www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita
i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga
pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju
objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje
objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim
objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju
rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima.

2. Pojmovi
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
ta. 1)-3) (brisane)
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;

5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna
preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju objekata
javne namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa u skladu sa posebnim
zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog
prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili
rekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja;
9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za
druge javne i ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje
osnovnog gabarita objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe
teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju
usvaja Vlada, na predlog republikog organa nadlenog za poslove statistike;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u
nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);
13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog
objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili
planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za
prostorno planiranje;
15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju
Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu
geoprostornih podataka;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za
ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja
odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja
je izgraena ili planom predviena za izgradnju;
20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih samostalnih
funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;

21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;
22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili
biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture
elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture prikljuak na
elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije,
groblja, sklonita i sl.) koji moe biti podzemni ili nadzemni;
22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti objekti javne namene u
javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnih
organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu
biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i
zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraajni terminali, pote i drugi objekti);
22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih
prema zajednikim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnu
sredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvoenje odnosno korienje;
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja
prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili
za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se
smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji su preteno
ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);
24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je
sagraen ili moe biti sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave,
septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda,
objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i
ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog
stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za
skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti za skladitenje
poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za
maine i vozila, punice, suionice i sl.);
25) (brisana)
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, elektroenergetski vod,
naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih
komunikacija vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija
izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom;
26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih
objekata, ijom izgradnjom se ne naruava korienje zemljita na povrini terena postojee namene, uz
eventualna tehnika ogranienja koje definie planski dokument;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmolokih prilika pri emu se
deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj povrini;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih
objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli,
obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje

objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline
ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata,
odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog
odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta,
razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike
dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja
i opreme;
32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu
objekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivni
elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica vri
zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta;
32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih radova u zatitnom
pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili oprema
postojeeg objekta;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van
postojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku
celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri
promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog
kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne
menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne
sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka
ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja
spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu
prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim restauratorskih,
konzervatorskih i radova na revitalizaciji;
35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na graevinskom,
umskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi radovi obuhvataju raiavanje i
otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnike
dokumentacije, potrebnih graevinskih uslova i izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju i
zatitu od pojave novog klizita;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste
objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije;
36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja
oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda,
popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje
odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu
kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na
nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;

38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja
objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta;
40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i
izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama;
41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac
javnih ovlaenja u okviru svoje nadlenosti kad planski dokument ne sadri uslove, odnosno podatke za
izradu tehnike dokumentacije, koji sadri odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnike
dokumentacije, a naroito kapacitete i mesto prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema
klasama objekata i delovima podruja za koje se donosi;
42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave,
posebne organizacije i druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa zakonom;
43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno
sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugih graevinskih
odnosno investicionih radova predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stie odreena prava i
obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava
svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3
Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima:
1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;
2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;
3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;
4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja obnovljivih resursa;
5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od prirodnih nepogoda,
otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;
7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje;
8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja prostora;
9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonominosti
rada javne uprave na poslovima izgradnje;
10) uea javnosti;
11) ouvanja obiaja i tradicije;
12) ouvanja specifinosti predela;

13) horizontalne i vertikalne koordinacije.

Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih, socijalnih i ekolokih
aspekata razvoja, racionalno korienje neobnovljivih i obezbeenje uslova za vee korienje obnovljivih
resursa, to sadanjim i buduim generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje
kvaliteta ivota.
Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje sa susednim
teritorijama u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju
svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa
prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka
lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova i projekata
sa regionalnim i dravnim planovima i akcijama.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta
lan 4
Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i
obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja,
izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.
Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti projektovana, izgraena,
koriena i odravana na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva zgrada.
Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije koja zadovoljava
razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem, a odnose se naroito na energiju za
grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje.
Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje
ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima
objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz
zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadlean
za poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5
Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju
se projektovati, graditi i odravati tako da svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i
starim osobama, omoguavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladu sa

odgovarajuim tehnikim propisima iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i
uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se
svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan
pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi
lan 6
Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, koji se proizvode i
isporuuju na trite radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i ija svojstva imaju uticaj na svojstva
objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte.
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju
ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.
Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava graevinskih proizvoda koji
su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte.

7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvoda

lan 7
Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i drugim propisima
kojima se ureuje priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti proizvoda, propisuju se uslovi i nain
priznavanja inostranih isprava o usaglaenosti graevinskih proizvoda.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za odgovarajuu oblast,
koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva, ija
se visina odreuje reenjem kojim se odluuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog komisije iz
stava 2. ovog lana.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.
Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije ocenjivanje usaglaenosti
graevinskih proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima nije propisano domaim tehnikim propisom,
priznaje se vaenje inostrane isprave o usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela za
ocenjivanje usaglaenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica "EA MLA"
sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja usaglaenosti u
skladu sa vaeim propisima Evropske unije.
Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je posebnim propisom
koji ureuju zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine, odnosno zatitu kulturnih dobara, utvren nain
stavljanja u promet, ve se ti proizvodi mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim
propisom.

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na

izgradnju i korienje objekata

lan 8
Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni
organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), duni su da odrede posebnu
organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih
uslova; izdavanje graevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje
uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu; za pribavljanje isprava i
drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za
izdavanje lokacijskih uslova, graevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i
obezbeenje uslova za prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za upis prava svojine na izgraenom
objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura).
Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz lana 145. ovog
zakona.
U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno reenja o graevinskoj
dozvoli.
Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene procedure.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak sprovoenja objedinjene
procedure.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

lan 8a
Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem.
Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci javnih ovlaenja, kao i
podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, ukljuujui i tehniku dokumentaciju,
dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata i podnesaka iz
stava 1. ovog lana i formu u kojoj se dostavljaju tehnika dokumentacija i akta iz stava 2. ovog lana.

10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj proceduri

lan 8b
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih
uslova, imaocima javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvruju uslove
za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u
planski dokument, odnosno separat.
Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva, a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema
zahteva.
Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ e o tome obavestiti
podnosioca zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 211a ovog
zakona.
Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih trokova za izdavanje
traenih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje drugih radnji iz svoje nadlenosti.

Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za prikljuenje na infrastrukturnu
mreu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima.
Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskih
uslova.
Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a naknade koje nisu
u vezi sa prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole, ako
posebnim zakonom nije propisano drugaije.
U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje objekta na
odgovarajuu mreu, nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje.
U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih ovlaenja duan je da
izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organ u roku
od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nije predvieno
drugaije.
Odredbe st. 5-9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu elektroenergetsku
mreu (iznad 110 kv).

11. Registar objedinjenih procedura

lan 8v
Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku, javno dostupnu
bazu podataka o toku svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih
uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem
tekstu: registar objedinjenih procedura).
U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu:
registrator).
Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebne dozvole u
elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.
Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra objedinjenih procedura, u
skladu sa ovim zakonom.
Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih
ovlaenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom sprovoenja objedinjene procedure taj
imalac javnih ovlaenja ne postupa na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku
od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlaenja.
Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora,
ako se u nadlenom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura,
obaveze i ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadranih u registru.

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

lan 8g

Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su
objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta
sadrana u tim registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije.
Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih
dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz lana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te
evidencije.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronske evidencije iz stava 1.
ovog lana.
Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje o sprovoenju
objedinjene procedure.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva
dostavlja i druge izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim
zahtevom.
Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu prijavu:
1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1. taka 3) ovog zakona;
2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa
lanom 8v stav 6. ovog zakona.

13. Sprovoenje objedinjene procedure

lan 8d
Nadleni organ:
1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od
pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa lanom 8b ovog zakona;
2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od
dana podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole;
3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi
sredstvo obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju nakon provere valjanosti sredstva
obezbeenja prijavu radova potvruje, odnosno odbacuje reenjem, u roku od pet radnih dana;
4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja u roku
od tri radna dana od dana podnoenja zahteva;
5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od
dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;
6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije u roku od pet
radnih dana od dana podnoenja zahteva.
Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve
i prijavu, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, u ime
i za raun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih
ovlaenja, a uslov su za sprovoenje objedinjene procedure.
Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji bez
odlaganja.
Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno izvoenja radova, ne
sprovodi odreena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovoenje
pojednostavljene i preostalih faza objedinjene procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana, ako
drugaije nije propisano zakonom.

14. Granice ovlaenja nadlenog organa

lan 8
Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih
uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost
dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, ve lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje,
a prijavu radova potvruje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz lana 8b ovog zakona.
Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost sledeih formalnih
uslova:
1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti podnosilac
zahteva odnosno prijave;
3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke;
4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i
podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske
dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.
Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno reenja iz
lana 145. ovog zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav 1. ovog zakona donosi reenje, osim
ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zakljukom.
Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u roku od deset dana
od dana prijema zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zakljuka na
internet strani nadlenog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen od strane
nadlenog organa, niti ponovo plaa administrativnu taksu.
U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje je izdata
graevinska dozvola ili reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa
propisima i pravilima struke, za tetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehniku
dokumentaciju, vrilac tehnike kontrole i investitor.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta aktom kojim se
ureuje sprovoenje objedinjene procedure.

lan 9
(Brisano)

II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja
lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe
odbrane zemlje, kao i podatke o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za
odbranu zemlje.
Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je
sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadleno za poslove odbrane ne odlui drugaije.

1.1. Planski dokumenti

lan 11
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene.
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan;
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12

Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:

1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana.
3) (brisana)

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;
3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog
vlasnika.

2. Prostorni planovi
2.1. Prostorni plan Republike Srbije
lan 14
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument
prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;

7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;

8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) (brisana)
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;
13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg
reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu,
mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog,
geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz
regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u
skladu sa susednim regionima i optinama.

lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;

5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih
slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;
8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim
sistemima od znaaja za Republiku Srbiju;
10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje;
12) mere zatite ivotne sredine;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja,
odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje
smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji
jedinice lokalne samouprave.

lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
1) obuhvat graevinskog podruja;
2) planirane namene prostora;
3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;
4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;
5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta;
6) ureajne osnove za sela;

7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine;
8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog
plana;
9) mere i instrumente za sprovoenje plana;
10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.
Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana,
donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne
samouprave u skladu sa ovim zakonom.

lan 20a
Ureajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa
detaljnou koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice
lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviena izrada planskog dokumenta.
Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i
donoenje se vri u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donoenje
urbanistikog plana.
Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri naroito:
1) granicu prostornog obuhvata;
2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;
3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela);
4) prikaz povrina javne namene;
5) regulaciju i nivelaciju;
6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama;
7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata.
Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog odrivog
razvoja, uvaavajui tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito:
1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),
2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, naputena sela),
kao i
3) druge razliitosti.
Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati na
osnovu optih pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne
menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za:

1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata,

2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim
organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili za podruja
odreena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za:
1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;
2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina;
3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala;
4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala;
5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju;
6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.
Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske komunikacione mree i
ureaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili ureenja prostora predvienih prostornim planom podruja
posebne namene, a nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i 217. ovog
zakona.

lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;

11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje
nije predviena izrada urbanistikog plana;
12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
13) mere zatite ivotne sredine;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih
reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene moe se izraivati
paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

3. Urbanistiki planovi
3.1. Generalni urbanistiki plan
lan 23
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog
razvoja.
Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj
organizaciji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07), utvreno kao grad, odnosno grad
Beograd.

lan 24
Generalni urbanistiki plan sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom
podruju;
3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko
podruje;
5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25

Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne
samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno
grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi
generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima
naseljenog mesta.
Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i povrine javne
namene.

lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione i graevinske linije;
5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do
njegovog donoenja;
9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;
10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana
detaljne regulacije;
11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27
Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone
urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena
prethodno donetim planskim dokumentom.
Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim planom jedinice lokalne
samouprave njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke nadlenog organa ili po zahtevu lica koje sa
jedinicom lokalne samouprave zakljui ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se izrauje istovremeno sa
izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i
plan parternog ureenja.
Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne regulacije, taj planski
dokument ireg podruja mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivati
prilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja
plana detaljne regulacije.
Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period zabrane izgradnje u
obuhvatu tog planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana donoenja te odluke. Ako u propisanom
roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdae se u skladu sa lanom 57. stav 5.
ovog zakona.

lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone;
2) detaljnu namenu zemljita;
3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na
geodetskoj podlozi;
4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;
9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i
plan parternog ureenja.
Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju
parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne
samouprave i urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;

3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30
Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice
lokalne samouprave i urbanistikim planovima sadre naroito:
1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom
prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;
2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree
saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje;
3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog
dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;
4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite prirodnog i kulturnog
naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi;
5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu
sa standardima pristupanosti;
6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za
preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom;
7) mere energetske efikasnosti izgradnje;
8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.
Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su
pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.

