Toni Buzan Koristite Obe Hemisfere Mozga

Fm es^
Put ka intelektualnoj ravnotei
Toni B uzan
Koristite obe
hem isfere m ozga
Beograd, 2001.
Naslov originala
Tony Buzan
Use your head

Copyright Tony Buzan 1974, 9X2, 19X9, 995
Published by BBC Books
Autorska prava za Jugoslaviju

Branislav Marii
Izdava
FINESA, Rada Konara la, Beograd
tel ./fax 011/437-127; Oil /42S-246
www.finesa, edu.yu
Za izdavaa
Branislav Marii
Urednik
Caslav Mani
>
Prevodilac
Branislav Marii
Recenzent
Prof, dr Miodrag Pani
Lektor
Nevena Mani
Korektor
Zorica Marii
Priprema za tampu
Studio SKRIPTA
V
tampa
Diiamantprint, Beograd
dra: 500
ISBN 86-82683-12-1
Uvod
Ova knjiga napisana je sa ciljem da vam pomogne da koristite ceo
mozak. Kada proitate knjigu znaete mnogo vie o tome kako mozak
l'unkcionie i kako ga moete koristiti na najbolji nain. Biete u stanju
da itate mnogo bre i efikasnije, moi ete da stvarate mape uma, da
lake reavate probleme i da poveate mo svoje memorije.
Ovo uvodno poglavlje vam daje osnovne napomene o sadraju
knjige i o najboljem nainu kako da joj pristupite.
POGLAVLJA
Svako poglavlje bavi se razliitim aspektima funkcionisanja ljud

skog mozga. Na samom poetku upoznaete se sa najnovijim saznanji
ma u vezi sa istraivanjem mozga, a potom ete ih upotrebiti sa ciljem
da poboljate njegovo funkcionisanje.
U petom poglavlju nauiete kako da poboljate svoje pamenje
tokom i nakon perioda uenja. Osim toga, nauiete neke memorijske
sisiteme pomou kojih moete savreno dobro pamtiti nizove raznih
podataka.
Poglavlja u sredini knjige bave se istraivanjima internih mapa
koje kreira mozak. Saznanja o tome kako razmiljamo primenjuju se na
nain kako da koristimo jezik, rei, crtee i mape uma u procesu voenja
beleaka, razvijanju organizovanosti, poboljanju pamenja, kreativ
nog razmiljanja i reavanja problema.
U devetom poglavlju prikazana je tehnika organizovane primene
mapa uma pomou koje ete biti u stanju da lako savladate bilo koji
predmet, od maternjeg jezika do vie matematike, filozofije i stranih
jezika.
Poslednje poglavlje sumira ogroman skok napravljen u poslednjih
petnaest godina, dajui nove perspektive korienja mozga i daje vam
nove smernice za budunost.
5
U odeljku sa crteima nai ete mape uma, koje bi trebalo da

pogledate pre i posle itanja bilo kog poglavlja; one vam slue i kao
preliminarni pregled i kao rezime.
U nekim poglavljima su vani, kljuni pojmovi tampani masnim
slovima da vam omogue lake snalaenje prilikom pregleda i pre
traivanja teksta.
VAS NAPOR
Neophodno je da vebate ukoliko elite da efikasno koristite iznete

metode i informacije. Na mnogim mestima u knjizi date su vebe, koje
bi trebalo da uradite, i sugestije kako da postupate ubudue. Naravno,
treba da razradite sopstveni pristup i raspored rada kojeg bi trebalo da
se pridravate.
LINE BELESKE
Na kraju svakog poglavlja i na kraju knjige, nai ete strane sa

oznakom Line beleke i zapaanja. Namenjene su vaim belekama
koje ete eleti da unesete tokom itanja knjige, a koje ete koristiti
kada proitate elu knjigu.
BIBLIOGRAFIJA
Na strani 139 nai ete spisak preporuene literature. Ove knjige

nisu akademskog karaktera, ali e vam pomoi da upotpunite svoje
opte znanje i dae vam puno specifinih informacija koje se odnose na
pojedine oblasti obraene u ovoj knjizi.
SAMI SA SOBOM
Ova knjiga je napisana sa ciljem da vam omogui da napredujete

kao pojedinac. Poveavajui svest o sebi, biete u stanju da poboljavate
svoj sopstveni nain razmiljanja.
Svaka osoba, koristei saznanja iznetau ovoj knjizi, kree sa razlii
tih nivoa sposobnosti uenja, i napredovae u skladu sa njima. Zato je
vano da procenjujete svoje postignue u prvom redu u odnosu na
samog sebe.
Iako je veina pouka, prikazanih u ovoj knjizi, vezana za itanje,
beleenje i uenje, njihova potpuna primena je mnogo ira. Kada
proitate, a zatim ponovo pregledate knjigu, treba da paljivo prouite

u kojim sve aspektima ivota moete daje primenite.
Koristite obe hem isfere

m ozga neostvarivi san (pria
Edvarda H juza)
POETAK
Neposredno po izlasku iz tampe prvog izdanja knjige Koristile obe

hemisfere mozga jedan sasvim prosean petnaestogodinji uenik,
prosenih intelektualnih sposobnosti, koji nije bio naroito dobar ni u
jednom kolskom predmetu, pristupio je polaganju ispita u svojoj
koli.
Njegovi rezultati su bili, kao i uvek, osrednji, sve same dvojke i
trojke. Bio je razoaran jer je svim srcem eleo da studira na Kembridu,
a rezultati su pokazivali da nema nikakve anse da se upie ukoliko
nastavi da ui kao dotad.
Uenik se zvao Edvard Hjuz.
Neposredno posle toga, Edvardov otac Dord, kupio mu je knjigu
Koristite obe hemisfere mozga. Naoruan novim saznanjima iz knjige
o samom sebi i o tome kako da ui pomou mapa uma, Edvard se vratio
u kolu ohrabren i motivisan. Obavestio je svoje profesore da puca
na petice iz svih predmeta i da je definitivno odluio da se upie na
Kembrid.
Njegovi profesori bili su, razumljivo, zbunjeni i razliito su reagovali. Ne misli valjda ozbiljno, tvoje ocene nikada nisu bile ni blizu
onima koje se trae na Kembridu, istakao je jedan od njih.
Ne budi lud! Moda bi mogao da bude vrlo dobar ali, po svemu
sudei, postii e dobar uspeh, rekao je drugi. Kada je Edvard rekao
kako ne samo da eli da se upie na Kembrid, nego da eli da postane
njihov stipendista, direktor kole mu je doslovno rekao: Ne, pristu
panje tom ispitu bilo bi samo troenje kolskog novca i tvog vremena.
8
Koristite obe hemisfere mozga
neostvarivi san (pria Edvara Hjuza)
Ne verujemo da e poloiti, ispiti su vrlo, vrlo teki, ne prolazi ni veina

naih najboljih kandidata. Poto je Edvard bio veoma uporan, kola je
pristala da ga stavi na listu kandidata, ali morao je sam da plati naknadu
za prijavu (20 funti), kako ne bi rasipao kolski novac. Trei nastavnik
je izjavio da svoj predmet predaje ve dvanaest godina, da je strunjak
u toj oblasti i da zna ta govori kad kae da Hjuz ne moe postii bolju
ocenu od etvorke. Profesor je spomenuo drugog momka, koji je
mnogo bolji ak od Edvarda i rekao da Edvard nikada nee biti tako
dobar kao on. Edvard je kasnije izjavio kako se nikada nije sloio sa
takvom procenom situacije.
etvrti profesor se smeio rekavi da se divi Edvardovoj ambiciji,
d aje njegov san teorijski mogu, ali u tom trenutku nerealan, i da e
Edvard dobiti maksimalno etvorke, bez obzira koliko se trudio. Ipak,
poelivi mu sreu, rekao je da je uvek voleo one koji su puni samo
pouzdanja i pokazuju inicijativu.
DOBIU SVE PETICE
Profesorima i svim drugima koji su dovodili u pitanje njegov cilj,

Edvard je uvek jednostavno odgovarao: Dobiu sve petice. U poetku
kola nije elela da stavi Edvardovo ime na spisak eventualnih kandi
data za Kembrid, meutim posle izvesnog vremena je to ipak uinjeno,
s tim da su sugerisali kolegama sa Kembrida da ne oekuju da e Hjuz
uspeti u svojim nastojanjima.
Sledei neposredni korak bili su razgovori u koledu. Tom prilikom,
profesori Kembrida obavestili su Edvarda o tome ta profesori njegove
kole misle o njemu, sloivi se sa konstatacijom da ima vrlo male anse
da uspe; divili su se njegovoj upornosti saoptivi mu da bi trebalo da
dobije najmanje dve etvorke ijednu peticu, ali da je konkurencija takva
da e, po svemu sudei, morati da dobije dve petice, a samo jednu
etvorku, ili ak sve petice. Na kraju, poeleli su mu sreu.
I dalje, bez ikakvog straha, Edvard je sledio uputstva iz knjige
Koristite obe hemisfere mozga i fiziki trenirao. Upotrebimo njegove
sopstvene rei: Vreme ispita se bliilo. Sve beleke iz poslednje dve
godine kolovanja uredno sam saeo i pretoio u mape uma. Obojio sam
ih, upotrebio i fosforescentne markere za posebno vane oblasti, kreirao
rekapitulacione mape uma za svaki predmet ponaosob, pa ak i za svaku
vanu oblast i svakog predmeta. Na taj nain sam mogao da sagledam
9
Koristite obe hemisfere mozga
neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)
kako se pojedini elementi celine uklapaju jedan u drugi. Tako sam dobio
dobar pregled, to mi je omoguilo da samo pokucam na poglavlja
svakog predmeta pa da ostvarim savreno priseanje.
Obnavljao sam gradivo jednom nedeljno uz pomo mapa uma, a
kako su se ispiti pribliavali i ee. Crtao sam rafalne mape uma na
temelju priseanja, ne gledajui u knjige ili beleke, nego jednostavno
crtajui iz glave memorisano znanje i razumevanje predmeta. Potom
sam uporeivao rafalne sa osnovnim mapama uma, uoavajui eventu
alne razlike.
Podrobno sam proverio da li sam proitao sve neophodne knjige,
zatim sam se ograniio samo na one najznaajnije,temeljno ih prouio
i pretoio u mape uma, tako da je moje pamenje i razumevanje
dovedeno do maksimuma. Osim toga, prouavao sam sve preporuene
forme i stilove pisanja radova i koristio svoje mape uma kao strukturu
za vebanje pisanja radova i davanja odgovora na ispitna pitanja.
To sam povezao sa boljom fizikom kondicijom; trao sam tri do
pet kilometara dva do tri puta nedeljno, boravio mnogo na sveem
vazduhu, radio sklekove i unjeve i vebe istezanja. Oseao sam se
fiziki sve spremnijim to je, mislim, veoma pomoglo mojoj koncen
traciji, u skladu sa poslovicom - u zdravom tein zdrav duh. Bio sam
zadovoljan sobom, bio sam zadovoljan svojim uenjem.
ISPITI - REZULTATI
Naposletku, Edvard je polagao tri ispita: geografiju, istoriju srednjeg

veka i biznis. Postigao je sledee rezultate:
Predmet
Geografija
Istorija srednjeg veka
Biznis
Ocena
5
5
5
Mesto na rang (isti
prvo
prvo
prvo, svih vremena
Na dan objavljivanja rezultata, potvreno je njegovo mesto na rang

listi. Direktor Kembrida je odobrio Edvardov zahtev da pauzira godinu
dana pre nego to pone svoju univerzitetsku karijeru. Tokom te godine
odmora, radio je u Singapuru, u Australiji, kao kauboj, boravio je na
Fidiju i Havajima. Zatim je prokrstario Kaliforniju uzdu i popreko,
10
Koristite obe hemisfere mozga neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)
radei na panjacima. Radio je i na farmama irom Amerike, a potom

se vratio u Englesku.
Pre nego to je otiao u Kembrid, Edvard je isplanirao da, uz
uspeno studiranje, oformi novo udruenje studenata, da nastupa za
koled u mnogim sportovima, da stekne mnoge nove prijatelje i da se
sve vreme dobro provodi.
U KEMBRIDU
U sportu je odmah postigao odline rezultate; u ludbalu tenisu i

skvou.* U podruju studentskih vannastavnih aktivnosti mogao se
oceniti nadproseno uspenim. Osim to je osnovao Drutvo mladih
preduzetnika, najvee te vrste u Evropi, Zamoljen je da predsedava
dobrotvornim drutvom Very Nice Society, koje je pod njegovim ruko
vodstvom naraslo od 3.600 na 4.500 lanova i postalo najbrojnije u
istoriji univerziteta. S obzirom na rezultate rada u ta dva drutva,
predsednici ostalih daitava zamolili su Edvarda da bude na elu
predsednika svih drutava. On je to prihvatio sa zadovoljstvom i postao
predsednik Kluba predsednika.
to se tie studija, prvo je prouio navike prosenog studenta i
zakljuio da za bilo koji esej obino potroi 12 do 13 sati itanja,
linearno beleei dostupne relevantne informacije i itajui sve mogue
knjige. Zatim jo tri do etiri sata za pisanje eseja (neki studenti piu
esej nekoliko puta, troei za jedan esej i elu nedelju dana).
Na osnovu iskustva u pripremanju ispita, Edvard je ocenio da mu
je neophodno da ui dva do tri sata dnevno, pet dana u nedelji. ,,U toku
ta tri sata posvetio sam panju kljunim lekcijama, saimajui sve vane
informacije u mapu uma. Postavio sam sebi cilj da, im neki esej bude
zadan, nacrtam mapu uma na osnovu informacija koje ve posedujem
o predmetu, ili za koje smatram da bi mogle imati veze sa njim, zatim
da sve ostavim da sazreva tokom nekoliko dana, razmiljajui o po
dacima, i okreui ih u mislima. Naposletku, da ponem da itam sve
knjige koje se tiu predmeta, istovremeno kreirajui mapu uma u vezi
sa svim relevantnim informacijama dobijenim iz proitanog materijala,
potom da se odmaram ili fiziki vebam, a nakon toga se konano
vratim radu i nacrtam mapu uma zadatog eseja. Kada bih zavrio plan
eseja, jo jednom bih napravio pauzu, a tada bih seo i napisao esej za
*
Varijanta tenisa u kojoj oba igraa neizmenino plasiraju loptu ka zidu. (prim, ur.)
U
Koristite obe hemisfere mozga - neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)
najvie 45 minuta. Ovom tehnikom sam, po pravilu, dobijao visoke

ocene.
Neposredno pre zavrnih ispita na Kembridu, Edvard je uio na
gotovo identian nain kao i za prijemni ispit na univerzitet i poloio
est ispita.
A rezultati?
REZULTATI
Prvi ispit je poloio iz prvog pokuaja, to se smatra izvanrednim

zbog toga to ga vie od pedeset posto studenata ne poloi nikad, a niko
ga dotad nije poloio iz prvog pokuaja. Drugi, trei i etvrti ispit,
poloio je sa osmicom i devetkama, a peti i esti sa najboljom ocenom
- desetkom.
Kada je diplomirao Edvardu je odmah ponuen posao intelektual
nog stratega u jednoj multinacionalnoj kompaniji, posao opisan kao
jedan od najboljih ikad ponuen diplomcima Kembria. Edvard je
to opisao ovako: Na Kembridu je bilo fantastino. Bio sam te sree
da sam tamo dobio mnogo prijatelja, iskustva, fizikih aktivnosti,
mnogo motivacije za uspeh u uenju i tri godine apsolutnog uivanja.
Najvea razlika izmeu mene i drugih bila je jednostavno u tome to
sam ja znao kako da razmiljam i kako da upotrebiim obe hemisfere
mozga. Pre sam bio osrednji ak, a sada sam jedan od najboljih. Svako
to moe!
12
II
Va m ozak je bolji nego to vi mislite

PREGLED
V
Covekovo razumevanje sopstvenog mozga

Vie od jednog mozga
Meusobne veze izmeu malih sivih elija
Modeli percepcije - oko - mozak - kamera
IQ i vaa prirodna otroumnost
Dete - model savrenstva
COVEKOVO RAZUMEVANJE SOPSTVENOG MOZGA
Otkako sam napisao uvodno poglavlje o mozgu za prvo izdanje

knjige Koristite obe hemisfere mozga 1974. godine, istraivanja na tom
podruju su naprosto eksplodirala novim i uzbudljivim otkriima. Umesto da tvrdim, kao to sam tada tvrdio - daje ,,u poslednjih 150 godina
napravljen veliki napredak u ovoj oblasti - sada mogu da tvrdim daje
upravo u poslednjih 15 godina akumulirana ogromna veina novih
saznanja o mozgu. A to izgleda izuzetno kasno, imamo li u vidu da se
ivot na Zemlji pojavio pre otprilike 3,5 milijardi godina. Osim toga,
trebalo bi imati na umu da tek poslednjih 500 godina oveanstvo zna
mesto gde se nalazi mozak. Na neki nain to i nije iznenaujue.
Zamislite , na primer, da nemate pojma gde se nalazi va mozak, a neko
vas upita: Gde se nalazi centar vaih oseanja, emocija, misli, pam
enja, motiva i elja?. Vi biste, kao i veina drugih (ukljuujui i
Aristotela), mogli, logiki razmiljajui da odgovorite da se va mozak
nalazi otprilike u predelu srca i stomaka, jer upravo tamo, najee i
dramatino, oseate direktne fizike manifestacije mentalnih aktiv
nosti.
13
Va mozak je bolji nego to vi mislite
Slika 1. Mozak.
Ipak, ak i sada, kad pomou raunara i elektronskih mikroskopa
lomimo ono to verovatno predstavlja najtvri orah kojim se oveanstvo ikad zanimalo, moramo priznati d a je ukupno znanje, koje smo
dosad stekli, zapravo manje od jednog procenta onoga to bi zapravo
trebalo znati o mozgu. Kada nam se uini da eksperimenti pokazuju
14
Vas mozak je bolji nego sto vi mislite
kako mozak radi na odreeni nain, stie neki novi eksperiment koji
pokazuje sasvim drugu sliku ili se pak pojavljuje neko drugo ljudsko
bie s mozgom koji nas natera da izmenimo ceo koncept.
O n o to smo prikupili svojim naporim a do ovog trenutka zapravo
predstavlja saznanje da je mozak neuporedivo sloeniji nego to
se nekad m islilo i da, svako za koga se ironino kae da ima
prosean" mozak, ima m nogo vee sposobnosti i potencijale
nego to se do sada verovalo.
Ovo emo objasniti pomou nekoliko primera.

Veina naunih disciplina, bez obzira na oiglednu razliku u njiho
voj usmerenosti, povueno je u vrtlog u ijem sreditu se nalazi mozak.
Kemiari se sad bave isprepletanim hemijskim strukturama koje postoje
unutar glave i meusobno deluju jedna na drugu; biolozi otkrivaju
bioloke funkcije mozga; fiziari nalaze paralele sa istraivanjima
najdaljih dubina svemira; psiholozi se trude da prikljeste mozak i
jako su frustrirani kad shvate daje to nalik pokuaju da se kuglica ive
uhvati pomou dva prsta; a matematiari koji su ve stvorili modele
sloenih raunara i samog svemira, jo ne mogu da izau na kraj sa
nekom formulom za operacije koje se stalno odvijaju unutar svake od
naih glava, tokom svakog dana naeg ivota.
VIE OD JEDNOG MOZGA
U poslednjih petnaest godina otkrili smo da imamo dva mozga, a

ne jedan, i da oni funkcioniu na razliitim nivoima i razliitim mental
nim podrujima; zatim da su mogui naini funkcionisanja mozga
daleko brojniji nego to se to mislilo krajem 1960-ih i da mozak zahteva
razne vrste hrane kako bi bio u stanju da preivi (v. sliku br. 2).
Kasnih ezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka u
kalifornijskim laboratorijama, poelo je nauno istraivanje koje je
potpuno promenilo nau predstavu o ljudskom mozgu i koje je na kraju
donelo Nobelovu nagradu Roderu Speriju, nauniku sa Kalifomijskog
instituta za tehnologiju, a Robertu Omtajnu svetsku slavu zbog nje
govih istraivanja u vezi sa modanim talasima i specijalizaciji funk
cija, rada koji su nastavili profesor Iran Zejdel i drugi.
Ukratko, Speri i Orntajn su otkrili daje svaka od dve polovine naeg
mozga, ili od dva naa korteksa, koji su povezani fantastino sloenom
15
mreom finih nervnih vlakana, nazvanom corpus callosum (uljevito

telo), dominantna pri razliitim vrstama mentalne aktivnosti.
Kod veine ljudi levi korteks se preteno bavi logikom, recima,
listama, brojevima, linearnou i analizom; takozvanim akademskim
aktivnostima. Dok je levi korteks uposlen ovakvim aktivnostima, desni
korteks vie pliva na alfa talasima, odnosno boravi u stanju odma
ranja, spreman da uskoi i pomogne ukoliko zatreba. Desni korteks se
preteno bavi ritmom, imaginacijom, bojama, dnevnim sanjarenjem,
prostornim poimanjem, getaltom* i trodimenzionalnou.
Kasnija istraivanja pokazala su sledee: kada su ljudi podstaknuti
da razviju neko mentalno podruje, koje su ranije smatrali svojom
slabom takom, taj razvoj ne oduzima nita drugim podrujima, ve
naprotiv, deluje sinergistiki, to znai da se time poboljava uinak
svih podruja mentalnih aktivnosti.
ritam
prostorno poimanje
trodimenzionalnost
gestalt (celovitost)
imaginacija
sanjarenje
boje
reci
b r o je v i
linearnost
nizovi
liste
logika
analiza
Slika 2. Pogled spreda na dve polovine korteksa i njihove domi

nantne aktivnosti.
Profesor Zejdel je nastavio Sperijev rad na Univerzitetu Kalifornija
i doao do nekih iznenaujuih rezultata. Naime, otkrio je da svaka
hemisfera sadri mnogo vie sposobnosti druge strane nego to se
ranije mislilo i daje svaka hemisfera sposobna za mnogo iri i mnogo
suptilniji dijapazon mentalnih aktivnosti.
Na prvi pogled, inilo se da istorijske injenice opovrgavaju ta
saznanja, jer se veina tzv. velikih umova inila jednostranim u
mentalnom funkcionisanju: inilo se da kod Ajntajna i mnogih drugih
* Getalt (nem. - lik, oblik), funkcionalna celovitost; mogunost njenog sagle
davanja, integrisanja i rekonstrukcije, (prim. ur)
16
naunika preovladava levi korteks, a daje kod Pikasa, Sezana i drugih

velikih slikara i muziara dominantan desni korteks.
Iscrpnija istraivanja su otkrila nekoliko fascinantnih injenica:
Ajntajn je u koli pao iz francuskog, a kao svoje omiljene aktivnosti
naveo je sviranje violine, umetnost, jedrenje i matanje.
Ajntajn je veinu svojih znaajnih naunih uvida pripisivao svojim
matanjima. Jednog letnjeg dana, tokom svojih matanja na breuljku,
zamislio je da na Sunevim zracima plovi ka samom kraju univerzuma.
U jednom trenutku - nelogino - naao se ponovo na povrini Sunca.
Odjednom je shvatio daje univerzum u sutini zakrivljen i daje njegova
dotadanja logika nekompletna. Brojevi, jednaine i rei, kojima je
omotao te nove slike, dali su nam teoriju relativiteta - kao rezultat
sinteze rada leve i desne hemisfere mozga.
Na slian nain se pokazalo da veina velikih umetnika koristi ceo
mozak. Mnogo ee nailazimo na pisana svedoanstva, nalik sledeem, nego da je do nekog remek-dela dovelo stanje pijanstva ili
iznenadna sluajna inspiracija: Ustao sam u est sati ujutro. Proveo
sam sedamnaesti dan slikajui broj estposlednje serije. Pomeao sam
etiri dela narandaste sa dva dela ute da bih dobio kombinaciju boja
koju sam stavio u gornji levi ugao platna, kako bi to delovalo kao
vizuelna protivtea sriralnim strukturama u desnom donjem uglu, da bi
u okuposmatraa izazvalo eljenu ravnoteu. Ovo pokazuje koliko je
aktivnost levog korteksa ukljuena u ono to obino smatramo du
nou desnog korteksa.
Kao dodatak istraivanjima Sperija i Orntajna, eksperimentalni
dokaz poveanja sveopteg postignua i kao potvrda istorijske injenice
da veina tzv. velikih umova upotrebljava kapacitete obeju hemisfera
mozga, istie se primer vrhunskog dostignua koje ljudsko bie moe
postii ukoliko su podjednako razvijene obe modane hemisfere Leonardo da Vini. U svoje vreme vaio je za oveka koji poseduje
najvie znanja u svakoj od sledeih oblasti: slikarstvu, vajarstvu, fizi
ologiji, optim naukama, arhitekturi, mehanici, anatomiji,fizici, inova
torstvu, meteorologiji, geologiji, mainstvu i aeronautici. Znao je i da
svira, komponuje i peva sopstvene balade, kada bi mu dali neki od
icanih instrumenata, prilikom njegovih gostovanja po dvorovima Ev
rope. Umesto da odvaja ta razliita podruja svojih latentnih sposob
nosti, on ih je radije kombinovao. Leonardovi nauni spisi ispunjeni su
17
Va mozak je bolji nego io vi mislite
trodimenzionalnim crteima i slikama i, stoje podjednako zanimljivo,

poslednji planovi za njegova najvea del esto nalikuju savremenim
arhitektonskim planovima: ravne linije, uglovi, krive i brojevi koji
ukljuuju matematiku, logiku i precizna merenja.
Zato, kada opisujemo sebe kao talentovane u nekim, a netalentovane
u drugim oblastima, opisujemo, zapravo, ona podruja svojih potenci
jala koja smo uspeno razvili, za razliku od podruja naih potencijala
koja jo spavaju, a koja bi, uz odgovarajuu negu i trening, mogla
procvetati.
Istraivanja o levoj i desnoj hemisferi mozga dokazuju sve ono to
ete postii u pogledu pamenja, kreiranja beleaka i komunikaciji
uopte, kao i pri naprednom mapiranju uma, ukoliko koristite obe
modane hemisfere podjednako.
MEUSOBNE VEZE MALIH SIVIH ELIJA MOZGA
Doktor Dejvid Semjuels, sa Vajcmanovog instituta, procenio je da

se, pri uobiajenoj svakodnevnoj aktivnosti mozga, svakog minuta
obavlja izmeu sto hiljada i milion raznih hemijskih reakcija!
U ljudskom mozgu ima najmanje hiljadu milijardi pojedinanih
neurona odnosno, nervnih elija. Jo vie zaprepauje injenica da
svaka od tih elija ima sposobnost da sarauje ak i sa sto hiljada
okolnih neurona na mnogo naina. U vreme kad sam pisao prvo izdanje
knjige Koristite obe hemisfere mozga, 1974. godine, upravo je bilo
procenjeno daje broj svih permutacija priblino jednak broju jedan iza
koga sledi niz od osamsto nula. Da biste shvatili koliko je to ogroman
broj, uporedite ga sa matematikom injenicom u vezi sa univerzumom :
jedan od najmanjih sastojaka univerzuma je atom (v. sliku 6 na strani
22); najvea stvar za koju znamo je sm univerzum (v. sliku 5 na str.
20-21). Broj atoma u poznatom univerzumu je predvidivo veliki i
priblino je jednak broju deset iza koga sledi sto nula. U odnosu na broj
misaonih ema ovaj broj izgleda zanemarljivo mali. (Pogledajte slike
br. 3 i 4).
Neposredno poto je objavljeno prvo izdanje knjige Koristite obe
hemisfere mozga, dr Pjotr Anohin sa moskovskog Univerziteta, koji je
proveo poslednjih nekoliko godina svog ivota izuavajui sposobnost
mozga da obrauje informacije, utvrdio je d a je broj jedan iza kojeg
sledi osamsto nula, ustvari grubo potcenjivanje. Novi broj izraunao je
18
sa izvesnom dozom rezerve, zbog relativne nesavrenosti tadanje

merne opreme, u odnosu na neverovatnu istananost mozga.
10.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000. 000.000.000.0 00.000.000
Slika 3. Broj atoma u poznatom univerzumu (v. tekst na strani IH).
Slika 4. Krajem 1960 - ih godina, broj razliitih uzoraka veza

1.000.000.000.000 nervnih elija procenjen je na broj koji po
inje cifrom 1 iza koje sledi 800 nula. Novije procene pokazuju
da je i taj broj zanemarljivo mali.
Zemlja Mesec: 1.600.000 km
Zemlja: 13.476 km
Naa galaksija Mleni put:

1.600.000.000.000.000.000
Slika 5. Ogromna veliina poznatog univerzuma. Svaka sledea crna sfera vea je po zapremini milijardu puta od prethodne (v. tekst na str 18).
Susedne galaksije:
1. 600.000.000.000.000.000.000
Vas mozak je bolji nego io vi mislite
Broj nije jedan iza kojeg sledi osamsto nula; sposobnost mozga
za stvaranje obrazaca ili b ro j stepeni slo b o d e " je: T o lik o veliki
da bi pisanje rukopisnih znakova standardne veliine stvorilo
liniju dugaku vise od 10,5 m iliona kilom etara. S takvim brojem
mogunosti mozak je klavijatura na kojoj bi se m o g lo odsvirati
na stotine m iliona razliitih m elodija istovrem eno. Jo ne postoji
ljudsko bie koje bi m oglo da iskoristi sav potencijal svog mozga.
Zbog toga ne prihvatam o nikakve pesimistike procene o g ra n i
cama ljudskog mozga. O n nema g ra n ica "!
Knjiga Koristite obe hemisfere mozga jenapisana sa ciljem da vam

pomogne da to bolje svirate na svojoj zaista svemonoj mentalnoj
klavijaturi.
Postoje i drugi primeri obilja mogunosti mozga - primeri izvan
redne sposobnosti pamenja, neverovatne snage i neobine kontrole
telesnih funkcija koje su u suprotnosti sa zakonima nauke. Danas su
oni, na svu sreu, manje vie dokazani, opte prihvaeni i korisno
primenjeni.
Slika 6. Atom - jedna od najmanjih stvari za koje znamo. Na vrhu

ovejeg prsta ima na milijarde atoma, a u elom svemiru njihov
broj odgovara broju 10 iza koga sledi 100 nula.
MODELI PERCEPCIJE: OKO - MOZAK - KAMERA
Na poetku razmotrimo sistem oko - mozak - kamera; relativno

nedavno, 1950-ih, kamera nam je dala model za nau percepciju i
mentalne predstave - soiva kamere odgovaraju soivima oka, a foto
grafska ploa je mozak sam (v. sliku br. 7). Taj koncept se odrao
izvesno vreme, ali je bio vrlo neprimeren. Potvrdu te neprimerenosti
moete dobiti ako uradite sledeu vebu: Na uobiajeni nain, kad
ii
II
Va mozak j e bolji nego to vi mislite
sanjarite, zatvorite oi i zamislite neki omiljeni predmet. Poto ste

zapamtili njegovu sliku u svom unutranjem oku, uinite sledee:
Okreite ga pred sobom
Gledajte ga odozgo
Gledajte ga odozdo
Promenite mu boju najmanje tri puta
Udaljite ga kao da ga gledate sa velike udaljenosti
Ponovo ga pribliite
Jako ga poveajte
Jako ga smanjite
Potpuno mu promenite oblik
Uinite da nestane
Stvorite ga opet
Sve ove podvige moete obaviti bez ikakvih tekoa. Mehanizam i
aparatura kamere to ne moe ni da zapone.
HOLOGRAM KAO MODEL MOZGA
Nedavni razvoj rafinirane tehnologije omoguio nam je mnogo

bolju analogiju: hologram.
Ovom tehnikom se posebno usmereno svetio ili laserski zrak rascepi
na dva dela. Jedna polovina zraka usmeri se na plou, dok se druga
polovina odbija od slike i potom usmerava nazad ka prvoj polovini
zraka. Specijalna hologramska ploa belei milione delia u koje se
zraci razvijaju tokom sudaranja jedan o drugi. Kada se ta ploa dri pred
laserskim zracima, usmerenim na nju pod posebnim uglom, stvori se
originalna slika. Zadivljujue je da to nije ravna - dvodimenzionalna
slika , nego savrena kopija sablasnog trodimenzionalnog predmeta
koja lebdi u prostoru. Ako se predmet gleda odozgo, odozdo ili sa strane,
vidi se na identian nain na koji bi se video originalni predmet.
Jo vie je zaprepaujue, ako se originalna hologramska ploa
postupno okree stepen po stepen za 90 stepeni, na njoj se moe snimiti
90 predmeta bez ikakvog preklapanja.
23
fotografska
ploa
predmet
reanj
Slika 7 Nasuprot ranijem miljenju, mozak funkcionie na mnogo

sloeniji nain od kamere
Kao dodatak neverovatnoj prirodi tog novog otkria ide u prilog
injenica da, kada razbijemo hologramsku plou u paramparad, svaki
pojedini komad ploe moe da rekonstruie ceo trodimenzionalni pred
met, ako se postavi pod odreenim uglom u odnosu na laserske zrake.
Zato hologram predstavlja mnogo bolji model za nain na koji
funkcionie mozak nego stoje to kamera, i poinje nam stvarati pred
stavu o tome koliko je kompleksan organ to ga nosimo u sebi.
Cak i tako napredna tehnologija nije dovoljna za prikaz jedinstvene
sposobnosti mozga. Hologram se, nesumnjivo, pribliava trodimenzi
onalnoj prirodi naih slika, meutim kapacitet njegovog skladita slika
je zanemarljivo mali u odnosu na milione slika koje mozak moe, u
deliu sekunde, prizvati kada ima odgovarajui stimulans. Hologram je
statian. On ne moe obaviti ni jednu od instrukcija vebe, predstavljene
na strani br. 23, koje su neverovatno lake za mozak, a koje moraju da
ukljue u rad nezamislivo sloen mehanizam. Kad bi i hologram mogao
sve to, ne bi bio u stanju da uradi ono to moe na um: videti samog
sebe, zatvorenih oiju, obavljajui sve neophodne operacije!
V
24
zrak reflektovan
od predmeta ka
ploi
ogledalo
socivo
SOCIVO
usmereni
zrak
laser
razbija
zraka
staklena fotografska
ploa
zrak
ogledalo
Slika 8 H ologvaf- mnogo prikladniji model za na izuzetno sloeni

mozak
IQ I VAA PRIRODNA OSTROUMNOST
Kau daIQ testovi - testovi za utvrivanje koeficijenta inteligencije

- mere nau apsolutnu inteligenciju i da su sa tog aspekta u pravu.
Ipak, bez obzira na injenicu da rezultat testa inteligencije moe znatno
da se promeni, ak i uz veoma male, ali dobro usmerene vebe, postoje
i drugi dokazi protiv napred iznete teze.
Prvo, Berkli studija o kreativnosti pokazala je da osoba iji je IQ
procenjen kao veoma visok, nije nuno nezavisna u miljenju, nezav
isna u delovanju, niti poseduje smisao za humor ili da ga ceni kod nekog
drugog, da ceni lepotu, da je razborita, da je sposobna da uiva u
sloenosti i novitetima, d aje originalna, sposobna da ui, snalaljiva,
prilagodljiva ili pronicljiva.
Drugo, oni koji tvrde da test inteligencije meri iroko i apsolutno
podruje ljudskih sposobnosti, propustili su da razmatraju injenicu da
bi test morao da uzme u obzir tri glavne oblasti: 1. mozak koji se testira,
2. sam test i 3. rezultate. Naalost, zagovornici koeficijenta inteligen
cije, toliko su opsednuti testom i rezultatima da su zanemarili pravu
prirodu mozga koji testiraju.
Propustili su da shvate da njihovi testovi ne ispituju temeljne ljudske
sposobnosti nego mere neuvebanu i nerazvijenu ljudsku predstavu.
25
Njihove tvrdnje su nalik tvrdnjama nekog zamiljenog procenjivaa, o

veliini stopala ena sa Istoka, u vreme kad su se enska stopala vezivala
da bi ostala mala. Jo od kolevke,stopala su povijana i stezana zavojima
sve dok devojka ne bi prestala da raste. To se inilo da bi se spreio rast
stopala i da bi se proizvele fine noge.
Pretpostaviti, dakle, kao to je to procenjiva mogao uiniti, da te
mere predstavljaju prirodne i potpuno razvijene telesne dimenzije, isto
je toliko apsurdno kao i pretpostaviti da testovi inteligencije ispituju
prirodni opseg mogunosti naeg mozga. Na mozak, kao i enska
stopala, vezan je, jer smo ga pogreno procenili i pogreno uvebali
tako da nije ni mogao da dostigne prirodni opseg sposobnosti.
U odbranu testova inteligencije zanimljivo je podsetiti se njihovog
istorijata. Oni nisu razvijeni kao metod za potinjavanje masa, kako
se esto pretpostavlja. Naprotiv, francuski psiholog Bin primetio je da
gotovo sva deca, koja idu na vie obrazovanje, pripadaju viim slo
jevima drutva. On je to smatrao nepravednim p a je sastavio prvi test
inteligencije sa ciljem da omogui bilo kojem detetu sa razvijenim
mentalnim sposobnostima da se ravnopravno takmii sa decom iz viih
slojeva za nastavak kolovanja. Testovi za utvrivanje koeficijenta
inteligencije pruili su ogromne mogunosti deci koja bi bez njih ostala
zapostavljena.
Testove inteligencije trebalo bi smatrati kao igru ili kao markere
trenutnog stanja mentalnog razvoja u nekoliko specifinih podruja.
Oni se mogu koristiti zaprocenu razvoja u tim podrujima i kao polazna
osnova sa koje se te vetine mogu poboljavati i razvijati, i od koje e
rezultati testa rasti na odreen nain.
DETE - MODEL SAVRENSTVA
Drugi, najuverljiviji dokaz savrenstva ljudskog mozga je nain na

koji dete funkcionie i razvija se. Daleko od toga da bude bespomono
i nesposobno malo bie, kako to veina odraslih pretpostavlja, deteje
intelektualno napredno bie koje je izuzetno sposobno da ui i pamti.
ak i u najranijem dobu ivota njegove sposobnosti prevazilaze dostig
nua i najnaprednijeg kompjutera.
Uz nekoliko izuzetaka, deca poinju da govore u drugoj godini
ivota, a mnoga i ranije. Kako je to univerzalno, uzima se zdravo za
gotovo, ali ako se proces ralani dalje, vidi se d aje vrlo sloen.
II
Potrudite se da paljivo sluate nekoga ko govori, pravei se da ne

znate taj jezik i da znate vrlo malo o predmetu i pojmovima o kojima
on govori Ne samo da e zadatak biti teak, ve e zbog naina na koji
glasovi slede jedan drugog, razlika izmeu pojedinih reci biti veoma
esto potpuno nejasna. Svako dete koje je nauilo da govori savladalo
je ne samo tu potekou nego i potekoe razlikovanja onoga to ima
smisla i onoga to nema smisla. Kada se suoava sa izjavama, kao to
je na primer: buuuucihucibucizarnijesladak. Pitamo se kako uopte
shvata smisao onoga to govorimo svi mi oko njega.
Sposobnost malog deteta da ui jezik ukljuuje ga u proces koji
obuhvata suptilnu kontrolu i uroeno razumevanje ritma, matematike,
muzike, fizike, lingvistike, prostornih odnosa, pamenja; integracije
kreativnosti i logikog razmiljanja i zakljuivanja - uz izvrsnu sinhronizaciju rada leve i desne hemisfere mozga.
I vi, koji jo uvek sumnjate u svoje sposobnosti, nauili ste da
govorite i itate. Zato ete teko napadati poloaj u kome ste sami
svedok odbrane.
Zaista, nema sumnje d a je na mozak sposoban za beskrajno slo
enije zadatke nego to mislimo. Preostali deo ove knjige osvetlie
brojne oblasti u kojima se mogu postii mnogo bolji rezultati i samoostvarenje.
27
PAANJA IPRTMENE
III
Kako je obuzdavan ljudski m ozak

PREGLED
Zato se dostignua ne podudaraju sa mogunostima

Samo ljudsko bie
Prirunik za korienje mozga
ZATO SE DOSTIGNUA NE PODUDARAJU SA

MOGUNOSTIMA
ak i uz jake dokaze, veina ljudi su sumnjiavi u odnosu na potencijale

ljudskog mozga, istiui slaba dostignua veine nas kao dokaz za svoje
sumnje. Kao odgovor na tu primedbu, od ljudi raznih struka zatraeno je
da kau zato je taj zadivljujui organ tako malo iskorien. Pitanja su
navedena malo nie, a uz njih se nalaze i odgovori koje je dalo najmanje
95 posto ispitanika. Dok itate, postavljajte pitanja i samom sebi.
Da li ste u koli uili o mozgu i o tome kako bi vam razumevanje
njegovog funkcionisanja moglo da pomogne pri uenju, pam
enju, razmiljanju, itd?
N e.
Da li ste uili bilo ta o nainu funkcionisanja vae memorije?

N e.
Jeste li uili bilo ta o tome kako funkcioniu vae oi kad itate

i kako biste to znanje mogli da upotrebite za vlastiti prosperitet?
N e.
Znate li neto o tehnikama uenja i o tome kako se one mogu

primeniti u razliitim disciplinama?
N e.
29
Kako je obuzdavati ljudski mozak
JU
Da li ste uili bilo ta o prirodi koncentracije i o tome kako je

zadrati kad vam je to neophodno?
Ne.
Znate 1i neto o motivacij i, o tome kako deluje na vae sposobnosti
i kako moete daje upotrebite za svoju dobrobit?
Ne.
Znate li neto o prirodi kljunih rei i kljunih pojmova i kako su
oni povezani sa procesom pravljenja beleaka, matom, itd?
Ne.
Da li znate neto o procesu razmiljanja?
Ne.
A neto o kreativnosti?
Do sada bi odgovor na osnovnu primedbu morao biti jasan: razlog
zato nae dostignue ne dostie ni minimum naih mogunosti je u
tome to ne dobijamo nikakve informacije o tome, ko smo mi ili kako
bismo mogli bolje iskoristiti svoje uroene sposobnosti.
SAMO LJUDSKO BIE
Drugo istraivanje koje sam sproveo u poslednjih trideset godina, i

to u pedeset razliitih zemalja, sastojalo se u tome da sam zamolio ljude
da se zamisle u sledeim situacijama:
Upravo su zavrili neki zadatak, ali su rezultati potpuno i krajnje
katastrofalni. Oni pokuavaju da izbegnu odgovornost na taj nain to
opravdavaju neuspeh dajui standardne i uobiajene izjave poput:
Niste mi na vreme poslali faks.
Razboleo sam se u presudnom trenutku po projekat.
To je bila njihova krivica - da su bolji meuljudski odnosi u firmi,
sve bi bilo u redu.
Moj ef nije sluao moje primedbe i predloge; i tako dalje.
Zatim sam ih zamolio da zamisle kako su, uprkos svim svojim
briljantnim opravdanjima, konano saterani u oak i da moraju da
priznaju kako su ipak oni krivi za elu katastrofu.
III
Kako je obuzela van ljudski mozak
Na kraju sam ih zamolio da zavre reenicu priznavanja krivice,

koju ljudi najee koriste: U redu, u redu, ja sam kriv, ali ta ste
oekivali, ja sam ... !
U svakoj posmatranoj grupi, u svakoj zemlji i na svakom jeziku
jednoglasna fraza kojom je zavrena reenica, bila je: ...samo ljudsko
bie!
Iako u prvom trenutku deluje aljivo, to odraava sveoptu i ozbiljnu
zabludu daje ljudsko bie neto, u najmanju ruku nedoraslo, puno mana
i da je ono odgovorno za sve dui spisak greaka i neuspeha.
Da biste stekli drugi pogled na gore opisani scenario, molim raz
motrite sledee suprotnosti: fenomenalno ste uradili neki posao i ljudi
vas poinju nazivati posebnim, divnim, genijalnim, sjajnim, a va
posao opisuju kao zadivljujui, najbolji ikad vien, neverovatan i
nedostian, izvrstan. Vi to, u prvi mah, sve rutinski negirate, ali na
kraju morate da priznate svoje savrenstvo. Koliko puta ste videli sebe
ili druge da ustanu i ponosno kau: Da, ja sam sjajan, ja sam genije,
posao koji sam uradio zaistaje zadivljujui - toliko zadivljujui, da je
zadivio ak i mene, a razlog svemu tome je injenica da sam - ljudsko
bie !?
Koliko puta? Verovatno nikad ...
A upravo je taj drugi scenario prirodniji i primereniji od prethodnog
jer, kao stoje ve opisano u drugom poglavlju, ljudsko bie - upravo
vi - je zaista izvanredna, a moglo bi se rei i udesna kreacija.
Razlog za nae greke i neuspehe nije u tome to smo samo
ljudi, ve u tome to u ovom stadijumu svog razvoj a jo uvek koristimo
prve, detinjaste i probne korake prema razumevanju zadivljujueg
biokompjutera - mozga, koji poseduje svako od nas.
Koristei metaforu iz sveta kompjutera, jo ne posedujemo od
govarajui softver za dati hardver - mozak.
RADNI PRIRUNIK ZA MOZAK
Ova knjiga je prvi radni prirunik koji ima za cilj da vam pomogne
da razumete svoj superbiokompjuter, da ga negujete i brinete se za
njega i da dopustite da se razmahne u prirodnom i izvanredno velikom
rasponu intelektualnih sposobnosti koje ve poseduje.
31
Citati b re i m nogo efikasnije

PREGLED
Problemi pri itanju
Definicija itanja
Zato postoje problemi sa itanjem
Pokreti oiju pri itanju
Prednosti brzog itanja
Predrasude u vezi sa itanjem
Napredne tehnike itanja - sve bre i bre

Snaga motivacije
Vebanje pomou metronoma
PROBLEMI PRI ITANJU
Ispod teksta i na sledeoj strani napiite koje sve probleme imate

prilikom itanja i uenja. Budite strogi .prema sebi. to vie injenica
uspete da navedete, vie ete biti u stanju da poboljate.
32
IV
itati bre i mnogo efikasnije
Napiite svoju definiciju pojma itanje.
U poslednj ih petnaest godina, uitelji itanja su utvrdili da u svakom

razredu iskrsavaju isti opti problemi. Nie je dat spisak onih najuobia
jenijih. itaocu savetujem da proveri svoj spisak problema i da ga
uporedi sa datim. Zatim neka svoj spisak dopuni onim injenicama koje
nema na svojoj listi.
Svaki od problema na sledeem spisku je ozbiljan i moe biti velika
prepreka prilikom itanja i uenja. Ova knjiga namenjena je reavanju
33
Citati bre i mnogo efikasnije
IV
i takvih problema, a ovo poglavlje bavie se u prvom redu uoavanjem

informacija, brzinom itanja, razumevanjem i okruenjem pri uenju.
vid
brzina
s hvatanje
vreme
koliina
okruenje
beleenje
pamenje
starost
strah
umor
lenjost
dosada
nezainteresovanost
analiza
kritinost
motivacija
procenjivanje
organizacija
skretanje oiju
9
priseanje
nestrpljenje
renik
subvokal izacija
tipografija
literarni stil
selekcija
odbaci vanje
koncentracija
vraanje unazad
Pre nego to ponemo da razmatramo one vie fizioloke aspekte

itanja, defmisau taj pojam, jer u u svetlu te definicije objasniti zato
postoji toliko mnogo problema i zato su toliko rasprostranjeni.
DEFINICIJA ITANJA
itanje, koje se esto definie kao usvajanje iz knjige onoga sto je

autor zamislio ili kao prihvatanje napisanih rei\ zasluuje daleko
potpuniju definiciju. Ono se moe definisati ovako: itanje je potpuni
meuodnos pojedinca sa simbolikom informacijom. Ono je najei
vizuelni oblik uenja, a sadri sledeih sedam koraka:
/. P re p o zn a v a n je
Vaa mogunost interpretacije alfabetskih simbola. Ovaj korak se odi

grava trenutak pre nego to pone fiziki in itanja.
2. U sva ja n je
Fiziki proces pri kom se svetlost reflektuje od rei, oko je prihvata i

optikim nervom alje u mozak (v. sliku 7).
34
IV
3. U n u tra n ja in te g ra c ija
Ekvivalent osnovnom razumevanju, i odnosi se na povezivanje svih

delova proitanih informacija i njihovih odreenih delova.
4. S p o lja n ja in te g ra c ija
Ukljuuje analizu, kritinost, procenjivanje, selekciju i odbacivanje. To

je proces pri kome ita dovodi u vezu svoje celokupno prethodno
znanje sa novim informacijama koje dobija u procesu itanja.
5. Z a d ra v a n je
Temeljno skladitenje informacija. Skladitenje, samo po sebi, moe
predstavljati problem. Najvei broj studenata doiveo je da, ulazei na
ispit, nije u stanju da u seanje prizove ranije uskladitene informa
cije, a da ih se seti nakon to izae iz prostorije u kojoj je polagao ispit.
Skladitenje, stoga, nije dovoljno, ve ga mora pratiti priseanje.
6. P rise a n je
To je sposobnost da se potrebne informacije izvuku iz skladita upravo

onda kada su potrebne.
7. K o m u n ik a c ija
Upotreba informacija do koje dolazi odmah ili u nekom trenutku u
budunosti; ukljuuje i vrlo vaan meukorak - miljenje.
Definicija uzima u obzir veinu problema koje smo nabrojali na
strani 34. Nisu ukljueni samo oni problemi koji su u izvesrtom smislu
izvan procesa itanja, kao to je uticaj nae reakcije na okruenje,
doba dana, energetski nivo, zainteresovanost, motivacija, starost i
zdravlje.
ZATO POSTOJE PROBLEMI SA ITANJEM
U ovom trenutku moete s pravom da postavite pitanje zato toliko

ljudi ima probleme koje smo naveli. Osim u nedovoljnog poznavanja
mozga, odgovor lei u naem pristupu na samom poetku uenja itanja.
Veina vas koji itate ovu knjigu, a imte vie od dvadesetpet godina,
verovatno je nauila da ita fonikim ili alfabetskim metodom. Ostali
su uili po metodi pogledaj i reci (metod prepoznavanja).
35
Jednostavno reeno, fonika metoda podrazumcva da deto prvo

naui alfabetske znake, a zatim da te znake, slova povee sa odgovara
juim glasovima, potom se glasovi povezuju u slogove i na kraju,
slogovi u rei. Od tog momenta detetu se daju sve tee i tee knjige za
itanje, kroz koje ono napreduje sopstvenom brzinom. Tokom tog
procesa dete naui da ita ,,u sebi.
Metoda ,,pogledaj i reci pouava decu uz pomo karata na kojima
se nalaze slike. Ispod objekta na karti jasno je napisano njegovo ime.
Kada dete postane prisno sa objektima i njima pripadajuim imenima,
slike se sklanjaju i ostaju samo rei. Nakon to dete izgradi dovoljno
bogat renik, ono napreduje u procesu itanja kroz serije knjiga Tangi
ranih po teini prezentiranog materijala. I uz pomo ove metode dete
poinje, u jednom trenutku, da ita ,,u sebi.
Opis ovih metoda je nuno kratak, a postoji najmanje pedeset drugih
metoda slinih ovim, uz pomo kojih se poduavaju deca u Engleskoj
i drugim zemljama u kojim se govori engleski. Sline metode, meutim,
postoje irom sveta i u drugim jezicima.
Sto se tie loih strana ovih metoda, naglasak nije na tome da one
ne postiu cilj, ve na tome da pomou njih ni jedno dete ne moe da
naui da ita u punom smislu te rei.
Ako se osvrnemo na definiciju itanja, vidimo da su te metode
kreirane da bi u tom procesu zadovoljile samo proces prepoznavanja,
uz neke pokuaje usvajanja i unutranje integracije. Te metode ne
razmatraju probleme brzine, vremena, obima, pamenja, priseanja,
selekcije, klasifikacije, beleenja, koncentracije, procenjivanja, kri
tinosti, ralanjivanja, organizacije, motivacije, interesovanja, dosade,
okruenja, umora, tipografskog stila, itd.
Upravo zbog toga su problemi toliko rasprostranjeni.
Vano je rei daje prepoznavanje retko naznaeno kao problem, jer
se ono ui odvojeno u prvim godinama kolovanja.Svi drugi problemi
se javljaju zato to se ne reavaju u toku obrazovnog procesa.
Sledea poglavlja bave se veinom tih problema. Ostatak ovog po
glavlja posveen je pokretima oiju, razumevanju i brzini itanja. (De
taljnije o svemu ovome moete proitati u knjizi Bi^zo itanje.)*
V
Toni Buzan, Brzo itanje, Finesa, Beograd, "2000.

36
IV
Kada zamolite da kaiprstom pokau pokrete oiju i brzinu kojom

itaju, veina ljudi pokree svoj prst du pravih linija s leva na desno,
uz brzi skok od kraja jednog reda na poetak sledeeg. Obino im je za
svaki red potrebno od jedne etvrtine do ele sekunde.
Slika 10. Pretpostavljeni pokreti oiju pri itanju kod ljudi

koji nemaju nikakvo znanje u vezi sa pokretima oiju.
Najvie se grei u dvema veoma vanim stvarima.
B rzin a
V
ak iako se oko kree toliko polako da prelazi jedan red teksta u

sekundi, ono ipak svakog minuta pokrije opseg od 600 do 700 rei u
minuti (r/m). Kako je prosena brzina itanja lakog tiva oko 240 (r/m),
oigledno je da ak i ta utvrena brzina kretanja oiju pretpostavlja da
bi se rei morale mnogo bre proitati nego to se to ustvari dogaa.
37
IV
K re ta n je
Kad bi se oi kontinuirano kretale po tekstu, kako je to prikazano na

slici, ne bi bile u stanju nita da proitaju jer oko moe neto da jasno
vidi samo kada je mimo. Ako neki predmet miruje, oko mora biti mirno
da bi ga videlo, nasuprot tome, ako se predmet kree i oko se mora
kretati zajedno sa njim da bi ga videlo. To e nam potvrditi i jednostavan
eksperiment na samom sebi ili nekom prijatlju. Drite kaiprst mirno
ispred oiju i potrudite se da osetite ta radi vae oko ili posmatrajte ta
rade oi vaeg prijatelja dok posmatra va prst. Oi e ostati mirne.
Zatim pokreite prst gore dole, levo i desno, pa u krug pratei ga oima.
Posle toga pokreite prst gore, dole, zatim kruno pri tom drei oi
mirne, ili ukrstite ruke ispred lica gledajui obe istovremeno. (Ukoliko
uspete u ovom poslednjem majstorstvu, molim da mi se odmah javite).
Kad se predmeti kreu moraju se i oi kretati u skladu sa njima, ukoliko
elimo da ih jasno vidimo.
Poveemo li to sa itanjem, oigledno je da, ako oi nameravaju da
uitaju rei, i ako su rei mirne, oi moraju da prave pauzu u kretanju
na svakoj rei, pre nego to se opet pokrenu. Zato se, umesto kontinualno po redovima, kako je to prikazano na slici br. 10, oi ustvari
kreu u serijama zaustavljanja i brzih skokova.
fiksacije
pokreti oka
V
reci
Slika 77. Dijagram pokazuje pokrete oiju u toku

procesa itanja
Sami skokovi su tako brzi da zapravo ne troe vreme, ali fiksacije ,
gledanje netremice, traje od jedne etvrtine sekunde do jedne i po
sekunde. Osoba koja normalno ita jednu re odjednom i koja se vraa
da ponovo proita neke rei ili slova osuena je, jednostavnom
matematikom kretanja svojih oiju, na brzine itanja koje su esto ispod
100 rei u minutu (r/m), to znai da nee moi dobro da razume ono
to je proitala, niti e proitati mnogo.
IV
Citati hre i mnogo efikasnije
fiksacije
lutanje/? pogledom
pokreti oka
reci
vraanje ili skretanje nazad
Slika 12. Dijagram pokazuje navike itanja sporog itaa: jedna re

proitana odjednom, sa nesvesnim i svesnim vraanjem unazad i
lutanjem oiju
U b rza va n je
1. Vraanje unazad, na ve proitane reci, moe se eliminisati s obzi

rom na to, daje devedeset posto skakanja i vraanja unazad, zasno
vano na bojazni da ita nije razumeo ono stoje proitao, a ustvari
je nepotrebno za razumevanje. Onih deset posto rei, koje se moraju
ponovo razmotriti, mogu se zabeleiti uz pomo mape uma, kako je
to prikazano u poglavljima VII i VIII, ili se pak mogu oznaiti na
drugi nain i razmotriti kasnije.
2. Vreme koje je neophodno za svaku fiksaciju, moe da se smanji bar
toliko da se priblii jednoj etvrtini sekunde - ita ne bi trebalo da
se plai da je to vreme prekratko, jer je oko u stanju da registruje
ak pet rei u stotinki sekunde.
pokreti oka
rei
grupe rei obuhvaene pojedinanim fiksacijama
Slika 13. Dijagram koji pokazuje pokrete oiju kod boljeg i efikas
nijeg itaa. Vie rei obuhvaenih svakom fiksacijom uz istovremeno
smanjen broj skokova unazad, vraanja i lutanja oiju.
3. Opseg fiksacije moe da se proiri na tri do pet rei istovremeno.
Ovo bi se moglo initi nemoguim, ukoliko je tano da mozak moe
da obradi samo jednu re u jednom trenutku. Meutim, mozak je u
39
Citati brze i mnogo efikasnije
IV
stanju da fiksira grupu reci stoje mnogo bolje u svakom pogledu: kad
itamo reenice, ne itamo da bismo shvatili smisao svake rei pona
osob, nego da bismo shvatili fraze koje su sastavljene od vie rei.
Proitati reenicu:
maka
na
je
sedefa
putu
je mnogo tee nego reenicu:

maka je se dcla
na putu.
Spori ita mora da obavlja mnogo vie intelektualnog rada zbog

toga to mora da dodaje znaenje svake ve proitane rei znaenju rei
koja sledi. U prethodnom primeru, to znai pet do est dodavanja.
Napredniji ita, meutim, apsorbujui vie rei odjednom, kao to se
to vidi u prethodnom primeru, ima samo jedno dodavanje.
PREDNOSTI BRZOG ITANJA
Za brzog itaa jedna od prednosti je u tome to e njegove oi imati

mnogo manje fizikog rada na jednoj stranici teksta. Umesto da na
svakoj stranici ima oko petsto tano fokusiranih fiksacija, kao to ih ima
spori ita, on e na svakoj stranici imati oko sto fiksacija, s tim to je
svaka od njih miino manje zamorna za oi.
Druga prednost je u tome to brzog itaa ritam i tok lake vode kroz
znaenje teksta, dok e spori ita, zbog svog neprestanog zaustavljanja
i zapoinjanja, vrlo verovatno poeti da gubi koncentraciju, bie mu
dosadno, odlutae u mislima i izgubie znaenje onoga to je proitao.
PREDRASUDE U VEZI SA ITANJEM
Iz sledeih tvrdnji moe se videti da je veina uobiajenih pre

drasuda u vezi sa brzim itanjem pogrena:
Rei moraju da se itaju jedna po jedna.
Pogreno. Zbog nae sposobnosti fiksiranja i zato to itamo kontekstu
alno znaenje rei, a ne samu re.
>
v*
IV
Citati brze i mnogo efikasnije
Nije mogue itati bre odpetsto rei u minutu.

