UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

MASTER RAD
ULOGA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U
KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU NA PRIMERU KOMPANIJA
BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.

Mentor:

Student:

dr Zoran Jovi

Milica Cveti 400146/2013

Beograd, 2014. godina

Master rad
SADRAJ
UVOD
I DEO :KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
1.
2.
3.
4.
5.

Osnovna obeleja kompanija6

Pojam korporativnog upravljanja..7
Osnovni problemi korporativnog upravljanja...8
Modeli korporativnog upravljanja...11
Efekti korporativnog upravljanja.15

II DEO : PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U KORPORATIVNOM

UPRAVLJANJU
1. Znaaj finansijskog izvetavanja u upravljanju kompanijom...17
2. Transparentnost i kvalitet finansijskog izvetavanja....19
3. Primena analize finansijskih izvetaja u upravljakim aktivnostima menadmenta20
3.1.Primena analize finansijskih izvetaja u procesu planiranja.....21
3.2.Primena analize finansijskih izvetaja u procesu odluivanja..24
3.3.Primena analize finansijskih izvetaja u procesu kontrole26
3.3.1. Primena finansijskog plana u procesu kontrole...27
3.3.2. Primena bilansa u procesu kontrole.27
3.3.3. Primena finansijskih pokazatelja u procesu kontrole..28
4. Upravljanje rastom kompanije na osnovu finansijskih izvetaja..29
5. Sistem kompenzacije i merila performansi kompanije.30
6. Merenje performansi kao osnova sistema kompenzacije..31

III DEO :ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

1. Pojam i predmet finansijske analize..33
2. Ciljevi i korisnici analize finansijskih izvetaja34
3. Opta analiza finansijskih izvetaja...35
4. Racio analiza finansijskih izvetaja...36
4.1.Pokazatelji likvidnosti...36
4.2.Pokazatelji poslovne aktivnosti.37
4.3.Pokazatelji finansijske strukture39
4.4.Pokazatelji profitabilnosti..40
4.5.Pokazatelji trine vrednosti..42
5. Analiza neto obrtnog kapitala43
6. Cash flow analiza...44

Master rad

IV DEO :PRIMENA METODEANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA NA

KOMPANIJE BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.

1. Opti podaci i istorijat kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d..........................46
1.1.Opti podaci kompanije Bambi a.d....................................................................................46
1.2.Opti podaci kompanije Dijamant a.d................................................................................47
1.3.Opti podaci kompanije Imlek a.d.....................................................................................49
2. Opta analiza kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d........................................50
2.1.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije Bambi a.d...50
2.2.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije Dijamant
a.d.......................................................................................................................................52
2.3.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije Imlek a.d....54
3. Analiza izvetaja kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d. primenom finansijskih
pokazatelja.........................................................................................................................56
3.1.Pokazatelji likvidnosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d.........................56
3.2.Pokazatelji zaduenostkompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d .........................58
3.3.Pokazatelji poslovne aktivnosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d...........62
3.4.Pokazatelji rentabilnosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d.......................68
3.4.1. Racia rentabilnosti kompanije Bambi a.d....................................................................68
3.4.2. Racia rentabilnosti kompanije Dijamant a.d................................................................69
3.4.3. Racia rentabilnosti kompanije Imlek a.d.....................................................................70
3.5.Pokazatelji trine vrednosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d................71
4. Primena neto obrtnog kapitala u finansijskoj analizi kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d.
i Imlek a.d..........................................................................................................................74
5. Analiza izvetaja o novanim tokovima kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek
a.d...78

Master rad
PETI DEO : KOMPARATIVNA ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA I NAINI
UPOTREBE U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU KOMPANIJA BAMBI A.D,
DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
1. Komparativna analiza strukture i dinamike imovine i kapitala kompanija Bambi a.d.,
Dijamant a.d. i Imlek a.d.80
2. Komparativna analiza strukture i dinamike prihoda i rashoda kompanija Bambi a.d.,
Dijamant a.d. i Imlek a.d.81
3. Komparativna analiza pokazatelja likvidnosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i
Imlek a.d..82
4. Komparativna analiza pokazatelja zaduenosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i
Imlek a.d..83
5. Komparativna analiza pokazatelja efikasnosti upravljanja imovinom kompanija Bambi
a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d..85
6. Komparativna analiza pokazatelja rentabilnosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i
Imlek a.d...87
7. Komparativna analiza pokazatelja trine vrednosti kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d.
i Imlek a.d.88
ZAKLJUAK
LITERATURA

Master rad
UVOD

Privredna struktura razvijenih zemalja se znaajno izmenila poslednjih decenija, odnosno

sa pojavom velikih i monih kompanija. Razvoj privrede, trita kapitala, akcionarskog drutva
rezultiralo je nastankom kompanija i korporativnog upravljanja. Finansijski skandali koji su se
odigrali poetkom XXI veka i nedavna ekonomska kriza doprineli su da se vanost
korporativnog upravljanja kao sistema organizacije, odluivanja i kontrole aktuelizuje.
Brojna su istraivanja koja su sprovedena na temu korporativnog upravljanja gde se
pokazalo da one kompanije koje su ga implementirale ostvaruju znatno bolje rezultate i
performanse poslovanja u odnosu na kompanije koje to ne ine. Meutim, korporativno
upravljanje je vano sagledati kroz prizmu njegove povezanosti sa poslovnim finansijama,
raunovodstvom, naukom o organizaciji, i sl.
Kompanije kao vid koncentracije kapitala i moi mogu imati znaajnu ulogu u zemljama
koje su u tranziciji i nisu dovoljno razvijene jer mogu podstai razvoj njihove nacionalne
ekonomije. Zemlje u razvoju, kao to je naa, suoavaju se sa problemom ogranienih izvora za
investicije, zbog ega je potrebno privlaiti strani kapital.Investicije su faktor rasta i razvoja ne
samo zemalja u razvoju, ve i u razvijenim zemljama. Korporativno upravljanje je jedan od
faktora koji privlai investicije i bitno utie na odluku investitora da li da investira ili ne.
Efikasno korporativno upravljanje podrazumeva transparentnost, odgovornost,
monitoring, usmerenost ka performansama kompanije.Finansijsko izvetavanje i analiza imaju
znaajnu ulogu u informisanju menadmenta i kontroli poslovanja. Finansijska analiza u
korporativnom upravljanju nije znaajna samo sa aspekta menadmenta, ve ima znaaj i za
ostale stejkholdere.

Problem istraivanja
Problem istraivanja predstavlja korporativno upravljanje, koje predstavlja sloen proces
sa nizom podprocesa, putem koga se na efikasan nain obezbeuje postizanje unapred odreenog
cilja.
Teorijska zasnovanost problema korporativnog upravljanja utemeljena je na teorijskim
izvorima i postojeim miljenjima o naunim saznanjima. Bez teorijske osnove u radu, ne bi
postojala mogunosti da se sagleda sve ono to je relevantno za dati problem. Upravljanje kao
praksa je veoma star proces, ali kao nauka javlja se dosta kasno, tek u XX veku, sa
istraivanjima i radovima autora tzv. klasine kole: Frederika Tajlora ( Frederick W. Taylor),

Master rad
Anrija Fajola ( Henri Fayol), Maksa Vebera ( Max Weber) itd.1 Posebno treba istai rad Anrija
Fajola koji je svojim istraivanjima doprineo razvoju teorije upravljanja i formulisao 14 optih
naela upravljanja preduzeem, koji su i danas aktuelni. Nakon klasine teorije upravljanja koja
se prva bavila ovim problemom, razvile su se i mnoge druge znaajne teorije kao to su
bihevioristika, neoklasina, kvantitativna, integrativna, sistemska i teorija situacionog pristupa.
Primena kvantitativnih modela i tehnika doprinela je brem razvoju nauke o upravljanju.
Saznajni proces mora da se sastoji i od teorijskog miljenja i od empirijskog doivljaja,
jer nema otkria bez odgovarajue veze izmeu teorijskog miljenja i empirijskog doivljaja.2
Da bi se proverila teorijska saznanja potrebno je suoavanje teorije sa empirijskim istraivanjima
i dobijenim injenicama. Emprijska istraivanja koja se bave tematikom korporativnog
upravljanja su razvijenija i brojnija u savremenim i razvijenim ekonomijama, naroito u
segmentu istraivanja uticaja korporativnog upravljanja na poslovanje i profitabilnost kompanije.
Emprijiska zasnovanost problema se temelji na rezultatima koji su sadrani u relevantnoj
literaturi i materijalima koji su publikovani i dostupni, kao i izvori dostupni putem interneta.
Znaajna su istraivanja meunarodnih finansijskih organizacija kao to su Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Meunarodna finansijska korporacija (IFC), iji aktuelni
radovi i rezultati su uzeti u obzir pri radu.

Predmet istraivanja
Predmet istraivanja ovog rada je primena analize finansijskih izvetaja u korporativnom
upravljanju. Kompanije imaju obavezu da na godinjem nivou sastavljaju redovne finansijske
izvetaje u cilju transparentnosti poslovanja. Odluka o izboru ovog predmeta istraivanja
podstaknuta je ulogom analize finansijskih izvetaja u procesu korporativnog upravljanja, jer se
njome obuhvataju informacije o finansijskom poloaju i uspenosti poslovanja koje su kljune za
korporativno upravljanje i donoenje odluka. Izbor kompanija bio je motivisan injenicom da
imaju dugu tradiciju uspenog poslovanja i da su lideri u svojim delatnostima.
Proces privatizacije, tranzicije, ukljuivanje u meunarodne ekonomske tokove, s jedne
strane, i skromna praktina iskustva, s druge strane, su aktuelizovali temu korporativnog
upravljanja i potrebu podizanja opte svesti o ovoj oblasti u naoj zemlji. Globalizacija trita
ukazuje na sve vei znaaj korporativnog upravljanja. Kvalitetno korporativno upravljanje
doprinosi veoj pristupanosti trita kapitala, odrivom ekonomskom razvoju i podstie
investicije. Veliki broj mogunosti koje se mogu obezbediti putem dobre korporativne prakse je
motiv da se unapredi znanje i razumevanje ove oblasti.

Mai B., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.25

Miljevi M. Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u istonom Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale,
2007., str.29
2

Master rad
Finansijskim izvetajima obezbeuju se informacije o imovinskom, finansijskom i
prinosnom poloaju kompanije. Da bi se poveala korisnost i upotrebljivost tih informacija
potrebno ih je analizirati metodama i tehnikama finansijske analize. U okviru rada posebna
panja je posveena optoj analizi, racio analizi, cash flow analizi i analizi neto obrtnog fonda.
U okviru ovog rada bie prikazan znaaj i uloga analize finansijskih izvetaja u
korporativnom upravljanju ime se doprinosi unaprenju kvaliteta upravljanja, nadzoru
poslovnog procesa i kreiranju potrebih informacionih osnova.
Ciljevi istraivanja
Nauni cilj istraivanja predmeta rada je nauna deskripcija i analiza elemenata,
funkcija,metoda i inilaca finansijske analize i finansijskog izvetavanja u korporativnom
upravljanju.
Drutevni cilj istraivanja predmeta rada ukazuje na ulogu i koristi finansijskog
izvetavanja i analize finansijskih izvetaja, i upotrebu rezultata analize u procesu korporativnog
upravljanja u drutvenim okvirima.
Posebni cilj istraivanja predmeta rada je korisnost dobijenih rezultata istraivanja,
odnosno da dobijeni rezultati pomognu unapreenju kvaliteta i postizanju veeg stepena
efikasnosti korporativnog upravljanja u sistemima u kojima se primenjuje.

Metode istraivanja
Da bi doli do saznanja o predmetu istraivanja potrebna je primena odreenih metoda.
Metod naunog saznanja je smisleno i svrsishodno, racionalno konstituisani sistem ideja,
koncepcija, radnji (postupaka) i sredstava odabran po naunim kriterijumima i nauno proveren
u cilju sticanja naunog saznanja, odnosno naunog istraivanja o predmetu ili metodu nauke.3
U procesu istraivanja koriste se razliite metode istraivanja, i izbor metoda koji e se
primeniti treba uskladiti sa predmetom istraivanja. U istraivanju je izvrena primena sledeih
metoda:
Osnovne metode
Osnovne metode su u osnovi svih metoda naunog saznanja i naunog istraivanja, usled
ega su primenjene osnovne analitike i osnovne sintetike metode za potrebe izrade ovog rada.
Osnovne metode koje su primenjene u radu su: analiza, sinteza, apstrahovanje, konkretizacija,
specijalizacija, generalizacija, dedukcija, indukcija, analogija odnosno komparacija.

Miljevi M., Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u istonom Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale,
2007., str. 69

Master rad
Optenaune metode
Optenaunim metodama smatraju se one metode koje se, kao celine, koriste ili se
mogu koristiti za sticanje naunog saznanja u svim naukama i svim naunim disciplinama.4
Primenjene optenaune metode su: statistika, hipotetiko - deduktivna i komparativna metoda.
Metode i tehnike prikupljanja podataka
Metode i tehnike prikupljanja podataka su deo naunog metoda koji podrazumeva
:ocenu, sreivanje, obradu podataka i zakljuivanje na osnovu njih.5 Primenjene metode i
tehnike prikupljanja podataka su: statistika, metoda analize sadraja.

Hipoteze istraivanja
Hipotetiki deo istraivanja ine sledee hipoteze:
Glavna hipoteza : Analiza finansijskih izvetaja i dobijeni rezultati u osnovi determiniu
strategijsko upravljanje korporacijom.
Glavna hipoteza se operacionalizuje na sledee posebne hipoteze:

Definisanjem korporativnog upravljanja i sagledavanje problema korporativnog

upravljanja doprinee se unapreenju kvaliteta upravljanja.

Meunarodni raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi finansijskog

izvetavanja definiu izradu finansijskih izvetaja sa ciljem postizanja
transparentnosti, jednoobraznosti i uporedivosti finansijskih izvetaja.

Finansijsko izvetavanje predstavlja efikasan nain informisanja eksternih korisnika o

poslovanju kompanija.

Analizom finansijskih izvetaja dobija se potrebna informaciona podloga, ijom

primenom u procesu planiranja, odluivanja i kontrole se postie vea efikasnosti
korporativnog upravljanja.

Finansijski pokazatelji odreuju finansijsko stanje kompanije.

Miljevi M., Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u istonom Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale,
2007., str. 147
5
Isto, str.190

Master rad

Struktura rada

U skladu sa predmetom istraivanja, ciljevima i postavljenim hipotezama ovog rada,

formirana je odreena konceptuelizacija, odnosno struktura rada.
U prvom delu rada Korporativno upravljanje razmatrana su obeleja kompanija,
prikazan je pojam i znaaj sistema korporativnog upravljanja.Prikazani su problemi koji se
javljaju u njegovoj primeni, efekti i benefiti koje kompanija moe ostvariti primenom
korporativnog upravljanja.
U drugom delu rada prezentovana je primena i uloga analize finansijskih izvetaja u
sistemu korporativnog upravljanja. Sagledana je informaciona osnova dobijena finansijskom
analizom i njena korisnost sa aspekta upravljakih aktivnosti menadmenta kompanije. U ovom
delu rada prikazano je i na koji nain vlasnici kapitala mogu informacije finansijskog
izvetavanja i finansijske analize upotrebiti da bi stimulisali, ali i kontrolisali profesionalne
menadere u voenju kompanije.
U treem delu rada odreen je pojam analize finansijskih izvetaja, koji su njeni ciljevi i
ko su korisnici analize. Dat je teorijski prikaz opte finansijske analize, racio analize,
pokazatelja, kao i analize neto obrtnog fonda i cash flow analize.
U etvrtom delu rada, koji je i najobimniji, najpre su date opte informacije o
posmatranim kompanijama, njihov istorijat, opis delatnosti. Zatim je predstavljena primena
metode analize finansijskih izvetaja na izabrane kompanije, odnosno njihove finansijske
izvetaje, a to su Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d. Dobijeni pokazatelji su analizirani u cilju
utvrivanja finansijskog i prinosnog poloaja datih kompanija.
U petom delu rada izvrena je komparativna analiza dobijenih rezultata analiziranih
kompanija i predstavljen je znaaj koji dobijeni podaci mogu imati u korporativnom upravljanju
tih kompanija. Uporeene su struktura i dinamika imovine, sredstava, prihoda i rashoda koje su
kompanije ostvarile u posmatranim obraunskim periodima, takoe je vreno poreenje i
dobijenih finansijskih pokazatelja kompanija.
U poslednjem delu rada sadran je zakljuak u istraivanju, u skladu sa postavljenim
hipotezama, i izloena je literatura koja je koriena u toku rada.

Master rad
PRVI DEO
KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
1. OSNOVA OBELEJA KOMPANIJA
Pod terminom korporacija se podrazumeva preduzee koje je organizovano kao
akcionarsko drutvo, kao najkompleksniji vid organizovanja jednog privrednog drutva. Razvoj
akcionarskih drutava nastao je usled potrebe da se manji iznosi kapitala koncentriu na jednom
mestu, kako bi se iskoristili za rast i razvoj ekonomski snanog privrednog drutva, i ulaganja u
skupe investicije i projekte. Stvaranjem ekonomski i organizaciono komleksnih entiteta stvoreni
su uslovi za razvoj privrede, nastanak i razvoj pojedinih privrednih grana, stvaranje i primena
modernih i skupih tehnika i tehnologija.
S obzirom da je u akcionarskim drutvima osnovni kapital podeljen na akcije to znai da
u ovim privrednim drutvima postoji veliki broj vlasnika kapitala (akcionari). Vlasnici ne
raspolau odgovarajuim znanjem, iskustvom i vetinama, a esto nisu ni zainteresovani, da bi
upravljali i vodili kompleksne entitete kao to su korporacije. Upravljanje i voenje korporacije
se preputa strunjacima, odnosno profesionalnim menaderima, to je vano obeleje ovih
privrednih drutava.
Razdvojenost vlasnitva od upravljanja predstavlja prednost korporacija u odnosu na
druga privredna drutva, jer na taj nain dobijaju profesionalno i struno upravljanje drutvom.
Ova prednost, meutim, stvara konflikt meu vlasnicima i menaderima, jer i jedna i druga
strana imaju razliite interese. Ovaj konflikt uslovio je stvaranje sistema korporativnog
upravljanja.
Akcionarska drutva mogu biti osnovana razliitim nainima i sistemima. Postoje dva
sistema osnivanja akcionarskog preduzea: sistem slobodnog osnivanja i sistem prethodnog
odobrenja.6 Kod prvog sistema osnivanje je mogue ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi,
dok je kod drugog potrebno da osnivanje odobre nadlene institucije. Naini osnivanja
akcionarskih preduzea su: simultano i sukcesivno osnivanje.7 Razlika je to kod simultanog
osnivanja osnivai vre otkup akcija, dok se kod sukcesivnog jedan broj akcija iznosi na trite.
Vano obeleje akcionarskih preduzea je to u sluajevima kada se javi potreba za
pribavljanjem dodatnog kapitala, mogu ga obezbediti putem prodaje akcija na finansijskom
tritu. Kupovinom akcija stie se vlasnitvo nad delom preduzea i pravo na dividendu. Pri
emu akcionari imaju ogranienu odgovornost, odnosno odgovaraju samo u visini kapitala koji
su uloili u akcije, to je jo jedno od bitnih obeleja korporacija.

6
7

Pokraji D., Ekonomika preduzea, igoja, Beograd, 2002., str.16

Isto, str.16

Master rad

2. POJAM KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Kompanija predstavlja najsloeniji i najznaajniji oblik organizovanja preduzea u
savremenim uslovima poslovanja. Korporativno upravljanje predstavlja znaajan sistem
upravljanja i kontrole savremenih kompanija, bez obzira na delatnost kojom se bave i njihovu
veliinu. U ekonomskoj teoriji korporacije se najee definiu kao drutvo kapitala, koje
predstavlja skup razliitih grupa koje imaju odreeni interes i nazivaju se stejkholderi, a ine ih
akcionari, menadment, investitori, kreditori, kupci, dobavljai, zaposleni, kao i dravne
institucije. Razvoj savremenih, modernih korporacija uslovio je nastanak i razvoj korporativnog
upravljanja.
Osnovna karakteristika kompanija je odvojenost vlasnitva nad kapitalom od funkcije
upravljanja, koja potie otuda to je najei sluaj da vlasnici kapitala odnosno akcionari, ne
poseduju odgovarajue sposobnosti i kvalifikacije ve angauju strunjake tj. menadere za
upravljanje kompanijom. Pojam i problemi korporativnog upravljanja se vezuje samo za ona
preduzea u kojima upravljanje ne vre vlasnici, ve profesionalni menaderi. Korporativno
upravljanje se bavi odnosima koji se razvijaju i nastaju izmeu vlasnika i menadera.
Kada se vri poreenje kompanija i drugih organizacionih oblika preduzea, uoava se
vana prednost u korist kompanija, a ogleda se u mogunostima kompanija da pribavljaju
dodatni kapital putem emitovanja i plasiranja akcija na finansijskom tritu. Na taj nain
kompanije povoljnije pribavljaju potrebna sredstva nego to bi to ostvarile zaduivanjem. Pri
tome akcije kompanije se potencijalno mogu nai u posedu velikog broja akcionara to znai da
vlasniki kapital moe biti diverzifikovan.
Uspostavljanjem korporativnog upravljanja u kompanijama se vri raspodela prava i
obaveza, propisuju se pravila i naini odluivanja o korporativnim pitanjima, odreuje se
strategija za realizaciju postavljeni ciljevi, utvruju sredstva potrebna za obavljanje poslovnih
aktivnosti, i takoe obezbeuje kontrola rezultata koji se ostvaruju njegovom primenom.
Usvajanjem i primenom sistema korporativnog upravljanja kompanija se usmerava u pravcu to
efikasnijeg korienja raspoloivih resursa kako bi ostvarila korporativne ciljeve i vlasnike
interese.
Ne postoji jedinstvena definicija korporativnog upravljanja koja se moe primeniti na sve
pravne i ekonomske sisteme i potencijalne situacije. esto se navodi da pod sistemom
korporativno upravljanje treba shvatati odreenu strukturu kojom se uspostavlja raspodela prava
i obaveza stejkholdera, odreeni procesi upravljanja i rukovoenja kompanijom kako bi se
ostvario cilj njenog postojanja.
Kao opteprihvaena definicija navodi se definicija koja je data u Izvetaju Komiteta o
finansijskim aspektima korporativnog upravljanja:
7

Master rad
Korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole kompanijma. Odbor direktora
je odgovoran za upravljanje kompanijama. Uloga akcionara u upravljanju je da imenuju
direktore i revizore, i da obezbede ustanovljavanje odgovarajue strukture upravljanja.
Odgovornosti direktora obuhvataju ustanovljavanje stratekih ciljeva kompanije, omoguavanje
vostva kako bi se oni implementirali, kontrolu upravljanja biznisom i izvetavanje akcionara i
upravljanje. Radnje odbora podvrgnute su zakonima, propisima i akcionarima na skuptini.8
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definie korporativno upravljanje
na sledei nain:
Korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole korporacijama. Struktura
korporativnog upravljanja odreuje raspodelu prava i odgovornosti izmeu razliitih uesnika u
korporaciji, kao to su: odbor direktora, menaderi, akcionari i drugi nosioci interesa; istie
pravila i postupke za donoenje odluka u vezi sa poslovanjem kompanije. Ovako postupajui,
kompanija obezbeuje strukture putem kojih se postavljaju ciljevi kompanije, i sredstva za
ostvarivanje ovih ciljeva i monitoring poslovanja.9
Sistemom korporativnog upravljanja treba ostvariti balans izmeu interesa vlasnika
kapitala odnosno akcionara i menadera kako bi se ostvarili dugoroni ciljevi kompanije i njena
odrivost.Brojna empirijska istraivanja koja su se bavila korporativnim upravljanjem i efektima
koje ono ostvartuje, pokazala su da znatno bolje rezultate imaju one kompanije koje primenjuju
sistem korporativnog upravljanja, pa se danas ni ne moe zamisliti uspena kompanija a da ga ne
primenjuje i ne razvija njegov kvalitet.
Dobro korporativno upravljanje podrazumeva ravnoteu interesa angaovanih menadera
i vlasnika kompanije, a da se pri uspostavljanju date ravnotee ne narui poverenje investitora,
kreditora, zaposlenih, kupaca, dobavljaa, i drugih interesnih grupa.

3. OSNOVNI PROBLEMI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Osnovni problem, kada je u pitanju korporativno upravljanje, sagledava se u odnosu na

ve pomenutu injenicu da se ovaj nain upravljanja uspostavlja u preduzeima koja su po svom
organizacionom obliku akcionarska drutva. Kako je karakteristino da u okviru akcionarskih
drutava postoji veliki broj vlasnika, pri emu oni nemaju adekvatno znanje i iskustvo za
upravljanje poslovanjem tako velikih sistema kao to su kompanije, otuda proizilazi i glavni
uzrok problema korporativnog upravljanja.

8
9

IFC, Korporativno upravljanje, IFC, Podgorica, 2009., str.7

Isto, str.8

Master rad
Proces upravljanja kompanijom preputa se profesionalnim menaderima.Planiranje,
odluivanje, organizovanje, nadzor i kontrola, kao i sve druge aktivnosti u okviru upravljanja
angaovani menaderi bi trebali da sprovode u pravcu koji je u interesu vlasnika koji su ih za te
poslove angaovali. U praksi meutim esto dolazi do suprotnog razvoja situacije, odnosno
razvija se potencijalni sukob interesa izmeu menadera i akcionara. U teoriji ovaj problem je
poznat kao agencijski problem.
Principal agent problem nastaje, ako agent (menader), koji ima vie informacija i
znanja od principala (vlasnika), to koristi da bi ostvario ishod koji odgovara njemu, a koji nije u
interesu principala.10 Principal agent problem je prisutan u svim kompanijama, odnosno
akcionarskim drutvima zbog razdvojenosti vlasnitva od funkcije upravljanja i kontrole.
Iako vlasnici profesionalni menadment angauju sa ciljem da donosi odluke i upravlja u
skladu sa njihovim interesima, est je sluaj da je u praksi delovanje menadmenta upravo
suprotno, odnosno usmereno je ka ostvarenju njihovih linih ciljeva. Kao primer sukoba moemo
navesti da je ostvarenje poveanja trine vrednosti kompanije u interesu akcionara kompanije, u
skladu sa tim vlasnici oekuju da menaderi donose odluke kojima e doprineti ostvarenju tog
cilja. Meutim s druge strane, ukoliko je osnova za poveanje plata menadmenta maksimizacija
veliine kompanije, doi e do sukoba interesa. Menaderi u toj situaciji mogu upravljati i
usmeravati poslovanje u pravcu uveanja veliine kompanije i naneti tetu interesima akcionara,
ali sa druge strane ostvariti lini interes. U praksi se za reavanje ovih problema esto koriste
razliiti sistemi bonusa, beneficija i privilegija za menadere kako bi se motivisali da rade u
interesu dugoronog uspeha kompanije.
Jedan od problema koji se javlja u korporativnom upravljanju je tzv. asimetrina
informisanost. Asimetrina inforimasnost znai da principal i agent ne raspolau sa istim
informacijama, tj. oni su nejednako inforimasni.11Drugim reima, u praksi se u najveem broju
sluajeva deava da menadmentraspolae sa vieinformacija kada su u pitanju poslovne
aktivnosti, poslovni pokazatelji, potencijalne anse i mogunosti, ili problemi i opasnosti koji
postoje u kompaniji, u odnosu na akcionare.
Iako su finansijski izvetaji kao izvor osnovnih informacija o poslovanju, transparentni i
dostupni, uvek postoje odreene interne informacije i podaci koji su dostupni samo
menaderima. Zbog neodgovarajue informisanosti vlasnici dolaze u poziciju sa koje je esto
teko procenitirad menadera, tanije da li menaderi rade u skladu sa njihovim interesima ili u
prvi plan stavljaju sopstvenu korist i lini interes.
Agencijski problem dovodi do stvaranja agencijskih trokova, to ima za posledicu
smanjenje efikasnosti korporativnog upravljanja i pad trine vrednosti kompanije. U uslovima
kada su vlasnici neadekvatno informisani te nemaju mogunost da u potpunosti kontroliu nain
10

Pokraji D., Ekonomika preduzea, principi i ciljevi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010. str.275
Isto, str.276

11

Master rad
na koji se vri upravljanje kompanijom, a menaderi informacionu asimetriju zloupotrebljavaju u
sopstvenu korist, dolazi do umanjenja efikasnosti sistema korporativnog upravljanja. Kao
mogue reenje problema i smanjenje agencijskih trokova potrebno je na duge staze uspostaviti
balans i uskladiti interese menadera i vlasnika, i tomotivisanjem menadmenta primenom
raspoloivih mehanizama podsticaja.
U okviru korporativnog upravljanja javlja se jo jedan problem koji je definisan kao
principal-principal problem.Sutina ovog problema je postojanje konflikta izmeu jednog,
veinskog vlasnika koji postavlja menadment i u potpunosti kontrolie kompaniju, upravljajui
prema svojim interesima, s jedne strane,dok sa druge strane imamo vei broja malih akcionara
koji nisu u mogutida se izbore za sopstvene interese i nemaju interes da se suprotstave akcijama
veinskog vlasnika i menamenta.
Klasini naini zloupotrebe kontrole nadfirmom na raun manjinskih vlasnika su:

preterana zarada menadera/kontrolnog vlasnika,

poslovi kontrolnog vlasnika, sa njim povezanih lica ili njegove druge firme sa
drutvom koji su nepovoljni za drutvo,
upotreba insajderskih informacija u linom interesu i
dilutiranje manjinskih paketa akcija kroz integraciju firmi.12

Postoje razliiti naini da se razrei konflikt koji se javlja u okviru principal principal
problema, i veina zemalja je razvila reenja koja su u skladu sa njenim ekonomskim i
privrednim uslovima. Re je o sloenom problemu gde lako moe doi do ugroavanja
jednakosti prava akcionara, ukoliko se previe povea zatita malih akcionara. Problem se moe
reiti unapreenjem korporativnog upravljanja i prava manjinskih akcionara.
Problemi u okviru sistema korporativnog upravljanja mogu biti prouzrokovani
konfliktima koji se mogu javiti izmeu razliitih interesnih grupa u kompaniji, kao na primer,
banke i kreditori preduzimaju mnogo vee mere opreza od menadera, jer je u njihovom interesu
da se ostvari to manjikreditni rizik, i samim tim njihova tenja je i da odluke menadera sadre
to manje rizika, za razliku od menadera. Takoe treba uzeti u obzir i zaposlene u kompaniji iji
interes je stabilnost radnih mesta, te je i u njihovom interesu da menadment poslovanje izlae
to manjem riziku.

