Havana, 27. avgusta - 7. septembra 1990, dokumentacija UN
Kvalifikacije, izbor i obuka
1. Lica koja se biraju za tuioce su osobe od integriteta i sposobnosti, sa odgovarajuom
obukom i kvalifikacijama.
Status i uslovi slube
4. Drava obezbeuje tuiocima da mogu da obavljaju svoje profesionalne dunosti bez
zastraivanja, ometanja, maltretiranja, neprimerenog meanja ili neopravdane izloenosti
graanskoj, krivinoj ili drugoj odgovornosti.
6. Razumni uslovi rada tuilaca, adekvatno nagraivanje i, tamo gde je primenljivo, mandat,
penzija i uslovi za starosnu penziju odreuju se zakonom ili objavljenim pravilnikom.
7. Unapreenje tuilaca, gde god takav sistem postoji, zasniva se na objektivnim faktorima,
a posebno na profesionalnim kvalifikacijama, sposobnostima, integritetu i iskustvu, o emu
se odluuje u skladu s pravinim i nepristrasnim procedurama.
55.
Sisteme koji vezuju osnovnu platu sudija za njihov uinak treba izbegavati jer to
moe dovesti do tekoa u smislu nezavisnosti sudija.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Pravosudna
akademija,
sudovi,
VSS, RJT, DVT.

DVT.
Matrica uinka
3.3.2. Efektivna procena potreba

za obukom
Aneksi
378

2.3. Zakon obezbeuje, putem odgovarajue obuke na teret drave, pripremu izabranih
kandidata za efektivno vrenje sudijske dunosti. Telo iz stava 1.3 ovog lana, obezbeuje
primerenost programa obuke i organ koji ih sprovodi, u skladu sa zahtevima za
otvorenou, strunou i nepristrasnou koji su tesno vezani za vrenje sudijske dunosti.
4.4. Zakon garantuje sudijama odravanje i proirivanje njihovog znanja, tehnikog,
Savet Evrope, Preporuka CM/Rec(2000)19 Komiteta ministara dravama lanicama o ulozi

javnog tuilatva u sistemu krivinog pravosua (Obuka)

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti - Obuka
56.
Sudijama treba da bude obezbeena teoretska i praktina poetna obuka i obuka
tokom rada, koju u potpunosti finansira drava. Ona treba da obuhvati ekonomske,
socijalne i kulturne aspekte vezane za obavljanje sudijske funkcije. Intenzitet i trajanje te
obuke treba odrediti u odnosu na prethodno profesionalno iskustvo.
57.
Jedno nezavisno telo treba da obezbedi, u potpunom skladu s obrazovnom
autonomijom, da programi poetne obuke i obuke tokom rada udovoljavaju zahtevima za
otvorenou, strunou i nepristrasnou koji su svojstveni sudijskoj funkciji.
Magna Carta sudija osnovni principi

8.
Poetna obuka i obuka tokom rada je pravo i dunost sudija. Obuka treba da bude
organizovana pod nadzorom pravosua. Obuka je vaan elemenat za ouvanje nezavisnosti
sudija, ko i za kvalitet i efikasnost sistema pravosua.
Miljenje br. 10 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2007) o Savetu pravosua u
slubi drutva (Obuka sudija)
studijska putovanja i posete evropskim i drugim stranim institucijama kao i sudovima.
Anketiranje
procena.
Pravosudna
akademija,
sudovi,
VSS, RJT, DVT.
Matrica uinka
3.3.3. Efektivnost poetne obuke
Aneksi
379
Miljenje br. 4 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2003) o obuci za sudije
42.
CCJE (Konsultativni savet evropskih sudija) preporuuje:
i.
da se programi i metodi obuke esto procenjuju od strane tela odgovornih za
sudijsku obuku;
ii.
da, u principu, uee u inicijativama za obukom sudija ne treba da bude deo
kvalitativne ocene; ali njihovo uee, objektivno posmatrano, moe se uzeti u obzir pri
profesionalnom ocenjivanju sudija;
iii.
da rezultate uesnika obuke ipak treba ocenjivati, ukoliko je ta ocena neophodna
zbog injenice da, u nekim sistemima, poetna obuka predstavlja fazu u procesu izbora za
radno mesto.
socijalnog i kulturnog, koje je potrebno za vrenje njihove dunosti, putem stalnog pristupa
obuci koju plaa drava i obezbeuje njenu organizaciju uz potovanje uslova utvrenih u
stavu 2.3 ovog lana.
Anketiranje
procena.
Pravosudna
akademija,
sudovi,
VSS, RJT, DVT.
Matrica uinka
380
Anketiranje
procena.
3.3.5. Efektivnost obuke

pomonike i sudsko osoblje
za
Anketiranje
procena.
Pravosudna
akademija,
sudovi,
VSS, RJT, DVT.
Pravosudna
akademija,
sudovi,
VSS, RJT, DVT.
Matrica uinka
3.3.4. Efektivnost kontinuirane

obuke
Aneksi
3.4.3. Sigurnost radnog mesta za

sudije i tuioce (doivotno i/ili
prema mandatu, probni period)
3.4.2. Odgovarajua struktura

beneficija za sudije, tuioce,
sudijske pomonike i osoblje
(npr.
zdravstvena
zatita,
stambeno pitanje, posebne
penzije, itd.)
3.4.1. Odgovarajua struktura

plata
za
sudije,
tuioce,
saradnike i osoblje (nivoi i
sudske instance)
Aneksi
381

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti Poglavlje VI Status sudija
55.
Sisteme koji vezuju osnovnu platu sudija za njihov uinak treba izbegavati jer to
moe dovesti do tekoa u smislu nezavisnosti sudija.

nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija Princip III Odgovarajui uslovi rada
b. obezbeivanjem da status i plate sudija budu u srazmeri s dostojanstvom njihove
profesije i teretom odgovornosti;
c. obezbeivanjem jasne karijerne strukture kako bi se regrutovale i zadrale sposobne
sudije.

6. Plate i socijalno osiguranje
6.1. Sudije koje profesionalno vre sudijsku funkciju imaju pravo na platu, tako da ih nivo
njihove plate titi od pritisaka koji imaju za cilj da utiu na njihove odluke i uopte na
njihovo ponaanje u njihovoj nadlenosti i na taj nain sputavaju njihovu nezavisnost i
nepristrasnost.
6.2. Plate mogu da variraju u zavisnosti od duine staa, vrste zadataka koje sudija obavlja
u profesionalnom svojstvu i vanosti zadataka koji su mu povereni, to se procenjuje na
transparentan nain.
6.3. Zakon obezbeuje garancije sudijama, koje vre dunost u profesionalnom svojstvu, u
vezi sa socijalnim rizicima povezanim s boleu, majinstvom, invaliditetom, starou i
smru.
6.4. Zakon naroito obezbeuje da sudije koje su ispunile zakonski uslov za starosnu
penziju sudija, poto su obavljale sudijsku funkciju odreeni broj godina, dobiju penziju, iji
nivo mora da bude to pribliniji nivou njihove poslednje sudijske plate.
3.4 Struktura plata i davanja za sudije, tuioce i osoblje

Magna Carta sudija osnovni principi
Garancije nezavisnosti
7.
Nakon konsultacija s pravosuem, drava obezbeuje ljudske, materijalne i
finansijske resurse neophodne za pravilno funkcionisanje sistema pravosua. Kako ne bi
potpali pod negativan uticaj, sudije su primereno nagraene i penzioniu se na adekvatan
nain, to se ureuje zakonom.
Procena, poreenje sa
platama u privatnom
sektoru i uporedivim
zemljama
Procena, poreenje sa
platama u privatnom
sektoru i uporedivim
zemljama

DVT.

DVT, MF.

DVT, MF.
Matrica uinka
3.5.6. Efektivnost mehanizama
3.5.5. Delotvornost VSS u

donoenju
politike
ljudskih
resursa
i
upravljanju
za
nesudijsko osoblje
3..5.3. Efektivnost podele posla

izmeu sudija i prateeg osoblja
3.5.4. Efektivnost angaovanja i
korienja menadera sudova
3.5.2.
Fleksibilnost
u
rasporeivanju ljudskih resursa
radi snaenja pruanja usluga
3.5.1. Delotvornost sistema

ljudskih resursa za nesudijsko
osoblje
Aneksi
382
razumnom roku i ulozi sudije u suenju, imajui u vidu alternativna sredstva za razreenje
sporova
C.6. Sudije treba da imaju jednog ili vie saradnika/pomonika, s dobrim pravnikim
kvalifikacijama, kojima mogu delegirati odreene poslove.
(d) Pomo sudijama
65. Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE) primetio je u svom Miljenju br. 2 (2001) da
u brojnim zemljama sudije imaju nedovoljan broj sredstava na raspolaganju. Stoga, CCJE
istie potrebu stvarnog smanjenja neprimerenih zadataka koje sudije obavljaju, to se
moe jedino uiniti obezbeivanjem sudijama saradnika koji imaju znaajne kvalifikacije u
oblasti prava ("slubenici" ili "referenti"), kojima sudija moe delegirati, uz nadzor i
3.5. Planiranje i korienje prateeg osoblja

c. Sve odluke u vezi s profesionalnom karijerom sudija treba da se zasnivaju na
objektivnim kriterijumima, a izbor i karijera sudija treba da se zasniva na zasluzi, imajui u
vidu kvalifikacije, integritet, sposobnosti i efikasnost. Telo koje odluuje o izboru i karijeri
treba da bude nezavisno od vlade i uprave. Radi ouvanja sudijske nezavisnosti, propisi
treba da obezbede da, npr. lanove tog tela bira pravosue i da samo to telo odluuje o
pravilima svoje procedure.
Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Izvetaj o

evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog sistema (2010): Deo II
Sluba tuilatva
21. Za efikasan i pravedan krivino-pravni sistem, bitno je da plate tuilaca budu u skladu s
vanou obavljenih zadataka.
Smernice o ulozi tuilaca, VIII Kongres UN o prevenciji kriminala i postupanju prema

poiniocima, Havana, 27. avgusta - 7. septembra 1990, dokumentacija UN.
Kvalifikacije, izbor i obuka
6. Razumni uslovi rada tuilaca, adekvatno nagraivanje i, tamo gde je primenljivo, mandat,
penzija i uslovi za starosnu penziju odreuju se zakonom ili objavljenim pravilnikom.
7. Unapreenje tuilaca, gde god takav sistem postoji, zasniva se na objektivnim faktorima,
a posebno na profesionalnim kvalifikacijama, sposobnostima, integritetu i iskustvu, o emu
se odluuje u skladu s pravinim i nepristrasnim procedurama.
Anketiranje
procena
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
Anketiranje
procena.
procena.
MP, sudovi, VSS:

DVT.
MP, sudovi, VSS.

DVT.

DVT.
Matrica uinka
Miljenje br. 1 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2001) o standardima vezanim
za nezavisnost pravosua i nepremestivost sudija Zakljuci
(3)
Sta ne treba da bude vodei princip prilikom odluivanja o unapreenju.
Adekvatno profesionalno iskustvo je ipak relevantno, a preduslovi vezani za godine iskustva
mogu pomoi u podravanju nezavisnosti.
odgovornost sudije, obavljanje odreenih poslova, kao to je npr. istraivanje zakonskih

propisa ili sudske prakse, sastavljanje lakih ili standardizovanih dokumenata i komunikacija
s advokatima i/ili javnou..
4.1.1. Delotvornost upravljakih

struktura IKT u pravosuu
383
Savet Evrope, Preporuka Rec (2003) 15 Komiteta ministara dravama lanicama o

arhiviranju elektronske dokumentacije u pravnom sektoru
Savet Evrope, Preporuka Rec (2001) 3 Komiteta ministara dravama lanicama o pruanju
sudskih i drugih pravnih usluga graanima kroz upotrebu novih tehnologija Prilog
4. UPRAVLJANJE IKT
4.1. Upravljanje planiranjem i investicijama u oblasti IKT
Savet Evrope, Preporuka Rec (2001) 2 Komiteta ministara dravama lanicama o
dizajniranju i redizajniranju sudskih sistema i pravnih informacionih sistema na ekonomian
nain Prilog
Izvetaj Evropske komisije Pozitivne mere koje e osigurati punu ravnopravnost u praksi
izmeu mukaraca i ena, ukljuujui odbore kompanija
3.7. Rodna ravnopravnost prilikom zapoljavanja u srpskom pravosuu

3.7.1. Rodna struktura sudija, Konsolidovana verzija Sporazuma o funkcionisanju Evropske unije
tuilaca, strunih saradnika i lan 157
osoblja na razliitim nivoima
4. U cilju obezbeivanja pune ravnopravnosti u praksi izmeu mukaraca i ena u radnom
ivotu, princip jednakog tretmana nee spreiti bilo koju dravu lanicu da odri ili usvoji
mere koje obezbeuju posebne prednosti u cilju olakavanja pristupa manje zastupljenom
rodu da nastavi strune aktivnosti ili da sprei ili nadoknadi nedostatak u profesionalnoj
karijeri.
3.6. Planiranje za budunost

3.6.1. Starosna struktura sudija,
tuilaca, strunih saradnika i
osoblja
za procenu potreba popune

radnih mesta
Aneksi
Kvalitativna
procena
ekspertska
Statistika,
podaci
ljudskim resursima
Statistika,
podaci
ljudskim resursima
procena.

tuilatva.

DVT.

DVT.
DVT.
Matrica uinka
video
4.3.1. Delotvornost elektronske

razmene informacija izmeu
sudova prve instance, sudova
vie instance i drugih relevantnih
4..2.2.
Delotvornost
konferencija u sudovima
4.2.1.
Delotvornost
informacionih
sistema
za
upravljanje
predmetima
u
sudovima i kroz ceo graanskopravni i krivino-pravni lanac
Aneksi
384
4.3. Efektivnost sistema za potrebe upravljanja

Savet Evrope, Preporuka br. R (95) 5 Komiteta ministara dravama lanicama o uvoenju i
unapreenju funkcionisanja albenog sistema i procedura u graanskim i privrednim
predmetima Poglavlje III Druge mere za unapreenje funkcionisanja albenih sistema i
procedura
Miljenje br. 14 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2011) o Pravosuu i

informacionim tehnologijama (IT)
IT igra centralnu ulogu u obezbeivanju informacija sudijama, advokatima i ostalim
akterima u pravosudnom sistemu, kao i javnosti i medijima.
Savet Evrope, Preporuka Rec(2003)15 Komiteta ministara dravama lanicama o arhiviranju

elektronske dokumentacije u pravnom sektoru
3.Organizacione mere
4. Bezbednosne mere
5. Mere uvanja
6. Formati dokumenata
7. Elektronski potpisi
4.2. Delotvornost informacionih sistema za upravljanje predmetima

28.
Korienje elektronskih sistema za procesuiranje predmeta i IKT treba
promovisati od strane vlasti i sudija, a njihova upotreba u sudovima treba da bude
podsticana na slian nain.
Miljenje br. 14 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2011) o Pravosuu i

informacionim tehnologijama (IT)
IT igra centralnu ulogu u obezbeivanju informacija sudijama, advokatima i ostalim
akterima u pravosudnom sistemu, kao i javnosti i medijima.
3.Organizacione mere
4. Bezbednosne mere
5. Mere uvanja
6. Formati dokumenata
7. Elektronski potpisi
Kvalitativna
procena
Kvalitativna
procena
ekspertska
ekspertska

tuilatva

tuilatva
MP, sudovi.

tuilatva
Matrica uinka
5.1.1. Efektivnost geografske

rasporeenosti
sudske
infrastrukture irom Srbije
5.1.2. Fiziko stanje sudske
infrastrukture
4.4.2
Zadovoljstvo korisnika
informacionim sistemom za
upravljanje
predmetima
(pogodan
za
korisnike,
mogunost da stvara informacije
o uinku sudova)
4.4.1. Kvalitet elektonskog

pravosua (e-justice) za pristup
korisnika
suda,
ukljuujii
vebsajtove sudova, mogunosti
za
elektronsku
razmenu
dokumenata, onlajn praenje
sudskih predmeta, plaanje
sudskih taksi i kazni elektonskim
putem
pravosudnih vlasti
Aneksi
385
5. UPRAVLJANJE INFRASTRUKTUROM
5.1 Upravljanje sudskom infrastrukturom za pruanje usluga
Savet Evrope, Preporuka br. R (86) 12 u vezi sa merama za spreavanje i smanjenje
prekomernog obima posla u sudovima
VI. Redovno analiziranje nadlenosti razliitih sudova u pogledu broja i vrste zahteva kako
bi se osiguralo podjednako optereenje poslom.
Miljenje br. 16 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE) (2013) o odnosu izmeu
sudija i advokata
Konsultativni savet evropskih sudija (CCJE) preporuuje razvijanje komunikacije izmeu
sudova i advokata. Sudije i advokati moraju biti u poziciji da komuniciraju u svim fazama
postupka. Konsultativni savet evropskih sudija smatra da bi drave trebalo da uvedu
sisteme koji olakavaju kompjutersku komunikaciju izmeu sudova i advokata.
4.4. Delotvornost elektronske razmene informacija

Savet Evrope, Preporuka Rec(2001)3 Komiteta ministara dravama lanicama o pruanju
sudskih i drugih pravnih usluga graanima kroz upotrebu novih tehnologija Prilog

nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija Princip III Odgovarajui uslovi za rad
d. obezbeivanje adekvatnog pomonog osoblja i opreme, posebno opreme za
automatizaciju i obradu podataka, kako bi se osiguralo da sudije rade efikasno i bez
nepotrebnog odlaganja.
j. pruanje odgovarajue tehnike opreme drugom sudu, kao to je faks ili raunar, i
obezbeivanje sline opreme prvom sudu kako bi se omoguila priprema transkripata
sasluanja i odluka;

tuilatva
Pregled
postojeih
analiza,
anketiranje
Anketa o percepciji
pravosua, MP, VSS,
DVT.

tuilatva
MP, VSS, DVT
ekspertska
Anketa
ekspertska
Anketa
Kvalitativna
procena,
(periodina)
Kvalitativna
procena,
(periodina)
Matrica uinka
5.2.1. Efektivnost investicionog

plana za sudsku infrastrukturu
5.2.2. Efektivnost i postojanje
standarda
projektovanja
i
protokola za odravanje
5.1.5. Nivo bezbednosti u

sudovima i efektivnost politika o
bezbednosti
5.1.3. Efektivnost projektnih

standarda za obnovu sudskih
zgrada i za nove zgrade sudova
5.1.4. Efektivnost geografske
distribucije
predmeta
(novoprispeli predmeti) meu
sudovima
Aneksi
386
5.2 Upravljanje objektima koji su deo sudske infrastrukture

Ne postoji relevantna dokumentacija.

sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti - Resursi
33.
Svaka drava je duna da obezbedi da sudovi imaju neophodna sredstva, prostor i
opremu da bi funkcionisali u skladu sa standardima utvrenim u l. 6 Konvencije i da
omogui sudijama da efikasno rade.

2. Treba preduzeti sve neophodne mere da se osigura bezbednost sudija, kao to je
prisustvo sudske strae u prostorijama suda ili obezbeenje policijske zatite za sudije koje
mogu biti ili su izloene ozbiljnim pretnjama.
razumnom roku i ulozi sudije u suenjima uzimajui u obzir alternativna sredstva za

reavanje sporova
B.6.
Takoe je vano naglasiti, u postupcima prikupljanja podataka, interakciju izmeu
kvaliteta pravde i prisustva adekvatne infrastrukture i pomonog osoblja.
Kvalitativna
procena
Kvalitativna
procena
MP, VSS, DVT

MP, VSS, DVT
ekspertska

tuilatva.
MP, VSS, DVT.

tuilatva
ekspertska
Pregled
postojeih
analiza,
anketiranje
Pregled
postojeih
analiza,
anketiranje
Statistiki podaci sudova
Matrica uinka
U okviru institucije
DVT
VKS
RJT
Nije uestalo
Nije uestalo
Nije uestalo
Uestalo
Dnevno
Uestalost
auriranja
- Obrazac za zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja

- Statistiki podaci iz 2007. godine, priloeni su samo grafikoni za
nekoliko vrsta krivinih dela, a ne ceo godinji izvetaj.
- Bilten RJT iz 2008. godine
- Strategija za borbu protiv korupcije iz 2005. godine
- Sudska praksa (sudska praksa ESLJP, Bilteni sudske prakse),

pravni zakljuci i stavovi, sudska praska VKS
- Godinji statistiki izvetaj
- Podzakonski akti VKS
Broj telefona pisarnice
Dostupan je aurirani
Informator
Informator
Informator
Broj telefona i e-mail

adresa su navedeni u
Informatoru
Brojevi telefona sudija
predsednika odeljenja su
dostupni u Informatoru.
Dostupnost ovih
informacija mobe
predstavljati izazov za
prosenog korisnika suda
N/A
N/A
- Registri (sudskih vetaka, privatnih izvritelja, evidencija

dunika, itd.....)
- Nacrti zakona (pripremljeni u okviru radnih grupa) i komentari
na nacrte
- Pritube
- Najee postavljana pitanja
- Podzakonski akti
- Dnevni red sednica i zakljuci
- Dostupnost godinjih izvetaja
- Saoptenja
- Izvetaji nisu dostupni
- Zapisnici sa sednica DVT (poslednji zapisnik iz 2011. godine)
- Podzakonski akti
- Na poetnoj strani se nalaze vesti o izreenim disciplinskim
merama protiv tuilaca
Alati za kontakt i
povratne informacije
Vrsta informacija koje se nalaze na veb sajtu
387
lanu 39 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, dravna tela najmanje jednom godinje treba da izrauju informator s osnovnim podacima o svom radu. Zakon
definie informacije koje bi informator trebalo da sadri i obavezuje dravni organ da odobri slobodan pristup informatoru.
959Prema
VSS
Ministarstvo
pravde
Institucija
Ko je razvio veb sajt?