Pogreno. Zbog injenice da jednom fiksacijom moemo da obuhva
timo pet do est rei i zato to moemo da ostvarimo do etiri fiksacije
u sekundi, brzine itanja preko hiljadu rei u minutu su sasvim mogue.
Brzi ita nije u stanju da razume tekst.
Pogreno. Brzi ita e bolje da razume tekst, jer e se vie koncentrisati
na tivo i imae znatnp vie vremena da se vrati na delove teksta koji
su za njega posebno vani.
Vea brzina znai manju koncentraciju.
Pogreno. Ako bre prelazimo gradivo imamo sve vie podstreka i zato
smo sve vie koncentrisani.
Prosene brzine itanja su prirodne i zato su najbolje.
Pogreno. Zato to prosene brzine itanja nisu prirodne. To su brzine
koje je proizveo poetni trening itanja u kombinaciji sa neodgovara
juim znanjem o tome kako mozak i oi funkcioniu kod razliitih
brzina itanja.
NAPREDNE BRZINE ITANJA - SVE BRE I BRE
Bez obzira na ve date opte savete, nekim itaocima e vie pomoi

sledee informacije koje obino daju kvalifikovani instruktori.
Tehnike vizuelnog voenja
Kad deca ue da itaju, esto svojim kaiprstom slede rei koje itaju.
Tradicionalno, takvo ponaanje smatramo pogrenim i govorimo im da
to ne rade. Sada shvatamo da mi nismo u pravu, a deca jesu. Umesto da
insistiramo na tome da sklone prst, trebalo bi da ih ohrabrimo da ga bre
pomeraju. Oigledno je da ruka ne usporava oko i da je korist ovakve
vrste pomoi veoma velika u uspostavljanju jedne navike finog ritma.
Da biste ustanovili razliku izmeu kretanja oka koje sledi i oka koje
ne sledi pokret, zamolite nekog prijatelja da zamisli veliki krug ispred
sebe, a da onda polako i paljivo pogledom sledi putanju krunice.
Umesto da se kree po krunici, njegovo oko e otprilike sledili putanju
zatvorene linije koja ima oblik nepravilnog mnogougla (slika br.14).
41
IV
Slika 14. Oblik koji crta " oko bez vizuelnog voenja pri pokuaju
da oformi putanju krunice.
Posle toga, zamolite prijatelja da oima sledi vrh vaeg prsta koji u
vazduhu crta zamiljenu krunicu. Zapaziete da e njegove oi gotovo
savreno slediti taj pokret i opisati krunicu slinu onoj na slici br. 15.
Slika 15. Oblik koji crta oko uz pomo vizuelnog voenja vrhom
prsta du oboda kruga.
Ovaj jednostavan eksperiment pokazuje koliko svako od nas moe
da pobolja svoje potencijale ukoliko poseduje osnovna znanja o fizi
kim funkcijama oka i mozga. U veini sluajeva, nije potreban dodatni
trening ili naporno vebanje. Kao i u prethodnom sluaju, rezultati su
trenutni.
ita ne mora, naravno, da koristi svoj prst kao vizuelni vodi, ve
u tu svrhu moe da koristi olovku ili penkalo, kao to to ini veina
prirodno brzih i efikasnih itaa. U prvom trenutku e vam se initi da
vizuelno voenje usporava itanje. To se deava zbog toga to, kako
smo ranije pomenuli, svi mi verujemo da itamo mnogo bre nego to
to zaista inimo. Zapravo, itanje uz pomo vizuelnog vodia bie
mnogo bre.
IV
itati brze i mnogo efikasnije
P ro ire n i f o k u s
U vezi sa tehnikama vizuelnog voenja, ita moe da veba zahvatanje

vie od jednog reda teksta u jednom trenutku. Fiziki, to je sasvim
mogue, a posebno je korisno pri itanju lakog tiva i pri pregledanju
teksta ili preliminarnom itanju. Rezultat je poveanje brzine itanja.
Veoma je vano da se za vreme te vrste itanja koristi vizuelni vodi,
jer e bez njega oko da luta po stranici, uz relativno slabu usredsreenost. Poeljno je da eks'perimentiete sa raznim oblicima vizuelnog
voenja, ukljuujui dijagonalne, zakrivljene i vertikalne pokrete du
stranice teksta.
R e li ita n je
Ova veba podrazumeva to je mogue bre okretanje stranica, s tim da

pogledom obuhvatite to vie rei na svakoj stranici. Ovakva veba e
poveati vau sposobnost zahvatanja velikih grupa rei u svakoj fik
saciji, a bie primenljiva na tehnike pregledanja i preliminarnog uvida
i uopte, pripremie mozak na mnogo bre i efikasnije itanje. Ovakvo
pripremanje na vee brzine moe da se uporedi sa jednoasovnom
vonjom autoputem brzinom od 120 kilometara na as. Zamislite da ste
vozili tom brzinom i da ste odjednom spazili znak ogranienja brzine
na 50 kilometara na as. Pretpostavite da vam je neko prekrio instrument
za pokazivanje brzine kretanja i da niste u stanju da proitate kojom
brzinom se kreete. Zatim vam kae da ga obavestite kad ste, po vaem
miljenju, smanjili brzinu na 50 kilometara na sat. Najverovatnije biste
ga izvestili u trenutku kad bi se stvarno kretali brzinom od otprilike 70
do 80 kilometara na sat.
Razlog za to lei u injenici da se mozak navikao na veliku brzinu
i da ta brzina za njega postaje normalna. Preanje norme se obino
zaboravljaju pri pojavi nove norme. Slino se dogaa i prilikom
itanja. Uoiete da posle vebanja itanja velikom brzinom, itate
dvaput bre nego ranije, a da toga uopte niste svesni (v. sliku br. 16).
43
itati hre i mnogo efikasnije
IV
Tn
M
ii
ii
smanjena brzina
koja izgleda kao
brzina od 50 km/h
u
ri
r,
i!
H
**
ii
ii
oznaka kojom se
naglo trai sma
njenje brzine
n
U
li
li
n
,i
a
U
Slika 16. Ilustracija pokazuje kako se mozak privikava na brzinu

i pokret. Ista vrsta relativistike pogrene procene moe nam
olakati da nauimo da efikasnije uimo.
SNAGA MOTIVACIJE
Vei deo itanja nekogteksta odvija se u oputenom i relaksiranom

stanju. Na kursevima brzog itanja ta injenica se koristi i smatra
prednou. Polaznici dobijaju razne vebe i zadatke i sugerie im se da
e posle svake vebe njihova brzina itanja da poraste za deset do
dvadeset rei u minutu. To se zapravo i dogaa, u najveem broju
sluajeva broj proitanih rei za vreme uenja poraste stoprocentno.
Porast, meutim, nije uvek posledica vebe ve injenice da tokom
kursa raste motivacija svakog uenika.
Isti znaajan napredak moe da se postigne ako se ueniku, na
poetku kursa, garantuje da e postii sve to bude eleo. Rezultat e
odmah postati jednak onom koji se normalno postie na kraju kursa slino kao to e i netrenirani ovek trati sto metara za deset sekundi,
ili preskoiti veoma visoku ogradu, ako ga juri razjareni bik. Utakvim
sluajevima, motivacija je snaan podstrek i ita e imati velike
44
IV
dobrobiti ako je svesno primenjuje u procesu uenja. Ako donesete

vrstu odluku da budete bolji, rezultati e se automatski poboljati.
Na sledeoj strani dat je grafikon za itaoce koji ele da grafikim
putem prate svoje napredovanje u brzini itanja. Da biste izraunali
svoju brzinu itanja, izraenu u recima u minutu, uradite sledee:
1. itajte jedan m inut-oznaite poetak i kraj proitanog dela teksta;
2. Izbrojte proitane rei u tri reda;
3. Podelite dobijeni broj rei sa tri, kako biste dobili prosean broj rei
u redu ;
4. Izbrojte ukupan broj proitanih redova (dopunjujui kratke redove);
5. Pomnoite prosean broj rei u redu sa brojem redova koje ste
proitali, to e vam pokazati koliko rei ste proitali u minutu.
Formula za izraunavanje brzine itanja, izraenu recima u minutu,
glasi:
broj rei u tekstu
rei u minutu (r / m) =
vreme
VEZBANJE UZ METRONOM
Metronom, koji se najee koristi za odravanje muzikog ritma,

moe da se koristi prilikom uvebavanja tehnika brzog itanja. Ako ga
podesite na neki razuman tempo, svaki udarac moe da oznaava jedan
pokret oka, kao kod vizuelnog voenja. Na taj moete da zadrite
ravnomeran i stalan ritam, i da izbegnete neumitna usporavanja i
kolebanje ritma. Kada jednom pronaete najpovoljniji ritam, svoju
brzinu itanja moete da poboljavate ako s vremena na vreme dodate
jo jedan udarac u minutu.
Metronom se moe koristiti i da bi davao ritam kad vebate brzo
itanje, s tim da ponete laganim ritmom. Potrebno je da ga postepeno
poveavate do ekstremno brzog ritma i sagledavanja ele stranice uz
samo jedan udarac metronoma.
Saznanja o pokretima oiju, o vizuelnom voenju i naprednim
tehnikama itanja trebalo bi da primenite u svim situacijama itanja.
Pokazae se da su te tehnike efikasnije ako se primene zajedno sa
informacijama i tehnikama iz drugih poglavlja.
45
IV
Svi oni, koji su posebno zainteresovani za postizanje velikih brzina

itanja i drugih naprednih tehnika, upuujem na moju knjigu Brzo
itanje.
CO
co
C
M
o
05
00
CD
in
co
C
M
o
o
o
o
o
05
O
O
00
o
o
h-
o
o
CD
O
O
LT5
O
O
o
o
CO
o
o
C
M
o
o
brzina itanja izraena brojem rei u minutu (r/m)
46

-
47
Pam enje
PREGLED
Pitanja u vezi sa pamenjem

Odgovori na testove i druga pitanja
Priseanje tokom uenja
Priseanje poste uenja
Pamenje - tehnike i teorija podseanja
Posebni sistemi pamenja i mnemotehnike
Memorijski principi
Sistem broj-rima
Nemogu zadatak
PITANJA U VEZI SA PAMENJEM

Test 1. P rise a n je to k o m u en ja
Na sledeoj strani dat je spisak rei. Svaku re proitajte samo jednom,

brzo, po redosledu, zatim okrenite stranu 53 i ispiite sve rei kojih
moete da se setite. Verovatno neete biti u stanju da se setite svih
proitanih rei, ve jednostavno napiite sve ega se moete setiti.
Proitajte ceo spisak, re po re, jednu za drugom. Da biste bili sigurni
da to radite na pravi nain, uzmite pare papira pa prekrivajte svaku re
koju proitate.
48
Pamenje
Ponite sada:
otiao
ovaj
knjiga
rad
i
dobar
i
poetak
od
ovaj
kasno
belo
i
papir
Leonardo da Vini
svetio
od
vetina
ovaj
sopstveni
stepenik
beleka
i
jahanje
u
vreme
dom
Sada okrenite strane 53 i 54, i odgovorite na pitanja od 1 do 6.
49
T3
r\
CX
a
ro
CJl
cn
o
a
cn
o
o
c
O soba A smatra da njeno priseanje ostaje konstantno tokom perioda

uenja.
nivo prisecanja
Pamenje
poetak uenja
kraj uenja
I______________________ 1 sat ______________________ I
Osoba C pretpostavlja da na poetku pamti manje, a kad se ,,zagreje, pamti vie.

Na stranama 50 i 51 nalaze se primeri grafikona koje su popunile tri
osobe, a predstavljaju ono to je, po njihovom miljenju, zapameno
tokom perioda uenja. Ti grafikoni poinju od nivoa priseanja od
otprilike sedamdesetpet posto jer se pretpostavlja da uenje na stand
ardan nain ne omoguava stoprocentno razumevanje ili priseanje.
Postoje, svakako, mnoge druge mogunosti, pa kad ih razmotrite, idite
se na 54 stranu i dovrite grafikon onako kako vi mislite da funkcionie
vae priseanje.
Test 3. Priseanje posle perioda uenja
Na strani 55 prikazan je grafikon na kome se moe prikazati kako
funkcionie pamenje posle perioda uenja. Vertikalna linija sa leve
strane grafikona predstavlja nivo priseanja po zavrenom uenju.
Desne vertikalne linije nema, jer se pretpostavlja da e ono posle
trajati godinama! Donja horizontalna linija pokazuje nivo priseanja
ravan nuli, a gornja, savreno priseanje. Sledeatri grafikona pokazuju
kako su tri testirane osobe procenile svoje priseanje posle perioda
uenja.
Kao i kod testa 2 i ovde postoje razne mogunosti pa se idite na
Stonu 55 vdoitas>voi> grafikon onako kako vUuratrate da funkcionie
proces zaboravljanja. Radi vebe, pretpostavite da se posle perioda
51
Pamenje
uenja nije dogodilo nita to bi vas podsetilo na naueni materijal koji

ste usvojili.
Slika 18. Grafikoni koji pokazuju nivo priseeanja posle perioda uenja
zavretak jedan
uenja dan
dva
dana
jedna
sedmica
jedan
mesec
etiri
meseca
O so b a A misli kako vrlo brzo zaboravlja sve sto je nauila.
zavretak jedan
uenja dan
dva
dana
jedna
sedmica
A
jedan
mescc
A
etiri
mcseca
O soba B smatra da je njeno priseanje izvesno vreme postojano, a
zatim naglo opada.
52
Pamenje
100%
zavretak jedan
uenja dan
dva
dana
jedna
sedmica
jedan
mesec
etiri
meseca
O so b a C misli kako njeno pamenje izvesno vreme ostaje konstantno
dobro, zatim polako opada, da bi potom ostalo gotovo isto na nekom

nivou.
ODGOVORI NA TESTOVE I DRUGA PITANJA
Test 1: o d g o v o ri n a te s t ,,P v isea n je to k o m u e n ju
Odgovarajui na ova pitanja, ne itajte ponovo listu pojmova za pam

enje.
1. Napiite to vie pojmova kojih moete da se setite.
53
Pamenje
2. Koliko ste se pojmova, od poetka liste, setili pre nego to ste prvi
put pogreili?
3. Da li ste u stanju da se prisetite pojmova koji se ponavljaju? Ako
jeste, zabeleite ih.
4. Koliko ste se pojmova prisetili od poslednjih pet?
5. Moete li da se prisetite nekog pojma sa spiska koji se umnogome
razlikuje od drugih?
6. Koliko se pojmova, iz sredine liste, moete setiti pod uslovom da ih
ve niste spomenuli odgovarajui na prethodna pitanja?
Test 2: odgovori na Priseanje tokom uenja
Nacrtajte, kako je to prikazano u primerima na slici 17 (strane 51 i 52),
krivu koja po vaem miljenju pokazuje kako funkcionie vae pam
enje tokom perioda uenja.
1oo%
75% cd
a,
50% -
o
>
c
25% -
0%
i
zavretak jedan
uenja dan
54
dva
dana
jedna
sedmica
jedan
mesec
etiri
meseca
Pamenje
Test 3: o d g o v o ri n a te st P r is e a n je p o s le p e r io d a u e n ja
Nacrtajte krivu priseanja/;fl.v/ perioda uenja, onako kako vi smatrate

da bi trebalo da izgleda. Vidi primere na slici 18. (Strane 52 i 53).
100% -i-----------------------------------------------------75% C3
a,
50% -
O
>
iI
25% -
0% - I -------------------------------------------------------------------------------------------
poetak uenja
kraj uenja
I______________________ 1 s a t______________________ I
PRISEANJE TOKOM UENJA - Razmatranje testova 1 i 2
Test 1 nam je pokazao kako funkcionie priseanje to k o m perioda

uenja pod uslovom daje razumevanje uglavnom konstantno (pojmovi
sa liste nisu teki).
Na takvom testu veina ima sledee rezultate: obino se priseaju
izmeu dva i osam pojmova od poetka liste, pamti se veina pojmova
koji se ponavljaju (u ovom sluaju pojmovi o v a j\
<w/), reprodukuju se dva - tri pojma od poslednjih pet u nizu, svi pamte pojam
koji se posebno istie (Leonardo da Vini), najmanje pojmova se
pamti sa sredine liste.
Ovakvi rezultati testa pokazuju, veoma slikovito, da p r is e a n je i
ra zu m e v a n je tokom perioda uenja ne funkcioniu na isti nain: sve
rei se razumeju, ali samo neke od njih bivaju zapamene. Razlike
izmeu naina na koji funkcioniu p r is e a n je i ra zu m e v a n je nam
pomau da objasnimo zato se veina ljudi ne sea mnogo toga posle
nekoliko sati provedenih u uenju. Razlog lei u tome to priseanje
postaje sve slabije kako vreme prolazi, ako mozgu ne omoguimo da
se periodino odmara (v. sliku 19).
55
Pamenje
zavretak
uenja
1 sat
2 sat
3 sat
4 sat
5 sat
Slika 19. Kako vreme prolazi, tako priseanje gradiva, koje se ui,
postaje sve loije, ukoliko se mozgu ne omogui odgovarajui
odmor.
Stoga e grafikon, koji se trai u Testu 2, biti neto sloeniji nego
to su jednostavni primeri koje smo naveli. Verovatno e biti sloeniji
i od grafikona koji ste vi nacrtali u vezi sa vaim priseanjem tokom
perioda uenja. Proseni rezultati iz Testa 1 ine grafikon slian onom
na slici 20.
Sa grafikona se jasno vidi kako u normalnim uslovima i sa relativno
konstantnim razumevanjem, pamtimo vie na poetku i kraju perioda
uenja, vie injenica koje su povezane ponavljanjem, smislom, ritmom
i slino, vie pojmova koji se izdvajaju ili su jedinstveni (psiholog koji
je otkrio tu injenicu bio je Fon Restorf. Zato se taj fenomen u procesu
pamenja naziva Fon Restorfovim efektom) i mnogo manje injenica
koje se nalaze u sredini razdoblja uenja.
Ukoliko elimo da zadrimo priseanje na razumnom nivou, potrebno
je da pronaemo taku u kojoj su priseanje i razumevanje u najveem
skladu. U veini sluajeva ta taka se dogaa u vremenskom intervalu
od 20 do 50 minuta. Krai vremenski interval ne daje mozgu dovoljno
vremena da proceni ritam i organizaciju gradiva, a dui vremenski
interval rezultira stalnim smanjivanjem koliine zapamenog materi
jala (v. sliku 19).
Ako vreme uenja tokom predavanja, iz knjige ili nekog drugog
medija, iznosi, recimo, vie od dva sata, bilo bi korisno da se organizuje
56
Pamenje
sa kratkim pauzama. Na taj nain, kriva priseanja moe da se dri na

veoma visokom nivou i sprei opadanje u poslednjim fazama uenja.
Male pauze e omoguiti osam relativno visokih taaka priseanja sa
etiri mala pada u sredini. Svaki pad bie pojedinano znatno manji od
glavnog pada u sluaju uenja bez pauza (v. sliku 21).
100%
75%
03
ET
03
cx
o
>
c
50%
25%
0%
A
poetak uenja
kraj uenja
Slika 20. Priseanje tokom perioda uenja. Grafikon pokazuje da

se najbolje priseamo onoga to je bilo na poetku i na kraju uenja.
Seamo se, takoe, pojmova koji su povezani (A, B, i C) i kad se
neto posebno istie ili je jedinstveno (O).
Pauze su dodatno korisne kao take oputanja. One oslobaaju od
mentalne i miine napetosti koja se neminovno javlja tokom perioda
koncentracije.
57
Pamenje
kriva priseanja
Kriva priseanja
+
+ + pri 2-satnom uenju
/"
Kriva priseanja
pri duem uenju
od 2 sata, bez pauze
Slika 21. Priseanje tokom uenja sa pauzama i bez njih. Vremen

ski interval uenja u trajanju od20do50 minuta daje najbolji odnos
izmeu razumevanja i priseanja.
PRISEANJE POSLE UENJA
(Razm atranje testa 3 i odgovori)
U testu 3 od vas se trai da nacrtate grafikon koji pokazuje nain na

koji vi smatrate da funkcionie vae priseanje nakon to se zavri
period uenja. Na to pitanje, veina ljudi daje odgovore sline onima
sa slike 18, iako je svuda zabeleena mnogo vea raznolikost.
Osim odgovora prikazanih grafikonima na slici 18, ostali odgovori
su ukljuivali ravne linije koje su gotovo odmah padale do nule,
varijacije brzih padova, ak i do nula posto, druge koje su se uvek
zadravale na nekim, makar malim nivoima priseanja, varijacije sa
polaganim opadanjem, od kojih neke varijante idu i do nula posto ili
pak ostaju na nekom nivou, zatim kombinacije napred iznetih varijanata
sa padovima i porastima razliitog stepena (v. sliku 22).
58
Pamenje
Slika22. Primeri procene ljudi o priseanju posle perioda uenja.

Grafikon pokazuje razliite odgovore na pitanje kako funkcionie
priseanje nakon perioda uenja. Dodajte svoju krivu iz testa 3.
Iznenaujua je injenica da nije taan ni jedan od napred iznetih
primera i procena. Svi oni zanemaruju posebno znaajnu stvar: nakon
perioda uenja priseanje na poetku raste, a zatim opada, sledei strmo
opadajuu konkavnu krivu koja se na kraju ustaljuje na nekom nivou
(v. sliku 23).
Kada jednom shvatimo da nastupa kratkotrajni rast, moemo da
shvatimo i razlog zato: u trenutku kad se uenje zavri, mozak nije imao
dovoljno vremena da integrie novo znanje koje je usvojio, posebno
poslednje injenice. Potrebno mu je nekoliko minuta da stvori me
usobne veze meu pojmovima novog gradiva i da ih upije.
Pad koji nastaje posle tog malog rasta, veoma je strm - unutar
dvadesetetiri sata nakon jednoasovnog uenja izgubi se najmanje
osamdeset posto gradiva koje smo savladali. Taj veliki pad moramo da
spreimo, a to se moe postii uz pomo mapa uma i ponavljanja.
59
Pamenje
Slika 23.Grafikon pokazuje kako priseanje raste kratko vreme

posle uenja a zatim naglo opada (80 posto pojedinosti zaboravi se
unutar 24 asa nakon perioda uenja).
PAMENJE - TEHNIKE I TEORIJA PODSEANJA
Ako se podseanje organizuje kako treba, grafikon sa slike 23. moe

da se promeni tako da se priseanje zadri na veoma visokom nivou,
dostignutom neposredno posle zavretka uenja. Da bi se to postiglo,
mora se primeniti programirani obrazac podseanja, s tim da podseanje
bude obavljeno tano pre nego to seanje pone da opada.
Prvo preispitivanje moralo bi se, na primer, preduzeti oko deset
minuta posle jednoasovnog uenja, a trebalo bi da traje oko pet minuta.
To e zadrati seanje na veoma visokom nivou oko jedan dan, kada bi
trebalo preduzeti sledee podseanje, ovog puta u trajanju od dva do
etiri minuta. Posle ovoga, seanje e se najverovatnije zadrati na
visokom nivou oko nedelju dana, kada bi trebalo preduzeti sledee
dvominutno podseanje, dok bi sledee ponavljanje trebalo da se spro
vede posle mesec dana. Nakon toga, u veini sluajeva, znanje e se
smestiti u dugotrajnu memoriju. To znai da e biti dostupno u svakom
trenutku, kao na primer - vlastiti broj telefona, s tim da e biti neo
60
Pamenje
phodno samo periodino podseanje da bi se trajno zadralo na povrini

seanja (v. sliku 24).
Prvo podseanje, naroito ako su se hvatale beleke, moralo bi da
bude u stilu potpune pismene revizije, to bi moglo da znai odbacivanje
izvornih beleaka i njihovo zamenjivanje prepravljenim i preraenim
prepisom. Drugo, tree, etvrto i ostala ponavljanja morala bi imati
sledei oblik: bez gledanja u konane beleke trebalo bi u kratkim
crtama staviti na papir sve ono ega se moete setiti. Zatim bi to trebalo
uporediti sa konanim belekama i napraviti sve ispravke ili dodatke
onome ega smo se prisetili. I konane beleke i beleke u crtama
trebalo bi da se rade u formi mapa uma, onako kako e biti objanjeno
kasnije.
Jedna od najznaajnijih pojava dobrog naknadnog podseanja je
akumulativni uinak koji ono ima na sve oblike uenja, razmiljanja i
pamenja. Osoba koja ne pravi periodine preglede zapravo stalno
uludo rasipa trud i vreme uloeno u neki proces uenja i stoga sama sebi
nanosi neprocenjivu tetu.
Uvek kada se takva osoba suoi sa novim gradivom prilikom uenja,
njeno priseanje ranije steenog znanja bie na veoma niskom nivou
tako da nee biti u stanju da automatski stvori veze izmeu prethodnog
i upravo nauenog materijala. To znai da razumevanje nee biti pot
puno, kao to bi trebalo da bude, i da e efikasnost pamenja i brzina
prolaska kroz gradivo biti veoma mala. Taj neprekidni negativni proces
rezultira silaznom spiralom koja zavrava u optem nestanku svake
mogunosti da se neto naui. Kad god se neko novo gradivo naui, ono
se i zaboravi i svaki put kad se pribliimo novom materijalu za uenje,
on e nam se initi sve teim i teim. Rezultat svega toga je da mnogi
ljudi, zavrivi svoje formalno obrazovanje, nikada vie ne uzmu knjigu
u ruke da bi neto novo nauili.
61
Kreativno
razmiljanje
Nivo priscanja
1 0 0
Prvi pregled
10 minuta
Drugi pregled
24 sata
r
Trei pregled etvrti pregled

1 sedmica
1 mesec
T
75%
50%
25%
Odrivo znanje za
osohu koja ne
pravi preelede
Vreme
Odrivo znanje
nakon IO minuta
Odrivo znanje
nakon 1 sedmice
Odrivo znanje
nakon 24 sata
Odrivo znanje
nakon 1 meseca
Slika 24. Grafikon koji pokazuje kako dobro rasporeena podseanja

mogu da priseanje odre na veoma visokom nivou.
Pamenje
Ukoliko nema naknadnih pregleda to e se negativno odraziti i na

opte pamenje. Ako se odbija svako novo znanje, ono se nee zadrati
na svesnom nivou i nee omoguiti nove memorijske veze. Pamenje
je proces koji se zasniva na povezivanju i asociranju. Ako u skladitu
priseanja imamo manje pojmova i injenica, tim e biti manja mo
gunost da se usvoje i povezu nove injenice i informacije.
S druge strane, prednosti periodinih ponavljanja su ogromne. Sto
vie znanja usvojite i zadrite na povrini seanja, to ete vie znanja
moi da primate i primenjujete. Kad uite, sve vea koliina znanja
omoguie vam da lake savladate novo gradivo, tako da e se svaka
nova informacija uklopiti u vae ve postojee skladite znanja. Proces
je slian metaforikoj grudvi snega koja kotrljanjem postaje sve vea i
vea, dok u jednom trenutku ne pone sama da se kotrlja pod uticajem
sopstvene inercije. Ovo e znatno poveati vae samopouzdanje, zado
voljstvo u radu i kvalitet ivota.
POSEBNI SISTEMI PAMENJA I MNEMOTEHNIKE
Test 4. M e m o rijsk i s is te m i
Dat je spisak pojmova koji su pridodati brojevima od jedan do deset.

