GLAVNI ARHITEKTONSKO GRAEVINSKI PROJEKAT

ADAPTACIJE, REKONSTRUKCIJE I DOGRADNJE ZGRADE NARODNOG

POZORITA NARODNOG KAZALITA NPSZNHZ U SUBOTICI
TEHNIKI OPIS
1) PROGRAMSKA I FUNKCIONALNA KONCEPCIJA
Na osnovu dokumenata utvrenih u Narodnom pozoritu Narodnom
kazalitu Nepszinhaz u Subotici, kojima je odreen plan razvoja ove
kapitalne institucije, nakon niza analiza i diskusija, kao osnov za utvrivanje
Projektnog zadatka za rekonstrukciju zgrade Pozorita, ustanovljen je sledei
organizacioni model:
1.1.

Karakter ove institucije, a posebno njen mogui razvoj, sugeriu

transformaciju Pozorita u kompleksni, aktivni i stvarni kulturni centar
Subotice, ne samo u neposrednoj budunosti, ve i za niz narednih
decenija. Pozorite, shvaeno na ovaj nain, treba da organizuje
produkciju i izvoenje razliitih tipova scenskih i kulturnih programa.
Budua delatnost Pozorita treba da obuhvati:
a)
b)
c)
d)

dramsku produkciju na srpskom jeziku

dramsku produkciju na hrvatskom jeziku
dramsku produkciju na maarskom jeziku
produkciju muzikih scenskih programa (opereta, opera i
mjuzikl)
e) produkciju programa umetnike muzike
f) izlagake i galerijske programe vezane za delatnost Pozorita
g) obrazovne programe
1.2.

U organizacionom smislu, ova delatnost bi trebalo da bude realizovana

kroz:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
j)

ansambl Srpske drame

ansambl Hrvatske drame
ansambl Maarske drame
orkestar
baletski ansambl (eventualno, u drugoj fazi)
kamerni hor (eventualno, u drugoj fazi)
tehniki sektor
upravu i opti sektor
sektor za produkciju likovnih i drugih kulturnih programa
sektor za obrazovanje (Pozorini studio)

1.3.

Za funkcionisanje svih navedenih aktivnosti, objekat je potrebno

strukturirati tako da obuhvati sledee prostorne celine:
a) pozornica sa pomonim prostorima
b) gledalite sa 250 - 400 sedita sa pomonim prostorima
c) kamerna scena sa 100 - 150 sedita i odgovarajuim pomonim
prostorima
d) koncertna dvorana sa 250 - 300 sedita za filharmonijski orkestar
i alternativne namene (sveanosti, modne revije, scenski
programi)
e) balska dvorana (balovi, sveanosti, prezentacije i promocije)
f) sala za predavanja sa 50 sedita (multimedijalne prezentacije,
konferencije za tampu, struni skupovi, obrazovni programi)
g) informativni centar (biblioteka, medijateka, kompjuterski centar)
h) blok pomonih prostora za izvoae (probne sale - dramske,
baletske i muzike, garderobe, saloni)
i) blok tehnikih i pomonih prostora (skladita, fundusi,
radionice)
j) blok pomonih prostora za tehniko osoblje (garderobe,
saloni)
k) blok uprave (umetnika, tehnika i opta uprava)
l) blok javnih i komercijalnih prostora za delatnost Pozorita i za
izdavanje (galerija, prodavnice, kafei, restoran)
m) blok poslovnih prostora za delatnost Pozorita, kooperativne
komercijalne aktivnosti i za izdavanje
n) blok energetskih i ostalih inenjersko-tehnikih prostora
(trafostanica, podstanica grejanja, klima podstanica, dizel
agregat)
o) komunikacije (posetilaca, izvoaa, tehnike, teretne, servisne,
ekonomske)