Da li se sajt aurira u
okviru institucije ili uz
donatorsku pomo?
Novi dizajn veb sajta
razvijen u okviru
Projekta za reformu
pravosua i
odgovornu vlast (JRGA
USAID); auriranje u
okviru institucije;
Relevantne javne
informacije koje nisu
dostupne959
Pristup informacijama dostupnim na internet prezentacijama
Aneks 4: Pristup informacijama dostupnim na internet prezentacijama
Aneksi
Auriranje
institucije
Auriranje
institucije
Auriranje
institucije
Agencija
za
borbu protiv
korupcije
Poverenik
Ombudsman
I Osnovni sud
u Beogradu960
960Sluajan
Auriranje
institucije
Ustavni sud
okviru
Uestalo
Dnevno
Dnevno
uzorak osnovnih i viih sudova irom Srbije.
okviru
okviru
okviru
Dnevno
Dnevno
Auriranje
institucije
Pravosudna
akademija
okviru
Auriranje u okviru
institucije, projekta EU
je podrao razvijanje
nove veb prezentacije
2010. godine
Nije
uestalo
(poslednje
informacije
o
kontinuiranoj
obuci su iz
2011. godine; a
vesti
su
iz
novembra 2013.
godine)
Aneksi
Broj
telefona
i
elektronski
kontakt
centar
- Obrasci (predlog za pokretanje ostavinskog postupka, predlog

za pokretanje vanparninog postupka, predlog za izvrenje,
zahtev za opoziv sudskog zavetanja, molba za izdavanje
uverenja da je pokrenut brakorazvodni spor, molba za izdavanje
uverenja o neliavanju roditeljskog prava i/ili izdavanje
fotokopije iz predmeta, podnoenje pritubi, predstavki,
urgencija; zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja,
zahtev za razgledanje spisa, alba Povereniku za informacije od
388
N/A
N/A
- Godinji izvetaji
- Najee postavljana pitanja
- Uputstvo za zahtev
- Sve informacije i izvetaji o postupku kontrole
- Obrasci i abloni (za politike stranke i zvaninike, ali i za
uzbunjivae koji podnose zahtev za zatitu)
- Najee postavljana pitanja za pritube graana
- Miljenja
- Izvetaji
- Vodi o informacijama koje mogu biti zatraene od Poverenika
- Mesena statistika o radu Poverenika
- Formulari za zahteve prema Zakonu o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaaja
- Praksa (odluke i miljenja)
- Godinji izvetaji
- Poetna obuka (program poetne obuke, materijali za obuku

mentora, informacije o prijemnom ispitu i rang lista kandidata,
program prijemnog ispita, itd.)
- Stalna obuka (spisak dostupnih obuka po oblastima iz 2011.
god)
- Materijali/dokumenti/zakoni iz 2011. god
Informator
N/A
Informator
Informator
Informator
Informator
Uestalo
Uestalo
Osnovni sud u
Negotinu
Vii sud
Prokuplju
Uestalo
Osnovni sud u
Somboru
Aneksi
389
javnog znaaja, alba Povereniku za informacije od javnog

znaaja, alba Povereniku za informacije od javnog znaaja za
utanje uprave)
- Elektronski bilten
- Elektronsko naruivanje uverenja i zakazivanje razgledanja spisa
predmeta
- Obrasci (uverenje da se protiv lica ne vodi istraga ili istrane
radnje, obrazac pritube, zahtev za pristup informacijama od
javnog znaaja)
- Takse (krivini, parnini, izvrenja, vanparnini, itd...)
- Obrasci (zahtev za izdavanje uverenja da se ne vodi postupak
protiv lica, zahtev za razgledanje spisa, zahtev za izdavanje
prepisa ili fotokopiranje dokumenata, zahtev arhivi za dostavu
spisa, zahtev za izdavanje potvrde da nije pokrenut
brakorazvodni spor)
- Takse (krivini, parnini, izvrenje, vanparnini, itd)
-Obrasci (obrazac za podnoenje pritubi; zahtev za pristup
informacijama od javnog znaaja; zahtev za audio/video
snimanje ili fotografisanje)
- Takse
kancelarije
Broj telefona i line email adrese
je
Dostupan
je
Informator iz 2011.
godine
Informator
Dostupan
Informator
Advokatska
komora
vodi
Imenik advokata i advokatskih
pripravnika koji su lanovi
Komore.
Po
Zakonu
o
javnim
belenicima961, Komora javnih
belenika vodi Imenik javnih
belenika,
pomonika
i
javnobelenikih pripravnika.
Ministarstvo pravde uva
podatke o licima koja su
poloila
ispit
za
javne
belenike.
Ministarstvo pravde vodi
odvojene registre sudskih
vetaka za fizika i pravna lica.
Trenutno
ne
postoji
elektronski registar962 stalnih
sudskih tumaa na veb sajtu
Ministarstva pravde.
Sudski tumai
Informacije iz imenika su
javne, i mogu se jednostavno
pretraiti na sledeim internet
prezentacijama:
http://www.komoraizvrsitelja.
rs/pocetna i
http://www.mpravde.gov.rs/c
ourt-executives.php
Pored
toga,
graani
u
telefonskom imeniku mogu
potraiti kontakt informacije
Komore
izvritelja
ili
pojedinanih
privatnih
izvritelja.
Trenutno ne postoje javno

dostupne
informacije
o
registrima javnih belenika,
zbog injenice da je uvoenje
javnobelenikih usluga u
pravni sistem Srbije odloeno
do 1. septembra 2014. godine.
Registar je javno dostupan i

moe mu se jednostavno
pristupiti
na
internet
prezentaciji
Ministarstva
pravde.965
Neki sudovi, kao to je
Osnovni sud u Poarevcu, su
objavili spisak registrovanih
sudskih vetaka na svojoj
internet prezentaciji.966
Sudovi
vode
spisak
registrovanih sudskih vetaka
na svojoj teritoriji.
Informacije
o
sudskim
tumaima su javno dostupne
na internet prezentacijama
Udruenja
prevodilaca,
pojedinanim
internet
prezentacijama ili, u sluaju
Vojvodine,
na
sajtu
Pokrajinskog sekretarijata za
obrazovanje,
upravu
i
nacionalne zajednice.
Pored toga, graani mogu
pronai kontakt informacije o
sudskim
tumaima
u
telefonskom imeniku.
962
390
komora
Nia
Registar e biti javno dostupan

na
internet
prezentaciji
Ministarstva pravde.
Prema Zakonu o posredovanju

u
reavanju
sporova963,
Ministarstvo pravde treba da
vodi registar posrednika.
Posrednici
Slubeni glasnik Republike Srbije br. 31/2011, 85/2012, 19/2013.

Prema lanu 9 Pravilnika o stalnim sudskim tumaima (Slubenik glasnik RS br. 35/2010), Ministarstvo pravde vodi evidenciju o prevodiocima u elektronskom obliku.
963 Slubenik glasnik RS br. 55/2014.
964
Na primer: Advokatska komora Srbije - http://www.advokatska-komora.co.rs, Advokatska komora Vojvodine - http://www.akv.org.rs/, Advokatska
http://www.advokatskakomoranis.rs/.
965 http://www.mpravde.gov.rs/court-experts.php
966http://www.osnovnisudpozarevac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=32:sudskivestaci&catid=7:vodi-kroz-sudski-postupak&Itemid=34
961
Advokatske komore imaju

svoje internet prezentacije sa
javno
dostupnim
informacijama, kojima se
moe lako pristupiti.964
Pored
toga,
graani
u
telefonskom imeniku mogu da
potrae kontakt informacije
Advokatske
komore
ili
advokata pojedinaca.
Ministarstvo pravde vodi

Imenik privatnih izvritelja,
zamenika i ortakih drutava
izvritelja,
dok
Komora
izvritelja
vodi
pomoni
registar.
Sudski vetaci
Da li postoji registar za ove usluge?
Javni belenici
Pristup prateim profesionalnim uslugama
Da li je registar javno dostupan? Lako dostupan? Na internetu? Kako se moe pronai?
Privatni izvritelji
Advokati
Aneks 5: Pristup prateim profesionalnim uslugama
Aneksi
Ime i prezime, adresa, broj

telefona, e-mail.
Navedene
informacije
u
imeniku su nedovoljne za
donoenje odluke. Pojedinci
moraju
da
kontaktiraju
privatnog izvritelja direktno ili
da se oslanjaju na preporuke
prijatelja.
Prilikom donoenja odluke o

angaovanju
advokata,
graani se uglavnom oslanjaju
na preporuke prijatelja.
Objavljeni podaci su adekvatni
za potrebe suavanje spiska
odgovarajuih sudskih vetaka.
Ime i prezime, datum roenja,

stepen obrazovanja u datoj
oblasti, adresa za slanje pote,
opta
oblast
ekspertize,
posebna oblast vetaenja,
broj mobilnog i broj fiksnog
telefona.
391
Trenutno
je
nepoznato,
meutim, oekuje se da e,
pored osnovnih podataka,
imenik
sadrati
javno
dostupne
informacije
o
kaznama za manje povrede
(pismeno
upozorenje)
i
kaznama
za
disciplinski
prekraj (pismena opomena).
Navedene
informacije
predstavljaju dobru osnovu za
donoenje
preliminarne
odluke
o
angaovanju
potencijalnih sudskih tumaa.
U
sluaju
Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje,
upravu i nacionalne zajednice:
Ime i prezime, adresa, broj
telefona, profesija.
Ime i prezime, datum i mesto

roenja,
obrazovanje,
informacije
o
profesiji,
zavrenoj obuci za posrednike
(medijatore), adresa, e-mail
adresa, broj telefona, datum
izdavanja dozvole.
Koji podaci su obuhvaeni registrom? Da li su podaci adekvatni za donoenje odluke o tome koga izabrati?
Ime i prezime, broj telefona, email adresa, adresa.
Aneksi
Javni belenik ima pravo na

nagradu za svoj rad i naknadu
trokova nastalih u vezi sa
obavljenim poslom, u skladu
sa Javnobelenikom tarifom.
Ministarstvo pravde utvruje
Javnobeleniku tarifu po
pribavljenom
miljenju
Komore javnih belenika.
Udruenje sudskih vetaka
Vojvodina na svom sajtu ima
cenovnik koji je detaljan i
jednostavan za tumaenje969, i
u skladu je sa gore pomenutim
Pravilnikom.
Pravilnik o naknadi trokova u

sudskim postupcima propisuje
sadrinu, iznos i nain
nadoknade trokova.
Neke internet prezentacije

sadre
informacije
o
trokovima
usluga.
(http://www.tumaci.rs/index.s
wf)
Pravilnik o naknadi trokova u

sudskim postupcima sadri
uslove,
iznos
i
nain
nadoknade trokova.
Pravilnik o stalnim sudskim
tumaima propisuje iznos
naknade za njihov rad.
Ministar pravde odreuje broj

privatnih izvritelja.
Po pravilu, jedno mesto
privatnog izvritelja odreuje
se na 25.000 stanovnika.
Registri prate teritorijalnu
organizaciju sudova.
Ministar pravde odreuje broj

javnih
belenika
po
pribavljenom
miljenju
Komore javnih belenika. Kao i
kod privatnih izvritelja, jedno
mesto
javnog
belenika
odreuje se na 25.000
stanovnika. Svaka optina,
grad i gradska optina moraju
392
Ministarstvo pravde e usvojiti

pravilnik
radi
detaljnijeg
ureenja sadrine i naina
voenja registra posrednika.
http://www.advokatsimic.rs/html/tarifa_-_cene.html
Stalni sudski tumai se

imenuju u sud koji se nalazi na
teritoriji njihovog prebivalita.
Predsednici
sudova
prve
instance utvruju potrebu za
vetacima
u
odreenim
prezentacijama:
Predsednici
Viih
sudova
utvruju potrebu za sudskim
tumaima za odreene jezike I
moraju
da
obaveste
Ministarstvo o tome.
Registri su organizovani u
skladu
sa
teritorijalnom
organizacijom
sudova
i
oblastima
ekspertskog
vetaenja.
Da li su registri/informacije organizovane prema regionima/lokacijama? Koliko po regionu?
Trenutno nije mogue pronai

na internetu pojednostavljene
tabele sa naknadama.
Ministar pravde donosi Tarifu

o nagradama i naknadama
trokova za rad privatnog
izvritelja. Dokument sadri
sloenu strukturu nagrade po
stavkama.
Dokument
je
dostupan i moe biti preuzet
na
internet
prezentaciji
Komore izvritelja968.
Visina nagrade za rad i visina

naknade trokova posrednika
odreuje se prema Tarifi o
nagradama i naknadama u
postupku posredovanja koju
e
usvojiti
Ministarstvo
pravde. Strane se takoe
mogu drugaije sporazumeti.
Kako da znate koliko e Vas kotati data usluga? Da li su dostupni cenovnici usluga? Ako jesu, gde?
Dobri
primeri
se
mogu
pronai
na
sledeim
internet
http://www.advokatskakomoranis.rs/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=54
968http://www.komoraizvrsitelja.rs/propisi/podzakonska-akta
969 http://www.forensicexp-vojvodina.org.rs/docs/UVcenovnik.pdf
967
Imenici (podaci o lanstvu) su

u
skladu
sa
sledeom
teritorijalnom organizacijom
Advokatske komore:
i.
Srbija
ii.
Vojvodina
iii.
Beograd
iv.
aak
v.
Zajear
Advokat i klijent slobodno

pregovaraju
o
ukupnim
trokovima usluga, a ti
trokovi mogu da variraju od
predmeta do predmeta.
Advokatske
tarife
su
regulisane
Tarifom
o
nagradama
i
naknadama
trokova za rad advokata.
Advokatska komora Srbije
donosi ovaj dokument, koji se
zatim objavljuje u Slubenom
glasniku, a sadri veoma
sloen sistem izraunavanja
tarife na osnovu razliitih
stavki. Neki advokati i
Advokatske komore formiraju i
objavljuju
tabele
sa
nagradama i naknadama967 i sa
unapred izraunatim tarifama.
Aneksi
abac
Poarevac
Ni
Kosovo i Metohija
Sudski vetak se imenuje u sud
na osnovu njegovog/njenog
mesta stanovanja, a vezi sa
teritorijom suda.
oblastima i moraju da
obaveste Ministarstvo o tome.
Pokrajinski sekretarijat za
obrazovanje,
upravu
i
nacionalne
zajednice
je
organizovan u skladu sa
teritorijalnom organizacijom
Autonomne
pokrajine
Vojvodina.
Nadzor je podeljen izmeu

Ministarstva pravde i Komore
izvritelja. Ministarstvo je
zadueno
za
formiranje
Disciplinske komisije970 koja se
sastoji od pet lanova (dva iz
Komore
izvritelja,
jedan
sudija sa iskustvom u izvrnoj
materiji koga nominuje Visoki
savet sudstva i dva dravna
slubenika iz Ministarstva). Svi
lanovi komisije se biraju na
mandat od 4 godine.
albe se mogu uputiti Komori

javnih
belenika.
Zakon
definie lica koja mogu inicirati
pokretanje
disciplinskog
postupka.
Vano
je
napomenuti
da
samo
Disciplinska komisija moe
podneti formalni predlog,
kada utvrdi da postoji
osnovana sumnja da je javni
belenik
izvrio
povredu
dunosti javnog belenika ili
disciplinski prestup.
Graani mogu da se obrate
nadlenim
organima
sa
obrazloenim predlogom za
razreenje sudskog vetaka na
osnovu nestrune, nepravilne i
nerazumne ekspertize.
lan 18971 Zakona o sudskim

vetacima propisuje da je sud
ili organ koji vodi postupak
duan
da
obavesti
Ministarstvo
o
njihovim
prigovorima i moe da izrekne
novane
kazne
sudskim
vetacima.
Sudski tuma moe biti

razreen ukoliko obavlja svoje
usluge na nepravilan ili
nerazuman nain.
Predsednik Vieg suda nadzire

rad
sudskih
tumaa
i
obavetava Ministarstvo o
neadekvatnom
ponaanju
sudskog tumaa.
Tokom sudskog postupka,

stranke mogu da se ale
direktno sudiji, koji e
preduzeti
odgovarajue
proceduralne korake radi
otklanjanja nepravilnosti.
Ukoliko imate primedbu na pruenu uslugu, kome se moete obratiti?
imati najmanje jednog javnog

belenika.
Predlog za oduzimanje dozvole

posrednika moe podneti sud,
drugi organ ili Ministarstvo
pravde.
Dozvola posrednika moe biti

oduzeta u proceduri koju
sprovodi trolana komisija
(jedan sudija, jedan posrednik
i jedan dravni slubenik iz
Ministarstva pravde) u sluaju
krenja obaveza i dunosti
posrednika.
Posrednik je odgovoran za
tetu koju nanese stranama
postupajui suprotno Etikom
kodeksu (svojim nezakonitim
postupanjem, namerno ili
grubom nepanjom), u skladu
sa
optim
pravilima
o
odgovornosti za tetu.
393
Disciplinske mere ukljuuju: 1) opomenu; 2) javnu opomenu; 3) novanu kaznu od 50,000 do 500,000 dinara; 4) zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine; 5) trajnu
zabranu obavljanja delatnosti izvritelja.
971 Slubeni glasnik Republike Srbije br. 44/2010.
970
Pritube mogu biti upuene

Advokatskim komorama.
Disciplinska tela Advokatskih
komora pokreu i sprovode
disciplinski
postupak.
Za
povredu dunosti i krenje
ugleda advokature, advokat e
biti suoen sa sledeim
disciplinskim merama:
1) upozorenje;
2) novana kazna;
3)
brisanje
iz
Imenika
advokata.
vi.
vii.
viii.
ix.
Aneksi
Koliko pritubi na rad

pravosua primate na
godinjem nivou?
Kako pojedinci znaju

da ova institucija
prima pritube na rad
pravosua? Da li je ta
informacija
javno
dostupna? Da li je
organizovana
informativna
kampanja?
Statistiki podaci o
prethodnim godinama
nisu dostupni kada je
re o strukturi pritubi
i broju osnovanih
pritubi.
VSS je 2013. godine

primio ukupno 1642
pritubi.
itajui zakone
VSS / DVT
2010. godine: 1644

primljenih pritubi (90
na rad VKS, 1554
protiv drugih sudova
nie instance)
2011. godine: 1111
na rad VKS + 1034 na
rad drugih sudova)
2012. godine: 954
na rad VKS + 901 na
rad drugih sudova)
2013. godine: 780
na rad VKS, 741 na rad
drugih sudova nie
instance).
itajui zakone
VKS / RJT
Aneks 6: albe vezane za pruanje pravosudnih usluga
Aneksi
394
Podaci nisu poznati.

Meutim, Apelacioni
sudovi su obavestili
radnu grupu za albeni
postupak VSS da su
primili 11.534 pritubi
na
rad
Osnovnih
sudova i Viih sudova
u njihovoj nadlenosti.
itajui zakone
Predsednik suda ili

javni
tuilac
(u
Osnovnom, Viem i
Apelacionom sudu)
2012. godine: Ukupno

335 osnovanih pritubi
(nema informacija o
broju
primljenih
pritubi).
itajui zakone
Ministarstvo pravde
Zakon,
informativna
kampanja (USAID JRGA)
2010-2012.
godine:
Primljeno je ukupno 208
pritubi graana vezanih
za rad pravosua.
2011. godine: ukupno

440 (213 na rad
Osnovnih sudova, 64 na
rad Viih sudova, 52 na
rad Javnog tuilatva,
39 na rad Privrednih
sudova, 37 na rad
Apelacionih sudova, 18
na
rad
Upravnih
sudova, 17 na rad
Vrhovnog kasacionog
suda)
585 (333 pritube na
rad Osnovnih sudova,
76 na rad Viih sudova,
sudova, 60 na rad
Javnog tuilatva, 52 na
rad drugih pravosudnih
organa)
Agencija za borbu protiv

korupcije
Strategija komunikacije
i
informativne
kampanje
(Projekat
USAID-a Reforma
pravosua i odgovorna
vlast (JRGA)).
Kancelarija
Ombudsmana
albeni mehanizam
Ne
Povreda prava na
suenje u razumnom
roku
Ne
Prema
reima
Generalnog sekretara
VSS,
pritube
su
najee vezane za
povredu prava na
suenje u razumnom
roku
Koje su najee vrste

pritubi?
Broj
pritubi
se
poveava,
ali
konkretni podaci nisu
dostupni.
Broj pritubi podnetih

Vrhovnom
kasacionom sudu se
smanjuje iz godine u
godinu.
Jedini dostupni podaci

su podaci iz 2013.
godine
395
Nije dostupno
Da, nalazi se na veb

sajtu
Nije dostupno
Nije dostupno
Nije dostupno
Da li postoji obrazac
za
podnoenje
pritube?
Koliko pritubi se
odnosi na rad sudija?
Sudskog
osoblja?
Ostalih
(privatni
izvritelji, advokati,
itd.)?
Da li se broj pritubi
poveava
ili
smanjuje?
Da li
postoje
drugi
interesantni trendovi?
Aneksi
Veina pritubi je
vezana za povredu
prava na suenje u
razumnom roku, ali ne
postoje
precizni
statistiki podaci
Da, nalazi se na veb

sajtu, a moe se
pronai i u papirnoj
formi u na prijavnici.
Nema podataka za
2010, 2011. ili 2013.
godinu
Nije dostupno
Broj
pritubi
se
poveava na godinjem
nivou. Osnovni sudovi
su konstantan predmet
veeg dela pritubi.
Da, obrazac je dostupan
na
veb
sajtu
Ombudsmana
na
srpskom jeziku, kao i na
jezicima 10 nacionalnih
manjina koje ive u
Srbiji.
Pravo na suenje u
razumnom
roku,
odlaganje roita; pravo
na pravino suenje,
neizvrenje konanih i
izvrivih sudskih odluka;
zatita prava lica lienih
Nije dostupno