Kao i u Testu 1. svaki red proitajte samojednom, pokrivajui proitano
komadom papira, dok napredujete kroz listu odozgo na dole.Cilj je da
zapamtite pod kojim brojem se nalazi svaki dati pojam.
4
list
9
koulja
1
sto
6
pomoranda
10
poker
5
uenik
8
olovka
n
J
maka
1
automobil
2
pero
Sada pokrijte stranicu komadom neprozirnog papira i odgovorite na
pitanja zahtevanim redosledom.
63
Pamenje
Test 4: o d g o v o ri na M e m o r ijs k i s is te m i
Dati su brojevi od jedan do deset. Prema vaem seanju, pridodajte

svakom broju pojam koji je izvorno bio uz njega. Brojevi nisu napisani
prvobitnim redosledom. Nakon to ste upisali pojmove na odgovarajua
mesta, uporedite zapameno sa originalnim spiskom.
1
7
4
5
o
8
9
6
10
2
Rezultat:
S iste m i
Jo u vreme starih Grka neki ljudi su zaprepaivali prijatelje svojim

fenomenalnim pamenjem. Bili su u stanju da zapamte na stotine
podataka po redosledu od poetka do kraja, od kraja do poetka ili
nasuminim redosledom; datume i brojeve, imena i lica, a mogli su da
postignu i posebne memorijske efekte kao to je savreno pamenje
celih podruja znanja ili pamenje celog pila karata onim redosledom
kojim ih je neko pokazivao.
U veini sluajeva takve osobe su koristile posebne naine pam
enja, poznate kao mnemotehnike. Obino su ti naini pamenja od
bacivani kao obini trikovi, no odnedavno su promenjeni stavovi prema
njima. Prihvaeno je miljenje da te metode, koje omoguavaju mozgu
da zapamti neto bre i lake, i da se toga sea due, zapravo koriste
prirodne sposobnosti mozga.
Savremcnasaznanja o nainima na koji funkcionie na um, ukazuju
na to da su mnemotehnika naela usko povezana sa osnovnim na
inima rada mozga. Primena mnemotehnikih naela sve vie dobija na
ugledu i popularnosti pa se ona sad prouavaju u kolama i na fakul
tetima kao dodatna pomo u procesu uenja. Poboljanje pamenja koje
se moe postii prilino je veliko, a oblast primene tih tehnika jako je
iroka.
Poetkom devedesetih godina dvadesetog veka ustanovljen je svetski ampionat u pamenju - Memorijada. Kao rezultat takvih tak
64
Pamenje
mienja postignuti su zadivljujui rezultati i majstorije u pamenju,

sruena su ranija psiholoka ogranienja, proirene su granice mogueg
i postignuti fascinantni novi rekordi. Dominik OBrajan, svetski am
pion u pamenju, zapamtio je komplet karata za igranje za samo 42,6
sekundi, dok je na sluajan nain izabranih 100 dvocifrenih brojeva
zapamtio za 57 sekundi. Detaljnije informacije o mogunostima pam
enja i intelektualnim rekordima moete nai u knjigama Savreno
pamenje* i Buzanova knjiga genija.
U ovom poglavlju nemamo dovoljno prostora da damo kompletan
pregled memorijskih sistema, ve u vas na sledeim stranicama upo
znati sa jednim sistemom pomou koga moete da zapamtite do deset
pojmova po redosledu.
Pretpostavimo da bi trebalo da zapamtite sledeih deset pojmova:
1
sto
2
pero
3
maka
4
list
uenik
5
6
pomoranda
7
automobil
8
olovka
9
koulja
poker
10
Da biste bili u stanju da lako zapamtite ovih deset pojmova po datom
redosledu, neophodno je da postoji sistem koji vam omoguava da
koristite mo mozga da a so c ira i p o v e e date pojmove sa pripadajuim
brojevima.
Najbolji nain za to je memorijski sistem broj-rima, u kojem se svaki
broj zamenjuje pojmom koji se rimuje sa imenom broja.
Kljune memorijske rei su:
1
erdan
2
deva
3
fratri
*
Toni Buzan, Savreno pamenje, Finesa, Beograd, 1999.)

65
Pamenje
4
leptiri
5
zet
6
azbest
7
Adam (prvi ovek na Zemlji)
am
8
9
krevet
korset
10
Da biste zapamtili datu listu pojmova, potrebno je da ih poveete na
neki upeatljiv nain sa kljunim memorijskim recima koje su rimova
njem povezane sa brojevima. Ako ovo uinite uspeno, odgovor na
pitanje kao stoje, koji pojam se nalazi pod brojem 3, bie veoma lak.
Re koja se rimuje sa 3 je fratri. Ako smo je na dovoljno upeatljiv
nain zapamtili sa pojmom pod brojem tri - maka, mentalna slika
datog pojma e se automatski pojaviti na povrini seanja.
MEMORIJSKI PRINCIPI
Veoma vaan cilj ovog i svih drugih memorijskih sistema je da se

osigura potpuna i sigurna veza rimujuih rei i rei koje treba zapamtiti.
U vezi sa tim, neophodno je da koristite to vie od dvanaest osnovnih
memorijskih principa.
1. Sinestezija
Sinestezija* se odnosi na na meanje ula. Kao i svi veliki mnemoniari,
veina prirodnih klikeraa, razvili su pojaanu osetljivost svih svojih
ula sa ciljem da, meajui ih, pojaaju svoju sposobnost priseanja. Za
razvoj pamenja, dokazano je daje neophodno poveati osetljivost ula
i na pogodan nain ih uvebavati, i to:
Vid
Sluh
Miris
Ukus
Dodir
Kinestezija (svesnost poloaja i kretanja tela u prostoru).
* Sinestezija (gr.), meanje ulnih doivljaja, sposobnost nenadraenog ula da

oseti nadraaj drugog ula. (prim. ur.)
Pamenje
2. Kretanje
U bilo kojoj mnemonikoj predstavi kretanje vaem mozgu daje ogro
man opseg mogunosti da napravi vezu sa njima i da ih na taj nain
lake zapamti. Dinamizirajui svoje mentalne slike insistirajte na trodimenzionalnosti.
3. Asocijacije
Kad god elite neto da zapamtite trebalo bi da to poveete sa neim
to je veoma vrsto vezano za va mentalni sklop, kao to je sistem
memorijskih kuka: jedan - erdan.
4. Seksualnost
Svi mi imamo odlino pamenje u ovoj oblasti, koristite je!
5. Duhovitost
Igrajte se sa svojom memorijom. Sto su vae mentalne slike zabavnije,
smenije, nerealnije i besmislenije, utoliko ete ih lake pamtiti. Salvador Dali, slikar nadrealista, jednom prilikom je rekao: Moje slike su
fotografije slikane rukom iracionalnog koje je postalo stvarno, a na
neki nain, to su slike savreno ouvanog seanja na njegova dnevna
sanjarenja i snove.
6. Imaginacija
uveni naunik Ajntajn je rekao: Imaginacija je mnogo vanija od
znanja. Znanje je ogranieno dok mata sadri u sebi ceo svet, stimulie
progres i evoluciji daje ivotni dah. to vie koristite svoju imagi
naciju, bolje ete pamtiti.
7. Numerika ureenost
Nabrajanje po brojevima daje specifinost i efikasnost principu poretka
i loginosti.
8. Simbolizam
Zamena obine ili dosadne slike onom koja je puna znaenja, poveava
verovatnou priseanja. Moete koristiti i tradicionalne simbole, kao
to su znak stop ili sijalica.
67
Pamenje
9. M u ltik o lo rn o st
Kad god je to mogue, koristite ceo spektar duginih boja kako bi vae
ideje bile pune boja, jer ete ih tako lake zapamtiti.
10. P rin cip p o re tk a
U kombinaciji sa ostalim principima, omoguava da se informacije

trenutno propuste na
razmatranje
i
poveava
mogunost
mozga
za
tzv.
V
sluajni prijem. iroka upotreba ovog memorijskog principa omo
guava razvoj memorijskih matrica, kao to je matrica poboljanja
sopstvenog pamenja, to vam omoguava da zapamtite preko deset
hiljada kljunih pojmova.
11. P o zitivn e m e n ta ln e slik e
Otkriveno je da su u veini sluajeva pozitivne i prijatne mentalne slike

lake za pamenje, jer utiu na to da mozak eli da im se vrati. Slino
tome, negativne mentalne slike, bez obzira na primenu svih dosad
iznesenih principa pamenja, iako su same po sebi pamtljive, mogu
da budu blokirane u memoriji, jer mozak u procesu pretraivanja vidi
da su neprijatne.
12. P reu velia va n je
Sve svoje mentalne predstave poveajte ili smanjite po veliini, obliku

ili zvunosti i tako ete ih uiniti lakim za pamenje.
SISTEM BROJ - RIMA
Kad stvarate mentalne predstave, vano je da u svom unutranjem

oku imate jasne mentalne slike. Da biste to postigli, najbolje je da
zatvorite oi i projektujete mentalnu sliku na unutranjost kapaka ili na
zaslon unutar glave, pokuavajui da je ujete, osetite, omiriete i
doivite na ovaj nain koji je najbolji za vas. (Na primer, mislite o tome
ta ste ruali jue: kako vam va mozak rekonstruie taj dogaaj?
Koristite to ee ovaj postupak).
Da bi vam sve ovo bilo jasnije, vratimo se prethodnom zadatku.
l. erd a n <=> sto
Zamislite kako sto , u ulozi mladoenje, svojoj mladi na venanju

daruje ogroman erd a n koji toliko bijesti da svi svatovi moraju da se
okrenu na drugu stranu zatvarajui oi.
68
Pamenje
2: d eva <> p e r o
Zamislite kako je deva stigla u oazu sva znojava i umorna, prek

rivena pustinjskom prainom. Odmah se latila ogromnog arenog no
jevog pera, umoila ga u mastilo i poela da pie pismo. Pero uasno
kripi i brlja po papiru.
3:f r a tr i O m a k a
Zamislite kako se jedna arena maka popela na vrh oltara i nepre

stano mijaue tokom odravanja mise. Fratri se u prvom momentu ne
obaziru na to. Meutim, to neprestano mijaukanje poinje da nervira i
fratri donose odluku da je ulove. Penju se jedan drugome na ramena
(kao atlete u cirkusu), ali se stalno rue i padaju uz bolne jauke. Ljudi
u crkvi se pritom grohotom smeju.
4: le p tiri O lis t
Zamislite jato leptira kako se prevoze na velikom listu koji izgleda

kao letei ilim.
5: z e t <=> u en ik
Zamislite svog zeta kad je bio mali sa akom torbom na leima

6: a zb e st <=> p o m o r a n d z a
Zamislite sebe u azbestnom odelu kako plivate u moru pomorandi.

7:A d a m <=> a u to m o b il
Zamislite Adama kako dolazi u raj besnim Ferarijem i uz kripu

guma se zaustavlja ispred Eve, dobacujui: Mala uskai !
8: d m <=> o lo v k a
Zamislite konja u osnovnoj koli u ulozi uenika kako meu zubima

ima olovku umesto ama.
9: k r e v e t <=> k o u lja
Zamislite arenu koulju kako se razbakarila na krevetu i spokojno

spava.
10: k o r s e t <=> p o k e r
Zamislite barsku damu u svetlucavom korsetu kako igra poker u

kockarnici.
Sada zapiite u tabelu to vie pojmova kojih se moete setiti.
69
Pamenje
Na kraju vebe proverite poboljanje svoje memorije jo jednom. U

predvienom prostoru dole upiite kljune memorijske reci za sistem
broj-oblik a zatim uz njih pojmove kojih bi trebalo da se setite.
1
2
Kljune memorijske reci
Zapameni pojmovi
_____________________
_____________________
___________________________________________________________________
____________________________________________________________________
_____________________
_____________________
_____________________
_____________________
___________________________________________________________________
____________________________________________________________________
_____________________
_____________________
___________________________________________________________________
____________________________________________________________________
_____________________
_____________________
4
5
6
7
8
9
10
Uz malo vebe uvek ete biti u stanju da se setite svih deset zadatih
pojmova ak iako koristite isti sistem. Pojmove koje treba zapamtiti
moete da uporedite sa delovima odee, a kljune memorijske rei sa
vealicama. Vealice uvek ostaju iste dok se delovi odee, okaeni o
njih, mogu menjati po potrebi. Kljune memorijske rei ostaju stalno
iste i to su one koje se rimuju sa brojevima. Kao to sam ve napomenuo,
postoje mnogi drugi memorijski sistemi uz pomo kojih je lako pamtiti,
ali bi trebalo napisati itavu knjigu (to sam ve uinio), da bi veinu
njih objasnio (v. moju knjigu Savreno pamenje). Memorijski sistem
koj i je posebno znaajan je vrhunski sistem pam enja, uz pomo kojeg
ete biti u stanju da zapamtite i hiljadu pojmova po elji, na slian nain
kao to je to kod sistema broj-rima, a daje nam i klju za pamenje
viecifrenih brojeva i datuma. Tu je jo i sistem pamenja lica i imena,
koji pomae da se izbegne veoma rairena pojava da se veina ljudi ne
moe setiti imena ili likova ljudi sa kojim su se upoznali.
NEMOGU ZADATAK
Kao to ste ve shvatili, itajui ovo poglavlje, pamenje je u prvom

redu asocijativni i povezujui proces koji u velikoj meri zavisi od
kljunih rei i pravilno zamiljenih pojmova koje bi trebalo zapamtiti.
70
Pamenje
Memorijske, (mnemonike) tehnike su zaista delotvome, ponekad toli

ko da to izgleda neverovatno. Ceo razred etrnaestogodinjih uenika
u vedskoj, nastavnik je stavio pred ono to je sam opisao kao nemogu
zadatak, traei jednostavno od njih da pokuaju da naue to vie
mogu. Trebalo je da zajedno vee zapamte to vie zemalja i njihove
glavne gradove.
Jedan uenik je otiao kui sav potiten i depresivan. Ocu je ispriao
0 tom nemoguem zadatku, po njegovom miljenju. Njegov otac, koji
je sreom po svoje dete, poznavao mnoge memorijske tehnike poeo je
sa oduevljenjem da ui svog sina kako da primeni tehnike pamenja
na ono to, u sutini, uopte nije bilo teko za pamenje.
Dve nedelje kasnije, ocu je telefonirao direktor kole, saoptavajui
mu da njegovo dete, na neki nain, vara. Na oeva pitanja direktor je,
dokazujui daje dete varalo, objasnio kako je dosad najbolji rezultat
tog testa u koli bio 123 a daje njegov sin postigao vie od 300 bodova.
Na kraju pria ima radostan kraj, Deak je poduavao svoje drugove
1drugarice kako da i oni koriste svoju memoriju.
lako je ovo poglavlje nazvano Pamenje, zavreno i sledea tri
poglavlja, posveena mapama uma, usko su povezana sa pamenjem i
priseanjem. Znanje iz ovog poglavlja ponoviemo nakon to zavrimo
sa sledeim poglavljima.
71
Pamenje
LINA ZAPAANJA I PRIMENE
72
Tabla I
Gore: Svaka re je vieznana, to znai da ima veliki broj

kuka. Pri spajanju sa drugom reci kuka menja znaenje.
Zamislite, na primer, kako se u razliitim kontekstima menja
znaenje glagola pobei (v. poglavlje VI).
U sredini: Zbog vieznanosti reci um moe, pratei pogrene
veze, krenuti pogrenim putem.
Dole: Kad se upotrebe prave kljune rei, um e stvarati prave
veze.
Tabla II - Mapa uma koja sumira priu Kusa hibari (v. str. 74-76)
_______________
VI
_______________
M ape um a uvod u p rirod u reci i

m iljenja
PREGLED
Veba i diskusija - Kusa-hibciri

Kljune reci - priseanje i kreativnost
Multi-ordinatna priroda reci
Kljune rei u odnosu na standardne beleke
VEBA I DISKUSIJA
Zamislite daje va hobi itanje kratkih pria i da ih itate barem pet

dnevno i, u vezi sa njima, pravite beleke, jer ne elite da zaboravite ni
jednu od njih. Zamislite takoe, da koristite sistem ispunjavanja kartica,
kako biste osigurali odlino priseanje svake prie. Za svaku priu imate
jednu karticu za naslov i ime autora i kartice za svaki pasus. Na svaku
od tih kartica za pasus beleite glavnu, i drugu po vanosti, kljunu re
ili frazu. Kljune rei ili fraze, uzimate neposredno iz teksta prie, ili ih
sastavljate sami, jer veoma dobro saimaju sadraj.
Zamislite dalje da vaa desethiIjadita pria jeste Kusa-hibari Lafkadija Hernea i da ste pripremili karticu za naslov i ime autora.
Sada ponite da itate priu na sledeim stranama, i radi vebe,
odaberite kljunu re ili frazu za glavnu ili drugu po redu ideju za samo
prvih pet pasusa, na prostoru predvienom za to, na strani 77.
73
VI
Mape uma - uvod u prirodu rei i miljenja

9
KUSA - HIBARI
Lqfkadio Herne
1. Njegov kavez je visok tano dve irine japanskog palca, a irok palac
i po: kroz njegova vrataca, koja se okreu oko vertikalne osovinice,
jedva da moe da ue vrh mog malog prsta. Meutim, u tom malom
kavezu on ima dovoljno prostora - prostora da hoda, da skae, da
leti, jer on je tako mali da morate da paljivo gledate kroz smee
koprenaste ipkice kaveza da biste uhvatili njegov bljesak. Uvek
moram da okreem kavez, i to nekoliko puta uz dobro osvetljenje,
pre nego to otkrijem njegovo boravite i tada ga obino nalazim
kako se odmara u jednom od gornjih uglova, drei se, naglavake,
za svod kaveza od gaze.
Zamislite cvrka veliine komarca - sa parom antena mnogo duim
nego to je njegovo telo, i tako finim da ih moete uoiti samo
naspram svetla. Njegovo japansko ime je kusa-hibari ili u ,,prevodu - eva iz trave. Njegova trina vrednost iznosi tano dva
naest centi - sutinski mnogo vie nego vrednost zlata njegove
teine. Dvanaest centi za stvar slinu muici!... Po danu spava ili
meditira, osim kad se zabavlja mrvicom patlidana ili krastavca, koji
se mora svakog jutra staviti u njegov kavez... mukotrpno gaje drati
istim i nahranjenim: da ga vidite, pomislili biste d aje besmisleno
truditi se oko stvorenja koje je tako smeno malo.
J. Sa zalaskom sunca budi se njegova beskonano mala dua; tada soba
poinje da se puni nenom i svetom muzikom neopisive slasti-zvuk
je tanak, srebrno uborei i prodirui kao iz najtanjih elektrinih
zvona. Kako tama postaje dublja, zvuk postaje slai - ponekad tako
buja da ela kua vibrira vragolastim odjekom, a ponekad se stanjuje
do najtanje zamislive niti glasa. Bio glasan ili tih, on zadrava
natprirodnu prodornost... elu no taj atom tako peva; posustaje
samo kad zvono sa crkve proglasi raanje zore.
Ta siuna pesma je pesma ljubavi - maglovite ljubavi prema
nevienom i nepoznatom. Potpuno je nemogue d aju je on ikada
video ili upoznao u svom sadanjem ivotu. Ni njegovi preci, mnogo
generacija unazad, ne znaju bilo ta o nonom ivotu na poljima ili
o ljubavnom znaenju pesme.
74
VI
5. Rodili su se iz jajaaca zasaenih u glinenom vru, u trgovini nekog

trgovca insektima: i nakon toga prebivaju samo u kavezima. Meu
tim, on peva pesmu svoje vrste kako se pevala hiljadama godina i
to nepogreivo kao da razume tano znaenje svake note. Naravno
da pesmu nije uio. To je pesma organskog pamenja - dubokog,
mutnog seanja drugih miliona ivota, kad je njegova dua vrisnula
u noi iz rosne trave breuljaka. Tada mu je ta pesma donela ljubav
- i smrt. Zaboravio je sve o smrti, ali se sea ljubavi, i zato sada
peva - za nevestu koja nikada nee doi.
6. Na taj nain je njegova enja nesvesno okrenuta unazad: plae za
prainom prolosti - moli se za tiinu i bogove za povratak vre
mena... Ljudski primerci ljubavnika ine mnogo toga na isti nain,
a da to i ne znaju. Svoju iluziju oni nazivaju idealom - a njihov ideal
je, ustvari, puka senka iskustva vrste, fantom organskog pamenja.
Sadanji ivot sa tim ima veoma malo veze... Moda njegov atom
ima takoe neki ideal, ili barem zametak nekog ideala... ali, u
svakom sluaju, siuna elja mora izraziti svoju uzaludnu alopojku.
7. Krivica nije u potpunosti moja. Upozoren sam da e stvorenje, bude
li se parilo, prestati da peva i da e brzo umreti. Ali, iz noi u no,
naricajui, slatki drhtaj bez odgovora dirnuo me je kao sramota postao je na kraju opsesija, jad, muka savesti; i pokuao sam da
kupim enku. No, sezona je ve bila na izmaku tako da vie nisam
mogao da kupim kusa-hibari, ni mujaka ni enku. Trgovac insek
tima nasmejao se i rekao: Trebalo je da ugine oko dvadesetog dana
devetog meseca (a ve je bio drugi dan desetog meseca). Meutim,
trgovac insektima nije znao da u svojoj radnoj sobi imam dobru pe
i da sam drao temperaturu uvek iznad 24 stepena celzijusa. Zbog
toga moja travska eva peva i pri kraju jedanaestog meseca, a
nadam se da u je odrati u ivotu sve do nastanka velikih hladnoa,
ipak, ostatak njegove generacije je verovatno ve mrtav. Ni za
novac, ni za ljubav, sada mu ne bih mogao nai partnerku. A kad
bih ga oslobodio, kako bi bio u stanju da sam trai, on verovatno ne
bi mogao da preivi ni jednu jedinu no, ak i da ima sreu da po
danu izbegne mnotvo svojih prirodnih neprijatelja - mrava, stonoga i stranih paukova.
8. Sino, dvadesetdevetog novembra, oseao sam se udno dok sam
sedeo za pisaim stolom: osetio sam prazninu u sobi. U tom trenutku
75
VI
sam postao svestan da moja travska eva, moja kusa-hibari ne

peva, suprotno svom obiaju. Otiao sam do tihog kaveza i naao
ga kako lei mrtav pored osuene krike patlidana, sivog i otvrdlog
kao kamen. Oigledno nije jeo tri ili etiri dana, a ipak je, samo no
pre nego sto je umro, prekrasno pevao tako da sam glupo pomislio
da je zadovoljan i vie nego to je to uobiajeno. Moj student Aki,
koji voli insekte, obino gaje hranio; no Aki je za vikend otiao na
selo, a dunost da se brine o travnatoj evi, se preneo na Hanu, kunu
pomonicu. A ona nije saoseajna. Kae da ga nije zaboravila, ali
da vie nije bilo patlidana. Nije ni pomislila na to da ga zameni
krikom luka ili krastavca. Otro sam prekoreo Hanu, kunu po
monicu, a ona je puna cseaja dunosti izraavala skruenost.
Meutim, pomoi nije bilo, muzika je prestala, tiina je optuivala,
a soba je bila hladna, uprkos toploj pei.
9. Apsurdno!.. Prouzrokovao sam da sirota devojka postane jako neraspoloena zbog jednog insekta velikog kao polovina zrna jema!
mogao da oekujem... Naravno, sama navika razmiljanja o eljama
nekog stvorenja - ak i kad su elje cvrka u pitanju - moe da
stvori, na nesvesnom nivou, stvaralako interesovanje i odanost koje
neko postaje svestan tek onda kada se odreeni odnos prekine. Osim
toga, u toku noi u potpunosti sam osetio lepotu nenog glasa -glasa
koji je govorio o trenutku postojanja, zavisnog od moje elje,
sebinog zadovoljstva, kao i o elji boga - govorei mi takoe, da
su atom duha u siunom kavezu kao i atom duha u meni samom,
zauvek jedno i isto u dubini beskraja postojanja... A tada razmiljati
o tome daje malo stvorenje gladovalo i bilo edno noima i danima,
dok su misli njegovog uvarskog boanstva bile zaokupljene tkanjem
snova!... Kako je, uprkos svemu, srano pevao na samom kraju stravinom kraju, jer jeo je sopstvene noge!... Mogu li svima nama
bogovi da oproste - posebno Hani, kunoj pomonici?
10. Naposletku, izjedati svoje noge zbog gladi nije najgore to moe da
se dogodi biu unesreenom darom pevanja. Ima ljudskih cvraka
koji moraju da izjedaju sopstveno srce da bi pevali.
*
76
Izuzetno mali; toliko da se ne moe izmeriti. (prim. ur.)
VI
Mape uma
uvod u prirodu rei i miljenja
Kljune rei ili fraze za glavne i sekundarne ideje iz prie kusahibari:

Glavne
1. pasus
2. pasus
3. pasus
4. pasus
5. pasus
Sekundarne
________________
________________
________________
________________
________________
Malo nie, nai ete primere za kljune rei i fraze iz beleaka uenika
koji su radili ovu vebu. Uporedite ih sa onima koje ste vi izdvojili.
Uenici su predloili sledee kljune rei i fraze:
1. Pasus
2. Pasus
3. Pasus
4. Pasus
5. Pasus
Glavne
Sekundarne
njegov kavez
drvena vrataca
svod od gaze
mali insekt
cvrak
teina u zlatu
antene
kusa-hibari
spavati
ist i dobro hranjen
zaokupljen
apsurd
prodirui
muzika
elektrina zvona
dua
ljubav
zaljubljeno
breuljci
smrt
dva japanska palca

drveni pod
mnogo prostora
otkriti prebivalite
eva iz trave
dvanaest centi
trina vrednost
kao komarac
sve krastavac
bolovi
meditacija
mali
srebrno uborei
vibracija kue
prodiranje
sat svitanja
noni ivot
trgovac insektima
znaajnost
ljubav i smrt
77
VI
U koli, nastavnici su zaokruili po jednu re ili frazu iz svakog

pasusa:
1. Pasus
2. Pasus
3. Pasus
4. Pasus
5. Pasus
Glavne
Sekundarne
drvena vrataca
zlato njegove teine
zaokupljen
prodirui
ljubav
otkriti prebivalite
trina vrednost
bolovi
sat svitanja
noni ivot
Uenici su zatim zamoljeni da objasne zato su izabrali ba nabro

jane kljune rei i fraze, a ne neke druge. Odgovori su obino bili
sledei: rei lako zamislive, matovite, opisne, odgovarajue,
lake za pamenje, pobuujue, itd.
Samo je jedan od pedeset uenika shvatio zato su nastavnici izabrali
upravo one rei i zato su navedene rei uenika bile uglavnom loe.
Da biste razumeli zato je to tako, potrebno je da zamislite trenutak
u budunosti, nekoliko godina nakon to je pria proitana, kad ete
pregledati beleke da biste se prisetili sadraja prie. Zamislite da su
neki prijatelji eleli da se naale sa vama, pa su izvukli naslovne kartice
vaih pria, izazivajui vas da se setite njihovih naslova i imena autora.
Neete imati pojma na koju se priu koja kartica odnosi i moraete da
se pouzdate samo u to da e one u vama pobuditi tane mentalne slike.
Kljune rei sa prethodne strane verovatno ete morati da povezu
jete na sledei nain: drvena vrataca, opta fraza, mogla bi da stvori
atmosferu misterije, kad proitate dalje, otkriti prebivalite. Sledee
dve fraze - zlato njegove teine i trina vrednost - to e potvrditi,
dodajui dodatnu mrvicu intrige i nagovetavajui kriminalnu aktiv
nost. Sledee tri kljune rei, zaokupljen, boli i prodirui, mogle
bi da nas navedu na pomisao daje neka od osoba, moda glavni junak,
u tekoama, stvarajui dodatnu napetost i sugeriui klopku u sat
svitanja i pribliavajui nam, uz puno neizvesnosti, oigledno vaan
deo prie. Poslednje dve rei, ljubav i noni ivot dodale bi celoj
prii romantiku ili rizik, terajui vas da brzo preete preko preostalih
kljunih rei, traei sledee pustolovine i klimaks. Tako biste mogli da
kreirate novu zanimljivu priu, ali se ne biste setili one originalne.
78
VI
Mape uma uvod u prirodu rei i miljenja
Reci, koje ste smatrali dobrim, vremenom, ko zna zato, pokazuju

se neodgovarajuim. Da bih vam objasnio zato, ukazau vam na
razliku izmeu kljunih reci za priseanje i kljunih kreativnih rei, i
na nain na koji one meusobno deluju, posle izvesnog vremenskog
perioda. Dobre kljune rei za priseanje bile bi sledee:
Glavne
Sekundarne
1. Pasus
kavez
dva japanska palca
cvrak
2. Pasus
eva iz trave
3. Pasus
spavanje
sve krastavac
4. Pasus
muzika
ljubavno znaenje
5. Pasus
pesma
organsko pamenje
Razumevanje zato su ove rei bolje za priseanje od drugih, proistie iz naina na koji mozak obrauje informacije.
KLJUNE REI - PRISEANJE I KREATIVNOST
Kljuna re ili fraza za priseanje je re koja kao levak uvlai u sebe

iroku lepezu slika i koja, kad je aktiviramo, priziva u seanje te iste
slike. To je obino jaka imenica ili glagol koji su ponekad okrueni
dodatnim kljunim pridevima ili prilozima (v. sliku 25).
Slika 25. Dijagram koji pokazuje kljunu re za priseanje

Kreativna re je ona koja posebno pobuuje i stvara mentalne slike,
ali je mnogo optija nego to je to direktna kljuna re za priseanje.
Rei kao to su oticati ili neobian posebno su pobuujue, ali ne
vraaju nuno i specifine slike.
79
VI
Slika 26. Kljuna kreativna rezrai asocijacijama it svim pravcima