4.2. Pravila graenja

lan 31
Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne
samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito:
1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama
pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata ija je izgradnja
zabranjena u tim zonama;
2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu
povrinu graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;
6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;

7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim dokumentom, organ nadlean
za izdavanje graevinske dozvole e ih pribaviti iz separata.
Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih ovlaenja, po
potrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za izdavanje graevinske dozvole.
Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima podruja za koje se donosi
je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom.
Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog
ovlaenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujui su za sve uesnike u postupku.
Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog
oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32
Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana.
Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od
raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih
sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.
Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno
overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.
Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim
georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih
informacionih sistema.
Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se
i u analognom obliku.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja
mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada
Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost
ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa
planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku
koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog
organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana sa planskim dokumentima ireg znaaja,

ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od
dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica
proglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog
za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u
pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje
saglasnosti.
Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne pokrajine, regionalnog
prostornog plana za podruje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog
urbanistikog plana i urbanistikog plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne
namene unutar granica zatienog podruja, sa aktom o proglaenju zatienog podruja vri, u roku od
15 dana od dana podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskog dokumenta, komisija koju
obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske
dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine.
Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma
obezbeuju se u budetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadleni organ autonomne
pokrajine u budetu autonomne pokrajine.
Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od osam dana od dana
izvrene kontrole, dostavlja ga ministru nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno nadlenom
organu autonomne pokrajine.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za
davanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog
planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga.
Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da je saglasnost data.
U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja, propisani ovim
zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34
Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog
reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina
autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog
prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja.

Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno
druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i
urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u
odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih
dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni
urbanista.

9. Odgovorni planer
lan 37
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog
stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa
visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi
dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista

lan 38
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na
akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet
godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog
planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa
zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da
su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike Srbije u proces
integracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se ureuje politika urbanog razvoja, urbana
obnova i sl.

12. Ustupanje podloga

lan 40
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ,
odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne
zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca, osim posebnog
priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42
Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom
glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu
autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se
odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz
stava 1. ovog lana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta, osim posebnog
priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru
planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra.
Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument dostavi organu iz
stava 2. ovog lana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministar
nadlean za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku,
putem interneta, bez naknade.

lan 44
(Brisan)

lan 45

Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni
informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa naelima INSPIRE direktive.
Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim
licima i u elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere
ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

16a Rani javni uvid

lan 45a
Posle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac izrade plana organizuje
upoznavanje javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim ciljevima i svrhom izrade plana, moguim reenjima
za razvoj prostorne celine, moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i
izgradnju objekata obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i
stepena procene uticaja na ivotnu sredinu.
Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u
elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana
i traje 15 dana od dana objavljivanja.
Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a
evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska reenja.
Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska reenja.
Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska
dokumenta iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne
planove u nadlenosti Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadleno za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadlenosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid
koju obrazuje organ autonomne pokrajine nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata
lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno
pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv planskog dokumenta;
2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;
3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak podloga;

4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora;

5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja;
6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa strukturom osnovnih
namena prostora i korienja zemljita;
7) rok za izradu planskog dokumenta;
8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava;
9) mesto i nain obavljanja javnog uvida;
10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i
izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade
plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade.
U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev ministarstva nadlenog za
poslove odbrane, nadleni organ za poslove dravnog premera i katastra ustupa postojee kopije
katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta
koji se menja.
Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadlenog organa
za poslove zatite ivotne sredine miljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateke
procene uticaja.
Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja miljenje nadlenog
organa za poslove zatite ivotne sredine o potrebi izrade strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja
privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava
propisane uslove za izradu planskih dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Nacrt planskog dokumenta

lan 48
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog
dokumenta.

Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj
dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji
znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu
plana kao i podatke iz izvetaja o primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida.
Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima.
Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.
Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni
prilog.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg
podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti
planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene i
regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana za podruja
koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne
pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove
prostornog planiranja.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove, u roku od 15
dana od dana podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole.
Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj
kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj
primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog
dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O
izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornog
planiranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog
planiranja.
U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog
dokumenta, javni uvid ne moe da traje krae od 15 dana od dana oglaavanja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava
izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj
primedbi.

Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku
od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 3. ovog lana.
Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu.

lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za
planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu
izrade nalae da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana
donoenja odluke.
Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli.

16.5a Glavni urbanista

lan 51a
Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada izmeu organa nadlenog
za poslove urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija ukljuenih u postupke izrade i donoenja
planskih dokumenata.
Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.
Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od
etiri godine.
Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,
specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet
godina u oblasti arhitekture i odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje
deset godina radnog iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i arhitekture.
Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje poloaj, ovlaenja,
kao i prava i dunosti glavnog urbaniste.

16.6. Komisija za planove

lan 52
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, strune provere
usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja strunog
miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju
za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i
drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i
izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom.
Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog
organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.

Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se podzakonskim
aktom koji donosi ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju
Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije
moe angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli,
odnosno na vie katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana
podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

17a Lokacijski uslovi

lan 53a
Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na
katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnike
dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje
graevinska dozvola, kao i za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, uz obavezu
investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne
infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih
parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskih
parcela, u skladu sa ovim zakonom.
Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz lana 134. ovog zakona.
Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadleni organ
jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno dela
objekta (skica, crte, grafiki prikaz i sl.).
Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

lan 54
Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove za izgradnju
objekata, odnosno sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni
organ te uslove pribavlja po slubenoj dunosti, o troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih

trokova izdavanja. Imaoci javnih ovlaenja duni su da te uslove po zahtevu nadlenog organa dostave
u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojee
komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice ili
druge javne povrine.

lan 55
Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog,
odnosno projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, kao i podatke o:
1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;
2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom projektu na osnovu kojeg
se izdaju lokacijski uslovi i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;
4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre graenja;
5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih
podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove.
Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u
roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadleno
ministarstvo ili nadleni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadlenog
ministarstva.

lan 57
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana
jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije
predviena izrada plana detaljne regulacije.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je urbanistiki projekat
izraen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i
urbanistikog projekta.
Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje
lokacijskih uslova, predviena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku
propisanom lanom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta
kojim se ureuju opta pravila parcelacije, ureenja i graenja, i na osnovu postojeeg planskog
dokumenta koji sadri regulacionu liniju.

Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta, poloaj objekta u
odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto
razvijenu graevinsku povrinu objekta (BRGP), uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostora za
parkiranje vozila.
Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate u
skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.
Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje, odnosno
prikljuenje objekta na infrastrukturnu mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih uslova.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije
lan 58
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje
Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu
Prostornog plana Republike Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje
regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku
od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi
godinje izvetaje o ostvarivanju prostornog plana.
Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u
prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove
prostornog planiranja.

lan 59
(Brisan)

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat
lan 60
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za
potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske
razrade lokacija.

lan 61
Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarskotopografskom planu.

Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i

precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za
potvrivanje urbanistikog projekta utvrenoj ovim zakonom.
Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana, dozvoljena je kada je
planom predviena bilo koja od kompatibilnih namena.

lan 62
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su
upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom
licencom.

lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da urbanistiki projekat nije
u suprotnosti sa vaeim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na
osnovu ovog zakona.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu
prezentaciju urbanistikog projekta u trajanju od sedam dana.
Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.
Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistiki projekat sa
svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.
Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije
sa javne prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je urbanistiki projekat u suprotnosti sa planom
ireg podruja, o emu sainjava pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanistikog
projekta.
Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga
komisije iz stava 5. ovog lana potvrdi ili odbije potvrivanje urbanistikog projekta i o tome bez odlaganja
pismenim putem obavesti podnosioca zahteva.
Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno gradskom veu, u
roku od tri dana.
Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana potvrivanja projekta,
taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja
urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne
samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65

Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela na osnovu
projekta preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski
dokument nije donet, obrazovae se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravila
parcelacije, regulacije i izgradnje.
Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje se mogu deliti
parcelacijom do minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema
planiranoj ili postojeoj izgraenosti, odnosno, planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele, na
osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na nain propisanim u stavu 1. ovog lana.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno
parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije
rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove
urbanizma, u roku od 10 dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim
planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvruju opta pravila parcelacije,
regulacije i izgradnje, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno
gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinskopravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od
strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat
geodetskog obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.
Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno
parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra
dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, kao i za graevinske parcele javne
namene odreene na osnovu plana parcelacije sadranog u planskom dokumentu, uz zahtev za
provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za
poslove urbanizma.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela,
na osnovu projekta preparcelacije iz stava 1. ovog lana ili na osnovu plana parcelacije za graevinske
parcele javne namene sadranog u planskom dokumentu.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu
zahteva.

20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela
istog vlasnika
lan 68
Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao
i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa,
vri se na osnovu elaborata geodetskih radova.
Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog lana izrauje se u skladu sa propisima o dravnom premeru
i katastru.
Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele reava imovinsko pravne odnose.
Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadleni
pravobranilac.
Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele
organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra.
Uz zahtev iz stava 5. ovog lana, vlasnik podnosi i dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima.
Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj
svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je
manje povrine od parcele kojoj se pripaja.
Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.

20.3a Urbanistiko-arhitektonski konkurs

lan 68a
Urbanistiko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanistiko, kompoziciono ili pejzano
reenje za odreenu lokaciju ili idejno arhitektonsko reenje za jedan ili vie objekata, kao i parterno ili
pejzano ureenje delova ili celine predmetne lokacije.
Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih reenja za lokacije koje su od
znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
Nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa blie propisuje
ministar nadlean za poslove urbanizma.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69
Za graenje, odnosno postavljanje objekata iz lana 2. ta. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih
objekata ili komunikacionih mrea i ureaja, moe se formirati graevinska parcela koja odstupa od

povrine ili poloaja predvienih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup
objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o reenom
pristupu javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti prolaza sa
vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslunog dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas
kod potroaa, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteorolokih stubova, kao i
stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane
ovim zakonom.
Za objekte iz stava 1. ovog lana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, graevinska parcela
formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.),
dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna graevinska parcela.
Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna graevinska parcela.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina,
pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska
parcela predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim
u sluaju kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja graevinske
dozvole podnet ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom.
Objekti iz stava 1. ovog lana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na
poljoprivrednom zemljitu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju,
parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od povrine ili poloaja
predvienih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog lana.
Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati povrinu javne
namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim
zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste
infrastrukturnog objekta.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog lana, moe
se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljita u privatnoj
svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju
prava slubenosti zakljuen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja,
na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljita. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju
komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim
imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe se, umesto propisanih dokaza iz ovog lana i drugih
dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima
vlasnika, odnosno korisnika zemljita. Kada se kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na
zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita,
organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor,
odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra.
Kada je Republika Srbija vlasnik zemljita na kome nije upisano pravo korienja u korist nekog drugog
lica, Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili
zakljuuje ugovore o uspostavljanju prava slubenosti na tom zemljitu.
Na zemljitu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog lana i na zemljitu ispod vodova
visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno
iznad zemljita, uz obavezu sopstvenika, odnosno draoca tog zemljita da ne ometa izgradnju,
odravanje i upotrebu tog objekta.