12

Mijatovi B., Korporativno upravljanje: pet godina kasnije, Centar za liberalno demokratske studije, Beograd,
2008., str.13

10

Master rad
4. MODELI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA
Nain na koji je korporacija organizovana, odnosno izabrani model organizacije, e
svakako predstavljati relevantan faktor kada je u pitanju njen uspeh, konkurentnost na tritima
na kojima uestvuje i efikasnost koju ostvaruje u poslovanju. Korporativno upravljanje je
razvijano na razliite naine i u razliitim uslovima. U praksi se korporativno upravljanje moe
sprovoditi u vidu nekoliko modela, u zavisnosti od naina na koji je organizovano voenje
poslova i kontrole, razlikujemo sledee pristupe ili modele korporativnog upravljanja:
1.jednostepeni (jednodomni, monistiki, anglosaksonski),
2.dvostepeni (dvodomni, dualistiki, kontinentalni), i
3. meoviti.
Jednostepeni ili anglosaksonski model korporativnog upravljanja je usvojen u zemljama
u kojima postoji razvijeno i likvidno trite kapitala, tj. karakteristian je za SAD, Veliku
Britaniju, Australiju, Francusku i Italiju. Kompanije koje primenjuju jednostepeni model
upravljanja se kotiraju na berzi i karakterie ih razuena vlasnika struktura tj. disperzovano
vlasnitvo koje podrazumeva veliki broj akcionara. Kod kompanija sa ovim modelom
korporativnog upravljanja vlasnitvo je odvojeno od funkcije kontrole, to znai da akcionari
nemaju mogunost direktnog upravljanja kompanijom ve to u njihovo ime vre odbor direktora
i angaovani menadment.
Jednostepeni model korporativnog upravljanja podrazumeva postojanje jedinstvenog
odbora direktora - upravnog odbora, iji zadatak jeste da vri monitoring rada postavljenog
menadmenta. Upravni odbor se sastoji od izvrnih direktora koji su zaposelni u korporaciji i
neizvrnh direktora koji su lanovi odbora, a nisu zaposleni u korporaciji niti za nju obavljaju
bilo koju vrstu poslova. Upravni odbor ima najmanje tri komiteta ( za reviziju, za nagraivanje i
za nominiranje).13 U okviru anglosaksnonskog modela kontrolu mogu vriti nezavisni, interni ili
specijalni revizori, to znai da nadzorni odbor nije obavezan organ.
Kao jedno od obeleja ovog modela upravljanja je postojanje irokog spektra
instrumenata koji se mogu koristiti za motivisanje uprave u vidu razliitih bonusa, naknada i
kompenzacija da upravljaju kompanijom u skladu sa interesima vlasnika kapitala, tj. kako bi se
uskaldili interesi menadmenta i vlasnika. Glavni izvor finansiranja kompanija sa jednostepenim
modelom upravljanja jeste javna emisija akcija. Odlika ovog modela jeste da ukoliko uprava
kompanije svoj posao obavlja neadekvatno i donosi tetne i neposlovne odluke, akcionari imaju
jednostavnu mogunost da pokrenu sudski postupak protiv uprave jer postoji jaka zatita interesa
manjinskih akcionara.

13

uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010., str.240

11

Master rad
Grafikon br. 1. Jednostepeni model korporativnog upravljanja

Izvor: uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2010., str.240
Nain funkcionisanja jednostepenog modela korporativnog upravljanja prikazan je na
grafikonu br. 1. S obzirom da se ovaj model razvijaja u uslovima razvijenog trita kapitala i da
kompanije sa ovim modelom imaju veliki broj akcionara, on omoguava menaderima razliite
mogunosti i slobodu u donoenju odluka da rade u svoju korist i za sopstvene interese. Kljuni
problem anglosaksonskog modela je ostvarivanje ciljeva menadmenta na tetu profitabilnosti i
efikasnosti kompanije, zbog ega se konstantno razvijaju mehanizmi i sistemi plaanja
menadmenta prema kvalitetu ostvarenih rezultata.
Dvostepeniili kontinentalni model korporativnog upravljanja, za razliku od
jednostepenog modela, se koristi u korporacijama koje posluju u zemljama sa manje razvijenim
tritem kapitala i zemljama u tranziciji. Dok je kod jednostepenog modela karakteristino
12

Master rad
postojanje velikog broja akcionara, u okviru dvostepenog postoji koncentracija vlasnitva,
odnosno postojanje velikih veinskih akcionara. U okviru ovog modela postoji jedanili vie
veinskih akcionara koji ostvaruju kontrolu nad akcionarskim drutvima. Veinski akcionari su
lanovi upravnog ili nadzornog odbora i na taj nain mogu da kontroliu rad menadmenta u
kompaniji. U kontinentalnom modelu su propisana dva odbora:
1. upravni odbor koji je sastavljen od insajedera odnosno izvrnih direktora koji su
odgovorni za voenje poslova i zastupanje drutvai
2.nadzorni odbor koji nema ni jednog insajdera, i sastavljen je od predstavnika zaposlenih
radnika i predstavnika akcionara.14
Grafikon br. 2. Dvostepeni sistem sa dominacijom nadzornog odbora

Izvor: uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2010., str.241
Na grafikonu br. 2 prikazan je dvostepeni model sa dominacijom nadzornog odbora.
Skuptina akcionara bira i razreava nadzorni odbor, koji predstavlja najvii organ upravljanja i
14

Mihalik M., Korporacijsko upravljanje i modeli korporacijskog upravljanja, asopis Bankarstvo, Udruenje
banaka Srbije, broj 9 10 2006, str. 38

13

Master rad
kontrole.lanove upravnog odbora, bira izvrni odbor. Pored kontrole od strane izvrnog odbora,
postoji i kontrola koju vre nezavisni revizori.
Grafikon br. 3. Dvostepeni sistem sa dominacijom upravnog odbora

Izvor: uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2010., str.241
Model dvostepenog korporativnog upravljanja sa dominacijom upravnog odbora prikazan
je na grafikonu br. 3. Kod ove varijante dvostepenog modela upravljanja skuptina akcionara
bira i razreava upravni odbor, koji kontrolie rad menadera, i predlae nadzorni odbor, prisutan
je u pojedinim privredama u tranziciji.
Dvostepeni sistem odbora podrazumeva koncentrisano vlasnito, pa samim tim funkcija
nadzora i kontrole nije dovoljnorazdvojena od funkcije upravljanja. Nadzorni odbor je nadzorni
14

Master rad
organ i biraju ga vlasnici,a nadzorni odbor bira, razreava i kontrolie lanove upravnog
odbora.Veinski vlasnici izborom nadzornog odbora utiu i na izbor upravnog odbora, i na taj
nain mogu da kontroliu menadment i tako podsticati ostvarenje sopstvenih interesa, na tetu
manjinskih akcionara. Koncentrisano akcionarstvo umanjuje prava akcionara.
Jo jedna razlika u odnosu na prethodni model, ogleda se u injenici da kod dvostepenog
modela korporativnog upravljanja ne postoje dovoljno razvijeni instrumenti motivacije
menadmenta, odnosno bonusi i beneficije nisu na nivou prethodnog modela. Neprijateljska
preuzimanja kompanije od strane uspenije konkurentske kompanije se retko deavaju.
Dok jednostepeni model zahteva razvijenost trita kapitala, dvostepeni se razvija u
uslovima slabije razvijenog trita pa se usled toga kao izvor finansiranja javljaju bankarski
krediti umesto da se potrebni kapital pribavlja emitovanjem akcija.Banke se mogu javiti u ulozi
kreditora, akcionara, ulagaa, emitenta dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti.
Meoviti model je u stvari meavina jednostepenog i dvostepenog modela. ''U okviru
meovitog modela moe postojati jednodomni model odnosno izvrni (upravni) odbor direktora
koji bira skuptina akcionara, i dvodomni model odnosno upravni i nadzorni odbor gde nadzorni
odbor bira skuptina, a on zatim bira upravni odbor.''15

5. EFEKTI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Globalna ekonomska kriza, koja je rezultat kraha izvesnih finansijskih institucija, je
znatno doprinela da se shvati potreba i znaaj dobrog korporativnog upravljanja, kao i da se
aktuelizuje pitanje unapreenja njegovog kvaliteta.Postoje razne studije koje su se bavile
pitanjem korporativnog upravljanja i koji su to njegovi pozitivni efekti i emu sve moe
doprineti njegova primena.Svakako da pozitivni efekti kojinastaju njegovom primenom i
uspostavljanje dobrog upravljanja korporacijama su viestruki.
Za kompanije je karakteristino da ne raspolau uvek sa dovoljno resursa i kapitala.
Investitori pre nego to donesu odluku o ulaganju u neku kompaniju sprovode kompleksne
analize kako bi se zatitili od potencijalnih gubitaka i u to veoj meri smanjili rizik pri ulaganju
sredstava. Kompanije koje uspostave kvalitetno korporativno upravljanje, posluju transparentno i
snabdevaju investitore informacijama potrebnim za donoenje odluka o investiranju, svakako
ostvaruju vei stepen poverenja kod potencijalnih ulagaa.
Jedna od najpoznatijih konsalting kompanija u svetu McKinsey & Company su se u
jednom od svojih istraivanja bavili kvalitetom korporativnog upravljanja i njegovim znaajem
za investitore. U okviru te studije utvreno je da kada investitori analiziraju kompanije, ukoliko
15

Vasiljevi M., Korporativno upravljanje: pravni aspekt, Pravni fakultet, Beograd, 2007., str 47

15

Master rad
svaka od njih ima povoljne i identine pokazatelje na osnovu koji ih vrednuju, investitori e se
odluiti za ulaganje u onu kompaniju u kojoj se ostvaruje kvalitetnije i efikasnije upravljanje.
Stvaranjem uspene kompanijesa efikasnim upravljanjem, privlaenjem investitora,
menadment obezbeuje potrebne resurse za funkcionisanje kompanije i ostvarivanje
ekonomskih ciljeva zbog kojih je i osnovana. Meutim, na ovaj nain jaanjem i razvijanjem
trita kapitala se ostvaruju i povoljni efekti na nacionalnu ekonomiju.Jaanje trita kapitala
zahtevae i sve vei i kvalitetniji razvoj korporativnog upravljanja.
Znaajan motiv za kompaniju da uspostavi ili primjenjuje principe korporativnog
upravljanja je taj to na taj nain smanjuju pretpostavljeni rizik i imaju veu mogunost da
privuku dodatni spoljni kapital za realizaciju poslovnih ideja za koje nemaju sopstvena
sredstva.16Kompanije koje unapreuju svoje korporativno poslovanje umanjuju rizike koji
postoje u poslovanju, smanjenjem potencijalnih rizika kompanija postaje privlanija i
atraktivnija za investiranje.Cena kapitala zavisi od nivoa rizika kojem je kompanija i njeno
poslovanje izloeno, te uz vei rizik ide vea cena kapitala, i obrnuto. Na ovaj nain e se
obezbediti i bolja konkurentnost i trina pozicija kompanije.
Uspostavljanjem sistema korporativnog upravljanja omoguava da se napravi jasna
podela zadataka, nadlenosti i odgovornosti u kompaniji. To e obezbediti racionalizaciju i bolju
efikasnost radnih procesa, to e se odraziti na poslovne performanse kompanije, odnosno
ostvarie se nii trokovi i samim tim uspenije poslovanje.U korporaciji u kojoj se uspostavi
dobro korporativno upravljanje razvijaju se strategije za donoenje dobrih strategijskih odluka.
Proces donoenja odluka je racionalniji i efikasniji.Nadzor i monitoring sprovoenja odluka je
kvalitetniji.Na taj nain se obezbeuje uspenije poslovanje uz ostvarenje definisane strategije,
postavljenih ciljeva i napretka kompanije.
Uvoenjem korporativnog upravljanja kompanija e kroz praenje rizika, uspostavljanja
dobre organizacije i korporativne kulture poveati svoju produktivnost. Kroz optimizaciju
procesa poslovanja, obezbeenja veeg stepena kontrole i usvajanja jasne poslovne strategije
omoguiti postizanje vee efikasnosti i profitabilnosti na due staze.
Efikasno i kvalitetno upravljanje doprinee da kompanija razvije odreeni ugled na
tritu, to e svakako postati deo goodwill-a, odnosno deo njene imovine. Goodwill je vrednost
iznad knjigovodstvene vrednosti preduzea koju kupac plaa prilikom njegove kupovine.Na taj
nain stvaranje dobrog imida i reputacije kompanije se doprinosi poveanju njene vrednosti.
Dobra reputacija i poverenje koje kompanija uiva na tritu joj moe omoguiti i ostvarivanje
veeg profita.Svakao da je korist od korporativnog upravljanja viestruka, i neophodno je da
kompanije to na vreme uvide kako bi pristupili njegovom usvajanju i razvijanju. Vano je u tom
procesu da se primenjuju principi i standardi korporativnog upravljanja, ali i potovanje
zakonske regulative, kako bi zatita interesa akcionara i investitora bila na potrebnom nivou.
16

IFC, Korporativno upravljanje, IFC, Podgorica, 2009., str. 13

16

Master rad
DRUGI DEO
PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U KORPORATIVNOM
UPRAVLJANJU
1. ZNAAJ FINANSIJSKOG IZVETAVANJA U UPRAVLJANJU
KOMPANIJOM

Dinamine promene u okruenju u kome kompanija posluje u dananje vreme, kao to su

globalizacija trita i konkurencije, visok stepen liberalizacije meunarodne trgovine i
finansiranja, kao i razvoj novih tehnika i tehnologija, dovode do promena u strukturi ekonomije u
celini, to prouzrokuje promene u samoj kompaniji koja na taj nain dobija nove mogunosti za
razvoj. U cilju odrivosti i opstanka na tritu i razvoja potrebne konkurentnosti menadment
kompanije mora u skladu sa promenama da prilagoava svoje poslovanje i unapreuje proces
upravljanja, odluivanja i kontrole.
Da bi u ovako intenzivnim uslovima menadment uspeno upravljao kompanijom,
njenim performansama i uspeo da stvori prinos za vlasnike, neophodno je da raspolae
adekvatnom i kvalitetnom informacionom osnovom. Za realizaciju postavljenih ciljeva,
ostvarivanje poslovne strategije, neophodno je da organi upravljanja kompanijom vre
prikupljanje i analizu svih informacija koje su relevantne za poslovanje kompanije.
Raunovodstveni sistem obuhvata sve poslovne dogaaje i transakcije koje se odvijaju u
okviru kompanije, ali i iz njenog odnosa sa okruenjem. U okviru raunovodstvenih sistema kao
finalni proizvod stvaraju se finansijski izvetaji putem kojih svi zainteresovani za poslovanje
kompanije dobijaju relevantne informacije. Podaci i informacije koji su sadrani u finansijskim
izvetajima imaju viestruki znaaj za menadment, investitore, kreditore, poslovne partnere,
zaposlene i dravne organe.U finansijskim izvetajima podaci koji su prezentovani moraju biti
relevantni, pouzdani i objektivni, jer se na osnovu njih donose razliite ekonomske odluke.
Sa pojavom korporativnih preduzea raste znaaj i uloga finansijskog izvetavanja.
Profesionalizacija uprave, uslovljena podvajanjem vlasnitva od upravljanja preduzeem, i
izraena disperzija vlasnitva, koja znaajno udaljava akcionare od stvarnih deavanja u
preduzeu, proirili su znaaj finansijskih izvetaja.17
Korporativno finansijsko izvetavanje predstavlja bogat i vaan izvor informacija i za
vlasnike kapitala i za menadment kompanije. Uzimajui u obzir injenicu da u kompanijama
vlasnici kapitala ne vre funkciju korporativnog upravljanja, ve je ona poverena profesionalnom
menadmentu njihova sposobnost i strunost u voenju kompanije se najee procenjuje na
osnovu vrednosti i pokazatelja koji su prikazani u finansijskim izvetajima.
17

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet u Beogradu, 2012., str. 43

17

Master rad

Ukoliko vlasnici kapitala uvidom u finansijske izvetaje nisu zadovoljni postignutim

rezultatima, ukoliko nije postignuta eljena finansijska struktura, ako se stvaraju negativni
novani tokovi, ne ostvaruje oekivan prinos, oni mogu doneti odluku o otputanju menadera. S
druge strane, kada menadment realizuje usvojene ciljeve i sprovodi usvojene strategije,
ostvaruje pozitivne i visoke rezultate poslovanja, tada stie pravo na odreene bonuse i
beneficije.Da bi menadment ostvario postavljene ciljeve neophodno je da se njihove
upravljake aktivnosti temelje na raunovodstvenoj informacionoj podlozi.
U procesu korporativnog upravljanja menaderi moraju biti upoznati sa kretanjem
imovine, kapitala, obaveza, prihoda, rashoda, profitabilnosti i drugih informacija koje su
sadrane u finansijskim izvetajima, jer na toj osnovi dosnose niz razliitih odluka. Prihvatljivost
veine odluka, kratkoronih i dugoronih, se moe proceniti analizom projekcije njihovog uticaj
na pojedine pozicije i njihove vrednosti prikazane u korporativnim finansijskim izvetajima.
Da bi menadment bio uspean u procesu korporativnog upravljanja, jedna od osnovnih
pretpostavki jeste da korporativne finansijske izvetaje razumeju i analiziraju. Finansijskom
analizom tih izvetaja utvrdie se gde se kompanija i njeno poslovanje nalaze u sadanjem
momentu, ali se moe predvideti i projektovati budue finansijsko stanje. Putem analize
menadment moe spoznati slabosti koje postoje i preuzeti adekvatne mere i akcije u cilju
njihovoh ublaavanja ili uklanjanja.
Ukoliko menadment u procesu upravljanja donese odluku o investiranju, a pri tom
kompanija ne raspolae sa dovoljno sredstava za finansiranje investicija, obratie se ili
investitorima ili bankama. Korporativno finansijsko izvetavanje predstavlja osnovu za
komunikaciju kompanije sa investitorima, kreditorima, i drugima koji imaju interes ili uticaj na
poslovanje.
Da bi investitor doneo odluku da li da investira svoj kapital u neku kompaniju ili ne,
potrebne su mu informacije koje potiu iz finansijskih izvetaja, kako bi stekao uvid u efikasnost
upravljanja imovinom, likvidnost, finansijski poloaj, finansijsku strukturu, i sl. Kreditorima su
pored navedenih informacija, posebno znaajni izvetaji o novanim tokovima jer su oni osnova
za finansiranje obaveza, odnosno kamate i otplate glavnice.

18

Master rad
2. TRANSPARENTNOST I KVALITET FINANSIJSKIH IZVETAJA
OECD Principi korporativnog upravljanja navode da: Okvir korporativnog upravljanja
treba da obezbedi da se pravovremeno i tano obelodanjuju sve materijalne injenice vezane za
kompaniju, ukljuujui finansijsku situaciju, rezultate, vlasnitvo i upravljanje
kompanijom.18Drugim reima obaveznost obelodanjivanja i transparentnosti informacija koje
su relevantne za kompaniju i korporativno upravljanje treba da podstakne veu odgovornost
menadmenta da upravljanje vri u skladu sa najboljom praksom korporativnog upravljanja.
Potreba da se obezbedi transparentnost u poslovanju kompanija, kako bi se obezbedila to
vea zatita interesa investitora i poverilaca i lojalna konkurencija na finansijskim tritima
uinili su finansijsko izvetavanje toliko vanim da se u sistemu finansijskog izvetavanja kao
kljuni faktori u nadzoru njihovog kvaliteta javljaju drava, regulatorna tela, profesionalne i
meunarodne organizacije i nezavisna tela.
Kompanija je u obavezi da obelodanjuje korporativne finansijske izvetaje koji su
sainjeni u skladu sa meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja. Pored izvetaja
kompanije objavljuju i druge informacije koje nisu sadrane u zvaninim finansijskim
izvetajima, a koje su vane za investitore i koje su u skladu sa njenim poslovnim interesom, npr.
politika upravljanja rizicima, poslovna etika, i sl. Iskustveno je dokazano da reim informisanja
akcionara i transparentnost relevantnih materijalnih injenica ima direktan uticaj na privlaenje
novih investicija, stabilnost postojeih investicija a time i uticaj na privredni razvoj i privrednu
konkurentnost.19
Otvorenost o aktivnostima kompanije je znaajan element korporativnog upravljanja jer
obelodanjivanjem informacija se utie na percepciju kompanije i stvaranje odreene reputacije.
Na taj nain kompanije investitorima ulivaju poverenje i privlae potrebna sredstva. Trine cene
su zasnovane na informacijama, odnosno to je vei broj informacija kojima se raspolae i
transaprentnost, cene akcija kompanije se mogu bolje proceniti. Poznato je da se menadment i
njegova sposobnost upravljanja kompanijom esto procenjuje na osnovu kretanja cena akcija.
Kvalitetno finansijsko izvetavanje sve vie dobija na znaaju. Danas je opte prihvaeno
da kvalitetno finansijsko izvetavaje doprinosi sledeem:

18
19

jaanju finansijskog sistema i kontrole,

smanjenju rizika od finansijskih kriza i razvoju finansijskih trita,
olakava dobijanje bankarskih kredita i smanjuje trokove kreditiranja,
boljoj projekciji buduih performansi preduzea,
boljoj oceni menadmenta kompanije od strane akcionara,
unapreenju ekonomskih integracija na regionalnom i na globalnom nivou, i sl.

OECD, OECD Principi korporativnog upravljanja, Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, 2004., str. 17
Vasiljevi M., Korporativno upravljanje:pravni aspekt, Pravni fakultet, Beograd, 2007., str. 108

19

Master rad
Globalizacija trita kapitala i ekonomske integracije na globalnom nivou uslovile su
potrebu za razvojem standarda na meunarodnom nivou da bi se obezbedila harmonizacija i
uporedivost izvetaja na globalnom nivou. Primenom Meunarodnih raunovodstvenih standarda
i Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja dobijaju se finansijski izvetaji visokog
kvaliteta, koji su ujednaeni po formi i sadraju, i ija uporedivost je znaajno olakana.
Meunarodni raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi finansijskog
izvetavanja razvijaju i unapreuju raunovodstvenu praksu u procesu vrednovanja, priznavanja,
prikazivanja i obelodanjivanja pozicija finansijskih izvetaja. Na ovaj nain investitorima je
olakan pristup informacijama i promet kapitala, pa mogu lake i jednostavnije da donose odluke
na osnovu finansijskih izvetaja koji su formirani primenom Meunarodnih stanarda. Posebno je
znaajan MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izvetaja, kojim se propisuje forma, struktura i drugi
relevantni zahtevi prezentovanja finansijskih izvetaja.

3. PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U UPRAVLJAKIM

AKTIVNOSTIMA MENADMENTA

Upravljanje kompanijom podrazumeva preduzimanje upravljakih aktivnosti putem kojih

e se usmeravati ka ostvarenju ciljeva zbog kojih je osnovana. Akcionari, odnosno vlasnici
kapitala, menadmentu poveravaju upravljanje imovinom sa zadatkom da je uveaju. Pred
menadere se postavljaju ciljevi da maksimiziraju trinu vrednost kompanije, poveaju
profitabilnost i trino uee.Da bi menadment konkretizovao postavljene ciljeve i zadatke
potrebno je da u procesu upravljanja to efikasnije izvrava,usklauje i usmerava upravljake
aktivnosti.
Za uspenu realizaciju aktivnosti u upravljanju je potrebna dobra informaciona osnova.
Informacije koje su potrebne upravljakoj funkciji potiu iz razliitih sektora kompanije, kao to
su marketing, proizvodnja, prodaja, itd.Isto tako vane su i one koje se dobijajuiz okruenja
kompanije.Poseban znaaj za potrebe upravljanja imaju informacije koje se dobijaju iz
raunovodstvenog informacionog sistema i koje su prezentovane u finansijskim izvetajima.
Meutim, treba napomenuti da koristi koje se ostvaruju odfinansijskih informacija
dobijenih iz izvetaja i putem njihove analize zavisi od kvaliteta finansijskih izvetaja i
sposobnosti menadmenta da dobijene informacije iskoriste na to bolji nain.
U procesu upravljanja menaderi se susreu sa razliitim problemima i pitanjima kakva je
finansijska ravnotea, u kom stepenu je kompanija izloena rizicima, kakva je struktura izvora
finansiranja, i sl. Odgovore mogu dobiti uvidom u finansijske izvetaje i njihovom analizom. Za
uspeno realizovanje upravljanja menadment je prvenstveno zainteresovan za informacije do

20

Master rad
kojih dolazi analizom finansijskih izvetaja a to su stanje likvidnosti, solventnosti i
profitabilnosti kompanije.
Okruenje u kom kompanija posluje i promene u vidu tehniko-tehnolokog razvoja,
globalizacije, razvoja i jaanja konkurencije na globalnom nivou podstiu menadment na to
bolju informisanost i konstantno praenje finansijskog poloaja i zaraivake sposobnosti
kompanije. Opta analaiza, racio analiza, analiza novanih tokova i neto obrtnog fonda su
znaajane metode ijom primenom se dolazi do rezultata potrebnih za usmeravanje i voenje
poslovanja, i preduzimanje potrebnih akcija.
Menadment se u svom radu ne oslanja samo na zvanine finansijske izvetaje, ve se
esto oslanja i na izvetaje koji su internog karaktera. Informacije potrebne za upravljaku
funkciju se dobijaju i analizom izvetaja drugih kompanija. Pre nego to kompanija uspostavi
poslovnu saradnju sa potencijalnim kupcima i dobavljaima o njihovom poslovanju e se
prvenstveno upoznati uvidom u njihove finansijske izvetaje da bi procenili njihovu sposobnost
plaanja, odnosno pouzdanost. Analiziraju se i izvetaji konkurentskih kompanija da bi se
utvrdile njihove poslovne performanse i procenila sopstvena pozicija u odnosu na konkurente.
Analizom finansijskih izvetaja dolazimo do informacija potrebnih za korporativno upravljanje,
prvenstveno za kljune upravljake aktivnosti donoenje odluka, postavljanje planova i kontrola
ostvarenih rezultata.
3.1.PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U PROCESU
PLANIRANJA
Upravljake aktivnosti menadmenta zapoinju procesom planiranja.''Planiranje u
preduzeu predstavlja proces koji poinje sa ciljevima, zatim definie strategije, politike i
detaljne planove da bi se ostvarili ciljevi, konstituie organizaciju da bi se sprovele planske
odluke, ukljuuje rezultate poslovanja i povratnu spregu da bi se uveo novi ciklus planiranja.'' 20
Planiranje je upravljaka aktivnost ija koja je veoma dinamina, gde se na osnovu analize
prolih dogaaja i projektovanja buduihplanira usmeravanje ostalih aktivnosti koje e voditi ka
ostvarivanju ciljeva kompanije.
Efikasnim procesom planiranja i primenom planova koji su postavljeni kompanija eli da
obezbedi ispunjenje ciljeva, i rezultira povoljnim poslovnim rezultatima na kraju planskog
perioda. Sve to menadment planira se ne moe sprovesti u delo bez finansijskih sredstava. Da
bi se planovi realizovali potrebno je ciljeve i strategije koju su u njemu sadrani kvantitativno
izraziti kako bi se na osnovu toga projektovali potrebni budeti. Za potrebe planiranja u
korporativnom upravljanju sainjavaju se projekcije finansijskih izvetaja, sastavljaju se
finansijski planovi i budeti.

20

Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str. 86

21

Master rad
Plan je proizvod aktivnosti planiranja, i u njemu su sadrani konkretni ciljevi i zadaci
ijom realizacijom e se ralizovati planovi.U korporativnim preduzeima pripremaju se
strategijski planovi ili dugoroni budeti na nivou korporacije i na nivou strategijskih poslovnih
jedinica kompanije. Strategijski planovi najee se odnose na strategijski period od deset godina
i sadre finansijske projekcije kapitalnih investicija, odravanja i proirenja postojeih
kapaciteta, razvoj novih trita i proizvoda. Ciljevi koje strategijskim planovima menadment
postavlja su ostvari to vei prinos za vlasnike, dugoronu profitabilnost i odrivost kompanije,
poveanje trinog uea i sl. Da bi menadment efikasno i uspeno realizovao strategijske
planove potrebne su mu projekcije kapitalnih izdataka, dobitaka, potrebnih sredstava i imovine,
izvora finansiranja i novanih tokova.
Sve aktivnosti koje su sadrane u strategijskom planu se ralanjuju i operacionalizuju u
operativnim planovima. Uobiajeno je da se operativni planovi prave za godinje, kvartalne ili
krae vremenske intervale i esto se sastavljaju u formi odreenih finansijskih izvetaja. Za
razliku od strategijskih, kod operativnih planovapotrebne su detaljne projekcije finansijskog
stanja i strukture, kao i finansijskih tokova za pojedine delove kompanije i poslovne funkcije.
Karakteristino je da se pri sastavljanju operativnih planova koristi konkretna raunovodstvena
dokumentacija.
Da bi menadment uspeno rukovodio kompanijom potrebno je da predvidi potencijalne
mogunosti i probleme, zbog ega se javlja potreba da se sastave izvetaji sa podacima koji se
odnose na budui period. Proces budetiranja predstavlja raunovodstvenu podrku planiranju
kao upravljakoj aktivnosti. ''Budetiranje je proces u kome pripremljeni planovi dobijaju svoj
obavezujui formalno kvantitativni izraz u formi projektovanih raunovodstvenih izvetaja.''21
Kada je u pitanju upravljanje savremenom kompanijom kao prihvatljiviji instrument
upravljanja navodi se proces budetiranja i daje mu se prednost u odnosu na klasini sistem
raunovodstvenog planiranja zbog fleksibilnosti. U savremenim uslovima poslovanja razvili su
se alternativni pristupi budetiranju : budetiranje na nultoj osnovi, zasnovano na aktivnostima i
kontinuirano budetiranje i planiranje. Za bilo koji pristup da se odlue menadment ima ista
oekivanja tj. da im predvianja budu to tanija, da to vie poveaju efikasnost i efektivnost
budetiranja i to uspenije sprovoenje strategije.
Kao rezultat procesa budetiranja dobijamo budet u kome su prikazane projekcije ta
kompanija treba da ostvari u periodu za koji se budet donosi. Budet predstavlja svojevrsni
standard tj. meru ostvarenjaprojektovanih ciljeva poslovanja, kvantitativno izraenih i planiranih
obima proizvodnje i prodaje, prihoda i rashoda, izvora i struktura finansiranja, tokova novanih
sredstava i projektovanih rizika. Top menaderi su odgovorni za sprovoenje i monitoring
budeta. Putem budeta top menaderi mogu vriti kontrolu rada niih nivoa menadera.