2) KONCEPCIJA SCENSKO-GLEDALINIH PROSTORA

Na osnovu zahteva formulisanih u Zadatku za izradu nog projekta
rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje zgrade Narodnog pozorita Narodnog
kazalita Npsznhz u Subotici, proueni su razliiti modeli scenskogledalinih prostora (iz savremene arhitektonske produkcije kod nas i u svetu,
novije istorije razvoja pozorinog prostora, ali i razliitih teorijskih i
istraivakih radova u poslednja dva veka), uporedo sa prostornim
mogunostima postojeeg objekta, te razliitim opcijama transformacije
objekta i itavog urbanog bloka, u kontekstu svih strunih dokumenata
sadranih u Zadatku za projektovanje.
Detaljna komparativna analiza prostornih potreba velike scene, kamerne
scene i koncertne dvorane je rezultirala predlogom reenja, kojim se
objedinjavaju svi scenski prostori u jedinstven korpus linearne pozornice. Ovaj
korpus je formiran u skladu sa optimalnim prostornim uslovima za veliku
scenu, definisanim projektnim zadatkom, ali i potrebom da se najvrim
povezivanjem sva tri scenska prostora ostvari, sa jedne strane, njihov puni
fleksibilitet, a, sa druge, najbolji mogui sistem komunikacija i tehnlolokih
veza. Istovremeno, sistemom akustikih i protivpoarnih pregrada,
omogueno je potpuno izdvajanje svake od scenskih jedinica u nezavistan
prostorni sistem, snabdeven kvalitetnim i efikasnim komunikacijama
gledalaca, izvoaa i tehnike ekipe.
Sa druge strane, paljivom analizom stanja postojeeg objekta, kako sa
stanovita zatite spomenika kulture, ouvanja urbanog identiteta Subotice i
mesta pozorita u kolektivnoj memoriji grada, tako iz iz ugla novih
ekonomskih, tehniko-tehnolokih, inenjerskih i funkcionalnih parametara,
uspostavljena je programska koncepcija na osnovu koje su izraeni, najpre
Programsko reenje, Idejno reenje i a zatim i ovaj Glavni projekat .
Koncepcija je nastala u sklopu delovanja Strunog tima (imenovanog od
strane Investitora) za izradu projektnog programa i zadatka za projektovanje
adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade pozorita tokom 1997. i 1998.
godine. Koncepcija je usvojena i verifikovane od strane Investitora, odnosno
zajednike Radne grupe Vlade Republike Srbije i Skuptine Optine Subotica.
Na osnovu ove koncepcije, izraeno je Idejno-tehnoloko reenje adaptacije,
rekonstrukcije i dogradnje zgrade Pozorita, koje je ista Radna grupa usvojila
i verifikovala avgusta 1999. godine. Potom je izraeno, usvojeno i
verifikovano Idejno reenje, a zatim i Idejni projekat, decembra 2003. godine.
Ova koncepcija podrazumeva razliit pristup pojedinim delovima postojeeg
objekta:
-

zadravanje najznaajnijeg stilskog, urbanog i istorijskog sklopa

graevine (ulaznog portika sa est korintskih stubova i dela objekta u
kojem se nalaze centralni hol i balska dvorana);
rekonstrukciju centralnog stepenita i hola stare pozorine dvorane,
ukljuujui zamenu konstrukcije i vraanje prostora u izvorno stanje

prema konzervatorskim uslovima Meuoptinskog zavoda za zatitu

spomenika kulture u Subotici;
uklanjanja ostalih delova objekta i izgradnju novih delova na njihovom
mestu;