U sluaju iz stava 10. ovog lana, ne dostavlja se dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima u smislu
ovog zakona, niti se formira graevinska parcela za predmetno zemljite.
Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i
okolnog zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva
tehnoloki postupak i na nain koji je u skladu sa takvim tehnolokim postupkom.
Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani pristup gradilitu i trpe
izvoenje radova za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana.
Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude
priinjena prolazom i prevozom i vrati zemljite u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o
visini naknade tete, odluku o tome donosi nadleni sud.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

lan 70
Zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava uslove
za graevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska
parcela.
Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod
objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadleni organ moe odrediti
graevinsko zemljite ispod objekta kao zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva
da u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje
zemljita za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske parcele podnosi se
organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadleni organ)
odnose ako:
1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat sagraen predstavlja samo zemljite ispod objekta,
osim u sluaju propisanim ovim zakonom;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadleni organ utvrdio da postoji
mogunost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa
ranije vaeim zakonima kojima je ureivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji
objekata ("Slubeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgraen na graevinskom
zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice;
3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni
glasnik RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao
nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave ili pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice.
Uz zahtev iz stava 3. ovog lana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno
dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadlean za poslove legalizacije utvrdio mogunost legalizacije,
odnosno doneo reenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadlenog za
poslove dravnog premera i katastra da li je izvreno obeleavanje, odnosno formiranje katastarske
parcele i po kom osnovu.

Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog lana nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa
nadlenog za poslove urbanizma izvetaj da li postojea katastarska parcela ispunjava uslove da bude
odreena kao zemljite za redovnu upotrebu objekta i uslove za graevinsku parcelu, odnosno da li je,
radi utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno
parcelacije, da li postoje urbanistiki uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi miljenje, ako je ve
izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno
parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta
preparcelacije, odnosno parcelacije, izvetaj sadri i predlog za formiranje graevinske parcele.
Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrauju se u skladu sa
uslovima sadranim u vaeem planskom dokumentu, a naroito sa uslovima koji se odnose na poloaj
postojeeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain pristupa
katastarskoj parceli, opti minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu
i povrinu postojeeg objekta ili u skladu sa optim pravilima za formiranje graevinske parcele
propisanim u podzakonskom aktu kojim se ureuju opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije,
nadleni organ obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje
katastarske parcele.
Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova za izradu projekta
preparcelacije, odnosno parcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva, koji ima
pravo da u roku od tri dana od dana dobijanja obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno
gradskom veu.
Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu i formiranju graevinske parcele, po sprovedenom
postupku, donosi nadleni organ.
Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele,
odnosno utvruje se da je postojea katastarska parcela istovremeno i graevinska parcela, a sastavni
deo reenja je potvreni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadri projekat geodetskog
obeleavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana.
Reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se prestanak prava korienja, odnosno prava svojine
dotadanjeg korisnika, odnosno vlasnika graevinskog zemljita i pravo vlasnika objekta da pravo svojine
na graevinskom zemljitu stekne neposrednom pogodbom, po trinoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove
graevinarstva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene kod organa nadlenog za
poslove dravnog premera i katastra.
Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadleni
organ tu injenicu prihvata kao steeno pravo u postupku odreivanja zemljita za redovnu upotrebu
objekta.

l. 71-81
(Brisano)

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita

lan 82
Graevinsko zemljite je zemljite koje je odreeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i
korienje objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom.

2. Korienje graevinskog zemljita

lan 83
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se
obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljita u graevinsko zemljite,
vlasnici tog zemljita stiu prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na
osnovu zakona, bez obzira na injenicu to organ nadlean za upis na nepokretnostima i pravima na
njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.
Graevinsko zemljite kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog lana, moe se koristiti i
u druge svrhe, do privoenja zemljita planiranoj nameni.
Za promenu namene zemljita u graevinsko zemljite plaa se naknada, ako je to predvieno posebnim
zakonom.

3. Svojinski reim
lan 84
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.
Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave.

lan 85
Graevinsko zemljite je u prometu.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim
propisima.
3.1. Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini

lan 86
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe graevinsko zemljite dati u zakup radi izgradnje
objekta za koji se izdaje privremena graevinska dozvola u skladu sa lanom 147. ovog zakona, u sluaju
realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i u sluajevima predvienim u lanu 100. st. 2. i
3. ovog zakona.
Kada se graevinsko zemljite daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je zakonom predvieno
izdavanje privremene graevinske dozvole, ugovor o zakupu se zakljuuje na odreeno vreme, najdue
do pet godina.

4. Vrste graevinskog zemljita

lan 87

Graevinsko zemljite moe biti:

1) izgraeno i neizgraeno;
2) ureeno i neureeno.
4.1. Promena namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite

lan 88
Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u graevinsko zemljite, organ nadlean
za donoenje planskog dokumenta je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog
dokumenta, organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis
katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja
zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka
katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Poljoprivredno zemljite kojem je planskim dokumentom promenjena namena u graevinsko, do
privoenja zemljita nameni moe se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.
Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom za poslove
poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite duan
je da plati naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite.
Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko izvrena na osnovu
zakona, planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana
stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se
naknada za promenu namene zemljita, bez obzira to je kao kultura odreene klase tog zemljita
upisana njiva, vinograd, vonjak, livada, panjak, trstik-movara ili neplodno zemljite.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog
lana u roku od 60 dana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene zemljita, za
zemljite kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u
stavu 6. ovog lana.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite ne plaa se prilikom izgradnje
objekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa
programom ureivanja graevinskog zemljita kada je obveznik plaanja Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove graevinarstva, utvruje projekte za izgradnju
objekata od znaaja za Republiku Srbiju.
4.2. Promena namene umskog zemljita u graevinsko zemljite

lan 89
Kada se planskim dokumentom promeni namena umskog u graevinsko zemljite, organ nadlean za
donoenje plana je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta,

ministarstvu nadlenom za poslove umarstva i organu nadlenom za poslove dravnog premera i

katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja
zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene umskog zemljita-ume, u bazu podataka
katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz umskog u graevinsko zemljite duan je da
plati naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno graevinske
dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuju ume.
Promena namene iz umskog u graevinsko zemljite sadrana u planskom dokumentu se smatra optim
interesom u skladu sa lanom 10. Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).
Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvrena promena namene umskog zemljita u
graevinsko zemljite, vlasnik takvog zemljita ostvaruje sva prava vlasnika na graevinskom zemljitu, u
skladu sa ovim zakonom.
4.3. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite

lan 90
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u
skladu sa zakonom.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni
objekti bez graevinske dozvole i privremeni objekti.

4.4. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite

lan 91
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno
opremljeno za graenje i korienje (izgraen pristupni put, elektromrea, obezbeeno snabdevanje
vodom i obezbeeni drugi uslovi).

4.5. Pripremanje i opremanje graevinskog zemljita sredstvima fizikih ili pravnih lica
lan 92
Graevinsko zemljite koje nije ureeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog
dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola, moe se
pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizikih ili pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz lana
94. ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja graevinskog zemljita, po
kome je nadleni organ duan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga.
Nadleni organ, odnosno lice iz lana 94. ovog zakona moe sa licem iz stava 1. ovog lana zakljuiti
ugovor o zajednikom pripremanju, odnosno opremanju graevinskog zemljita, koji naroito sadri:

1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja graevinskog zemljita;

2) podatke iz planskog dokumenta i tehnike uslove za izgradnju;
3) podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita;
4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela;
5) dinamiku i rok izgradnje;
6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi struni nadzor u toku izvoenja
radova;
7) odreivanje uea svake ugovorne strane u obezbeivanju, odnosno finansiranju izrade tehnike
dokumentacije i strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenju radova i izboru izvoaa radova, kao i
drugih trokova u vezi sa opremanjem graevinskog zemljita, ukljuujui visinu i rokove obezbeivanja
finansijskih i drugih sredstava;
8) odreivanje objekata koji se grade i koji e prei u svojinu jedinice lokalne samouprave;
9) odreivanje iznosa uea lica iz stava 1. ovog lana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja
graevinskog zemljita koji e biti umanjen za iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;
10) sredstva obezbeenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.

5. Ureivanje graevinskog zemljita

lan 93
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih podloga, izradu
planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, uklanjanje objekata,
saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim dejstvima, obavlja se i
provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i ureenje povrina
javne namene.

lan 94
Ureivanje graevinskog zemljita obavlja se u skladu sa vaeim planskim dokumentom prema
srednjoronim i godinjim programima ureivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o
zatiti, racionalnom i odrivom korienju zemljita.
Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita,
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave moe da osnuje privredno drutvo,
javno preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu
sa zakonom, odnosno statutom.

6. Izvori finansiranja ureivanja graevinskog zemljita

lan 95

Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva ostvarenih od:

1) doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja ili razmene graevinskog zemljita;
4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
6.1. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita

lan 96
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se doprinos jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji je
planirana izgradnja objekta.
Novana sredstva dobijena od doprinosa za ureenje graevinskog zemljita koriste se za ureivanje
(pripremanje i opremanje) graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita u javnu svojinu i
izgradnju i odravanje objekata komunalne infrastrukture.

lan 97
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Iznos doprinosa se utvruje reenjem o izdavanju graevinske dozvole tako to se osnovica koju ini
prosena cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj
optini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike, pomnoi sa
ukupnom neto povrinom objekta koji je predmet gradnje, izraenom u metrima kvadratnim, i sa
koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvruje jedinica lokalne samouprave.
Koeficijent zone iz stava 2. ovog lana ne moe biti vei od 0,1, a koeficijent namene ne moe biti vei od
1,5.
Iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za trokove infrastrukturnog opremanja
graevinskog zemljita sredstvima investitora, na osnovu ugovora zakljuenog u skladu sa lanom 92.
ovog zakona, kao i za vrednost zemljita koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju
infrastrukturnih objekata.
Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekue godine utvruje koeficijente iz stava 2.
ovog lana.
Investitor koji dostavi odgovarajue sredstvo obezbeenja plaanja ima pravo da iznos doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita isplati u najmanje 36 mesenih rata, a onaj koji plaa naknadu
jednokratno, pre podnoenja prijave radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu
sa odlukom jedinice lokalne samouprave.
Skuptina jedinice lokalne samouprave optim aktom utvruje zone i vrste namena objekta iz stava 2.
ovog lana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuu
infrastrukturu kao i uslove i nain obrauna umanjenja iz stava 5. ovog lana, i druge pogodnosti za
investitore, metod valorizacije u sluaju plaanja u ratama kao i druga pitanja od znaaja za obraun i
naplatu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, u skladu sa ovim zakonom, a svojim

pojedinanim aktom moe predvideti dodatne pogodnosti za plaanje doprinosa za objekte od posebnog
znaaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za
objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog lana, kao i za objekte socijalnog
stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita ne obraunava se za objekte javne namene u javnoj
svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladine objekte, podzemne etae
objekata visokogradnje (prostor namenjen za garairanje vozila, podstanice, trafostanice, ostave,
veernice i sl.), osim za delove podzemne etae koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena deja
igralita, otvorene sportske terene i atletske staze.
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita se plaa kada se namena objekta, odnosno dela objekta,
menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan vei iznos doprinosa.
Investitor koji uklanja postojei objekat koji je izgraen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog
objekta na istoj lokaciji, plaa doprinos za ureivanje graevinskog zemljita samo za razliku u broju
kvadrata korisne povrine izmeu objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.
Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosenoj ceni kvadratnog metra stanova
novogradnje, doprinos iz stava 1. bie utvren na osnovu proseka iznosa prosenih cena kvadratnog
metra stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa
zakonom kojim se ureuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni.
Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od znaaja za lokalni ekonomski
razvoj, Vlada Republike Srbije moe odobriti visinu naknade u drugaijem iznosu od iznosa predvienog
stavom 2. ovog lana.