633 (351 na rad
Osnovnih sudova, 77 na
rad Viih sudova, 58 na
rad Apelacionih sudova,
sudova, 43 na rad
Javnog tuilatva, 28 na
rad Prekrajnih sudova,
33 na rad drugih
pravosudnih organa)
N/A
Da, nalazi se na veb sajtu
Nije dostupno
albeni mehanizam
Disciplinski postupak
protiv sudije to, u
drastinim
sluajevima,
moe
dovesti do razreenja
sudije.
Nije poznata saradnja
Podneto je ukupno 62
disciplinska izvetaja
protiv sudija, ali njihov
ishod je nepoznat. Ne
postoji politika ili
sistem u praksi koje bi
pratile da li su mere za
otklanjanje odreenog
problema primenjene.
Kakvu
nadlenosti
institucija
ima
u
delovanju
po
pritubi?
Kako
institucija
sarauje sa drugim
institucijama
koje
takoe
primaju
pritube?
Koje
radnje
su
preduzete
kao
odgovor na pritubu?
Da li su izreene neke
sankcije? Da li su
unete izmene radi
unapreenja prakse?
Aneksi
396
Vii sudovi mogu da

nadgledaju rad niih
sudova
u
svojoj
hijerarhiji.
Identifikovano je 61
elemenata navodne
korupcije.
Ovi
predmeti
su
prosleeni
Javnom
tuilatvu.
Uglavnom
pitaju
predsednika suda da
se izjasni o optubama
iznesenim u pritubi.
Meutim, za osnovane
pritube protiv sudija i
ukljuujui elemente
korupcije itd sluaj
moe biti prosleen
javnom tuiocu radi
istrage.
Preventivne
posete
institucijama za smetaj
lica lienih slobode,
inspekcija objekata i
nenadgledani razgovor
sa pritvorenim licima i
zatvorenicima.
Ombudsman
je
pripremio ablon putem
koga savetuje graane
o nadlenosti drugih
institucija.
Daje
preporuke,
miljenja i predlae
mere za ispravljanje
greaka u radu.
slobode, neprimereno
dugo trajanje pritvora,
uslovi u pritvorskim
jedinicama, ukljuujui
torturu
Nije dostupno
Podnosi
predstavke
protiv sudije u sluaju
postojanja
elemenata
korupcije.
albeni mehanizam
972Svaki
Studenti moraju da
pohaaju
jedan
predmet pravnih vetina
u poslednjem semestru.
Metodologija
za
Studenti moraju da
izaberu jedan predmet
pravne
vetine
po
semestru u etvrtoj
godini studija (opcije
obuhvataju
nomotehniku i pisanje
pravnih akata; pravne
klinike; studije sluaja; i
simulacije suenja.)
Metodologija
za
pozitivne
pravne
predmete
obuhvata
'vebe' gde studenti
stiu praktino znanje.
Razvijanje
praktinih
pravnih vetina
Pravne klinike
N/A
UNIVERZITET U NIU
Pravna
klinika
je
izborni predmet u
poslednjoj godini. Od
2002. do 2005. godine,
kursevi
obuke
u
UNIVERZITET U BEOGRADU
Ovo je jedan od etiri
izborna predmeta iz
pravnih vetina koje
studenti mogu izabrati
Postoje etiri izborna
u etvrtoj godini.
predmeta iz oblasti
Studenti mogu da
pravnih vetina koje
diplomiraju
bez
studenti mogu izabrati
polaganja praktikuma
tokom dva semestra
pravne klinike.
etvrte
godine.
Pravna
klinika
Studenti mogu da
obuhvata
nekoliko
diplomiraju
bez
segmenata, ukljuujui
polaganja predmeta u
krivini i parnini.
oblasti pisanja pravnih
Studenti se sastaju sa
akata.
Nastavna
graanima kojima je
metodologija
se
potrebna
pravna
fokusira na praktina
pomo,
advokatima
pitanja,
uz
malo
koji ih poduavaju.
teorije.
Profesori
rukovode
odreenim
segmentima klinika.
Pisanje pravnih akata
397
predmet na osnovnim studijama, pored srpskih zakona, upuuje na relevantne propise i/ili Direktive EU.
Studenti
mogu
da
odaberu
pravosudnoupravnu grupu u treoj
godini. Na ovoj grupi su
dostupni specijalizovani
predmeti (kriminalistika,
istrane tehnike, upravni
postupak,
pravo
privrednih
prestupa,
prekrajno pravo i pravna
medicina/forenzika).
Posebni predmeti za
pripremu buduih sudija
ili tuilaca
Tokom druge i tree

godine,
studenti
moraju da odrade
praksu u pravosuu,
dravnoj upravi ili u
U
poslednjem
semestru,
studenti
moraju da odrade
praksu
u
pravosuu/upravi; ili u
privredi.
Posmatranje / Rad u
sudu ili tuilatvu
N/A
U treoj godini
su dostupni i
izborni kursevi
pravne etike u
trajanju od dva
sata nedeljno.
Nastavna
metodologija
predstavlja
meavinu
predavanja
i
diskusija.
Kursevi
iz
oblasti pravne
etike
Osnovi prava
EU je obavezan
predmet
u
etvrtoj godini.
Master studije:
Uvod u pravo
evropskih
integracija
je
obavezan
predmet u prvoj
godini.
Master studije:
Master
evropskih
integracija,
predavanja su
na engleskom
jeziku, master
kurs
zakona
vezanih
za
evropske
integracije.
Predmeti
iz
oblasti
prava
EU972
Nastavni program pravnih fakulteta relevantan za pruanje pravosudnih usluga
Aneks 7: Nastavni program pravnih fakulteta relevantan za pruanje pravosudnih usluga
Aneksi
Nema posebne nastavne

grupe.

grupe.
Aneksi
Retorika kao izborni

predmet u etvrtoj
godini.
Metodologija
za
pozitivne
pravne
kurseve
obuhvata
vebe gde studenti
pozitivne
pravne
kurseve obuhvata
vebe gde studenti
mogu stei praktino
znanje.
398
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
Organizaciono
procesno
pravo
(izborni predmet) i
graansko procesno N/A
pravo sadre 'vebe o
pisanju sudskih odluka
i podnesaka.
pravnim klinikama su
se uglavnom fokusirali
na metode zasnovane
na
simulaciji
i
interaktivnom uenju.
Formirana je ogledna
Advokatska kancelarija
gde se klijentima
pruaju
besplatni
pravni saveti pod
strogim
nadzorom
njihovih profesora i
praktiara.
Ogledna
advokatska kancelarija
opremljena
je
prema"Model
Standards in Clinical
Legal Education: liveclient
clinics"
Amerike advokatske
komore. Pravna klinika
je
razvila
blisku
saradnju
sa
Advokatskom
komorom Nia, kao
partnerom
na
projektima pruanja
besplatne
pravne
pomoi.
Metodologija
predmeta
organizacionog
procesnog
prava
(izborni predmet) i
graanskog procesnog
prava
prua
privredi.
N/A
Master studije:
Pravo EU je
obavezan
predmet.
Osnovi
graanskog
prava
EU
i
Autorsko pravo
EU,
Pravo
privrednog
sistema
EU,
Institucije EU,
Ekonomija
evropskih
integracija
i
Evropsko radno
pravo EU.

grupe.
Aneksi
Metodologija
za
pozitivne
pravne
kurseve
obuhvata
vebe gde studenti
mogu
da
steknu
praktino znanje.
mogu
da
steknu
praktino znanje.
N/A
399
UNIVERZITET U NOVOM SADU

Na fakultetu postoji
pravna
klinika.
Meutim,
uestvovanje u radu
klinike je vannastavna
aktivnost (tj. studenti
dobrovoljno uestvuju
u radu u svoje
slobodno vreme, a ne
kao deo bilo kog
kursa).
N/A
mogunost
praktian
rad
sudu/tuilatvu.
za
u
Dostupan
je
izborni predmet
Pravne
etike,
dva
sata
nedeljno, tokom
etvrtog
semestra.
Uvod u pravo
EU je obavezan
predmet
u
etvrtoj godini.
Master studije:
Meunarodno
privatno pravo
EU i Ekonomika
EU.
Meunarodno
privatno pravo
EU su izborni
predmeti.
Aneksi
Razlike u ulozi menadera suda u Srbiji
Beograd prekraj.
Novi Sad - osnovni
Beograd I osnovni
Ni - vii
Beograd - vii
Novi Sad - Apelacioni
Ni - Apelacioni
400
Nije navedeno
Uslovi
Diploma fakulteta drutvenih nauka
Dip. pravnik ili ekonomista
Zavren pravni, ekonomski ili fakultet
za menadment
Zavren ekonomski ili fakultet
organizacionih nauka
Diploma o zavrenom fakultetu
Diploma Akademije umetnosti
Diploma master studija
Pravosudni ispit
Upravni ispit
Dravni ispit
Radni sta
Pismenost na raunaru
Drugi jezik
Kragujevac Apelac.
Opis radnog mesta

Priprema, prati, izvrava budet
Planira finansijske i ljudske resurse
Nadgleda nabavke
Preporuke za strateke planove
Interna komunikacija
Sastanci svih zaposlenih
Tehnike usluge
Organizuje sastanke
Protokol Predsednika suda
Sarauje s ostalim ustanovama
Aktivnosti u donatorskoj sferi
Rukovoenje objektom suda
Zdravstveno-bezbednosne aktivnosti
Analizira statistike podatke
Prati potrebe za seminarima za
osoblje
Organizuje obuke za sudije i osoblje
Nadgleda
interne
organizacione
jedinice
Ocenjivanje zaposlenih
Prati potrebe za seminarima za PR
Beograd - Apelacioni
Aneks 8: Razlike u ulozi menadera suda u Srbiji
Aneksi
Preporuke
Aneks 9: Preporuke
Spoljni uinak: efikasnost, kvalitet i dostupnost pravosudnih usluga
a. Efikasnost u pruanju pravosudnih usluga
Preporuka 1: Ojaati upravljanje uinkom u sudovima tako to e se identifikovati i nagraditi sudovi s
viim uinkom i to e se realizovati planovi poboljanja uinka za sudove koji pokazuju manji uinak.
Intenzivirati dijalog izmeu sudova radi razmene dobre prakse i iskustava kroz intenzivnije programe
sastanaka, radionica i diskusija.973 Podizanje sudova koji pokazuju manji uinak na tekui prosean nivo bi
znaajno poboljao efikasnost i doslednost prakse i doveo uinak Srbije u sklad sa evropskim pravosuem.
Ove preporuke se mogu realizovati po relativno niskoj ceni, koristei se Pokazateljima okvira uinka (u
Aneksu2) kao poetnim reperom.
Formirati odeljenje u VKS za analizu pitanja uinka sudova, koristei Funkcionalnu analizu i Okvir
uinka kao osnovu. (VKS kratkorono)
Odrediti jedan broj ciljanih pokazatelja, koji predstavljaju pokretae uinka suda, i pratiti ih u svim
sudovima (VKS kratkorono i tekue)
Odati priznanje poboljanju uinka i inovacijama prikazujui ih na redovnim simpozijumima i putem
nematerijalnih nagrada u vidu priznanja (npr. najbolji zaposleni, odnosno Predsednik suda u
odreenoj godini, Sud godine, u smislu poveanog uinka, inovator godine, itd.). (VSS sa MP
kratkorono)
Razglasiti pojedinanu i institucionalnu dobru praksu i inovacije kroz radionice i diskusije meu
predsednicima sudova i rukovodiocima odeljenja u sudovima. (VSS sa MP srednjerono)
Sprovesti ciljane intervencije usmerene na pomo onim sudovima koji imaju ozbiljne probleme da
uinak podignu na prosean nivo. (VSS srednjerono)
Preporuka 2: Postaviti kao prioritet realizaciju Strategije VKS za reavanje starih predmeta, posebno
apostrofirajui stare izvrne predmete rauna za komunalije kroz analizu i koordinisani stimulativni
paket.974 Sastaviti spisak prema starosti predmeta kao kljuni instrument za upravljanjem vremenom i
smanjenjem starih predmeta, i pratiti napredovanje u svakom sudu. To se nadovezuje na posao u toku, koji
sprovodi Radna grupa za smanjenje broja starih predmeta. Rezultati na ovom polju bi pomogli da se
efikasnost Srbije dovede u sklad s ostalim evropskim pravosuima. Moda e biti potrebna relativno
skromna sredstva za prekovremeni rad zaposlenih koji e se baviti starim predmetima. Ove poetne
preporuke se mogu realizovati po relativno niskoj ceni, ali moda e biti potrebna tehnika pomo u nekim
delovima.
Ubrzati program smanjenja broja starih predmeta i usvojiti mere predloene u Vodiu dobre prakse
kako bi se spreilo ponavljanje pojave starih predmeta. (VSS, VKS kratkorono i tekue)
Pratiti tuilaku istragu kako bi se spreilo nagomilavanje starih tuilakih predmeta. (DVT i RJT
kratkorono i tekue)
Analizirati zato je postupak Infostana da povue neaktivne predmete za raune komunalija bio tako
delotvoran i primeniti te pouke na druga komunalna preduzea. (VSS u saradnji sa Ministarstvom
finansija, Ministarstvom energetike, komunalnim preduzeima kratkorono)
Formirati radne timove u onim sudovima koji su najvie pogoeni koliinom starih predmeta rauna
za komunalije. Premestiti dovoljno osoblja, posebno saradnika, iz drugih odeljenja u ove radne
973
Ova preporuka je u skladu s merama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.2.3: vrenje redovnih periodinih analiza
pravosudne mree, koristei unapreenu metodologiju; strateka mera 5.1.2.4: prilagoavanje pravosudne mree potrebama na
osnovu rezultata dobijenih od periodinih analiza; strateka mera 5.1.2.5: sprovoenje korektivnih mera na nivou pojedinanih
sudova i tuilatava s ciljem poboljanja efikasnosti mree sudova i tuilatava u celini.
974Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.6: donoenje i
implementacija jedinstvenog programa za raiavanje starih predmeta uz potovanje jednakog broja predmeta po sudiji,
ustanovljavanje sistema stalnog horizontalnog premetaja i lokacijskog premetaja sudija i javnih tuilaca u skladu s Ustavom i uz
adekvatnu stimulaciju i uz efikasni monitoring realizacije programa.
401
Aneksi
Preporuke
timove i obezbediti im dovoljno IT opreme i softvera. Predsednici sudova treba da obezbede

neophodno rukovoenje i upravljaku podrku da bi im omoguili da uspeno izvre zadatke.
Sastaviti sveobuhvatni spisak predmeta izvrenja po starosti i utvrditi ambiciozne ali realne ciljeve.
Paljivo pratiti rezultate radnih timova i redovno podnositi izvetaje relevantnoj radnoj grupi. Ukazati
na one koji su pokazali dobre rezultate kroz ocene, unapreanja i nematerijalna priznanja i nagrade.
(VSS kratkorono i tekue)
Stvoriti podstreke kako bi se prevazila fama da je izvriteljski posao neatraktivan tako to bi se
davali bonus poeni za reavanje predmeta izvrenja u okviru normi produktivnosti ili to bi se
napori za smanjenjem broja starih predmeta uzimali u obzir u procesu evaluacije i unapreenja.
(VSS, VKS kratkorono)
Analizirati stare predmete koji se ne odnose na izvrenje kroz sveobuhvatni spisak predmeta.
Zahtevati od sudova da redovno podnose izvetaje o reavanju starih predmeta. (VKS kratkorono)
Preporuka 3: Pratiti implementaciju nedavnih reformi koje uvode private izvritelje, ukljuujui njihovu
optereenost poslom, cenu, kvalitet i efikasnost pruanja usluga i integritet.
Analizirati podatke o korienju usluga izvritelja kako bi se procenila njihova delotvornost i uticaj na
uinak suda. (MP, VSS kratkorono i tekue)
Formirati internu komisiju Komore izvritelja radi procesuiranja albi protiv izvritelja u prvom
stepenu. Uvesti dopunsku obuku kao moguu sankciju za izvritelje. Objaviti informacije o putevima
za albe protiv izvritelja. (MP, Komora, PA srednjerono)
Sprovesti anketu o ceni usluga izvrilaca (ukljuujui depozite, trokove koji se mogu povratiti i
honorare) u drugim evropskim zemljama i analizirati uporedne modele i materijalnu pristupanost.
Razmotriti smanjenje depozita i bolje regulisanje trokova koji se mogu povratiti za izvritelje. (MP
kratkorono)
Uvesti ogranienje na broj predmeta u toku po izvritelju i izbegavati dodeljivanje dodatnih
predmeta ukoliko standardi uinka nisu ispunjeni. (MP, Komora srednjerono)
Promeniti mesto angaovanja izvritelja s mesta poverioca na mesto ili poverioca ili ono gde je
registrovan dunik, kako bi se umanjila logistika ogranienja izvrenja. (MP kratkorono)
Preporuka 4: Formirati pripremna odeljenja u svim sudovima srednje veliine i velikim. Pratiti njihove
rezultate i razmenjivati iskustva.975 Sudije, sudsko osoblje i advokati smatraju da bi ova odeljenja bila
korisna, naroito radi obezbeenja da je predmet spreman za roite, ali njihovu realizaciju sputava
nedostatak osoblja i posveenost procesu. Ta odeljenja se mogu formirati kratkorono, ali e ocena njihovih
rezultata zahtevati vie vremena. Troak je skroman u poreenju sa znaajno poboljanom efikasnou.
Formirati pripremna odeljenja u onim sudovima srednje veliine i veim sudovima koji ih nemaju.
Prikupiti osnovne podatke o vremenu reavanja predmeta i procesnoj efikasnosti i pratiti rezultate.
(VKS, MP kratkorono)
Dostaviti svim sudovima informacije o rezultatima i ukazati na dobar uinak. (VKS, MP
srednjerono)
Preporuka 5: Uspostaviti i pratiti statistiku uinka u tuilatavima.976 Monitoring optereenosti poslom,
elektronskim putem gde god je to mogue, treba vriti kratkorono zbog niih trokova, a vrenje izmena
radi reavanja problema usledie kasnije, dok e trokovi zavisiti od toga kakve korekcije se preduzimaju.
Uspostaviti detaljniju i razdvojenu statistiku uinka za tuilatva (RJT kratkorono)
975Ova
preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 5.3.6: donoenje i implementacija
jedinstvenog programa za raiavanje starih predmeta uz potovanje jednakog broja predmeta po sudiji, ustanovljavanje sistema
stalnog horizontalnog premetaja i lokacijskog premetaja sudija i javnih tuilaca u skladu s Ustavom i uz adekvatnu stimulaciju i uz
efikasni monitoring realizacije programa.
976
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 4.2.1.2: uvoenje centralizovanog
prikupljanja podataka i sistema procesuiranja u svim tuilatvima.
402
Aneksi
Preporuke
Pratiti statistiku uinka za tuilatva kako bi se spreilo nagomilavanje starih predmeta i prepoznala
ona s dobrim uinkom. (DVT, RJT srednjerono)
Preporuka 6: Prikupiti i analizirati podatke o procesnoj efikasnosti radi obezbeivanja informacija za
budue reforme.977 Obezbediti praktinu obuku za podrku promeni nedavno usvojenih izmena u
procesnom zakonodavstvu. Prilagoditi norme produktivnosti kako bi se sudije stimulisale da zdruuju
srodne predmete. CCJE (Konsultativni savet evropskih sudija) zahteva od sudija da kontroliu raspored
roita i vreme trajanja postupka, od poetka i kroz itav postupak. Ove preporuke se mogu realizovati
kratkorono i uz relativno male trokove.
Zahtevati od osoblja da unose podatke u postojee rubrike u softveru za upravljanje predmetima
(AVP i SAPS). Obezbediti osoblju obuku o doslednom unoenju podataka. Sastavljati redovne
analitike izvetaje i pratiti rezultate. (VKS, sudovi, IT provajderi kratkorono. Takoe videti Odeljak
o upravljanju IKT)
Kreirati nove rubrike u AVP-u i SAPS-u, fokusirajui se na potrebama podataka u odnosu na vreme,
procesnu efikasnost i spreavanje procesnih zloupotreba. (MP kratkorono)
Obezbediti obuku za sudije niih i viih sudova i za strune saradnike o pitanjima koja utiu na
procesnu efikasnost, ukljuujui i obuku sudija o njihovim odnedavno veim ovlaenjima u
upravljanju predmetima. (VSS, VKS, PA srednjerono)
Tamo gde postoje razlike u procesnoj efikasnosti meu sudovima, analizirati i upriliiti sastanke sa
sudovima radi razmene iskustava. (VKS srednjerono)
Analizirati domet albi i procesne zloupotrebe; utvrditi uzroke i doneti mogue sankcije.978 (VKS
srednjerono)
Preporuka 7: Pootriti praksu zakazivanja roita, tj. zakazivanje roita tokom itavog dana i potpunu
primenu funkcionalnosti softvera za upravljanje predmetima. Prikupljati i pratiti podatke o emi roita,
kao npr. razlozima za odlaganje, kako bi se obezbedile informacije za budue reforme.979 Veina ovih
izmena bi se mogla realizovati kratkorono uz mali troak.
Maksimalno iskoristiti ogranieni prostor sudnica, zakazivati roita tokom itavog dana, osim u
posebnim okolnostima. (VKS/sudovi kratkorono)
Prikupiti i analizirati podatke o otkazanim i odloenim roitima i razlozima za to. (VKS/sudovi
kratkorono)
Zahtevati da sudije zatvore svako roite zakazivanjem datuma narednog roita unutar
standardizovanog vremenskog okvira, samo uz ograniene izuzetke. (VKS/sudovi kratkorono)
Zahtevati da svi sudovi koriste postojei softver za upravljanje predmetima kako bi roita zakazivali
elektronskim putem. Obuke organizovati prema potrebi. (VKS, PA, MP srednjerono)
Preporuka 8: Sniziti zahteve u procesu dostave i razmotriti naine dostave, koristei iskustva nekih
osnovnih i prekrajnih sudova.980 Veina ovih koraka bi se mogla realizovati kratkorono uz mali troak.
Pratiti implementaciju nedavnih izmena u postupku koje pokuavaju da zatvore rupe u procesu
dostave. Prikupljati i pratiti podatke o dostavljanju, ukljuujui pokuaje i troak, i identifikovati
uzroke razlika u rezultatima. (MP, VKS, sudovi kratkorono)
977
Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reform pravosua 5.2: ustanovljavanje E-pravosua
(elektronskim putem); stratekom smernicom 5.3.2: amandmani na normativni okvir na nain koji e doprineti skraivanju vremena
trajanja sudskog postupka; strateka mera 5.3.3.4: obavezna edukacija administrativnotehnikog osoblja i regulisanje pitanja
nadlenosti na planu njegove edukacije; strateka mera 4.2.1.3: sprovoenje obuka za zaposlene u sudovima i tuilatvima za rad sa
centralizovanim prikupljanjem podataka i sistemom procesuiranja.
978Ovo je u skladu s miljenjem br. 6 CCJE (2004), koje ukazuje da treba doneti propis za sankcionisanje zloupotrebe sudskog
postupka.
979 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 5.3.4: infrastrukturne investicije u
sudovima i tuilatvima usmerene na reenje problema nedostatka sudnica i tuilakog prostora, ime bi se poveao broj dana
suenja po sudiji, skratilo vreme izmeu dva roita i znatno ubrzao tuilaki postupak.
980 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 5.3.2: izmene normativnog okvira
na nain koji e doprineti skraenju vremena sudskog postupka.
403
Aneksi
Preporuke
Ponovo ugovoriti s Potom zastareli Memorandum o razumevanju i plaati samo uspeno izvrene
usluge (model iskustva Osnovnog suda u the Uicu). Podii na vii stepen obuku meu zaposlenima u
poti u vezi s ovim zahtevima i sankcijama u sluaju zloupotrebe. Doneti plan monitoringa resultata i
izvetavanja o promenama. (MP kratkorono)
Raditi sa sudovima da ugrade fleksibilnost u svoje budete kako bi mogki da uvode inovacije, kao
npr. angaovanje privatnih kurirskih slubi (kao to je Sloboda, koja predstavlja jeftino i uspeno
reenje u Prekrajnom sudu u Novom Sadu), ili kurira, kao to je to u Osnovnom sudu u Vrcu. (VSS,
MP srednjerono)
Obezbediti obuku za sudije o novim propisima i stimulisati ih da zauzmu proaktivni stav prema
upravljanju procesom dostave. (VKS, PA srednjerono)
Izmeniti zakone o postupku kako bi se stvorila pretpostavka o stalnom dostavljanju posle prve
dostave, uz obavezu stranke da obavesti sud o svakoj promeni adrese i uz sankciju u sluaju
nepostupanja. (MP, VSS srednjerono)
b. Kvalitet pruenih usluga