21

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakltet, Beograd, 2012., str. 451

22

Master rad
Izrada budetskih izvetaja se vri na razliitim organizacionim nivoima, to ukazuje da
sam proces mora biti sveobuhvatan,i podrazumeva dobro organizovan raunovodstveni
informacioni sistem. Svi pojedinani budetski izvetaji su meusobno usklaeni i povezani u
jedinstveni master budet. Master budet je sveoubhvatni kvantitativni izraz planova
menadmenta za budunost. Master budet podrazumeva redovnu primenu i donoenje sledeih
planova (budeta):
1. Plan (budet) rezultata, koji je uvek predstavljen u formi projektovanog bilansa
uspeha,
2. Plan (budet) finansijske strukture, koji svoj izraz dobija u formi projektovanog
bilansa stanja,
3. Plan (budet) novanih tokova i/ili plan tokova obrtnog kapitala, koji se pripremaju u
formi projektovanog izvetaja o novanim tokovima i/ili projektovanog izvetaja o
tokovima obrtnog kapitala i
4. Plan (budet) kapitalnih ulaganja.22

Projektovani bilans uspeha sadri planirane prihode i rashode, i planirani finansijski

rezultat. Planirani bilans stanja predstavlja projekciju sredstava i izvora finansiranja koje top
menaderi nastoje da ostvare. Planirani prilivi i odlivi novanih sredstava su prikazani u
planiranom izvetaju o novanim tokovima. Plan kapitalnih ulaganja se obuhvata ukupnim
finansijskim planiranjem.
Znaajna uloga budetiranja u planiranju kao upravljakoj aktivnosti se prepoznaje u
tome to stimulie menadment da razmilja unapred kako e kompanija funkcionisati i
poslovati, kojim aktivnostima treba dati prioritet, kako alocirati resurse koji su ogranieni, gde se
mogu stvoriti potencijalni problemi i koja bi se reenja mogla primeniti. Na taj nain se
menadment motivie da ostvaruje ciljeve. Da bi se budetiranje efikasno iskoristilo kao
upravljaki instrument potrebna je i budetska kontrola.
Efikasno upravljanje, posebno u savremenim kompanijama, ne moe se zamisliti bez
projektovanja, analize i izvetavanja o poslovnim rezultatima i ostvarenjima. Za prognoze i
predvianja koja se vre u toku planiranja potrebni su podaci o imovini kojima kompanija
raspolae, strukturi finansiranja, prihodima i rashodima koji su nastali kao posledica ranije
donetih odluka, kakva je finansijska ravnotea same kompanije, i sl. ''To su korisni informacioni
imputi da se jedna kvalitetna finansijska analiza koja bi takve informacije trebala da ponudi
namee kao bitno ishodite razvijanja smislenih planova (budeta).''23

22

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012., str.
455
23
Isto, str. 460

23

Master rad
Ukoliko se ne raspolae sa podacima o poslovnim performansama kompanije, ne vri
njihovaanaliza i komparacija rezultata ranijih perioda i istorijskih podataka, onda ne postoji
realna osnova za dobijanje realnih i racionalnih projekcija buduih ostvarenja kompanije.
Informaciona i metodoloka podrka analize finansijskih izvetaja je za potrebe planiranja i
budetiranja od presudnog znaaja.

3.2.PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U PROCESU

ODLUIVANJA

Upravljanje kompanijom menadmentu donosi itav spektarrazliitihmogunosti, rizike,

probleme, izazove i promene sa kojima je potrebno da se suoi. Menadment svakodnevno
donosi niz razliitih odluka. Sutina posla jednog menadera sastoji se u odluivanju. Da bi se
nalo reenje nekog problema potrebno je utvrditi uzroke njegovog nastanka, razmotriti
alternativna reenja, izabrati najbolje meu njima i primeniti izabrano reenje.Donoenje
odluka predstavlja uoavanje i izbor pravog puta delovanja da bi se reio odreeni problem ili
iskoristila prilika.24Odluivanje podrazumeva izbor jedne od moguih alternativa.
U svim drugim upravljakim aktivnostima se donose odluke, i u zavisnosti od kvaliteta
donetih odluka zavisi uspenost budueg poslovanja kompanije.Da bi menader doneo dobre i
racionalne odluke,mora analizirati prolost, trenutnu situaciju u kojoj se kompanija nalazi i
sagledatibudue ishode. Ukoliko odluivanje nije racionalno i nema adekvatnu osnovu,
menader donosi loe odluke i na taj nain nanosi tetu kompaniji, ali i svojoj karijeri. Treba
imati u vidu da je odluivanje vetina koja se usavrava iskustvom i znanjem.
Koliko kvalitetna odluka menadera moe uticati na kompaniju ali i njeno okruenje
predstaviemo kroz praktine primere. Nedavno je Ameriko udruenje menadera
obeleavajui 75 godina svog postojanja objavio listu 75 najveih menaderskih odluka svih
vremena. Jedna od tih odluka je odluka Henrija Forda iz 1903. godine, a to je odluka o
osnivanju fabrike automobila kojom je zapoela masovna proizvodnja automobila. Tako je ovom
odlukom Henri Ford stvorio monu kompaniju i uticao na razvoj trita automobila.
Jo jedan primer odline menaderske odluke je odluka menadmenta Coca Cole da
tokom Drugog svetskog rata sklope ugovor sa amerikom vojskom o snabdevanju vojske Coca
colom po ceni od samo jednog centa po flai, i na taj nain ovoj kompaniji donela lojalnost
velikog broja kupaca.

24

uriin D, Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012., str. 183

24

Master rad
Kada se donosi odreena odluka prolazi se kroz nekoliko faza. Odluke nastaju kao
rezultat procesa odluivanja koji se sastoji iz sledeih faza:
1.
2.
3.
4.
5.

identifikovanje problema,
stvaranje alternativnih reenja,
ocena alternativnih reenja,
izbor najboljeg alternativnog reenja,
implementacija i uenje na bazi povratne sprege.25

esto se od menadera zahteva da brzo reaguju te da poseduje fleksibilnost u odluivanju

zbog ega su potrebne kvalitetne i brze finansijske informacija. Finansijskipodaci esto
predstavljaju svojevrsne kriterijumemenadmentu za donoenje pojedinih tipova odluka.
Potrebno im je da budu upoznati sa trokovima i dobitima koji e nastati nekom odlukom, na
koji nain e uticati na profit, hoe li data odluka imati pozitivne efekte na novane tokove, i sl.
Finansijska informisanost je nuna u procesu odluivanja.
Postoje razliite metode za donoenje odluka u korporativnim finansijama, meu njima
poseban znaaj ima analiza finansijskih izvetaja. Osnovni izvor informacija o finansijskom
stanju i perspektivi kompanije su bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o novanim tokovima.
Pored finansijskih izvetaja i njihove analize, informacije se dobijaju i utvrivanjem pokazatelja
i indikatora dobijenih iz odnosa odreenih pozicija finansijskih izvetaja, tj. racio brojeva. Da bi
odluke koje donosi bile efikasne i dobre za kompaniju menader mora da razume i poznaje
analizu finansijskih izvetaja.
Poslovne odluke mogu biti strategijske i operativne. I jedne i druge vrste odluka
zahtevaju podrku raunovodstvenog informacionog sistema.Top menadment ima odgovornost
i obavezu donoenja stratekih odluka kao to su npr. odluke o investicijama u novu tehnologiju,
odluke o novim proizvodima, odluke o osvajanju novih trita, i sl. Za potrebe ovog odluivanja
menadmentu su potrebne procene profitabilnosti proizvoda, analiza trokova, procena
mogunosti finansiranja, procena konkurentske pozicije, itd. Operativne odluke donosi
operativni, nii menadment i usmerene su na to bolje korienje raspoloivih resursa i
kapaciteta kompanije.
Da bi se kompanija razvijala i unapreivala poslovanje u skladu sa razvojem nauke i
tehnologije menadment se mora postaviti u ulozi investitora. Prilikom donoenja investicionih
odluka menadment mora da se upozna sa koristima i trokovima koje e ta investicija da
prouzrokuje, kakva je stopa prinosa na uloena sredstva i na koji nain je najpovoljnije
finansirati investiciju.

25

uriin D, Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.,str. 186

25

Master rad
Ukoliko se vri ulaganje u kapitalne investicije potrebno je proceniti sigurnost vraanja
uloenih sredstava i ostvarivanja profita uz to nii nivo rizika. Svoje odluke kao investitora
kompanija e bazirati na projekciji oekivanih prinosa i novanih tokova koje su dobijene na
osnovu finansijskih izvetaja i njihove analize. Finansiranjem je potrebno obezbediti finansijska
sredstva uz to nie trokove. Za odluku o nainu finansiranja redovnih poslovnih aktivnosti i
rasta kopmanije potrebne su informacije o strukturi kapitala i strukturi finansiranja.
3.3.PRIMENA ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA U PROCESU
KONTROLE
Ranijih godina kontrola kao sastavni deo upravljanja kompanijom se zanemarivala i nije
joj pridavan veliki znaaj, ali savremeni uslovi poslovanja ukazali su na njenu neophodnost i
korisnost. Kontrolisanje poslovanja kompanije je deo procesa korporativnog upravljanja kojim se
porede ostvareni rezultati poslovanja sa planiranim. Informacije dobijene putem merenja
odstupanja od plana se koriste za utvrivanjerizika, neizvesnosti i preduzimanja korektivnih
akcija i spreavanja ponavljanja greaka u narednim poslovnim periodima.
Proces kontrole utvruje stepen ostvarivanja postavljenih ciljeva, otkriva odstupanja i
predlae korektivne mere. Proces se sastoji od etiri meusobno povezane i uslovljene faze:
1.
2.
3.
4.

utvrivanje standarda i metoda merenja uinka,

merenje ostvarenog uinka,
poreenje ostvarenog uinka u odnosu na standard,
preduzimanje korektivne akcije.26

U zavisnosti od izbora kriterijuma klasifikovanja moe se razlikovati vie vrsta kontrola.

Jedan od kriterijuma za klasifikovanje kontrole moe biti vrsta izvetaja koja se daje i koristi za
otklanjanje nastalih odstupanja stvarnog uinka od definisanih standarda. Prema ovom
kriterijumu razlikujemo sledee vrste kontrole:
1. dnevna, operacijska kontrola,
2. menaderska kontrola, i
3. finansijska kontrola.
Uzimajui u obzir predmet ovog istraivanja, u daljem radu panju e biti usmerena na
finansijsku kontrolu. Finansijska kontrola utvruje stepen odstupanja ostvarenih finansijskih
uinaka od uinaka planom utvrenih, i utvrivanje uzroka odstupanja, koji se mogu predstaviti
u apsolutnim i relativnim kvantitativnim vrednostima. Za izvoenje kvalitetne finansijske
kontrole potrebno je poznavanje finansijskog poslovanja kompanije i instrumenata koji se koriste
u procesu kontrole, i razlikovanje finansijske kontrole koja se zasniva na planovima, bilansima i
finansijskoj analizi.
26

Mai B., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 471

26

Master rad
3.3.1. PRIMENA FINANSIJSKOG PLANA U PROCESU KONTROLE
Planiranje i kontrola su tesno povezane upravljake aktivnosti, pa samim tim finansijski
plan postaje svrsishodan samo ukoliko postoji finansijska kontrola. Ni proces planiranja ni
proces kontrole ne bi imale svrhu i smisao ukoliko ne moemo da utvrdimo koji zadaci su
ispunjeni i u kojoj meri, kod kojih aktivnosti je dolo do odstupanja i zbog ega, na koji nain
moemo otkloniti uzroke problema, i samim tim ne bismo mogli da razvijamo efikasno
korporativno upravljanje.
U finansijskom planumenaderi navode ciljeve i zadatke u kavntitativnom izrazu, koje
ele da ostvare na putu ka realizaciji ciljeva kompanije, pri emu se e kontrola da poslui kao
sistem podrke da ostvarenja budu na planiranom nivou. Primena finansijkog plana u procesu
kontrole ima za cilj da se porede veliine projektovane u planu sa postignutim rezultatima. Pri
izvoenu kontrole potrebno je voditi rauna o kontrolnom periodu odnosno da se kontrolni
period podudara sa planskim.
Kada se kontrolom utvrde odstupanja potrebno ih je kvantifikovati, ukoliko je mogue
utvrditi uzroke i otkloniti korektivnim merama. Informacije dobijenih procesom kontrole
menaderi e iskoristiti za korekciju i prilagoavanje finansijskog plana novonastalim uslovima,
samim tim i korekciju planskih ciljeva koje plan sadri.
3.3.2. PRIMENA BILANSA U PROCESU KONTROLE
Upotrebom bilansa stanja i bilansa uspeha u finansijskoj kontroli utvruju se odstupanja
koja su nastala u odnosu na planiranu finansijsku strukturu i finansijski uspeh.
U planiranom bilansu uspeha se iskazuju planirani prihodi, rashodi, iznos i struktura
planiranog poslovnog rezultata. Forma planskog bilansa uspeha treba da odgovara formi
zvaninog bilansa. Kompanija e poreenjem sa planskim veliinama utvrditi u kojoj meri su
one realizovane, ali isto tako ostvarene rezultate moe porediti i sa onima koji su ostvareni
ranijih godina, kao i sa rezultatima koji postoje u grani u okviru koje obavlja svoje poslovanje.
U bilansu stanja su na levoj strani iskazana sredstva (aktiva), a na desnoj strani obaveze
(pasiva). Poreenjem bilansa stanja na poetku i na kraju planiranog perioda utvruju se
promene koje su nastale na strani aktive, odnosno pasive. Imajui u vidu da se finansijska
kontrola zasnovana na bilansu stanja bazira na komparaciji bilansa stanja na poetku i na kraju
planskog perioda, treba rei da pripremanje bilansa stanja za obraunavanje ovih razlika
predpostavlja sledee: prvo, eliminisanje pozicije fiktivne imovine i obaveza, drugo,
konsolidovanje pozicija bilansa stanja koje potiu iz meusobnih odnosa organizacionih delova
preduzea, i tree, sintetizovanje bilansnih pozicija sa zajednikim obelejima kako bi se
obezbedila preglednost.27
27

Ivani M., Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 158

27

Master rad

3.3.3. PRIMENA FINANSIJSKIH POKAZATELJA U PROCESU

KONTROLE

Da bi se sprovela kontrola celokupne finansijske situacije kompanije pored finansijske

kontrole planova i bilansa, potrebno je sprovesti i kontrolu koja se zasniva na finansijskoj analizi
utvrivanjem racio brojeva. Uvid u pozicije koje su sadrane u finansijskim izvetajima nije
dovoljan, ve je potrebno sagledati i relativne odnose izmeu odreenih pozicija, to se moe
sagledati izraunavanjem finansijskih pokazatelja.
Racio analiza prua uvid u finansijske performanse kompanije, i dobijeni racio brojevi se
mogu porediti sa onima koji su planirani od strane menadmenta, sa pokazateljima koji potiu iz
prethodnih obraunskih perioda, ili sa racio brojevima drugih kompanija. Najpopularnije
finansijske racio analize koje se koriste u organizacijama su:
1. likvidnost meri da li je organizacija sposobna da plaa svoje tekue obaveze po
dugovima,
2. leverid (stepen zaduenosti) meri da li je organizacija sposobna da izvrava obaveze
plaanja kamate po dugu,
3. angaovanje procenjue koliko efikasno organizacija koristi svoj kapital,
4. profitabilnost meri koliko efikasno i efektivno organizacija koristi svoja sredstva za
ostvarivanje profita.28
Neto obrtni fond je jo jedan instrument finansijske kontrole i planiranja finansijske
ravnotee. Kontrolom neto obrtnog fonda se u sutini kontrolie sposobnost odravanja
finansijske ravnotee.
Cash flow prikazuje prilive i odlive novanih sredstava i predmet je finansijske kontrole.
Poreenjem planiranog cash flow-a i ostvarenog utvruju se nastala odstupanja. Kontrolom cash
flow-a dobijaju se informacije o likvidnosti, finansijskoj snazi i sposobnosti kompanije da
zarauje.

28

Mai B., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 479

28

Master rad
4. UPRAVLJANJE RASTOM KOMPANIJE NA OSNOVU FINANSIJSKIH
IZVETAJA

Kompanije danas posluju u turbulentnom poslovnom okruenju i u svom ivotnom

ciklusu prolaze kroz razliite faze zbog ega se moraju u kontinuitetu prilagoavati promenama,
reorganizovati i transformisati ne bi li obezbedili opstanak, rast i razvoj. Svaka kompanija je
sistem za sebe, te svaka od njih raste i razvija se na razliit nain, u skladu sa svojim
specifinostima i karakteristikama.
Cilj rasta kompanije je ekonomsko jaanje, kroz poveanje proizvodnih kapaciteta,
osvajanja novih trita, uvoenje modernih tehnologija, unapreenje proizvodnog programa,
poveanje broja zaposlenih. Uspeno i kvalitetno korporativno upravljanje rezultira rastom
kompanije, uveava se prinos vlasnicima i trina vrednost kompanije.
Rast kompanije sa sobom donosi i izvesne izazove i rizike jer ukoliko se rastom ne
upravlja na adekvatan nain ili se ne odvija adekvatnim tempom, odnosno suvie sporo moe
doi do preuzimanja kompanije ili do gubitaka unutar kompanije. S druge strane, sami vlasnici
mogu stvoriti rizik ukoliko je njihova tenja ka maksimizaciji rasta nerealna ili se takav rast ne
moe finansirati. Na taj nain kompanija se moe dovesti do bankrotstva ukoliko se performanse
poslovanje ne prate i ne analiziraju na vreme.
U toku svog ivota kompanija se u toku prve faze razvija i pozicioniranja na tritu. U
drugoj fazi dolazi do rapidnog rasta koji je potrebno finansirati sredstvima iz sopstvenih ili
pozajmljenih izvora. U toku druge faze ivota dolazi do ubrzanog rasta kada moe doi do
problema sa likvidnou i kontrolom kretanja visine trokova. Za ubrazani rast su potrebna
dodatna ulaganja, zbog ega kompanija mora da se opredeli za nain na koji e finansirati ta
ulaganja, odnosno hoe li sredstva obezbediti zadravanjem dobiti, zaduivanjem ili
emitovanjem akcija.
''Stopa rasta obaveza i stopa rasta sopstvenog kapitala su osnovni limiti rasta. Stopa
uravnoteenog rasta je ona stopa pri kojoj se ne naruava finansijska fleksibilnost kompanije.
g= Promene u sopstvenom kapitalu / Sopstveni kapital na poetku perioda''29
Kada je rast kompanije toliki da se kree iznad limita odrivog rasta, treba ga analizirati i
utvrditi da li je takavo kretanje rasta privremeno stanje ili ne. Ukoliko je re o privremenom
stanju onda menadment ne upravlja tim rastom, a ako nije re o privremenom stanju ve on ima
trajnije tendencije u tom sluaju menadment primenjuje strategiju rasta koja je u skladu sa
nastalom situacijom, npr. prodajom akcija, poveanjem prodajnih cena, i sl.

29

Kneevi G., Ekonomsko Finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., dostupno na
http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs, str. 118

29

Master rad
Rast moe da bude i ispod nivoa odrivog rasta, to je najee posledica zasienosti
trita ili neodgovarajueg upravljanja rastom. Kompanije koje se suoavaju sa ovakvim
problemima imaju na raspolaganju nekoliko strategija:
1. ignorisati problem,
2. vratiti novac akcionarima, i
3. kupiti rast.30

5. SISTEM KOMPENZACIJA I MERILA PERFORMANSI KOMPANIJE

Vlasnici kapitala ne mogu u potpunosti da kontroliu menadment jer raspolau sa manje

informacija od mendera. Uprkos tome, menaderi ne smeju zaobii interese vlasnika jer se
nalaze i pod monitoringom od strane potencijalnih investitora zahvaljujui transparentnosti
finansijskih izvetaja i poslovnih performansi kompanija.
Kao nain da se usklade interesi menaderai vlasnika i nain smanjenja agencijskih
trokova, kreiraju se razliiti sistemi kompenzacija, bonusa i podsticaja. Motivacija predstavlja
sastavni deo procesa upravljanja.Neophodno je da sistem kompenzacija u jednoj organizaciji
bude zasnovan na jasno preciznim i pravinim kriterijumima koji e, s jedne strane, ne samo
privui, ve i zadrati kvalitetne i strune ljude u organizaciji, a s druge strane motivacijom
zaposlenih poveati uinak organizacije kao celine.31
Kompenzacioni paketi se esto formiraju na osnovu ostvarenih poslovnih performansi.
Sve vie se prihvata stav da menadere treba nagraivati i motivisati prema tome koliko su
uspeno ostvarili ciljeve, tj. prema performansama kompanije koji su prikazani u izvetajima.
Kompenzacioni paketi nisu uvek isti, odnosno razlikuju se od kompanije do kompanije, ali u
veini sluajeva podrazumevajuosnovnu platu, beneficije i druge pogodnosti, kratkorone i
dugorone podsticaja.
Godinji finansijski izvetaji i njihova analiza se koriste da bi se utvrdila uspenost
poslovanja i u kojoj meri su ostvareni eljeni rezultati poslovanja, odnosno da li je ostvaren
zahtevani nivo performansi kako bi se ostvarili bonusi. Na osnovu godinjih izvetaja se vri
isplata kratkoronih podsticaja. Kratkoroni podsticaji mogu biti bonus planovi zasnovani na
formuli i diskrecioni bonus planovi. Veliki broj kompanija koristi bonus planove zasnovane na
unapred definisanoj formuli i oni mogu biti: bonus planovi zasnovani na dostizanju minimalnih

30

Kneevi G., Ekonomsko Finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., dostupno na
http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs,str.122
31
Mai B., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 282

30

Master rad
performansi, bonus planovi zasnovani na ostvarenju budeta, bonus planovi zasnovani na
poboljanju performansi i bonus planovi zasnovani na poreenju sa drugim preduzeima.32
Diskrecioni bonus planovi se ne isplauju prema unapred utvrenoj kalkulaciji, ve onda
kada se ostvare planirani finansijski pokazatelji, npr.planirana profitabilnost, ciljani neto dobitak.
Ova vrsta bonusa sa sobom nosi i razne mogunosti za manipulacije, te sa njihovom primenom
treba imati odreenu dozu obazrivosti.
Dugoroni podsticaji za menadere se odreuju na osnovu kretanja cena akcija i kretanja
vrednosti kompanije. Davanjem dugoronih podsticaja menadmentu vlasnici tite svoje
interese, motiviu menadere, i tite dugorone ciljeve. Opcija na akcije kao vid dugoronog
podsticaja menderima daje mogunost da akcije kupuju po ceni koja je obino ispod trine
cene, i ovo su najpopularniji vid podsticaja za menadere. Razlika izmeu trine cene i cene po
kojoj menaderi kupuju akcije predstavlja njihovu nagradu.
Planovima uea u vlasnitvu se menaderima poklanjaju ili prodaju akcije pod
povoljnim uslovima. Ovaj vid dugoronog podsticaja menderima prua mogunost da postaju
suvlasnici kompanije kroz sticanje akcija, na taj nain menaderi e ostvariti dobitke jedino
ukoliko je kompanija uspena i profitabilna, to se reflektuje kroz cenu akcija.
Planovi dodele akcija uz ograniena prava su sistem podsticaja gde menaderi u toku
odreenog vremena provedenog u kompaniji ili postizanja eljenih performansi imaju sva
akcionarska prava, osim pravo prodaje akcija kompanije, tek po isteku ogranienja mogu ih
prodavati. Alternativa poklanjanju ili prodaji akcijama, gde se koriste drugi vidovi nagrade,
najee je to isplata gotovine, sadrana je u planovima dodele prava na porast vrednosti akcija.
Kao dugoroni podsticaji koriste se i fantom akcije putem kojih menadment ima pravo
na dobitak i dividende, ali ne poseduje vlasnika prava, i odloeni bonusi gde se jedan deo
isplauje u gotovini a drugi deo se koristi za kupovinu akcija.

6. MERENJE PERFORMANSI KAO OSNOVA SISTEMA KOMPENZACIJA

Kreiranje finansijskih izvetaja i poslovnih performansi na osnovu njih je pod uticajem

menadmenta kompanije. Razvoj kompenzacionih sistema i podsticaja za menadere na bazi
finansijskih izvetaja moe stvoriti konflikt interesa, jer se ne retko deava da finansijski izvetaji
ne prikazuju realno finansijsko stanje u kompaniji. U prilog tome govore i brojni finansijski
skandali i bankroti koji su se desili kao to je sluaj sa kompanijama Enron, World Com, i druge.

32

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012., str.
245

31

Master rad
Koristei manipulacije i razliite raunovodstvene politike, precenjivanjem prihoda i/ili
potcenjivanje rashoda mogu nastati skriveni gubici, odnosno podcenjivanjem pasive i/ili
precenjivanjem aktive mogu se stvoriti latentne rezerve. Na taj nain menaderi mogu prikazati
finansijsku sliku koja je u njihovom interesu kako bi postigli odreene bonuse.
Menaderi se nagrauju u zavisnosti od postignutog uspeha, odnosno poslovnih
performansi kompanije. Konvencionalna merila performansi se mogu interpretirati na razliite
naine. Da bi se razvio dobar sistem kompenzacija i podsticaja pokazatelje uspeha je potrebno
dopuniti i nefinansijskim i kvalitativnim informacijama i faktorima, a sve sa ciljem smanjenja
agencijskih trokova i zatite interesa vlasnika kapitala.
Glavna konvencionalna merila performansi su:
1. Dobitak (poslovni dobitak pre/posle amortizacije, neto dobitak korigovan poreskim
utedama, neto dobitak pre/posle poreza i sl.)
2. Stopa prinosa (stopa prinosa na kapital, stopa prinosa na imovinu, stopa prinosa na
poslovnu imovinu i dr.)
3. Dobitak po akciji (osnovna zarada po akciji i razvodnjena zarada po akciji)
4. Dividende po akciji (masa dividendi u odnosu na broj obinih akcija)
5. Dividendni prinos ( dividende u odnosu na trinu vrednost akcije, dividende u odnosu na
knjigovodstvenu rednost akcija)
6. Novani tok (u odnosu na kapital, u odnosu na imovinu, po akciji i dr.)
Dok su glavna ekonomska merila performansi:
7. Dodatna ekonomska vrednost
8. Ukupan prinos akcionara
9. Novani prinos na ulaganja
10. Dodatna vrednost za akcionare.33

Najee se godinji bonusi zasnivaju nakonvencionalnim performansama, dok se za

dugorone podsticaje koriste ekonomska merila performansi. Kompenzacioni sistemi se mogu
razvijati i upotrebom budeta, odnosno da se bonusi ostvare ukoliko menaderi postignu
planirani nivo performansi. Nedostatak koji se ovde javlja je u injenici da menaderi mogu u
tom sluaju formirati planove koji su lako ostvarivi kako bi lake doli do ostvarenja linih
ciljeva.
Podsticajni sistemi za menadere predstavljaju mono sredstvo motivacije da rade u
interesu vlasnika i postiu to bolje rezultate poslovanja, pa je potrebno raditi na njihovom
usavravanju kao i na unapreenju pokazatelja uspeha koji se koriste za njihovu izradu.
33

uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menadment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012., str. 249

32

Master rad
TREI DEO
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA
1. POJAM I PREDMET FINANSIJSKE ANALIZE
Postoje brojni inioci od kojih zavisi rast, razvoj i opstanak kompanija. Neophodno
jepratiti i analizirati sve aspekte poslovanja kako bi se omoguile promene u eljenom pravcu i
poslovni uspeh. Analizom poslovanja jedne kompanije sagledava se njena prolost i budunost
kako bi se procenili perspektiva i budui tokovi poslovanja.Finansijska analiza se bavi
istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija,
stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti
preduzea.34Ispitivanjem relacija i odnosa koji postoje izmeu bilansa uspeha,bilnsa stanja i
izvetaja o novanim tokovima dolazi se do znaajnih informacija o uspenosti poslovanja.
U osnovi finansijska analiza podrazumeva racio analizu, odnosno postupak u okviru koga
se utvruju apsolutni i relativni pokazatelji radi ocene finansijskog stanja kompanje. Finansijska
analiza je znaajan instrument finansijskog upravljanja i predstavlja sastavni deo kompleksne
analize kompanija. U skladu sa dobijenim rezultatima formira se adekvatna finansijska politika i
preduzimaju potrebne akcije za uanpreenje poslovanja.
Predmet finansijske analize su finansijski izvetaji kompanije, ali i drugi segmenti
finansijskog izvetavanja koji nisu obavezni. Finansijski izvetaji nastaju kao proizvod
raunovodstvenog.Kao takvi finansijski izvetaji su osnov finansijske analize i najznaajniji su
izvor informacija, a ine ih:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

bilans stanja,
bilans uspeha,
izvetaj o promenama na kapitalu,
izvetaj o tokovima gotovine,
izvetaj o ostalom rezultatu, i
napomene.