Ovakav pristup je omoguio i ustanovljavanje novog korpusa objekta kao

jedinstvenog konstruktivnog i graevinskog sistema, ija realizacija nudi
mogunosti izvoenja u etapama, neazavisno od tretmana postojeih delova
objekta, koji se zadravaju (rekonstriu ili konzerviraju), kao i ostalih
novoprojektovanih prostornih celina (upravni i administrativni prostori, blok
radionica i skladita pozorita, holovi i foajei, javni i komercijalni prostori).
Korpus nove linearne pozornice je formiran kao celovit prostorni sistem, koji
moe funkcionisati integralno, ali i nezavisno, uporednim ili naizmeninim
korienjem pojedinanih prostornih sklopova:
a) pozornica Velike scene, veliine 17,10 x 14,40 x 18 metara,
opremljena odgovarajuim sistemima scenske tehnike, iji je pod
formiran iz segmenata pokretnih platformi veliine 0,90 x 2,70 (3,15)
metara, sa zadatkom da omogue oblikovanje razliitih konfiguracija
scenskog i gledalinog prostora (u zavisnosti od vrste i naina
postavke konkretnog dramskog dela konvencionalni model,
dvostrano ili trostrano gledalite, scena u krugu, jedinstven scenskogledalini prostor...);
b) pozornica Koncertne dvorane (aternativno, bona pozornica Velike
scene, odnosno, glavna probna sala) veliine 16,10 x 14,40 x 18
metara, opremljena odgovarajuim sistemima scenske tehnike, na
nepokretnom binskom podu, sa sitemom propadalita u zoni
orkestarskog prostora (proscenijuma) kojima se omoguava
promenljiva geometrija auditorijuma (u zavisnosti od vrste konkretnog
muziko-scenskog dogaaja simfonijski, kamerni ili solistiki koncerti,
opera, opereta, mjuzikl, klasini ili moderni balet, koreo-drama...);
c) pozornica Kamerne scene (alternativno, druga bona bina velike
scene, odnosno, druga probna sala), oblika nepotpunog kruga, sa
ekstenzijom u pravcu glavne linearne pozornice, promenljive veliine,
priblino 18 x 12 x 9 metara, opremljena odgovarajuim sistemima
scenske tehnike, na nepokretnom binskom podu;
Fleksibilitet korienja ovog sloenog prostornog sistema je obezbeen
ugradnjom sedam protivpoarnih i akustikih barijera (PPZ1 PPZ7), ijim se
sputanjem delovi pozornice razdvajaju, a, podizanjem objedinjavaju. Ove su
barijere uvek postavljene u paru (osim u fasadnom zidu Koncertne dvorane
prema Trgu Cara Jovana Nenada): izmeu gledalita i pozornice Koncertne
dvorane; izmeu pozornica Koncertne dvorane i Velike scene; kao i izmeu
pozornica Velike i Kamerne scene. Ovim udvajanjem je postignuta kvalitetna
komunikacija izvoaa izmeu svih kljunih taaka u objektu, kao i visok nivo
zvunog razdvajanja, a time i autonomija eksploatacije, posebnih prostornih
celina.

Uz ovaj blok, postavljen je kompleks gledalinih prostora, sainjen od tri

jedinice razliitih oblika, kapaciteta, tehnikih, tehnolokih i ambijentalnih
karakteristika:
a) gledalite Koncertne dvorane, koncipirano kao fiksno, osim u delu
orkestarskog prostora, gde su mogue razliite dispozicije, u zavisnosti
od konkretne namene i naina korienja prostora (koncertna
izvoenja, opera i opereta, scenski programi). Ovaj deo prostora
opremljen je pokretnim segmentima poda, koji obezbeuju promenljivu
konfiguraciju scensko-gledalinog korpusa. Gledalite, a i prostor
koncertne dvorane uopte, oblikovani su i opremljeni u skladu sa
principima i zahtevima prostorne akustike;
b) gledalite Velike scene, oblikovano amfiteatralno, u punoj irini i visini
pozornice, bez stalnog portala (scenskog luka), na podu strukturiranom
kao sistem pokretnih platformi promenljive visine, opremljenog
odgovarajuim sistemima scenske tehnike, tako da je mogue ostvariti
puno jedinstvo scenskog i gledalinog prostora i time formirati studijski
prostor znaajnih dimenzija, adekvatan pretpostavljenim zahtevima
pozorita za novi vek. Istovremeno, sistem pokretnih platformi poda, uz
odgovarajuu dispoziciju pokretnih elemenata nadstroplja (portalni kran
i pokretne platforme nadstroplja), omoguava konvencionalnu postavku
scenskog i gledalinog prostora (scena-kutija) sa idealnim vizurama iz
gledalita, besprekornim komunikacionim, bezbednosnim i tehnikotehnolokim sistemima;
c) gledalite Kamerne scene, kao kontrapunkt Velikoj sceni, ima
nepokretno polukruno gledalite i pomerljive elemente kojima se oblik
gledalita po potrebi dopunjava do tri etvrtine ili celog kruga. Ovim
prostornim sistemom je omogueno formiranje intimnog scenskogledalinog prostora tipa pozorite u krugu, opremljenog
odgovarajuim sistemima scenske tehnike, prevashodno rasvetnim i
akustikim, budui da ovakav scenski prostor podrazumeva minimalno
korienje dekora i scenske opreme. Ovaj model je odabran i u skladu
sa edukativnim potrebama Pozorita, jer se u poslednjim decenijama
pokazao kao optimalno prostorno reenje u teatrima kola i univerziteta
irom sveta. Takoe, ovaj model u mnogome odgovara sadanjem
prostoru male scene Pozorita (u Balskoj dvorani), ime se obezbeuje
kontinuitet percepcije i delovanja Pozorita u subotikoj sredini.