Nezavisno od razumevanja razlike izmeu kreativnih i kljunih reci
za priseanje, takoe je neophodno razumeti prirodu samih reci, kao i
prirodu mozga koji ih koristi.
MULTI-ORDINATNA PRIRODA REI
Svaka re je multi-ordinatna, to znai d aje svaka re kao malo

sredite na koje se hvata mnogo, mnogo malih kuka. svaka kuka moe
da zahvati druge rei i da obema recima u novom paru neto malo
izmenjenog znaenja. Na primer, glagol pobei, moe razliito da
znai u reenici Pobegle su glavom bez obzira. i Pobegle su joj
misli. (v. tablu 1).
Osim vieznane prirode rei, i svaki mozak se, takoe,razlikuje od
bilo kog drugog mozga. Kao sto je prikazano u prvom poglavlju, broj
veza koje mozak moe da napravi, je gotovo neogranien. Osim toga,
svaki pojedinac ivi vrlo razliitim ivotom od bilo kog drugog poje
dinca (ak i kad dvoje ljudi zajedno proivljava isto iskustvo, oni su
ipak u veoma razliitim svetovima: A proivljava iskustvo u kome je B
njegov vrlo vaan deo, a B proivljava iskustvo u kome ja A vaan deo).
Slino tome, i asocijacije koje ima neka osoba u vezi sa nekom rei,
bie razliite od asocijacija nekog drugog. ak e i jednostavna re, kao
to je list, izazvati razliite serije mentalnih slika kod svake osobe
koja je proita ili uje. Osoba, ija je najdraa boja zelena, mogla bi da
zamisli uobiajenu boju lia, neko ija je omiljena boja uta, zamislie
lepotu jeseni, osoba koja se povredila pri padu sa drveta, osetie strah,
80
VI
Mape uma - uvod u prirodu reci i miljenja
batovan e doiveti razliite emocije povezane sa zadovoljstvom to

vidi kako lie raste i misliti na to kako e ga pokupiti kada padne, itd.
Na ovaj nain, moglo bi se nastaviti u beskonanost i opet se ne bi
pokrila ela lepeza asocijacija, koje imate svi vi, koji itate ovu knjigu,
kad mislite o liu.
Na isti jedinstven nain, na koji um vidi svoje sopstvene slike,
organizovan je po prirodi i svaki mozak, kako na kreativnom tako i na
smislenom planu. On e nastojati da pria sebi zanimljive i zabavne
prie, kao to to ini, na primer, kada sanja ili sanjari u budnom stanju.
Sada moete jasno da sagledate razlog neuspeha priseanja pomou
optih kljunih reci, izabranih iz prie Kusa-hibari. Kad god se pri
bliimo bilo kojoj od vieznanih rei ili fraza, um automatski budi veze
koje su najoiglednije, koje stvaraju najvie mentalnih slika ili imaju
najvie smisla. Um se disciplinovano dri puta koji je vie utemeljen
na kreativnosti nego na seanju, a pria koju je kreirao je zanimljiva,
ali nije ona koje se elimo setiti (v. tablu I, sredina).
Kljune rei za priseanje trebalo bi da prisile um da stvara prave
veze u ispravnom smeru, omoguavajui mu ponovo stvori originalnu
priu ak i ako je ona bila zaboravljena (v. tablu T, dole).
KLJUNE RET U ODNOSU NA STANDARDNE BELEKE
Veoma bitan deo priseanja je priroda kljunog pojma. To nije, kako

se esto misli, proces doslovnog seanja re po re. Kad ljudi pre
priavaju knjige, koje su proitali, ili doivljaje sa mesta na kojima su
bili, oni ne poinju iitavanjem memorije. Oni daju pregled kljunih
pojmova, opisujui glavne likove, situacije i dogaaje, dodajui tome i
opisne detalje. Slino tome e i jedna jedina kljuna re ili fraza vratiti
u seanje elu lepezu iskustava i doivljaja. Zamislite, na primer, sve
one mentalne predstave koje vam padaju na pamet kad proitate re
,.dete.
Kako onda te injenice o kljuu priseanja utiu na nae stavove
prema strukturi pravljenja beleaka?
Pogreno se pretpostavlja daje normalna struktura reenice najbolji
nain za pamenje verbalnih slika i ideja, samo zato to smo naueni
da izgovaramo i piemo rei. Zato veina uenika i studenata stvara
beleke na uobiajeni nain u pisanoj formi, slino belekama jednog
uenika koje je profesor ocenio dobrima (v. sliku 27).
81
VI
Nae novo saznanje o kljunim pojmovima i priseanju pokazuje da

u tom tipu beleaka 90% reci uopte nije bitno za priseanje. Ta
zabrinjavajua injenica postaje jo vie zabrinjavajuom kada se iz
bliza pogleda ta se dogaa sa reenicom uobiajenih beleaka:
1. Gubi se vreme prilikom zapisivanja rei koje nemaju nikakve veze
sa pamenjem (procenjeni gubitak vremena - oko 90%).
2. Veliki gubitak vremenaje prilikom itanja tih istih nepotrebnih rei
(procenjeni gubitak vremena - oko 90%)
3. Vreme se gubi i prilikom traenja kljunih rei za priseanje, jer se
one ni na koji nain ne istiu u tekstu, ve se stapaju sa drugim
recima koje ne pobuuju priseanje.
4. Veze meu kljunim recima se prekidaju ostalim recima koje ih
dele. Znamo da memorija funkcionie na osnovu asocijacija, pa e
svako ubacivanje rei, nebitnih za priseanje, slabiti te veze.
5. Kljune rei za priseanje vremenski su odeljene umetnutim recima:
nakon to se proita jedna kljuna re ili fraza, protei e barem
nekoliko sekundi, dok se ne naie na sledeu. Sto vie vremena
protekne do pojave sledee kljune rei, tim e izgledi za uspostav
ljanje prave veze biti manji.
6. Kljune rei za priseanje su odeljene i prostorno, na stranici teksta,
razmakom izmeu njih. Kao i kod vremena, to je vea fizika
udaljenost meu kljunim recima, to je manja verovatnoa da e se
uspostaviti prava i vrsta veza meu njima.
Savetujemo vam da izbor rei i fraza, kljunih za priseanje, vebate
na temelju beleaka koje ste pravili tokom uenja. Koristie vam i ako
samete ovo poglavlje ispisujui samo kljune rei.
Posle toga, razmotrite kreativne i kljune rei za priseanje u svetlu
informacija iz poglavlja o pamenju, i to naroito odeljka koji govori o
memorijskim principima. Slino tome, i samo poglavlje o pamenju
moe ponovo da se razmotri u svetlu ovog poglavlja, sa slinim na
glaskom na odnose i slinosti izmeu mnemotehnika i kljunih, od
nosno kreativnih pojmova.
Pregledni dijagram je novi nain izraavanja. Pregledni dijagram se
izrauje mnogo lake kada su beleke u obliku kljunih rei, jer se tako
troi mnogo manje vremena, a samo priseanje e biti mnogo bolje i
82
VI
Mape uma
uvod u prirodu reci i miljenja
potpunije. I slabije veze e se mnogo bolje uvrstiti ve u poetnim

stadijumima pamenja.
Konano, uvek bi trebalo naglaavati veze izmeu kljunih rei i
pojmova za priseanje i izbegavati, gde god je to mogue, jednostavne
nizove i redove kljunih rei. U slcdcem poglavlju u potpunosti emo
asniti napredne metode povezivanja kljunih rei pomou tehnike
koju sam nazvao mape uma.
Slika 21. Primer standardnih dobrih heleaka jednog studenta

univerziteta
83
LINA ZAPAANJA I BELESKE
84
&r
jhvma& GSE.
+
+ fL
Z
&
^
S
T
i
}
*
}
0v
HO***
iOOJOO.
flTUli,
t\oL
3 * - / Z W
P6IH^
* < > .'

I
**&
J&
% - .i
p s ^ s
iS
s ^
IKA
i ^ r f 2 y ^
r2<V
g il'
- ~ ,iB ,
^l**AKCtjM >10
e?^7 ^
g>*
J> ^
V '
e E ir * & r t
*_' *fci '
<ZO/MANjf
Tabla III - Mapa uma II poglavlja
ToO
<o
Tabla IV - Mapa uma IV poglavlja
M ape um a prirodni zakoni

PREGLED
Veba - putovanje u svemir

Istorijat linearnog govora i pisanja
Mozak i stvaranje mapa uma
Zakoni stvaranja mapa uma
VEZBA - PUTOVANJE U SVEMIR
Na posebnom listu papira pripremite poluasovni govor na temu:

Putovanje u svemir. Ponite odmah poto proitate ovaj pasus do
kraja. Potrudite se da za to ne potroite vie od pet minuta, bez obzira
na to da li ete u datom vremenskom periodu zavriti govor ili ne. Na
ovu vcbu emo se vratiti kasnije. Ovde bi takoe trebalo da pribeleite
sve probleme, na koje ste naili, u vezi sa organizacijom misli prilikom
obavljanja ovog zadatka.
Problemi na koje ste naili prilikom kreiranja govora:
85
Mape uma - prirodni zakoni
VII
ISTORTJAT LINEARNOG GOVORA I PISANJA
Poslednjih nekolilo stotina godina bilo je iroko rasprostranjeno

miljenje da ljudski mozak radi linearno, odnosno redom kao po nekoj
listi. Takvo verovanje se odravalo u prvom redu oslanjajui se na naa
dva glavna naina komuniciranja, govor i pisanje.
U govoru smo ogranieni prirodom vremena i prostora tako to
ujemo i izgovaramo jednu re u jednom trenutku. Na govor se zato
gledalo kao na linearan proces komunikacije izmeu ljudi (v. sliku 28).
Slika 28. Na govor se tradicionalno gledalo kao na iznoenje nekog

spiska reci, redom.
tampani materijal se smatrao jo linearnijim. Ne samo da je po
jedinac prisiljen da usvaja jedinicu tampe po redosledu, nego i tam
pani materijal izlazi na stranici papira, u nizu traka i redova.
Naglasak na linearnom stilu prevladao je u normalnom pisanju ili
pravljenju beleaka. Ustvari, svakoje u koli bio treniran, i jo uvek se
trenira, da hvata beleke reeninim ili hijerarhijskim stilom. (Veina
italaca su verovatno pripremili svoj poluasovni govor na jedan od dva
naina prikazana na slici 29.)
Takav nain miljenja traje toliko dugo i malo se ta radi da bi se
ono promenilo. Savremena nauna istraivanja pokazuju d aje mozak
multi-dimenzionalan i da funkcionie uz pomo strukturiranih ema obrazaca, to upuuje na to da u gornjim zakljucima o govoru i
tampanom materijalu moraju postojati pukotine.
Dokaz da mozak funkcionie linearno zbog obrasca govora ne uzima
u obzir prirodu organizma, isto kao to to ne ine ni oni koji podravaju
apsolutnu prirodu testova inteligencije. Lako je rei kako rei, kad
86
VII
putuju od jedne do druge osobe, ine to neizbeno u nizu, ali stvar zaista
nije u tome. Vanije je naglasiti pitanje: kako iznutra deluje mozak koji
govori i mozak koji prima rei.
A) Normalna linijska struktura - narativni (reeniki) stil beleaka
B) Standardna struktura liste - hijerarhijski stil beleaka
Slika 29. Standardni oblici dobrih ili istih beleaka

Odgovor je da mozak sasvim sigurno ne manipulie sa njima na
nain jednostavnih lista i nizova. Ovo moete da proverite ako se
prisetite na koji nain se odvija va misaoni proces, dok nekome neto
87
Mape uma -prirodni zakoni
VII
govorite. Primetiete da se tokom itavog vremena konverzacije, dok

iz vas izlaze nizovi reci, uvaem mozgu zbiva neprestan i vrlo sloen
proces slaganja i odabiranja. Da bi sluaocu preneli odreeno miljenje,
tu se vrte i meusobno povezuju ele mree reci i zamisli.
Slino tome, ni slualac ne uje jednostavno dugaku listu reci kao
neko ko usisava pagete. On prima svaku re u kontekstu rei koje je
okruuju. Istovremeno, on pridaje vieznanoj prirodi svake rei svoje
sopstveno, posebno tumaenje, u skladu sa strukturom sopstvenih in
formacijskih obrazaca, te ralanjuje, kodira i prosuuje tokom itavog
vremena tog procesa.
Slika 30. Unutar mozga je mrea, a ne jednostavno niz rei, i to je

veoma vano za razumevanje naina na koji se odnosimo prema
recima.
Ve ste primetili da ljudi ponekad iznenada negativno reaguju na
rei za koje mislite da su sasvim bezazlene. Oni reaguju na takav nain
jer su asocijacije, koje imaju u vezi sa tim recima, drugaije od onih
koje imate vi. Znajui to, jasnije ete shvatiti prirodu konverzacije,
neslaganja u miljenju i nesporazume.
Argument u vezi sa tampanim materijalima je takoe slab. Uprkos
injenici da smo uili da itamo jedinice informacije jednu za drugom,
da su one prezentirane u redovima i da zbog toga mi itamo i piemo u
redovima, takva linearna prezentacija nije neophodna za razumevanje,
a u veini sluajeva je i neodgovarajua.
Va mozak je u potpunosti sposoban da prihvati informaciju koja
nije linearna. U svakodnevnom ivotu on to ini gotovo redovno,
primeujui sve one stvari koje ga okruuju, a koje ukljuuju uglavnom
88
VII
nelinearne oblike tampanog materijala: fotografije, ilustracija, dija

grame, itd. Stvari je zamutilo samo preterano oslanjanje naeg drutva
na linearnu informaciju.
Nelinearna priroda naeg mozga dokazana je u nedavnim biohemijskim, fiziolokim i psiholokim istraivanjima. Svako od tih podruja
istraivanja otkriva, na sopstveno uenje i oduevljenje, da mozak ne
samo da nije linearan, nego da je tako sloen i povezan unutar sebe, da
garantuje vekove zanimljivih istraivanja.
MOZAK I STVARANJE MAPA UMA
Ako mozak treba da se suoi sa informacijom na najdelotvorniji

nain, informacija mora biti tako spakovana da sklizne unutra na
to laki nain. To znai da, ako mozak u prvom redu radi sa kljunim
pojmovima, meusobno ih povezujui i upotpunjujui, i nae beleke i
odnosi naih rei.moraju u mnogo sluajeva biti sloene na taj nain, a
ne u klasinim redovima.
Umesto da ponemo odozgo i sleva udesno na dole, u reenicama i
nizovima, trebalo bi da ponemo u sredini, s glavnom idejom, iz koje
se granajupod-ieje, idui od opteg ka pojedinanom.
Mapa uma, prikazana na slici 31, ima mnogo prednosti u odnosu na
standardne linearne beleke.
1. Glavna ideja na sredini papira je mnogo jasnije definisana.
2. jasno je naznaena relativna vanost svake ideje. Vanije ideje su
blie centru, a manje vane ideje e biti blie perifiriji.
3. Jasno se vide i veze izmeu kljunih pojmova, zbog njihove blizine
i povezanosti.
4. Kao rezultat svega toga, i pregledi priseanje bie delotvorniji i bri.
5. Priroda ovakve strukture omoguuje jednostavno i lako dodavanje
novih informacija, bez neurednog zbrkavanja i stiskanja, itd.
6. Svaka mapa uma bie razliita od bilo koje druge mape. To olakava
priseanje.
7. U kreativnim oblastima pravljenja beleaka, kao to je pisanje
radova, na primer, otvorenost mape e omoguiti mozgu da mnogo
lake stvara nove veze.
89
Mape nina - prirodni zakoni
Vil
Slika 31. Poetne ideje mentalno mapirane oko centralne teme

Uvezi sa ovim takama, posebno u vezi sa ovom poslednjom, uradite
sada vebu, slinu onoj za predavanje o putovanju u svemir, sa poetka
ovog poglavlja, ali ovog puta koristei mapu uma, a ne linearne struk
ture beleaka. Pridravajte se zakona mapiranja uma koji su dati u
nastavku.
ZAKONI STVARANJA MAPA UMA
1. Ponite sa crteom u boji u sredini papira. Jedna slika je esto

vredna kao hiljadu rei. Znaajno poveava sposobnost pamenja
i kreativnog razmiljanja. Papir orijentiite pejzano (kao na asu
likovnog).
90
VII
Mape uma prirodni zakoni
2. Crtajte svuda po vaoj mapi uma gde to ima smisla. Slike slue da
stimuliu sve kortikalne procese i da privuku va pogled i pomognu
pamenju.
3. Rei piite velikim, tampanim slovima. Rei pisane tampanim
slovima daju pri itanju fotografiniju, jasniju, itkiju i lake
shvatljivu informaciju. Gubitak vrem ena,^! za pisanjgitampanih
slova, obilno se nadoknauje pri presliavanju.
4. Rei pisane tampanim slovima trebalo bi da budu napisane iznad
linija, a svaka linija bi trebalo da bude povezana sa ostalim linijama.
Ovo omoguava da mapa uma ima kompaktnu strukturu.
5. Rei bi trebalo da budu u Jedinicam a, odnosno, jedna re na
jednoj liniji. To obezbeuje svakoj rei mnogo vie slobodnih
kuka, to kreiranje beleakaini slobodnijim i fleksibilnijim.
6. Koristite boje svuda po mapi uma, jer e one poboljati pamenje,
privui oi i stimulisati desnu hemisferu mozga.
7. Pri kreativnim naporima ove vrste, um bi morao da ostane slobo
da/i koliko god je to mogue. Svako razmiljanje o tome u kom
smeru bi stvari trebalo da se odvijaju, ili gde bi ih trebalo ukljuiti,
neizbeno e usporiti proces.
Trebalo bi da se prisetite svega o emu va mozak razmilja u vezi
sa centralnom idejom. Budui da mozak stvara ideje mnogo bre nego
to smo u stanju da ih zapiemo, gotovo da nee biti pauze, a ukoliko
je i bude, verovatno ete primetiti da e se pero ili olovka kolebati nad
stranicom. U trenutku kad to primetite, spustiete olovku i nastaviti
dalje. Nemojte voditi brigu o redosledu ili organizaciji, jer e se, u veini
sluajeva, nametnuti sami od sebe. Ako se to i ne dogodi, konaan
redosled moete da napravite pri kraju vebe.
Na opisanu proceduru stvaranja mape uma moete da gledate kao
na proces eliminisanja svih slabih strana standardnih beleaka.
Pomou iznetih zakona stvaranja mapa uma, iznetih dosad, nacrtajte
mapu uma u vezi sa centralnom idejom ja, slino kao to je to
prikazano na slici 31.
Ponite sa vebom.
Iako prvi pokuaj sa mapiranjem uma moe da izgleda neobino,
verovatno ete primetiti da je iskustvo sa njim potpuno razliito od
onoga s metodom linearnih beleaka, i da su problemi sasvim razliiti.
91
Mape uma -prirodni zakoni
VII
Problemi koji se najee uoavaju kod standardnih, linearnih beleaka su:

organ izovanost
ustrojstvo sadrim
loginost poretka
raspored vremena
poetak
naglaavanje ideja
kraj
mentalna blokada
Ovi problemi nastaju zato to ljudi pokuavaju da odmah selektiraju
glavne pasuse i ideje, jedne za drugima i pokuavaju da srede strukturu
govora iako nisu razmotrili sve dostupne informacije. To neizbeno
dovodi do konfuzije i problema, jer nova informacija, koja iskrsne tek
posle nekoliko taaka, moe da preinai celokupni pogled na predmet.
Kod linearnog pristupa tako neto donosi lom, a kod koncepta mapa
uma to je jednostavno deo celokupnog procesa i obrauje se sa lakoom.
Drugi nedostatak linearne metode je u tome to je u suprotnosti sa
nainom funkcionisanja mozga. Svaki put kada razmiljate o novoj
ideji, im se stavi na listu, ona se zaboravlja dok se traga za novom
idejom. To znai da su vieznane i asocijativne mogunosti svake rei
preseene. Rei su tim postupkom ostavljene na stranu dok mozak
tumara okolo traei drugu novu ideju.
Uz pomo metode mapa uma, meutim, svaka ideja ostaje sa
potpuno otvorenim mogunostima tako da se mapa razvija organski,
irei se na sve strane i ne postaje prenatrpana i zaguena.
Moglo bi da vam bude zanimljivo da uporedite sopstvene napore sa
naporima troje kolske dece (v. slike 32, 33 i 34).
Slika 32 pokazuje uobiajene beleke etrnaestogodinjeg deaka
koji je opisan kao proseno inteligentan, ali smuen, konfuzan i men
talno neorganizovan. Primer njegovog linearnog zapisivanja predstav
lja njegove bolje beleke i jasno oznaava zasto je opisan onakvim
kakvim je opisan. Mapa uma u vezi sa engleskim jezikom,koju je
zavrio za pet minuta, pokazuje neto sasvim suprotno, ukazujui na to
da veoma esto decu pogreno procenjujemo zbog metode koju im
nameemo kad traimo da iskau svoje mogunosti.
Slika 33 prikazuje mapu uma mladia koji je dvaput pao na ispitu
iz ekonomije i koga je nastavnik opisao kao deaka koji ima ogromne
probleme prilikom razmiljanja i uenja, povezane sa gotovo potpunim
92
VII
nepoznavanjem njegovog predmeta. Mapa uma, koja je zavrena za pet

minuta takoe pokazuje neto sasvim suprotno.
Mapu uma, prikazanu na tabli II nacrtala je trinaestogodinja devojica
iz Kalifornije. Nju su, kao i Edvarda Hjuza, smatrali obinom ili
prosenom uenicom. Mapa uma koja velianstveno sjedinjuje sa
draj sa oseanjima i emocijama u vezi sa priom Kusa-hibari, je
odlian primer kako mogu da se koriste boje, ifre, oblik i mata da bi
nam predstavili elu priu.
Mape uma na tablama III, IV, V, i VI predstavljaju novu metodu
pravljenja beleaka. One predstavljaju poglavlja II, IV, V, i poglavlja
o kreiranju mapa uma (VI, VII, i VIII).
Na posebnom papiru nacrtajte sami mapu uma u vezi sa poglavljem
VII.
U ovim mapama uma slike i rei, kljune zapriseanje, meusobno
su povezane oko glavne, sredinje ideje (slike, koja je u ovom skuaju
opte tema poglavlja), a mentalna slika je graena od ele misaone
strukture.
U ovom poglavlju je teorija i metoda stvaranja mapa uma porpuno
razraena.
Upotrebite mapu uma za svako poglavlje kao preliminarni uvid
za ono to dolazi. To e vam olakati itanje poglavlja.
Nakon to zavrite poglavlje, opet pogledajte svoju mapu uma. To
e sluiti u svrhu naknadnog uvida i pomoi e vam da se setite
onog to ste proitali. Nastavite sa priseanjem u skladu sa ciklu
sima memorije ako elite da informacije uskladitite u dugoronu
memoriju.*
V. detaljnije u: Toni Buzan, Savreno pamenje, Finesa, Beograd, 1999.)

93
i)
9/?TTi !Vo~
VII
Tstfnl + / v c t* ~ ^rt
dh t, yfl<yJA l, d s
(M A ^ ^ y
K+n-pf
/i\Mkv+ w^e/ 4 ^
/\^6ivciM ty ^
~/<AAV\a// Crj'rn r^/4c^iA < /~h'\
^yM *3 OE ( 9 M
^CU\< 44$/
T M [Asvfclfa/ Aft
0^yU J f o v z
^
aM
4stf*Psl^t/s
Slika 32. Najbolje beleke linearnog tipa (gore) etrnaestogodinjeg

deaka i njegova mapa (dole) sa temom ,,Engleski1(v. str. 92).
94
vu
Mape uma prirodni zakoni

-
Slika 33. Mapa uma mladia koji je prethodno dva puta pao na ispitu
iz ekonomije (v. str. 92).
Slika 34. Mapa uma jedne devojice o istoj matematici.

95
VIII
M ape um a napredne m etode i

u potreba
PREGLED
Napredne mape uma

Mape uma i levi i desni korteks
Mape uma - primena
Mape uma za govore i lanke
Mape uma za predavanja
Mape uma za sastanke
NAPREDNE MAPE UMA
Kombinujui informacije iz svih prethodnih poglavlja i uzimajui

u obzir da mozak bolje barata informacijama ako su one oblikovane
tako da se mogu ubacivati, i uzimajui u obzir, isto tako, informacije
iz ovog poglavlja o multidimenzionoj prirodi pamenja, sledi da e
beleke koje su vie holografske i kreativne, biti mnogo razumljivije,
bolje procenjene i lake prizvane u seanje.
Postoji mnogo sredstava da se kreiraju takve beleke, kao na primer:
S tre lic e
Mogu da se upotrebe u cilju pokazivanja

kako su povezani pojmovi na razliitim delovima mape uma. Strelice mogu da budu
jednostruke ili viestruke i mogu da pokazu
ju smerove unapred ili unazad.
VIII
Mape uma - napredne metode i upotreba
S im b o li
Uz reci mogu da se koriste zvezdice, uskli

nici, kruii i znakovi pitanja, kao i mnogi
drugi simboli kako bi ukazali na veze sa
drugim elementima mape.
G e o m e trijsk e f ig u r e
Kvadrati, pravougaonici, krugovi, elipse, itd.

mogu da se koriste za oznaavanje podruja
ili rei, slinih po prirodi - na primer, trouglovi mogu da se koriste za oznaavanje
podruja moguih reenja u problemskim
zadacima.
Geometrijski likovi mogu da se koriste i u
cilju prikazivanja redosleda vanosti. Neki
ljudi, na primer, rado koriste kvadrate za ono
to im je glavno (u centru), pravougaonike
za ono to je blizu centra, trouglove za in
jenice koje su sledee pa redu vanosti, itd.
Ilu zija tre e d im e n zije
Sve pomenute geometrijske figure, kao i mno

ge druge, mogu da se prikau sa iluzijom
trodimenzionalnosti, tako da se od kvadrata
dobij a kocka, od pravougaonika kvadar, itd.
Pojmovi, napisani sa iluzijom trodimenzion
alnosti e odskakati od stranice i stoga biti
v|
uoljiviji.
K re a tiv n i c rte i
Kreativnost moe da se kombinuje sa trodimenzionalnou kako bi se prikazala struk

tura glavnog lika. Kad neko, na primer, pri
kazuje model u atomskoj fizici, koristi jez
gro atoma i elektrone koji ga okruuju, kao
centar tog modela.
97
Mape uma
napredne metode i upotreba
VIII
Boje
Boje su posebno korisne kao pomono sred
stvo za pamenje i kreativnost. Slino streli
cama, mogu da se koriste za povezivanje
pojmova koji su meusobno udaljeni. Mogu
da se koriste i za oznaavanje granica iz
meu glavnih delova beleaka.
MAPE UMA I LEVII DESNI KORTEKS
Na ovom mestu bilo bi korisno da razmotrimo kako najnovija

istraivanja u vezi sa mozgom potvruju ono na ta smo dosad ukazi
vali. U svetlu ve pomenute injenice da mozak lake obrauje infor
macije ako su one oblikovane tako da omoguuju umetanje, treba
razmatrati istraivanja levog i desnog korteksa koja su sproveli Roder
Speri, Robert Omtajn i Iran Zejdel.
O vo istraivanje, samo po sebi, dovodi do zakljuka da bi tehnike
za pravljenje beleaka i kreativnu organizaciju m isli, stvorene da
bi zadovoljile potrebe celovitog korienja m ozga, ukljuivale ne
samo rei, brojeve, fraze i linearnost, nego i boje, p ro sto rn o st",
vizuelne predstave, oseaj trodim enzionalnosti prostora, itd .,
drugim recima - mape uma.
S koje god strane da pristupimo problemu, bez obzira da li se radi o

prirodi rei i informacija, funkciji priseanja, holografskim modelima
mozga ili najnovijim istraivanjima mozga, zakljuak je na kraju iden
tian: ukoliko elimo da u potpunosti koristimo kapacitete mozga,
moramo razmatrati svaki od elemenata koji dopunjuje celinu i integrisati ih tako da se sjedinjuju sa ostalima.
MAPE UMA - PRIMENA
Priroda mapa uma usko je povezana sa intelektualnim funkcijama

pa se one mogu koristiti u gotovo svakoj aktivnosti u koju su ukljueni
razmiljanje, pamenje, planiranje ili stvaralatvo. Tabla VII pred
stavlja mapu uma koja pokazuje u kojim oblastima se primenjuju mape
uma, prikazujui iroki dijapazon primena. U preostalom delu ovog
poglavlja objasniu kako se primenjuju mape uma prilikom pisanja
govora, pisanju radova, zadacima ispitnog tipa, za sastanke, u komuni
kaciji i u pravljenju beleaka.
98
VIII
Mape uma
napredne metode i upotreba
MAPE UMA ZA GOVORE I LANKE
Kada im se prvi put pokau mape uma, veina ljudi pitaju mogu li
one da se koriste sa bilo kojom linearnom svrhom, kao to je pisanje
govora ili lanaka. Ako pogledate mapu uma na tabli VII, videete kako
se dogodila takva transformacija.
Kada se mapa uma jednom kompletira, svaka traena informacija
je vidljiva i odmah dostupna. Potrebno je samo da napravite konaan
redosled izlaganja po kom e se predstaviti odreeni sadraj. Dobra
mapa uma nudi mnoge mogunosti. Kadajednom napravite izbor, svako
podruje mape moete da uokvirite razliitom bojom i oznaite rednim
brojem. Ukoliko sada elite da mapu pretoite u u pisani ili verbalni
oblik, izaberite jednostavno glavna podruja i razvijajte priu u skladu
sa njima, taku po taku, sledei logiku povezanih grana. Na taj nain
se uklanja problem stalnog pravljenja novih skica, jer se svako priku
pljanje i organizacija znanja zavravaju na nivou ele mape uma.
Korienje ovih tehnika, na univerzitetu Kembrid, omoguilo je
Edvardu Hjuzu da zapone svoju izuzetno uspenu ivotnu priu, a meni
da napiem ovu knjigu.
MAPE UMA ZA PREDAVANJA
Uvek kada pravite beleke uz pomo mapa uma, preporuljivo je da