lan 98
Iznos, nain plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i sredstvo obezbeenja u sluaju
plaanja na rate su sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli.
Kada nadleni organ po zahtevu investitora izda graevinsku dozvolu usled promena u toku graenja,
sastavni deo tog reenja je novi obraun doprinosa.
Sastavni deo reenja o upotrebnoj dozvoli je konani obraun doprinosa.
Najkasnije do podnoenja prijave radova, investitor je duan da izvri uplatu doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita u celosti, odnosno ako plaa na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo
obezbeenja plaanja.
Kao sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa, investitor je duan da:
1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez
prigovora koja glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti dui tri meseca
od dana dospea poslednje rate, ili
2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% vie od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist
jedinice lokalne samouprave.
Investitor koji gradi objekat ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 200 m i koji ne
sadri vie od dve stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita na rate.
6.2. Otuenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje graevinskog zemljita u javnoj svojini

lan 99
Otuenje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili
prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po trinim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.
Otuenje graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj
svojini Republika Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina.
Otuenje graevinskog zemljita, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini jedinica lokalne
samouprave sprovodi jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz lana 94. stav 2. ovog zakona.
Pod otuenjem graevinskog zemljita smatra se i razmena nepokretnosti. U sluaju razmene izmeu
vlasnika graevinskog zemljita u javnoj, zadrunoj i privatnoj svojini, ne sprovodi se postupak javnog
nadmetanja ni prikupljanja ponuda javnim oglasom, imajui u vidu pravnu prirodu instituta razmene.
Predmet razmene moe biti izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite.
Uslove, nain i postupak razmene nepokretnosti utvruje Vlada.
Postupak, uslove, nain i program otuenja graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave, ureuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave.
Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument
na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola.
Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog lana, ne
moe biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje licu koje ponudi najveu cenu za to zemljite, koja se
naknadno ne moe umanjivati. Pod umanjenjem najvee cene ne smatra se popust koji odobrava vlasnik
graevinskog zemljita u javnoj svojini za jednokratno plaanje odreene cene, u skladu sa podzakonskim
aktom ili optim aktom vlasnika zemljita kojim se ureuje raspolaganje graevinskim zemljitem.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti neizgraeno
graevinsko zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti graevinsko zemljite bez naknade,
uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, ako se radi o realizaciji investicionog projekta kojim se
unapreuje lokalni ekonomski razvoj.
Blie uslove i nain za otuenje graevinskog zemljita iz stava 10. ovog lana propisuje Vlada, u skladu
sa propisima o kontroli dravne pomoi.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave, mogu otuiti graevinsko zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti
bez naknade, kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog
zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, odnosno otuiti ili dati
u zakup po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od trine cene ili otuiti ili dati u zakup bez naknade
kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i kada se
radi o meusobnom raspolaganju izmeu vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove,
nain i postupak otuenja graevinskog zemljita propisuje Vlada.
O otuenju ili razmeni graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog
nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni organ donosi odluku, koja se dostavlja
svim uesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.

Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini i lice kome se graevinsko zemljite otuuje, zakljuuju
ugovor u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 13. ovog lana.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup u sluaju iz lana 86. ovog zakona.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o katastarskoj parceli,
nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja
doprinosa za ureivanje zemljita, uslove za ureivanje ako se u zakup daje neureeno graevinsko
zemljite, roku u kome zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja
obaveza, nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ili raskid ugovora, kao i uslove
pod kojima se zakupcu predmetno zemljite moe dati u svojinu. Kada je ugovorom o zakupu predvieno
plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja visine zakupa sa indeksom potroakih
cena u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini blie ureuje uslove, postupak, nain i sadrinu ugovora o
otuenju ili davanju u zakup.
Uesnik javnog nadmetanja, odnosno uesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je
graevinsko zemljite otueno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, te da mu je na taj nain
povreeno pravo, moe podneti nadlenom sudu tubu za ponitaj ugovora u roku od osam dana od
saznanja za zakljuenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zakljuenja ugovora.
Graevinsko zemljite se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se
odnose na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu.
Pribavljanje neizgraenog graevinskog zemljita u javnu svojinu za potrebe ureenja povrina javne
namene, moe se, osim u postupku propisanim zakonom kojim se ureuje eksproprijacija, sprovesti i
sporazumom sa vlasnikom graevinskog zemljita, na nain i u postupku koji se ureuje optim aktom
jedinice lokalne samouprave.
Pribavljanjem graevinskog zemljita u javnu svojinu smatra se i razmena nepokretnosti.

lan 100
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i organizacija, organa
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini;
2) ispravke granica susednih katastarskih parcela;
3) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 70. ovog zakona;
4) otuenja iz lana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz lana 86.;
5) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u
skladu sa propisima o eksproprijaciji;
6) otuenja neizgraenog graevinskog zemljita u postupku vraanja oduzete imovine i obeteenja u
skladu sa posebnim zakonom;
7) razmene graevinskog zemljita.

U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima,
graevinsko zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvien ugovorom o
koncesiji, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti.
Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se
dati u zakup bez naknade privatnom partneru na rok na koji je zakljuen javni ugovor u skladu sa
zakonom kojim se ureuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, odnosno unositi kao osnivaki ulog u
privredna drutva, a vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe sa fizikim ili pravnim licem
zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u javno preduzee.
Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog lana.

7. Izmena ugovora o zakupu graevinskog zemljita

lan 101
Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji je izgraen ili se gradi na
graevinskom zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu
sa zakonom, zakupodavac e, na zahtev zakupca, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto,
odnosno pored dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u
izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je
overen u skladu sa zakonom, sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili
sa potvrdom poreske uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o
nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o zakupu, koji po
potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima. Prava i obaveze za novog zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o
nepokretnosti i pravima na njima.
Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili za koji je naknadno izdata graevinska i upotrebna
dozvola u postupku legalizacije na graevinskom zemljitu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu
zakljuenog u skladu sa ovim zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o
raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa vaeim propisima, kojim e regulisati
nain i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu.
Uslove, nain i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog lana (nain prenoenja preostalog duga,
oslobaanje od plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina vrednost graevinskog zemljita,
davanje saglasnosti za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik
graevinskog zemljita u javnoj svojini.

8. Pretvaranje prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade

lan 102
Pravo korienja na graevinskom zemljitu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.
Pravo svojine iz stava 1. ovog lana stie se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine
vri organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, po slubenoj dunosti.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno
objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasnitvu lica koje je upisano kao nosilac prava
korienja na katastarskoj parceli na neizgraenom graevinskom zemljitu, osim za lica iz lana 102.
stav 9. ovog zakona.
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci
prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09), prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u
dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009.
godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade.
Pod osnivaem iz stava 5. ovog lana smatra se i lan jednolanog privrednog drutva ili jedini akcionar u
privrednom drutvu.
Pravo svojine steeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana proizvodi pravno dejstvo od 11. septembra 2009.
godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave, ima deklarativni karakter.
Stranim dravama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnitva pravo korienja na
izgraenom i neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu
prethodno pribavljene saglasnosti ministarstva nadlenog za poslove pravde, na bazi reciprociteta.
Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na:
1) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, koja su bila ili jesu privredna drutva i druga
pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni
postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
2) lica nosioce prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini koje je
steeno radi izgradnje u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite
do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadlenog organa;
3) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, iji je poloaj odreen zakonom kojim se
ureuje sport, kao i udruenja;
4) drutvena preduzea, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu;
5) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, na koja se primenjuju odredbe propisa
Republike Srbije i bilateralnih meunarodnih ugovora kojima se ureuje sprovoenje Aneksa g
Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/02).
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz stava 9.
ovog lana ureuju se posebnim zakonom.

lan 103

Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu u javnoj svojini za koje je zakljuen ugovor o
zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju
i izgradnji, po zahtevu zakupca - vlasnika objekta ili dela objekta, utvruje se pravo svojine na
graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi
ugovor o zakupu.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi
izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji,
po zahtevu zakupca, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti
isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o
zakupu, i taj se spor pravnosnano okona u njegovu korist.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu bez naknade
u skladu sa odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo zakupa pretvara se u pravo svojine na
graevinskom zemljitu bez naknade, kada reenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgraen na tom
zemljitu postane pravnosnano, ako je to predvieno ugovorom o zakupu.
Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog lana, organu nadlenom za upis prava svojine
dostavlja se dokaz da je iznos zakupnine isplaen u celosti.
Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine ureuje vlasnik zemljita u javnoj svojini.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog lana, vri organ nadlean za poslove voenja evidencije
nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.

lan 104
Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgraeno vie objekata, u vlasnitvu razliitih lica, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je
katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u
odnosu na ukupnu povrinu objekata koji se nalaze na toj parceli.
Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasnitvu razliitih lica ili je objekat
sastavljen od posebnih delova koji su u vlasnitvu razliitih lica, organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju
nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih
lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu povrinu objekta, odnosno objekata koji
se nalaze na toj parceli.
Po zahtevu lica koje stie pravo svojine na graevinskom zemljitu u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana,
organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika
katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.
Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan postojei objekat,
zahtev za upis prava svojine na graevinskom zemljitu - katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagraen
moe se podneti tek nakon upisa tog novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na
osnovu pravnosnane sudske odluke kojom se takav upis nalae.

9. Zemljite za redovnu upotrebu objekta

lan 105

Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korienja na
graevinskom zemljitu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgraen, stie pravo svojine na
katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgraen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz lana
106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na objektu steeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno
na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske
dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13).
Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog lana podnosi se organu nadlenom za poslove dravnog
premera i katastra.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona
utvrdi da povrina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u
skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu,
po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona
utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat
sagraen, vlasnik zemljita moe, ako se od preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska
parcela, taj preostali deo zemljita otuiti vlasniku objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona
utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat
sagraen, vlasnik zemljita, ako se od preostalog zemljita moe formirati posebna graevinska parcela,
raspolae tim zemljitem u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, organ nadlean za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite, jednim reenjem utvruje zemljite za redovnu
upotrebu i pravo na pretvaranje prava korienja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 7. ovog lana, vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo
na upis svojine na graevinskom zemljitu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti

lan 106
Po okonanom postupku pretvaranja prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu, u
skladu sa ovim zakonom, katastarska parcela izgraenog graevinskog zemljita zajedno sa objektima
sagraenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva
postojea prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa
prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog
posebnog dela, osim ako je na tom zemljitu ustanovljen dugoroni zakup u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju kada je vie objekata razliitih vlasnika izgraeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo
nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za
svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela.
U sluaju kada je na jednoj parceli upisano vie sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je
vlasnik objekta izgraenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po
sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagraen objekat, dok se ostale
parcele formiraju kao katastarske parcele neizgraenog graevinskog zemljita.
Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojeih objekata ili
zemljita.