Preporuka 9: Poboljati organizacione metode radnih grupa koje donose nacrt politike i zakona u vezi s
pravosuem. Zahtevati da radne grupe odrede ciljeve politike i opcije, analiziraju fiskalni i operativni uticaj
opcija politike i pripreme detaljnu implementaciju planova za sprovoenje reformi.981
Obezbediti standardni opis zadataka za radne grupe, uz pratee liste za proveru za predsedavajue
radnih grupa. Obezbediti da radne grupe jasno iskau precizne ciljeve politike i kriterijume. (MP
kratkorono)
Zahtevati da radne grupe analiziraju uzroke ranijih neuspeha politike, koristei sistemske podatke,
ankete i procene praznina izmeu slova zakona i zakona u praksi. Zahtevati da sve radne grupe
sprovedu fiskalnu i operativnu analizu predloenih reformi ii opcija politike. Preporuke zasnovati na
dokazima. Obezbediti da nacrt zakona, koji predlae svaka radna grupa, obuhvati i procenu trokova
implementacije. (MP kratkorono)
Obezbediti da svaka radna grupa ukljui u svoj sastav specijalistu za sastavljanje zakona kako bi se
obezbedila doslednost i potpunost u donoenju zakona. Sprovesti obuku o sastavljanju zakona i
tumaenju. (MP, PA srednjerono)
Pripremiti implemetacione planove za objavljivanje i poetak novih zakona i politike i angaovati PA
da organizuje sveobuhvatnu obuku o novim zakonima za sudije, tuioce i osoblje suda. (MP, PA
kratkorono)
Objaviti informacije o reformama u medijima in a vebsajtovima sudova i MP kako bi se graani i
korisnici sudova obavestili. (MP, VKS kratkorono)
Preporuka 10: Sprovesti osnovne mere za poboljanje kvaliteta. Standardizovati formate za uobiajene
sudske procedure, ukljuujui i kreiranje templejta i kontolnih lista.982 Preporuka CCJE je da se usvoje
uproeni i standardizovani formati za dokumenta za pokretanje i voenje sudskog postupka.983 Poetne
forme se mogu kreirati brzo i uz relativno mali troak. Obuka moe biti sastavni deo ve postojeih
programa.
Kreirati i zahtevati od sudova da koriste standardizovane templejte i forme uobiajenih postupaka i
procesa, koristei iskustva Osnovnog suda u Vrcu. (VKS srednjerono)
Obezbediti obuku o njihovom korienju za sudije, tuioce i osoblje suda kako bi se poboljala
doslednost u procesuiranju predmeta (VKS, PA srednjerono)
981
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reform pravosua 1.3.3: analiza rezultata
sprovoenja procesnih zakona i njihovih izmena u skladu s rezultatima analize; strateka smernica 1.3.4: analiza rezultata
sprovoenja materijalnih i procesnih zakona (ZKP, ZPP, Zakon o izvrenju i obezbeenju, itd.).
982 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.7.4: unaprediti metodologiju
pisanja presuda i postii jednoobraznost na tom planu (kroz poetnu i stalnu obuku na PA).
983 Videti Miljenje CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom vremenskom okviru.
404
Aneksi
Preporuke
Upoznati korisnike suda i profesionalce pravne struke. (VKS srednjerono)
Preporuka 11: Organizovati pilot programe u prekrajnim, osnovnim i viim sudovima za posebna
odeljenja, ukljuujui i posebno odeljenje za sporove male vrednosti u osnovnom sudu s usmerenim
procedurama.984 Ove preporuke bi se mogle realizovati srednjeorono uz relativno mali troak.
Proceniti izvodljivost formiranja odeljenja za sporove male vrednosti u osnovnim sudovima. Ukoliko
se pokae izvodljivim, krenuti s jednim brojem pilot programa i pratiti rezultate. Podrati odeljenja
putem podsteka, kao to su nagrade i priznanja ili uzimati u obzir pri evaluaciji u unapreenju, kako
bi se privuklle visokokvalitetne sudije i osoblje. Ustanoviti usmeravajue procedure i smernice koje
mogu da slede stranke koje se same zastupaju. (MP, VSS, VKS kratkorono i tekue)
Osnovati radnu grupu da identifikuje koja je to vrsta predmeta koja bi imala koristi od posebnog
procesuiranja, obuhvatajui npr. i predmete koji se odnose na porez i carinu u prekrajnim sudovima
i rodno nasilje i prevaru u osnovnim i viim sudovima. Analizirati pouke dobijene iz privrednih
sudova. (MP, VSS srednjerono)
Doneti pilot programe u sudovima radi testiranja efikasnosti posebnih postupaka. Pratiti rezultate.
(MP, VSS srednjerono)
Preporuka 12: Implementirati i proiriti postojee planove VKS na promovisanju jednoobraznosti i
jasnoe sudskih odluka.985 To bi podspeilo kvalitet i percepciju pravinosti u skladu sa preporukama CCJE i
Magna karte sudija za poboljanjem kvaliteta, dostupnosti i jasnoe u donoenju odluka. Konsolidovanje
predmeta je kratkorono, a ostalo je srednjerono. Ove preporuke zahtevaju relativno minimalne trokove.
Obezbediti smernice i obuku za sudije i u prvoj i u apelacionoj instanci o tome kako da zdruuju
srodne predmete. (VKS, PA kratkorono)
Razviti standardizovaniji pristup u pisanju presuda i obuiti sudije kako da primenjuju taj pristup.
(VKS, PA srednjerono)
Organizovati seriju razgovora/seminara s predsednicima sudova radi diskusije o goruim pitanjima
zakona i prakse (VKS kratkorono)
Osnovati forume institutionalnih korisnika sudova na lokalnom nivou za svaki osnovni sud (policija,
tuilatvo, socijalne slube, advokati, itd.). Odravati periodine sastanke da bi se obezbedila
delotvorna koordinacija predmeta (primeniti iskustva iz Osnovnog suda u Zrenjaninu). (VKS
kratkorono)
Prikupiti podatke o osuujuim presudama po sudu i deliktu; izvriti poreenje po vrsti predmeta i
lokaciji suda. Obezbediti obuku radi smanjenja razlika u praksi donoenja osuujuih presuda. (VKS
srednjerono)
Sainiti tabele osuujuih presuda kao referentnog vodia tuiocima kada podiu tube. Aurirarti i
elaborirarti podatke periodino. (RJT srednjerono)
Doneti uputstva (bench books) o bitnim oblastima pravne tematike (VSS, PA dugorono)
Preporuka 13: Poboljati statistiko izvetavanje o albama (ukljuujui podatke koji se odnose na
potvrene odluke, preinaene ili vraene niem sudu na ponovno odluivanje). Kombinovati analizu
rezultata s paketom obuke i podstreka za sudove i sudije radi promovisanja kvaliteta u donoenju
odluka.986 SE preporuuje da treba preduzeti korake ka spreavanju zloupotrebe pravnih lekova nakon
donete presude. Poboljano izvrenje e obeshrabriti albe putem smanjivanja podstreka advokatima i/ili
984
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.4.1: izmene u normativnom
okviru koje se odnose na posebnu karakteristiku prava na sluajnog (prirodnog) sudiju u predmetima iz posebnog postupka i na
mogunost derogacije od automatskog rasporeivanja predmeta kada se primeni program za reavanje starih predmeta.
985 Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.7: Jednoobraznost sudske prakse.
986 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.7.1: unapreenje normativnog
okvira u smislu regulisanja harmonizacije ukoliko sudske odluke preciznije definiu ulogu VKS u ovoj oblasti, kao i u smislu pune
harmonizacije sa odlukama ESLjP i praksom drugih relevantnih meunarodnih institucija.
405
Aneksi
Preporuke
strankama da odlau konanu presudu.987 Ove preporuke bi se mogle realizovati srednjeorono uz relativno
mali troak.
Ujednaiti statististike podatke o albama na odluke osnovnih sudova kako bi se omoguilo
praenje male i velike apelacije i analiziranje razlika. Povezati sisteme za upravljanje predmetima
sudova kako bi se omoguilo praenje predmeta kroz sve albe, srodnih predmeta i zakljuivanje.
(VKS, MP srednjerono)
Uzeti u obzir evidenciju o albama za sudije i tuioce ponaosob u procesu evaluacije i unapreenja.
(VSS, DVT srednjerono)
Prilagoditi norme produktivnosti apelacionih sudija tako da se nagrade oni koji odluku nieg suda
zamenjuju svojom odlukom umesto da je vraaju niem sudu na ponovno odluivanje. Obezbediti
obuku apelacionim sudijama o implementaciji nedavnih procesnih reformi koje zahtevaju od sudija
da preinauju odluke prilikom druge albe. (VKS, PA srednjerono)
Pripremiti i sprovesti obuku po onim pitanjima koja utiu na poveanje broja albi, ukljuujui i ona
koja se tiu ECHR (Evropskog suda za ljudska prava ESLjP)988 (VKS, PA kratkorono)
Pristanak na mirno poravnanje izmeu drave i stranaka u kolektivnom reavanju predmeta pred
ESLjP. (MP srednjerono)
Preporuka 14: Razraditi visokoprofilisanu kampanju radi jaanja kvaliteta i borbe protiv korupcije u
administrativnim slubama sudova, ukljuujui i donoenje planova za monitoring integriteta. 989
Donoenje planova integriteta, standarda i formiranje radnog tima se moe obaviti kratkorono, a druge
preporuke srednjerono, sve uz relativno mali troak. Monitoring, obuka i podizanje javne svesti treba da
bude stalan proces.990
Pripremiti i sprovesti obuku za sudije, strune saradnike i osoblje suda o cilju i sadrini planova
integriteta. Doneti planove integriteta za sve sudove i tuilatva. Dostaviti vaea pravila u vezi s
primanjem poklona i obezbediti relevantnu obuku. (Agencija za borbu protiv korupcije sa VSS,
sudovi, tuilatva kratkorono)
Formirati radni tim za razmatranje poboljanja uinka i integriteta u prekrajnim sudovima u vezi s
kojima je javno poverenje znatno opalo od 2009. Godine, a to je imalo uticaja na veliki broj
stranaka. (VKS kratkorono)
Nastaviti sa sprovoenjem periodinih anketa fokusirajui se na iskustvima korisnika suda u vezi s
korupcijom. Osnaiti metodoligiju ankete i proiriti anketu kako bi se dobili detaljniji i puniji odgovori
koji e pruiti informacije buduim antikorupcijskim reformama u okviru pravosua. (Sudovi,
Agencija za borbu protiv korupcije srednjerono)
Ciljne intervencije koje e se baviti najee zapaenim oblicima korupcije, kao to je sitno mito
sudskog osoblja. (VSS, VKS, MP srednjerono)
Kreirati PR informacije na vebsajtovima i u brourama sudova u vezi sa zakonom i politikom po
pitanju davanja poklona. (VSS, VKS kratkorono)
Preporuka 15: Podii kapacitete sistema radi realizacije i nadzora nad alternativama krivinom gonjenju u
itavoj zemlji kako bi se obezbedio jednak tretman svih osumnjienih u itavoj Srbiji.991 Ove preporuke se
987
Preporuka Komiteta ministara br. R (84) 5, Princip 7.

Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.7.3: praenje sudske prakse
ESLjP i drugih relevantnih meunarodnih institucija, obezbeujui da njihove odluke budu analizirane, organizovane i dostupne
javnosti; Strateka smernica 3.2.3: dalje poboljanje poetnog programa obuke u PA; Strateka smernica 4.1.3: izmene normativnog
okvira u smislu graanske odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije.
989 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.1.1: Monitoring realizacije
planova integriteta u pravosuu koji su u potpunosti prilagoeni pravosudnom sistemu, kao i njihovog poboljanja.
990Takoe videti preporuke za upravljanje i rukovoenje.
991 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.1: ira implementacija
pojednostavljenih procesnih formi i instituta, kao to su sporazum o priznanju krivice, implementacija principa oportuniteta kod
krivinog gonjenja i upuivanje stranaka na alternativne metode za razreenje sporova (kao to je medijacija) kad god to zakonski
okvir dozvoljava.
988
406
Aneksi
Preporuke
mogu realizovati srednjerono. Angaovanje dodatnog osoblja i jaanje automatizovanog sistema za obradu
podataka u tuilatvima e zahtevati umerene trokove, dok ostali napori ne iziskuju vee trokove.
Razmotriti kako nedavno uvedeni prekrajni nalozi mogu da se upotrebe za odmeravanje
alternativnih sankcija umesto novane kazne. Obezbediti obuku za prekrajne sudije o primeni
alternativnih sankcija. (prekrajni sudovi kratkorono)
Proiriti broj kancelarija Poverenike slube na svih 26 oblasti viih sudova radi nadzora nad
primenom odlaganja krivinog gonjenja. Angaovati dodatno pomono osoblje u kancelarijama
Poverenike slube kako bi se obezbedilo praenje ispunjenja uslova za odlaganje krivinog gonjenja,
naroito kod sankcija popravne mere, kao to je drutveno korisni rad. (Poverenika sluba; RJT
kratkorono do srednjerono)
Usmeriti proces za sporazum o priznanju krivice davanjem veih ovlaenja zamenicima javnog
tuioca da mogu da ponude sporazum o priznanju krivice u predmetima koji ispunjavaju kriterijume
koje je odredilo RJT. (RJT srednjerono)
Pripremiti i sprovesti program obuke za zamenike javnog tuioca o procesuiranju sporazuma o
priznanju krivice i predmeta s odlaganjem krivinog gonjenja. (RJT, PA srednjerono)
Proiritu primenu alternativnih sankcija, posebno u prekrajnim predmetima. (prekrajni sudovi,
Poverenika sluba srednjerono)
Prikupljati podatke od tuilatava o odlaganju krivinog gonjenja i sporazumima o priznanju krivice i
o svim problemima i zastojima. Doneti dodatna uputstva o odlganju krivinog gonjenja i stimulisati
proaktivnije napore za rehabilitacijom. (RJT srednjerono)
U automatizovani sistem za obradu podataka u tuilatvima dodati prikupljene podatke u vezi s
odlaganjem krivinog gonjenja i sporazumima o priznanju krivice; ukljuiti broj odlaganja i broj
ponuenih sporazuma, krivine prestupe, mesto i razloge odbijanja sporazuma od strane suda. (RJT
srednjerono)
c. Pristup uslugama pravosua

Preporuka 16: Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se omoguilo korisnicima da procene
verovatni troak. Eliminisati maksimum za sudske takse. Standardizovati proces osobaanja od plaanja
sudske takse.992 Implementacija ove preporuke e biti u skladu sa standardima EU i dobrom meunarodnom
praksom.993 Poetni koraci se mogu sprovesti u kratkom roku uz male do umerene trokove.
Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se lake shvatili verovatni sudski trokovi. Eliminisati
maksimum od 80.000 RSD za sudske takse i eliminisati sudske takse za krivine predmete po
privatnoj optunici. (MP srednjerono)
Obezbediti laiki tip informacije onlajn i u vidu tampane broure o predvidivim trokovima i trajanju
postupka kako bi potencijalni korisnici suda mogli da lake procene cenu kotanja svog predmeta.
(MP srednjerono)
Usvojiti i objaviti standarde za odobravanje osloboenja od plaanja takse i kreirati standardizovan
formular za podnoenje zahteva za osloboenjem od plaanja takse, kao i formular za odluku o
osloboenju koji e koristiti svi sudovi. (MP, VKS kratkorono)
Zahtevati od osoblja da u postojee rubrike u AVP-u unose podatke o zahtevima i odlukama za
osloboenjem od plaanja takse. Vremenom, pratiti podatke o oslobaanju od takse kako bi se
stimulisalo pridravanje standardima. (MP, sudovi kratkorono)
Preporuka 17: Eliminisati cenovnik advokatskih usluga kako bi se omoguila trina konkurencija za
pruanje pravnih usluga. Doneti ekonominiji cenovnik advokatskih usluga koji bi se primenjivao samo za
992
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.2: Definisanje kriterijuma za
odreivanje praga siromatva (u cilju osloboenja ili smanjenja sudskih taksi i smanjenja novanih kazni u krivinim i prekrajnim
predmetima).
993 Videti Mere za delotvornu primenu Bangalorkih principa sudijskog ponaanja, koje je usvojila Grupa sa sudijski integritet (bez
datuma).
407
Aneksi
Preporuke
pravne usluge dravi (npr. usluge pravne pomoi i za advokate postavljene po slubenoj dunosti).
Razmotriti naputanje modela plaanja po roitu.994 CCJE savetuje da se honorar advokata ne odreuje
tako da stimulie nepotrebne procesne korake.995 Evropski sud pravde je miljenja da obavezni minimalni
honorar predstavlja povredu Sporazuma EK . U 42 zemlje, koje prati CEPEJ (Evropska komisija za efikasnost
pravosua), honorari advokata se slobodno ugovaraju.996 Neki od ovih koraka e iziskivati mali do umeren
troak, ali e svakako vie nego mnogo znaiti uteda pri prelasku s plaanja po roitu na plaanje po
predmetu za advokate koje postavlja sud.
Eliminisati tarifer advokata i dozvoliti advokatima da slobodno ugovaraju svoje honorare s klijentima.
Doneti nie tarife honorara za pravne usluge koje se pruaju dravi (videti nie), koji takoe moe da
poslui kao osnova za odreivanje trokova. (MP srednjerono)
Periodino aurirati spiskove Advokatske komore radi pruanja informacija procesu izbora advokata
po slubenoj dunosti i obezediti te spiskove svim relevantnim uesnicima. Pojasniti proces
imenovanja i ponovo uspostaviti, odnosno uspostaviti deurnu telefonsku liniju Advokatske komore
za upuivanje advokata. Pruiti informacije strankama kako da uloe albu protiv advokata po
slubenoj dunosti. (MP, Advokatske komore kratkorono)
Zahtevati od sudskog osoblja da unose podatke o imenovanju advokata po slubenoj dunosti u
postojee rubrike u AVP-u. Pratiti korienje imenovanja advokata po slubenoj dunosti po vrsti
predmeta, ishodu, stopi oalbenosti i vremenu potrebnom da se donese odluka. Uporediti s
podacima gde advokati nisu postavljeni po slubenoj dunosti. Vremenom, koristiti te podatke za
pruanje informacija buduim reformama imenovanja po slubenoj dunosti. (MP, Advokatske
komore kratkorono do srednjerono)
Pruiti informacije strankama kako da uloe albu protiv advokata po slubenoj dunosti. Ojaati
mehanizme kontrole kvaliteta za advokate po slubenoj dunosti. (sudovi, advokatske komore
dugorono)
Razmotriti da li treba proiriti obavezno postavljenje advokata po slubenoj dunosti u odreenim
predmetima (poznato kao obavezna odbrana). (MP dugorono)
Preporuka 18: Utvrditi kao prioritet donoenje adekvatno finansiranog i ekonominog Zakona o
besplatnoj pravnoj pomoi (ZBPP) koji e proiriti krug prualaca usluga i ograniiti trokove drave. 997
Meunarodni standardi utvruju pravo na branioca radi zatite osnovnih prava, a ECHR zahteva odbranu
potpomognutu od strane drave za siromane stranke kada je u pitanju interes pravinosti. Ovaj zakon treba
doneti kao prioritet, a njegova primena moe poeti srednjerono. Potencijalni znatniji trokovi se mogu
ograniiti ukoliko se prate sledee preporuke:
Utvrditi kao prioritet donoenje nacrta ZBPP. Obezbediti da se adekvatna panja pokloni operativnim
i fiskalnim implikacijama nacrta zakona. Odrediti cenu i obezbediti finansiranje za usluge primarne
pravne pomoi i osigurati da njome bude pokrivena itava teritorija zemlje. Obezbediti finansiranje
za implementaciju bilo kojih irih ovlaenja predvienih zakonom. (MP, Ministarstvo finansija
kratkorono)
Doneti tarifer advokatskih usluga za kompenzaciju prualaca usluga primarne i sekundarne pravne
pomoi. Razmotriti mehanizam plaanja po kojem klijenti dobijaju vauere za usluge pravne pomoi i
imaju mogunost izbora svog pruaoca usluga. (MP kratkorono)
Zaduiti jednu radnu grupu u okviru MP da isplanira i nadzire poetak primene novog zakona. Doneti
propise. Obezbediti obuku za pruaoce usluga. Ustanoviti predloeni mehanizam kontrole kvaliteta i
relevantne protokole. (MP srednjerono)
994
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1; Definisanje strukture
standardizovanog sistema pravne pomoi putem ustanovljavanja normativnog okvira i uspostavljanja institucionalne podrke.
995 Ovo je u skladu s Miljenjem CCJE br. 6 (2004) o pravinom suenju u razumnom vremenskom roku.
996 Videti Evaluacioni izvetaj CEPEJ-a, 2014 (na osnovu podataka iz 2012.). Samo Kipar, Nemaka, Slovenija i UK-Severna Irska
spreavaju slobodno ugovaranje honorara.
997 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1: Definisanje strukture
408
Aneksi
Preporuke
Obezbediti jednostavne informacije o sudskim postupcima u vidu pamfleta in a vebsajtu, ukljuujui i