koristite veliki list papira, veliine A3 , kako bi omoguili svom mozgu
da vidi elu sliku podataka koje istrauje.
Kada hvatate beleke, naroito na predavanju, vano je da zapamtite
da su vam, u sutini, potrebne samo kljune rei i slike. Takoe je vano
rei da konana struktura na postaje vidljivom sve do kraja. Zbog toga
e svaka napravljena beleka pre biti polubeleka nego konani uzorak.
Prvih nekoliko rei e delovati nepovezano, sve dok tema predavanja
ne postane vidljiva. Vano je razumeti i vrednost tzv. neurednih
beleaka, u odnosu na one uredne, jer mnogi ljudi oseaju strepnju
kad pred sobom vide stranicu sa krabotinama punim strelica i
nelinearnih beleaka. Uredne beleke su tradicionalno one koje su
strukturirane u obliku redova na linearan nain. (v. sliku 31 u prethod
nom poglavlju). Neuredne beleke su one koje izgledaju kao krabotina preko ele stranice. Pojam krabotina odnosi se na izgled, a ne na
sadraj.
99
VIII
Pri pravljenju beleaka, vaan je sadraj, a ne izgled. Beleke koje

izgledaju uredno, u informacijskom smislu su zapravo krabotine.
Kao sto je objanjeno na strani 81, Kljune informacije su skrivene,
nepovezane i zakrene mnogim drugim, u informacionom smislu, ne
bitnim recima. Beleke u vidu mapa uma, nalik krabotinama, mnogo
su vrednije u informacionom smislu. One odmah pokazuju vane
pojmove, veze meu njima, a u nekim sluajevima ak i meusobnu
iskljuivost i suprotnosti.
Beleke u obliku mape.uma uvek su u konanom obliku uredne, pa
je retko potrebno vie od deset minuta da bi se, beleke pravljene satima,
prenele na novi list papira. Stvaranje konane mape uma je veoma
korisna veba, naroito ako se period uenja organizuje na odgovarajui
nain, odnosno tako da to bude ujedno i prvo naknadno obnavljanje.
Vidi strane 60-63.
MAPE UMA ZA SASTANKE
Sastanci, posebno oni namenjeni planiranju ili reavanju problema,

esto prelaze u situaciju kad svako slua druge samo da bi izloio svoje
stavove im prethodni govornik zavri sa svojim izlaganjem. Na takvim
sastancima se prelazi bez zadravanja preko mnogih izuzetno vrednih
detalja ili se esto zaboravljaju tako da se uludo troi vreme. Jo jedna
posledica je da konano prihvaeni zakljuci nisu nuno i najbolji ve
su to oni koje su obino predloili najglasniji ili najvaniji govornici.
Ovi problemi mogu da se izbegnu ako osoba, koja organizuje
sastanak, koristi strukturu mape uma. Na tabli na elu prostorije za
sastanke, trebalo bi u obliku mape uma predstaviti centralnu temu
rasprave i nekoliko glavnih ideja koje polaze iz centralnog lika. Na taj
nain e uesnici sastanka dobiti predznanje o tome ta je centralna tema
rasprave i verovatno e doi pripremljeni na sastanak. Kad neko zavri
izlaganje koje je pripremio, ostali ga mogu zamoliti da sve same u
nekoliko kljunih reci i da pokae mesto na mapi uma gde bi trebalo da
se nae njegovo izlaganje.
Prednosti takvog pristupa su sledee:
1. Registruje se i belei doprinos svakog uesnika sastanka.
2. Nema izgubljenih zamisli i ideja.
100
VIu
3. Vanost koja se pridaje nekoj ideji zavisie vie o tome ta je reeno

nego Ari?je to rekao.
4. Uesnici e se vie pridravati dnevnog reda, izbegavae nepotrebne
digresije i raspravu o svemu i svaemu.
5. Po zavrenom sastanku, svi prisutni e imati nacrtanu mapu uma pa
nee zaboraviti veinu onoga sto je reeno na sastanku.
Jo jedna prednost mapa uma, posebno pri beleenju i u komuni
kaciji, je u tome d a je svaki pojedinac aktivno ukljuen u celokupnu
strukturu onoga to se dogaa, umesto da ga se tie samo ono to je
poslednje reeno. Vee ukljuenost rezultirae mnogo veom kriti
nou i analiziranjem mnogo veoj integraciji, mnogo veoj sposob
nosti priseanja i mnogo veem sveoptem razumevanju.
Mape uma predstavljaju spoljanjeg fotografa svih meuodnosa
naih misli u nekom datom trenutku. One omoguuju mozgu da jasnije
vidi sam sebe. Mape uma poveavaju raspon intelektualnih sposob
nosti, naem ivotu daju veu delotvornost, uivanje, eleganciju i
zabavu.
101
VIII
LINA ZAPAANJA I PRIMENE
102
m
Tabla V - Mapa uma V poglavlja
lt.
<VW
svu
rnfXOHl
'LAS't
6lAMPAtf
jg
y
o
y
p Y fc
ficvet
3 raj?
<&*.
-H
?**** p ^
^ y y /K
' Z S ^'fy $ $
Q
. ,
i cS C V jtV V j f
Y
r
w
.j
jt/jy
Si
- At*j
Qg/
<<#j
2Vca MWC, N ^ v .
:l* c
Tabla VI - Mapa uma VI, VII i VIII poglavlja
IX
Tehnika organizovane prim ene

m apa um a (TOPM U)
PREGLED
Bezvoljni student
Udbenik kao pretnja
Stare i nove tehnike uenja
TOPMU
TOPMU: Priprema
TOPMU: Primena
TOPMU: Rezime
BEZVOLJNI STUDENT
Verovatno ste ve upoznali ovakvu osobu - studenta prepunog

entuzijazma, istrajnog u svojoj nameri da ui od est sati uvee pa sve
do ponoi. Tano u est asova uvee on prilazi svom radnom stolu,
paljivo slae sve na njemu, pripremajui se za predstojei period
uenja. Postavivi sve na svoje mesto, on iznova paljivo doteruje svaki
detalj, obezbeujui tako sebi vreme za pronalaenje prvog izgovora;
naime, sada se prisea kako jutros nije imao dovoljno vremena da
proita neke zanimljive lanke u novinama. On takoe uvia da je
najbolje da prebrine takve sitnice pre nego to pone da ui.
Zbog toga on ustaje od stola, prelistava novine i, dok okree stranice,
otkriva vie interesantnih lanaka nego to je mogao i da zamisli. I dok
lista stranicu po stranicu, on uoava i pregled zabavnog programa. Iz
ovog ugla gledano - eto jedne izvrsne ideje za prvi veernji predah;
moe da pogleda neto interesantno izmeu 8 i 8.30 uvee. Pronalazi
103
Tehnika organizovane primerie mapa uma (TOPMU)
IX
neto zanimljivo, ali emisija poinje ve u sedam sati. U tom trenutku

on pomisli: Pa dobro, imao sam teak dan, nema jo mnogo do poetka
programa, ionako bi bilo korisno da se opustim i dobro odmorim pre
nego to prionem na uenje i.. Vraa se za svoj radni sto oko petnaest
minuta do devet sati zato to je poetak sledee emisije bio mnogo
interesantniji nego to je pretpostavljao.
U ovoj sceni on i dalje obigrava oko svog radnog stola, tapkajui po
knjizi; iznenada se prisea da bi bilo bolje da prvo telefonira svom
prijatelju, elei da i to skine sa vrata, pre nego to pone sa ozbiljnim
uenjem.
Telefonski razgovor je, naravno, mnogo zanimljiviji i dui nego to
je oekivao, ali se odluan student, kakav je on, konano vraa svom
pisaem stolu u 9.15.
U ovom trenutku svog rituala on zaista seda za sto, otvara knjigu sa
izrazom odlunosti na svom licu i zaista poinje da ita (stranu br. 1,
naravno). Dok ita poinje da osea prve znake gladi i ei. Ovo je
strano, jer shvata da e, to due odlae zadovoljenje svojih potreba,
glad i e bivati sve jai i jai, a da e samim tim, njegova koncentracija
za uenje bivati sve slabija i slabija.
Oigledno i jedino reenje je laki obrok. Ovo, sa svim njegovim
pripremama, polako prerasta u vid asocijativne strukture mape uma, s
obzirom da se sve vie i vie ukusnih detalja nadovezuje na centralno
jezgro - glad. Na kraju, od skromnog obroka sve prerasta u pravu gozbu.
Nakon to je otklonjena i ta poslednja prepreka, povratak radnom
stoluje propraen definitivnim saznanjem da ovog puta ne postoji nita
to bi moglo da narui njegovu posveenost uenju. Opet ita nekoliko
prvih reenica na prvoj stranici knjige... Odjednom postaje svestan da
je pretovario stomak i da ga obuzima sveopta pospanost. Pri tom stanju
stvari, mnogo je bolje da pogleda onaj drugi poluasovni program u 10
sati jer e se varenje tokom emisije uglavnom zavriti tako da e
preostalo vreme moi da iskoristi za uenje na najefikasniji nain.
Oko ponoi vidimo ga kako slatko spava ispred televizora.
ak i u trenutku, kada ga probudi neko k o je uao u sobu, on misli
kako stvari i nisu tako loe, jer se, konano, dobro odmorio, dobro najeo,
nagledao zanimljivih i oputajuih emisija na TV-u, ispunio svoje
104
IX
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU)
drutvene obaveze prema prijateljima, proitao sve vane i zanimljive

lanke, tako da e sutra, tano u est sati...
UDBENIK KAO PRETNJA
Prethodna epizoda jeste zabavna, ali su njene posledice teke i

ozbiljne.
Sa jedne strane pria je ohrabrujua jer, zbog injenice da je to
problem koji je gotovo svako iskusio, potvruje ono u ta se dugo
sumnjalo: daje svako kreativan i inventivan te da nije potrebno, to je
kod mnogih sluaj, oseati se nekreativnim. Kreativnost, ilustrovanau
prethodnom pri meru studenta bez volj e za uenj em, n ij e pri m enj ena ba
korisno. Raznolikost i originalnost s kojom izmiljamo razloge da ne
radimo neke stvari, pokazuje kako svaki ovek poseduje mnoge talente
koji bi se mogli iskoristiti u mnogo pozitivnijim pravcima!
Sa druge strane, ova pria je obeshrabrujua zbog toga to otkriva
onaj iroko rasprostranjeni i prikriveni strah koji su mnogi od nas
iskusili kada su se suoili sa gradivom.
Ova bezvoljnost i strah proizilaze iz kolskog sistema baziranog na
ispitivanju u okviru kojeg je dete predstavljeno sa knjigama iz pojedinih
predmeta, koje ono usvaja u koli. Dete shvata da su ti udbenici
mnogo tei nego prie i romani; ono takoe shvata da uenje iz
udbenika zahteva mnogo truda i rada; i na kraju shvata da e njegovo
poznavanje gradiva iz tih knjiga biti testirano.
injenica da je taj tip knjige teak - obeshrabrujua je sama po
sebi. Podatak da takva knjiga zahteva rad takoe je obeshrabrujua, zato
to dete instiktivno osea da nije u stanju da ita, belei i pamti onako
kako bi trebalo.
A injenica da e rezultati uenja biti proveravani, vrlo esto je
najozbiljnija od ove tri tekoe. Dobro je poznato da ova pretnja moe
u potpunosti da blokira sposobnost mozga da funkcionie u odreenim
situacijama. Veliki je broj ljudi koji za vreme ispita ne mogu da napisu
doslovno ba nita, uprkos injenici da iscrpno poznaju neki predmet,
isto kao to je ogroman broj ljudi koji, ak i ako su sposobni da napiu
neki odgovor, imaju velike mentalne blokade tokom kojih se za vreme
polaganja ispita potpuno zaboravljaju itava podruja znanja. A u jo
ekstremnijim sluajevima, mnogi ljudi znali su da potroe itava dva
sata frenetino piui i uobraavajui da su odgovarali na pitanje, a
V
105
Tehnika organizovane pri mene mapa uma (TOP MU)
IX
zapravo su samo iznova ponavljali ili svoje sopstveno ime ili jednu
jedinu re.
Slika 35. U dananje vreme informacija se smatra mnogo vanijom

nego sam pojedinac. Kao rezultat toga, ovek je postao mentalno
preoptereen i gotovo doslovno preplavljen informacijama. Eksplo
zija informacija i izdavaka groznica poprimaju neverovatan tempo,
dok sposobnost pojedinca da izae na kraj sa svim tim, i da ui,
ostaje zapostavljena. Ukoliko uopte eli da uspostavi kontrolu nad
tom situacijom, on ne srne vie da ui iste injenice, nego nove
sisteme za suoavanje sa informacijama i njihovo prouavanje,
nove naine korienja sopstvenih sposobnosti za uenje, razmi
ljanje, pamenje, izlaganje i reavanjeproblema (v. sliku 37 i tekst
na stranama od 107 do 110).
Suoeno sa ovakvom vrstom pretnje, istinski uasavajuom za
mnoge, dete ima dva izbora: ili e uiti i suoiti se sa jednim nizom
posledica, ili nee uiti pa e se suoiti sa drugim, drugaijim nizom
posledica. Ukoliko ui i to radi loe, onda poinje sebe da smatra
nesposobnim, neinteligentnim, loim, glupim, ili sebe naziva
bilo kojim drugim negativnim izrazom. Naravno da to nije prava istina,
106
IX
Tehniku organizovane primerie mapa uma (TOPMU)
ali dete ne moe znati da se ne radi o njegovoj sopstvenoj nesposobnosti,

ve o sistemu koji ga ne tretira kako treba i tako prouzrokuje neuspeh.
Ukoliko pak ne ui, situacija je sasvim drugaija. Kad ne poloi test
ili ispit, student odmah moe da kae kako je pao zato to ga ta vrsta
gradiva uopte ne zanima.
inei ovo, on reava problem na nekoliko naina:
1. On izbegava i ispit i pretnju za svoje samopotovanje, koje bi uenje
podrazumevalo.
2. Ima izvrsno opravdanje za neuspeh.
3. On zadobija potovanje druge dece zato to se usudio da upadne u
situaciju kakve se drugi pribojavaju. Interesantno je primetiti da
takvo dete esto vidi sebe u poziciji voe.
Takoe je zanimljivo primetiti da e ak i oni koji se odlue da ue,
i dalje u rezervi zadrati jednu malu odstupnicu u svom ponaanju kako
bi uivali imid onih koji ne ue. Osoba koja ostvaruje visok proek
ocena takoe e pronalaziti potpuno iste izgovore za to to ne ostvaruje
apsolutno najbolje rezultate, kao i oni uenici koji esto padaju na ispitu.
STARE I NOVE TEHNIKE UENJA
Prethodno opisane situacije su nezadovoljvajue za sve one koji su

u njima prepoznali sebe. One nastaju iz razliitih razloga, od kojih su
mnogi prezentirani u prethodnim poglavljima knjige. Sledei, sutinski
glavni razlog slabih rezultata uenja nalazi se u nainu na koji pristu
pamo tehnikama uenja, kao i podacima koje ljudima plasiramo kao
gradivo za uenje.
Ljude smo okruili zbunjujuom masom razliitih predmeta ili
disciplina, traei da ue, pamte i razumeju zastraujue iroka
podruja znanja koja nazivamo matematika, fizika, hernija, biologija,
zoologija, botanika, anatomija, fiziologija, sociologija, psihologija, an
tropologija, filozofija, storija, geografija, trigonometrija, paleontolo
gija, itd. U svakoj od ovih oblasti pojedincu su predoavani i pre
doavaju se serije datuma, teorija, injenica, imena ili, uopteno go
vorei, pred njim je veliki broj ideja (v. sliku 36). To zapravo znai da
smo zauzeli potpuno pogrean pristup uenju i nainu na koji ovek
deluje u odnosu na znanje i podatke koji ga okruuju (v. slike 36 i 37).
107
Tehnika organizovane primane mapa uma (TOPMU)
IX
Slika36. U tradicionalnom poduavanju, informacije iz razliitih

podruja znanja su date ili nauene. Njihovo usmerenje i tok
polaze od predmeta ka pojedincu - njemu se jednostavno serviraju
informacije, a onda se od njega oekuje da ih usvoji, naui i zapamti
najvie to moe (v. sliku 35 i tekst na 107 strani).
Kao to se moe videti na slikama, mi se koncentriemo na previe
informacija iz odelitih podruja znanja. Osim toga, preveliku vanost
pridajemo formi, traei od pojedinca da ponovi injenice u izvornom
redosledu ili na stare naine, kao to su standardno pismeno ispitivanje
ili formalno pisanje radova.
Ovaj pristup se odslikava i u standardnim tehnikama uenja koje
preporuuju kole, univerziteti, razni instituti za visoko kolstvo i
udbenici. Sve te tehnike preporuuju da se preduzme uvek isti niz
koraka kad se savlauje neko gradivo. Standardno se preporuuje da se
bilo koja umereno teka knjiga pree tri puta, kako bismo bili sigurni
da smo je u potpunosti razumeli. Ovaj obrazac je oigledno veoma
108
IX
Tehnika organizovane pri mene mapa uma (TOP ML1)
jednostavan, mada ak i mnogi razvijeniji, napredniji pristupi imaju

tendenciju da postanu podjednako utogljeni i kruti - ustaljeni sistemi
primenjivani u svakoj prilici uenja.
Oigledno jc da se takve metode ne mogu primeniti na svaki
udbenik. Ogromna je razlika u prouavanju teksta o knjievnoj kritici
i onog o vioj matematici. Ukoliko elimo da uimo na pravi nain,
potrebna je tehnika koja nas nee prisiljavati na isti pristup prema tako
razliitim stvarima.
Prvo, potrebno je imati u vidu individualne razlike. Umesto da
osobu zatrpavamo knjigama, formulama i ispitima, moramo se skoncentrisati na to da svakog pojedinca pouimo kako da ui na najefikas
niji nain. Moramo postati svesni kako nae oi funkcioniu dok itamo,
kako pamtimo, razmiljamo, kako moemo da uimo delotvornije, kako
da organizujemo beleke, kako da reavamo probleme i, uopte, kako
da bolje koristimo sopstvene sposobnosti, bez obzira o emu se radi.
Slika 37. U novim oblicima obrazovanja poetni pristup mora biti

obrnut. Umesto da prvo poduavamo pojedinca injenicama o
drugim stvarima, sada ga prvo moramo upoznati sa injenicama o
njemu samom - o tome kako da ui, razmilja, pamti, prisea se,
nastupa, reava probleme, itd.
109
Tehnika organ izovane pri mene mapa uma (TOP MU)
IX
Ne moemo a da ne spomenemo kako u naem drutvu postoje razni

prirunici i broure tipa uradi sam, u skoro svakoj oblasti, ukljuujui
uputstva za upotrebu i najjednostavnijih aparata. No, kad se radi o
najsloenijem, najkompleksnijem i najvanijem organizmu uopte, o
nama samima, praktino nema pomoi.
Potreban nam je prirunik o tome kako funkcionie na
superbiokompjuter - mozak. Ova knjiga zamiljena je da
bude upravo to.
Veinu problema, opisanih u prvom poglavlju, odstraniemo kad
konano premestimo naglasak sa informacije na pojedinca i na to kako
svako moe da selektira i razume svaku informaciju. Ljudi e tako biti
u stanju na naue i zapamte bilo koje zanimljivo ili neophodno podruje
znanja. Stvari vie nee morati da budu nauene ili nabubane.
Svaka osoba bie u stanju da savlada bilo koji predmet svojim tempom,
traei pomo i nadzor samo onda kada je to zaista potrebno (v. sliku
37).
Jo jedna prednost ovakvog pristupa je u tome to to poduavanje
i uenje ini mnogo lakim, prijatnijim i produktivnijim. Fokusiranjem
na pojedinca i njegove sposobnosti, konano emo svesno postaviti
situaciju uenja u njenu pravu perspektivu.
TOPMU
Tehnika Organizovane Primene Mapa Uma u uenju (TOPMU),
sprovodi se kroz dve glavne faze: pripremu i primenu. Obe faze dele se
na etiri koraka:
Priprema
Prelistavanje
Procena obima i koliine vremena
Revizija prethodnog znanja
Postavljanje pitanja i definisanje ciljeva
Primena
Osmatranje
Pregled
110
IX
Tehnika organizovane pri mene mapa uma (TOPMU)
Uvid
Osvrt
Vano je napomenuti na poetku, da uprkos tome to su glavni koraci
predoeni odreenim redom, ovaj redosle nikako nije od sutinskog
znaaja i moe da se menja u zavisnosti od teksta koji se prouava.
TOPMU: PRIPREMA
P re lista v a n je
Pre nego to uradite bilo ta, osnovno je da prelistate i napravite kratak

pregled nekih poglavlja ili ele knjige iz koje bi trebalo da uite.
Prelistavanje bi trebalo sprovesti na nain na koji pregledate knjigu u
knjiari, ili knjigu koju biste pozajmili iz biblioteke. Drugim recima,
leerno i brzo, klizei preko stranica, upijajui optu atmosferu te
knjige, uoavajui njenu organizaciju i strukturu, stepen tekoe gra
diva, broj dijagrama i ilustracija, mesta nekih rezultata, pregleda i
odeljaka sa zakljucima, itd.
P ro c e n a o b im a i k o li in e vrem en a
Ova dva aspekta mogu biti tretirana simultano zato to je teorija na kojoj
poivaju slina.
Prva stvar koju treba uiniti kada elimo da prouimo neku knjigu,
jeste da odluimo koliko vremena emo joj posvetiti. Kada to uinimo,
trebalo bi da odluimo koliku koliinu gradiva moemo da preemo za
to vreme.
Razlog to se insistira na ta dva koraka nije proizvoljan, ve je
opravdan nalazima Getalt psihologa. (Pre nego to nastavite da itate,
uradite zadatak na sledeoj strani - slika 38.)
Getalt psiholozi otkrili su sklonost ljudskog mozga da upotpunjuje
stvari - stoga e veina italaca otkriti da su oblike na slici 38 oznaili
kao pravu liniju, valjak, kvadrat, elipsu ili oval, cik - cak liniju,
krunicu, trougao, talasasto zakrivljenu liniju, i na kraju pravougaonik.
U stvari, krunica nije krunica, ve nedovrena krunica. Mnogi
zaista vide prekinutu krunicu kao krunicu. Ostali opaaju da je
krunica prekinuta, ali pretpostavljaju daje to greka i daje crta imao
nameru da nacrta krunicu.
111
Tehnika organizovane primerie mapa uma (TOPMU)
2_________________
IX
Slika 38. Prepoznavanje oblika. Imenujte svaki oblik.

Zatim se vratite itanju tamo gde ste stali.
U procesu uenja nam donoenje odluke o obimu uenja i za to
predvienom vremenu odmah definie vremenske i koliinske odred
nice, odnosno realan domet ili krajnji cilj. To nam daje dodatnu pred
112
IX
nost: omoguuje povezivanje ideja, umesto da podstic na lutanje u vie

nepovezanih smerova.
Izvanredan primer je sluanje predavaa. Dobar predava, koji eli
da rastumai neko mnogo teko gradivo, obino e objasniti svoje
poetne i zavrne namere, a esto e napomenuti i koliko vremena eli
da posveti svakom delu svog izlaganja. Sluaoci e automatski lake
pratiti njegovo predavanje jer su im saoptene ideje-vodilje koje e on
pratiti tokom predavanja.
Preporuljivo je da se koliina materijala koju elimo da proitamo
oznai fiziki, relativno velikim komadima papira na poetku i na kraju
odabranog dela gradiva. Ovo omoguava itaocu da obrati panju na
informacije koje prethode ili slede obeleen deo.
Sledea prednost donoenja ovakvih odluka, na samom poetku,
jeste da se izbegne prikriveni strah od nepoznatog. Ukoliko se italac
udubi u ogromnu knjigu bez plana, on e stalno biti optereen brojem
strana koje slede i koje treba da savlada. Svaki put kada zapone da radi,
bie svestan da ga jo uvek eka par stotina strana koje treba da pree,
i nastavie da ui s tim uverenjem kao pritajenom, ali konstantnom
pretnjom. Sa druge strane, ako odabere razuman broj strana za unapred
isplanirano vreme uenja, on e itati sa uverenjem da je zadatak koji
je sebi postavio lak i da e moi sigurno da ga realizuje do kraja.
Oigledna e biti razlika i u stavu i u ostvarenju.
Postoje i drugi razlozi za te odluke o odreivanju obima i koliine
vremena koji su u vezi sa rasporeivanjem itaoevih napora kako
vreme odmie.
Zamislite da ste odluili da uite dva sata i da je prvih pola sata bilo
naporno, iako ste ostvarili nekakav napredak. Pretpostavimo da u tom
trenutku vi opaate da se vae razumevanje poboljava i da va napredak
postaje sve bolji i bri.
Da li biste tada estitali samom sebi i u tom trenutku napravili
pauzu?
Ili bi ste odluili da odrite taj novi i bolji ritam, produavajui da
uite jo neko vreme dok ne ponete da gubite taj novi podsticaj?
Postavite li to pitanje, devedeset posto ljudi odgovorie da bi tada
nastavilo sa radom. Od onih koji bi predahnuli, samo nekoliko bi
preporuili to isto nekom drugom. A ipak, najbolje reenje je napraviti
113
IX
pauzu. Razlog za ovo moe postati shvatljiv ako se vratimo na raspravu

u poglavlju o pamenju i koliini gradiva kojeg se priseamo iz perioda
uenja.
Uprkos injenici da bi razumevanje moglo biti i dalje kontinuirano
poboljano, priseanje onoga to smo razumeli bie sve gore i gore,
ukoliko mozgu ne omoguimo da predahne. To se vidi i na grafikonu
na slici 20, a on je vrlo znaajan upravo za situaciju prouavanja i
studiranja. Sutina je u tome da se svaki period uenja podeli u segmente
koji traju od 20 do 50 minuta izmeu kojih slede kratke pauze (v. sliku
21). Uobiajena studentska praksa bubanj a po pet sati bez prekida da bi
se poloio ispit, trebalo bi da postane prolost, jer razumevanje nije isto
to i priseanje, a o emu svedoi veliki broj nepoloenih ispita.
Pauze su same po sebi veoma vane iz brojnih razloga:
1. Omoguuju telu fiziki odmor i mogunost relaksacije. Korisne su
u periodu uenja jer oslobaaju od nagomilane napetosti.
2. Omoguuju priseanju i razumevanju da rade zajedno uz najveu
efikasnost.
3. Daju neophodno vreme mozgu da upravo usvojene informacije
razmesti po memoriji i da ih integrie sa ostalim, ranije usvojenim
i zapamenim informacijama (v. sliku 23).
Ovaj poslednji momenat takoe se odnosi na poglavlje o pamenju
i grafikon procesa zaboravljanja tokom vremena. U toku svake
pauze koliina znanja iz gradiva koje se upravo ui, a koje se moe
odmah reprodukovati, poveae se i bie najvea kad pone uenje
sledeeg dela. To znai ne samo da e se vie zapamtiti zbog toga
to je dobro odmereno vreme uenja, nego e biti vie toga za
pameno i zbog perioda odmora.
Da biste taj proces olakali jo vie, uradite kratak pregled onoga
to ste ve uili i onoga to ete uiti na poetku i na kraju svakog
segmenta uenja.
Trebalo mi je nekoliko stranica da objasnim potrebu odreivanja
vremenskih okvira i koliine gradiva koju treba uiti, ali zapamtite da
je sama odluka o tome veoma brza i da dolazi gotovo automatski, pri
kraju prelistavanja. Kad donesete takvu odluku, trebalo bi da preduzmete sledei korak:
114
IX
Tehnika orgartizovane pri mene mapa uma (TOP MU)
Revizija prethodnog znanja o predmetu

Kada ste doneli odluku o tome koliku koliinu gradiva ete savladati,
stavite na papir sve ono to ve znate o predmetu. Tome posvetite
najvie dva minuta. Beleke bi trebalo da sadre samo kljune rei i da
budu u formi mape uma.
Svrha ove vebe je da pobolja koncentraciju, eliminie lutanje misli
i uspostavi odgovarajuei mentalno usredsreenje. Ovaj poslednji
termin se odnosi na razmiljanje o vanim umesto o nevanim stvarima.
Ako ste dva minuta posvetili pretraivanju svoje memorije za vanim
informacijama, biete mnogo vie usmereni na tekst koji bi trebalo da
nauite, pa ete mnogo manje misliti na jagode sa lagom koje ete jesti
posle perioda uenja.
Za ovu vebu vam je potrebno najvie pet minuta, jer se ne trai elo
nae znanje o tom delu gradiva, a dovoljna je i veba od samo dva
minuta da aktivira sistem priseanja i da se panja usmeri u pravom
smeru.
Jedno pitanje se nuno javlja je: Kakva je razlika ako o predmetu
ne znam gotovo nita ili ako znam jako mnogo?
Ako je znanje o podruju veliko, potrebno je na reviziju utroiti oko
pet minuta, i to tako da se izvuku najvanija podruja, teorije, imena
i slino, koji su direktno povezani sa predmetom uenja. Kako misao
moe da juri kroz banku zapamenih podataka mnogo bre nego to ih
ruka moe napisati, sve e te povezanosti biti mentalno uoene i doi
e do uspostavljanja odgovarajueg mentalnog usredsreenja i pravil
nog usmerenja.
Ako je znanje o predmetu gotovo jednako nuli, trebalo bi utroiti
dva minuta da se strukturira onih nekoliko podataka koji su poznati, kao
i bilo kojih drugih informacija koje su na neki nain u vezi sa predmetom
prouavanja. To e itaocu omoguiti da se novom predmetu priblii
to vie moe, pa se nee oseati potpuno izgubljenim, kao to se mnogi
oseaju u takvoj i slinoj situaciji.
Iako nije momentalno svrsishodna, stalna veba mapiranja informa
cija omoguava vam mnoge vane prednosti. Prvo, prednost saimanja
trenutnog i aktuelnog stepena znanja iz oblasti koje vas interesuju. Na
ovaj nain, vi ete biti sposobni da sami popunite svoje mape najnovijim
podacima i imaete uvid u sopstveno znanje i neete zapasti u hronino
115
IX
uznemirujuu situaciju nepoznavanja sopstvenog znanja - sindrom:

To mije na vrhu jezika.
Na kraju, ovo kontinuirano vebanje priseanja i integracije ideja
prua ogromnu prednost u situacijama u kojima su takve sposobnosti
od sutinskog znaaja: ispitima, improvizovanim govorima, odgovo
rima na unakrsna pitanja...
Kad zavrimo sa tom petominutnom vebom, moemo odmah da
preemo na sledei korak.
Postavljanje pitanja i definisanje ciljeva
Utvrdivi trenutni stepen poznavanja predmeta, preporuljivo je da
otkrijete koja je svrha te knjige za vas lino. To podrazumeva defini
sanje pitanja na koje elite odgovore tokom itanja knjige. Pitanja se
mogu ticati ciljeva kojima teimo i mogu biti postavljena, isto kao i kod
beleaka o znanju, u obliku kljunih rei i u formi mape uma. Pritom
mnogi vie vole da koriste olovke u boji i, umesto da ponu crtanje nove
mape uma, oni svoja pitanja pridodaju na ve postojeu mapu dosadan
jeg znanja koje imaju u vezi sa predmetom.
Ta veba se, kao i prethodna, temelji na naelu uspostavljanja
odgovarajueg mentalnog usredsreenja. U poetku, ni ona ne bi trebalo
da traje due od pet minuta, a pitanja se mogu menjati i dodavati i tokom
perioda itanja.
Standardni eksperiment, koji dokazuje opravdanost takvog pristupa,
uzima dve grupe ljudi, izjednaene po godinama starosti, obrazovanju,
spretnosti, itd. Svakoj grupi se daje isti tekst i dovoljno vremena da se
obavi ceo zadatak.
Grupi A je reeno da e biti podvrgnuti sveobuhvatnom testu o
svemu to je u knjizi i da bi bilo uputno da proue tekst u skladu sa tim.
Grupi B je reeno da e biti testirani iz dve do tri glavne teme koje
se provlae kroz knjigu, i da bi trebalo da se pripreme u skladu sa tim.
Zapravo, obe grupe su testirane iz itavog teksta, u poziciji koju bi
neko odmah okvalifikovao kao nefer prema grupi kojoj je bilo reeno
da e biti testirana samo u pogledu glavnih tema.
Neko bi, takoe, mogao pomisliti u ovoj situaciji da e druga grupa
bolje odgovoriti na pitanja iz zadatih tema, a prva grupa na druga pitanj a
i da su obe grupe moda ostvarile slian rezultat.
0
116
Tehnika organizovane primerie mapa uma (TOPMLJ)
IX
Na iznenaenje mnogih, druga grupa ne samo daje bolje odgovorila

na pitanja iz sfere zadatih tema, ve su u potpunosti ostvarili mnogo
bolje rezultate, to ukljuuje bolje ocene u svim delovima testa.
Razlog za ovo je u tome to se glavne teme ponaaju kao velike
namagnetisane udice koje privlae i hvataju sve informacije. Drugim
recima, glavna pitanja i ciljevi ponaali su se kao asocijativni i sabirni
centri koji su lako privlaili sve druge nformacije.
Grupa kojoj je dato uputstvo da savlada ceo predmet, uopte nije
imala centre sa kojima bi povezivala nove informacije i zbog toga je
lutala kroz gradivo bez cilja. To je vrlo slino situaciji u kojoj osoba
ima veliki izbor, a na kraju ostaje neodluna; paradoks se sastojao u
tome da, pokuavajui da shvate sve, nisu shvatali nita.
Postavljanje pitanja i odreivanje ciljeva, kao to se moe videti u
prethodnom poglavlju, postaje sve vanije i vanije,kako teorija koja
stoji iza toga, postaje jasnija. Treba naglasiti da, to su pitanja i ciljevi
precizniji, to e italac biti uspeniji i u onome to se opisuje u narednom
odeljku o primeni tehnike organizovane primene mapa uma u uenju.
TOPMU: PRIMENA
Sledei odeljak govori o primeni tehnike organizovane primene
mapa uma i sadri:
Osmatranje
Pregled
Uvid
Osvrt
Pravljenje beleki i mapiranje uma
Redovno obnavljanje gradiva
Osmatranje
Postoji jedna zanimljiva injenica o ljudima koji koriste udbenike.
Kada dobiju novi tekst, veina njih pone da ita od prve strane. A
itanje novog gradiva od prve strane, nikako nije preporuljivo. Sledea
situacija predstavlja dobar primer za poreenje:
Zamislite da ste fanatini oboavalac slagalica. Jedan va prijatelj
stie na ulazna vrata vaeg stana sa ogromnom kutijom uvijenom u papir
i vezanom ukrasnom trakom. Kae daj e to poklon za vas: najlepa i
117
IX
najsloenija slagalica koju je ovek ikad osmislio. Zahvaljujete se i

dok gledate kako odlazi niz put, odluujute da ete se od ovog trenutka
potpuno posvetiti slaganju nove slagalice.
Pre nego to nastavite sa itanjem, ispod teksta pribeleite korake
koje nameravate da napravite prilikom slaganja slagalice.
1.
2.
3.
4.
5.
Sada uporedite svoje odgovore sa odgovorima mojih ispitanika:

Ulazite u kuu.
Odvezujete ukrasnu traku sa kutije. .
Skidate papir.
Odbacujete traku i papir.
Gledate sliku na spoljanjoj strani kutije.
6. itate uputstva obraajui panju na broj elemenata i dimenzije

slagalice.
7. Procenjujete i organizujete vreme koje vam je potrebno za sas
tavljanje slagalice.
8. Planirate pauze i obroke.
9. Nalazite odgovarajuu povrinu na kojoj ete slagati slagalicu.
10. Otvarate kutiju.
11. Izruujete sve elemente slagalice na predvienu povrinu.
12. Ako ste pesimista, prebrojavate sve elemente slagalice.
13. Sve elemente okreete na lice.
118
IX
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMII)
14. Pronalazite sve ivine elemente slagalice.

15. Razvrstavate delove slagalice prema boji.
16. Sastavljate elemente koji oigledno idu zajedno.
17. Nastavljate sa slaganjem.
18. Ostavljate najtee delove za kraj (iz razloga to celina slike
postaje jasnija, to se broj upotrebljenih komada poveava; na taj
nain se poveava i verovatnoa da e se lake uklopiti i oni teki
delovi to je vei kontekst kojem pripadaju).
19. Nastavljate sa popunjavanjem slagalice do kraja.
20. Proslavljate!
Takvo slaganje se moe neposredno primeniti na uenje, u prvom
redu da bi se pokazalo zato je vano da se sa uenjem ne pone od prve
strane teksta, jer bi to liilo na pronalaenje elementa slagalice koji je
u levom gornjem uglu i insistiranje da itava slika mora da se sastavi,
korak po korak, samo iz tog ugla.
Pri razumnom pristupu udbenikom tekstu, posebno kada se radi
o nekom tekom gradivu, bitno je da se stekne osnovna predstava o tome
ta se u tekstu nalazi, pre nego to tekim radom doemo do katastrofe.
U tu svrhu je osmiljen korak - osmatranje, koji se moe uporeiti sa
gledanjem slike, itanjem uputstva i pronalaenjem ivinih elemenata
slagalice. U kontekstu uenja, to znai da bi trebalo pretraiti sve delove
knjige koji nisu njen osnovni sadraj, sluei se pritom vizuelnim
vodiem. Delovi knjige, koji bi trebalo da budu obuhvaeni osmatranjem,
su:
sadraj
rezime
zakljuci
registri
glosari*
prikaz
**
rezultati
podnaslovi
ilustracije
fotografij e
fusnote
beleke na marginama
tabele
grafikoni
datumi
reci pisane kurzivom
rei pisane verzalom**
statistiki podaci
Renik manje poznatih reci i izraza korienih u knjizi ili poglavlju. Nalazi se
ili na kraju knjige ili na kraju poglavlja, (prim. ur.)
Velikim slovima, (prim. ur.)
119
IX
Svrha ovoga je da vam obezbedi dobro upoznavanje sa grafikim

aspektima knjige i to ne brzim preletanjem preko materije, ve odabi
ranjem specifinih oblasti u cilju sveobuhvatnijeg razumevanja (v. sliku
39). Tada bi trebalo da nacrtate centralni lik i odaberete glavne grane
na svojoj mapi uma.
ukupna koliina gradiva za uenje
I--------------------------------------------------------------
delovi teksta koje treba obuhvatiti osmatranjem
Slika39. Delovi teksta za uenje pokriveni osmatranjem. Vidi gornji

tekst.
Izuzetno je vano da ponovo napomenem da prilikom osmatranja
koristite penkalo, olovku ili neki drugi pogodan predmet kao vizuelni
vodi. Razlog to je to tako, najbolje se moe objasniti uz pomo
grafikona. Posto je oko nesavreno, ono e jednostavno fiksirati, samo
na kratko, glavne povrine grafikona. Zatim, odvajanjem od slike, ono
zadrava samo jedan maglovit, nejasan trag, koji uskladiti u memoriju,
zato to pokret oka nikada nee u potpunosti pratiti liniju na grafikonu.
Slika 40. Primer oblika grafikona koji bi trebalo prouiti.

Ukoliko se koristi vizuelni vodi, oko e gotovo savreno slediti
liniju grafikona i pamenje e se poboljati:
1. Samim vizuelnim komponentama memorije.
2. Pamenjem (sa oblikom grafikona usklaenih) pokreta oiju.
120
IX
3. Pamenjem pokreta ruke ili ake pri praenju grafikona (kinestetika memorija).
4. Vizuelnom memorijom aktiviranom ritmom i pokretima vodia.
Slika 41. Standardni obrazac pokreta nevoenog oka po gradikonu

koji izaziva konfuzno pamenje oblika.
Oivljavanje celokupne memorije, koje je rezultat ove vebe, da
leko je superiornije u odnosu na sluaj osobe koja ita bez vizuelnog
vodia. Interesantno je primetiti da raunovoe esto koriste olovku za
voenje svojih oiju du kolone cifara koje trenutno sabiraju. Oni to
ine spontano zato stoje bilo koji pravolinijski (linearan) pokret oiju
teko izvesti zbog njihove nesavrenosti.
Pregled
Drugi korak prilikom uenja je pregled. On obuhvata onaj deo gradiva
na koji nismo obratili panju prilikom osmatranja. Drugim recima,
paragrafiran, jeziki deo knjige. To se moe uporediti sa slaganjem
delova slagalice koji imaju istu boju.
U toku pregleda panju bi trebalo usmeriti na poetke i krajeve
pasusa, delova, poglavlja, pa ak i itavog teksta, zato to upravo na tim
mestima postoji koncentrisanost informacija.
Ako prouavate kratak akademski tekst ili pak kompleksnu studiju,
prvo bi trebalo da proitate zakljuke i rezime. Ti delovi teksta esto
sadre upravo one informacije za kojima tragate, omoguavajui vam
121
Tehnika organizovane pri mene mapa uma (TOPMU)
IX
da proniknete u sutinu bez nepotrebnog rasplinjavanja na ono to je

nevano.
Shvativi sutinu iz ovih delova knjige, jednostavno proverite da li
oni zaista sumiraju glavninu teksta.
Ni u pregledu, kao ni u osmatran]u, ne itate sav materijal, nego
svoju panju posveujete samo posebnim oblastima u kojima su koncentrisane informacije (v. sliku 42).
ukupna koliina gradiva za uenje
delovi teksta koje treba obuhvatiti pregledom nakon osmatranja
Slika 42. Odlomci koje bi trebalo pokriti pregledom nakon osma

tranja. Opet dodajte svojoj mapi uma odgovarajue informacije i
podatke.
Vrednost ovog segmenta uenja ne moe se preceniti. Zanimljiv je
sluaj studenta sa Oksforda koji je izgubio etiri meseca borei se da
savlada udbenik iz psihologije od 500 strana. Kada je savladao 450
strana, poeo je da oajava, jer je koliina podataka koje je drao u glavi
postala prevelika, a jo se nije nazirao kraj; slikovito reeno, poeo je
da se davi u informacijama pre nego to je dostigao cilj.
One su isparavale dok je on nastavljao da ui. Uprkos tome, to se
bliio kraju knjige, nije imao pojma o emu se radi u poslednjem
poglavlju. A u pitanju je bio upravo kompletan rezime knjige! Proitao
gaje i procenio da bi, daje to uinio na poetku, utedeo 70 sati itanja,
20 sati pravljenja beleki i nekoliko stotina sati brige.
Prilikom osmatranja i pregleda potrebno je da paljivo odabirate i
odbacujete. Mnogi ljudi se jo uvek oseaju obaveznim da proitaju
elu knjigu, iako znaju da im nije sve u njoj podjednako vano. Mnogo
je bolje tretirati knjigu na nain na koji veina ljudi tretira predavanje.
Drugim recima, ako je predavanje dosadno, ako u njemu ima previe
primera, ako promauje temu ili je puno greaka, birajte, kritikujte,
ispravljajte i nemojte se sloiti sa njim, ako smatrate daje to korektno.
U vid
Nakon to ste obavili osmatranje i pregled i pri tom stekli jo vie

informacija, obavite uvid u gradivo. To ukljuuje popunjavanje svih
praznina koje su preostale, a moe se uporediti sa ispunjavanjem, u
122
IX
procesu slaganja slagalicc, onih povrina koje su preostale nakon sla

ganja okvira i svih veih celina. Sveopte itanje nije neophodno, jer e
u veini sluajeva vano gradivo ve biti pokriveno prethodnim ko
racima.
teke oblasti ili oblasti u kojima znanje nije upotpunjeno
43. Obuhvaena podruja nakon to je zavren uvid. Kako napre

dujete u savlaivanju gradiva, tako dodajte podatke na svoju mapu
uma.
U vezi sa slikom 43 potrebno je napomenuti kako jo uvek postoje
odreena podruja koja su ostala neobraena i posle uvida. To se deava
iz razloga to je mnogo preporulj ivije prei preko posebno tekih mesta
nego odmah insistirati na njihovom uenju i razjanjavanju samo sa
jedne strane.
Poreenje sa slagalicom jo jednom postaje razumljivo: naporno
mozganje u potrazi za svim delovima koji se nadovezuju na ne
dokuivu sutinu predstavlja izuzetan napor koja oduzima vreme i
predstavlja prepreku u sklapanju. Sve to izgleda isto tako uzaludno kao
gnjeenje i prekrajanje makazama elemenata slagalice, ne bi li se silom
uklopili, kao i uobraeno i lano razumevanje konteksta. Teki delovi
gradiva esto su od sutinske vanosti za naredna poglavlja, a prednosti
njihovog namernog proputanja su mnogostruke:
1. Ukoliko se ne upustimo u borbu sa njima odmah, mozgu omo
guavamo vrlo vaan period predaha u kojem ih on obrauje podsvesno. (Veina studenata-doivela je da za ispitna pitanja, na koja je
nemogue odgovoriti, odjednom iskrsne odgovor i sve to im
postane smeno jednostavno).
2. Ako se tekim delovima gradiva vratite kasnije, moete im pristupiti
sa obe strane. Osim ove oigledne prednosti, razmatrajui teak deo
u okviru konteksta (poput onog nedokuivog del u slagalici),
omoguujete mozgu da aktivira prirodnu tenju za upotpunjenjem
celine (getalt).
3. Zaobilaenje tekih oblasti gradiva oslobaa vas napetosti koja
prouzrokuje mentalnu blokadu koja se esto javlja kod tradicional
nog pristupa uenju.
123
IX
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOP MU)
mesto
Slika 44. Preskakanje, preko kamena spoticanja obino omo

guuje itaocu da se na njega vrati kasnije, s mnogo vie znanja i
da ga razmotri sa ,, druge strane . Sam kamen je retko bitan za
razumevanje onoga to mu sledi.
Dodatna prednost ove poslednje taktike sastoji se u tome da ona
uenje pretvara u mnogo kreativniji proces.
Posmatrajui normalan istorijski razvoj bilo koje discipline, dolo
se do saznanja da su sasvim ujednaenu seriju malih i logino povezanih
koraka prekidali nagli skokovi napretka.
Protagonisti tih velikih novih koraka, u veini sluajeva su ih
intuitivno naslutili, (kombinujui funkcije levog i desnog kortesa, kao
stoje to objanjeno u drugom poglavlju), a nakon toga su se suoili sa
prezrenjem okoline. Najbolji primeri za to su Galilej i Ajntajn. Kako
su postupno objapnjavali svoje ideje, korak po korak, drugi su ih
postepeno sve vie shvatali, neki ve na poetku izlaganja, a poneki tek
kada se inovator sasvim pribliio svom zakljuku. Na isti nain na koji
inovator preskae preko velikog broja uzastopnih koraka, i na isti nain
na koji to ine oni koji odmah shvataju njegove zakljuke, student koji
proputa male delove udbenika, omoguie vei prostor delovanja
svojoj prirodnoj kreativnosti i sposobnosti razumevanja (v. sliku 45).
kreativna inovacija
ili otkrie
pojedinani koraci
/ I \
standardni razvoj
i
sadanji
trenutak
Slika 45. Istorijski razvoj ideja i kreativnih inovacija.
124
IX
Tehnika organiiovane primene mapa uma (TOPMU)
Osvrt
Ako nakon osmatranja, pregleda i uvida jo uvek ima informacija koje
nedostaju da bi se ostvario cilj, pronaao odgovor na pitanja ili reio
problem, potrebno je prei na sledei korak - osvrt.
U ovoj etapi jednostavno bi trebalo da se popune podruja koja su
ostala nepopunjena, a neke oblasti preu ponovo. U veini sluajeva
otkriete da e ne mnogo vie od 70% prethodno razmotrenog gradiva
konano biti usvojeno. Tada bi trebalo da upotpunite svoju mapu uma.
Pravljenje beleki i mapiranje uma
Beleke u vezi sa uenjem pojavljuju se u dva oblika:
1. Beleke na samom tekstu u knjizi.
2. Narastajua mapa uma.
1. Beleke na samom tekstu obino ukljuuju:
a)
b)
c)
d)
e)
i)
g)
h)
i)
podvlaenje.
line komentare podstaknute tekstom.
kritike komentare.
uspravne linije na marginama za vaan ili pamenja vredan deo
teksta.
zakrivljene ili talasaste linije na marginama koje ukazuju na nejasan
ili teak deo teksta.
znakove pitanja za delove teksta za koje traite razjanjenje od
drugih.
usklinike za istaknute pojedinosti.
vae sopstvene ifre ili simboli za za ona mesta i delove koji su u
vezi sa specifinim i optim ciljevima.
mini mape uma na marginama.
ravna Unija koja oz
naava deo teksta
kojije vaan i vredno
ga je zapamtiti
ta la s a s ta lin ija
oznaava deo tek
sta kojije nejasn ili
teak
Slika 46. Tehnike oznaavanja teksta.

125
IX
Ako knjiga nije skupa, oznaavanje se moe vriti i olovkama u boji.

Ako knjigu treba uvati, tada se oznaavanje vri pomou meke grafitne
olovke. Ukoliko je olovka dovoljno mekana, a gumica kvalitetna,
oteenje knjige bie manje nego ono koje prouzrokuje prst kojim se
okree stranica knjige.
2. Narastajua mapa uma.
Kako napredujete kroz proces mapiranja uma, otkriete veliku slinost
izmeu slaganja slagalice i postepenog strukturiranja teksta. Idealno je
da se beleke uz pomo mape uma formiraju u toku poslednjih faza
uenja, jer je u ranijima vrlo teko znati ta e konano biti od esenci
jalnog znaaja za pamenje, pa se tako izbegava nepotrebno beleenje.
Najbolje je poeti sa centralnim likom koji sadri sutinu predmeta
koji uite, a zatim poeti grananje sa najvanijim naslovima poglavlja
i podtemama, tako da one ine sredinje grane iz kojih e se onda granati
pod-ideje i pod-pod-ideje. (Ponovo proitajte poglavlje VII, ,, Zakoni
stvaranja mapa uma strana 90.)
Prednost stvaranja mape uma istovremeno sa napredovanjem kroz
tekst koji uite je u tome to ste u stanju da prikaete i integriete mnogo
informacija koje bi inae ostale negde da lebde u vazduhu. Mapa uma
koja raste, omoguuje osim toga brzi povratak na ve obraena podruja
bez ponovnog prelistavanja stranica knjige koje ste ve proitali.
To e vam omoguiti da, nakon odreene kojliine usvojenog os
novnog znanja, shvatite koja su to podruja konfuzije u okviru pred
meta, kao i njegove veze sa drugim temama. To e vas postaviti u
poziciju da izrazite svoje kreativne sposobnosti, integriete svoje zna
nje, razlikujete znaajne delove i napravite pravi komentar o tome gde
razlozi za konfuziju i raspravu jo postoje. Poslednja etapa uenja
podrazumeva upotpunjavanje i integraciju svih beleki u vaem tekstu
pomou mape uma, to e sluiti kao temelj za dalje uenje i ob
navljanje.
Kada zavrite ovaj poslednji stadijum uenja odlino bi bilo da to
proslavite, kao to bi to uradio svaki fanatik za slagalice. Ovo moda
zvui smeno, ali je u stvari veoma ozbiljno. Ako zavretak uenja
poveete sa proslavom, kontekst vaih studija postaje mnogo prijatniji,
a mogunosti vaeg uenja, mnogo vee.
126
IX
Tehnika otganizovaneprimene mapa uma (TOPXIU)
Kada program uenja daleko odmakne, preporuljivo je napraviti

velike, rekapitulacione mape uma, koje rezimiraju i daju pregled glav
nih grana i struktura raznih oblasti vaeg predmeta.
R e d o v n o o b n a v lja n je g r a d iv a
Osim neposrednog naknadnog pregleda veoma je vaan i program

kontinuiranog naknadnog podseanja koji bi trebalo da sastavite u
skladu sa saznanjima koja imamo u vezi sa pamenjem, o emu smo
govorili u poglavlju o pamenju.
Videli smo da pamenje ne slabi odmah nakon uenja, nego da
zapravo pone malo da raste neposredno pre nego to e poeti pro
gresivno da opada.
Slika 47. Grafikon pokazuje da nakon lienja pamenje raste, a

zatim naglo opada.
Ovaj grafikon se moe iskoristiti kao naa prednost ako primenimo
naknadno podseanje upravo u onoj taki kada pamenje poinje da
opada. Podseanje u najvioj taki pamenja i upotpunjavanja, odrac
se na visokom nivou sledeih dan ili dva, i tako dalje, kako je to
objanjeno na strani 60. Vidi sliku 24.
REZIME TEHNIKE ORGANIZOVANE PRIMENE
MAPA UMA U UENJU
Na kompletnu tehniku organ izovane primene mapa uma ne srne se

gledati kao na napredovanje korak po korak, nego kao na seriju me
usobno povezanih oblika prilaza gradivu koje se ui. Sasvim je mo
gue preokrenuti i promeniti redosled koraka koji je ovde prikazan. O
koliini gradiva koju emo obuhvatiti, moete odluiti pre nego to
odluite koliko vremena ete mu posvetiti; predmet moe biti prouen
pre nego to se odluite za procenu obima uenja i koliine predvienog
127
IX
vremena i, u skladu sa tim, prvo moe biti kompletirana mapa uma

znanja; pitanja se mogu postaviti u etapi pripreme ili nakon jedne od
kasnijih etapa; kratak pregled u knjizi moe da bude eliminisan ili
ponavljan vie puta ako se radi o matematici ili fizici. (Jedan student je
otkrio daje lake proitati etiri poglavlja matematike dvadesetpet puta
nedeljno u naredne etiri nedelje, koristei tehniku brzog pretraivanja,
nego se boriti sajednom po jednom formulom. On je oigledno preterao
ali je vrlo efikasno primenio korak zaobilaenja tekih delova). Pregled
se moe izostaviti ili razbiti u odvojene delove, a uvid i osvrt mogu se
varirati, proirivati ili propustiti.
Drugim recima, svakom predmetu i svakom udbeniku u okviru
predmeta moete pristupiti na nain koji vam najvie odgovara. Kod
svake knjige primetiete da, bez obzira na kakve tekoe naiete,
posedujete osnovno razumevanje koje vam omoguuje odgovarajui i
nuno jedinstven pristup.
Uenje je stalno sticanje sopstvenog, interaktivnog i neprestano
promenljivog i podsticajnog iskustva, a ne krut, bezlian i zamorno
teak zadatak.
Slika 48. Donja kriva pokazuje uobiajeno naglo opadanje nivoa

priseanja u periodu nakon uenja; gornja kriva pokazuje odrava
nje nivoa priseanja i njegov potencijalni porast pod uticajem
sistematskog podseanja.
Trebalo bi napomenuti da nam se samo ini d aje knjiga nekoliko
puta proitana, ali to se zapravo ne dogaa. Primenom tehnike organi128
IX
Tehnika organizovane primene mapa una (TOPMU)
zovanc primene mapa lima, proseno ete veinu odlomaka proitati

samo jednom, a ponovo ete pregledati samo one koje smatrate vanim.
Ovo je slikovito prikazano na slici 49.
Slika 49. Broj ponovnih itanja dolova knjige pri primeni tehnike
organizovane primene mapa uma.
Naprotiv, onaj koji ita jo jednom od poetka do kraja, zapravo
ne ita jo jednom, ve mnogo puta. On misli da ita samo jednom, zato
to usvaja informaciju po informaciju. Ne shvata da njegova vraanja,
skokovi unazad, ponovljena itanja tekih delova, opta neorganizovanost i zaboravljanje dogaaja zbog neodgovarajueg uvida, prouzrokuju itanje materijala i desetak puta.
Slika 50. Koliko puta je knjiga proitana tradicionalnom tehnikom

uenja proitati jednom sve.
Tehnika organizovane primene mapa uma omoguie vam lak i
prijatan pristup u svet znanja na nain koji e podstai va mozak da
ui vie, i lake da ui vie i preobratie vas od bezvoljnog uenika u
takvog koji e krenuti stopama Edvarda Hjuza i strasno gutati na stotine
knjiga.
Tehnika organizovane primane mapa uma (TOPMU)
LINA ZAPAANJA, MAPE UMA I PRIMENE
130
IX
Tabla VII - Mapa uma o korienju map uma (v. poglavlja Vl-IX)
Tabla VIII - Presek ljudskog oka
U putstva
PREGLED
Razlika koju ini 21 godina

Naknadni pregled, intelektualna sposobnost i starost
Razlika koju ini 21 godina
Krajem dvadesetog veka, ljudska vrsta, sa veinom pripadnika koji
toga nisu svesni, ula je u razdoblje koje e budui istoriari verovatno
smatrati poetkom najvee ikad doivljene renesanse, renesanse koja
e postati stalna osobina ljudske evolucije.
U proteklim godinama, nakon to sam prvi put objavio knjigu
Koristite obe hemisfere mozga, irom sveta je dolo do eksplozije
interesovanja za umetnost, pozorite, muziku, nauku, opte znanje,
istraivanje naeg zemaljskog i svemirskog okruenja i, moda najvie,
do nae opinjenosti istraivanjem sopstvene inteligencije.
Stara verovanja se rasplinjuju, kao mehur od sapunice, u zaslepljujuim saznanjima o nama samima. Uzmite, na primer, stara verovanja
o tome kako ljudske intelektualne sposobnosti opadaju sa starenjem.
O b n a v lja n je g ra d iv a , in te le k tu a ln a s p o s o b n o s t i sta re n je
Nain na koji se osobobnavlja naueno gradivo, na zanimljiv nain je

povezana sa opteprihvaenim idejama o tome kako ljudske intelektu
alne sposobnosti opadaju sa starenjem. Obino se pretpostavlja da
koeficijent inteligencije, sposobnost priseanja, sposobnost uoavanja
posebnih odnosa, brzina opaanja, brzina procenjivanja, zakljuivanje,
apstraktni odnosi, asocijativno pamenje, intelektualni nivo, intelektu
alna brzina, semantiki odnosi, formalno i opte zakljuivanje, itd.
131
Uputstva
opadaju nakon vrhunca koji se dostie u periodu ivota od 18 do 25

godina (v. sliku 51).
Slika 51. Grafikon pokazuje standardne rezultate merenja intelek

tualne spretnosti u odnosu na godine starosti, pretpostavlja se da je
nakon vrhunca, izmeu 18 i 25 godina starosti, pad slab, ali kon
tinuiran.
Ako pretpostavimo da je grafikon valjan, treba uzeti u obzir dva
vana inioca:
1. Stvarni pad tokom ivotnog veka iznosi od 5 do 10 procenata. Kad
se uzmu u obzir ogromne uroene sposobnosti mozga, to je zanemarujue.
2. Ljudi, uesnici u eksperimentima koji su pokazali takve obeshrabrujue rezultate, kolovani su na tradicionalan nain i, zbog toga, u
veini sluajeva nisu vebali prave tehnike uenja, naknadnog priseanja i pamenja.
Ako pogledate sliku 51, lako se vidi da se takvo uslovljavanje
neke osobe odvijalo dugi niz godina i to na veoma niskom nivou.
Drugim recima, njene stvarne intelektualne sposobnosti su zamrz
nute. Ne iznenauje da takav neiskorieni intelektualni potencijal
postaje slabijim tokom perioda od 20 do 40 godina neupotrebljavanja i
132
Uputstvci
zloupotrebljavaj a. Zapravo je iznenaujue kako uopte tako dobro

deluje u takvim uslovima!
25
50
75
100
godine starosti
Slika 52. Grafikoni kao onaj na slici 51, temelje se na statistici ljudi
koji su kolovani na tradicionalan nain. Ljudsko bie bis godinama
verovatno poboljavalo svoje sposobnosti, kad bi bilo poduavano
na nain koji bi bio u skladu sa prirodnim funkcionisanjem mozga
i koji bi ga podsticao.
Kad bi, s druge strane, mozak stalno bio upotrebljavan i kad bi se
njegovi kapaciteti irili, njegov uinak tokom starenja bi se znaajno
poboljao. To se lako moe uoiti ako obratimo panju na one starije
ljude koji su ostali aktivni i istraivaki raspoloeni, umesto da oekuju
kako e im ii sve loije kako godine budu promicale. Vrlo esto,
133
Upufstva
njihovo priseanje je gotovo savreno, a njihova sposobnost razumevanja i uenja novih podruja znanja daleko prevazilazi sposobnost
jednog zanesenog, ali mnogo mlaeg i neiskusnog mozga (v. sliku 52).
Pri prouavanju ljudskih intelektualnih sposobnosti pogreno se
pretpostavljalo da je pad koji se dogaa sa godinama, prirodan i
neizbean. Umesto toga, trebalo bi detaljnije pogledati ljude koji se
ispituju pa obaviti eksperimente kojim bi se ustanovilo kako da se
sposobnosti poveaju, umesto da se smanjuju.
inei tako, ouili smo pozitivne pomake iznad norme kod ljudi
iznad sedamdeset godina starosti, ije su karakteristike: vitalnost, op
timizam, duhovitost, fizika snaga, istrajnost, nestanost, entuzijazam,
interesovanje, naklonost ka irenju znanja, znatielja, ljubaznost, iscrp
no pamenje i senzualnost. Sve su to karakteristike koje bismo pripisali
deci!
Ustanovili smo da e, ako shvatimo, negujemo i koristimo ohe
hemisfere mozgu na nain koji smo opisali, pria Edvarda Ujuza moe
postati priom svakog eteta.
134
Pogovor
Poto ste stigli do kraja ove knjige, nadam se da ste shvatili kako to
nije kraj nego pravi poetak. S fizikom lepotom i sloenou naeg
mozga i njegovim ogromnim intelektualnim i emocionalnim mogu
nostima i snagom, s naom sposobnou da upijamo znanja i zapamtimo
ih, i sa novim tehnikama kojim emo svom mozgu dopustiti da se izrazi
i organizuje na nain koji e biti najprilagoeniji nainu na koji prirodno
funkcioniemo, itanje, studiranje, uenje i ivljenje uopte, postae
takvi kakvi moraju biti: prekrasni i lepravi postupci koji ne donose bol
i frustracije, ve zadovoljstvo i samoispunjenje.
135
Bibliografija
A tk in s o n , Richard C., and Shiffrin, Richard M. 'The Control o f Short-term
Memory.' Scientific American, August 1971.