U sluaju da saglasnost iz stava 4. ovog lana ne bude postignuta, zainteresovano lice moe pokrenuti
postupak za razvrgnue suvlasnike zajednice kod nadlenog suda. Na osnovu pravnosnane sudske
odluke, sprovodi se parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana pred organom nadlenim za poslove dravnog
premera i katastra.
Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnua suvlasnike zajednice u sudskom postupku, ne
moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj povrini graevinske parcele, o pristupu javnoj saobraajnoj
povrini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.
Odredbe ovog lana koje se odnose na razvrgnue suvlasnike zajednice primenjuju se i na lica iz lana
102. stav 9. ovog zakona u cilju razvrgnua sukorisnike zajednice i formiranja novih katastarskih parcela
u skladu sa ovim zakonom. Na novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korienja.

lan 106a
(Brisan)

11. Urbana komasacija

lan 107
Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojee katastarske parcele na
podruju za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (u daljem tekstu: komasaciono
podruje) pretvaraju u graevinske parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, u cilju
racionalnog korienja i ureenja graevinskog zemljita, uz istovremeno reavanje imovinsko pravnih
odnosa koji nastanu u ovom postupku.
Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.
Komasacija se sprovodi kada na odreenom podruju postoje katastarske parcele koje zbog povrine,
oblika, poloaja ili nemogunosti pristupa javnoj povrini ne ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, uz
potovanje naela nepovredivosti stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, naela jednake vrednosti i
naela dodele novih katastarskih parcela.
Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom podruju koje ine komasacionu
masu, osim katastarskih parcela:
1) na kojima su izgraeni objekti u skladu sa vaeim planskim dokumentom;
2) neizgraenog graevinskog zemljita koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu u skladu sa
vaeim planskim dokumentom;
3) javne namene koje su ureene ili izgraene u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Komasaciona masa je graevinsko zemljite unutar komasacionog podruja, koju ine izdvojene povrine
predviene za izgradnju povrina ili objekata javne namene koje se dodeljuju u vlasnitvo nosiocima prava
javne svojine u skladu sa zakonom i izdvojene povrine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim
nosiocima stvarnih prava.
Izdvojene povrine za javne namene iz stava 5. ovog lana utvruju se pre formiranja graevinskih
parcela za preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava, a njihova ukupna povrina ne moe biti vea
od 33% u odnosu na ukupnu komasacionu masu.
U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasnitva, kao i tereti ako
su bili upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu.

Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na graevinskom zemljitu koje
je predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo
nije upisano u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu
odluke o komasaciji, kao i jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu: komisija) koju obrazuje
skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove urbanizma, obrazuje republiku komisiju za urbanu
komasaciju.

lan 108
Pre donoenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih nosioca stvarnih prava
na katastarskim parcelama ija povrina predstavlja najmanje 51% povrine podruja za koje je donet
plan generalne ili plan detaljne regulacije utvruje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana
podnoenja zahteva.
Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana, u daljem postupku pristupa utvrivanju
granica komasacionog podruja i odreuje stranke u postupku. Komisija za komasaciju o utvrenim
injenicama sainjava izvetaj, koji je javno dostupan svim zainteresovanim licima.
Po utvrivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlae skuptini jedinice
lokalne samouprave donoenje odluke o komasaciji. Po donoenju odluka se objavljuje u javnom glasilu
jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji i osnov
je za upis zabelebe o sprovoenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima. Nakon upisa zabelebe, promene na komasacionom podruju su mogue samo uz saglasnost i
odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do zavretka procesa komasacije,
odnosno do momenta brisanja zabelebe u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Po donoenju odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o komasaciji, na predlog komisije za
komasaciju, organ nadlean za poslove urbanizma sprovodi javni poziv za prijavljivanje i utvrivanje
potrebnih podataka za sprovoenje komasacije, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke
o komasaciji, koji se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i
jednom dnevnom listu u Republici Srbiji.
Rok za prijavu podataka iz stava 4. ovog lana je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, u kom
roku je komisija za komasaciju duna da sprovede javno izlaganje i blie upozna zainteresovana lica sa
naelima komasacije i principima preraspodele graevinskog zemljita, o emu sainjava izvetaj. Po
okonanju javnog izlaganja, komisija za komasaciju pristupa izradi projekta komasacije.
Projekat komasacije izrauje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije sadranim u vaeem
planskom dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno prikazanim postojeim i novoplaniranim stanjem, sa
svim faktikim, prostornim i pravnim promenama koje e nastupiti na komasacionom podruju. Po izradi,
komisija za komasaciju organizuje javni uvid u projekat komasacije u trajanju od 30 dana.
Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predloena reenja iz projekta komasacije u
roku od 30 dana od dana isteka roka za javni uvid.
Komisija za komasaciju odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, a izvetaj
koji sadri podatke o javnom uvidu, sa svim primedbama i prigovorima, sa odlukama o prigovorima,
dostavlja se obraivau projekta komasacije koji je duan da u roku od osam dana izmeni i dopuni
projekat komasacije, u skladu sa donetim odlukama komisije za komasaciju. Projekat komasacije
dostavlja se komisiji za komasaciju i organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za poslove
urbanizma na potvrivanje.

Po potvrivanju projekat komasacije se objavljuje u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne samouprave
nadlenom za imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi reenje o komasaciji.
Na reenje o urbanoj komasaciji moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove urbanizma u
roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Pravnosnano reenje o komasaciji, sa dokazom o isplaenim naknadama u postupku komasacije je
osnov za upis novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima.

lan 108a
Preraspodela graevinskih parcela vri se tako to se, uvek kada je to mogue, vlasniku dodeljuje
graevinsko zemljite sa poloajem koji je isti ili slian zemljitu koje je uneto u komasacionu masu, na
osnovu merila povrine ili na osnovu merila vrednosti.
Na osnovu merila povrine zemljita, svakom vlasniku pripada graevinsko zemljite u povrini parcele
koja je uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u povrini koja e biti koriena za javne namene i
koju je utvrdila komisija za komasaciju.
Na osnovu merila vrednosti zemljita, svakom vlasniku pripada jedna ili vie graevinskih parcela, ija
trina vrednost nakon sprovedene komasacije (postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti
graevinskog zemljita unetog u komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost).
U sluaju da nastane razlika u povrini izmeu dodeljene i unete povrine, a nakon odbitka dela povrina
za javne namene (po kriterijumu unete povrine i unete vrednosti zemljita) ta razlika se nadoknauje u
novcu.
Novane naknade utvruje komisija za komasaciju.
Trokove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski radovi i dr.) padaju na
teret jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Po okonanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim reenjem utvruje visinu uea
svih stranaka u stvarnim trokovima.
Trokove komasacije snose uesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu inicijativu
(najmanje 51% povrine). Postupak sprovodi lokalna samouprava o troku vlasnika zemljita. Komisija je
u obavezi da pre donoenja odluke o komasaciji, svakom uesniku dostavi predraun trokova koje e
snositi do okonanja postupka. Obraun stvarnih trokova sainjava se prilikom izrade pojedinanih
reenja o komasaciji, a stvarni trokovi mogu premaiti predraun trokova za najvie 20%.

lan 108b
Danom pravnosnanosti reenja o komasaciji:
1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u komasacionu masu
prenose se na novoformiranu katastarsku parcelu koja preraspodelom pripadne novom imaocu prava
svojine;
2) dospevaju sva plaanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako reenjem o komasaciji
nije drugaije odreeno;

3) po stavljanju zabelebe o komasaciji, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra moe
vriti izmene u registru nepokretnosti iskljuivo na zahtev komisije, na teritoriji koja je obuhvaena
komasacijom.

l. 109-109v
(Brisano)

V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na
nain utvren ovim zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije

1.1. Prethodni radovi
lan 111
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog zakona, za koje
graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju
sredstvima iz budeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija
opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati
lokacijski uslovi, ne izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i
projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju
inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki,
ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite
ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti

lan 113
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska,
trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na
osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za
idejni projekat i izradu studije opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i
ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se
donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta.

Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti

lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i
inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra.

lan 116
Tehnika dokumentacija izrauje se kao:
1) generalni projekat;
2) idejno reenje;
3) idejni projekat;
4) projekat za graevinsku dozvolu;
5) projekat za izvoenje;
6) projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

lan 117
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; tehnikotehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i
tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu;
inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i
nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.4a Idejno reenje

lan 117a
Idejno reenje se izrauje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a moe biti deo urbanistikog
projekta za potrebe urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije.

1.5. Idejni projekat

lan 118
Idejni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata i izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona,
kao i za objekte iz lana 133. ovog zakona, kada podlee strunoj kontroli od strane revizione komisije.

1.6 Projekat za graevinsku dozvolu

lan 118a

Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja reenja o graevinskoj dozvoli.

Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i
vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima,
propisima i pravilima struke.
Za objekte za koje je zakonom kojim se ureuje zatita od poara propisana mera obavezne zatite od
poara, sastavni deo projekta za graevinsku dozvolu jeste i elaborat o zatiti od poara.
Elaborat o zatiti od poara izrauje lice sa odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa propisima
kojima se ureuje zatita od poara.

l. 119-122
(Brisano)

1.7. Projekat za izvoenje

lan 123
Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju.
Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruju graevinsko-tehnike,
tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih
projektanata kojima se potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, graevinskom
dozvolom, projektom za graevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke.
Projekat za izvoenje se moe izraivati i u fazama, u kom sluaju se radovi izvode samo za onu fazu za
koju je projekat za izvoenje potvren u skladu sa stavom 3. ovog lana.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara pribavlja saglasnost na
tehniki dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvoenje.
Saglasnost iz stava 5. ovog lana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od
dana podnoenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u sluaju da se pribavlja za objekte iz lana 133.
ovog zakona.

1.8. Projekat izvedenog objekta

lan 124
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja
objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja
graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je projekat za izvoenje sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije
objekata.

U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvoenje, investitor, lice koje vri
struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na projektu za izvoenje da je izvedeno stanje
jednako projektovanom stanju.

lan 125
(Brisano)

2. Izrada tehnike dokumentacije

lan 126
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno
za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike
dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja
imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u
vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje komisiju za utvrivanje ispunjenosti uslova za
izradu tehnike dokumentacije u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donosi reenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije iz
stava 4. ovog lana.
Reenje iz stava 5. ovog lana konano je danom dostavljanja reenja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova za
izradu tehnike dokumentacije (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne
ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih ili
neistinitih podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije snosi podnosilac zahteva.
Visina trokova za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije, sastavni je deo
reenja iz stava 5. ovog lana.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i lice koje je strani dravljanin pod uslovima reciprociteta i
drugim uslovima propisanim ovim zakonom.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu
stekao pravo na izvoenje konkursnog rada i ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.

lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu,
drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga
se izrauje tehnika dokumentacija.

U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona.
Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa moe da izrauje
tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima
propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za
preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant

lan 128
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno
smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija,
specijalistike akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i
licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim
rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili
Inenjerske komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.
Odgovorni projektant potvruje svojim potpisom i peatom line licence deo projekta za koji poseduje
odgovarajuu licencu.

lan 128a
Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklaenost izvoda iz projekta sa podacima iz
projekta za graevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i peatom line licence potvruje usaglaenost svih
pojedinanih delova projekta.
Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

3. Tehnika kontrola
lan 129
Projekat za graevinsku dozvolu podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje
odredi investitor.
Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj
projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je
investitor.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim
uslovima i pravilima sadranim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehnikim
normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike

dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu

odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja
objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala;
uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu
izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama
sadranim u izvetaju revizione komisije.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajuim licencama
koji su obavili tehniku kontrolu pojedinanih delova projekta, a konani izvetaj potpisuje zastupnik
pravnog lica, odnosno preduzetnik iz stava 2. ovog lana.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
Projekat za graevinsku dozvolu izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se
proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim
normativima i normama kvaliteta.
Projekat za graevinsku dozvolu iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

lan 129a
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole
tehnike dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog nadzora ili tehnikog pregleda,
mora biti osigurano od odgovornosti za tetu koju moe priiniti drugoj strani, odnosno treem licu.
Blie uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

4. uvanje tehnike dokumentacije

lan 130
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije
za izgradnju tog objekta.
Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u
toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova.