uputstvo za procenu sudskih i advokatskih trokova i kako uloiti albu protiv advokata. (MP
srednjerono)
Dostaviti informacije javnosti o raspoloivosti usluga pravne pomoi. (MOJ MP srednjerono)
Prikupljati i analizirati podatke o korienju pravne pomoi, ukljuujui najee vrste predmeta,
optereenost poslom i koliko su korisnici zadovoljni pruaocima usluga. (MP srednjerono)
Preporuka 19: Poboljati usluge za stranke koje se same brane, ukljuujui jednostavne formulare i
kontrolne liste za korisnike suda, kao i broure i vodie za laike o osnovnim zakonima i postupcima. 998
Bolje informacije mogu da omogue strankama da lako prolaze kroz sistem i bez advokata, na taj nain
poboljavajui pristup pravosuu i efikasnost u pruanju usluga.
Kreirati rubrike u AVP-u za prikupljanje podataka o broju stranaka koje zastupaju same sebe, vrsti
njihovih predmeta, ishodu i vremenu potrebnom za donoenje odluke. Zahtevati od osoblja da unosi
te podatke. Vremenom, upotrebiti te podatke za stvaranje ciljanijih intervencija radi podrke
strankama koje se same zastupaju. (MP kratkorono)
Nadovezujui se na iskustva Osnovnog suda u Vrcu, kreirati kontrolne liste uobiajenih postupaka za
korisnike suda i nairoko je objaviti. (sudovi kratkorono)
Kreirati informacije za laike za vrste predmeta koji se najee vode (ili bi mogli) bez advokata,
ukljuujui i uputstva, tabele i grafikone s informacijama. (MP srednjerono)
Ustanoviti/poboljati registar srodnih profesionalnih aktera, kao to su izvritelji, medijatori i privatni
belenici, ukljuujui njihovu strunost, lokaciju, jasan opis naknade, albeni postupak i pokrenute
disciplinske postupke i izreene novane kazne protiv tih pojedinaca. U registar izvritelja ukljuiti
kalkulator za procenu verovatne naknade za izvritelja (slino kalkulatoru za sudsku taksu). (MP,
Komora izvritelja kratkorono)
Preporuka 20: Operacionalizovati novi Zakon o medijaciji, stvoriti podstreke za korisnike suda i
profesionalce da se odlue za medijaciju i pratiti rezultate. Sprovesti intenzivnu obuku za profesionalno
osoblje o medijaciji i dostaviti informacije potencijalnim korisnicima suda. 999 CCJE prepoznaje bitnu ulogu
sudija i advokata u sporazumnom poravnanju.1000 Od drava lanica EU se zahteva da obezbede obuku i
kvalitet medijatora, kao i poverljivost medijacije. Mada se neki od ovih koraka mogu brzo preduzeti, ovo je
veliki poduhvat koji zahteva znatno vreme, novana sredstva i politiku volju da se ostvari. U cilju davanja
stimulansa medijaciji, struktura advokatskih honorara mora da se promeni od naplate po roitu ka naplati
za pravne usluge i reavanju predmeta.
Doneti standard kvaliteta za medijatore i ustanoviti registar ovlaenih medijatora. (MP
kratkorono)
Podii svest javnosti o medijaciji putem vebsajtova, broura i javnih glasila. Uvesti samotest o
medijaciji, koristei iskustva iz Holandije, tako da stranke mogu da odrede da li e imati koristi od
medijacije. (MP kratkorono)
Ustanoviti zvanian program medijacije pri sudu u svim osnovnim i viim sudovima, kao i standarde
za odreivanje koji su to predmeti pogodni za medijaciju.1001 Pootriti zahteve za poverljivou
medijacije, zahtevajui da sudije koji rade kao medijatori ne mogu i suditi u istom predmetu i da se
sudijama koji sude u predmetu moe jedino dostaviti potvrda o neuspenosti medijacije, a ne iz kojih
razloga nije dolo do sporazuma. (MP,VSS srednjerono)
998
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.1: Definisanje strukture
999 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.3: uspostavljanje efikasnog i
odrivog sistema razreenja sporova putem medijacije, unapreenjem normativnog okvira i sprovoenjem postupka standardizacije i
akreditacije poetnih i specijalnih programa obuke za medijatore, kao i promovisanjem alternativnih metoda razreenja sporova.
Ustanovljavanje registra licenciranih medijatora u skladu s unapred odreenim kriterijumima.
1000Miljenje CCJE br. 6 (2004) i 16 (2013). Takoe videti: De Pala, Giuseppe and Mary B. Trevor, eds., EU Mediation Law and Practice,
Oxford University Press, 2012.
1001 Npr., graanska materija, razvodi i/ili starateljstvo, i medijacija rtva/poinilac u maloletnikim predmetima.
409
Aneksi
Preporuke
Obezbediti podstreke za potencijalne korisnike medijacije, ukljuujui:

o Advokati: obezbediti dotiranu, slojevitu obuku radi upoznavanja advokata s medijacijom, kao i
onih koji se odlue da postanu medijatori. Zahtevati od medijatora koji su dobili dotiranu obuku
da prue odreeni broj besplatnih medijacija. Uvesti sistem ko-medijacija i mentorstva radi
jaanja medijatorskih sposobnosti. (MP, Advokatske komore srednjerono)
o Sudije: sprovesti obuku i odtampati material za predsednike sudova i sudije o prednostima i
mehanizmima medijacije. Raunati broj odluka donetih u medijaciji kao deo posla pojedinanih
sudija. (VSS, PA srednjerono)
o Javnost: uvesti pravnu pomo u medijaciju1002 i obezbediti privremeni finansijski stimulans kroz
besplatne sate medijacije. Odrediti naknadu za medijaciju u manjem iznosu nego to je to sudska
taksa u parnici, to se odraava na niim sudskim trokovima nego u redovnoj parnici. Smanjiti
naknadu za medijaciju u predmetima male vrednosti kako bi ona bila vie u skladu sa sudskom
taksom za te predmete. (MP srednjerono)
Stvoriti delotvoran sistem za upuivanje na medijaciju i upravljanje njome, ukljuujui: a) kriterijume
za izbor predmeta; b) procedure za izbor medijatora; c) statistiki monitoring i izvetavanje; i d)
koordinaciju aktivnosti izmeu sudova, stranaka i medijatora. (VSS srednjerono)
Preporuka 21: Znaajni predmeti, konsolidovani zakonski propisi i informacije o otvorenim i reenim
predmetima da budu slobodno dostupne onlajn.1003 Implementacijom ove preporuke doie do
pribliavanja nekolicini ciljeva CCJE.1004 Veina ovoga se moe postii srednjerono uz umereni troak.
Obezbediti informacije za javnost o sudskim postupcima preko vebsajta suda i broura i putem
javnog servisa radija i televizije. Poeti s informacijama o procesuiranju prekrajnih predmeta za koje
graani kau da je dostupno najmanje informacija, a za njima postoji najvea potranja. (MP, VSS
kratkorono)
Objaviti konsolidovane zakonske propise onlajn, s besplatnim pristupom sajtu. Za zakonske propise
koji se najee koriste, pruiti dodatne komentare. (Narodna skuptina, Slubeni glasnik
srednjerono)
Obezbediti da stranke u tekuim predmetima mogu da pristupe osnovnom registru i kaledaru roita
u svom predmetu na vebportalu, primenjujui iskustva dobijena iz Hrvatske. (VSS, MP
srednjerono)
Kao to je reeno u poglavlju o IKT resursima, doneti zajednike standarde prema kojima odluke
apelacije treba staviti na javni vebsajt. (MP, VKS srednjerono)
Preporuka 22: Kreirati informacije u laikom formatu koje su posebno namenjene ugroenim
grupama.1005 CEPEJ iznosi da 17 evropskih zemalja obezbeuje specijalne informacije za etnike grupe u
skladu s preporukama CCJE1006 i koracima ka poboljanju opaanja javnosti o nepristrasnosti sudija1007 Isto
tako, pruanje informacijama ciljnim grupama moe se obaviti kratkorono do srednjerono uz mali troak.
Sainiti laike formate pravnih informacija posebno skrojene za ugroene grupe, obuhvatajui manje
obrazovane korisnike suda, Rome i interno raseljena lica. (VSS kratkorono)
Sudske materijale, ukljuujui i vebsajtove, pisati i na drugim jezicima osim srpskom u skladu s
evropskim standardima za pruanje informacija na drugim jezicima. (MP srednjerono)
Organizovati programe obuke o jednakom i nediskriminatornom postupanju za sudije i sudsko
osoblje. (VSS, PA srednjerono)
1002
14 evropskih zemalja prua pravnu pomo za predmete medijacije. Zavrni izvetaj CEPEJ-a o evaluaciji, bez datuma, tabela 8.2.
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.9.2: poboljati
transparentnost rada pravosua formiranjem PR kancelarija, info-pultova i sveobuhvatnih vebsajtova.
1004 Miljenje CCJE br. 14 (2011), Pravosue i informacione tehnologije (IT); Miljenje br. 6 (2004) o Pravinom suenju u razumnom
vremenskom okviru. Takoe videti Magnu kartu sudija (osnovni principi) o pristupu pravosuu.
1005 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.5.6: poboljanje normativnog
okvira na osnovu rezultata procene koja se odnosi na pristup pravosuu ugroenih i marginalizovanih grupa.
1006Miljenje br. 7 (2005) o pravosuu i drutvu.
1007Zavrni izvetaj CEPEJ-a o evaluaciji, bez datuma, str. 86.
1003
410
Aneksi
Preporuke
Rzmotriti mogunost osnivanja slube za rtve kriminala, primenjujui iskustva drava lanica EU.
(MP srednjerono)
Sprovesti javnu kampanju za podizanje svesti o ulozi i pravu na sudskog tumaa. (MP dugorono).
411
Aneksi
Preporuke
Unutranji uinak: Upravljanje i rukovoenje resursima za pruanje usluga

a. Upravljanje i rukovoenje
Preporuka 23: Jasno definisati upravljaku strukturu, organizaciju i ciljeve Saveta/Vea i podii njihove
kapacitete rukovoenja kako bi izvravali svoje tekue zadatke i pripremili se za preuzimanje dodatnih
funkcija.1008 Zbog kratkog vremena koje je preostalo po predvienog prenoenja ovih funkcija 1. januara
2016. godine, mnoge od ovih preporuka e zahtevati promptnu implementaciju. Troak za ove stavke je
relativno mali, uz tekui troak ukoliko se uposli generalni direktor.
Zaokruiti definicije Saveta/Vea o njihovim procesu rada i internim pravilima; formirati pododbore
ili druge naine odreivanja odgovornosti lanova. (VSS, DVT kratkorono)
Izmeniti Ustav i relevantne zakone u skladu s preporukama Venecijanske komisije i CCJE kako bi se
zatitila nezavisnost Saveta/Vea i sudova u pogledu postavljenja i unapreenja u pravosudnom
sistemu.1009 Pri tome, razmotriti da se pravila o zameni celokupnog Saveta/Vea svakih pet godina
zamene s rotacijskim izborom, to bi pomoglo ouvanju korporativne memorije. (MP, VSS, DVT,
Skuptina srednjerono)
Razmotriti uvoenje generalnog direktora u Savet/Vee koji bi obezbeivao rukovodei nadzor, na
osnovu opisa poslova i zadataka koji zahtevaju prethodno menadersko iskustvo. (VSS, DVT
srednjerono)
Preporuka 24: Stvoriti stalnu strateku i operativnu plansku funkciju u pravosuu radi prikupljanja i
analize podataka i planiranja unapreenja procesa.1010 CCJE jasno istie da cilj prikupljanja podataka treba
da bude evaluacija pravosua u irem kontekstu,1011 a da donoenje procedura za prikupljanje podataka,
evaluacija rezultata, njihovo objavljivanje kao povratne informacije, monitoring i procedure kasnijeg
praenja (follow-up) treba da budu pri jednoj nezavisnoj instituciji u okviru pravosua.1012 Veina ovih
preporuka bi trebalo da se realizuje kratkorono kako bi se obavile pripreme za prenos odgovornosti s MP.
Prikupljanje podataka i izvetavanje, funkcije stratekog i operativnog planiranja e se razviti srednjerono.
Stvaranje kapaciteta za ispunjenje ovih funkcija e zahtevati stalne i potencijalno visoke trokove za osoblje.
Ubrzati implementaciju Strategije Komisije i njenog plana rada. (Komisija, MP kratkorono)
Prilagoditi Okvir uinka Funkcionalne analize u usmeren okvir tipa deborda (dashboard) radi
praenja uinka sistema, s malim brojem (max. 10) kljunih pokazatelja uinka da bi najverovatnije
uticali na poboljanje uinka. (Komisija, MP srednjerono)
Razmotriti revidiranje Akcionog plana NSRP kako bi vei fokus bio na delotvornom poetku i
realizaciji manjeg broja reformi koje bi najverovatnije poboljale uinak sistema iz perspective
korisnika suda. Identifikovati merljive ciljeve. Pratiti i dokumentovati rezultate, naroito na planu
efikasnosti. (MP, VSS, DVT, Komisija kratkorono)
Zahtevati od svih institucija da dostavljaju kratke i este aurirane podatke o napretku u odnosu na
ciljeve. Prenositi akterima osnovne rezultate, inicijative i promene u rezultatu. (VKS, VSS, DVT
kratkorono)
1008
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: Analiza i podela
nadlenosti izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane, u smislu nadlenosti; Strateka smernica 1.3.1: Jaanje
profesionalnog kapaciteta VSS i DVT za analizu rezultata reforme (upoljavanje eksperata odgovarajuih profila u administrativnim
kancelarijama, razvijanje sistema za prikupljanje podataka, obuka lanova VSS i DVT na polju analitike, statistike i stratekog
planiranja).
1009 Videti npr. Miljenje CCJE br. 10 (2007), koje kae da perspektivni lanovi saveta (vea) pravosua, bilo da su to sudije ili
nesudijski lanovi, ne treba da budu aktivni politiari, poslanici, lanovi izvrne vlasti ili uprave. To znai da ef drave, ako je na elu
Vlade, niti bilo koji ministar, mogu biti lanovi Saveta/Vea pravosua. Svaka drava treba da donese posebne propise u ovoj oblasti.
1010 Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3: jaanje analitikih kapaciteta za
strateko planiranje u VSS i DVT.
1011 Tj. ukljuujui interakciju pravosua sa sudijama i advokatima, pravdom i policijom, itd.
1012 Videti Miljenje CCJE br. 6 (2004).
412
Aneksi
Preporuke
Preporuka 25: Pojaati kapacitet sektora da sistematino analizira optereenost poslom i odredi
delotvorni miks resursa radi postizanja ciljeva politike.1013 Usvojiti jednostavnu metodologiju za
ponderisanje.1014 Poveanje broja sudija i sudskog osoblja radi reavanja pitanja uinka nije delotvorno bez
ozbiljnije procene potreba sistema. Ove aktivnosti treba da ponu u najkraem roku i da stalno traju.
Analizirati postojei broj predmeta na osnovu izvetaja rukovodilaca u sistemima upravljanja
predmetima. Preneti predmete iz vie zaposlenih sudova u oblinje manje zaposlene sudove kada je
to uputno i po mogustvu u ranim fazama postupka. (VKS srednjerono)
Prikupiti i analizirati podatke o tome kada je i zato nasumino rasporeivanje predmeta van snage.
Dopuniti podatke iz nasumino rasporeenih predmeta s analitikim izvetajima iz sistema
upravljanja predmetima kako bi se izjednaila distribucija predmeta po vrsti i starosti. (HJC, SCC
kratkorono)
Finalizirati pojednostavljenu metodologiju ponderisanja predmeta, primenjujui pouke iz USAIDovog pilot projekta SPP. (VSS, VKS srednjerono)
Vremenom fino doterivati ponderisanje predmeta kako bi se neprestano unapreivala alokacija
resursa u cilju zadivoljenja potreba (VSS dugorono)
Formirati jedinicu za planiranje, analitiku, i statistiku u okviru Saveta/Vea s obuenim osobljem koje
je sposobno da prikuplja i analizira podatke o uinku sudova. Ovu jedinicu zaduiti da se bavi
funkcijom planiranja i analize politike, usredsreujui se na kljunim oblastima uinka. Saraivati sa
zaposlenima u budetskom delu i ostalim rukovodeim osobljem kako bi se razmotrili i ocenili
relativni trokovi/koristi od predloga, analizirali trendovi, sainila scenarija tipa ta ako? i procenio
optimalni miks resursa. Pruati savete rukovodstvu o reformskim predlozima. (VSS, DVT
srednjerono)
Preporuka 26: Dopuniti statistiku iz sistema za automatizovanu obradu podataka sa periodinim
anketiranjem korisnika suda.1015 To su kao najbolji primer prakse uoili EK, CEPEJ i Meunarodni okvir za
izuzetnost sudova i kao vaan izvor informacija za pravosudni sistem. Ova mera nije sama po sebi skupa
mada e moda biti potrebna izvesna tehnika pomo da bi se doneo program i sredstva.
Sainiti anketu korisnika suda oslanjajui se na pouke steene u Anketi sa velikim brojem uesnika.
Finansirati ankete iz budeta VSS i DVT. (VSS, DVT srednjerono)
Periodino organizovati javne diskusije i/ili focusne grupe s korisnicima na lokalnom nivou. Pripremiti
finalne upitnike za korisnike suda. Rezultate uzeti u obzir pri formulisanju politike. (VSS
srednjerono)
Preporuka 27: Reorganizovati i usmeriti administrativne procese u sudovima i tuilatvima. 1016
Reorganizacija moe rezultirati u efikasnijim sredstvima za korisnike i smanjenju pritiska na sudije i osoblje
bez posledica po kvalitet. Neke zadatke treba preduzeti kratkorono, ali sveukupni napori treba da budu
stalni. Kada analitika jedinica bude formirana, tekui trokovi e biti minimalni.
1013
Ova preporuka je u skladu sa stratekim ciljem Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3: jaanje analitikih kapaciteta za
strateko planiranje u VSS i DVT; Strateka mera 1.3.1.2: jaanje kapaciteta VSS i DVT na polju stratekog planiranja i analitike.
administrativnih kapaciteta VSS i DVT za planiranje budeta pravosua (utvrivanje broja sudija, tuilaca i saradnikog osoblja
potrebnog pravosudnom sistemu, analiza kvantiteta posla i pravnih promena); Strateka smernica 5.1.1: ustanovljavanje efikasnog
sistema rasporeivanja sudija na osnovu principa ujednaavanja broja predmeta po sudiji, kao i na osnovu dodatnih kriterijuma
uzetih u obzir u procesu stvaranja nove sudske mree; potovanje principa da sudija moe biti premeten jedino u sud istog nivoa
koji preuzima nadlenost ukinutog suda; uvoenje sistema stalnog premetaja sudija (na dobrovoljnom osnovu u skladu s Ustavom i
sa adekvatnom stimulacijom), ukazujui posebnu panju reintegraciji sudija koji su vraeni na sudijsku funkciju nakon odluke
Ustavnog suda Srbije 2012. godine; ukidanje radnog mesta javnog tuioca samo ukoliko se to tuilatvo zatvorilo.
1015 Ova preporuka je u skladu sa stratekom merom Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.1.3.2: Redovne ankete se
sprovode kako bi se identifikovala neetika ponaanja sudija/tuilaca, u saradnji s drugim institucijama.
1016 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.3: smanjenje pritiska na
sudije u smislu administrativnih i tehnikih poslova, koji oduzimaju znaajan deo njihovog vremena, time to e se oni dodeliti
administrativnom i tehnikom osoblju i strunim saradnicima uz obezbeivanje ujednaenih administrativnih i tehnikih procedura
kroz usvajanje relevantnih proceduralnih pravila, time jaajui sudski integritet.
413
Aneksi
Preporuke
Znaajno proiriti sadanju inicijativu za revidiranjem Sudskog poslovnika. Identifikovati mogunosti