Cilj sastavljanja finansijskih izvetaja je pruanje informacija o finansijskom poloaju,

uspenosti i promenama u finansijskom poloaju privrednog subjekta, koje su korisne irokom
krugu korisnika ze donoenje ekonomskih odluka.35Raunovodstveni izvetaji sadre efekte
svih poslovnih transakcija i dogaaja u jednom obraunskom periodu, i oni se ne sastavljaju
prvenstveno za analitike potrebe, te je potrebno da se prilagode sa zahtevima finansijske
analize. Formalna i materijalna ispravnost finansijskih izvetaja su vana pretpostavka za
poetak postupka analize.

34
35

Krasulja D, Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 20
Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str 40

33

Master rad

2. CILJEVI I KORISNICI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Da bi se uspeno upravljalo poslovnim aktivnostima menadmentu su potrebne razliite
informacije, pri emu su jedne od najznaajnijih one dobijene analizom finansijskih izvetaja.
Osnovni cilj ili smisao analize je da na bazi utvrenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta
prui informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. Takve informacije su nesumnjivo
polazna osnova za preduzimanje akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trenda razvoja
analiziranog objekta.36
Kako se pred svaku kompaniju postavljaju ciljevi koji se ele ostvariti u buduem period,
potrebno je donositi odluke koje se baziraju na finansijskim informacijama. U finansijskim
izvetajima sadrani su svi poslovni procesi koji su se dogodili u kompaniji u toku jednog
obraunskog perioda, i oni se analizom podvragavju ispitivanju, testiranju i oceni.
Najee se u literaturi ciljevi analize finansijskih izvetaja razvrstavaju na optei
posebne ciljeve. Opti ciljevi analize su da se obezbede i prezentuju podaci o finansijskoj
situaciji kompanije, podaci o rentabilnosti i profitabilnosti, odnosno uspenosti poslovanja.
Posebni ciljevi analize uslovljeni su interesima pojedinih internih i eksternih korisnika
finansijskih izvetaja. Interni korisnici finansijske analize su vlasnici, uprava, menadment
kompanije, dok su interni korisnici kupci, dobavljai, zaposleni, kreditori, investitori, drava,
dravne institucije.
Kada su u pitanju interni korisnici, cilj analize finansijskih izvetaja je da se obezbede
analitiki podaci potrebni za proces kontrole, planiranja i donoenja odluka. Ovu vrstu korisnika
interesovae likvidnost, solventnost, rentabilnost, kao i pokazatelji rasta kompanije.
S druge strane posebni ciljevi su usmereni i na zadovoljenje razliitih informacionih
potreba razliitih eksternih korisnika. Kada su u pitanju kreditori kompanije njihov interes je
usmeren ka analitikim podacima koji se odnose na dugoronu i kratkoronu likvidnost, ali i
solventnost kompanije, dok e investitorima biti znaajni pokazatelji trine vrednosti i
rentabilnosti kompanije.
Rentabilnost i likvidnost kompanije bie oblast interesovanja poverilaca zbog
obezbeenja svojih potraivanja, dok e kupcima biti potrebne informacije o pokazateljima
aktivnosti. Drava i njene institucije imaju razliite interese i koriste informacije dobijene
analizom kako bi formirali svodne bilanse i na osnovu njih adekvatnu ekonomsku politiku.

36

Jovanovi kari K., Radovanovi R., Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000., str. 465

34

Master rad

3. OPTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Opta analiza finansijskih izvetaja podrazumeva sprovoenje horizontalne i vertikalne

analize izvetaja koje predstavljaju uvod u finansijsku analizu na osnovu kojih se stie uvid u
meusobne relacije pozicija bilansa, kao i njihov sadraj.
Horizontalna analiza
Horizontalna analiza predstavlja komparativnu analizu u okviru koje se vri poreenje
vrednosti pozicija bilansa stanja, odnosno bilansa uspeha, sa vrednostima bilansnih pozicija koje
su ostvarene u prethodnim obraunskim periodima. Rezultati su realniji ukoliko se
horizontalnom analizom moe obuhvati to vei broj uzastopnih perioda i ukoliko se moe
izvriti komparativna analiza sa postojeim i potencijalnim konkurentskim kompanijama i
gransko poreenje. Poreenjem bilansnih pozicija na ovaj nain se utvruju odstupanja u vidu
smanjenja ili poveanja vrednosti koja su predmet daljih detaljnijih analiza. Ova vrsta analize se
moe realizovati u apsolutnim i relativnim brojevima. Najpre se utvruje razlika u apsolutnom
iznosu, a zatim se dobijene razlike izraavaju u procentima:
RAZLIKA (U APSOLUTNOM IZNOSU)= TEKUI PERIOD PRETHODNI PERIOD
(RAZLIKA / PRETHODNI PERIOD) x 10037
Vertikalna analiza
Vertikalna analiza finansijskih izvetaja ima za cilj utvrivanje uea pojedinih grupa,
podgrupa i pozicija u zbiru koji izraava celinu finansijskog izvetaja koji je predmet analize.
Znaaj vertikalne analize bilansa stanja i bilansa uspeha se ogleda u tome to se odreene
bilansne pozicije iskazuju kao 100%, a zatim se sve ostale pozicije iskazuju kao % pozicije
iskazane kao 100% tj. osnovne pozicije.
U sluaju vertikalne analize bilansa stanja najee se kao 100% pozicije iskazuju ukupna
aktiva, koja odraava ukupnu imovinu, i ukupna pasiva, koja odraava izvore finansiranja
preduzea. Kada je re o vertikalnoj analizi bilansa uspeha to je najee prihod od prodaje
proizvoda, robe i usluga na eksternom i internom tritu. Primenom ove analize moe se
projektovati razvoj finansijskog poloaja.

37

Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str 127

35

Master rad
4. RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA
Racio analiza predstavlja najee korien instrument analize finansijskih izvetaja. U
okviru racio analize utvruju se koeficijenti koji pokazuju kakve su kljune performanse
kompanije. Koeficijente koji se dobiju je potrebno interpretirati na odgovarajui nain, a to se
najee vri njihovim poreenjem sa koeficijentima iz prethodnog period, sa koeficijentima koji
se ostvaruju u grani u okviru koje kompanija posluje ili sa vrednostima koeficijenata
konkurentskih kompanija.
Sa aspektainformacija koje se dobijaju na osnovu koeficijenata racio analize razlikuju se
sledei:
1.
2.
3.
4.
5.

pokazatelji likvidnosti,
pokazatelji poslovne aktivnosti,
pokazatelji rentabilnosti,
pokazatelji finansijske strukture i
pokazatelji trine vrednosti.
4.1.POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Koeficijenti likvidnosti se utvruju sa ciljem da se utvrdi da li je kompanija u mogunosti

da izmiruje dospele obaveze, a da pri tom ouva odgovarajuu strukturu sredstava i dobar
kreditni bonitet. Likvidnost kompanije se prati utvrivanjem racia likvidnosti, uglavnom se pri
analizi finansijskih izvetaja koriste sledea racia:

opti racio likvidnosti (current ratio),

rigorozni racio likvidnosti (quick ratio),
racio trenutne likvidnosti,
neto obrtna srestva.

Opti racio likvidnosti = Obrtna sredstva (gotovina+kupci+zalihe) / Kratkorone obaveze

(kratkoroni krediti+dobavljai)38
Opti racio likvidnosti se izraunava kao odnos tekuih sredstava i tekuih obaveza
kompanijei kao standard za ovaj racio se uzima odnos 2:1 uz odreenu dozu opreznosti.U
sluajevima kada je ovaj racio manji od 1, taj podatak se shvata kao signal da e kompanija u
narednom period ostati bez gotovine, i verovatno potraiti nove izvore gotovine kroz zaduivanje
ili dokapitalizaciju.

38

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str. 133

36

Master rad
Rigorozni racio likvidnosti = Obrtna sredstva - zalihe (gotovina+kupci) / Kratkorone
obaveze(kratkoroni krediti+dobavljai)39
Rigorozni racio likvidnosti predstavlja odnos tekue aktive umanjene za zalihe i tekuih
obaveza preduzea.Stanje tekue likvidnosti je prihvatljivo ukoliko je rigorozni racio u odnosu
1:1. Dati odnos treba prihvatiti uz odreenu opreznost jer se potraivanja od kupaca svrstavaju u
lako likvidna sredstva, pri emu je neophodno razmotriti rokove dospea za naplatu, koeficijent
njihovog obrta, kanjenje i nenaplativost potraivanja od kupaca.
Racio trenutne likvidnosti = Raspoloiva novana sredstva / Dospele obaveze40
Primenom racia trenutne likvidnosti posmatra se da li je kompanija likvidna u datom
momentu, tj.da li raspolae sa dovoljno sredstava da izmiri dospele obaveze. Ukoliko je njegova
vrednost jednaka ili vea od jedan smatra se da je trenutna likvidnost zadovoljavajua.
Neto obrtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva - kratkorone obaveze41
Kada se posmatra likvidnost jedne kompanije neizostavno je razmotriti i neto obrtna
sredstva, jer to su ona vea onda je i likvidnost vea.
4.2.POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI
Preduzee ulae u poslovna sredstva, obrtna i fiksna, sa namerom da ih koristi efikasno
to implicitno pretpostavlja tenju da se sa to manjim ulaganjima ostvari to vei obim poslovne
aktivnosti.42Kompanija mora u kontinuitetu da ulae u poslovna sredstva i da sa to manjim
ulaganjima ostvari to veu poslovnu aktivnost, kako bi obezbedila opstanak na tritu i dalji
razvoj. Racia poslovne aktivnosti pokazuju koliko kompanija efikasno raspolae svojom
aktivom.Smatra se da su uspenije one kompanije koje imaju relativno visoka racia obrta stalne i
obrtne aktive, i obrnuto.Najvaniji koeficijenti poslovne aktivnosti su sledei:
Koeficijent obrta kupaca
Koeficijent obrta kupaca = Neto prihodi prodaje / Prosean saldo kupaca
Prosean saldo kupaca = ( Kupci u tekuem periodu + kupci u prethodnom periodu ) / 2
Prosean period naplate potraivanja = 365 ( dana ) / Koeficijent obrta kupaca43
Navedeni koeficijenti se analiziraju u zavisnosti od kreditnih uslova koji su dati kupcima,
prosenog perioda naplate, i obima realizacije.
39

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013.,str. 134
Isto, str. 134
41
Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 132
42
Krasulja D, Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 26
43
Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str 138
40

37

Master rad
Koeficijent obrta dobavljaa
Koeficijent obrta dobavljaa = Godinja nabavka materijala i usluga na kredit / Prosean saldo
dobavljaa u toku godine
Proseno vreme plaanja = 365 ( dana ) / Koeficijent obrta dobavljaa44
Ovim pokazateljima se moe razmotriti kojom brzinom kompanija izmiruje svoje
obaveze prema dobavljaima, i treba ih analizirati u kontekstu kreditnih uslova koji su kompaniji
odobreni od strane dobavljaa.
Koeficijent obrta zaliha
Koeficijent obrta zaliha = Cena kotanja realizovanih proizvoda / prosean saldo zaliha
Proseno vreme trajanja jednog obrta = 365 ( dana ) / Koeficijent obrta zaliha
Period prodaje zaliha = Saldo zaliha po zavrnom bilansu / Prosean iznos dnevnih prodaja
Period konverzije zaliha u gotovinu = Period prodaje zaliha + Period naplate potraivanja45
Za efikasno upravljanje zalihama potrebno je utvrditi pojedinane pokazatelje obrta za
svaku vrstu zaliha.Upravljanje zalihama znai postizanje breg obrta zaliha.
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = Ukupni poslovni rashodi / Prosena obrtna
sredstva
Prosena obrtna sredstva = ( Obrtna sredstva na poetku + Obrtna sredstva na kraju godine ) / 246
Ovaj koeficijent pokazuje efikasnost upotrebe ukupnih obrtnih sredstava za finansiranje
trokova i rashoda.
Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava
Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosena neto obrtna
sredstva47
S obzirom da se kod ovog racia neto prihodi od realizacije nalaze u brojiocu, a prosena
neto obrtna sredstva u imeniocu, visok iznos ovog koeficijenta je nepovoljan za kompaniju. Vei
koeficijent znai manju pokrivenost obrtnih sredstava dugoronim izvorima, to je nepovoljno za
likvidnost kompanije.
44

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str. 139
Isto, str. 139
46
Isto, str. 140
47
Isto, str. 140
45

38

Master rad
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = Neto prihodi od prodaje / Ukupna poslovna
imovina48
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava u sebi povezuje parcijalne koeficijente
obrta pojedinanih oblika poslovnih sredstava.Pri analizi ovog koeficijenta ne postoji neki
standardni kritetijum normale.
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosena sopstvena
sredstva49
Sopstvena sredstva predstavljaju deo poslovne imovine koja potiu iz sopstvenih izvora
finansiranja.Koeficijent obrta sopstvenih sredstava pokazuje koliko efikasno se upravlja
sopstvenim sredstvima.
4.3.POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE
Sredstva iskazana na strani aktive u bilansu stanja kompanije finansiraju se iz razliitih
izvora finansiranja iskazanih na strani pasive, odnosno iz obaveza ili sopstvenog kapitala. Odnos
koji se uspostavlja izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja naziva se finansijskom
strukturom. Pokazatelji finansijske strukture su znaajno sredstvo u proceni finansijskog
poloaja kompanije, te se u pokazatelje finansijske strukture i zaduenosti najee ubrajaju
sledei indikatori: odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja, racio zaduenosti
prema kapitalu, debt to equity ratio, racio pokria kamata, racio pokria stalne imovine.
Kada se pozajmljeni izvori finansiranja, bilo kratkoroni ili dugoroni podele sa
ukupnim izvorima odnosno sredstvima, kako obrtnim tako i fiksnim, dobija se relativno uee
pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava.50 Odnos pozajmljenih prema
ukupnim izvorima finansiranja se poredi sa istorijskim vrednostima i granskim prosekom, a
izraunava se na sledei nain:
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori (
dugorone + kratkorone obaveze) / Ukupna aktiva51
Racio zaduenosti dobija se iz odnosa pozajmljenih izvora i akcijskog kapitala, i to je
njegova vrednost nia to znai veu zatienost poverilaca kompanije u sluaju smanjenja
vrednosti imovine ili gubitka.
48

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013.,str. 141
Isto, str. 141
50
Krasulja D, Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 37
51
Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 135
49

39

Master rad
Racio zaduenosti prema neto imovini (kapitalu) = Pozajmljeni izvori / Akcijski kapital52
Debt to equity racio pokazuje koliko dugorone obaveze i dugorona rezervisanja
optereuju svaki dinar sopstvenog kapitala, i to je njegova vrednost nia to je vea sigurnost
dugoronih poverilaca.
Debt / equity racio = Dugorone obaveze+dugorona rezervisanja / Sopstveni kapital53
Finansiranje iz dugoronih izvora finansiranja prouzrokuje rashode kamata koji padaju na
teret poslovnog dobitka. Sposobnost kompanije da izmiruje rashode kamata utvruje se raciom
pokriakamata.Pravilo je da vea vrednost ovog racia znai veu sposobnost kompanije da
pokrije trokove kamata, i obrnuto.
Racio pokria kamate = Poslovni dobitak / Trokovi kamate na kredite54
U analizi zaduenosti se jo koristi i racio pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom,
koji se dobija iz odnosa sopstvenog kapitala i stalne imovine, i racio pokria stalne imovine i
zaliha kapitalom i dugoronim obavezama, koji se izraunava iz odnosa sopstvenog kapitala
uveanog za iznos dugoronih obaveza i stalne imovine uveane za iznos zaliha.
4.4.POKAZATELJI PROFITABILNOSTI
Analizom profitabilnosti utvruje se uspenost poslovanja, jer svaka kompanija nastoji da
sa to manjim angaovanim sredstvima ostvari to veu dobit. Pokazateljima profitabilnosti
stavljaju se u odnos dobitkak sa sredstvima koja su koriena u njegovom stvaranju. Ovi
koeficijenti mogu biti parcijalni koji utvruju uee dobitka u prihodima, i sintetiki koji se
bave prinosom na uloeni kapital.
Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak / poslovni prihodi * 10055
Stopa poslovnog dobitka pokazuje uee poslovnog dobitka u poslovnim prihodima, i
kada je ta stopa vea od nule to znai da su poslovni prihodi vei od poslovnih rashoda. Ovaj
pokazatelj spada u grupu parcijalnih koeficijenata profitabilnosti.
Stopa neto dobitka = Neto dobitak / Poslovni prihodi*10056
Stopa neto dobitka spada u parcijalne pokazatelje, i izraunava se iz odnosa neto dobitka
i poslovnih prihodia. Ovaj racio je znaajan jer ukazuje na zaraivaku sposobnost kompanije.

52

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str. 144
Isto, str 144
54
Isto, str. 144
55
Isto, str. 147
56
Isto, str. 147
53

40

Master rad
Stopa prinosa na poslovna sredstva je sintetiki pokazatelj koji se izraunava na osnovu
podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Obavljanjem redovnih poslovnih aktivnosti
kompanija ostvaruje poslovni dobitak, kao prirast sredstava. Poveanjem stope dobitka ili
koeficijenta obrta aktive poveava se i stopa prinosa na poslovna sredstva.
Stopa prinosa na poslovan sredstva ili imovinu (Return on assets, ROA) = Poslovni dobitak /
Prosena poslovna sredstva57
Stopa prinosa na sopstveni kapital se utvruje se iz odnosa neto dobitka i prosenog
sopstvenog kapitala. Neto dobitak predstavlja prinos na sopstvena sredstva, odnosno efekat
ulaganja sopstvenih sredstava u privredno drutvo. Poveanje stope prinosa na sopstveni kapital
postie se poveanjem stope neto dobitka ili koeficijentom obrta sopstvenih sredstava.
Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE)= Neto dobitak / Prosena
sopstvena sredstva58
Pri analizi rentabilnosti znaajna je i stopa prinosa na investirani kapital (ROIC, return on
invested capital) gde se uzima u obzir dobitak nakon odbitka dela na ime poreza na dobit.
Stopa prinosa na investirani kapital= EBIT * (1-stopa poreza) / Kapital + Dugorone obaveze
+ Kratkorone finansijske obaveze - Viak gotovine59

Du Pont sistem analize

Du Pont je poseban sistem analize koji je razvijen 20-tih godina prolog veka, pomou
koje menaderi ocenjuju poslovne performanse kompanije za posmatrani obraunski period, ali i
kada je potrebno doneti finansijske odluke koje se odnose na budunost. Sutina Du Pont analize
je da se racia posmatraju kao sastavni inioci jedne celine. Osnovna formula Du pont analize
daje stopu prinosa na ukupna sredstva kao proizvod sledeih veliina:

Stopa neto prinosa na ukupna sredstva =

poslovnih sredstava60

Stopa neto dobitka * Koeficijent obrta ukupnih

57

Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str. 218
Isto, str. 219
59
Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 138
60
Krasulja D., Ivanievi M.,Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 49
58

41

Master rad
4.5.POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI
Kada su u pitanju korporativna preduzea za njih su posebno znaajni pokazatelji trine
vrednosti, koji se esto nazivaju i pokazatelji vlasnitva.Investitori prilikom ulaganja svojih
sredstava koriste koeficijente trine vrednosti. U radu su prikazani sledei pokazatelji trine
vrednosti:
neto dobitak po akciji,
odnos trine cene i neto dobitka po akciji,
knjigovodstvena vrednost po akciji,
odnos trine i knjigovodstvene vrednosti akcija,
pokazatelj plaanja dividendi,
dividendna stopa.
Neto dobitak poakciji prikazuje koliki je neto dobitak po akciji koji e se raspodeliti
akcionarima, ili koji e se akumulirati, u zavisnosti od usvojene politike raspodele. Ovaj racio
izraunava rentabilnost po jednoj obinoj akciji stavljanjem u relativni odnos neto dobitka
ostvarenog u toku poslovne godine i broja emitovanih obinih akcija .
EPS ( neto dobitak po akciji ) = Neto dobitak / Broj emitovanih obinih akcija61
Racio trine cene i neto dobitka po akcijiPE (P/E) ili price to ernings je najee
korien pokazatelj usled injenice da je najznaajniji za potencijalne ulagae kapitala u
kompaniju. Ovaj indikator je u literaturi poznat i pod nazivom rok povraaja ili godinji
multiplikator. to je vei ovaj racio, bie vee i poverenje investitora u poslovanje i upravljanje
kompanijom.
PE = Trina cena / EPS( Neto dobitak po akciji )62
Knjigovodstvena vrednost po akciji dobija se iz relativnog odnosa sopstvenog kapitala sa
brojem izdatih obinih akcija. Racio knjigovodstvene vrednosti po akciji uzima u obzir
knjigovodstvenu a ne trinu vrednost kompanije, pa je podloan kritici i uglavnom se
primenjuje kod utvrivanja likvidacione vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost po akciji = Sopstveni kapital / Broj emitovanih obinih akcija63
Racio trine i knjigovodstvene vrednosti akcija PB (Price to Book) pokazuje trino
vrednovanje kompanije u odnosu na knjigovodstveno. Poeljna vrednost ovog racia je da bude
vea od jedan, jer to akcionarima signalizira uspeno upravljanje kompanijom to rezultira
stvaranjem vrednosti za vlasnike.

61

Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str. 149
Isto, str. 150
63
Isto, str. 150
62

42

Master rad
Racio trine i knjigovodstvene vrednosti akcija = Trina vrednost akcija / Knjigovodstvena
vrednost akcija64
Menadment kompanije donosi odluku o raspodeli dividende na dividendu ili o
akumuliranju dobiti. Pokazatelj plaanja dividende (Dividend Payout Ratio) dobija se iz odnosa
isplaene dividende i neto dobitka po akciji.
Racio plaanja dividende = Isplaena dividenda po akciji / Neto dobitak po akciji65
Dividendna stopa (Dividend Yield) pokazuje prinos akcionara izraen u procentu u
odnosu na trinu vrednost akcije koju poseduje. Vrednost ovog racia se moe porediti sa stopom
iz prethodne godine ili niza prethodnih godina, ili sa prosenom stopom privredne grane u kojoj
kompanija posluje.
Dividendna stopa = Dividenda po akciji / Trina cena po akciji66
5. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA
Najpouzadaniji pokazatelj o razvoju finansijske strukture kompanije i znaajno sredstvo u
upravljanju finansijama jeste neto obrtni kapital. Neto obrtni kapital predstavlja deo sopstvenog
i dugoronog pozajmljenog kapitala (dugoronih rezervisanja i pravih dugoronih obaveza
preduzea) namenjenog finansiranju obrtne imovine.67Neto obrtni kapital ima viestruki znaaj.
Koristi se za planiranje kratkorone i dugorone finansijske ravnotee i znaajan je za dinamiku
finansijsku analizu izvetaja.
Vrednost neto obrtnog fonda nije uvek ista, ve se menja iz godine u godinu. Pozitivan
iznos neto obrtnog kapitala ukazuje da je kompanija postigla finansijsku ravnoteu, a sa druge
strane kada mu je vrednost negativna to podrazumeva postojanje finansijskih poremeaja u
kompaniji. Kada je vrednost neto obrtnog kapitala negativna ona ukazuje da kompanija jedan
deo stalne imovine finansira iz kratkoronih obaveza i da postoji problem likvidnosti.Retko se
deava da neka kompanija ima nulti neto obrtni fond, u sluaju da se utvrdi takvo stanje to znai
da su dugoroni izvori finansiranja identini sa stalnim sredstvima.
Potreban nivo neto obrtnog fonda uslovljen je razliitim faktorima kao to su delatnost
kompanije, njena veliina, politika prodaje, rast obima poslovne aktivnosti i sl. Smatra se da je
optimalan nivo neto obrtnog fonda onaj koji obezbeuje izmirivanje obaveza i ostvarivanje
optimalnog poslovnog rezultata. U toku poslovanja dolazi do stalnih promena neto obrtnog
fonda.

64

Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str. 223
Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2013., str. 151
66
Isto, str. 151
67
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet u Beogradu, 2012., str.151
65

43

Master rad
Tabela br. 1. Uzroci poveanja i smanjenja neto obrtnog fonda
Poveanje neto obrtnog fonda

Smanjenje neto obrtnog fonda

Poveanjem zadranog dobitka tekue

godine, poveanjem sopstvenog kaptala
kroz emisiju i prodaju akcija, poveanjem
dugoronih obaveza (kredita i sl.) i
rezervisanja, konverzijom kratkoronih
kredita u dugorone, prodajom stalnih
(osnovnih)
sredstava
(nekretnina,
postrojenja, opreme i sl.)

Smanjenjem
zadranog
dobitka
(raspodelom veeg dela dobiti na
dividende),
smanjenjem
sopstvenog
kapitala (otkupom sopstvenih akcija radi
ponitenja i sl.), smanjenjem dugoronih
rezervisanja,
smanjenjem
dugoronih
obaveza kroz otplatu kredita, nabavkom
osnovnih (stalnih) sredstava i sl.

Izvor: Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2013., str. 130
6. CASH FLOW ANALIZA
Cash flow je znaajan instrumenat upravljanja finansijama kompanije jer obezbeuje
informacije korisnicima finansijskih izvetaja o oceni mogunosti kompanije da koristi gotovinu.
Bilans tokova gotovine je neophodan da bi obezbedio uvid u tokove gotovine kako bi se sanirali
eventualni deficiti gotovine ili da bi suficit mogao da se upotrebi za plaanjeobaveza ili za
finansiranje rasta kompanije. Ovaj izvetaj dobija na vanosti usled znaajnih mogunosti
raunovodstvene manipulacije u prihodima, rashodima i utvrivanju rezultata.
Izvetaj o tokovima gotovine se definie kao izvedeni finansijski izvetaj u kojem su
prikazani prilivi i odlivi gotovine po osnovu poslovne, investicione i finansijske aktivnosti u toku
obraunskog perioda.68Regulisanje izvetaja o tokovima novanih sredstava vri se primenom
meunarodnog raunovodstvenog standarda MRS 7 Izvetaj o novanim tokovima.
Za sastavljanje izvetaja o tokovima gotovine koriste se podaci i informacije iz bilansa
stanja i bilansa uspeha. U pripremi se mogu koristiti direktna ili indirektna metoda. Primenom
indirektne metode tokovi gotovine utvruju se polazei od neto dobitka koji se koriguje
dodavanjem amortizacije i slinih trokova. Izvetaj o tokovima gotovine po metodi direktnog
utvrivanja zasniva se na upotrebi podataka iz knjigovodstva. Direktnom metodom se dobijaju
informacije koje mogu da poslue u proceni buduih tokova gotovine.
Izvetaj o novanim tokovima se sastoji iz tokova gotovine iz poslovne aktivnosti,
investifione i finansijske aktivnosti.Gotovinski tok iz poslovne aktivnosti proizilazi iz osnovne
delatnosti.Neto novani tokovi iz poslovne aktivnosti pokazuju da li je kompanija stvara
dovoljno gotovine za odravanje poslovne aktivnosti iza nove investicije. Transakcije koje su u
vezi sa ulaganjem u fiksnu imovinu i kratkorone finansijske plasmane stvaraju tokove gotovine
68

Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 145

44

Master rad
iz investicione aktivnosti, i ovom segmentu treba prikljuiti i finansijske prihode koji nastaju
investicionim aktivnostima i koji e se tretirati kao priliv. Tokovi gotovine iz finansijske
aktivnosti stvaraju se promenom strukture i visine kapitala, i zaduivanjem i razduivanjem
kompanije.
Analiza izvetaja tokova gotovine podrazumeva njeno povezivanje sa podacima iz
bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovaj izvetaj omoguava da se sagleda trenutna i budua
pozicija kompanije. Izvetaj o novanim tokovima predstavlja i slui menaderima, investitorima
i kreditorima kao analitiko sredstvo da bi:
1. utvrdili iznos gotovine koja je obezbeena iz poslovanja tokom perioda,
2. procenili sposobnost privrednog drutva da ispunjava sve svoje obaveze onako kako
dospevaju, kao i sposobnost plaanja dividendi akcionarima,
3. utvrdili iznos ulaganja u nove nekretnine, postrojenja i opremu tokom perioda,
4. utvrdili obim finansiranja potrebnog za proirenje ulaganja u dugorona sredstva ili
nastavak poslovanja i
5. procenili sposobnost da se ostvaruje pozitivan tok gotovine u buduim periodima.69
Usled vanosti izvetaja tokova gotovine i upravljanja novanim sredstvima, znaajni su i
koeficijenti koji se temelje na ovom izvetaju.
Koeficijent pokrivenosti kratkoronih obaveza gotovinom = Neto novani tok iz poslovanja /
Prosene kratkorone obaveze70
Ovaj koeficijent pokazuje pokrivenost kratkoronih obaveza sa novanim tokovima koji
potiu iz poslovne aktivnosti, i to je njegova vrednost vea to je bolja likvidnost kompanije.
Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom = Neto novani tok iz poslovanja / ukupne
obaveze71
Kolika je mogunost kompanije da sve obaveze servisira iz tokova gotovine koji proizilaze
iz poslovne aktivnosti pokazuje koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom. Njegovom
analizom mogu se dobiti informacije o solventnosti kompanije.
Koeficijent pokrivenosti kamata gotovinom = Neto novani tok iz poslovanja + pl. kamate + pl.
porezi / Plaene kamate72

69

Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 149
Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str. 241
71
Isto, str. 241
72
Isto, str. 241
70

45

Master rad
ETVRTI DEO

PRIMENA METODE ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA NA KOMPANIJAMA

BAMBI A.D. DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.