5. Revizija projekata
lan 131
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz
lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za
poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133. ovog zakona koji se u
celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132

Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu
na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine;
seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na
vrstu planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i
organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim
programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija sainjava izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za
izvoenje.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 30 dana, od dana podnoenja
zahteva.
Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izvetaj iz stava 2. ovog lana u propisanom roku, smatrae se da
komisija nema primedbe.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole
lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u
daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko
osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa,
ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za nauno-istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po prethodno pribavljenoj
saglasnosti ministarstva nadlenog za eksploataciju mineralnih sirovina, proizvodnju biogoriva i
biotenosti u postrojenjima kapaciteta preko 100 t godinje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog
radnog nadpritiska preko 16 bara ukoliko prelazi preko teritorije dve ili vie optina, skladita nafte, tenog
naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona koji se grade van eksploatacionih polja
definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i geoloka istraivanja i magistralnih toplovoda;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koe
i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu
nemetalinih mineralnih sirovina koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se
ureuje rudarstvo i geoloka istraivanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena;
5) stadiona za 20 000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m, objekata preko 50 m
visine, silosa kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvrenje krivinih sankcija, objekata za slubene
potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih
organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih
kompleksa vieporodinog stanovanja kada je investitor Republika Srbija;

6) termoelektrana snage 10 MW i vie, termoelektrana-toplana elektrine snage 10 MW i vie i drugih

objekata za proizvodnju elektrine energije snage 10 MW i vie, kao i elektroenergetskih vodova
transformatorskih stanica napona 110 i vie kV;
7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode
za pie kapaciteta preko 200l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s;
8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha;
9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u
Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog
znaaja sa odreenim granicama katastarskih parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara
upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o
zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u
zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog
prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih
objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta vie od
70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fiziko-hemijskim,
hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada;
12) aerodroma za javni vazduni saobraaj;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na ove puteve i
graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i
magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;
19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa
preko 200.000 stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i vie.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata odreenih u
lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata koji
nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.

3. Izdavanje graevinske dozvole

lan 135
Graevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole dostavi
projekat za graevinsku dozvolu, ima odgovarajue pravo na zemljitu ili objektu i koji je dostavio dokaze
propisane podzakonskim aktom kojim se blie ureuje sadrina i nain izdavanja graevinske dozvole i
platio odgovarajue administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje
graevinske dozvole potpisan i overen peatom line licence od strane glavnog projektanta.
Kao odgovarajue pravo na zemljitu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na graevinskom zemljitu u
javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.
Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i
pravo korienja na graevinskom zemljitu koje je upisano u odgovarajuu evidenciju nepokretnosti i
pravima na njima, do donoenja posebnog propisa kojim e biti ureeno pravo i nain sticanja prava
svojine na graevinskom zemljitu za ova lica.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajuem pravu smatra se i
pravnosnano ili konano reenje o eksproprijaciji, zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim
zakonom, zakljuen ugovor o zakupu na zemljitu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani lanom
69. ovog zakona.
Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u skladu sa faktikim stanjem
na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu, odnosno objektu.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, kao
dokaz o odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na
nadziivanju, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja
upisano lice iz lana 102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se izvod iz lista
nepokretnosti sa upisanim pravom korienja u korist podnosioca zahteva.
Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih
predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko
je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu plaanja doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje
ministarstvo nadleno za spoljne poslove.
Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja graevinske dozvole, investitor pribavlja energetsku
dozvolu, u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je zahtevom za izdavanje graevinske dozvole predvieno prikljuenje objekta na komunalnu ili drugu
infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, to je utvreno lokacijskim
uslovima, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole se podnosi ugovor izmeu investitora i
odgovarajueg imaoca javnih ovlaenja kojim se utvruju obaveze ugovornih strana da, najkasnije do
isteka roka za zavretak radova na objektu za koji se trai graevinska dozvola, izgrade infrastrukturu
potrebnu za prikljuenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje graevinske dozvole
vri proveru dostavljene dokumentacije u skladu sa lanom 8 ovog zakona.
Graevinska dozvola se izdaje na osnovu vaeih lokacijskih uslova nezavisno od toga po ijem zahtevu
su lokacijski uslovi izdati.

Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine
pre izdavanja graevinske dozvole, potrebno je pribaviti izvetaj revizione komisije.

lan 135a
Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen
ugovor izmeu investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se
investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer.
Finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema treim licima, koje su posledica
radnji koje preduzme u skladu sa ovlaenjima koja su mu preneta ugovorom iz stava 1. ovog lana.

4. Sadrina graevinske dozvole

lan 136
Graevinska dozvola sadri naroito podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj povrini i predraunskoj
vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se uklanja ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva.
Sastavni deo reenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz lana 97. stav 2. ovog zakona, izvod iz
projekta i projekat za graevinsku dozvolu.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku i
funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli

lan 138
Nadleni organ dostavlja reenje o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom
objekata, a ako je reenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, reenje se dostavlja jedinici
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat, radi informisanja.

Reenje o graevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlaenja nadlenim za utvrivanje uslova
za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu, radi informisanja.

lan 138a
Graenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz
lana 148. ovog zakona.
Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz
lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa graenjem objekta do
pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa
zakonom, ako se utvrdi da je tuba neosnovana.

6. Odluivanje po albi
lan 139
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno reenje o
odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli
jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine,
kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne
samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli
donetoj za graenje objekta do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje
o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole

lan 140
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim
je izdata graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona,
objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodine stambene zgrade koje investitor gradi
radi reavanja svojih stambenih potreba.
Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana
graevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana,
ako investitor prui dokaz da je stepen zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi
da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija
koje omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture.
Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun Poreske uprave
naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na

imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju
ne izda nova graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana
donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja
Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

8. Izmene reenja o graevinskoj dozvoli usled promene investitora

lan 141
Ako se nakon pravnosnanosti reenja o graevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je duan
da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu
zahtev za izmenu reenja o graevinskoj dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu
radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni
osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljitu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog lana
dostavlja se ugovor o kupovini graevinskog zemljita, odnosno objekta u izgradnji, zakljuen u obliku
javnobelenikog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na graevinskom zemljitu,
odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim
se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet graevinskog zemljita, odnosno objekta u
izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske
dozvole je zakupac na tom zemljitu, uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz evidencije
nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom
listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na graevinskom zemljitu na ime novog vlasnika objekta u
izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zakljuen u obliku javnobelenikog zapisa,
odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da
promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na
imovinu i ugovor sa vlasnikom graevinskog zemljita u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu
sa ovim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u
stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji,
odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa
dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu,
odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju
porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim
zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog
lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom
svojine na objektu za koji je izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o nasleivanju, kao i reenje o
statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet
podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje graenje objekta.

Reenje o izmeni reenja o graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja
zahteva i sadri podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima
ostaje nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na projektu za graevinsku dozvolu
upie i peatom organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako
je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, tubom se moe
pokrenuti upravni spor.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene
investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli

lan 142
Po izdavanju reenja o graevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim
okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglaavanja sa projektom
za izvoenje i iz drugih razloga, moe podneti zahtev za izmenu graevinske dozvole. Ako u toku
izgradnje, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, glavni
projekat, odnosno projekat za graevinsku dozvolu, investitor je duan da obustavi gradnju i podnese
zahtev za izmenu graevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namene i
oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrenih u graevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz
projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi projekat za graevinsku dozvolu, odnosno separat
projekta za graevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog lana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadleni organ e u
objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlaenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti
reenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim
planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od pet
radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku
graenja shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske
dozvole
lan 143

Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljene
graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih
nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog
nastupanja, u sluaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju
rata ili neposredne ratne opasnosti.
U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno
sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove graevinske inspekcije o nastaloj
havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno
reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su
prouzrokovale njegovo graenje, odnosno izvoenje radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u propisanom roku, duan
je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne
moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola

lan 144
Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za
gradnju, odnosno akt za izvoenje radova jesu: radovi na tekuem odraavanju objekta ili stana;
postavljanje iane ili drvene ograde; graenje objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih
objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat, a koji se izvode na
nain da ne ometaju redovno korienje susednih objekata (vrtna senila do 15 m2 osnove, staze, platoi,
vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m2, deja igralita,
dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori koji
se ne prikljuuju na elektrodistributivnu mreu); stone jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na
groblju; peake staze, ploe za obavetavanje povrine do 6 m2 i druga oprema u zatienim prirodnim
dobrima (prema odluci privrednog drutva, javnog preduzea, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja
tim prirodnim dobrom); nosai antena sa antenama na postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i
kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima,
sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama elektronskih
komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu linijsku
infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko
komunikacione i elektroenergetske opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge kablove, tipski ormani
za unutranju i spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na
odravanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez graevinskih
radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena odreenih ureaja i njihovih delova); stubii katodne
zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule
na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i
produktovoda.

lan 145
Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju
objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih
mrea komunalne infrastrukture u okviru postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru
postojee regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvoenja
graevinskih radova, promena namene uz izvoenje graevinskih radova, izvoenje radova na
razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja,
voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno
distributivnih delova elektronske komunikacione mree, pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni
stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske

transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mree od
transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta prikljuka na objektu kupca
(1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci na izgraenu
vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za isporuku gasa,
elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni prikljuci,
graenje zidanih ograda, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno
promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Reenje o odobrenju izvoenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajue pravo u skladu sa
lanom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje
sadrina tehnike dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje
radova na investicionom odravanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a
uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita i platio odgovarajuu administrativnu taksu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje
radova na objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju
objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od
izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u
zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni
objekat.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje
graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena namene u roku od
pet dana od dana podnoenja zahteva.
Na reenja iz st. 3. i 4. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu
investitora, nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu.
Pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se
ureuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju,
kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis
u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno
izvoenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu
predstavlja pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva odredie za koje objekte, odnosno radove, se pre izvoenja
radova obavezno izrauje projekat za izvoenje.

lan 146
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim povrinama
(kiosci, bate ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene,
nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju renih agregata i
ploveih postrojenja na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.
Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog lana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zatienoj okolini
nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vri uz uslove nadlenog zavoda za zatitu
spomenika kulture.

Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene obezbeuje i ureuje
jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove
kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeleja izvan povrina javne namene.

12. Privremena graevinska dozvola

lan 147
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike
betona, samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova, kao i stubova za druge
namene, privremene saobraajnice i prikljuci, prikljuci na komunalnu mreu za potrebe graenja ili
eksploatacije objekata, kao i za izvoenje istranih radova na lokaciji, u cilju utvrivanja uslova za izradu
projekta za izvoenje i za izmetanje postojeih instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe koje se
odnose na izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona.
Privremena graevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog lana, moe se izdati i za
izvoenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je
podnet zahtev za legalizaciju, radi dovoenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili
obnavljanja proizvodnog procesa. Po zavretku radova na investicionom odravanju, adaptaciji,
rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u obavezi da organu nadlenom za poslove legalizacije dostavi
tehniki opis i popis radova na investicionom odravanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvoenje,
zavisno od radova koji se izvode.
Za radove iz stava 3. ovog lana privremena graevinska dozvola se moe izdati ako je investitor upisan
kao vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat sagraen.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni
period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od
dana donoenja privremene graevinske dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo
privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za
uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.
Na zahtev investitora, reenje o privremenoj graevinskoj dozvoli moe se jednom produiti za jo tri
godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog lana o uklanjanju privremenog objekta.

VII GRAENJE
1. Prijava radova
lan 148
Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao graevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre
poetka izvoenja radova.
Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaenoj administrativnoj taksi.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog lana, kada je reenje o graevinskoj
dozvoli izdato na osnovu konanog reenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za

poslove finansija o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen
ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
U prijavi iz stava 1. ovog lana investitor navodi datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno
izvoenja radova.
Nadleni organ o podnetoj prijavi obavetava graevinsku inspekciju.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje
lan 149
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih
i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje
gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom
projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova
lan 150
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
ili preduzetnik (u daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da vri privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata,
odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa
radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste
radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje
uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova

lan 151
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno
izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija,
specijalistike akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili
sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne

strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana
odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem
na studijama prvog stepena odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje
tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina
radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima na
graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i
lice koje ima zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen
struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti
PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine, objekata manje sloenih
graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih
instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih
instalacija, kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutranjem
ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama
prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog
iskustva i sa vaeom licencom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 152
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie projekat za izvoenje;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi
objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu izjavu o zavretku izrade temelja i o
zavretku objekta u konstruktivnom smislu.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa
propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, obavetava o zavretku
izrade temelja nadlenu graevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvri
inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadleni organ.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih
temelja u odnosu na graevinsku dozvolu, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici,
sa nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.

Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti
koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa,
standarda i normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje
klizita, pojava podzemnih voda i sl.).
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno projektu za
izvoenje, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim
normativima i standardima kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja
saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i
saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na
gradilitu i projekat za izvoenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor
lan 153
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata
graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema
tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih
vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti;
kontrolu i overu koliina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i
instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi
obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja
koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog
projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom
drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica
koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu
nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

lan 153a

Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisae na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog
zakona o izvoau radova, odgovornom izvoau radova, obavezi odreivanja strunog nadzora i
tehnikom pregledu objekta.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta
lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja
tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se
odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155
Tehniki pregled objekata vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor
poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa
ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se ureuje sadrina
zapisnika o tehnikom pregledu, sastav komisije za tehniki pregled, kao i nain vrenja tehnikog
pregleda.
Kada je predmet tehnikog pregleda objekat za koji su utvrene posebne mere zatite od poara, lan
komisije za tehniki pregled je i inenjer protivpoarne zatite sa odgovarajuom licencom.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.
Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog lana, tehniki pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu
i moe se kao takav samostalno koristiti, moe obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom sluaju
to lice snosi trokove tehnikog pregleda.
Lice iz stava 5. ovog lana nakon pribavljenog pozitivnog miljenja komisije za tehniki pregled objekta
ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da
uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet
godina.

U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom
pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su
uestvovala u izradi tehnike dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod
investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na
poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno
njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole.

1.2. Probni rad

lan 157
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera
instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne
sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom
dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno
vrenje tehnikog pregleda moe da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za
to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadleni organ.
Probni rad moe trajati najdue godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog
pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i
izvetaj o tome dostavlja investitoru.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158
Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predvieno izdavanje graevinske dozvole moe se koristiti
po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet
radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilae se izvetaj komisije za tehniki pregled kojim se
utvruje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, projekat
za izvoenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne
delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim
svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i
moe se kao takav samostalno koristiti.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.
Ako objekat podlee obavezi pribavljanja integrisane dozvole moe se koristiti samo uz pribavljenu
dozvolu iz stava 1. ovog lana i integrisane dozvole propisane posebnim zakonom.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe
pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.
Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priloen nalaz komisije za tehniki pregled
kojim se utvruje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola,
nadleni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.
U roku od pet radnih dana po pravnosnanosti izdate upotrebne dozvole, nadleni organ po slubenoj
dunosti dostavlja organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat
geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za
podzemne instalacije.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o kunom broju i vri upis prava
svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obavetava investitora i nadleni organ
uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vri odgovarajui
upis u katastar vodova.

3. Odravanje objekta
lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i
tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa
posebnim propisima.

lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen
na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA,

URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
1. Struni ispit
lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae se pred
komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome
je kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 162
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje
Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.

Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije e reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i
nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netanih ili
neistinitih podataka.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Inenjerska komora Srbije vodi registar inenjera koji sadri podatke o svim angaovanjima inenjera u
svojstvu odgovornog planera, urbaniste, projektanta, izvoaa radova, odnosno inenjera energetske
efikasnosti, kao i podatke o pokrenutim postupcima za utvrivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u
skladu sa aktom koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana
Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti
prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za
planiranje i izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima,
organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne,
tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz
lana 162. ovog zakona.

lan 164
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade
planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu,
odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne
odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima
Komore.
Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie propisuje ministar nadlean
za poslove graevinarstva.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.

lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i
odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom Komore.

lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne
urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva,
poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana, uz prethodno
pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slubenoj
dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je
usled dotrajalosti ili veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za
ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je nadleni graevinski inspektor prethodno doneo
reenje o zabrani korienja, odnosno upotrebe objekta.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika
objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao
reeno pitanje smetaja korisnika objekta smatra se obezbeivanje nunog smetaja.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i
obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za
susedne objekte i za bezbednost saobraaja.

lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, moe se
pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

1) projekat ruenja sa tehnikom kontrolom;

2) dokaz o svojini na objektu
3) uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee komunalne i
druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 8 dana od dana
dostavljanja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom
moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja.

lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi,
susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog
dela, o tome obavetava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana utvruje se rok u kome
se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti, odnosno odobrie
reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog
dela.

lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz
graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

lan 171
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava
republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske
inspekcije.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za
njegovo izvrenje.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e
se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim
zakonom, na teret izvrenika.

Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do naplate od
izvrenika.
Ukoliko nadleni organ nema potrebna sredstva za izvrenje inspekcijskog reenja, zainteresovana strana
moe obezbediti trokove izvrenja do naplate od strane izvrnog dunika.
Na zahtev organa nadlenog za poslove graevinske inspekcije nadlena policijska uprava e, u skladu
sa zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja izvrenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela.
Graevinski inspektor po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o
uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra
nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor
lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i
urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu
na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i optinskih graevinskih inspektora na teritoriji
autonomne pokrajine.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za
koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma,
na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske
povrine.
Ukoliko se u vrenju inspekcijskog nadzora nad radom graevinskog inspektora gradske optine u
sastavu grada utvrdi da optinski graevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vrenju
inspekcijskog nadzora, gradski graevinski inspektor ima pravo da u konkretnom sluaju preuzme vrenje
inspekcijskog nadzora i okona postupak.
Protiv optinskog graevinskog inspektora, pored kazne propisane lanom 209. stav 1. taka 7) ovog
zakona pokree se i disciplinski postupak zbog tee povrede radne dunosti iz radnog odnosa.
U sluaju iz stava 6. ovog lana, po albi na reenje doneto u ovom postupku reava ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine kada se objekti grade
na teritoriji autonomne pokrajine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture - master, odnosno
diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer - master, odnosno diplomirani
graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji
ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke odnosno smera na studijama drugog stepena graevinarstva (master akademskih studija, master
strukovnih studija, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije) odnosno diplomirani
inenjer graevinarstva, ili lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke odnosno smera na
studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija,
specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno diplomirani inenjer
arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i
druge uslove propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje
ima viu kolsku spremu arhitektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci,
poloen struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 173
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike
planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove;
2) je planski dokument izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) su lokacijski uslovi i urbanistiki projekat izdati u skladu planskim dokumentom;
4) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
5) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje
utvruje uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske
uslove i objavilo separat o tehnikim uslovima za izgradnju objekata, u propisanim rokovima.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja
druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri
promene u prostoru, kao i nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni
su da urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 174
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da podnese prigovor nadlenom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistiki projekat, u
roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrivanja
urbanistikog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o
tome obavesti investitora;
ta. 3) - 5) (brisan)

6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta i da
predloi ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu
zakonitosti planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili odreeni
deo planskog dokumenta nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije
sproveden na nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi
da organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne objave
separat, odnosno ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i drugu
infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik
moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno
obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da
su nepravilnosti otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno
odredbama ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da
donese reenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome
obavestiti organ nadlean za njegovo donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava 3. ovog lana u
roku od 15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri
struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na graenju objekata, ispunjavaju propisane
uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i potvrena prijava
o poetku graenja, odnosno izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema izdatoj graevinskoj dozvoli i projektu za izvoenje, odnosno tehnikoj
dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim
standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline i
zatitu ivotne sredine;

8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog
korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije na
propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako
utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava
ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da obavezno izvri dva inspekcijska
nadzora i to prilikom dobijanja obavetenja od nadlenog organa o prijavi temelja i po zavretku objekta u
konstruktivnom smislu.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u
izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini
video snimak gradilita ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju
utvrivanja injeninog stanja.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da ue bez odluke suda i u posebni
fiziki deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predvien inspekcijski nadzor,
ukoliko postoje osnovi sumnje da e prilikom vrenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva
preduzimanje hitnih mera radi spreavanja opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, odnosno izvoenje radova
koji predstavljaju izvrenje krivinog dela bespravne gradnje.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u oblasti
inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja, da preduzima preventivne mere, ukljuujui da
obavetava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu
inspekcijskog nadzora na mogue zabranjene, odnosno tetne posledice njegovog ponaanja, opomene
subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u
budunosti, kao i da neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora

lan 176
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je
njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim
uslovima, odnosno graevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;
1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi,
odnosno izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;

2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 60 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno projektu za
izvoenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi
reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim
zakonom;
4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje
graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana 145. ovog
zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku
dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa, graevinskom dozvolom i projektom
za izvoenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem
uklanjanje izgraenih temelja i vraanje terena u prvobitno stanje;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno
izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno
njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno
njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim
zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u
reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.
Kada graevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajuom licencom u suprotnosti sa
propisima, odnosno pravilima struke, duan je da o tome obavesti nadleni organ i organizaciju koja je
izdala licencu radi utvrivanja odgovornosti.
Graevinski inspektor podnosi prekrajnu, odnosno krivinu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence
glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj
dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim
aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Nadleni organ i organizacija iz stava 3. ovog lana duni su da podnosioca obavetenja obaveste o
preduzetim merama u roku od 30 dana od podnoenja obavetenja, kao i da mu dostave primerak odluke
donete u postupku po prijavi, radi informisanja.
U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obavetenje iz stava 3. ovog lana, prijava iz stava 4.
ovog lana i konana odluka iz stava 5. ovog lana.

lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu ivotne
sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoenih
nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne
sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i
propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje
radova dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, naloie reenjem obustavu radova i odredie rok za
otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora
da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu
poinju da teku od dana donoenja usmenog reenja.
Pismeni otpravak reenja iz stava 1. taka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi.

lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje
strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove,
zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po
stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem
korienje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru
pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor
ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena
graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz
lana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno
reenje iz lana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta;
5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata,
bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti
korienje objekta, odnosno dela objekta;
6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u prijavi poetka
graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti
krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne
zavri objekat u ostavljenom roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno
korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta, naredie reenjem
investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180

Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore Srbije dostavi
reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode
pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez
odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno gradilite", peaenjem
graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja
nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja
izvrenja tog reenja.

lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje,
odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i
pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, to se konstatuje zabelekom inspektora o
vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno zakljuku o dozvoli izvrenja.
Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu
investitora ili izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv
nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili
izvoaa radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi odreeni u tom
postupku.
Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na
oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima
propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno
dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da
investitor to sam nije uinio u roku odreenom reenjem o uklanjanju.
Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju
objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje
portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte
ili sam objekat, ve e investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim
zakonom.

lan 184
Na reenje republikog graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.

alba na reenje iz stava 1. ovog lana se izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Na reenje urbanistikog inspektora moe se izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje urbanistikog inspektora prigovor se izjavljuje nadlenom izvrnom organu grada Beograda,
autonomne pokrajine, odnosno Vladi, preko organa nadlenog za poslove urbanizma autonomne
pokrajine.
Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje
objekata alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku
inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u
postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u
skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenja iz ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

l. 185-200**
(Prestalo da vai odlukom US)