za reorganizovanjem i usmeravanjem procesa, ne samo za dovoenjem u sklad s nedavnim
zakonodavnim reformama, ve i ire za unapreenjem efikasnosti i kvaliteta procesa. (MP
srednjerono)
Formirati radnu grupu (sastavljenu od eksperata za poslovne procese, sudija i osoblja) da razmotri
oblasti gde bi reorganizacija procesa donela najvee koristi. (VSS, sudovi kratkorono)
Organizovati razgovore predsednika sudova kako bi se pokualo da se procesi inoviraju, da razmene
probleme, nauene pouke i mogunosti repliciranja. (VSS, DVT u saradnji sa MP, predsednicima
sudova za sastanke na lokalnom nivou kratkorono)
Preporuka 28: Smanjiti mogunosti za nastanak sukoba interesa. U potpunosti realizovati plan Radne
grupe za postupanje po albama i ojaati irenje informacija.1017 Ukazivanje korisnicima suda na naine
ulaganja albi moe se brzo obaviti putem analize, srednjorono. Za kreiranje vebsajt prisutnosti, bie
potrebna umerena finansijska sredstva.
Zahtevati od predsednika sudova da koriste postojei softver za nasumino rasporeivanje
predmeta. Zahtevati od predsednika sudova da izvetavaju o primerima kada nasumino
rasporeivanje nije primenjeno uz navoenje razloga za tu odluku. Pratiti izvetaje. (VSS
kratkorono)
Kreirati rubrike u AVP-u za prikupljanje podataka o iskljuenju i izuzeu relevantnih lica (tj. sudija,
tuilaca, porotnika, vetaka, itd.) iz predmeta. Zahtevati od sudskog osoblja da unose podatke o
iskljuenju i izuzeu, a predsednici sudova da prate trendove. (VSS/VKS srednjerono)
Sprovesti iroku kampanju javnog informisanja kako bi se osnaila edukacija javnosti o sadrini i
metodima albenih i disciplinskih postupaka. (VSS kratkorono)
Povezati rezultate ishoda albi s evaluacijom, disciplinskim sistemom i sistemom za unapreenje za
sudije i tuioce. (VSS, DVT srednjerono)
Obezbediti obuku za predsednike sudova o njihovoj kljunoj ulozi u postupanju po pritubama.
Sprovesti disciplinski postupak protiv predsednika sudova koji ne postupaju po uloenim pritubama
ili ne postupaju po donetim zakljucima iz njih (VSS srednjerono)
Preporuka 29: Preneti informacije o sistemu uinka ciljnoj publici. Podizanje javne svesti bi osnailo
poverenje javnosti i borbu protiv stalnog negativnog odijuma o pravosuu i ukazalo na poboljanja u
pruanju usluga u skaldu s Odeljkom 23.1018 Trokovi su relativno mali.
Unaprediti analitiki sadraj godinjih izvetaja VSS i ukljuiti kratak prikaz u laikom formatu.
Godinjim izvetajima prikljuiti tabele sistemskih podataka, koje se mogu preuzeti (download), i
koje e biti od koristi analitiarima i istraivaima. Ustanoviti listu imejl adresa za distribuciju eih
auriranih podataka o napretku. (VKS, VSS srednjerono)
Obezbediti detaljnije i razdvojene podatke u godinjim izvetajima tuilatva. (RJT srednjerono)
Razviti strategiju komunikacije radi objanjenja uloge i rada pravosua i implementacije NSRP kako
bi se popunila praznina koja postoji u opaanju iroke javnosti i korisnika suda. (MP kratkorono)
Obezbediti aurirane kratke prikaze najnovijih reformi i njihovih implikacija za korisnike suda i
informisati ciljnu publiku o predloenim reformama koeistei laiki format. (MP, Savet/Vee, VKS
srednjerono)
b. Finansijsko upravljanje
1017
Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 4.2.2: Uspostavljanje
jedinstvenog sistema za prikupljanje, procesuiranje i analizu albi i pritubi na rad nosilaca sudijske funkcije.
1018 Ova preporuka je u skladu sa stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 2.9.1: Promovisanje rezultata
sudova i tuilatava, redovno izvetavanje o radu pravosua, spremnost da se odgovori na zahteve medija, kao i promovisanje
aktivnosti MP kroz strategiju komuniciranja s medijima/javnou; Strateka smernica 2.9.2; poboljanje transparentnosti rada
pravosua putem osnivanja kancelarija za odnose s javnou, info-pultova i sveobuhvatnih vebsajtova.
414
Aneksi
Preporuke
Preporuka 30: Poboljati kvalitet finansijskih podataka koji su potrebni donosiocima odluka za analizu
uinka i planiranje.1019 Implementacija ove preporuke e pruiti predsednicima sudova, sudijama i
rukovodiocima informacije koje e im omoguiti vee i znaajnije angaovanje u sudskoj administraciji, u
skladu s evropskom praksom.1020
Obezbediti meusobnu operativnost razliitih sistema finansijskog upravljanja i ustanoviti
centralizovanu bazu podataka sistema rukovoenja gde se finansijski podaci samo jednom unose, a
zatim se prenose ovlaenim korisnicima. (VSS, DVT, SCC, RJT, MP srednjerono)
Obezbediti da sistemi informacionog upravljanja budu u skladu s finansijskim i nefinansijskim
podacima o osnovnim poslovnim procesima (npr. Kada se novi predmet unese u softver za
upravljanje predmetima, to treba da se odslika i u sistemu raunovodstva). (VSS, MP srednjerono)
Ne ii dalje sa razdvajanjem informacija putem zahtevajui da bilo koja budua automatizacija ne
pogorava postojeu razdvojenost izmeu razliitih sistema. (MP - kratkorono)
Iskoristiti analitiki potencijal finansijskih podataka koji su ve prikupljeni, npr. razvijanjem
standardne methodologije za izraunavanje trokova po predmetu, i stimulisati sudove da poboljaju
ekonominost. (VSS, DVT, VKS, RJT, MP kratkorono)
Preporuka 31: Osnaiti naplatu sudske takse. Razmotriti osnivanje jednog tela u sektoru koje e biti
odgovorno za naplatu sudske takse.1021 Implementacija ove preporuke e doprineti boljoj naplati sudske
takse i omoguie sudovima da sa vie sredstava odgovore novonastalim potrebama.
Proceniti puni budetski impakt prenoenja slube overe sa sudova na private belenike. (pod
vostvom VSS, MP - kratkorono)
Uzeti u razmatranje izmene Zakona o sudskim taksama i srodnim zakonima da bi se sudovima
omoguilo da zaraunavaju kamatu i kazne za kanjenje i mogunost nezakazivanja roita
nesavesnim dunicima pod odreenim uslovima. Proceniti fiskalni impakt. (VSS, VKS kratkorono)
Proceniti izvodljivost centralizovanja odgovornosti za naplatu svih sudskih taksi u jednoj
specijalizovanoj organizaciji. (pod vostvom VSS, sa MP i Ministarstvom finansija srednjerono)
Preporuka 32: Osnaiti raunovodstvo finansijskih obaveza i rashoda sudova i tuilatava. 1022 Poboljane
procedure treba da obezbede da kanjenja u registrovanju novih obaveza budu minimalizovana; i da su
podaci o obavezama tani, potpuni i lako uskladljivi s budetom i da budu raspoloivi donosiocima odluka.
Unutar raunovodstvenog okvira javnog sektora, osnaiti procedure za raunovodstvo finansijskih
obaveza i izvetavanje o njima od strane sudova i tuilatava (MP sa VSS, DVT kratkorono)
Podnositi redovne izvetaje koji iznose podatke o obavezama prema budetu (MP sa VSS, DVT
kratkorono)
Formirati radnu grupu koja e prikupljati i analizirati detaljne informacije o docnjama u okviru
sistema. (MP s predstavnicima odeljenja budeta i raunovodstva iz VSS i DVT kratkorono)
Na osnovu analize docnji, raditi s Ministarstvom finansija na reavanju postojeih docnji. (MP sa VSS,
DVT, Ministarstvom finansija srednjerono)
Identifikovati opcije za mogunost da sudovi i tuilatva budu informisani kada e se njihove docnje
naplatiti s rauna centralnih dravnih organa. (VSS, DVT, MP i Ministarstvo finansija kratkorono)
Preporuka 33: Omoguiti sudovima i tuilatvima veu fleksibilnost da preusmeravaju sredstva u okviru
svojih pojedinanih budeta kako bi optimizirali korienje sredstava i smanjili docnje. 1023 Ako se to
1019
Ova preporuka je u skladu sa stratekom smernicom 1.2.1: Snaenje profesionalnih i administrativnih kapaciteta VSS i DVT za
planiranje budeta za pravosue (odreujui broj sudija, tuilaca i pomonika potrebnog sistemu pravosua, analizu optereenosti
poslom i pravne promene).
1020 Ovo se nalazi u: Evropska Povelja o statutu sudija, l. 1.6; Magna karta sudija (osnobni principi) Pristup pravosuu i
transparentnost, l. 22; Preporuka br. CM/Rec(2010)12, Savet ministara o sudujama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost, l. 40-41.
1021 Ova preporuka je u skladu sa stratekom smernicom 2.5.2: Definisanje kriterijuma za odreivanje praga siromatva (u cilju
ukidanja ili smanjenja sudskih taksi ili smanjenja novanih kazni u krivinim i prekrajnim predmetima).
415
Aneksi
Preporuke
realizuje, ova preporuka bi poveala delotvornost aproprisanih sredstava i smanjila broj sluajeva kada
sudovi moraju da vrate neutroena sredstva zato to ekonomska klasifikacija sredstava nije odgovarala
njihovim potrebama.1024
Doneti transparentna pravila i procedure koje e omoguiti sudovima i tuilatvima da
preusmeravaju sredstva uz odobrenje Saveta/Vea ili MP, u skladu sa Zakonom o budetu. (VSS, DVT
sa MP kratkorono)
Postaviti kao prioritet blagovremeno procesuiranje zahteva za budetskom relokacijom i ustanoviti
vremenske standarde za taj proces. (VSS, DVT kratkorono)
Automatizovano podnoenje zahteva za ad hoc relokacijom od strane sudova i tuilatava svom
Savetu/Veu kako bi se minimiziralo optereenje tih tela da ona procesuiraju zahteve. (VSS, DVT,
sudovi srednjerono)
Preporuka 34: Pojasniti podelu finansijske odgovornosti u kljunim oblastima budeta.1025 Razjasniti
definicije kaptalnih i tekuih rashoda i jasno izneti koja institucija je odgovorna za svaki od tih rashoda. 1026
Pojasniti podelu finansijske odgovornosti izmeu sudova i tuilatva za trokove postupka. Unaprediti
koordinaciju s pruaocima usluga (tj. zatvorske ustanove, advokati, vetaci i izvritelji). Jasnoa i
koordinacija bi poboljale delotvornost alokacije sredstava od strane VSS, DVT i MP. Takoe bi se unapredila
operativna efikasnost i minimizirali nepotrebni prekidi, smanjile docnje i spreilo dupliranje i dvosmislenost
izmeu sudija i tuilatava.1027
U oviru postojeeg regulatornog okvira, doneti transparentne kriterijume za definisanje i
razlikovanje kapitalnih i tekuih rashoda. Sektor pravosua ne mora da eka na sveobuhvatno
reenje u okviru Vlade o razlikovanju kapitalnih i tekuih rashoda, ve ukoliko su ovi drugi definisani,
sektor pravosua se moe prilagoditi bez pogoranja svog poloaja. (MP, Ministarstvo finansija
kratkorono)
Uneti ove definicije u propise kako bi bile vodilja za ciklus planiranja i izvrenja budeta u okviru
pravosua kako bi se spreilo dupliranje zahteva i kanjenje u izvrenju budeta. (VSS, DVT, MP uz
odobrenje od Ministarstva finansija kratkorono)
Formirati radnu grupu da pojasni podelu finansijske odgovornosti izmeu sudova i tuilatva za
trokove postupka za obavezni rashod koji se odnosi na krivinu istragu, tako to e ili prilagoditi
regulatorni okvir ili izdati obavezujue tumaenje. (VSS, VKS, DVT, RJT i MP uz uee Ministarstva
finasija/Trezora i Odbora za Pravosue Skuptine kratkorono)
c. Upravljanje ljudskim resursima (HR)

Preporuka 35: Uvesti zamrzavanje zapoljavanja za sudije i ne popunjavati upranjena sudijska mesta dok
se ne donese vrsta i transparentna metodologija koja e odrediti potreban broj sudija. Ukoliko su
potrebna prilagoavanja, premestiti sudije, uz njihov pristanak, ili unaprediti sudije u okviru sistema da bi
se spreilo bilo kakvo poveanje ukupnog broja sudija. Raditi u okviru budetskog procesa na
preusmeravanju sredstava alociranih za plate upranjenih sudijskih pozicija na produktivnije oblasti, kao
to je specijalizovano osoblje srednjeg nivoa, IT i infrastruktura.1028 VSS treba odmah da primeni ovo
1023
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.1: jaanje profesionalnih i
1025 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: Analiza i podela
1026 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.1: jaanje profesionalnih i
1028 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.1: ustanovljavanje efikasnog
sistema rasporeivanja sudija na osnovu principa ujednaavanja broja predmeta po sudiji, kao i na osnovu dodatnih kriterijuma koji
se uzimaju u obzir u procesu utvrivanja nove sudske mree; potovanje principa da sudija moe biti premeten jedino u sud istog
416
Aneksi
Preporuke
zamrzavanje i da ga odri srednjerono dok VSS ne donese vrstu metodologiju koja e odrediti potreban
broj sudija i ne precizira tu metodologiju. Broj potrebnih sudija je verovatno prilino ispod sadanjeg broja
sudija koji sude, tako da e biti potrebana redukcija.
Uvesti zamrzavanje upranjenih sudijskih pozicija. Ukoliko se upranjena mesta pojave na viim
nivoima, popuniti ih kroz unapreenja sudija s niih nivoa. Ne popunjavati upranjena mesta na
niim nivoima, s obzorom na opadajuu potranju. (VSS, VKS kratkorono i stalno)
Postepeno smanjivati fond plata vremenom na osnovu osipanja tj. ne zamenjivati sudije koji se
penzioniu ili napuste slubu. (VSS kratkorono i stalno)
Ukoliko bude potrebno, premestiti postojee strune saradnike iz manje zaposlenih sudova u one s
vie posla u okviru iste sudske instance u istoj apelacionoj oblasti. (VSS, VKS srednjerono)1029
Raditi u okviru budetskog procesa na preusmeravanju sredstava alociranih za plate upranjenih
sudijskih pozicija na druge prioritetne rashode, kao to su investicije u upravljake kapacitete, obuka,
usavravanje informacione tehnologije i poboljanje infrastrukture. (VSS, VKS, MP uz odobrenje
Ministarstva finansija srednjerono)
Traiti saglasnost od postojeih sudija da budu rasporeeni kao zamena sudijama u sudovima iste
instance u okviru iste apelacione oblasti. Privremeno premestiti sudije, uz nihov pristanak, tako gde
se ukae potreba. (VSS srednjerono)
Stvoriti podstreke za sudije da pristanu na premetaj i budu rasporeeni kao zamena, ukljuujui tu i
finansijski podstrek i voenje rauna o tome pri buduim unapreenjima. (VSS, VKS srednjerono)
Utvrditi vrstu i transparentnu metodologiju na centralnom nivou za odreivanje potrebnog broja
sudija, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, broj stanovnika, geografski prostor, potranju za sudskim
uslugama, potranju po vrsti predmeta, domae pravne zahteve, nedavne reforme u nadlenosti
sudova i iskustva uporednih zemalja lanica EU. (VSS, VKS srednjerono)
Preporuka 36: Objektivno odrediti broj zaposlenih u skladu s evropskim iskustvima i prilagoavati broj
zaposlenih kada se okolnosti promene.1030 Smanjiti broj privremeno zaposlenih i osoblja u senci. Trokovi
za ovo e biti umereni kratkorono, ali reforme moraju doneti znaajne utede.
Analizirati potrebe za nesudijskim osobljem u sudovima na osnovu broja predmeta i ekonomije
obima. Ispitati periferne inioce radi odreivanja trenutnih mogunosti za smanjenje broja
zaposlenih kroz otputanje ili dugoronije osipanjem. (VSS, DVT, MP kratkorono)
Doneti program za smanjenje broja zaposlenih u sudovima i tuilatvima, usredsreujui se na
racionalizaciju osoblja u skladu s promenljivom nadlenou sudova (tj. ciljati na viak radne snage u
zemljinim knjigama, osoblju na overi, itd.) i smanjenje ili angaovanje spolja pomonog osoblja ija
uloga ne doprinosi procesuiranju predmeta (istaice, vozai, daktilografi, osoblje pisarnice, osoblje
odravanja, stolari, itd.). (VSS, DVT, MP kratkorono)
Ponuditi podsticaje osoblju da iz sudova pree u izvrnu vlast ili tuilatva kao bolju alternativu od
otkaza. (VSS, DVT, MP kratkorono)
Strogo ograniiti razloge za angaovanje osoblja na odreeno vreme ili po ugovoru. Standardizovati
izvetavanje o broju, ulozi i trokovima radne snage u senci. (MP kratkorono)
Zamrznuti sav volonterski rad i privesti kraju program volontiranja u sudovima i tuilatvima. (VKS
kratkorono)
Razviti formulu za odreivanje sredstava i broja osoblja koje radi na procesuiranju predmeta po
sudiji i administrativnog osoblja na osnovu jedinica rada (npr. standardan broj radnika IKT po jedinici
opreme koju odravaju). Utvrditi transparentno opravdanje za odstupanja od nivoa broja zaposlenih
kao to je standardima odreeno. Pozabaviti se pitanjem broja zaposlenih u administraciji i
nivoa koji preuzima nadlenost ukinutog suda; uvoenje sistema stalnog premetaja sudija (na dobrovoljnom osnovu u skladu s
Ustavom i sa adekvatnom stimulacijom), ukazujui posebnu panju reintegraciji sudija koji su vraeni na sudijsku funkciju nakon
odluke Ustavnog suda Srbije 2012. godine; ukidanje radnog mesta javnog tuioca samo ukoliko se to tuilatvo zatvorilo.
1029Takoe videti Preporuku br. 1 za poboljanje upravljanja uinkom u sudovima, obuhvatajui i prenoenje sudskih predmeta.
1030 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.3.2: Analiza rezultata rada
sudova i tuilatava i preduzimanje mera u skladu s rezultatima analize za bolji raspored ljudskih resursa u pravosuu (odreujui
potreban broj zamenika, sudija i pravian broj predmeta i njihovo rasporeivanje).
417
Aneksi
Preporuke
nametenika, srednjerono. (MP kratkorono do srednjerono, uz konsultovanje VSS pre 2016.