1. OPTI PODACI I ISTORIJAT KOMPANIJAMA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I

IMLEK A.D.
1.1.OPTI PODACI I ISTORIJAT KOMPANIJE BAMBI A.D. POAREVAC
Privredno drutvo Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda Bambi a.d.
Poarevac je akcionarsko drutvo, koje se svrstava u veliko pravno lice, bavi se proizvodnjom i
prodajom konditorskih proizvoda.Sedite koncerna jeu Poarevcu, ure akovia bb, matini
broj: 07162936, ufra delatnosti: 1072-Proizvodnja dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolaa.
Konditorska kompanija Bambi a.d. je jedna od najpoznatijih u Srbiji i postoji vie od 40
godina, bavei se proizvodnjom keksa, bombona, okolada, vafla i slanih grickalica. Davne
1967.godine u Poarevcu osnovana je prva fabrika ove kompanije, koja se bavila proizvodnjom
deijeg keksa, i imala je svega 37 zaposlenih i proizvodnju od 167 tona. U drugoj godini
poslovanja Bambi a.d. zapoinje proizvodnju keksa Plazma, a ve u treoj godini postaje
ampion kvaliteta u Jugoslaviji, to je ovu kompaniju podstaklo na dalji razvoj.
Na kraju prve decenije postojanja kompanija Bambi a.d. je imala 230 zaposlenih,
proizvodnju preko 3000 tona, preko 100 medalja za kvalitet. Dalji tok poslovanja predstavlja
najznaajniji razvojni ciklus ove kompanije.Druga decenija postojanja obeleena je
implementacijom nove tehnologije, uvoenjem novih proizvodnih linija za okoladiranje, irenje
asortimana novim proizvodima, dalji rast obima i vrednosti proizvodnje.
U treoj dekadi kompanija ulazi u negativan ciklus kojim je bila izloena itava privreda
zemlje zbog sankcija i hiperinflacije, meutim kompanija je uspela da prevazie tekoe
adekvatnom poslovnom politikom zasnovanojna realnim stratekim opredeljenjima.Za
kompaniju Bambi je posebno znaajna 2000.godina kada prerasta u koncern za proizvodnju i
promet zdrave hrane, sa 1.500 zaposlenih i godinjom proizvodnjom od 18.000 tona proizvoda, i
prvi je konditor u Srbiji i Crnoj Gori koji uvodi sistem kvaliteta i meunarodni ISO 9001
sertifikat, ISO 14001 i HACCP sistem.Bambi a.d. 2007.godine vri pripajanje jedne od
najstarijih konditorskih fabrika u Srbiji Banat iz Vrca, ime dobija novu organizacionu formu
i poinje da posluje kao koncern Bambi Banat, kao sastavni deo Danube foods grupe.U toku
2013. godine koncern Bambi Banat a.d. menja svoje poslovno ime u Bambi a.d. Poarevac.

46

Master rad
Najbolje poslovne rezultate kompanija Bambi a.d. belei u 2010.godini sa rastom prodaje
od 24,7% i 20% veim izvozom, pri emu je ostvarila poveane prodaje za 45% u okviru
Evropske unije. U 2011.godinikompanija Bambi a.d. je na trite plasirala 41 novi
proizvod.Tokom 2012.i 2013. godine kompanija uspeva da odri obim prodaje iz prethodnih
godina i belei pozitivne poslovne rezultate.Uzimajui u obzir da su osnovni proizvodi ove
kompanije prehrambeni proizvodi, ona ima za cilj finansiranje proizvodnje penice, eerne repe,
suncokreta, i sl. kako bi obezbedila sirovine koje su joj potrebne za proces proizvodnje.
Poslovna filozofija i svrha postojanja kompanije Bambi a.d. odreena je misijom i
vizijom, i zasniva se na proizvodnji visokokvalitetnih konditroskih proizvoda, odgovornosti
prema potroaima i inovativnosti. Misija kompanije Bambi a.d. ogleda se u sledeem:

poveanje zadovoljstva kupaca i potroaa sluajui i odgovarajui na njihove potrebe,

proizvodnja hranljivih, bezbednih i visokokvalitetnih proizvoda,
obezbeenje adekvatnih i atraktivnih uslova rada za sve zaposlene,
zatita ivotne sredine i prirodnih resursa,
uspostavljanje i razvoj partnerskih odnosa sa dobavljaima,
razvoj kompetentnosti i znjanja zaposlenih.

Bambi a.d. je jaka, trino orijentisana kompanija ija vizija je dalje jaanje liderske
pozicije u oblasti konditorske industrije na Zapadnom Balkanu i poverenja kupaca, i to putem
znanja i tehnologija, posveenosti kupcima i potroaima, i kontinuiranog ulaganja u graenje
prepoznatljivih brendova.

1.2.OPTI PODACI I ISTORIJAT KOMPANIJE DIJAMANT A.D. ZRENJANIN

Poslovno ime privrednog drutva je Dijamant akcionarsko drutvo za proizvodnju ulja,
masti i margarina Zrenjanin, svrstano je u velika pravna lica, pravna forma kompanije je
akcionarsko drutvo. Sedite kompanije je u Zrenjaninu, Temivarski drum 14, matini broj:
08000344, ifra delatnosti: 1041 Proizvodnja ulja i masti.
Dijamant a.d. je kompanija ija osnovna delatnost je proizvodnja jestivih ulja, margarina,
biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda na bazi majoneza, ali pored toga takoe
proizvodi i obezbeuje sirovine za druge prehrambene industrije, prvenstveno za konditorsku
industriju i pekarstvo.Godine 1938.osnovano je akcionarsko drutvo fabrika ulja Beograd, koje je
bilo pretea dananje kompanije Dijamant a.d. U poetnim godinama poslovanja fabrika je imala
90 zaposlenih, preraivalo se oko 25 tona suncokreta i proizvodilo 6 tona ulja dnevno.
U narednim godinama postojanja kompanija se razvija, poinje sa radom fabrika biljnih
ulja, proces proizvodnje se automatizuje, pokree se proizvodnja margarina Dobro jutro i

47

Master rad
namenskih masti za konditorsku industriju. Tokom 1966.godine kompanija dostie proizvodnju
od 20.630 tona jestivog ulja to je svrstava u vodee proizvoae u Jugoslaviji.
Tokom osamdesetih godina kompanija zapoinje proizvodnju majoneza, biljnih masti i
margarina, emulgatora, preliva i soseva za McDonnalds Jugoslavija.Sertifikat za kvalitet JUS
ISO 9002 kompanija dobija 1997.godine, dok standard ISO 9001:2000 i sistem kvaliteta HACCP
sprovodi od 2004. godine. Godine 2009.celokupna proizvodnja je sertifikovana prema HALAL
standardu (standard islamske zajednice po kome su iz proizvoda iskljueni materijali poreklom
od svinja i alkohola).
Tokom godina menjalo se poslovanje i svojinski odnosi, pa tako i naziv ove kompanije,
naziv Dijamant koji je danas zatitni znak njenih proizvoda datira iz 1991. godine, dok od 2005.
godine posluje u okviru koncerna Agrokor od kada su ostvarena znaajna unapreenja u svim
oblastima poslovanja. Poslednjih godina kompanija je ostvarila znaajno unapreenje
distributivne mree, rekonstrukciju svojih pogona, redizajn celokupnog asortimana, lansiranje
brenda Omegol i Junior margarina, kao i razvoj novih proizvoda iz linije majoneza, sosova i
preliva. S obzirom da kompanija Dijamant a.d. predstavlja i znaajnog poljoprivrednog
proizvoaa uljarica ona unapreuje partnerske odnose sa poljoprivrednim proizvoaima.
Dijamant a.d. je moderna kompanija, koja svoju panju usmerava na potrebe potroaa,
drutveno je odgovorna i prati savremene trendove u razvoju prehrambene industrije. Misija
kompanije Dijamant a.d. je sledea:
predvideti i ispuniti elje potroaa i u skladu sa tim ponuditi raznovrsne proizvode,
biti poslodavac koji motivie zaposlene na ostvarenje najboljih rezultata,
biti odlian partner kupcima, dobavljaima i ostalim saradnicima,
biti odgovoran prema ivotnoj sredini i drutvenoj zajednici,
biti odgovoran prema akcionarima.

Vizija kompanije pokazuje u kom pravcu ona eli da se kree i razvija. Vizija kompanije
Dijamant a.d. je da uvrsti poziciju vodeeg proizvoaa ulja, biljnih masti, margarina,
majoneza i delikatesnih proizvoda na bazi majoneza u zemlji i regiji.

48

Master rad
1.3.OPTI PODACI I ISTORIJAT KOMPANIJE IMLEK A.D. PADINSKA SKELA

Sedite kompanije Imlek a.d. se nalazi u Padinskoj skeli, Indrustijsko naselje bb, posluje
u formi akcionarskog drutva i svrstava se u grupu velikih pravnih lica. Poslovno ime kompanije
je Akcionarsko drutvo industrija mleka i mlenih proizvoda Imlek, Padinska skela, matini broj:
07042701, a ifra delatnosti: 1051 Prerada mleka i proizvodnja sireva.
Pre 60 godina, u Glogonjskom ritu podignuta je prva priruna mlekara gde se prikupljalo
i preraivalo mleko, koje je slato na beogradsko trite. Ta mala mlekara koja je podignuta 1953.
godine i proizvodila svega tri do pet hiljada litara mleka na dan je predstavljala preteu
dananjeg lidera mlekarske industrije odnosno kompanije Imlek a.d. Na kraju prve decenije
postojanja Imlek postie proizvodnju veu od 21 milion litara godinje.
Tokom sedamdesetih godina je izvrena integracija gradskog Mlekarstva Beograd u
Imlek.Imleku se u tom periodu prikljuuju mlekare u Kraljevu, Poarevcu, Gornjem Milanovcu,
Velikoj Plani, idu i Beogradu.Zahvaljujui ovom pripajanju omogueno je da se u pogonima
proizvede izmeu 140 i 160 miliona litara mleka.U toku procesa privatizacije kompanija Imlek
a.d. je tokom 2003.i 2004.godine prela u vlasnitvo investicionog fonda Salford.
U ukupnoj proizvodnji mleka u Srbiji Imlek a.d. uestvuje sa 40%, pri emu 80% svoje
proizvodnje realizuje na domaem tritu dok preostali deo plasira na inostrano trite. U ovoj
kompaniji je zaposleno oko 1500 ljudi, i ostvaruje se saradnja sa oko 4200 proizvoaa, pri emu
se dnevno prerauje oko 750 000 litara mleka. Imleka.d. poseduje neophodne sertifikate
kvaliteta koji su danas jedan od preduslova za izvoz, kao to su HACCP i ISO 9001.
U svom asortimanu kompanija Imlek a.d. poseduje itav niz proizvoda kao to su : moja
kravica mleko, svee mleko, okoladno mleko, milk shake, slatka pavlaka, sladoledna masa big
mix, jogurt moja kravica, fit jogurt, probiotik viva, kefir, voni jogurtm jogurt musli, desertni
jogurt, sirevi, namazi, maslac. Stalno poboljanje kvaliteta i unapreenje tehnologije proizvodnje
obezbedili su Imleku lidersku poziciju na tritu.
Konkurentska prednost kompanije Imlek a.d. je kontinuirano irenje asortimana i
uvoenje inovacija.Misija ove kompanije jeobezbeivanje potroaa zdravim, ukusnim i
hranljivim proizvodima u cilju podizanja nivoa svesti o neophodnosti zdravog i izbalansiranog
naina ishrane. Kao svoju viziju kompanija navodi ekspanziju u kompaniju sa snanim i
priznatim evropskim brendovima, a koju pokreu potrebe i elje potroaa, pre svega kvalitetna
ishrana i zdrav nain ivota.

49

Master rad
2. OPTA ANALIZA KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.

Da bi se blie upoznali sa trendovima koji postoje u kretanju pojedinih pozicija bilansa

posmatranih preduzea, u radu je najpre primenjena opta analiza finansijskih izvetaja.
Primenom ovog instrumenta analize na brz i jednostavan nain se stie uvid ufinansijsku
situaciju kompanije, ali je svakako potrebno upotpuniti je i sa rezultatima racio analize, neto
obrtnim kapitalom, kao i cash flow analizom. U daljem radu bie prikazani rezultati dobijeni
primenom opte analize na bilanse kompanija Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d.
2.1.HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA
USPEHA KOMPANIJE BAMBI A.D.
Horizontalnom i vertikalnom analizom bilansa stanja kompanije Bambi a.d. dobijeni su
rezultati koji su prezentovani u narednim tabelama.
Tabela br. 2.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja kompanije Bambi a.d.
Pozicija
Aktiva
Obrtna
sredstva
Stalna
sredstva
Ukupna
aktiva
Pasiva
Kratkorone
obaveze
Dugoroneo
baveze
Kapital
Ukupna
pasiva

2011.
Iznos

2012.
Iznos

2013.
Iznos

Promena

Promena
u%

Promena

Promena
u%

3.957.598

58,59

5.332.816

64,39

5.330.093

64.3

1.375.218

34,75

(2.723)

(0,05)

2.796.382

41,41

2.948.759

35,61

2.958.156

35.7

152.377

5,45

9.397

0,32

6.753.980

100

8.281.575

100

8.288.249

100

1.527.595

22,62

6.674

0,08

2.662.558

39,42

3.440.106

41,54

2.382.716

28,75

777.548

29,20

(1.057.390)

(30,74)

567.783

8,41

595.019

7,18

805.842

9,72

27.236

4,80

210.823

35,43

3.523.639

52,17

4.246.450

51,28

5.099.691

61,53

722.811

20,51

853.241

20,09

6.753.980

100

8.281.575

100

8.288.249

100

1.527.595

22,62

6.674

0,08

Posmatrajui rezultate prikazane u tabeli br.2.dobijene horizontalnom analizom

zakljuujemo da je dolo do poveanja aktive odnosno pasive u 2012. u odnosu na 2011. godinu
i to za 22,62%, dok je poveanje u 2013. godini neznatno. Jednako poveanje aktive i pasive
proizilazi iz osnovne bilansne jednaine.
Kada su u pitanju obrtna sredstva ona su se poveala u 2012.u odnosu na 2011.godinu za
34,75%, dok su stalna sredstva uveana u istom period za 5,45%, dok su tokom 2013.godine bez
znaajnih promena. Sa druge strane u pasivi je primetna nepovoljna struktura pozajmljenih
izvora finansiranja, najpre zbog rasta kratkoronih obaveza u 2012. godini ali su se zatim
smanjile u 2013. godini, dok su se dugorone obaveze znaajno uveale u 2013. u odnosu na
2012. godinu i to za 35,43%. Kapital belei rast.
50

Master rad
Vertikalnom analizom uoava se da je u aktivi vee uee obrtnih nego stalnih
sredstava, dok je u pasivi vee uee kratkoronih obaveza nego dugoronih. Uee kapitala se
takoe poveava i stalna sredstva su u potpunosti finansirana iz kapitala, to upuuje na
zakljuak da je ispunjeno bilansno pravilo u uem smislu.

Tabela br.3.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa uspeha kompanije Bambi a.d.

Pozicija
Poslovni
prihodi
Poslovni
rashodi
Poslovni
dobitak
Finansijski
prihodi
Finansijski
rashodi
Ostali
prihodi
Ostali
rashodi
Dobit pre
oporezivanja
Neto dobitak

2011.
Iznos
%

2012.
Iznos
%

2013.
Iznos
%

Promena

Promena
u%

Promena

Promena
u%

7.829.170

100

8.226.378

100

9.085.360

100

397.208

5,07

858982

10,44

6.717.439

85,8

6.651.661

80,86

7.216.007

79,42

(65778)

(0,98)

564.346

8,48

1.111.731

14,2

1.574.717

19,14

1.869.353

20,57

462.986

41,65

294.636

18,71

203.152

2,59

250.657

3,05

294.109

3,24

47.505

23,38

43.452

2,76

265.635

3,39

410.828

5,00

142.109

1,56

145.193

54,66

(268.719)

(65,41)

110.478

1,41

82.607

1,00

101.617

1,12

(27871)

(25,23)

19.010

23,01

213.874

2,73

232.966

2,83

132.889

1,46

19.092

8,93

(1.00.077)

(42,96)

945.852

12,08

1.264.187

15,37

1.989.830

21,9

318.335

33,66

725.643

57,40

897.929

11,47

1.098.494

13,35

1.718.238

18,91

200.565

22,34

619.744

56,42

Analizirajui rezultate prezentovane u tabeli br.3.uoava se rast poslovnih prihoda, i rast

poslovnog dobitka koji je u 2012.godinipovean za 41,65% u odnosu na njegov iznos u
2011.godini, ali i dalji rast u 2013.godini u odnosu na prethodnu od 18,71%. Usled promene u
strukturi dugoronih i kratkoronih obaveza, dolo je najpre do rasta finansijskih rashoda za
54,66% u odnosu na prethodnu godinu, a zatim do njihovog smanjenja u 2013. godini. U
2013.godini dolazi do znaajnog smanjenja vanrednih rashoda, a poveanje vanrednih prihoda
za 23,01% to je svakako uticalo na rezultate poslovanja, odnosno poveanje dobiti pre
oporezivanja i neto dobitka.
Poslovni prihodi su u najveoj meri optereeni poslovnim rashodima.Vertikalna analiza
pokazuje da se poslovni rashodi kompanije Bambi a.d. smanjuju svoje uee u poslovnim
prihodima, pa su tako u 2011.godiniiznosili 85,8%, 2012. godine 80,86%, a naredne godine
79,42%. Usled preuzetih novih kratkoronih obaveza u 2012.godini, javlja se i vee uee
finansijskih rashoda koje je iznosilo 5,00%, a zatim se u 2013. godini smanjuju na 1,56%. Kada
su u pitanju dobit pre oporezivanja i neto dobitak, njihovo uee u poslovnim prihodima se
poveava iz perioda u period analiziranog razdoblja.

51

Master rad

2.2.HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA

USPEHA KOMPANIJE DIJAMANT A.D.

Rezultati horizontalne i vertikalne analize bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije

Dijamant a.d. tabelarno su prikazani u tabelama broj 4. i 5.
Tabela br. 4.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja kompanije Dijamant a.d.
Pozicija

Aktiva
Obrtna
sredstva
Stalna
sredstva
Ukupna
aktiva
Pasiva
Kratkorone
obaveze
Dugorone
obaveze
Kapital
Ukupna
pasiva

2011.
Iznos
%

2012.
Iznos

2013.
Iznos
%

Promen
a

Promena
u%

Promen
a

Promena
u%

10.889.486

62,49

13.221.382

64,07

16.099.616

69,75

2.331.896

21,41

2.878.234

21,77

6.536.703

37,51

7.413.244

35,93

6.980.514

30,25

876.541

13,41

(432.730)

(5,84)

17.426.189

100

20.634.626

100

23.080.130

100

3.208.437

18,41

2.445.504

11,85

9.242.536

53,04

8.841.054

42,85

14.208.963

61,56

(401.482)

(4,34)

5.367.909

60,71

345.699

1,98

2.432.799

11,79

20.406

0,09

2.087.100

603,73

(2.412.393)

(99,16)

7.837.954

44,98

9.360.773

45,36

8.850.761

38,35

1.522.819

19,43

(510.012)

(5,45)

17.426.189

100

20.634.626

100

23.080.130

100

3.208.437

18,41

2.445.504

11,85

Kod kompanije Dijamant a.d. se primeuje poveanje aktive, odnosno pasive, u

2012.godini u odnosu na 2011. godinu za 18,41%, i dalji rast i u 2013. godini u odnosu na
prethodnu za 11,85%. Kod obrtnih sredstava primetan je rast u analiziranim obraunskim
periodima, dok je kod stalnih sredstava uoen blagi pad od 5,84% u 2013. godini u odnosu na
2012. godinu. Kada su u pitanju obaveze kompanije , dobijeni kratkoroni krediti doveli su do
poveanja obaveza i to za 60,71% u 2013. u odnosu na prethodnu godinu, dok je u istoj godini
primetno skoro u potpunosti izmirivanje dugoronih obaveza te otuda njihovo smanjenje za
99,16%.
Vertikalna analiza na strani aktive pokazuje da se struktura sredstava menja u smeru
poveanja obrtnih sredstava, a smanjenju stalnih sredstava. Na strani pasive kratkorone obaveze
imaju visoke vrednosti, u 2011.godini iznose 53,04%, u 2012. godini se smanjuju na 42,85%, a
potom poveavaju u 2013. godini na 61,56%. Kapital se smanjuje, u 2013.godini njegovo uee
u ukupnoj pasivi je 38,35%. Stalna sredstva su pokrivena dugoronim izvorima finansiranja.

52

Master rad

Tabela br. 5.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa uspeha kompanije Dijamant a.d.
Pozicija
Poslovni
prihodi
Poslovni
rashodi
Poslovni
dobitak
Finansijski
prihodi
Finansijski
rashodi
Ostali
prihodi
Ostali
rashodi
Dobit pre
oporezivanja
Neto
dobitak

2011.
Iznos
%

2012.
Iznos
%

2013.
Iznos
%

Promena

Promena
u%

Promena

Promena
u%

13961245

100

16411177

100

13185704

100

2449932

17,55

(3225473)

(19,65)

12628450

90,45

13943203

84,96

11733800

89,00

1314753

10,41

(2209403)

(15,84)

1332795

9,55

2467974

15,04

1451904

11,01

1135179

85.17

(1016070)

(41,17)

501097

3,59

712152

4,34

512888

3,89

211055

42,12

(199264)

(27,98)

967207

6,93

1509092

9,20

836729

6,35

541885

56,02

(672363)

(44,55)

194257

1,39

238161

1,45

199422

1,51

43904

22,60

(38739)

(16,26)

113376

0,81

279626

1,70

98702

0,75

166250

146,63

(180924)

(64,70)

947566

6,79

1629569

9,93

1228776

9,32

682003

71,97

(400793)

(24,60)

892001

6,39

1537806

9,37

1292083

9,80

645805

72,40

(245723)

(15,98)

Horizontalnom analizom bilansa uspeha kompanije Dijamant a.d. primetan je porast

vrednosti svih pozicija u 2012.godini u odnosu na prethodnu, a zatim smanjenje vrednosti svih
pozicija u 2013. godini. Poslovni prihodi su se u 2012.godini u odnosu na prethodan period
poveali za 17,55%, a u 2013. godini smanjili za 19,65%. Kada su u pitanju rezultati poslovanja,
oni su znatno poveani u 2012.godini.Netod dobitak se u 2012.godini poveao za 72,40%, dok
je u narednom obraunskom period smanjen za 15,98%.
Vertikalnom analizom bilansa uspeha moemo zakljuiti da je u uee poslovnih
rashoda u poslovnim prihodima visoko i u 2011.godini je iznosilo 90,45, u 2012. godini neto je
nia vrednost i iznosi 84,96%, u 2013. godini 89,00%.Poslovni dobitak je svoje uee u
poslovnim prihodima u 2012.godini poveao u odnosu prethodnu godinu i iznosilo je 15,04%.
Neto dobitak poveava svoj udeo u poslovnim prihodima,to ukazuje na poboljanje prinosne
snage kompanije.

53

Master rad

2.3.HORIZONTALNA IVERTIKALNA ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA

USPEHAKOMPANIJE IMLEK A.D.

Horizontalnom i vertikalnom analizom bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije Imlek

a.d. dolo se do sledeih rezultata prezentovanih u narednim tabelama.
Tabela br.6.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa stanja kompanije Imlek a.d.
Pozicija
Aktiva
Obrtnasredstva
Stalnasredstva

2011.

2012.

2013.

Iznos

Iznos

Prome
na

Promen
au%

Promen
a

Promena
u%

6904298

41,97

7551618

31,80

8393416

31,24

647320

9,38

841798

11,15

9545439

58,03

16197950

68,20

18474736

68,76

6652511

69,69

2276786

14,06

Iznos

Ukupnaaktiva
Pasiva
Kratkoroneob
aveze
Dugoroneoba
veze
Kapital

16449737

100

23749568

100

26868152

100

7299831

44,38

3118584

13,13

4681040

28,46

11655381

49,08

14125392

52,57

6974341

149,00

2470011

21,19

1776366

10,80

1499805

6,31

2458273

9,15

(276561)

(15,57)

958468

63,91

9992331

60,74

10594382

44,61

10284487

38,28

602051

6,03

(309895)

2,93

Ukupnapasiva

16449737

100

23749568

100

26868152

100

7299831

44,38

3118584

13,13

Poveanje aktive i pasive u 2012.godini u odnosu na prethodni obraunski period iznosilo

je 44,38%, prema izvrenoj horizontalnoj analizi bilansa stanja kompanije Imlek a.d, dok je u
2013.godini njihovo poveanje iznosilo 13,13%. Jedan od razloga poveanja aktive u 2012.
godini jeste znaajno poveanje stalnih sredstava i to za 69,69%, a sa druge strane u pasivi je
dolo do poveanja kratkoronih obaveza u 2012. godini za 149,00% usled uzetih kratkoronih
kredita,dok su u istoj godini dugorone obaveze smanjene za 15,57% u odnosu na prethodni
period. U 2013.godini znatno se pogorava struktura pozajmljenih izvora finansiranja, i dolazi do
poveanja dugoronih obaveza za 63,91% i kratkoronih za 21,19%.
Promene u strukturi sredstava i njihovih izvora finansiranja ispitane su vertikalnom
analizom. Stalna i obrtna sredstva su u ukupnoj aktivi uestvovala sa 41,97% i 58,03% u 2011.
godini, da bi se ta struktura promenila u 2012. godini u korist stalnih sredstava pa je njihovo
uee tada iznosilo 68,20%, a uee obrtnih sredstava je bilo 31,80%. U pasivi je dolo do
smanjenja kapitala sa 60,74% koliko je bilo njegovo uee u 2011. godini na 38,28% u 2013.
godini. Dominantna pozicija u pasivi su kratkorone obaveze koje se poveavaju te je njihovo
uee u 2013. godini iznosilo 52,57%. Analizom je uoeno da se stalna imovina kompanije
finansira iz kapitala i dugoronih obaveza, ali jednim delom i iz kratkoronih obaveza to je
nepovoljan pokazatelj.

54

Master rad

Tabela br. 7.Horizontalna i vertikalna analiza bilansa uspeha kompanije Imlek a.d.
Pozicija
Poslovni
prihodi
Poslovni
rashodi
Poslovni
dobitak
Finansijski
prihodi
Finansijski
rashodi
Ostali
prihodi
Ostali
rashodi
Dobit pre
oporezivanja
Neto
dobitak

2011.
Iznos
%

2012.
Iznos
%

2013.
Iznos
%

Promena

Promena
u%

Promena

Promena
u%

19392878

100

21274266

100

21655376

100

1881388

9,70

381110

1,79

16621738

85,71

17992755

84,58

18319839

84,60

1371017

8,25

327084

1,82

2771140

14,29

3281511

15,42

3335537

15,40

510371

18,42

54026

1,65

1005286

5,18

1450186

6,82

961135

4,44

444900

44,26

(489051)

(33,72)

996984

5,14

1507629

7,09

1301502

6,01

510645

51,22

(206127)

(13,67)

195128

1,01

549175

2,58

345977

1,60

354047

181,44

(203198)

(37,00)

857655

4,42

958583

4,51

750242

3,46

100928

11,77

(208341)

(21,73)

2116915

10,92

2814660

13,23

2590905

11,96

697745

32,96

(223755)

(7,95)

1946522

10,04

2670444

12,55

2271901

10,49

723922

37,19

(398543)

(14,92)

Horizontalnom analizom utvreno je poveanje pozicija poslovnog prihoda za 9,70%,

poslovnih rashoda za 8,25% i poslovnog dobitka za 18,42% u 2012. godini u odnosu na 2011.
godinu. U 2012.godini dolo je do poveanja finansijskih prihoda i rashoda, a zatim njihov pad u
2013. godini. Pozicija ostalih prihoda je u 2012.godini poveana za ak 181,44% to ukazuje na
ostvarenje nekih neoekivanih i vanrednih prihoda, dok su se u 2013. godini smanjili za 37,00%
u odnosu na prethodan obraunski period.
Poslovni prihodi u analiziranim obraunskim periodima priblino u istoj meri optereuju
poslovne prihode, u 2011.godini njihovo uee je iznosilo 85,71%, u 2012. godini 84,58%, a
naredne godine 84,60%. Ostali prihodi imaju vei udeo u poslovnim prihodima nego ostali
rashodi.Neto dobitak je u 2012.godini poveao svoje uee u odnosu na 2011. godinu i iznosio
je 12,55%, a u 2013. godini se smanjio na 10,49%.

55

Master rad
3. ANALIZA KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D. PRIMENOM
FINANSIJSKIH POKAZATELJA
Nakon izvrene opte analize naredni korak u analitikom procesu jeste sprovoenje
racio analize finansijskih izvetaja. Re racio treba razumeti kao broj koji pokazuje odnos
izmeu dve vrednosti koje su iskazane u finansijskim izvetajima preduzea, pri emu se zbog
prirode tih vrednosti ovi pokazatelji esto nazivaju jo i finansijskim racijima.73
U prethodnom delu rada je dat teorijski prikaz racio analize, u narednom izlaganju bie
prezentovani rezultati dobijeni primenom racio analize na finansijske izvetaje izabranih
kompanija ije poslovanje je predmet analize. Interpretacija dobijenih pokazatelja omogui e
potpuniju sliku o uspenosti upravljanja analiziranih kompanija. U analizi finansijskih izvetaja
kompanija Bambi a.d, Dijamant a.d. i Imlek a.d., bie korieni sledei racio brojevi:
racio likvidnosti,
racio zaduenosti,
racia poslovne aktivnosti,
racia rentabilnosti,
racia trine vrednosti.

3.1.POKAZATELJI LIKVIDNOSTI KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I

IMLEK A.D.
esto se u literaturi likvidnost kompanije poistoveuje sa analizom kratkorone finansijske
sigurnosti. Likvidnost pokazuje kakav je kreditni potencijal kompanije, pa je samim tim posebno
znaajna za kreditore. Pri oceni likvidnosti kompanija koje su predmet analize u ovom radu
primenjena su sledea racia likvidnosti:

opti (tekui) racio likvidnosti,

rigorozni racio likvidnosti,
racio tekue likvidnosti.