B a d d c le y , Alan D. The Psychology o f Memory. New York: Harper & Row, 1976.
B o rg e s, Jorge L Fictions (especially Funes, the Memorious). London: J. Calder,
1985.
B ro w n , Mark, Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977.
B ro w n , R., and McNeil, D. 'The "Tip-of-the-Tongue" Phenomenon.' Journal o f
Verbal Learning ancl Verbal Behavior 5, 325-37.
B u z a n , T ony. The Brain U sers Guide. N ew York: E.P. Dutton, 1983. Viking
Penguin NAL, 1990.

B u z a n , T ony. Make the Most o f Your Mind. Cambridge: Colt Books, 1977.
London: Pan, 1981.

B u z a n , T ony. Speed and Range Reading. Newton Abbot: David & Charles, 1989.
B u z a n , T ony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use Both
Sides o f Your Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990.
B u z a n , T ony. Master your Memory. Newton Abbot: David & Charles, 1989.
E b b in g h a u s , H. Uber das Gedchtnis. Leipzig: Duncker, 1885. op.
G e lb , Michael, Present Yourself. London: Aurum Press, 1988.
H a b e r, Ralph N. 'How We Rem em ber What We See." Scientific American, May
1970, 105.
H o w e, J. A., and Godfrey, J. Student Note-taking as an Aid to Learning. Exeter:
Exeter University Teaching Services, 1977. op.

H o w e, M. J. A. 'Using Students' N otes to Examine the Role o f the Individual
Learner in Acquiring M eaningful Subject Matter.' Journal o f Educational Re

search 64, 61-3.
H u n t, E., and Love, T. 'How Good Can M emory Be?' in Coding Processes in
Human Memory, pp. 237-60, edited by A. W. Melton and E. Martin. Washington,

DC: Winston/Wiley, 1972. op.
H u n te r, I. M. L. 'An exceptional memory.' British Journal o f Psychology 68,
155-64, 1977.
K ev es, Daniel. The Minds o f Billy Milligan. New York: Random House, 1981;
London: Bantam, 1982.

L o ftu s , E. F. Eyewitness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University Press,
1980.
L u ria , A. R. The Mind o f a Mnemonist. Cambridge, Mass.: Harvard University
Press, 1987.
P e n fie ld , W., and Perot, P. 'The Brains Record o f Auditory and Visual Experience:
A Final Summary and Discussion.; Brain 86, 595-702.

P e n fie ld , W., and Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ:
Princeton University Press, 1959. op.

P e n ry , J. Looking at Faces and Remembering Them: A Guide to Facial Identifi
cation. London: Elek Books, 1971. op.

R u g er, H. A., and Bussenius, C. E. Memory. New York: Teachers College Press,
1913. op.
R u ssell, Peter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan Paul, 1966; Ark,
1984.
S ta n d in g , Lionel. 'Learning 10,000 Pictures.' Quarterly Journal o f Experimental
Psychology 25, 207-22.
S tr a tto n , George M. 'The M nemonic Feat o f the "Shass Poliak".' Physiological
Review 24, 244-7.
S u z u k i, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York: Exposition
Press, 1969.
T h o m a s , E. J. T h e Variation o f Memory with Time for Information Appearing
During a Lecture.' Studies in Adult Education, April 1972, 57-62.

T u lv in g , E. 'The Effects o f Presentation and Recall o f M aterials in Free-Recall
Learning.' Journal o f Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175-84.

von R e s to rff, H. 'ber die Wirkung von Bereichsbildungen im Spurenfeld.'
Psychologische Forschung 18, 299-342.
W a g n e r, D. 'Memories o f Morocco: the influence o f age, schooling and environ
ment on memory. Cognitive Psychology 10, 1-28. 1978.
Y ates, F. A. The Art o f Memory. London: Routledge & Kegan Paul, 1966; Ark,
1984.
O bibliotekama
UM
IP F i n e s a pokrenula je biblioteku UM sa nam erom da naoj italakoj
publici prezentira ekskluzivna svctska izdanja iz oblasti razvoja m entalnih

sposobnosti. U njenim okvirim a nai e se dela svetskih autoriteta koji piu
o razvoju uenja, pam enja, kreativnosti...
Prvo kolo:
\ . Toni Buzan - BRZO ITANJE
2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA
3. Toni Buzan - SAVRENO PAMENJE
4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DEJEG UMA
5. Majki Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMF.TNOSTI ONGLIRANJA
6. Grejem Fuler - KAKO NAUITI STRANI JEZIK
7. Dejvid Ejkres - KAKO POLOITI ISPIT
8. Toni Buzan - KORISTITE OBE HEMISFERE MOZGA
M IS A O
IP F i n e s a pokrenula je biblioteku M ISA O kako bi naoj italakoj pub
lici pribliila najvanija svetska dostignua u istraivanju fenom ena razm i
ljanja i njihovoj prim eni u svim oblastim a ljudske egzistencije - pre svega u
dom enu posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai c se m ahom dela je d
nog od najveih svetskih autoriteta za razm iljanje - Edvarda de Bona.
Prvo kolo:
1.
2.
3.
4.
Edvard
Edvard
Edvard
Edvard
de
de
de
de
Bono Bono Bono Bono -
EST EIRA ZA RAZMILJANJE

PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA
LATERALNO RAZMILJANJE
LOGIKA VODE
USPEH
IP F i n e s a pokrenula je biblioteku U SPEH sa nam erom da naoj ita
lakoj publici prezentira ekskluzivna svetska izdanja o postizanju uspeha u
svim segm entim a ivota kao to su m aterijalno, em ocionalno i duhovno bo
gatstvo.
Prvo kolo:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
RadiSa Dobrodolac - MLM - VODI ZA SARADNIKE

Robert Kiosaki i eron Lehter - BOGATI OTAC, SIROMANI OTAC
Robert Kiosaki i eron Lehter - TOK GOTOVOG NOVCA
Robert Kiosaki i eron Lehter - VODI ZA INVESTIRANJE
Robert Kiosaki i eron Lehter - BOGATO DETE, PAMETNO DETE
dr Maksvel Mole - PSIHOKIBERNETIKA
Dord S. Klejson - NAJBOGATIJI OVEK VAVILONA
B ib lio te k a U M
Izdava:
IP Finesa
Rada Konara la, 11000 Beograd

tel. 0 1 1 /4 3 7 -1 2 7 (9 -1 6 h);
mob. 0 6 4 /1 1 3 0 0 88; 0 6 3 /7 0 92 70
v v w w .tln e s a .e d u . y u
foni luan
RZO
Tony Buzan
Brzo itanje
U ovoj knjizi iznct je revolucionarno nov metod uz pomo koga moete dras
tino poveati svoju brzinu itanja (preko 200 stranicu na sat), a da pri tome
postignete bolje razum cvanjc i pam enje nego pri klasinom itanju.
Knjiga sadri testove i praktine primere koji omoguuju itaocu uvid u nap
redak tokom savlaivanja tehnika brzog itanja.
2
iA i i i H u n 'JJ'J
1
Toni i Bari Buzan
M ape um a
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomae da
bolje iskoristimo neogranienu mo mozga. Koristei slova, brojeve, boje,
linije, crtee sa lakoom i uivanjem postiem o izuzetne rezultate u po
slu, kreativnom razm iljanju, priprem anju predavanja i prezentacija, hvata
nju belcaka, donoenju odluka, reavanju problem a, i naroito - u pam e
nju i uenju.
kabrHirntaom
Tony Buzan
Savreno pam enje

Potencijal ljudske memorije je praktino neogranien! M eutim , da li znate
kako da taj potencijal iskoristite na najbolji nain?
Ova izvanredna knjiga vam prua m ogunost da nauite m em orijske teh
nike koje m oete da upotrebite u svim oblastim a m entalnog funkcionisanja
(koncentracija, uenje, ispiti, prezentacije, sirani jezici, kreativno razmi

ljanje...).
3
Lana Izrael, Tony Buzan
M o dejeg um a
postanite genije na brzaka j
Revolucionarni metod m apiranja uma za decu i odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jednostavan nain uvodi u svet izvanrednog
pamenja i kreativnog razmiljanja.
M a n je u e n ja , a b o lje o c e n e !
Previe dobro da bi bilo istinito? Ne, previe dobro i istinito!
Michael Gelb, Tony Buzan
Pouka iz umetnosti
ongliratija
K njiga o uenju! Autori, koristei metaforu ongliranja, prezentiraju jasan
i pragmatian metod, primcnljiv u bilo kojoj oblasti uenja.
Savlaujui umetnost relaksirane koncentracije italac otkriva novi pristup
samorazvoju, u kojem, razbijajui mentalne barijere, svoje neuspehe pretva-
ra" uspeh
- m am m m m
ima
Grejem Fuler
Kako nauiti strani jezik

(bilo koji)
Izuzetna knjiga zamiljena kao pomona literatura u uenju bilo kog jezika,
bez obzira da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno uenje uz
prirunik. Autor nudi niz praktinih saveta i konkretnih tehnika za reavanje problem a u uenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, ta
ko i na polju izgovora.
Dcjvid Ejkrcs
Kako poloiti ispit

Knjiga koja ce vam pomoi da svoju energiju i vreme iskoristile na najbo
lji nain, i da svaki ispit poloite sa lakoom i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika moete uveati svoje samopouzdanje
i motivaciju za uenje, efikasnije orgamzovati vreme, kao i razvili svoju spo
sobnost pamenja.
Tony Buzan
Koristite obe
hemisfere mozga
N a jp o p u la rn ija i n a jtira n ija knjiga T o n ija Buzara! Prodata u milionima prim craka irom sveta.
U ovoj knjizi najsveobuhvam ijc je prikazan Buzanov program intelektual
nog razvoja. Primena m apa uma, memorijskih tehnika, tehnika efikasnog i
tanja i uenja, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno jasan i
pristupaan nain.
B ib lio te k a U M
Izdava:IP Finesa
Rada Konara I a, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h);
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .H nesa.edu.yu
Knjiga o Da Vinijevom ivotu i geniju!
U ovoj zaista inspirativnoj knjizi, istraujui sedam sutin

skih aspekata Da Vinijevog procesa razmiljanja, autor nam
pokazuje kako da razvijemo sposobnost uravnoteenog raz
miljanja itavim mozgom. U njoj se, sjajnim stilom, prika
zuje "fenomen Leonardo" kao model za razvoj sopstvene
genijalnosti. Razvijajui davinijevski duh u sebi, moemo
nauiti da unapredimo svoju sposobnosti u svim sferama
ivota.
B ib lio te k a U M
Izdava:IP Finesa
Rada Konara Ia, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h);
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .fin esa .ed u .y u
B ib lio te k a M IS A O
Edvard dc Bono
est eira za razmiljanje

Slavite crni eir za kritiko stanovite, ili uti za sunani optimizam! Zeleni e
ir prua obilje kreativnih ideja! Pod belim sagledajte injenice, a pod crvenim
izrazile oseanja! A onda osmislite itav dijapazon moguih reenja, razvrstajte ih
~ nebesko-plavi eir e vam omoguiti nepristrasan pogled na stvari.
Rezultati e biti iznenaujue efikasni!
Edvard dc Bono
Petodnevni kurs razmiljanja

Edvard dc Bono jc pionir meunarodno poznatog sistema latcralnog razmi
ljanja. U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za
razmiljanje koji nc iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje mate
matike. Problemi su smiljeni tako da itaocu omoguavaju da pronae sopstveni stil razmiljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne meto
de koje nikada ne koristi. Nije uvek vano biti u pravu - i greka moe da bude
putokaz do pravog reenja.
Edvard de Bono
Lateralno razmiljanje
Edvard de Bono ne tvrdi d a je izumeo ovaj mentalni proces, ali g a je svakako
prvi opisao. U svom originalnom prikazu tog procesa, on namemo koristi lateralni pristup (s podstieajmm vizuelniin primerima u jednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu latcralnog razmiljanja.
Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo naunika i istraivaa koji izuzetno i veoma jasno - misli svojom glavom.
Edvard dc Bono
Logika vode
Dr Edvard de Bono se uvek trudi da nam obezbedi praktine intelektualne alat
ke koje su veoma jednostavne za upotrebu a istovremeno izuzetno mone i efi
kasne (kao na primer, u svom uvenom delu est eira za razmiljanje). U ovoj
knjizi autor posveuje naroitu panju najjednostavnijim metodama razmiljanja
u cilju reavanja razliitih vrsta problema.
Da bi pojednostavnio reavanje problema dr De Bono nam omoguava da
uoimo slobodni tok informacija koji je veoma jednostavno modelirati i koji
nam omoguava da lako, na prvi pogled, sagledamo sve vane injenice i veze
medu njima.
Ukoliko elite da pojednostavnile svoj nain razmiljanja, kada se

suoile sa kompleksnim problemima, ovo je prava knjiga za vas!
MEM - VODI ZA SA RADNIKE

Radia Dobrodolac
VODI
N a jk o m p le in ija k n jig a o
km
Muitl-Level Rfoirtecrtug
KETINGU,
M twrk Mvii-Iuitiua
MULTI-LEVEL (Network) MAR
o d n o s n o m r e n o m s is te m u p la s m a n a ro b a i u s lu g a .
O v d e m o e te n a i p r e c iz n e in f o r m a c ije o o s n o v a m a i m e to
d o lo g iji ra d a u M L M - u , i n a u iti s v e F I N E S E o v o g p o s la . P r a k ti
n i, u p o tr e b ljiv i s a v e ti. A k o s le d ite p o s tu p a k i p r e p o r u k e , v a u s p e h
n e m o e iz o s ta ti!
P rv a k n jig a o M L M -u o b ja v lje n a k o d n as. O b a v e z n a lite ra tu ra u
v o m t z a a b a d m ik s
s v im N e tw o rk (MLM) k o m p a n ija m a .
Robcrt Kiosaki i cron L. Lehtcr
Bogati otac, siromani otac

NE RADITE ZA NOVAC
NEKA NOVAC RADI ZA VAS!
wctitr k.ouKt
BOGATI
D a biste, u fin a n sijsk o m p o g le d u , izali iz ro v o v a i p reli u n ap ad ,

m o ra te d a p ro ita te
Bojali otac, siromani otac.
K n jig a o b ilu je
z d ra v im ra z u m o m i trg o v a k o m ra z b o rito u , n e o p h o d n im z a v au
fin a n s ijsk u b u d u n o st.
Bogati otac. siromani otac n ije je d n a
od o n ih u o b i a je n ih k n jig a o
n o v c u ... L ak o se ita , a n je n e g la v n e p o ru k e - k ao to j e o n a d a
m o ra te biti u s re d s re e n i i im ati p e tlju da b iste se o b o g a tili -v e o m a su je d n o s ta v n e .
R o b c rt K io s a k i i c ro n L . L e h tc r
Tok gotovog novca b o g a ti otac, siro m a n i o ta c II
D a li p r im e u je te d a m n o g i o d n a js ja jn ijih d ip lo m a c a n a ih u n i
v e r z ite ta e le d a r a d e z a o n e k o ji n ik a d n is u d i p l o m i r a l i ... n e s v r e n e s tu d e n te p o p u t B ila G e j t s a iz M a j k r o s o f t a , R i a r d a B r e n s o n a iz
V ir d in in d u s tr ije , M a jk la D o la iz D e l k o m p ju te r s a , T e d a T a m e r a iz
S i- E n - E n a ? Z a n e s v r e n e s tu d e n te k o ji su d a n a s m e u n a jb o g a tijim
lju d im a n a p la n e ti.
Tok gotovog novca o t k r i e
v a m z a to n e k i lju d i m a n j e r a d e a v i
e z a r a u ju , p la a ju m a n je p o r e z e i o s e a ju s e f in a n s ijs k i s ig u r n iji
o d o s ta lih . S tv a r j e n a p r o s t o u to m e d a n a u ite iz k o g k v a d r a n t a d a
d e lu je le i k a d .
B ib lio te k a USPEH
Izdava: IP F in esa
Rada Konara la , 11000 Beograd
tel. 011/437-127
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
( 9 - 1 6 h );
wvvw.finesa.edu.vu
m/
Robert Kiosaki i cron L. Lehter
Vodi za investiranje b o g a ti otac, siro m a n i otac H l

Z a r a z li ite lju d e , i n v e s ti r a n je z n a i r a z li ite s tv a r i. ta v i c ,
in v e s tic ije z a b o g a te , s ir o m a n e i s r e d n ju k la s u s u s a s v im d r u
g a ije .
Vodi kroz investiranje j e
v o d i o d tr a jn e v r e d n o s ti z a
s v a k o g k o e li d a p o s t a n e b o g a ti i n v e s t i t o r i u la e u o n o u ta
in v e s ti r a ju b o g a ti. K a o to s a m n a s lo v k a e , o v a k n jig a j e
di
vo
i o n a n e n u d i n ik a k v e g a r a n c i j e . . . b a k a o to ni m o j
b o g a ti o ta c n ije m e n i g a r a n t o v a o n i t a . . . s a m o d o b a r s a v e t.
Robert T. Kiosaki
Robert Kiosaki i cron L. Lehter

Bogato dete,pametno dete
ROfiVI
BOGAT
b o g a ti otac, siro m a n i o ta c I V
D a li s te s e ik a d a z a p ita li:
D a li v a e d e te u k o li u i k a k o d a f in a n s ijs k i o p s ta n e
u d a n a n je m s v e tu ?
PAMETNO
ta d a r a d im a k o m o j e d e te : n e v o li k o lu ; im a lo e o c e n e ;
dete ,-==-
im a p r o b l e m a s a u e n j e m ; e li d a n a p u s ti k o lu ?
K a k o d a b u d e m s ig u r a n d a m o j e d e te d o b i j a o b r a z o v a n j e
k o je e m u k o r is titi u d a l j e m iv o tu ?
P o m o z ite s v o jo j (le c i d a s e s n a u u f in a n s ij s k o j trc i!
4,-*"
z:.
-V z/ -
..
Pomolite svojoj ded da se

snau u fmanrfjskoj trd
*
V ooo*rrfcc
l0
OTAC
dr Maksvel Mole
6 Psih okibem etika
1r!|!|/f
ri ii n ( rjj r
P o s to ji m n o t v o n a u n ih d o k a z a k o ji p o k a z u j u d a lju d s k i m o
M dviibi
6l
L v lt.lh i
**< A
z a k i n e r v n i s is t e m p ri d o s t i z a n j u c ilje v a d e la ju s v r h o v ito , u
s k la d u s p o z n a tim p r i n c i p i m a k ib e r n e t ik e . to s e ti e n j ih o v o g
r a d a , m o z a k i n e r v n i s is t e m p r e d s t a v l j a j u u d e s a n i s lo e n
c iljn o u s m e r e n m e h a n i z a m , n e k u v r s tu u g r a e n o g u p r a v
l j a k o g s i s t e m a k o ji ra d i z a v a s k a o m e h a n i z a m u s p e h a ili
p r o t i v v a s k a o m e h a n i z a m n e u s p e h a , u z a v is n o s ti o d to g a
k a k o v i k a o o p e r a t e r n jim e u p r a v l j a t e i o d c i l j e v a k o je p r e d
n je g a p o s ta v lj a te .
Izdava: IP Finesa
Rada Konara Ia, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h);
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .tin e s a .e d u .y u
Dord S. Klcjson
NAJBOGATIJI
OVEK VAVILONA
Milioni italaca imali su koristi od u
venih Vavilonskih parabola koje su
hvaljene kao najinspirativnija dela o
tednji, finansijskom planiranju i linom
bogatstvu. Jezikom koji po jednostav
nosti odgovara jeziku Biblije, ove fasci
nantne i informativne prie izvode vas
na siguran put ka uspehu i svim rados
tima koje on donosi. Proglaen za mo
derno klasino delo, ovaj bestseler vam
nudi razumevanje linih finansijskih
problema, kao i njihova reenja koja e
vas voditi do kraja ivota. Ovo je knji
ga koja otkriva tajne sticanja i uvanja
novca, kao i navoenja novca da vam
zaradi jo novca.
Ovaj zapanjujui bestseler sadri tajne za ostvarenje

svih vaih ambicija i elja i svega to elite postii.
Ovo je knjiga koja sadri klju linog bogatstva.
Izdava:
IP Finesa
Rada Konara la, 11000 Beograd

tel. 011/437-127 (9-16 h);
moh. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w vv.tlnesa.edu.yu
Sad raj
5
Uvod
I
Ii
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
Pogovor
K oristite obe hem isfere m ozga - neostvarivi san . . .

Va m ozak je bolji nego to vi m islite ..........................
K ako je obuzdavan ljudski m o z a k ...............................
itati bre i m nogo e fik a sn ije .........................................
P a m e n je ...............................................................................
M ape um a - uvod u prirodu rei i m i lje n ja ..............
M ape um a - prirodni z a k o n i...........................................
M ape um a - napredne m etode i u p o tre b a ...................
Tehnika organizovane prim ene m apa um a (T O PM U )
U p u ts tv a ...............................................................................
8
13
29
32
48
73
85
96
103
131
135
C IP - KaTaiorMiaiiHja y iiy6jiiiKamijH
H a p o /m a
6n6;iMOTeKa C p 6 u je , E e o r p a ji
159.95
B Y 3 A H , T ohh
K o ris tite o b e h e m is f e r e m o z g a : / T o n i B u z a n ; [p re v o d ila c B ra n is la v
M a ri i J. - B e o g ra d : F in e s a , 2001 ( B e o g ra d : D ija m a n tp r in t) . - 140 str.: ilu str.;
21 c m . - (B ib lio te k a U m ; 8 )
P r e v o d d la : U s e Y o u r H e a d / T o n y B u z a n . - T ira 5 0 0 . - O a u to ru : str. 137 B ib lio g ra fija : str. 1 3 9 -1 4 0
IS B N
8 6 -8 2 6 8 3 -1 2 -1
ID = 8 7 174924
Najpopularnija i najtiranija knjiga Tonija Buzana!

Prodala u milionima primeraka irom sveta.
www.finesa.edu.yu

Toni Buzan Koristite Obe Hemisfere Mozga

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Toni Buzan Koristite Obe Hemisfere Mozga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fm es^

Put ka intelektualnoj ravnotei

Use your head

Autorska prava za Jugoslaviju

Svako poglavlje bavi se razliitim aspektima funkcionisanja ljud

U odeljku sa crteima nai ete mape uma, koje bi trebalo da

Neophodno je da vebate ukoliko elite da efikasno koristite iznete

Na kraju svakog poglavlja i na kraju knjige, nai ete strane sa

Na strani 139 nai ete spisak preporuene literature. Ove knjige

Ova knjiga je napisana sa ciljem da vam omogui da napredujete

proitate, a zatim ponovo pregledate knjigu, treba da paljivo prouite

Koristite obe hem isfere

Neposredno po izlasku iz tampe prvog izdanja knjige Koristile obe

Koristite obe hemisfere mozga

neostvarivi san (pria Edvara Hjuza)

Ne verujemo da e poloiti, ispiti su vrlo, vrlo teki, ne prolazi ni veina

Profesorima i svim drugima koji su dovodili u pitanje njegov cilj,

Koristite obe hemisfere mozga

neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)

Naposletku, Edvard je polagao tri ispita: geografiju, istoriju srednjeg

Mesto na rang (isti

Na dan objavljivanja rezultata, potvreno je njegovo mesto na rang

Koristite obe hemisfere mozga neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)

radei na panjacima. Radio je i na farmama irom Amerike, a potom

U sportu je odmah postigao odline rezultate; u ludbalu tenisu i

Koristite obe hemisfere mozga - neostvarivi san (pria Edvarda Hjuza)

najvie 45 minuta. Ovom tehnikom sam, po pravilu, dobijao visoke

Prvi ispit je poloio iz prvog pokuaja, to se smatra izvanrednim

Va m ozak je bolji nego to vi mislite

Covekovo razumevanje sopstvenog mozga

COVEKOVO RAZUMEVANJE SOPSTVENOG MOZGA

Otkako sam napisao uvodno poglavlje o mozgu za prvo izdanje

Va mozak je bolji nego to vi mislite

Vas mozak je bolji nego sto vi mislite

Ovo emo objasniti pomou nekoliko primera.

U poslednjih petnaest godina otkrili smo da imamo dva mozga, a

Va mozak je bolji nego to vi mislite

mreom finih nervnih vlakana, nazvanom corpus callosum (uljevito

Slika 2. Pogled spreda na dve polovine korteksa i njihove domi

Va mozak je bolji nego to vi mislite

naunika preovladava levi korteks, a daje kod Pikasa, Sezana i drugih

Va mozak je bolji nego io vi mislite

trodimenzionalnim crteima i slikama i, stoje podjednako zanimljivo,

Doktor Dejvid Semjuels, sa Vajcmanovog instituta, procenio je da

Va mozak je bolji nego to vi mislite

sa izvesnom dozom rezerve, zbog relativne nesavrenosti tadanje

Slika 3. Broj atoma u poznatom univerzumu (v. tekst na strani IH).

Slika 4. Krajem 1960 - ih godina, broj razliitih uzoraka veza

Zemlja Mesec: 1.600.000 km

Naa galaksija Mleni put:

Va mozak je bolji nego to vi mislite

Vas mozak je bolji nego io vi mislite

Knjiga Koristite obe hemisfere mozga jenapisana sa ciljem da vam

Slika 6. Atom - jedna od najmanjih stvari za koje znamo. Na vrhu

Na poetku razmotrimo sistem oko - mozak - kamera; relativno

Va mozak j e bolji nego to vi mislite

sanjarite, zatvorite oi i zamislite neki omiljeni predmet. Poto ste

Nedavni razvoj rafinirane tehnologije omoguio nam je mnogo

Va mozak je bolji nego to vi mislite

Slika 7 Nasuprot ranijem miljenju, mozak funkcionie na mnogo

Va mozak je bolji nego to vi mislite

Slika 8 H ologvaf- mnogo prikladniji model za na izuzetno sloeni

Kau daIQ testovi - testovi za utvrivanje koeficijenta inteligencije

Va mozak je bolji nego to vi mislite