godine)
Kreirati jedan sofisticiraniji model potreba za osobljem/normi uzimajui u obzir normativne,
administrativne ili tehnoloke promene u potrebama za osobljem i ukljuiti ostale dravne
slubenike i nametenike. (VSS dugorono)
Preporuka 37: Ustanoviti sisteme za izbor, evaluaciju i unapreenje najkvalifikovanijih sudija koji e
poboljati kvalitet, poveati efikasnost i poverenje javnosti u pravosue.1031 Upotrebiti sistem evaluacije i
unapreenja da bi se prepoznao dobar uinak i podstakle inovacije. Inicirati i primeniti pomone
aktivnosti, ukljuujui obavezu ponovne obuke za sudije s manjim uinkom. Implementacija nedavno
usvojenih pravila za ocenjivanje treba da bude u fokusu kratkorono.
Pojasniti procedure za ocenu uinka, ukljuujui i to kako e se ocene koristiti za donoenje odluke o
stavljanju pod nadzor, unapreenju i disciplinskoj odgovornosti. Ovo za sobom povlai izmene i u
propisima i u pravilima za evaluaciju. (VSS, Narodna skuptina srednjerono)
Utvrditi kriterijume i pravila za popunjavanje upranjenih pozicija predsednika sudova, tako da
privremena postavljenja, ako je to neophodno, budu kratkog trajanja. (VSS srednjerono)
Realizovati nedavno usvojena pravila o kriterijumima, standardima i procedurama za unapreenja i
ocenu uinka sudija. (VSS kratkorono)
Razmotriti pootravanje pravila na sledei nain (VSS srednjerono):
o Ustanoviti vre standarde za postizanje zadovoljavajue ocene;
o Skratiti period ocenjivanja sudija pod nadzorom kako bi se smanjio administrativni pritisak
na komisiju za ocenjivanje;
o Uvesti evaluacione kriterijume koji stvaraju podstreke za inicijative za unapreenje uinka
sistema, ukljuujui i pohaanje obuka, mentorski rad s manje iskusnim sudijama i uee u
radnim grupama;
o Dati prednost pri unapreenju sudijama koji su radili u vie sudova ili su dobrovoljno radili na
smanjenju broja starih predmeta u svom ili drugim sudovima.
Obezbediti komisiji za ocenjivanje dovoljno pomonog osoblja za prikupljanje informacija po
evaluacionim kriterijumima i omoguavanje komisiji da sprovede analizu uinka. (VSS kratkorono)
Sprovesti kampanju edukacije za sudije o jaanju sposobnosti i cilju evaluacije. (VSS srednjerono)
Preporuka 38: Izvriti sveobuhvatnu analizu potreba za obukom za postojee sudije, tuioce i sudsko
osoblje. Preusmeriti fokus PA ka stalnoj obuci i doneti i realizovati znaajan program stalne obuke za sve
sudije, tuioce i osoblje.1032 Osnaena stalna obuka za sudije i saradnike treba da pone kratkorono. Ova
znaajna injekcija obuci e zahtevati umerenu investiciju.
Redukovati broj uesnika poetne obuke dok se ne donese transparentna i vrsta metodologija za
odreivanje potrebnog broja sudija i dok se ne ree pravna pitanja istaknuta u nedavnoj odluci
Ustavnog suda. (VSS, DVT, PA kratkorono)
Izvriti rebalans budeta PA tako to e se umanjiti sredstva za aktivnosti poetne obuke, a uveati
sredstva za aktivnosti stalne obuke. Usmeriti fokus osoblja ka pripremi aktivnosti stalne obuke. (PA,
MP kratkorono)
Izvriti sveobuhvatnu procenu potreba za obukom za postojee sudije, tuioce i osoblje. (PA, VSS,
DVT, MP kratkorono do srednjerono)
PA, kao centar za obuku, da se fokusira na razvijanju striktnih, doslednih i delotvornih materijala i
metodologije za obuku, koristei iskustva Evropske mree za obuku u pravosuu (EJTN), kao vodi.
(PA, VSS, DVT, MP kratkorono)
1031
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.5.1: stimulisanje, jaanje i
odranje kvaliteta ljudskih resursa u pravosuu, posebno kroz unapreenje sistema profesionalne evaluacije i upravljanja ljudskim
resursima.
1032 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 3.1.2: dalje unapreenje stalne
obuke na PA.
418
Aneksi
Preporuke
Usvojiti program obuke baziran na sposobnostima za sudsko osoblje kako bi se poboljao njihov
uinak u sadanjoj ulozi. (PA, VSS srednjerono)
Sainiti plan obuke i obezbediti obuku pod sponzorstvom drave za ostale zaposlene (npr. za
menadere sudova, osoblje pisarnice). (PA srednjerono)
Podii standarde programa poetne obuke i evaluacije. (PA, VSS, DVT srednjerono)
Preporuka 39: Doneti delotvorne, efikasne i transparentne disciplinske mere kako bi se obezbedio
kvalitet pravosua i efektivan pristup pravosuu.1033 Svaka od ovih preporuka je relativno jeftina;
smanjenje broja pritubi bi moglo da dovede do toga da disciplinski tuilac i komisija postanu ekonominiji.
Obezbediti adekvatan broj osoblja u disciplinskim odeljenjima VSS i DVT i razmotriti njihovo
poveanje plate u srazmeri s njihovom odgovornou. Smanjiti kanjenja u primeni disciplinskih
procedura. Obezbediti obuku o disciplinskom postupku sudijama, tuiocima i sudskom osoblju. (PA,
VSS, DVT srednjerono)
Objaviti miljenja o dozvoljenom/nedozvoljenom ponaanju, ukljuujui onlajn najee postavljena
pitanja o etici. (VSS kratkorono)
Analizariti ishode procesa pritubi na nivou sistema i podatke iskoristiti za informisanje buduih
reformi. (VSS dugorono)
Preporuka 40: Konsolidovati politiku ljudskih resursa (HR) u VSS i promovisati profesionalno osoblje u
sudovima kojim se pravilno upravlja.1034 Ovo treba da zadovolji CCJE standarde odluka i promovie
efikasnost u skladu s Bangalorkim principima.1035 Dok neki od ovih koraka mogu odmah da ponu, veina
zadataka je za srednjeroni plan. Centralizovanost zaposlenih i plata prema uinku je u dugoronom planu.
Ovi zadaci generalno nisu skupi, ali neki zahtevaju dodatan umeren broj osoblja u VSS.
Investirati u analitiko osoblje srednjeg nivoa u sudovima uz dodatnu korist u smislu stvaranja
atraktivne karijere u sudskoj administraciji za strune saradnike i sudsko osoblje. Razmotriti
regionalni pristup za analitike zadatke kada se radi o manjim sudovima. (VSS srednjerono)
Doneti detaljan opis radnih mesta, pojedinaan proces evaluacije i karijerni razvoj za strune
saradnike (od mlaeg do vieg saradnika, pa do savetnika). Doneti pojedinane kriterijume evaluacije
i razviti vrst proces evaluacije za strune saradnike koji e prepoznati nihov doprinos uinku
sistema. (VKS uz konsultacije s VSS kratkorono)
Podii kapacitete u VSS/DVT kako bi mogli da preuzmu odgovornost da iskoriste jedan broj dravnih
slubenika i nametenika. Prilagoditi sistematizaciju smanjenjem broja klasifikacije sudova kako bi se
omoguilo fleksibilno rasporeivanje. (VSS, MP kratkorono)
Zakonski regulisati da VSS i DVT (sa odeljenjima HR) budu odgovorni za nefiskalni aspekt donoenja
politike razvoja zaposlenih u sudovima. (Narodna skuptina, VSS, DVT, MP kratkorono)
Utvrditi jedinstvene slubenike i radne procese za nesudijsko osoblje (jedinstveni opisi radnih mesta
u pravosudnom sektoru, konkursni postupak prema radnom mestu i metod izbora, evaluacija uinka
sa standardizovanim ocenama); identifikovati potrebe za obukom i kandidate za sukcesiju. (VSS
srednjerono)
Utvrditi razloge zato odreeni sudovi nerado koriste menadere suda; podii svest o tome kako neki
sudovi uspeno koriste menadere suda. Utvrditi standardna zaduenja i kvalifikacije za menadere
suda. (VSS srednjerono)
1033
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 4.1.2: Normativno jaanje
disciplinske odgovornosti sudija, tuilaca i zamenika tuilaca, posebno istiui obavezu pridravanja kodeksa ponaanja.
1034 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.3: smanjiti pritisak na sudije
u smislu administrativnih poslova koji im oduzimaju znaajan deo vremena, time to e se tim poslovima zaduiti administrativno i
tehniko osoblje i struni saradnici uz obezbeivanje jedinstvenih administrativnih i tehnikih procedura putem usvajanja relevantnih
proceduralnih pravila .
1035 Odgovornost za sudsku administraciju, ukljuujui postavljenje, nadzor i disciplinska kontrola sudskog osoblja, treba dodeliti
pravosuu ili telu koje je pod njegovim direktnim uputstvima i kontrolom. Implementacija Bangalorkih principa o ponaanju u
pravosuu, 2010.
419
Aneksi
Preporuke
Uvesti periodinu analizu evaluacije uinka od strane centralizovanog tela kako bi se osiguralo da se
potuje procedura. (VSS dugorono)
d. Upravljanje IKT-om
Preporuka 41: Formirati vre strukture upravljanja IKT-om kako bi se obezbedili ciljevi buduih
investicija u sektoru pravosua i zadovoljavanje poslovnih potreba. 1036 Aktivnosti treba da ponu
kratkorono i zahtevaju neke trokove:
Osnovati strateku mauinstitucionalnu grupu za upravljanje IKT-om u koju ukljuiti vie rukovodioce
relevantnih institucija. (MP, VSS, VKS, DVT, RJT kratkorono)
Osnovati radnu grupu za operativne podatke koja e biti drugi nivo strukture upravljanja IKT-om
kako bi se omoguilo da prvi red rukovodilaca i osoblje obezbede input reformi IT upravljanja. (Grupa
za upravljanje IKT-om kratkorono)
Osnovati tehniku radnu grupu IKT-a u itavom sektoru koja e se baviti detaljnim aspektima
poetne faze.
Preporuka 42: Za snanije finansiranje IKT-a: izvriti procenu tehnoloke konfiguracije itavog pravosua;
doneti dugoroni budetski plan za odravanje inicijative automatizacije; i izvriti analizu ekonominosti i
ukupne cene vlasnitva projekta (TCO) za sve predloene projekte.1037 Troak bi bio umeren, a moda e biti
potrebno dodatnog. Aktivnosti bi mogle da ponu odmah, a nadograivati srednjerono:
Izvriti procenu tehnoloke konfiguracije (arhitekture) radi procene sadanjeg tehnolokog okruenja
u svim institucijama sektora pravosua i sainiti kopiju (blueprint) budueg stanja ciljane tehnoloke
arhitekture, ukljuujui strategiju tranzicije, plan i reenja za arhitekturu. (IKT sektor i konsultant za
arhitekturu kratkorono, odobreno od Grupe za upravljanje IKT-om)
Utvrditi definisanu metodologiju za izvoenje poslovne analize za predloene projekte i analizirati
verovatni operativni troak. (Grupa za upravljanje IKT-om kratkorono)
Izvriti kompletan inventar IKT hardera i sofvera, kao i kapacitete ljudskih resursa u IKT u pravosuu,
poevi od informacija u BPMIS (informacioni sistem za planiranje i upravljanje budetom). (MP
srednjerono)
Na osnovu inventara, sainiti sektorski dugoroni plan budeta za IKT. (Grupa za upravljanje IKT-om u
saradnji sa Ministarstvom finansija srednjerono)
Analizirati budue predloge, finansirane od donacija, radi odreivanja TCO (ukupan troak vlasnitva)
i procene da li raspoloivo finansiranje moe da podri sveukupnog ciklusa. (MP srednjerono)
Preporuka 43: Investirati u neke upravljake sposobnosti IKT-a, posebno u ugovaranje i nadzor.1038
Delotvorno upravljanje ugovorima bi uvealo vrednost novca i smanjilo preterano i skupo oslanjanje na
vendore, tj. dobavljae IT. Odmah poeti s ugovaranjem za podrkom dobavljaa IT koje treba da bude to
eksplicitnije i u veu korist drave. Interna analiza usluga treba da pone srednjerono. Ove aktivnosti treba
da donesu utede, naroito u svetlu prethodne investicije u analizu ugovora i ugovaranje.
Pregovarati o buduim uslovima ugovora za IKT da bi se osiguralo da pravosue, a ne dobavljai, ima
vlasnitvo nad podacima i da kontrolie operacije IKT. Po njihovoj dospelosti, ponovo ugovarati
sporazum o uslugama kako bi se idredili kljuni detalji.1039 (Grupa za upravljanje IKT-om, Direkcija za
E-upravu, Ministarstvo dravne uprave i lokalne samouprave srednjerono)
1036
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.3: obezbeivanje odrivog
razvoja sistema IKT kroz finansijski menadment i usluge podrke korisniku kroz ceo ciklus.
1037 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.14: poveati kapacitete za
prikupljanje sredstava za IKT i efikasno upravljanje sredstvima.
1038 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.7: postizanje vrste
ravnotee izmeu spoljnih i internih usluga s akcentom na efikasnosti.
1039Detalji treba da obuhvate: nivo i vlasnitvo nad uputstvom (source code); kako e biti obezbeeno korektivno, preventivno i
unapreujue odravanje, kao i fiksna cena za redovno odravanje; da se obezbede detalji usluga razvoja; da rukovodstvo oznai
efektivnu verziju kaqko bi se izbegle verzije ugovora u sukobu; specificirati kako e se obezbediti usluga hitne intervencije tj help-
420
Aneksi
Preporuke
Proceniti koje usluge IKT mogu da se vre interno putem pripreme fizibiliti i trokovne studije koje e
uporediti usluge dobavljaa i one koje drava obezbeuje. (Grupa za upravljanje IKT-om
srednjerono)
Kreirati back-up sajt (disaster recovery DR) za podatke koje su prikupili sudovi i tuilatva. (MP
srednjerono)
Preporuka 44: Formirati kadrovsku grupu dobro obuenog internog osoblja za IKT s definisanom
odgovornou.1040 ak i sa jaom centralnom IKT podrkom, pojedinani sudovi zahtevaju interno osoblje IKT
za podrku na licu mesta, a ako se ne intervenie odmah, to moe dovesti do manje efektivnosti zaposlenih i
moe da zakoi pruanje usluga. Moe se oekivati da veina preporuka ovoga odeljka iziskuje investicije
srednje veliine unapred (od 100.000 do 500.000 EUR) i moe zapoeti srednjerono nakon to se bitne IKT
operacije stabilizuju.
Doneti plan radne snage kako bi se angaovalo vie specijalizovanog IT osoblja u bitnim oblastima1041
s odgovarajuim obrazovanjem i iskustvom i znanjem sudskih procedura.1042 (Grupa za upravljanje
IKT-om kratkorono)
Ustanoviti puteve karijere u bitnim IKT oblastima kako bi se obezbedilo da se interesima
pravosudnog sektora dobro upravlja u partnerstvu s privatnim sektorom i drugim implementarnim
partnerima. (MP srednjerono)
Doneti norme radne snage IKT-a u okviru sudova i tuilatava u odnosu na ukupan broj osoblja na
svakoj lokaciji. Angaovati dovoljno osoblja odgovarajueg obrazovanja u svakom sudu ili pak
regionalno za pokrivanje jednog broja manjih sudova. (MP, VSS, DVT srednjerono)
Izvriti procenu potreba za obukom osoblja IKT. Na osnovu te procene, doneti program obuke za
osoblje IKT. (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono)
Preporuka 45: Ojaati postojei sistem upravljanja predmetima obezbeivanjem da se iskoriste sve
raspoloive funkcije i da se omogui dovoljno obuke. Dodati nekoliko bitnih momenata i oblasti koje su
generalno prisutne u sistemu upravljanja predmetima. Unaprediti performanse servera.1043 Unapreenje
softvera AVP-a i servera, iako skuplje, treba poeti odmah.
Obezbediti obuku o funkcionalnosti upravljanja predmetima za sudije i sudsko osoblje. Obezbediti
posebnu obuku o unoenju podataka za sudsko osoblje, koristei iskustva privrednih sudova. (MP
kratkorono)
Sprovoditi periodine revizije unosa podataka u sistem upravljanja predmetima kako bi se
obezbedila tanost i doslednost. (MP srednjerono)
Uraditi procenu trokova za identifikovana unapreenja AVP-a koja ne zahtevaju totalnu
rekonstrukciju sistema. (MP kratkorono)
Proiriti funkcionalnost AVP-a da se ukljui elektronski protok dokumenata. (MP srednjerono)
Ispitati uzroke male komunikacione brzine servera i unaprediti servere i WAN konekcije tamo gde je
potrebno da se povea brzina transakcija. Zameniti distribuiranu AVP arhitekturu (tamo gde svaki
sud ima svoj server) veim server-farmama, kao to je preporueno u Izvetaju o strategiji IKT. (MP
srednjerono)
desk (onlajn,telefonom, lino) i vreme pruanja usluge za svaki od ovih naina; zahtev da prualac usluge kreira reenje najeih
problema i da izvatava o najeim vrstama pomoi i intervencija putem help-deska; i pojedinane sankcije ukoliko uslovi ugovora
nisu ispunjeni.
1040 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.13: Motivisanje osoblja IKT s
dobrim uinkom.
1041 Bitne oblasti obuhvataju upravljanje projektom, enterprise architecture, sistemsku integraciju, upravljanje aplikacijom,
upravljanje infrastrukturom i operacijama, bezbednost informacija, analizu poslovnog procesa, upravljanje informacijama, IT
nabavke, tehniko pisanje, itd.
1042 Takoe u pravosudnom sektoru postoji jasna potreba za obuenim statistiarima, profesionalcima za upravljanje podacima i
analitiarima izvetaja. Videti diskusiju u odeljku Upravljanje i rukovoenje.
1043 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.6: poboljanje efikasnosti IKT
operacija kroz merenje uinka.
421
Aneksi
Preporuke
Preporuka 46: Primenjivati standardnu (ili makar doslednu) praksu upravljanja informacijama u itavom
pravosuu kako bi se unapredilo uvanje dokumentacije i omoguila sveukupna sektorska alaniza
podataka.1044 Razreiti probleme sa statistikim izvetavanjem u automatizovanim sistemima pravosua tako
da se podaci dosledno prosleuju iz sudova, tani i, koliko je to mogue, generisani samim sistemom, a ne
runim raunanjem. Ove jeftine ali vredne aktivnosti treba da ponu u kratkom roku. Uvoenje statistikog
krova (umbrella) se predvia u trajanju 3-6 meseci linih napora i treba da se realizuje kratkosrednjerono.
Odrediti koje rubrike u AVP-u treba da budu obavezne i uvesti ih i iru validaciju polja u AVP-u da bi
se poboljao kvalitet sistemskih podataka. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP kratkorono)
Oceniti kako debord funkcija BPMIS-a moe da se usaglasi s postojeim sistemima upravljanja
predmetima. (Grupa za upravljanje IKT-om, VSS srednjerono)
Definisati detaljne tehnike zahteve, arhitekturu i implementacione planove za integraciju
informacija, skladitenje podataka (Data Warehouse) i Business Intelligence Solution za podrku
procesu donoenja odluka, upravljakom izvetavanju i pristupu informacijama u predmetu i istoriji
bez obzira na format i sistem zapisa. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP srednjerono)1045
Razviti i formalizovati mehanizme upravljanja podacima u skladu sa ISO/IEC TR 10032: ukljuiti okvir
2003 (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono i stalno):
o Sektorski korporativni model podataka (Corporate Data Model) i renik podataka (Data
Dictionary) za dokumentovanje i odranje poslovanja i tehnike definicije tokom vremena i
da omogui diskusiju sa sudijama, sudskim osobljem i osobljem iz ljudskih resursa i
finansija.1046
o Procesi upravljanja podacima, ukljuujui ulogu i odgovornost u upravljanju podacima,
vlasnitvo nad podacima i upravljanje.
o Proces kvalitetnog upravljanja podacima koji obuhvata stalno odravanje i analiziranje
podataka u svim predmetnim oblastima (videti ISO 8000 Standard za kvalitet podataka i
Master Data).
o Redovna revizija kvaliteta podataka, ukljuujui i reviziju poslovnih procesa koji mogu
doprineti problemima s kvalitetom podataka.
Preporuka 47: Povezati pravosudne sisteme IKT i razmenjivati dokumenta elektronskim putem gde god je
to mogue.1047 Utvrivanje standarda treba da pone kratkorono i nastaviti srednjerono. Ove aktivnosti e
zahtevati umereno ulaganje. Prva i najbitnija od ovih aktivnosti se procenjuje na 20.000 do 100.000 EUR.
Donoenje protokola za razmenu podataka bi verovatno bila negde oko 100.000 Euro.1048 Za razliku od
elektronskog protoka podataka izmeu sudova, koje bi bilo prilino skupo, poboljanje skeniranja radi
omoguavanja razmene dokumenata je jeftina varijanta.
Obezbediti interoperativnost donoenjem i implementacijom standarda, to e se zahtevati od
dobavlja/provajdera. Npr. svaki sistem IKT treba da bude u mogunosti da moe da eksportuje
podatke iz odreenih polja (npr. Ime stranaka, relevantni datumi, dodeljeni sudija) koristei XML
strukture. (Grupa za upravljanje IKT-om kratkorono)
1044
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.4: postizanje
jednoobraznosti usluga IKT, instrumenata i metoda u itavom sektoru pravosua.
1045Ovaj zadatak treba usledi nakon procene celoukupne tehnoloke arhitekture.
1046 Ovo e takoe biti osnova za Metadata registar koji e omoguiti metadata razmenu podataka interno i eksterno (videti standard
ISO/IEC 11179 za predstavljanje organizacionih podataka u metadata registru). Ta razmena se zasniva na tanim semantikim
definiicijama elemenata podataka nezavisno od njihove reprezentacije u pojedinanim sistemima.
1047 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.11: uvoenje raznolikih
kanala komunikacije koristei savremene instrumente IKT.
1048 To je suprotno od migracije ka jednom sistemu, to se procenjuje na min. 500.000 EUR i preko hiljadu dana rada, ne uzuimajui u
obzir pripadajue licence i komunikacijske konekcije. Takoe, pravosue nema specijalizovano osoblje koje je potrebno za
upravljanje ovom tranzicijom, a i nije mogue na srednji do dueg roka.
422
Aneksi
Preporuke
Analizirati standarde za skeniranje dokumenata radi poveanja broja i vrste dokumenata koji se
skeniraju. Pozabaviti se postojeim problemima skeniranja poveanjem broja i kvaliteta skenera i
jaanjem kapaciteta servera. (Grupa za upravljanje IKT-om srednjerono)
Doneti protokol za razmenu podataka radi unapreenja interoperativnosti izmeu postojeih
sistema. (MP srednjerono)
Instalirati i koristiti softverski meusloj (middleware) radi razmene podataka izmeu sudova i
tuilatava. (Grupa za upravljanje IKT-om, MP dugorono)
Proiriti protokol za razmenu podataka i zajednike tehnike standarde kako bi se omoguila
interoperativnost izmeu pravosua i spoljnih institucija, policije, centralne baze podataka o
krivinim sankcijama i finansijskih institucija. (MP dugorono)
Preporuka 48: Pridati znaaj prelasku E-pravosua od pruanja informacija o sistemu na pruanje
konkretnih informacija o predmetu i omoguiti dvosmernu interakciju (napr. plaanje takse, popunjavanje
formulara).1049 To e omoguiti Srbiji da ima koristi od Evropskog pravosudnog portala kao one-stop shop
za pristup graana. Troak implementacije kratko-srednjeronih preporuka se procenjuje u Izvetaju o
strategiji IKT na manje od 20.000 EUR:
Oceniti pilot program za elektonsko podnoenje dokumentacije (e-filing),1050 izvriti potrebne i
proiriti na ostale sudove.1051 Nakon proirenja, premestiti resurse u sudovima od unoenja podataka
ka poslovima koji podravaju umerene trokove implementacije e-filing-a. (Grupa za upravljanje IKTom srednjerono)
Kreirati standard na prvi pogled (look-and-feel) za sve vebsajtove sudova. Unaprediti postojee
vebsajtove ili kreirati nove za sve sudove prve instance radi prelaska s osnovne funkcionalnosti na
pruanje dinaminih informacija, konkretnih za predmet, in a taj nain omoguiti dvosmernu
interakciju, ukljuujui i formulare koji se mogu skinuti za popunjavanje. (VSS, VKS srednjerono)
Doneti zajednike standarde za prenos odluka apelacije na javne sajtove. (VKS srednjerono)
Pripremiti se za uee u strategiji E-pravosua EU koja propisuje Evropski pravosudni portal kao
one-stop shop za pristup graana. (Grupa za upravljanje IKT-om dugorono)
Preporuka 49: Potrebni su novi i stalni zaposleni da demonstriraju kompjutersku pismenost i izvode
relevantnu obuku IKT za osoblje.1052 Zahtevi za kompjuterskom pismenou treba da se uvedu u kratkom
roku, a obuka za sistem upravljanja predmetima da se obavi srednjerono. Troak za ovu stavku nije poznat,
a li je verovatno umeren.
Potrebno je da svi budui uslovi za radna mesta u sektoru zahtevaju minimalne sposobnosti i znanja
o softveru i Wordu. (MP, VSS, DVT, sudovi kratkorono)
Obezbediti kurs IKT pismenosti za sudije, tuioce i sudsko osoblje. Omoguiti onlajn kurseve za
osveenje znanja iz IKT u sudovima. (MP, VSS, VKS kratkorono)
Doneti program obuke koji se fokusira na sistem upravljanja predmetima. Napraviti razliku izmeu
specijalista za IKT, natprosenih korisnika i ostalih zaposlenih kako bi se potrebe za IKT-om skrojile po
meri prema razliitom osoblju, ukljuujui koristi od upravljanja informacijama (uvanje podataka o
predmetu i kvalitet) i kako statistiko izvetavanje moe da popmogne u njihovom radu. (VSS, DVT,
PA srednjerono)
1049
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.13: podizanje nivoa
informacija raspoloivih u itavom sektoru pravosua.
1050 Implementatacija pilota u izabranim sudovima zahteva samo 2 peronalna raunara, 2 printera, jedan ita i skener za svaki sud,
smart kartica za svakog uesnika i shared time stamp account.
1051 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.15: poboljanje
funkcionalsnosti i pokrivenosti sektora pravosua sistemima IKT.
1052 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.2.9: podizanje IKT
kompetentnosti krajnjih korisnika, osoblja IKT i rukovodilaca.
423
Aneksi
Preporuke
e. Upravljanje infrastrukturom
Preporuka 50: Izvriti inventar svih zgrada pravosua, razjasniti vlasnitvo svake od zgrada i oceniti u
kakvom su stanju trenutno.1053 Ova aktivnost moe da pone kratkorono i da se nastavi srednjerono uz
umerene trokove.
Potvrditi odgovornost MP (a ne VSS) za sprovoenje inventara i obezbeenje sredstava iz dravnog
budeta za pripremu inventara. (MP, VSS, Ministarstvo finansija kratkorono)
Obaviti inventar, primenjujui pouke nauene kroz USAID-ov projekat JRGA za prekrajne sudove,
ukljuujui osnovne informacije, kao to su vlasnitvo nad zgradama i procenu stanja u kome se one
nalaze. (MP sa VSS, DVT srednjerono)
Preporuka 51: Na osnovu inventara, doneti adekvatno finansiran infrastrukturni plan koji e omoguiti
viegodinju realizaciju. Paljivo pratiti realizaciju plana kako bi se obezbedilo da je buet izvren u
potpunosti u skladu s planom.1054 Ove stavke se mogu obaviti srednjerono i dugorono. Ukupni trokovi za
punu realizaciju e biti znaajni, ali moda e donatori biti voljni da prue podrku, naroito ako pravosue
uini napredak u implementaciji ostalih preporuka datih u ovoj analizi.
Podii kapacitet Odeljenja za investicije putem premetanja osoblja unutar MP (ili iz drugih
ministarstava) uz odgovarajuu obuku. (MP kratkorono)
Doneti, redovno aurirarti i neprekidno realizovati dugoronu investicionu strategiju za obnovu
objekata. (MP, VSS, DVT, uz meunarodnu pomo srednje-dugorono)
Preporuka 52: Obezbediti maksimalnu iskorienost malobrojnih sudnica i tuilakih kabineta. 1055
Maksimalno korienje sudnica moe se realizovati brzo, bez trokova.
Produiti dnevni raspored suenja kako bi se obezbedilo da se suenja obavljaju itavog dana i tako
prostor koristi u maksimalnom kapacitetu. (predsednici sudova s menaderima suda kratkorono)
Preporuka 53: Utvrditi smernice s minimumom pravila za standarde projektovanja i odravanje za sudove
i tuilatva.1056 Ekspertski tim ili radna grupa treba da donesu opis zadataka za donoenje smernica za
projektovanje i odravanje. IMG je izradio Smernice za model suda koje se mogu upotrebiti kao osnova za
projektne i operativne standarde. Potrebni su standardi za broj, veliinu i konfiguraciju sudnica i kabineta
kako bi se odredili zahtevi svakog objekta.1057 Ti standardi treba da odslikaju puno korienje postojeeg
prostora. Ovi zadaci poinju srednjerono uz umeren troak.
Izvriti funkcionalnu analizu trenutnih potreba korisnika. (MP u koordinaciji sa VSS, DVT
srednjerono)
Doneti smernice za projektovanje i odravanje. (MP preko spoljnih konsultanata srednjerono)
Formirati infrastrukturni tim odgovarajueg obrazovanja i iskustva koji e predstavljati osnovnu
instituciju za utvrivanje standarda za potreban broj sudnica i kabineta, kao i za odgovarajue
standarde veliine i konfiguracije, uzimajui u obzir profil suda/tuilatva i fizika ogranienja svakog
objekta. (MP, VSS, DVT srednjerono)
1053
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 1.2.2: analiza i podela
nadlenosti izmeu VSS i DVT s jedne strane i MP s druge strane u pogledu nadlenosti koje se tiu budeta; Strateka smernica 1.2.3.
1054 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Donoenje planskih
procedura za infrastrukturne investicije na osnovu nivoa prioriteta kako bi Ministarstvo moglo da oceni jasno definisanu listu, s
1055 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.3.4: Infrastrukturne investicije
u objekte sudova i tuilatava koje su usmerene na reenje problema nedostatka sudnica i tuilakih kabineta; stoga broj dana
suenja po sudiji, smanjiti vreme izmeu dva roita i znaajno ubrzati istrani postupak.
1056 Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Utvrivanje procedura za
1057Preporuka br. CM/Rec(2010)12, Savet ministara o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornost.
424
Aneksi
Preporuke
Obezbediti dravnu i meunarodnu finansijsku podrku. (MP dugorono)