Rezultati racia likvidnosti prikazani su u sledeim tabelama: tabela br. 8 1. za

kompaniju Bambi a.d., tabela br. 8 2. za kompaniju Dijamant a.d., tabela br. 8 3. za
kompaniju Imlek a.d.

73

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet u Beogradu, 2012., str.83

56

Master rad
Tabela br.8 1.Racia likvidnosti kompanije Bambi a.d.
Opis
Tekua (obrtna) sredstva
Kratkorone obaveze
Opti (tekui) racio likvidnosti
Likvidna sredstva
Rigorozni racio likvidnosti
Gotovina
Racio trenutne likvidnosti

2011.
3.957.598
2.584.783
1,53
3.033.403
1,17
362.156
0,14

2012.
5.332.816
3.333.401
1,60
4.489.103
1,35
342.315
0,10

2013.
5.330.093
2.269.936
2,35
4.633.666
2,04
174.216
0,08

Tabela br.8 2.Racia likvidnosti kompanije Dijamant a.d.

Opis
Tekua (obrtna) sredstva
Kratkorone obaveze
Opti (tekui) racio likvidnosti
Likvidna sredstva
Rigorozni racio likvidnosti
Gotovina
Racio trenutne likvidnosti

2011.

2012.

2013.

10.889.486
9.242.536
1,18
3.780.564
0,41
32.758
0,004

13.221.382
8.841.054
1,50
5.826.915
0,66
51.390
0,006

16.099.616
14.208.963
1,13
10.340.593
0,73
114.378
0,008

2012.

2013.

7.551.618
11.655.381
0,65
6.287.732
0,54
500.894
0,043

8.393.416
14.125.392
0,59
6.893.032
0,49
818.786
0,058

Tabela br.8 3.Racia likvidnosti kompanije Imlek a.d.

Opis
Tekua (obrtna) sredstva
Kratkorone obaveze
Opti (tekui) racio likvidnosti
Likvidna sredstva
Rigorozni racio likvidnosti
Gotovina
Racio trenutne likvidnosti

2011.
6.904.298
4.681.040
1,47
5.279.855
1,13
383.928
0,082

Odnos od 2:1 u korist obrtnih sredstava je standard koji je preuzet iz amerike bankarske
prakse, i treba biti obazirv pri njegovom uvaavanju i uzeti u obzir da je racio tekue likvidnosti
pod uticajem razliitih optih i pojedinanih faktora. Posmatrajui opti racio likvidnosti
kompanije Bambi a.d. moe se utvrditi da postoji pozitivan trend njegovog kretanja, s obzirom
da u 2013. godini iznosi 2,35 i pri tom ispunio orijentacioni standard, dok je u 2012. iznosio
1,65, a u 2011. 1,53. Kompanija Dijamant a.d. je u 2012. godini imala vei opti racio nego u
2011.godini, i iznosio je 1,50, da bi u 2013.godini dolo do njegovog pada na vrednost od 1,13.

57

Master rad
U 2011.godini opti racio likvidnosti kompanije Imlek a.d. je bio zadovoljavajui i
iznosio 1,47, da bi u 2012. godini dolo do znaajnog pada na vrednost od 0,65, I dalji pad se
nastavio u 2013. godini kada je iznosio 0,59.
Naredni racio predstavlja mnogo stroiji test likvidnosti kompanija, esto je korien od
strane banaka kada je u pitanju odobravanje kratkoronih kredita. Analizom dobijenih rigoroznih
racia likvidnosti, kao odnosa likvidnih sredstava i kratkoronih obaveza, uoava se njihov porast
kod kompanija Bambi a.d. i Dijamant a.d., dok kompanija Imlek a.d. belei pad vrednosti ovog
racia. Smatra se da kompanija ima zadovoljavajuu tekuu likvidnost ako ima rigorozni racio od
1:1, u tom kontekstu moemo zakljuiti da je taj kriterijum u sva tri posmatrana obraunska
perioda bio ispunjen kod kompanije Bambi a.d., dok kod kompanije Imlek a.d. ovaj racio ima
zadovoljavajuu vrednost samo u 2011. godini, a kompanija Dijamant a.d. u svim posmatranim
periodima ima vrednost ovog racia ispod jedan, to je nepovoljno sa aspekta likvidnosti
kompanije.Koeficijent trenutne likvidnosti je najstroi test likvidnosti i ovaj koeficijent ne bi
trebao biti manji od 0,1. Njegove vrednosti su ispod zadovoljavajuih u svim posmatranim
periodima, za sve kompanije, izuzev kompanije Bambi a.d. u 2011.i 2012.godini.

3.2.POKAZATELJI ZADUENOSTI KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I

IMLEK A.D.
Da bi se procenio finansijski poloaj jedne kompanije, izraunavanje pokazatelja
finansijske strukture inie nezaobilazni deo analize. Odnos izmeu sosptvenih i pozajmljenih
izvora iz kojih se finansira aktiva, odnosno finansijska struktura kompanije se moe formirati na
razliite naine.Mera u kojoj kompanija koristi pozajmljene izvore za finansiranje svojih
poslovnih sredstava u stvari predstavlja koliko je kompanija zaduena.
Kada kompanija postane prezaduena kao posledica javlja se njena nesolventnost,
zbog ega je potrebno u kraim vremenskim intervalima vriti analizu zaduenosti.Kakva je
finansijska struktura kompanija koje su predmet analize u ovom radu i njihova zaduenost
utvrdie se izraunavanjem sledeih racia:

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja,

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala ( debt/equity ratio ),
Koeficijent pokria kamate,
Racio pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom,
Racio pokria stalne imovine i zaliha sopstvenim kapitalom i dugoronim obavezama.

Navedeni racio brojevi i rezultati koji su dobijenina osnovu finansijskih izvetaja

analiziranih kompanija tabelarno su prikazani.

58

Master rad
Tabela br. 9 1.Racia zaduenostikompanije Bambi a.d.
Opis
Ukupne obaveze
Ukupni izvori
Odnos pozajmljenih prema
ukupnim izvorima finansiranja
Dugoroni dugovi
Sopstveni izvori
Odnos dugoronog duga i
sopstvenih izvora
Poslovni dobitak
Rashodi kamata
Koeficijent pokria na ime
rashoda kamata

2011.

2012.

2013.

3.230.341
6.753.980

4.035.125
8.281.575

3.188.558
8.288.249

0,48

0,49

0,38

567.783
3.523.639

595.019
4.246.450

805.842
5.099.691

0,16

0,14

0,16

1.111.731
121.564

1.574.717
120.612

1.869.353
92.452

9,15

13,06

20,22

Tabela br. 9 2.Racia zaduenosti kompanije Dijamant a.d.

Opis
Ukupne obaveze
Ukupni izvori
Odnos pozajmljenih prema
ukupnim izvorima finansiranja
Dugoroni dugovi
Sopstveni izvori
Odnos dugoronog duga i
sopstvenih izvora
Poslovni dobitak
Rashodi kamata
Koeficijent pokria na ime
rashoda kamata

2011.

2012.

2013.

9588.235
17.426.189

11.273.853
20.634.626

14.229.369
23.080.130

0,55

0,55

0,62

326.750
7.837.954

2.413.013
9.360.773

0
8.850.761

0,042

0,026

1.332.795
581.951

2.467.974
555.528

1.451.904
457.731

2,29

4,44

3,17

Tabela br. 9 3.Racia zaduenosti kompanije Imlek a.d.

Opis
Ukupne obaveze
Ukupni izvori
Odnos pozajmljenih prema
ukupnim izvorima finansiranja
Dugoroni dugovi
Sopstveni izvori
Odnos dugoronog duga
isopstvenih izvora
Poslovni dobitak
Rashodi kamata
Koeficijent pokria na ime
rashoda kamata

2011.

2012.

2013.

6.457.406
16.449.737

13.155.186
23.749.568

16.583.665
26.868.152

0,39

0,55

0,62

1.616.426
9.992.331

1.339.865
10.594.382

2.299.305
10.284.487

0,16

0,13

0,22

2.771.140
206.478

3.281.511
335.297

3.335.537
637.581

13,42

9,79

5,23

59

Master rad
Kada je u pitanju odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja ne postoji
precizno utvren standard njegove prihvatljivosti, ve se poredi sa istorijskim podacima ili
prosekom u grani u kojoj kompanija posluje. U praksi je uobiajeno da se za ovaj racio kao
prihvatljiva granica uzima vrednost 0,5 odnosno 50% finansiranja iz pozajmljenih izvora. Ovaj
racio kompanije Bambi a.d. je nii od granine vrednosti, pri emu je u 2013. godini dolo do
smanjenja iznosa pozajmljenih izvora koji se koriste za finansiranje aktive. U primeru kompanija
Dijamant a.d. i Imlek a.d. dati racio ima nepovoljan trend, odnosno njegove vrednosti se
poveavaju iz perioda u period, a to znai da se zaduenje poveava i da se sve vie imovina
finansira iz tuih izvora finansiranja.
Racio koji pokazuje odnos dugoronog duga i sopstvenog kapitala pokazuje koliko
dugorone obaveze i rezervisanja optereuju svaki dinar sopstvenog kapitala kompanije, zbog
ega je poeljno da njihova vrednost bude to nia kako bi sigurnost dugoronih poverilaca bila
vea.Dati racio belei najnie vrednosti kod kompanije Dijamant a.d., da bi njegova vrednost u
2013.godini iznosila 0, to znai da kompanija u datoj godini nije imala dugoronih dugova i
imala je puno poverenje poverilaca.Kod kompanije Bambi a.d. ovaj racio nema veih oscilacija i
ima prihvatljive vrednosti, dok kod kompanije Imlek a.d. njegova vrednost je poveana u
2013.godini.
Dugorone obaveze koje kompanije imaju stvaraju trokove kamata. Racio pokria
rashoda na ime kamata u analizi se interpretira u smislu koliko poslovni dobitak moe da padne a
da se ne ugrozi sposobnost kompanije da izmiri trokove kamata. U tabelama su date vrednosti
koeficijenta pokria na ime kamata, i kod kompanije Bambi a.d. ovaj koeficijent je u porastu,
dok je kod kompanije Imlek a.d. u znaajnom padu.
Da bi se bolje sagledala finansijska ravnotea potrebno je analizirati i racia pokria koji
su prikazani u tabelama 10 1.za kompaniju Bambi a.d., 10 2.za kompaniju Dijamant a.d. i 10
3.za kompaniju Imlek a.d.
Tabela br. 10 1.Racia pokria kompanije Bambi a.d.
Opis
Sopstveni kapital
Stalna imovina
Racio pokria stalne imovine sopstvenim
kapitalom
Sopstveni kapital + dugorone obaveze
Stalna imovina + zalihe
Racio pokria stalne imovine i zaliha
sopstvenim kapitalom i dugoronim
obavezama

2011.

2012.

2013.

3.523.639
2.796.382

4.246.450
2.948.759

5.099.691
2.958.156

1,26

1,44

1,72

4.091.422
3.720.577

4.841.469
3.792.472

5.905.533
3.654.583

1,10

1,28

1,62

60

Master rad
Tabela br. 10 2. Racia pokriakompanije Dijamant a.d
Opis
Sopstveni kapital
Stalna imovina
Racio pokria stalne imovine
sopstvenim kapitalom
Sopstveni kapital + dugorone
obaveze
Stalna imovina + zalihe
Racio pokria stalne imovine i
zaliha sopstvenim kapitalom i
dugoronim obavezama

2011.

2012.

2013.

7.837.954
6.536.703

9.360.773
7.413.244

8.850.761
6.980.514

1,20

1,26

1,27

8.164.704

11.773.786

8.850.761

13.645.625

14.807.711

12.739.537

0,60

0,80

0,69

Tabela br. 10 3.Racia pokria kompanije Imlek a.d.

Opis
Sopstveni kapital
Stalna imovina
Racio pokria stalne imovine
sopstvenim kapitalom
Sopstveni kapital + dugorone
obaveze
Stalna imovina + zalihe
Racio pokria stalne imovine i
zaliha sopstvenim kapitalom i
dugoronim obavezama

2011.

2012.

2013.

9.992.331
9.545.439

10.594.382
16.197.950

10.284.487
18.474.736

1,05

0,65

0,56

11.608.757

11.934.247

12.583.792

11.169.882

17.461.836

19.975.120

1,04

0,68

0,63

Racio pokria stalne imovine odslikava nam u kojoj meri je stalna imovina kao
najriziniji deo aktive finansirana vlasnikim kapitalom.74Kompanija Bambi a.d. ima najvie
vrednosti racia pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom u posmatranim periodima sa
tendencijom rasta, dok racio pokria stalne imovine i zaliiha sopstvenim kapitalom i dugoronim
obavezama ima vrednosti preko 1 to ukazuje da postoji dugorona finansijska ravnotea. Kod
kompanije Dijamant a.d. javljaju se vrednosti racia pokria stalne imovine i zaliha sopstvenim
kapitalom i dugoronim obavezama ispod 1, to znai da se jedan deo finansira iz kratkoronih
izvora, dok kompanija Imlek a.d. ima nepovoljne vrednosti za oba racia. Treba imati u vidu da za
potpuniju sliku finansijskog stanja kompanije nije dovoljno ova racia posmatrati pojedinano ve
zajedno sa ostalim pokazateljima koji se koriste u racio analizi.

74

Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet u Beogradu, 2012., str.95

61

Master rad
3.3.POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT
A.D. I IMLEK A.D.
Pokazatelji poslovne aktivnosti pokazuju koliko efikasno kompanija koristi pojedine
delove imovine.One kompanije kod kojih je bri obrt imovine obezbeuju bolju likvidnost, pri
emu se smanjuje potreba za zaduivanjem.Jedan od najee korienih pokazatelja poslovne
aktivnosti je koeficijent obrta kupaca. Potraivanja od kupaca se sastoje od potraivanja kupaca u
zemlji i inostranstvu, i ostalih potraivanja, pri emu se potraivanja iskazuju po fakturnoj
vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i za ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni
naplativosti pojedinanog potraivanja. U tabelama 11 1., 11 2. i 11 3.prikazani su dobijeni
koeficijenti obrta kupaca i naplate potraivanja analiziranih kompanija.
Tabelabr.11 1.Koeficijent obrta kupaca i naplata potraivanja u danima kompanije Bambi a.d.
Opis
Prihod od prodaje
Proseno stanje kupaca
Koeficijent obrta kupaca
Naplata potraivanja u danima

2011.
7.768.809
2.414.989
3,22
113

2012.
8.150.355
2.467.761
3,30
111

2013.
9.110.878
2.773.794
3,28
111

Tabela br. 11 2.Koeficijent obrta kupaca i naplata potraivanja u danima kompanije Dijamant a.d.
Opis
Prihod od prodaje
Proseno stanje kupaca
Koeficijent obrta kupaca
Naplata potraivanja u danima

2011.

2012.

2013.

13.961.245
2.950.351
4,73
77

16.411.177
2.585.965
6,35
57

13.185.704
3.521.102
3,74
98

Tabela br. 11 3.Koeficijent obrta kupaca i naplata potraivanja u danima kompanije Imlek a.d.
Opis
Prihod od prodaje
Proseno stanje kupaca
Koeficijent obrta kupaca
Naplata potraivanja u danima

2011.

2012.

2013.

18.982.100
3.829.100
4,96
74

20.358.383
4.057.894
5,02
73

20.906.148
4.358.770
4,8
76

Kod kompanije Bambi a.d. se na osnovu dobijenih pokazatelja uoava postojanje

problema u naplati. U 2011.godini koeficijent obrta kupaca je iznosio 3,22 pri emu je period
naplate iznosio 113 dana, da bi u 2012. godini koeficijent iznosi 3,30 pri emu je period naplate
smanjen na 111 dana, a u 2013. godini vrednost koeficijenta je 3,28 a period naplate isti kao i u
2012.godini.

62

Master rad

Kompanija Dijamant a.d. u skladu sa svojom poslovnom politikom svoje proizvode, robu
i usluge prodaje na odloen rok, i pri tome ostvaruje sledee koeficijente obrta kupaca, u 2011.
njegova vrednost je 4,73, da bi u 2012. godini porasta na 6,35, a potom u 2013. godini se
znaajno smanjio i iznosio 3,74.
Koeficijenti obrta kupaca kompanije Imlek a.d. u analiziranim periodima su visoki, to je
rezultiralo kraim periodom naplate koji je u 2011.godini bio 74 dana, 2012. godine 73, a 2013.
godine 76 dana, to je veoma efikasno ako se uzme u obzir nelikvidnost privrede zemlje i
problemi u naplati potraivanja u unutranjem prometu izmeu privrednika.
Racio obrta dobavljaa i proseno vreme plaanja obaveza kompanije Bambi a.d.
prikazano je u tabeli br. 12 1., vrednosti u tabeli br. 12 2. odnose se na kompaniju Dijamant
a.d., a za kompaniju Imlek a.d. u tabeli br. 12 3.
Tabela br. 12 1.Racio obrta dobavljaa kompanije Bambi a.d.
Opis
Vrednost godinjih nabavki
Proseno stanje dobavljaa
Racio obrta dobavljaa
Proseno vreme plaanja obaveza
dobavljaima

2011.

2012.

2013.

6.764.743
1.282.407
5,28

6.541.324
1.325.591
4,93

7.136.280
1.299.942
5,49

69

74

66

Tabela br. 12 2.Racio obrta dobavljaa kompanije Dijamant a.d.

Opis
Vrednost godinjih nabavki
Proseno stanje dobavljaa
Racio obrta dobavljaa
Proseno vreme plaanja obaveza
dobavljaima

2011.

2012.

2013.

13.017.328
2.171.782
6,00

13.831.996
1.955.316
7,07

11.984.790
1.871.083
6,41

61

52

57

Tabela br. 12 3.Racio obrta dobavljaa kompanije Imlek a.d.

Opis
Vrednost godinjih nabavki
Proseno stanje dobavljaa
Racio obrta dobavljaa
Proseno vreme plaanja obaveza
dobavljaima

2011.

2012.

2013.

16.439.636
2.056.279
8,00

17.672.052
2.246.751
7,86

18.300.871
2.508.749
7,29

46

46

50

63

Master rad
U tabelama koeficijenata obrta dobavljaa vrednost godinjih nabavki utvreni su
aproksimativno, korekcijom cene kotanja realizovanih proizvoda u posmatranom periodu za
nastale promene u stanju zaliha na kraju perioda u odnosu na poetno stanje.75Koeficijent obrta
dobavljaa u tabeli br. 12 1.pokazuje da je kompanija Bambi a.d. obaveze prema dobavljaijma
izmirivala u 2011.godini proseno 5,28 puta godinje tj. proseno vreme plaanja je bilo 69 dana,
u 2012. godini 4,93 puta godinje, dok je u toj godini proseno vreme plaanja bilo 74 dana, a
2013. godine 5,49 puta, pri emu je proseno vreme plaanja smanjeno na 66 dana.
Kompanija Dijamant a.d. je ostvarila sledee vrednosti koeficijenta obrta dobavljaa u
2011.godini 6,00, pri emu je proseno vreme plaanja u toj godini bilo 61 dan, naredne 2012.
godine vrednost koeficijenta se poveala na 7,07, dok se proseno vreme plaanja skratilo na 52
dana, dok se u 2013. Godinikoeficijent smanjuje na 6,41 pri emu se vreme plaanja produilo
na 57 dana.
U 2011.godini kompanija Imlek a.d. je imala najvii nivo koeficijenta obrta dobavljaa
kada je iznosio 8,00, a obaveze prema dobavljaima su se plaale u proseku na 46 dana, naredne
godine 2012. koeficijent je u blagom padu i iznosi 7,86, dok je u 2013. godini njegova vrednost
jo manja i iznosila je 7,29, to je uticalo da se proseno vreme plaanja produi na 50 dana.
Dobijeni koeficijenti obrta zaliha i proseno vreme trajanja zaliha su tabelarno prikazani
u daljem radu, pri emu je pozicija trokova prodatih proizvoda aproksimativno utvrena tako
to su poslovni rashodi umanjeni za poveanje vrednosti zaliha i poveani za iznos smanjenja
vrednosti zaliha.
Tabela br.13 1. Koeficijent obrta zaliha i proseno vreme trajanja zaliha kompanije Bambi a.d.
Opis
Trokovi prodatih proizvoda
Proseno stanje zaliha
Koeficijent obrta zaliha
Proseno vreme trajanja obrta

2011.
6.685.752
884.700
7,56
48

2012.
6.621.806
883.954
7,49
49

2013.
7.283.566
770.070
9,46
39

Tabela br. 13 2.Koeficijent obrta zaliha i proseno vreme trajanja zaliha kompanije Dijamant a.d.
Opis
Trokovi prodatih proizvoda
Proseno stanje zaliha
Koeficijent obrta zaliha
Proseno vreme trajanja obrta

75

2011.

2012.

2013.

11.839.504
6.519.983
1,82
200

13.546.451
7.251.695
1,87
195

13.620.234
6.576.745
2,07
176

Krasulja D., Ivanievi M.,Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 31

64

Master rad
Tabela br. 13 3.Koeficijent obrta zaliha i proseno vreme trajanja zaliha kompanije Imlek a.d.
Opis
Trokovi prodatih proizvoda
Proseno stanje zaliha
Koeficijent obrta zaliha
Proseno vreme trajanja obrta

2011.

2012.

2013.

16.402.920
1.606.085
36
10,21

18.032.609
1.444.165
29
12,49

18.064.373
1.382.135
28
13,07

Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta se zalihe realizuju u proseku u toku godine
dok proseno vreme trajanja obrta pokazuje vreme koje protekne od nabavke materijala do
prodaje gotovih proizvoda.Bambi a.d. je u 2013.godini imao najviu vrednost koeficijenta 9,46,
pri emu mu je u istoj godini prosena starost zaliha iznosila 39 dana. Kod kompanije Dijamant
a.d. najvia vrednost koeficijenta obrta zaliha je u 2013.godini kada je iznosio 2,07, a proseno
vreme trajanja obrta je trajalo 176 dana. Kompanija Imlek a.d. ima izrazito visoke vrednosti
ovog koeficijenta to se moe objasniti karakteristikama njegovih proizvoda koji su uglavnom
kratkotrajni, to je razlog i izrtazito kratkog vremena koje protekne od nabavke materijala do
realizacije gotovih proizvoda.
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava pokazuje koliko efikasno kompanija koristi
obrtna sredstva.Brojitelj ovog koeficijenta izraava se ukupnim poslovnim rashodima u bilansu
uspeha, dok se u imenitelju nalaze proseno angaovana obrtna sredstva u toku godine iz kojih
su ti rashodi finansirani, budui da zahtevaju utroak obrtnih sredstava.76U narednim tabelama
prikazane su dobijeni koeficijenti analiziranih kompanija.
Tabela br. 14 1.Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava kompanije Bambi a.d.
Opis
Poslovni rashodi
Obrtna imovina
Racio obrta obrtne imovine

2011.
6.717.439
3.781.189
1,78

2012.

2013.

6.651.661
4.645.207
1,43

7.216.007
5.331.455
1,35

Tabela br. 14 2.Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava kompanije Dijamant a.d.
Opis
Poslovni rashodi
Obrtna imovina
Racio obrta obrtne imovine

76

2011.

2012.

2013.

12.628.450
11.571.000
1,09

13.943.203
12.055.434
1,16

11.733.800
14.660.499
0,80

Krasulja D, Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 31

65

Master rad
Tabela br. 14 3.Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava kompanije Imlek a.d.
Opis
Prihod od prodaje
Obrtna imovina
Racio obrta obrtne imovine

2011.

2012.

2013.

16.621.738
7.158.542
2,32

17.992.755
7.227.958
1,49

18.319.839
7.972.517
2,30

Kod kompanije Bambi a.d. analiza koeficijenta obrta ukupnih obrtnih sredstava pokazuje
sve manju efikasnost korienja ukupnih obrtnih sredstava, jer se koeficijenti smanjuju u
posmatranim periodima, takoe nedovoljna efikasnost je prisutna i kod kompanije Dijamant
a.d..Kompanija Imlek a.d. znatno efikasnije koristi obrtna sredstva, izuzev u 2012.godini kada je
dolo do manjeg pada koeficijenta.
Kakva je efikasnost korienja ukupne imovine kompanije u stvaranju prihoda pokazuje
koeficijent obrta ukupne imovine, koji se izraunava iz odnosa prihoda od prodaje i prosene
imovine kompanije. Rezultati racio obrta kompanije Bambi a.d., Dijamant a.d. i Imlek u
posmatranim obraunskim periodima tabelarno su prikazani.
Tabela br. 15 1.Racio obrta ukupne imovine kompanije Bambi a.d.
Opis
Prihodi od prodaje
Ukupna imovina (prosena)
Racio obrta ukupne imovine

2011.
7.768.809
6.727.903
1,16

2012.
8.150.355
7.517.778
1,08

2013.
9.110.878
8.284.912
1,10

Tabela br. 15 2.Racio obrta ukupne imovine kompanije Dijamant a.d.

Opis
Prihodi od prodaje
Ukupna imovina (prosena)
Racio obrta ukupne imovine

2011.
13.154.548
18.137.310
0,72

2012.
15.996.258
19.030.408
0,84

2013.
15.053.613
21.857.378
0,69

Tabela br. 15 - 3. Racio obrta ukupne imovine kompanije Imlek a.d.

Opis
Prihodi od prodaje
Ukupna imovina (prosena)
Racio obrta ukupne imovine

2011.

2012.

2013.

18.982.345
17.091.637
1,11

20.358.383
20.099.653
1,01

20.906.148
25.308.860
0,83

Koeficijent obrta ukupne imovine u sutini pokazuje koliko jedna novana jedinica aktive
stvara novanih jedinica prihoda, pa je poeljno da njegova vrednost bude to vea. Meutim
kod sve tri kompanije koje su predmet analize ovaj pokazatelj nije na zadovoljavajuem nivou, i
ima tendenciju opadanja, to ukazuje na nepovoljne tendencije u poslovanju.
66

Master rad
Sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti ukupne poslovne imovine
preduzea koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja.77Prezentovani su rezultati
posmatranih kompanija.
Tabela br 16 1.Racio obrta sopstvenih sredstava kompanije Bambi a.d.
Opis
Prihodi od prodaje
Sopstvena sredstva (prosena)
Racio obrta sopstvenih sredstava

2011.
7.768.809
3.451.635
2,25

2012.
8.150.355
3.885.045
2,10

2013.
9.110.878
4.673.071
1,95

Tabela br. 16 2.Racio obrta sopstvenih sredstava kompanije Dijamant a.d.

Opis
Prihodi od prodaje
Sopstvena sredstva (prosena)
Racio obrta sopstvenih sredstava

2011.

2012.

2013.

13.154.548
7.391.954
1,78

15.996.258
8.599.364
1,86

15.053.613
21.857.378
0,69

Tabela br. 16 3. Racio obrta sopstvenih sredstava kompanije Imlek a.d.

Opis
Prihodi od prodaje
Sopstvena sredstva (prosean)
Racio obrta sopstvenih sredstava

2011.

2012.

2013.

18.982.345
9.891.235
1,92

20.358.383
10.293.357
1,98

20.906.148
10.439.435
2,00

Racio obrta sopstvenih sredstava kompanije Bambi a.d. pokazuje da je u 2011.godini na

svaki dinar ulaganja iz sopstvenih izvora ostvarilo prihode u iznosu od 2,25 dinara, odnosno u
2012. godini 2,10 dinara i 2013. godine 1,95 dinara. Kompanija Dijamant a.d. u 2013.godini ima
znaajan pad ovog koeficijenta kada njegova vrednost iznosi 0,69, dok najviu vrednost u
posmatranim periodima ostvaruje u 2012. godini. Kompanija Imlek a.d. ostvaruje rast vrednosti
racia obrta sopstvenih sredstava, tako da je najvia vrednost 2,00 ostvarena u 2013. godini.

77

Krasulja D, Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007., str. 36

67

Master rad
3.4.POKAZATELJI RENTABILNOSTI KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I
IMLEK A.D.
Rentabilnost poslovanja kompanije je jedan od najznaajnijih ciljeva, jer ona pokazuje
sposobnost kompanije da uveava vlasniki kapital, pa shodno tome informacija o rentabilnosti
je od posebnog znaaja za razliite interne i eksterne korisnike finansijskih izvetaja.
3.4.1. RACIA RENTABILNOSTI KOMPANIJE BAMBI A.D.
Tabela br. 17 1 .Stopa poslovnog dobitka
Opis
1. Poslovni dobitak
2. Prihod od prodaje
Stopa poslovnog dobitka ( )

2011.
1.111.731
7.768.809
14,31

2012.
1.574.717
8.150.355
19,32

2013.
1.869.353
9.110.878
20,52

Kretanje stope poslovnog dobitka kompanije Bambi a.d. u posmatranim periodima

pokazuje pozitivne tendencije, usled rasta prihoda od prodaje i poslovnog dobitka. U 2011.godini
kompanija je na svakih 100 dinara prihoda ostvarila 14,31 dinara dobiti, dok je u 2012.godini
ostvarivala 19,32 dinara, odnosno u 2013. godini 20,52 dinara.
Tabela br. 17 2. Stopa neto dobitka
Opis
1. Neto dobitak
2. Prihod od prodaje
Stopa neto dobitka ( )

2011.
897.929
7.768.809
11,56

2012.
1.098.494
8.150.355
13,48

2013.
1.718.238
9.110.878
18,86

Stopa neto dobitka je u 2011.godinibila niska u odnosu na druga dva posmatrana perioda
perioda gde kompanija ostvaruje rast ove stope, te u 2013. godini ostvaruje najviu vrednost od
18,86.
Tabela br. 17 3. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
Opis
1. Poslovni dobitak
2. Prosena ukupna poslovna sredstva
ROA ( )

2011.
1.111.731
6.727.903
16,52

2012.
1.574.717
7.517.778
20,95

2013.
1.869.353
8.284.912
22,56

68

Master rad
Dobijeni racio brojevi pokazuju koliko se na jedinica prinosa ostvari na svakih 100
jedinica proseno angaovanih poslovnih sredstava, odnosno izraeno u procentima, stopu
ukamaenja ukupnog kapitala.78Analitika interpretacija ROA pokazatelja u sluaju kompanije
Bambi a.d. bi bila da je u 2011.godini ova kompanija na svakih 100 dinara proseno uloenih
sredstava ostvarilo prirast od 16,52 dinara, odnosno u 2012. godini prirast od 20,95 dinara, a
najvii prirast tokom 2013. godine i to u iznosu od 22,56 dinara.
Tabela br. 17 4.Stopa prinosa na sopstveni kapital
Opis
1. Neto dobitak
2. Proseni sopstveni kapital
ROE ( )

2011.
897.929
3.451.635
26,01

2012.