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201
Vlada, prema klasi i nameni objekta, propisuje:
1) koji se uslovi za projektovanje i prikljuenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlaenja u
postupku izdavanja lokacijskih uslova;
2) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja uslova iz take 1) ovog stava;
3) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja lokacijskih uslova od strane nadlenog organa.
Vlada blie ureuje tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6), kao i uslove, nain i
postupak otuenja i razmene nepokretnosti u javnoj svojini (lan 99);
Vlada blie propisuje nain, uslove i postupak za ulaganje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj
svojini radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno unoenja kao osnivakog uloga u javna
preduzea i privredna drutva i zakljuivanja ugovora o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata sa
fizikim ili pravnim licem (lan 100).
Vlada blie propisuje sastav, delokrug i odgovornost republike komisije za komasaciju, postupak
sprovoenja komasacije, sadrinu odluke o komasaciji, sadrinu, uslove i nain izdavanja reenja o
komasaciji, postupak izrade i sadrinu projekta komasacije, nain procene vrednosti zemljita u postupku
urbane komasacije, trokove i obveznike plaanja trokova (l. 109a-109g).
Ministar blie propisuje:
1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava zgrada, energetske zahteve za nove i
postojee zgrade, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4);

2) tehnike propise iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove
projektovanja, planiranja i izgradnje, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama (lan 5);
3) predmet i postupak sprovoenja objedinjene procedure, voenje i sadrinu registra objedinjenih
procedura i centralne evidencije, kao i ovlaenja i obaveze registratora (l. 8, 8a, 8d, 8v i 8g);
4) sadrinu, nain, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata (l. 31a, 34, 41, 46, 48, 49, 50, 58. i
61);
5) sadrinu, nain i postupak izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja (l. 10-68);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);
7) uslove i nain rada komisije za strunu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklaenost
planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave (l. 33, 49. i 52);
8) sadrinu i nain voenja i odravanja centralnog registra planskih dokumenata, informacionog sistema
o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata, kao i digitalni format
dostavljanja planskih dokumenata (l. 43. i 45);
9) sadrinu, postupak i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita (lan 94);
10) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja
na okruenje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju (lan 2);
11) sadrinu, nain i postupak izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni
objekata (l. 117-124, 129, 131. i 168);
12) uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti (lan 129a);
13) uslove i nain rada revizione komisije i sadraj izvetaja o strunoj kontroli (lan 132);
14) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole, (l. 135-138);
15) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu
tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);
16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);
17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u
toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i
sastav komisije za tehniki pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se
utvruje da je objekat podoban za upotrebu; formu i sadrinu predloga komisije za tehniki pregled o
utvrivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od znaaja za vrenje
tehnikog pregleda (l. 154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade
tehnike dokumentacije graenja i energetske efikasnosti (lan 161.);

21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa
radova, odgovornog planera (lan 162);
22) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi
inspektor;
23) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);
24) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181);
25) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (l. 31. i 57);
26) nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko - arhitektonskog konkursa (lan 68a);
27) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvoau radova, odgovornom izvoau radova i obavezi
odreivanja strunog nadzora u toku graenja i tehnikog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta
(lan 153a);
28) sadrinu i nain objavljivanja podataka registra inenjera Inenjerske komore Srbije (lan 162).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne
ispunjava propisane uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne
ispunjava propisane uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 202a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje izrauje tehniku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za
obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (l. 126. i 150).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na
osnovu koje se objekat gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177.).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 204
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i
tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, odnosno da prikljui objekat na infrastrukturu, ako u
propisanom roku ne objavi separat i/ili ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog
dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili saglasnost na projekat, odnosno drugi akt predvien ovim zakonom,
kao i ako ne prikljui objekat na infrastrukturu (l. 8b i 46. stav 4).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijskih
uslova, odnosno nosilac izrade plana.

lan 204a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice ako trai saglasnosti na tehniku dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje graevinske
dozvole.

2. Prekraji
lan 205
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa
ovim zakonom (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 300.000
dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje nije preduzetnik novanom kaznom od
50.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-4. ovog lana podnosi nadleni graevinski, odnosno
urbanistiki inspektor.

lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje
je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima
pristupanosti (lan 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje je investitor objekta, novanom kaznom od
20.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1, 2. i 3. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.

lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove
odreene ovim zakonom, ako ne omogui urbanistikom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor.

lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno
druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za
to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);
2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 2);
3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na
nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan 152. stav 7.
taka 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorni izvoa radova ako
postupa suprotno odredbama lana 152. stav 7. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-3. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208a
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na
osnovu koje se objekat gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);
4) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor, novanom kaznom od 100.000 do
150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.

lan 208b
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji izrauje
tehniku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane
ovim zakonom (l. 126. i 150).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor novanom kaznom od 50.000 do
150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.

lan 208v
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku
tehnike kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog
zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (lan 46);
2) ne izda lokacijske uslove, graevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 8d, 53, 56,
136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);

4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska
dozvola (lan 147);
5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);
6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju (l. 173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana podnosi nadleni urbanistiki
inspektor, zahtev iz stava 1. ta. 2) i 4) ovog lana graevinski inspektor, zahtev iz stava 1. taka 6) ovog
lana urbanistiki, odnosno graevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. ta. 5) i 7) ovog lana organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (lan 53);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l. 135. i
136);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ
nadlean za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog
zakona.

lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u
sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno
ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni
prekraj.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.

lan 211a

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u imaocu javnog
ovlaenja, ako imalac javnih ovlaenja tokom sprovoenja objedinjene procedure ne postupa na nain i
u rokovima propisanim ovim zakonom (lan 8b).
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ
nadlean za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog
zakona.

lan 211b
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj registrator, odnosno odgovorno
lice u organu nadlenom za sprovoenje objedinjene procedure ako nije imenovan registrator, ako ne
podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 8v stav 5. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi Registrator centralne
evidencije.

lan 212
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehnike dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova,
vrilac strunog nadzora ili tehnikog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za tetu (lan 129a).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu novanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000
dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem
poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.

lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni
uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana
njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena provera
strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u
vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova,
ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale
propisane uslove.

lan 215

Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za
sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za
donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i
urbanistiki planovi.
Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i urbanistikih
planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu
ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove
za koje je obavljen javni uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog
zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama
ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju
prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi
planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne
samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika donee
odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne
samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana
generalne regulacije prestaju da vae generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni
planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju,
koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000 stanovnika, donee u
roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne
regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na
snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana, planovi detaljne
regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije
vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja
nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na plan generalne regulacije.

Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije
predviena izrada urbanistikog plana. Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave
usklaeni plan opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao
ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.

lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih
objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet
urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se
izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na
osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa
zakonom.

lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje
o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219
(Brisan)

lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu.

lan 221
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi
ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja
sertifikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", br. 47/03 i 34/06).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski
akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u
suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji

("Sl. glasnik RS", br. 24/2011)

lan 88[s1]
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje
o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci za prestanak prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini
zapoeti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06),
koji nisu okonani do 11. septembra 2009. godine, nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu tog zakona.
Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), moe se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po
pravnosnanosti tog reenja izmenjen planski dokument na osnovu koga se moe izdati graevinska
dozvola za izgradnju objekta vee povrine od objekta ija je izgradnja odobrena reenjem ije se
ukidanje trai.
Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske
dozvole.

lan 89[s1]
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu, a
najkasnije do 31. decembra 2013. godine.
Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie kriterijume, merila,
visinu, nain i rokove plaanja naknade za korienje graevinskog zemljita, a moe ih propisati
uzimajui u obzir i namenu korienja objekta.
Lica koja imaju bespravno sagraene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa
odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnano okonan postupak legalizacije donoenjem akta
kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zakljuila ugovor iz lana 185.
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do ruenja
bespravno sagraenog objekta plaaju naknadu za korienje graevinskog zemljita propisanu aktom
jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu.

lan 90[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 121/2012)

lan 2[s2]
Nosilac prava korienja iz lana 103. stav 1. Zakona moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata,
odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom

vaeim planskim dokumentom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez
dostavljanja dokaza o izvrenoj konverziji zemljita u skladu sa Zakonom.

lan 3[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 132/2014)

lan 129[s3]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika agencija za prostorno planiranje (u
daljem tekstu: Agencija), osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i
34/06).
Danom prestanka rada Agencije poslove iz okvira nadlenosti Agencije preuzima ministarstvo nadleno
za poslove prostornog planiranja.
Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Agencije preuzima zaposlene, sredstva,
imovinu, dokumentaciju i arhivu Agencije.
Prava i obaveze Agencije preuzima Republika Srbija.
Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.
O izvravanju obaveza Agencije, preuzetih u skladu sa zakonom, starae se Ministarstvo graevinarstva,
saobraaja i infrastrukture u okviru nadlenosti utvrenih Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik
RS", broj 44/14).

lan 130[s3]
Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu
ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove
za koje je doneta odluka o izradi, a koji se mogu okonati po odredbama zakona po kojima su zapoeti.
Donosioci planskih dokumenata duni su da, prilikom izmene i dopune planskog dokumenta po stupanju
na snagu ovog zakona, sadrinu i postupak usvajanja planskog dokumenta usklade sa odredbama ovog
zakona.
Vaei planski dokumenti, kao i planski dokumenti iji se postupak izrade i donoenja sprovodi po
odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dostavljaju se centralnom registru planskih dokumenata u
skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, u skladu sa odredbama lana 43. ovog zakona se
primenjuje i na planove iz stava 2. ovog stava.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih i

objekata elektroprenosne i elektrodistributivne mree, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska
dozvola, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona na podruju za koje nije donet planski dokument ili
vaeim planskim dokumentom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u
skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, odnosno
energetike na osnovu godinjih planova razvoja tih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa
zakonom.
Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi zemljite kome je namena promenjena iz
poljoprivrednog u graevinsko zemljite, duna je da organu nadlenom za poslove dravnog premera i
katastra, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri popis
katastarskih parcela kojima je promenjena namena do 15. jula 1992. godine.

lan 131[s3]
Zapoeti postupci za reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole,
graevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i
obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po propisima po kojima su
zapoeti.
Lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnanosti predstavlja
osnov za izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.
Ugovori o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini zakljueni do dana stupanja na snagu ovog
zakona, predstavljaju osnov za utvrivanje aktivne legitimacije zakupca u postupku izdavanja graevinske
dozvole, u skladu sa ovim zakonom.

lan 132[s3]
Odredbe lana 8, lana 8b, lana 8d, lana 8, l. 97, 98. i lana 211a ovog zakona primenjuju se od 1.
marta 2015. godine.
Odredbe lana 8a, lana 8v, lana 8g, lana 176. stav 6, lana 211b i lana 212. ovog zakona primenjuju
se od 1. januara 2016. godine.
Do 1. januara 2016. godine razmena dokumenata i podnesaka izmeu nadlenog organa i imaoca javnih
ovlaenja u sprovoenju objedinjene procedure moe se vriti i u papirnoj formi.
Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona bie doneti najkasnije do 15.
februara 2015. godine, osim podzakonskog akta iz lana 8a stav 3, lana 8v stav 7. i lana 8g stav 3.
ovog zakona koji e biti doneti najkasnije do 15. novembra 2015. godine.
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski
akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz lana 102.
stav 9. ureuju se posebnim zakonom u roku ne duem od est meseci od stupanja na snagu ovog
zakona.

lan 133[s3]
Jedinice lokalne samouprave dune su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
utvrde koeficijente iz lana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opti akt iz lana 97. stav 7. ovog zakona.

Za ugovore kojima je utvreno plaanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita zakljuene pre
stupanja na snagu ovog zakona, po kojima naknada nije plaena u celosti, jedinica lokalne samouprave
moe optim aktom propisati kriterijume za preugovaranje visine i naina plaanja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je ureeno plaanje doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita.

lan 134[s3]
Odredbe drugih zakona kojima se na drugaiji nain ureuju pitanja koja su predmet ureivanja ovog
zakona nee se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se ureuje zatita ivotne sredine.

lan 135[s3]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 145/2014)

lan 2[s4]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".