Preporuka 54: Poboljati pristup sudovima i tuilatvima licima s invaliditetom.1058 Mogu se pruiti bolje
informacije i sprovesti poetna procena kratkorono i uz mali troak.
Obezbediti informacije na vebsajtu suda o tlocrtu prostora, ukljuujui i informacije o ogranienju
pristupa. (VSS, VKS kratkorono)
Sprovesti kampanju za podizanje svesti meu sudijama i osobljem o ogranienjima pristupa licima s
invaliditetom, primenjujui iskustva iz tekue kampanje u Osnovnom sudu u Leskovcu. (VSS
kratkorono)
Proceniti strukturne prepreke za lica s invaliditetom i oceniti delotvornost oznaka i putolaza. (MP
srednjerono)
Poboljati objekte sudova i tuilatava da zadovolje potrebe lica s invaliditetom. (MP dugorono)
1058
Ova preporuka je u skladu s stratekim smernicama Nacionalne strategije za reformu pravosua 5.1.6: Utvrivanje procedura za
425
Annex 10: References

The Functional Review conducted a comprehensive Desk Review of all recent analytic works related to
justice reform in Serbia. The full Desk Review is available at http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judicalfunctional-review
Additional references are below.
American Bar Association (2013). Detention Procedure Assessment for Serbia: Pre-Disposition Stages.
Asian Development Bank (2001), What is Public Expenditure Management (PEM)? The Governance Brief
Issue
1
2001,
available
at
http://www1.worldbank.org/publicsector/LearningProgram/anticorrupt/GovernanceBrief-Issue.pdf
Barkai, John and Elizabeth Kent (2014) Lets Stop Spreading Rumors about Settlement and Litigation: A
Comparative Study of Settlement and Litigation in Hawaii Courts, Ohio State Journal on Dispute Resolution,
Vol 29: 85-160.
Blankenburg, Erhard (1999) Civil Justice: Access, Cost, and Expedition. The Netherlands, in A.A.S. Zuckerman,
Civil Justice in Crisis: Comparative Perspectives of Civil Procedure. Oxford University Press; 442-463.
Bachmeier, Lance, Patrick Gaughman Null, and Norman R. Swanson. (2003) The Volume of Federal Litigation
and the Macroeconomy. International Review of Law and Economics 24(2):191-207.
Bossi, Elena (2012), The execution of the ECtHR judgments in Italy: measures to reduce domestic excessive
length of proceedings
Constitution of the Republic of Serbia, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 98/2006
Consolidated version of the Treaty on the Functioning of the European Union
Consultative Council of European Judges (CCJE), European Charter on Statute of Judges, Strasbourg, 17
November 2010
Conference of Prosecutors General of Europe (2005), European guidelines on ethics and conduct for public
prosecutors (Budapest guidelines)
Council of Europe Consultative Council of European Judges Opinions:
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No. 1 (2001) on standards concerning the
independence of the judiciary and the immovability of judges
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.2 (2001) on the funding and management
of courts with reference to the efficiency of the judiciary and to the article 6 of the European
convention on human rights
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No. 3 on the principles and rules governing
judges professional conduct, in particular ethics, incompatible behavior and impartiality
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No. 4 (2003) on training for judges
426
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No. 6 (2004) on fair trial within a reasonable
time and judges role in trials taking into account alternative means of dispute settlement
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.7 (2005) on justice and society
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.9 (2006) on the role of national judges in
ensuring an effective application of international and European law
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.10 (2007) on the Council for the Judiciary
at the service of society
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.11 (2008) on the quality of judicial
decisions
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.13 (2010) on the role of Judges in the
enforcement of judicial decision
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.14 (2011) on Justice and information
technologies (IT)
Consultative Council of European Judges (CCJE) Opinion No.16 (2013) on relations between judges
and lawyers
Council of Europe Recommendations:
Council of Europe, Recommendation No. R (81) 7 of the Committee of Ministers to Member States on
measures facilitating access to justice
Council of Europe, Recommendation No. R (84) 5 of the Committee of Ministers to Member States on
the principles of civil procedure designed to improve the functioning of justice
Council of Europe, Recommendation No. R (86) 12 of the committee of Ministers to Member States
concerning measures to prevent and reduce the excessive workload in the courts
Council of Europe, Recommendation No. R (87) of the Committee of Ministers to Member States
encouraging discretionary prosecution, summary procedures and the simplification of ordinary
judicial procedures
Council of Europe, Recommendation No. R (93) 1) of the Committee of Ministers to Member States
on effective access to the law and to justice for the very poor
Council of Europe, Recommendation No. R (94) 12 of the Committee of Ministers on the
independence, efficiency and role of judges
Council of Europe, Recommendation No. R (95) 5 of the Committee of Ministers to member states
concerning the introduction and improvement of the functioning of appeal system and procedures in
civil and commercial cases
Council of Europe, Recommendation No. R (99) 4 of the Committee of Ministers to member states on
principles concerning the legal protection of incapable adults
427
on the role of public prosecution in the criminal justice system
concerning the design and re-design of court systems and legal information systems in a costeffective manner
on the delivery of court and other legal services to the citizen through the use of new technologies
Council of Europe, Recommendation No. R (2002) 10 of the Committee of Ministers to member state
on mediation in civil matters
on archiving of electronic documents in the legal sector
on enforcement
on the execution of administrative and judicial decisions in the field of administrative law
on the European Prison Rules
on good administration
on judges: independence, efficiency and responsibilities
Council of Europe, European Judicial Systems Edition 2012 (2010 Data)
Council
of
Europe,
Interim
Resolution
https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1423157&Site=CM)
CM/ResDH(2009)
42
(available
at
Council of Europe CPT/Inf (2012), Report to the Government of Serbia on the visit to Serbia carried out by the
European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or Degrading Treatment or Punishment
(CPT) from 1 to 11 February 2011
Council of Europe, The Right to Trial within a Reasonable Time and Short-Term Reform of the European Court
of Human Rights, Roundtable organized by the Slovenian Chairmanship of the Committee of Ministers of the
Council of Europe, 2009.
Commission of the European Communities, Serbia 2009 Progress Report, SEC (2009) 1339
De Pala, Giuseppe and Mary B. Trevor, eds., EU Mediation Law and Practice, Oxford University Press, 2012.
Department for International Development (2004), Serbian Civil Service: Assessment of Pay and Benefits
System
428
Decisions of European Courts

Federico Cipolla C-94/04 v Rosaria Fazari, ne Portolese and Stefano Macrino and Claudia Capoparte
C-202/04
v. Roberto Meloni, Judgment, European Court of Justice, 5 December 2006
Crnianin v. Serbia, Application no. 35835/05, European Court of Human Rights, Strasbourg, 13
January 2009
EVT and others v. Serbia, Application no. 3102/05, European Court of Human Rights, Strasbourg, 21
June 2007
Kacapor and others v. Serbia, Application no. 2269/06, European Court of Human Rights, Strasbourg,
15 January 2008
Maresti v. Croatia, Application no. 5575907, European Court of Human Rights, Strasbourg, 25 June
2009.
Petrovic v. Serbia, Application no. 75280/10, Judgment, European Court of Human Rights,
Strasbourg, 18 February 2014
Vlahovic v. Serbia, Application no. 42619/04, European Court of Human Rights, Strasbourg, 16
December 2008
Vuckovic and Others v. Serbia, Application no. 17153/11, Judgment (preliminary objection), European
Court of Human Rights, Strasbourg, 25 March 2014
Draft report submitted to World Bank (on file in the World Bank) (2006), Civil and Criminal Justice Swedish
experiences
Directive 2008/52/EC of the European Parliament and of the Council of 21 May 2008 on certain aspects of
mediation in civil and commercial matters
Diagnostic Report For the Ministry of Justice and Public Administration of the Republic of Serbia (2013),
Consultancy Services to Develop an ICT Strategy and Implementation Roadmap for the Justice Sector in the
Republic of Serbia
ECHR Serbia Country profile, last updated: March 2014 and ECHR Annual Reports for 2011 and 2012.
European Commission, Directorate-General for Justice (2014), The EU Justice Scoreboard 2014
European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), Report on European Standards as
regards the independence of the judicial system (2010)
European Charter of Lay Judges, 11 May 2012
European Council (EU) Decision of 25 September 2008 on the conclusion, on behalf of the European
Community, of the United Nations Convention against Corruption (2008/801/EC)
European Commission (2004), European Code of conduct for mediators
429
European Commission (2012), Directorate-General for Justice, Positive Action Measures to Ensure Full
Equality in Practice between Men and Women, including on Company Boards
European Ombudsman (2012), The European Code on Good Administrative Behavior
Eighth United Nations Congress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders, Guidelines on
the Role of Prosecutors, Havana, 27 August to 7 September 1990, U.N.
European Commission for the efficiency of justice (CEPEJ 2006), Compendium of best practices on time
management of judicial procedure
European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ 2013), Analysis of data, Judicial systems of the
European Union countries
European Commission for the efficiency of justice (CEPEJ 2014), Study on the functioning of judicial systems in
the EU Member States, Strasbourg: Council of Europe
European Commission for the efficiency of justice (CEPEJ 2014), Report on European judicial systems Edition
2014 (2012 data): efficiency and quality of justice
EBRD (2014), The Life in Transition Survey. http://www.ebrd.com/pages/research/economics/data/lits.shtml.
Esposito, Gianluca, Sergi Lanau, and Sebastiaan Pompe
Federal Court of Malaysia and the World Bank (2011), The Malaysian Court Backlog and Delay Reduction
Program: A Progress Report
Gartner Consulting (2012), Gartner IT Key Metrics, Data
Genn, Hazel (2010), Judging Civil Justice, Cambridge: Cambridge University Press
Government of the Republic of Serbia (Official Gazette of the Republic of Serbia No. 71/2013 and 55/2014),
The Action Plan for the Implementation of the National Judicial Reform Strategy for the period 2013-2018
Government of the Republic of Serbia, Anti-Corruption Council, Report on Judicial Reform (2014)
Gupta, Poonam, Rachel Kleinfeld, and Gonzalo Salinas (2002), Legal and Judicial Reform in Europe and
Central Asia, The World Bank Operations Evaluation Department, Working Paper Series
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Pravda-je-zenski-posao.lt.html.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Da-li-apelacioni-sudovi-sude-ili-obucavaju.sr.html
http://www.vss.sud.rs/doc/izbor-predsednika-sudova/Spisak-kandidata-koji-su-podneli-prijave-na-oglas-zaizbor-predsednika-sudova.pdf.
IMF Working Paper No. 14/32, Judicial System Reform in Italy A Key to Growth, Washington D.C. (available
at http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2014/wp1432.pdf)
Interim Resolution CM/ResDH (2009)42 of the Committee of Ministers, of March 19, 2009
430
ISO 15704, Standard for Enterprise Architecture.

ISO/IEC TR 10032:2003, Framework for Coordination of the Development of Standards for Data Management
in Information Systems
ISO/IEC 11179, Standard for Representing an Organizations Data in a Metadata Registry)
ISO 8000, Standard for Data quality and Master Data
Judicial Systems of the European Union Countries, Analysis of data by the European Commission for the
Efficiency
of
Justice
(CEPEJ)
Council
of
Europe,
June
2013,
available
at
http://www.canestrinilex.com/assets/Uploads/en/CEPEJ-report-2013.pdf
Kritzer, Herbert (2000), Using Public Opinion to Evaluate Institutional Performance: the Experience with
American Courts. The World Bank, PREM Note no. 45
Legal Action Group (2013), Paths to Justice: A Past, Present and Future Roadmap, Centre for Empirical Legal
Studies, University College London.
Legal Action Group (1999), Paths to Justice: What People Do and Think about Going to Law, Hazel Glen, Hart
Publishing.
List of Serbian Laws and Regulations:
Budget System Law, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 54/2009, 73/2010, 101/2010,
101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013, 108/2013
Code on Criminal Procedure, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013, 45/2013 and 55/2014
Draft Free Legal Aid Law, available at http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzijepropisa.php
Rules on the Internal Regulation and Systematization of Job Positions at the Administrative Office,
High Judicial Council, Republic of Serbia, April 2013.
Law on Civil Procedure, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 72/2011, 49/2013 CC
Decision, CC Decision 55/2014
Law on the Organization of the Courts Republic of Serbia, Official Gazette of the Republic of Serbia
No. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 and 101/2013
Law on Public Prosecution, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 116/2008, 104/2009,
101/2010, 78/2011, 101/2011, 38/2012 - Decision of the CC, 121/2012, 101/2013
Law on Judicial Academy, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 104/2009 i 32/2014
Decision of the CC
Law on Court Fees, Official Gazette of the Republic of Serbia No. 28/94.
Rules of Court Procedure, "Official Gazette of the Republic of Serbia No. 110/2009, 70/2011,
19/2012 and 89/2013
431
Rules of Court Procedure, "Official Gazette of the Republic of Serbia No. 110/2009, 70/2011,
19/2012 and 89/2013
Rules on the Internal Regulation and Systematization of Job Positions at the Administrative Office,
High Judicial Council, Republic of Serbia, April 2013
Magaloni, Ana Laura and Layda Negrete (2001), El poder judicial y su politica de decider sin resolver, CIDE
Working Document
Megadata Table, World Bank. (Available at: http://www.mdtfjss.org.rs/en/serbia-judical-functional-review)
National Center for State Courts (2004), Core Competencies, Human Resource Management Resource Guide,
http://www.ncsc.org/topics/human-resource-management/human-resource-management/resourceguide.aspx
National Assembly of the Republic of Serbia (2013), National Judicial Reform Strategy 2013-2018
OSCE Office of Democratic Institutions and Human Rights (2011), Law Drafting and Legislative Process in the
Republic of Serbia: an Assessment. Legis Paper-Nr.: 200/2011 YA
OECD
(2007),
Competitive
Restrictions
in
http://www.oecd.org/regreform/sectors/40080343.pdf)
Legal
Professions
OECD
(2014),
OECD
Framework
for
Regulatory
Policy
Evaluation
http://www.oecd.org/regreform/framework-for-regulatory-policy-evaluation.htm)
(available
(available
at
at
Partners for Democratic Change Serbia (2012), Mediation in Serbia: Achievements and Challenges, Belgrade.
Pasara, Luis (2014). Qu impacto tiene la reforma procesal penal en la seguridad ciudadana? in Carlos
Basombrio (ed.) A dnde vamos? Anlisis de polticas pblicas de seguridad ciudadana en Amrica Latina.
Washington D.C. Wilson Center: 203-226
Petrus C. van Duyne, Elena Stocco (2012), Corruption Policy in Serbia, from Black Box to Transparent Policy
Making
Reiling, Dory (2009), Technology for Justice: How Information Technology Can Support Judicial Reform,
Leiden: Leiden University Press
Report by Nils Muinieks Commissioner for Human Rights of the Council of Europe (2012), CommDH (2012)26
Robinson, Marc. 2013, Program Classification for Performance-Based Budgeting: How to Structure Budgets
to Enable the Use of Evidence. IEG Evaluation Capacity Development Series. Washington, DC: World Bank.
License: Creative Commons Attribution CC BY 3.0
Rulebooks on Criteria for Determining the Number of Court Staff in Courts and PPOs (Official Gazette of
Republic of Serbia No. 72/2009 and 79/2009)
Seibert-Fohr, Anja (ed.) (2012), Judicial Independence in Transition, Heidelberg: Springer
State Prosecutorial Council Annual Report, 2012.
432
Svensson, Bo (2005). Managing the flow of appeals Swedish experiences. Draft report submitted to World
Bank (on file in bank)
Transparency International (2014), Corruption Perceptions Index (available at
http://www.transparency.org/cpi2013/results)
Transparency
International
(2014),
http://www.transparency.org/gcb2013)
Global
Corruption
Barometer
(available
at
The Bertelsmann Stiftungs Transformation Index (2014), (available at http://www.bti-project.org/index)

The EBRD-World Bank (2013), the Business Environment and Enterprise Performance Survey (BEEPS)
United States Agency for International Development (2012), Best Practices Guide: Backlog Prevention &
Reduction Measures for Courts in Serbia
Tobin, Robert (2004), Trial Court Budgeting, National Center for State Courts Trial Court Budget
Tourangeau, R. Rips, L. and Rasinski. K. (2000), The Psychology of Survey Response, Cambridge University
Press,
UN (2007).
United Nations, Measures for the Effective Implementation of The Bangalore Principles of Judicial Conduct,
adopted by the Judicial Integrity Group
United Nations, The Convention on the Rights of Persons with Disabilities and its Optional Protocol
(A/RES/61/106) adopted on 13 December 2006
UNDP (2014), Attitudes of Serbian Citizens towards Corruption, Eighth Research Cycle, question No 5,
available
at
http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/presscenter/articles/2014/02/12/presentation-of-theeighth-corruption-benchmarking-survey-in-serbia-/
UNDP Survey (2013) Impressum, Judicial Reform through the interaction of Citizens and States (Judicial
Studies Series Volume II)
UNDP, Attitudes of Serbian Citizens towards corruption Public opinion research, December 2013
UN Economic and Social Council (2002), Bangalore Principles of Judicial Conduct
Vesna Raki-Vodineli, Ana Kneevi Bojovi, Mario Reljanovi, The Center for Advanced Legal Studies (2012),
Judicial Reform in Serbia 2008-2012
Venice Commission (2005), Opinion on the Provisions on the Judiciary in the Draft Constitution of the Republic
of Serbia
Venice Commission (2007), Opinion on the Constitution of Serbia
World Bank (2002), An Analysis of Court Uses and Users in Latin America, Washington D.C.
433
World Bank (2009), Justice and Citizen Security, Strengthening Performance Accountability in Honduras:
Institutional Governance Review: Background Chapters, Washington D.C. (available at
https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/3181)
World Bank (2010), Uses and Users of Justice in Africa: The Case of Ethiopias Federal Courts, Washington
D.C.
World Bank (2011), Serbia: Spending for Justice: A Judicial Public Expenditure and Institutional Review,
Washington D.C.
World Bank (2013), Comparative Analysis of Free Legal Aid Options, Washington D.C.
World Bank (2013), Serbian Free Legal Aid Fiscal Impact Analysis: Volume, Costs and Alternatives,
Washington D.C.
World Bank (2014), Draft Comparative Court Budgeting Analysis, June, 2013, Case Study Court Budgeting
Practices in Serbia, Washington D.C. (unpublished)
World Bank (2014), Judicial Process Maps in Serbia (forthcoming)
World Bank (2014), Access to Justice in Serbia, Washington D.C.
World Bank (2014), Court Performance Measurement: International Perspectives and Approaches,
Washington D.C.
World Bank (2014), Multi-Stakeholder Justice Survey, Washington D.C.
World Economic Forum (2014), Global Competitiveness Report (available at
http://www.weforum.org/reports/global-competitiveness-report-2014-2015)
World Justice Program (2014), Rule of Law Index (available at
http://worldjusticeproject.org/sites/default/files/files/wjp_rule_of_law_index_2014_report.pdf)
434
rt.pdf)

Funkcionalna Analiza Pravosudja U Srbiji - 0

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Funkcionalna Analiza Pravosudja U Srbiji - 0

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Multidonatorski povereniki fond za podrku sektoru pravosua u

Funkcionalna analiza pravosua u

POTRANJA ZA USLUGAMA PRAVOSUA (BROJ PREDMETA I OPTEREENOST SUDOVA) ..................... 56

EFIKASNOST U PRUANJU PRAVOSUDNIH USLUGA .............................................................................. 70

Vreme potrebno za reavanje predmeta izraeno u danima (SATURN metoda) ............................... 95

PREGLED POGLAVLJA ........................................................................................................................................... 125

PRISTUP USLUGAMA PRAVOSUA ..................................................................................................... 178

FINANSIJSKA PRISTUPANOST USLUGA PRAVOSUA (FINANSIJSKI PRISTUP PRAVOSUU)........................................... 183

DRUGI DEO: ANALIZA UNUTRANJEG UINKA ............................................................................................. 206

UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE ........................................................................................................... 206

2. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RESURSIMA ................................................................................................ 246

DELOTVORNOST U FORMULISANJU BUDETA ................................................................................................... 251

PREGLED POGLAVLJA ........................................................................................................................................... 277

UPRAVLJANJE IKT-OM ........................................................................................................................ 311

Razliitost sistema ........................................................................................................................... 318

PREGLED POGLAVLJA ........................................................................................................................................... 331

CILJ I STRUKTURA OKVIRA UINKA ................................................................................................................. 346

ANEKS 2: MATRICA SPOLJNJEG UINKA ....................................................................................................... 351

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Cilj, obim i struktura

Cilj, obim i struktura

Ova Funkcionalna analiza predstavlja sveobuhvatnu procenu trenutnog stanja u sistemu

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Cilj, obim i struktura

Preporuke su osmiljenje tako da mogu da budu sprovedene i specifine sa ciljem usklaivanja

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Opti zakljuci i predloeni prioriteti

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Ba kao to su izazovi analizirani u Funkcionalnoj analizi meusobno povezani, tako se i preporuke

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> U kontekstu

Rezime injenica i preporuka

U kontekstu: Procena uinka u svetlu priliva predmeta i obima

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> U kontekstu

Potranja za sudskim uslugama takoe znaajno opada. To opadanje je najoiglednije u osnovnim i

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

a. Efikasnost u pruanju pravosudnih usluga

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

U meuvremenu, efikasnost administrativnih usluga21 je na visokom nivou i popravlja se, ali e

Ovo obuhvata overu dokumenata i povezane usluge koje pruaju sudovi.

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

Preporuke i dalji koraci

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Efikasnost

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Kvalitet

b. Kvalitet pruenih usluga

Kada je re o sporovima, primena zakona je nedosledna na teritoriji cele zemlje. Vie od 80

Funkcionalna analiza pravosua u Srbiji

Rezime osnovnih injenica >> Kvalitet