2013.

1.098.494
3.885.045
28,27

1.718.238
4.673.071
36,77

Kod prethodnog pokazatelja u izraunavanju vrednosti korien je poslovni dobitak, koji

predstavlja efekat privreivanja sa ukupnim poslovnim sredstvima, dok kod izraunavanja ROE
koeficijenta u obzir se uzima neto dobitak koji pokazuje efekat ulaganja sopstvenih sredstava u
kompaniju. Bambi a.d. iz perioda u period koji su analizirani, ostvaruje sve veu stopu prinosa
na sopstveni kapital to ukazuje na sve veu efikasnost korienja sopstvenog kapitala.
3.4.2. RACIA RENTABILNOSTI KOMPANIJE DIJAMANT A.D.
Tabela br. 18 1 . Stopa poslovnog dobitka
Opis
2011.
1. Poslovni dobitak
1.332.795
2. Prihod od prodaje
13.154.548
Stopa poslovnog dobitka ( )
10,13

2012.
2.467.974
15.996.258
15,43

2013.
1.451.904
15.053.613
9,64

Stopa poslovnog dobitka kompanije Dijamant a.d. je u 2011.i 2012.godini bila znatno
nia nego u 2012.godini kada je kompanija na svakih 100 dinara prihoda ostvarivala 15,43 dinara
dobiti na svakih 100 dinara proseno uloenih sredstava.
Tabela br. 18 2.Stopa neto dobitka
Opis
1. Neto dobitak
2. Prihod od prodaje
Stopa neto dobitka ( )

2011.

2012.

2013.

892.001
13.154.548
6,78

1.537.806
15.996.258
9,61

1.292.083
1.5053.613
8,58

78

Milievi B.,Metodoloki pristup oceni finansijskog stanja preduzea, zadubina Andrejevi, Beograd, 2009., str.
61

69

Master rad
U 2011.godini stopa neto dobitka kompanije Dijamant a.d. iznosi 6,78, meutim u
narednom period se situacija popravila, pa je dolo do porasta stope na 9,61, da bi u 2013. godini
dolo do manjeg pada na vrednost od 8,58.
Tabela br. 18 3. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
Opis

2011.

2012.

2013.

1. Poslovni dobitak
1.332.310
2.467.974
1.451.904
2. Prosena ukupna poslovna sredstva
18.137.310
19.030.408
21.857.378
ROA ( )
7,35
12,97
6,64
Kompanija Dijamant a.d. je u 2011.godini na svakih 100 dinara proseno angaovanih
sredstava ostvarila prirast od 7,35 dinara, da bi se u 2012. godini taj prirast poveao na 12,97, a
zatim u 2013. godini zabeleio drastian pad na vrednost od 6,64.
Tabela br. 18 4.Stopa prinosa na sopstveni kapital
Opis
1. Neto dobitak
2. Proseni sopstveni kapital
ROE ( )

2011.
892.001
7.391.954
12,07

2012.
1.537.806
8.599.364
17,88

2013.
1.292.083
9.105.767
14,19

Analizirajui stopu prinosa na sopstveni kapital kompanije Dijamant a.d. moe se utvrditi
da je kompanija u 2012. godini na svakih 100 dinara prosenih ulaganja iz sopstvenih izvora
finansiranja ostvarila prirast od 17,88 dinara, to je vie nego 2011. godine kada je prirast iznosio
12,07 dinara. U 2013.godini dolo je do smanjenja stope.
3.4.3. RACIA RENTABILNOSTI KOMPANIJE IMLEK A.D.
Tabela br. 19 1.Stopa poslovnog dobitka
Opis

2011.

2012.

2013.

1. Poslovni dobitak
2.771.140
3.281.511
3.335.537
2. Prihod od prodaje
18.982.345
20.358.383
20.906.148
Stopa poslovnog dobitka ( )
14,6
16,12
15,95
Stopa poslovnog dobitka kompanije Imlek a.d. je u 2012.godini iznosila 16,12 i bila via
u odnosu na prethodnu godinu kada je imala vrednost od 14,6, da bi u 2013. godini zabeleila
blai pad na vrednost od 15,95.
Tabela br. 19 2.Stopa neto dobitka
Opis
1. Neto dobitak
2. Prihod od prodaje
Stopa neto dobitka ( )

2011.

2012.

2013.

1.946.522
18.982.345
10,25

2.670.444
20.358.383
13,12

2.271.901
20.906.148
10,87
70

Master rad
Kompanija Imlek a.d. je na svakih 100 dinara prihoda ostvarila 10,25 dinara neto dobitka
u 2011. godini, u 2012. godini 13,12 dinara, dok je u 2013. godini ostvarivala 10,87 dinara neto
dobitka.
Tabela br. 19 3.Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
Opis
1. Poslovni dobitak
2. Prosena ukupna poslovna sredstva
ROA ( )

2011.

2012.

2013.

2.771.140
17.091.637
16,21

3.281.511
20.099.653
16,33

3.335.537
25.308.860
13,18

Kretanje stope prinosa na ukupna sredstva kod kompanije Imlek a.d. je u 2011. i 2012.
godini bilo na priblino istom nivo, da bi u 2013. godini bila na niem nivou i nepovoljnija.
Tabela br. 19 4 .Stopa prinosa na sopstveni kapital
Opis
1. Neto dobitak
2. Proseni sopstveni kapital
ROE ( )

2011.
1.946.522
9.891.235
19,68

2012.

2013.

2.670.444
10.293.357
25,94

2.271.901
10.439.435
21,76

Vremenskom analizom, odnosno komparacijom dobijenih stopa prinosa u navedenim

obraunskim periodima, uoava se da je kompanija Imlek a.d. u 2011.godini ostvarivala 19,68
dinara prirasta na svakih 100 dinara prosenog sopstvenog kapitala, to je manje nego u 2012.
godini kada je prirast iznosio 25,94 dinara , da bi u 2013. godini stopa imala tendenciju pada na
vrednost od 21,76.
3.5.POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT
A.D. I IMLEK A.D.
Racia trine vrednosti, karakteristini za akcionarska drutva, su posebno znaajna za
investitore na berzi. U radu su prikazani sledei dobijeni pokazatelji: dobitak po akciji, racio
trine cene i neto dobitka po akciji, racio knjigovodstvene vrednosti po akciji. U tabelama br. 20
1., 20 2. i 20 3. prikazan je neto dobitak po akciji izabranih kompanija u posmatranim
obraunskim periodima.
Tabela br. 20 1.Dobitak po akciji kompanije Bambi a.d.
Opis
1. Neto dobit
2. Redovne akcije u prometu
Dobitak po akciji ( )

2011.
897.929
382.899
2,35

2012.
1.098.494
360.106
3,05

2013.
1.718.238
360.106
4,77

71

Master rad
Tabela br. 20 2. Dobitak po akciji kompanije Dijamant a.d.
Opis
1. Neto dobit
2. Redovne akcije u prometu
Dobitak po akciji ( )

2011.

2012.

892.001
272.485
3,27

2013.

1.537.806
272.485
5,64

1.292.083
272.485
4,74

Tabela br. 20 3. Dobitak po akciji kompanija Imlek a.d.

Opis
1. Neto dobit
2. Redovne akcije u prometu
Dobitak po akciji ( )

2011.

2012.

1.946.522
9.071.628
0,21

2013.

2.670.444
8.741.010
0,31

2.271.901
8.037.570
1,28

S obzirom da je kompanija Bambi a.d. ostvarila poveanje poslovnog rezultata, samim

tim to se odrazilo na neto dobitak po akciji koji je u 2011. godini iznosio 2,35, zatim se poveao
u 2012. godini na 3,05, i nastavio trend poveanja i u 2013. godini kada je iznosio 4,77. Kod
kompanije Dijamant a.d. primetan je vei dobitak po akciji u 2012.godinikada je njegova
vrednost iznosila 5,64 u odnosu na 2011. godinu. U 2013.godini neto dobitak po akciji
kompanije Dijamant a.d. je neto manji u odnosu na prethodni obraunski period. Kompanija
Imlek a.d.ostvaruje znatno manju dobit po akciji u odnosu na druge dve kompanije, meutim i
kod nje se uoava porast dobitka. Posmatranjem rezultata sve tri kompanije potencijalni
investitori bi svakako bili zainteresovani da svoj kapital uloe u kompaniju Bambi a.d. zbog
stabilnog rasta ovog pokazatelja.
U narednim tabelama prezentovaemo odnos trine cene i dobitka po akciji i kako se taj
odnos menjao u analiziranom razdoblju za svaku izabranu kompaniju.
Tabela br. 21 1. Odnos trine cene i dobitka po akciji kompanije Bambi a.d.
Opis
1. Trina vrednost akcija
2. Neto dobitak po akciji
P/E ( )

2011.

2012.

20.000
2.350
8,51

2013.

23.200
3.050
7,61

29.000
4.770
6,08

Tabela br. 21 2.Odnos trine cene i dobitka po akciji kompanije Dijamant a.d.
Opis
1. Trina vrednost akcija
2. Neto dobitak po akciji
P/E ( )

2011.
6.500
3.270
1,99

2012.
8.928
5.640
1,58

2013.
25.000
4.740
5,27

72

Master rad
Tabela br. 21 3.Odnos trine cene i dobitka po akciji kompanije Imlek a.d.
Opis
1. Trina vrednost akcija
2. Neto dobitak po akciji
P/E ( )

2011.
2.353
210
11,20

2012.
3.181
310
10,26

2013.
2.987
1280
2,33

Poeljno je da vrednostodnosa trine cene i dobitka po akciji bude to vea, jer to znai
da je i povrenje investitora u poslovanje kompanije vee i da se oekuje rast dobiti po akciji u
buduem periodu. Kod kompanija Bambi a.d. i Imlek a.d. se zapaa pad vrednosti ovog racia, za
razliku od kompanije Dijamant a.d. gde se javlja poveanje datog racia.
U narednim tabelama su prikazane knjigovodstvene vrednosti po akciji za date
kompanije.
Tabela br. 22 1. Knjigovodstvena vrednost po akciji kompanije Bambi a.d.
Opis
1. Sopstveni kapital
2. Broj emitovanih obinih akcija
Knjigovodstvena vrednost po akciji ( )

2011.

2012.

2013.

3.523.639
382.899
9,20

4.246.450
360.106
11,80

5.099.691
360.106
14,16

Tabela br. 22 2.Knjigovodstvena vrednost po akciji kompanije Dijamant a.d.

Opis
1. Sopstveni kapital
2. Broj emitovanih obinih akcija
Knjigovodstvena vrednost po akciji ( )

2011.

2012.

2013.

7.837.954
272.485
28,76

9.360.773
272.485
34,35

8.850.761
272.485
32,48

Tabela br. 22 3.Knjigovodstvena vrednost po akciji kompanije Imlek a.d.

Opis
1. Sopstveni kapital
2. Broj emitovanih obinih akcija
Knjigovodstvena vrednost po akciji ( )

2011.

2012.

2013.

9.992.331
9071.628
1,10

10.594.382
8.741.010
1,21

10284.487
8.037.570
1,28

Pokazatelju knjigovodstvene vrednosti po akciji se u literaturi kao nedostatak navodi

uzimanje knjigovodstvene umesto trine vrednosti kompanije.Izraunate vrednosti ovog
racia ima pozitivan trend kretanja u posmatranim obraunskim periodima kod kompanija
Bambi a.d. i Imlek a.d., kompanija Dijamant a.d. belei rast, pa pad vrednosti datog racia.
73

Master rad
4. PRIMENA NETO OBRTNOG KAPITALAU FINANSIJSKOJ ANALIZI KOMPANIJA
BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Sliku o dugoronoj finansijskoj ravnotei e se, pored navedenih racio brojeva,
upotpuniti i prikazom tendencija u razvoju finansijskog poloaja posmatranih kompanija u
analiziranim obraunskim periodima.Razvoj i kretanje neto obrtnog kapitala kompanija Bambi
a.d., Dijamant a.d. i Imlek a.d. sadrani su u narednim tabelarnim prikazima.
Tabela br. 23 1.Kretanje neto obrtnog kapitala kompanije Bambi a.d.
Opis

2011.

2012.

2013.

1.Sopstvenikapital
2.Dugorone obaveze i rezervisanja

3.523.639

4.246.450

5.099.691

567.783

595.019

805.842

3.Dugoronikapital (1+2)
4.Stalnaimovina
5.NOK (3-4)
6.Varijacije NOK-a
7.Dinamika NOK-a (lananiindeks)

4.091.422
2.796.382
1.295.040

4.841.469
2.948.759
1.892.710
+597.670

5.905.533
2.958.156
2.947.377
+1.054.667

146,15

155,72

118,33

121,98

105,45

100,32

8.281.575

8.288.249

122,62

100,08

5.332.816
134,75
843.713
91,29

5.330.093
99,95
696.427
82,54

140,13

224,33

423,21

32,72

35,49

55,30

8.Dinamikadugoronih izvora
(lananiindeks)
9.Dinamikastalne imovine
(lananiindeks)
10.Aktiva
11.Dinamika aktive (lananiindeks)
12.Obrtnasredstva
13.Dinamikaobrtnihsredstava
14.Zalihe
15.Dinamikazaliha
16.Stopa pokria zaliha NOK-om
(5/14)
17.Stopa pokriaobrtnih sredstava
NOK-om (5/12)

6.753.980
3.957.598
924.195

U analizi NOK kompanije Bambi a.d. uoava se pozitivan trend, i rast njegove vrednosti
u posmatranim periodima. Pozitivna vrednost ovog pokazatelja ukazuje da je kompanija Bambi
a.d. ostvarila dugoronu finansijsku stabilnosti, ali i pozitivne efekte na kratkoronu finansijsku
ravnoteu. Do poveanja vrednosti neto obrtnog fonda dolo je zbog porasta i sopstvenog
kapitala i dugoronih obaveza.

74

Master rad

Tabela br. 23 2.Kretanje neto obrtnog kapitala kompanije Dijamant a.d.

Opis
1.Sopstvenikapital
2.Dugorone obaveze i rezervisanja
3.Dugoronikapital (1+2)
4.Stalnaimovina
5.NOK (3-4)
6.Varijacije NOK-a
7.Dinamika NOK-a (lananiindeks)
8.Dinamika dugoronihizvora
(lancaniindeks)
9.Dinamikastalne imovine
(lananiindeks)
10.Aktiva
11.Dinamika aktive (lananiindeks)
12.Obrtnasredstva
13.Dinamikaobrtnihsredstava
14.Zalihe
15.Dinamikazaliha
16.Stopa pokriazaliha NOK-om
(5/14)
17.Stopa pokria obrtnih sredstava
NOK-om (5/12)

2011.

2012.

7837954
345699
8.183.653
6.536.703
1.646.950

2013.

9360773
2.432.799
11.793.572
7.413.244
4.380.328
+2.733.378
265,97

8850761
20.406
8.871.167
6.980.514
1.890.653
-2.489.675
43,16

144,11

75,22

113,41

94,16

20.634.626
118,41
13.155.173
121,55
7.394.467
104,02

23.080.130
111,85
15.836.224
120,38
5.759.023
77,88

23,17

59,24

32,83

15,21

33,30

11,94

17.426.189
10.823.277
7.108.922

Kod kompanije Dijamant a.d. vrednost NOK-a je pozitivna u sve tri posmatrane godine,
to znai da je vrednost dugoronih izvora finansiranja vea od vrednosti stalne imovine.
Analizirajui podatke prikazane u tabeli br. 23 2.Utvreno je da je do poveanja neto obrtnog
kapitala u 2012. godini dolo do znaajnog poveanja i to usled poveanja vrednosti kapitala. U
2013.godini vrednost NOK-a se smanjila ali je i dalje u pitanju pozitivna vrednost, a razlog
smanjenja vrednosti je smanjenje vrednosti dugoronih obaveza.

75

Master rad
Tabela br. 23 3.Kretanje neto obrtnog kapitala kompanije Imlek a.d.
Opis
1.Sopstveni kapital
2.Dugorone obaveze i rezervisanja
3.Dugoroni kapital (1+2)
4.Stalna imovina
5.NOK (3-4)
6.Varijacije NOK-a
7.Dinamika NOK-a (lanani indeks)
8.Dinamika dugoronih izvora (lanani
indeks)
9.Dinamika stalne imovine (lanani indeks)
10.Aktiva
11.Dinamika aktive (lanani indeks)
12.Obrtna sredstva
13.Dinamika obrtnih sredstava
14.Zalihe
15.Dinamika zaliha
16.Stopa pokria zaliha NOK-om (5/14)
17.Stopa pokria obrtnih sredstava NOKom (5/12)

2011.
9.992.331
1.776.366
11.768.697
9.545.439
2.223.258

2012.

2013.

10.594.382
1.499.805
12.094.187
16.197.950
(4.103.763)
(6.327.021)
(184,58)

10.284.487
2.458.273
12.742.760
18.474.736
(5.731.976)
(1.628.213)
(139,68)

102,77

105,36

136,86

169,70
23.749.568
144,38
7.512.409
109,11
1.263.886
77,80
(324,69)

114,06
26.868.152
113,13
8.375.811
111,49
1.500.384
118,71
(382,03)

32,30

(54,63)

(68,43)

16.449.737
6.885.373
1.624.443

Neto obrtni kapital kompanije Imlek a.d. je u 2011.godini imao pozitivnu vrednost,
meutim u narednoj godini dolazi do njegovog smanjenja i ostvarivanja negativne vrednosti, a
razlog je investiranje u stalnu imovinu i smanjenje iznosa dugoronih obaveza. U 2013.godini i
dalje je negativna vrednost NOK-a, usled dodatnih ulaganja i poveanja vrednosti stalne
imovine. Iako je dolo do poveanja iznosa dugoronih obaveza to poveanje nije bilo dovoljno
za uspostavljanje finansijske ravnotee.

5. ANALIZA IZVETAJA O NOVANIM TOKOVIMA KOMPANIJA BAMBI A.D.,

DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.

76

Master rad
Izvetaj o novanim tokovima predstavlja sastavni deo finansijskog izvetavanja jedne
kompanije. Sastavlja se sa ciljem da prikae izvore iz kojih je u toku obraunskog perioda dolo
do priliva sredstava i naine na koji su ta sredstva iskoriena. S obzirom da u zvaninoj emi
izvetaja o novanim tokovima postoji veliki broj pozicija, za potrebe ovog rada izvrena su
odreena saimanja bilansnih pozicija kako bi to bolje istakli prilive i odlive nastali po
poslovnim, investicionim i finansijskim aktivnostima analiziranih kompanija.
Tabela br. 24 - 1.Analiza novanih tokova kompanije Bambi a.d.
Pozicija
Novani tokovi iz poslovne aktivnosti
Prilivi iz poslovnih aktivnosti
Odlivi iz poslovnih aktivnosti
Neto novani tokovi iz poslovne
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz investicione
aktivnosti
Prilivi iz investicionih aktivnosti
Odlivi iz investicionih aktivnosti
Neto novani tokovi iz investicione
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
Prilivi iz finansijskih aktivnosti
Odlivi iz finansijskih aktivnosti
Neto novani tokovi iz finansijskih
aktivnosti (1-2)
Neto poveanje (smanjenje) u toku
perioda
Gotovina na poetku perioda
Pozitivne kursne razlike
Negativne kursne razlike
Gotovina na kraju perioda

2011.

2012.

2013.

8639424
7652634

8362093
7334812

9812553
8356260

986790

1027281

1456293

224771
386736

12189
1332256

40749
229224

(161965)

(1320067)

(188475)

86099
736342

640721
367066

0
1436627

(650243)

273655

(1436627)

174582

(19131)

(168809)

184159
4113
698
362156

362156
3428
4138
342315

342315
1936
1226
174216

Tokom posmatranih obraunskih perioda kompanija Bambi a.d. ostvaruje pozitivne

novane tokove iz poslovnih aktivnosti.Kada su u pitanju novani tokovi iz investicionih
aktivnosti, ova kompanija ostvaruje negativne rezultate usled veih ulaganja u finansijske
plasmane.Kretanje novanih tokova po osnovu finansijskih tokova varira.

Tabela br.24 - 2.Analiza novanih tokova kompanije Dijamant a.d.

77

Master rad
Pozicija
Novani tokovi iz poslovne aktivnosti
Prilivi iz poslovnih aktivnosti
Odlivi iz poslovnih aktivnosti
Neto novani tokovi iz poslovne
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz investicione
aktivnosti
Prilivi iz investicionih aktivnosti
Odlivi iz investicionih aktivnosti
Neto novani tokovi iz investicione
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
Prilivi iz finansijskih aktivnosti
Odlivi iz finansijskih aktivnosti
Neto novani tokovi iz finansijskih
aktivnosti (1-2)
Neto poveanje (smanjenje) u toku
perioda
Gotovina na poetku perioda
Pozitivne kursne razlike
Negativne kursne razlike
Gotovina na kraju perioda

2011.

2012.

2013.

12672695
13994919

15744248
15274131

13792294
15428202

(1322224)

470117

(1635908)

3010736
262670

202181
2211893

297829
1210386

2748066

(2009712)

(912557)

0
1411316

1560200
14987

4411631
1802096

(1411316)

1545213

2609535

(2837158)

5618

61070

18066
2798
2632
32758

32758
15643
2629
51390

51390
2488
570
114378

Prema podacima prikazanim u tabeli kompanija Dijamant a.d. je u 2011.godini ostvarila

negativan novani tok iz poslovnih aktivnosti, zatim u 2012.godini pozitivna, pa potom ponovo
negativan u 2013.godini, razlog su vea ulaganja u zalihe pa samim tim i poveanja obaveza
prema dobavljaima. Usled investiranja u finansijske plasmane kompanija ostvaruje negativne
novane tokove tokom 2012.i 2013.godine.Osim u 2011.godini tokovi novca po osnovu
finansijskih aktivnosti su pozitivni.

Tabela br. 24 3.Analiza novanih tokova kompanije Imlek a.d.

Pozicija
Novani tokovi iz poslovne aktivnosti

2011.

2012.

2013.

78

Master rad
Prilivi iz poslovnih aktivnosti
Odlivi iz poslovnih aktivnosti
Neto novani tokovi iz poslovne
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz investicione
aktivnosti
Prilivi iz investicionih aktivnosti
Odlivi iz investicionih aktivnosti
Neto novani tokovi iz investicione
aktivnosti (1-2)
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
Prilivi iz finansijskih aktivnosti
Odlivi iz finansijskih aktivnosti
Neto novani tokovi iz finansijskih
aktivnosti (1-2)
Neto poveanje (smanjenje) u toku
perioda
Gotovina na poetku perioda
Pozitivne kursne razlike
Negativne kursne razlike
Gotovina na kraju perioda

18913011
16453036

22232536
17873892

21484771
18079712

2459975

4358644

3405059

108737
1069059

141849
7852176

104363
3677062

(960322)

(7710327)

(3572699)

0
2161081

5719040
2253749

2591071
3051314

(2161081)

3465291

(460243)

(661428)

113608

(627883)

1046922
0
1566
383928

383928
3358
0
500894

500894
1775
0
818786

Kompanija Imlek a.d. ostvaruje pozitivne vrednosti kada su u pitanju poslovne aktivnosti
i to usled prihoda od prodaje i primljenih avansa. S druge strane po osnovu ulaganja u
proizvodnju i opremu kao i kupovinu akcija dolazi do negativnih tokova novca kada su u pitanju
investicione aktivnosti. Neto novani tokovi iz finansijskih aktivnosti su pozitivni samo u
2012.godini, a razlog su vee finansijske obaveze koje su nastale usled veih ulaganja.

PETI DEO

79

Master rad
KOMPARATIVNA ANALIZA DOBIJENIH REZULTATAI NAINI UPOTREBE U
KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU KOMPANIJA BAMBI A.D, DIJAMANT A.D. I
IMLEK A.D.
1. KOMPARATIVNA ANALIZA STRUKTURE I DINAMIKE IMOVINE I
KAPITALA KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Kako bi ostvarili svoju upravljaku funkciju, menaderima su potrebne informacije o
likvidnosti, zaduenosti, strukturi kapitala, strukturi izvora finansiranja, i sl. Optim uvidom u
stanje i kretanje sredstava i njihovih izvora finansiranja menadment na vrlo jednostavan i brz
nain moe stei uvid u finansijsku situaciju kompanije. Meutim, na ovaj nain menaderi stiu
povran uvid u strukturu i dinamiku imovine i kapitala, za bolji uvid u stanje potrebna je dublja
analiza.
Tabela br. 25.Struktura i dinamika imovine i kapitala
2011.
Pozicija

2012.

2013.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

Obrtna imovina

58,59

62,49

41,97

64,39

64,07

31,80

64,30

69,75

31,24

Stalna imovina

41,41

37,51

58,03

35,61

35,93

68,20

35,70

30,25

68,76

Struktura
kapitala
Kratkorone
obaveze
Dugorone
obaveze

39,42

53,04

28,46

41,54

42,85

49,08

28,75

61,56

52,57

8,41

1,98

10,80

7,18

11,79

6,31

9,72

0,09

9,15

Kapital

52,17

44,98

60,74

51,28

45,36

44,61

61,53

38,35

38,28

Struktura
imovine

Analizom strukture imovine prikazanih u tabeli br.25.utvreno je da kod kompanije

Bambi a.d. vee uee imaju obrtna sredstva u odnosu na stalna, i to zbog odluke menadera da
se povea nivo zaliha. S druge strane, kod ove kompanije se uoava poveanje uea kapitala u
odnosu na obaveze drutva, to znai da kompanija smanjuje svoju zaduenost i to prvenstveno
smanjenjem kratkoronih obaveza, dok kod dugoronih obaveza nema veih variranja.

Kompanija Dijamant a.d. je u 2012.godini donela odluku o smanjenju dugoronih

finansijskih plasmana, pri emu ova kompanija ima odreenih problema u naplati svojih
potraivanja, zbog ega je dolo do poveanja ove pozicije u bilansu stanja. Zbog ovakvih
80

Master rad
okolnosti ova kompanija je imala promenu u strukturi imovine, u korist obrtnih sredstava koji su
se poveali, a na teret stalne imovine do ijeg smanjenja je dolo. Kada je u pitanju struktura
kapitala kompanije Dijamant a.d. uee kapitala je smanjeno, dok su dugorone obaveze skoro
u potpunosti izmirene u 2013.godini, meutim primetno je poveanje kratkoronih obaveza, to
je i logan sled, uzimajui u obzir da kompanija ima problem odravanja likvidnosti zbog
problema u naplati potraivanja.
Kompanija Imlek a.d. se suoava sa problemima u snabdevanju mlekom, zbog ega su
menaderi odluili da kreditiraju proizvoae i daju im zajmove za unapreenje i razvoj
proizvodnje. Da bi se investicija ostvarila bilo je potrebno da se kompanija zadui, zbog ega u
strukturi kapitala dolazi do poveanja obaveza, na teret kapitala ije uee se smanjuje. U
strukturi imovine imamo pomeranje ka stalnim sredstvima, odnosno poveanje uea stalnih
sredstava a smanjenje obrtnih.

2. KOMPARATIVNA ANALIZA STRUKTURE I DINAMIKE PRIHODA I

RASHODA KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Analizom strukture i dinamike prihoda i rashoda menadment se moe upoznati sa
njihovim razvojem u vremenu ili ih porediti sa rezultatima drugih, konkurentnih kompanija, kako
bi stekli sliku o razvoju dobiti kompanije.
Tabela br. 26.Struktura i dinamika prihoda i rashoda
2011.
Pozicija
Struktura
prihoda
Poslovni prihodi
Finansijski
prihodi
Ostali prihodi
Struktura
rashoda
Poslovni rashodi
Finansijski
rashodi
Ostali rashodi

2012.

2013.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

Bambi
a.d.

Dijamant
a.d.

Imlek
a.d.

96,15

95,25

94,17

96,11

94,53

91,41

95,83

94,87

94,31

2,49

3,42

4,88

2,93

4,10

6,23

3,10

3,69

4,18

1,36

1,33

0,95

0,96

1,37

2,36

1,07

1,44

1,51

93,34

92,12

89,96

91,17

88,63

87,95

96,33

92,62

89,93

3,69

7,06

5,40

5,63

9,59

7,37

1,90

6,60

6,39

2,97

0,82

4,64

3,20

1,78

4,68

1,77

0,78

3,68

S obzirom da su predmet analize kompanije koje se bave odreenim privrednim

delatnostima, a ne finansijske institucije, otuda u strukturi prihoda najvee uee imaju poslovni
prihodi. U sva tri analizirana perioda najvee uee poslovnih prihoda ima kompanija Bambi
81

Master rad
a.d., potom kompanija Dijamant a.d., a kompanija Imlek a.d. najmanje uee od sve tri
kompanije. Uee finansijskih prihoda varira kod sve tri kompanije, dok ostali prihodi imaju
trend poveanja kod kompanija Imlek a.d. i Dijamant a.d., dok kod Bambija a.d. variraju.
Poslovni rashodi najmanje uee u strukturi rashoda imaju kod kompanije Imlek a.d., a
najvii su kod kompanije Bambi a.d..Kompanija Dijamant a.d. ima najvie vrednosti finansijskih
rashoda, usled poveanja iznosa kratkoronih obaveza kojima kompanija finansira
likvidnost.Visoko uee finansijskih rashoda primetno je i kod kompanije Imlek a.d. zbog
poveanja dugoronih obaveza prouzrokovanih za potrebe investicija.Uee ostalih rashoda
varira kod sve tri kompanije.
3. KOMPARATIVNA ANALIZA POKAZATELJA LIKVIDNOSTI KOMPANIJA
BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Likvidnost je jedan od najvanijih segmenata poslovanja, koja posebno na znaaju dobija
u vreme krize. Kompanija ne moe opstati bez gotovine.Podatak o likvidnosti za menadere koji
donose upravljake odluke ima viestruki znaaj. Na osnovu njega mogu videti kako su odreene
donete odluke uticale na kretanje likvidnosti, kako stanje likvidnosti utie na formiranje
vrednosti kompanije, da li postoji nelikvidnost, kako upravljati rizikom likvidnosti. Svaka
kompanija eli da upravlja likvidnou to bolje, jer na taj nain eli da obezbedi raspoloivost
sredstava za izmirenje obaveza u momentu njihovog dospea.
Tabela br. 27. Pokazatelji likvidnosti analiziranih kompanija
Kompanija
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.

Opti racio likvidnosti

2011.
1,53
1,18
1,47

2012.
1,60
1,50
0,65

2013.
2,35
1,13
0,59

Rigorozni racio
likvidnosti
2011. 2012. 2013.
1,17
1,35
2,04
0,41
0,66
0,73
1,13
0,54
0,49

Racio tekue
likvidnosti
2011. 2012. 2013.
0,14
0,10
0,08
0,004 0,006 0,008
0,082 0,043 0,058

Na osnovu prikazanih rezultata analize likvidnosti izabranih kompanija, proizilazi da

kompanija Bambi a.d. ima najbolje stanje likvidnosti, pri emu raspolae razliitim izvorima
finansiranja, i uprava vri konstantno praenje njihovih promena. Povoljno stanje i pozitivno
kretanje likvidnosti menadment kompanije Bambi a.d. je iskoristio za ostvarivanje povoljnijih
ugovora sa dobavljaima, odnosno dobijanje duih rokova plaanja obaveza i popusta za
plaanje obaveza o roku. Kompanija Dijamant a.d. ima znatno nie vrednosti racia likvidnosti,
pri emu se opaa rast rigoroznog racia, dok vrednosti opteg racia variraju usled kretanja zaliha
i njihove konverzije u novani oblik. Kompanija Dijamant a.d. ima najnie vrednosti tekue
likvidnosti, usled viskih iznosa nenaplaenih potraivanja, to menadmentu signalizira da je
potrebno doneti odluke o finansiranju obaveza koje dospevaju i formirati novu politiku naplate,

82

Master rad
odnosno koji kupci mogu da dobiju odloeno plaanje, popuste i koja je prihvatljiva duina
odloenog plaanja.
Komparacijom izabranih kompanija i njihovih rezultata, pokazalo se da kompanija Imlek
a.d. ima negativnu tendenciju kretanja pokazatelja likvidnosti to upravi signalizira na postojanje
ozbiljnih problema u ovom segmentu. Uzroci nedostatka gotovine mogu biti razliiti, te je
potrebno da uprava zatrai formiranje izvetaja o bonitetu, preispitivanje usvojenih budeta, da
donese odluku o sprovoenju stroge kontrole trokova, napravi plan akcija i mera koje je
potrebno preduzeti kako bi se stanje likvidnosti poboljalo. Uprava ove kompanije mora panju
posvetiti to optimalnijem upravljanju gotovinom, to e podrazumevati praenje likvidnosti
svojih kupaca, preispitivanje datih rokova kreditiranja kupaca, zatim nastojanje da se
prolongiraju rokovi plaanja obaveza, smanjenje nivoa zaliha, i sl.

4. KOMPARATIVNA ANALIZA POKAZATELJA ZADUENOSTI

KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Pokazatelji finansijske strukture u sutini pokazuju koliko je kompanija sposobna da
otplauje svoje kredite i dugove. Brojna su istraivanja koja su se bavila povezanou
upravljanja i visine zaduenosti kompanije, iji rezultati su pokazali da sa loijim poslovnim
rezultatima dolazi do sve veeg zaduivanja kompanije, to implicira izmenu menadmenta.
Tabela br. 28.Pokazatelji finansijske strukture

Kompanija
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.

Odnos pozajmljenih
prema ukupnim izvorima
finansiranja

2011.
0,48
0,55
0,39

2012.
0,49
0,55
0,55

2013.
0,38
0,62
0,62

Odnos dugoronog duga i

sopstvenih izvora

2011.
0,16
0,042
0,16

2012.
0,14
0,026
0,13

2013.
0,16
0
0,22

Koeficijent pokria na
ime rashoda kamata

2011.
9,15
2,29
13,42

2012.
13,06
4,44
9,79

2013.
20,22
3,17
5,23

Poreenjem analiziranih kompanija, Bambi a.d. se izdvaja kao kompanija koja ima
povoljne pokazatelje finansijske strukture. U sluaju ove kompanije vidi se da se kvalitetno
korporativno upravljanje odrazilo na pokazatelje poslovanja. Bambi a.d. ima sve povoljniji
odnos pozajmljenih prema ukupnim sredstvima finansiranja, pri emu u strukturi pozajmljenih
izvora vei deo ine kratkorone obaveze u odnosu na dugorone. Sve to je rezultiralo
poveanjem koeficijenta pokria rashoda kamata. Ovaj podatak je signal menadmentu Bambija
a.d. da su ostvarili dugoronu i zdravu finansijsku strukturu, emu je svakako doprinelo iuspeno
upravljanje likvidnou, meutim kako se sve ukupno to odrazilo na rentabilnost analiziraemo u
daljem radu uvidom u pokazatelje efikasnosti upravljanja imovinom.

83

Master rad
Kompanija Dijamant a.d. ima nepovoljan odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima
finansiranja. Udeo dugoronih kredita u pozajmljenim izvorima finansiranja je mali, i tokom
2013. godine su isplaeni, re je o sredstvima koja su koriena za finansiranje nabavke
proizvodne opreme. Dijamant a.d. koristi znaajne kratkorone kredite i to za odravanje
likvidnosti, usled problema u naplati potraivanja od kupaca. Potrebno je da menadment
preispita i usvoji novu politiku naplate, analizira likvidnost svojih kupaca, kako bi spreili dalje
produbljivanje krize likvidnosti i izbegli jo vee zaduivanje kompanije.Dijamant a.d. ima
najniu vrednost koeficijenta pokria rashoda kamata u poreenju sa druge dve kompanije, mada
treba uzeti u obzir da se ovaj pokazatelj mora sagledati sa aspekta stabilnosti poslovanja
kompanije i optih uslova privreivanja.
Menadment kompanije Imlek a.d. je, sprovodei svoju strategiju dugoronog
investiranja, donosio niz odluka koje su se odnosile na ulaganje i unapreenje tehnologije i
proizvodnje kako bi se obezbedio kvalitet proizvoda zahvaljujui kome je ova kompanija
tradicionalno prepoznatljiva na tritu. Kompanija je esto bila suoena saproblemima u
snabedevanju sirovinom, zbog nestaice mleka i smanjenja broja muznih krava. Da bi se spreili
potencijalni problem u proizvodnji, menadment je doneo odluku o kreditiranju proizvoaa,
prodajom steonih junica na rate, odobravanjem zajmova za nabavku muznih krava, muzne
opreme i stone hrane. Sve ove upravljake odluke za posledicu su imale vee zaduivanje
kompanije i nepovoljno kretanje pokazatelja finansijske strukture.Menadment u svom daljem
delovanju mora sprovesti mere kako bi zatitili kompaniju od krize i neeljenih posledica,
prezaduenost moe stvoriti problem u neizmirivanju obaveza dobavljaima, to e dovesti do
nedostatka inputa, zatim stvoriti problem u proizvodnji i tako ui u zaarani krug.
Tabela br. 29.Racia finansijske ravnotee

Kompanija
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.

Racio pokria stalne

imovine sopstvenim
kapitalom

2011.
1,26
1,20
1,05

2012.
1,44
1,26
0,65

2013.
1,72
1,27
0,56

Racio pokria stalne imovine

i zaliha sopstvenim kapitalom
i dugoronim obavezama

2011.
1,10
0,60
1,04

2012.
1,28
0,80
0,68

2013.
1,62
0,69
0,63

Stopa pokria obrtnih

sredstava NOK-om

2011.
33,72
15,21
32,30

2012.
35,49
33,30
54,63

2013.
55,30
11,94
68,43

Racia finansijske zaduenosti imaju najvie vrednosti kod kompanije Bamb a.d. to
ukazuje da na elu kompanije stoji kvalitetan menadment, koji vodi dobru poslovnu politiku i
uliva poverenje poveriocima. Kod kompanije Dijamant a.d. stalna imovina je pokrivena
sopstvenim kapitalom, dok se jedan deo obrtnih sredstava finansira iz dugoronih izvora
finansiranja. Finansijska ravnotea koja je pomerena ka dugorono vezanim sredstvima ne
podrazumeva da e kompanija nelikvidna, ali je potrebno da menadment kompanije Bambi a.d.
obezbedi likvidnost kroz due rokove raspolaganja kratkoronim izvorima sredstava u odnosu na
rokove mobilizacije kratkoronih sredstava. Kompanija Imlek a.d. ima razlog za brigu, budui da
84

Master rad
su pokazatelji povoljni samo u 2011.godini, dok u narednim periodima opadaju. Vea
zaduenost kompanije ograniava mogunosti njenog daljeg zaduivanja. Menadment
kompanije Imlek a.d. mora preispitati svoju strategiju i pojedine planove, restruktuirati poslovni
proces i finansijske obaveze, i uspostaviti strogu kontrolu trokova i upravljanja novanim
tokovima.

5. KOMPARATIVNA ANALIZA POKAZATELJA EFIKASNOSTI

UPRAVLJANJA IMOVINOM KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I
IMLEK A.D.

Efikasnost upravljanja imovinom je u direktnoj vezi sa likvidnou, solventnou i

profitabilnou, te je vano formirati komparativni pregled dobijenih rezultata analiziranih
kompanija. Dobijeni pokazatelji analize efikasnosti upravljanja imovinom kompanija Bambi a.d.,
Dijamant a.d. i Imlek a.d. prikazani su u tabeli br. 30.
Tabela br. 30. Pokazatelji efikasnosti upravljanja imovinom
Pokazatelj
Racio obrta
kupaca
Racio obrta
dobavljaa
Racio obrta
zaliha
Racio obrta
imovine
Racio obrta
ukupne imovine
Racio obrta
sopstvenih
sredstava

Kompanija
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Dijamant a.d.
Imlek a.d.

2011.
3,22
4,73
4,96
5,28
6,00
8,00
7,56
1,82
36
1,78
1,09
2,32
1,16
0,72
1,11
2,25
1,78
1,92

2012.
3,30
6,35
5,02
4,93
7,07
7,86
7,49
1,87
29
1,43
1,16
1,49
1,08
0,84
1,01
2,10
1,86
1,98

2013.
3,28
3,74
4,80
5,49
6,41
7,29
9,46
2,07
28
1,35
0,80
2,30
1,10
0,69
0,83
1,95
0,69
2,00

85

Master rad
Kada je u pitanju racio obrta kupaca vidimo da najvie vrednosti ostvaruje kompanija
Imlek a.d. Naplata potraivanja od kupaca je vaan segment poslovanja svake kompanije, bez
obzira kojom delatnou da se bavi. U sluaju kada naplata kasni dolazi do kanjenja u
izmirivanju obaveza kompanije, to se negativno odraava na likvidnost i poslovni rezultata. Sve
tri kompanije bi trebalo da utiu napoveanje ovog racia, jer u suprotnom ukoliko se nastavi
njegov pad a kompanije ne obezbede rast prihoda, doi e do veeg ulaganja kapitala u
potraivanja. Svakako da je potrebno paljivo upravljanje ovim segmentom, ali uzeti u obzir i
spoljanje faktore kao to su nepovoljniji privredni i trini uslovi zemlje u kojima ove
kompanije posluju, ali i ekonomsku nestabilnost prouzrokovanu globalnom krizom.
Kod racia obrta dobavljaa trendovi su razliiti kod sve tri kompanije, pri emu najvie
vrednosti ostvaruje kompanija Imlek a.d..Analizirajui podatke prikazane u tabeli vidimo da sve
tri kompanije sporije naplauju svoja potraivanja nego to izmiruju svoje obaveze.Ovaj podatak
uprave kompanija mogu iskoristiti preispitaju i usklade rokove napalate i rokove izmirenja
obaveza, kako bi njihova usaglaenost omoguilia bolju likvidnost kompanija.
Svaka kompanija koja je orijentisana na stvaranje profita ima za cilj da stvori optimalan
nivo zaliha, zbog ega je potrebno da menaderi formiraju dobar plan nabavke i prodaje. Za te
potrebe se utvruju parcijalni pokazatelji obrta zaliha, meutim u radu je prikazan samo zbirni
raci obrta zaliha. Visoke vrednosti ovog racia ima kompanija Imlek a.d., zatim sledi kompanija
Dijamant a.d. koja ima zadovoljavajue koeficijente, dok kompanija Bambi a.d. ima znatno nie
vrednosti. Zalihe su vid ulaganja, u njima su vezana odreena novana sredstva, ali su I
neposredno vezane za prihod, te ih menadment mora pravilno planirati i teiti da ubrza njihov
obrt. Obrtom zaliha oslobaaju se novana sredstva koja e se iskoristiti za izmirivanje obaveza,
i na taj nain zalihe su povezane sa likvidnou i solventnou.
Kroz obrt imovine stie se najoptiji uvid u efikasnost upravljanja imovinom, kompanija
Bambi a.d. belei pad ovog pokazatelja iz perioda u period, kompanija Dijamant a.d. belei rast
pa pad racia, a kompanija Imlek a.d. najpre pad, pa blagi rast vrednosti. Uopteno gledano to je
vei obrt imovine efikasnije je upravljanje sredstvima, te e svaki menadment imati pred sobom
zadatak da povea vrednost ovog koeficijenta.

86

Master rad
6. KOMPARATIVNA ANALIZA POKAZATELJA RENTABILNOSTI
KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
Da bi kompanija poslovala dugi niz godina potrebno je da ostvaruje rentabilnost
poslovanja.Nain i kvalitet sprovoenja korporativnog upravljanja direktno utie na
profitabilnost kompanije. Pregled ostvarenih rezultata analiziranih kompanija prikazan je u
narednoj tabeli.
Tabela br. 31.Pokazatelji rentabilnosti poslovanja
Pokazatelj

Kompanija
Bambi a.d.
Stopa poslovnog
Dijamant a.d.
dobitka
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Stopa neto
Dijamant a.d.
dobitka
Imlek a.d.
Stopa prinosa Bambi a.d.
na ukupna
Dijamant a.d.
poslovna
Imlek a.d.
sredstva (ROA)
Stopa prinosa Bambi a.d.
Dijamant a.d.
na sopstveni
kapital (ROE) Imlek a.d.

2011.
14,31
10,13
14,6
11,56
6,78
10,25
16,52
7,35

2012.
19,32
15,43
16,12
13,48
9,61
13,12
20,95
12,97

2013.
20,52
9,64
15,95
18,86
8,58
10,87
22,56
6,64

16,21

16,33

13,18

26,01
12,07
19,68

28,27
17,88
25,94

36,77
14,19
21,76

Kompanija Bambi a.d. moe biti zadovoljna svojim kvalitetom upravljanja jer sva etiri
pokazatelja imaju tendenciju rasta iz perioda u period. Kompanije Dijamant a.d. i Imlek a.d.
imaju slinu tendenciju kretanja, odnosno u 2012.godini dolazi do poveanja, a u 2013.godini do
smanjenja vrednosti koeficijenata.
Da bi se procenila uspenost upravljanja kompanijom najee se koriste stope prinosa,
odnosno ROA i ROE. Vlasnike akcija zanimae vrednost ROA, jer ona pokazuje kako
kompanija koristi kapital, odnosno koliki prinos je ostvaren na akcijski kapital. ROE e privui
panju investitora, jer se na osnovu ovog pokazatelja formira realna cena akcija kompanije,
analizom ovog pokazatelja investitori donose odluku da lid a ulau u kompaniju ili ne.
Menadment ove podatke koristi da sagleda dosadanje poslovanje i da na osnovu njih sagleda
kakve odluke u poslovanju treba donositi u buduem period. Posmatranjem ROA menadment
e utvrditi koliko je bio efikasan u upravljanju aktivom, a ROE e pokazati koliko kompanija
zarauje na uloeni akcijski kapital.

7. KOMPARATIVNA ANALIZA POKAZATELJA TRINE VREDNOSTI

KOMPANIJA BAMBI A.D., DIJAMANT A.D. I IMLEK A.D.
87

Master rad
Menadment kao jedan od vidova komunikacije sa investitorima koriste finansijske
izvetaje. Stanje likvidnosti, zaduenosti, efikasnost upravljanja imovinom i rentabilnost utiu
natrinu vrednost kompanije.Za ocenu uspenosti poslovanja bitni su i pokazatelji trine
vrednosti.
Tabela br.32.Pokazatelji trine vrednosti
Pokazatelj

Kompanija
Bambi a.d.
Dobitak po
Dijamant a.d.
akciji
Imlek a.d.
Bambi a.d.
Odnos trine
Dijamant a.d.
cene i dobitka
po akciji
Imlek a.d.
Knjigovodstvena Bambi a.d.
Dijamant a.d.
vrednost po
akciji
Imlek a.d.

2011.
2,35
3,27
0,21
8,51
1,99
11,20
9,20
28,76
1,10

2012.
3,05
5,64
0,31
7,61
1,58
10,26
11,80
34,35
1,21

2013.
4,77
4,74
1,28
6,08
5,27
2,33
14,16
32,48
1,28

Dobitak po akciji je pokazatelj na osnovu koga vlasnici kapitala mogu proceniti koliko
efikasno menaderi upravljaju poverenim kapitalom. Za menadment ovaj racio je vaan jer ga
mogu iskoristiti da na osnovu njega odrede mogunost finansiranja buduih investicionih
projekata i izvre procenu buduih prinosa. Bambi a.d. ostvaruje konstantno poveanje ovog
racia, kod Dijamanta a.d. vrednost varira, dok Imlek a.d. iako ima znatno nie vrednosti dobitka
po akciji u odnosu na druge dve kompanije njegovo kretanje ima tendenciju pozitivnog rasta.
Poreenjem trinih informacija i informacija koje potiu iz finansijskih izvetaja dobija
se jedan od najvanijih pokazatelja trine vrednosti. U literaturi se navodi da odnos trine cene
i dobitka po akciji u sutini odraava oekivanja koja investitori imaju u pogledu rasta i razvoja
kompanije. Ovaj racio menadmentu daje informaciju koliko je investitor spreman da plati
odreenu cenu akcije.Do blagog smanjenja vrednosti ovog racia dolo je kod kompanije Bambi
a.d., dok je kod kompanije Imlek a.d. primetan znaajan pad i to sa vrednosti od 11,20 koliko je
zabeleeno u 2011. godini na 2,33 koliko je utvreno u 2013. godini. Dijamant a.d. belei rast
vrednosti.
Pored navedenih koeficijenata svakako je bitan i racio knjigovodstvene vrednosti po
akciji. Knjigovodstvena vrednost je razlika izmeu sredstava predstavljenih na strain aktive i
obaveza na strain pasive. Kompanije koje pozitivno posluju imaju veu trinu vrednost od
knjigovodstvene. Visoke vrednosti su dobijene kod kompanije Dijamant a.d., dok Imlek a.d.
ostvaruje najnie vrednosti.Meutim kod sve tri kompanije vrednost ovog pokazatelja se
poveava iz perioda u period, to je pozitivan znak.
ZAKLJUAK
88

Master rad
U ovom radu potvrene su postavljenje hipoteze, potvrena je glavna hipoteza,
strategijsko upravljanje korporacijom je determinisano analizom finansijskih izvetaja i
dobijenim rezultatima. Potvrene su i posebne hipoteze na koje je operacionalizovana glavna
hipoteza. Utvreno je da definisanjem korporativnog upravljanja i upoznavanjem njegove
problematike dobijamo potrebnu osnovu u kom pravcu i na koje naine je potrebno unapreivati
korporativno upravljanje.
Potvrene su posebne hipoteze da MRS i MRSI definiu izradu finansijskih izvetaja u
cilju ostvarivanja transparentnosti i uporedivosti, da se analizom finansijskih izvetaja dobijamo
informacije potrebne za upravljake aktivnosti menadmenta, kao i da finansijski pokazatelji
odreuju i definiu finansijsko stanje kompanije.
Potvrena je i hipoteza da se eksterni korisnici najefikasnije informiu o uspehu
poslovanja, imovinskom poloaju i finansijskoj stabilnosti, i drugim relevantnim poslovnim
informacijama kompanija putem finansijskih izvetaja. Primenom metoda i tehnika analize
finansijskih izvetaja dobijaju se informacije potrebne za procenu finansijskog i prinosnog
poloaja kompanije.
Poslednjih godina tema korporativnog upravljanja je postala znaajna i aktuelna usled
finansijske krize koja je nastala kao posledica odreenih slabosti korporativnog upravljanja, ali i
brojnih finansijskih skandala, bankrotstva i kriza na tritu kapitala. Procesi globalizacije,
privatizacije i integracije su doprineli porastu interesa kada je u pitanju problematika
korporativnog upravljanja.
Korporativno upravljanje moe se shvatiti kao znaajan sistem za preduzea koja su
oragnizovana u formi akcionarskog drutva, ijim uspostavljanjem i primenom u korporaciji se
moe obezbediti uspeniji rast i razvoj na tritu. Odnosi koji se uspostavljaju izmeu vlasnika,
menadera, investitora i ostalih interesnih grupa, odnosno stejkholdera, obuhvaeni su
korporativnim upravljanjem.
U preduzeima u kojima su vlasnici prepustili upravljanje profesionalnom menadmentu,
javlja se problem korporativnog upravljanja, odnosno kako osigurati da menadment upravljanje
vri u smeru ispunjenja interesa vlasnika, a ne u svoju korist. Korporativnim upravljanjem je
potrebno obezbediti ravnoteu izmeu interesa menadmenta i vlkasnika kapitala.
Usvajanjem i uspostavljanjem korporativnog upravljanja postie se niz pozitivnih efekata
kako na poslovanje same korporacije, tako i na privredu u celini. Korporacije postaju
konkurentnije, ostvaruju bolje uinke i razvijaju bolju poslovnu reputaciju. One kompanije koje
se odlikuju dobrim korporativnim upravljanjem ulivaju vee poverenje investitorima, lake
pristupaju tritu kapitala i formiraju povoljniju investicionu klimu. Ovo su i osnovni razlozi
zbog ega je potrebno razvijati i unapreivati korporativno upravljanje i zbog ega ono
predstavlja kljuni problem svake savremene privrede.

89

Master rad
Da bi se steklo i uvealo poverenje investitora, kreditora, i drugih stejkholdera, potrebno
je da se u okviru korporativnog upravljanja obezbedi i uspostavi transparentnost relevantnih
informacija i finansijsko izvetavanje o stanju i poslovanju korporacije. Finansijski izvetaji (
bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu,
napomene uz finansijske izvetaje) su osnovni izvor informacija o poslovanju i uspenosti
kompanije.
Finansijskim izvetavanjem korisnicima se obezbeuju kljune informacije o
finansijskom stanju, perspektivi kompanije, novanim tokovima, raspoloivim i potrebnim
finansijskim resursima. Sastavljanje finansijskih izvetaja se vri u skladu sa Meunarodnim
raunovodstvenim standardima i Meunarodnim stanardima finansijskog izvetavanja, i
vaeom zakonskom regulativom.
Finansijskom analizom dobija se informaciona osnova potrebna menamentu za
donoenje
odluka o investiranju, finansiranju, dividendama, i sl. Da bi se donele
ispravneposlovne odluke potrebno je da informacije o finansijskom poloaju i uspenosti
poslovanja budu pouzdane i kvalitetne. Menadmentu su potrebne informacije dobijene analizom
finansijskih izvetaja da bi projektovali budue poslovne aktivnosti i sprovodili kontrolu u
ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Jedna od znaajnih i najee korienih metoda analize finansijskih izvetaja jeste racio
analiza. Sutina racio analize je da se stavljanjem u odnos odgovarajuih pozicija finansijskih
izvetaja dobijaju pokazatelji koji ukazuju na postojanje odreenih finansijskih aspekata u
kompaniji, utvruju se trendovi i uticaj pojedinih faktora na poslovanje. Racio brojevi se
utvruju radi pruanja podrke menadmentu u planiranju, odluivanju i kontroli.
Racia likvidnosti pokazuju kakva je sposobnost kompanije da dospele obaveze izmiruje o
roku dospea. Da bi kompanija bila likvidna potrebno je da postoji ravnotea izmeu
raspoloivih srestava i dospelih obaveza. Analizom racija likvidnosti utvruje se finansijski
poloaj kompanije. Likvidnost se moe posmatrati kao opta, tekua ili trenutna.
Racia poslovne aktivnosti pokazuju koliko se efikasno upravlja pojedinom imovinom i
kapitalom. Efikasnije upravljanje podrazumeva vei broj obrta, a ukoliko je bri obrt imovine to
e biti i povoljnija likvidnost. U okviru ovih racia postoje brojni pokazatelji kao to su
koeficijent obrta dobavljaa, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta neto obrtnih sredstava, itd.
Da bi se utvrdila zaduenost jedne kompanije potrebno je utvrditi racia finansijske
strukture ili solventnosti. Pod finansijskom strukturom se podrazumeva odnos sopstvenih i
pozajmljenih sredstava, te se informacije potrebne za utvrivanje ove vrste racia nalaze u bilansu
stanja. Analizu finansijske strukture je potrebno vriti da bi se kontrolisala solventnost, odnosno
da bi se spreilo da kompanija postane nesloventna.

90

Master rad
Efikasnost upravljanja e se utvrditi kroz analiz racia profitabilnosti. U literaturi se dele u
dve grupe pokazatelja, na parcijalne i globalne. Racia profitabilnosti predstavljaju znaajnu
kontrolu u ostvarenju dobitka, odnosno njegove maksimizacije. Kljuni racio brojevi za
korporativna preduzea su pokazatelji trine vrednosti, da bi se ocenila efikasnost poslovanja.
Investitori su posebno zainteresovani za njihove vrednosti, s obzirom da se u odnos stavljaju
trine i knjigovodstvene cene akcija.
Pored racio analize, analiza finansijskih izvetaja vri se i putem neto obrtnog fonda i
cash flow analize. Neto obrtni fond prestavlja deo dugoronih srestava koji je namenjen pokriu
obrtnih srestava, te se njgova analiza zasniva na praenju kretanja njegove visine. Cash flow
analizira i prikazuje tokove gotovine po razliitim osnovama.
Korporativna preduzea zahtevaju utvrivanje poslovnih performansi i njihovu analizu na
kraju svakog obraunskog perioda, radi utvrivanja uspenosti poslovanja. Korporativno
upravljanje ima poseban znaaj i tema ovog rada postaje posebno aktuelna u naem drutvu usled
procesa privatizacije i privrednih reformi kroz koje prolazi.

LITERATURA

91

Master rad

1. Barjaktarovi L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

2. Barjaktarovi L., Jovi Z., Milojevi M., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2013.
3. Brili R., Majers S., Markus A., Osnovi korporativnih finansija, Mate, Beograd, 2010.
4. Damodaran A., Korporativne finansije, teorija i praksa, Centar za statistika istraivanja i
prognoze, Podgorica, 2007.
5. uriin D., Janoevi S., Kalianin ., Menament i strategija, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2010.
6. IFC, Korporativno upravljanje, IFC, Podgorica, 2009.
7. IFC, Upravljanje u krizi prirunik za odbore, IFC, Beograd, 2010.
8. Ivani M., Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
9. Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.
10. Jovanovi kari K., Radovanovi R., Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2000.
11. Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.
12. Kotler P., Keller L., Marketing menadment, Data status, Beograd, 2006.
13. Krasulja D.,Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.
14. Malini D., Milievi V., Stevanovi N., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski
fakultet, Beograd, 2012.
15. Mai B., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
16. Mai B., Strategijski menadment: proces i koncepti, Univerzitet Sinergija, Bijeljina,
2007.
17. Milisavljevi M., Strategijski marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
18. Milievi B.,Metodoloki pristup oceni finansijskog stanja preduzea, zadubina
Andrejevi, Beograd, 2009.
19. Miljevi M., Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u istonom Sarajevu,
Filozofski fakultet, Pale, 2007.
20. Obradovi Z., Uticaj vlasnitva na kvalitet korporativnog upravljanja u Srbiji, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2013.
21. OECD, OECD Principi korporativnog upravljanja, Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori,
Beograd, 2004.
22. Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.
23. Petrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012.
24. Pokraji D., Ekonomika preduzea, principi i ciljevi, Ekonomski fakultet, Beograd,
2010.
25. Stanii M., Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.
26. Vasiljevi M., Korporativno upravljanje: pravni aspekt, Pravni fakultet, Beograd, 2007.
27. Zbornik radova, Finansijsko izvetavanje u funkciji korporativnog upravljanja,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2014.

92

Master rad
lanci:
1. Anti Lj., Novievi B., Budetiranje na nultoj osnovi i budetiranje zasnovano na
aktivnostima kao alternativi sistemi raunovodstvenog planiranja, asopis Ekonomske
teme, Ekonomski fakultet Ni, broj 3, 2011.
2. Kneevi G., Ekonomsko Finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.,
dostupno na http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs
3. Mihalik M., Korporacijsko upravljanje i modeli korporacijskog upravljanja, asopis
Bankarstvo, Udruenje banaka Srbije, broj 9 10, 2006.
Studije:
1. Begovi B, Mijatovi B., Paunovi M., ivkovi B., Bisi M., uli K., Jolovi A.,
Korporativno upravljanje: pet godina kasnije, Centar za liberalno demokratske studije,
Beograd, 2008.
Elektronski izvori:
1.
2.
3.
4.
5.

www.apr.gov.rs
www.bambi.rs
www.dijamant.rs
www.imlek.rs
www.mckinsey.com

93