3) PROSTORNA KONCEPCIJA OBJEKTA

U prostornom smislu, u horizontalnom pravcu, objekat je podeljen u etiri
osnovne celine:
a) prostorna celina (blok) A, koju sainjava zatieni deo objekta (ulazni
portik sa est korintskih stubova, ulazni hol, crveni foaje, centralno
ulazno stepenite i balska dvorana), formirana u tri etae (-2.63 m;
+0,00 m; +7,72 m), gotovo u celini namenjena javnom korienju;
b) prostorna celina (blok) B, formirana u est etaa (-4,50 m; +0,00 m;
+5,70 m; +9,90 m; +14,10 m; +18,30 m), zakljuno sa ravnom krovnom
terasom, koja je delimino iskoriena za tehniku etau (na koti
+22,50 m), u kojoj je podrumska etaa namenjena pomonim i,
delimino, javnim prostorima, prizemlje namenjeno iskljuivo javnim
sadrajima, a ostale etae posveene komercijalnim, upravnim,
administrativnim, uslunim i produkcijskim prostorima (pri emu je
frekventnost korienja, naravno, najvea u prizemlju i kontinuirano
opada na viim etaama);
c) prostorna celina (blok) C, formirana u osam etaa (-4,50 m; +0,00 m;
+3,60; +6,75 m; +9,90 m; +13,05 m; +16,20 m; +19,35), zakljuno sa
ravnom krovnom terasom koja je delimino iskoriena za tehniku
etau (na koti +22,50 m). Ova prostorna celina je namenjena gotovo u
potpunosti izvoaima i u nju su smetene garderobe i saloni, uz
odreen broj tehnikih prostorija;
d) prostorna celina (blok) D, koju ini ve opisani kompleks scenskogledalinih prostora, u koji su na viim kotama ukljuene dve sale za
probe u prostoru (obe dvoetane), kao i pozorini klub. U ovoj
postornoj celini je visinska struktura nivoa izuzetno sloena, ali se ovaj
kompleks moe naelno posmatrati u osam funkcionalnih nioa (-4,50
m; +0,00 m; +5,70 m; +6,75; +9,90 m; +13,05; +14,10 m; +18,30 m),
zakljuno sa tehnikom etaom na koti +22,50 m.
U prostornom i funkcionalnom pogledu, ove su celine (blokovi) u znaajnoj
meri nezavisne. Takoe, one su nezavisne u odnosu na bezbednost i
evakuaciju korisnika. U konstrukcijskom smislu, blok A je potpuno odvojen
dilatacijom od ostale tri celine, budui da se nalazi u delu postojeeg objekta
koji se zadrava. Ostala tri bloka su fudirana na jedinstvenoj temeljnoj ploi,
zbog omoguavanja izvoenja kvalitetne zatite od podzemne vode. Iznad
kote podruma (-4,50 m), blok B je potpuno konstrukcijski nezavisan, dok su
blokovi C i D meusobno povezani. Unutar bloka D, korpusi scenskogledalinih prostora su konstrukcijski nezavisni, odnosno, povezani su
elastinim vezama. Ovo je uinjeno zbog postizanja akustike autonomije
pojedinih scensko-gledalinih prostora. Iz istog razloga, tehnika etaa je
formirana na plivajuem podu.

U vertikalnom pravcu, objekat je strukturiran u devet horizontalnih nivoa, od

nivoa podruma (P), preko nivoa prizemlja (0), i, zatim, sedam nadzemnih
etaa (1 7). Sve su ove etae kompleksnog preseka, to znai da su
horizontalni nivoi smaknuti u razlitim blokovima (A D), odnosno, da su
spratne visine u blokovima razliite. Ove su visine prilagoene namenama
pojedinanih prostora i prostornih grupa, kako bi volumen objekta mogao biti
iskorien u punoj meri.
4) KONCEPCIJA FAZNOG IZVOENJA RADOVA
Posebna panja je u ovom projektu posveena koncepciji faznog izvoenja
radova na objektu, u skladu sa realnim i oekivanim finansijskim
mogunostima Investitora, kao i tehniko-operativnim mogunostima
izvoenja radova.
Etapno izvoenje objekta koncipirano je u skladu sa pretpostavljenim
vremenom izvoenja radova i dinamikom investiranja (pet do sedam godina).
U tom smislu, prvu etapu (Faza I) predstavljaju pripremni radovi na uklanjanju
delova objekta koji se zamenjuju novima, kao i optu pripremu objekta za
rekonstrukciju (potrebna snimanja, uzimanja otisaka, probnih uzoraka itd.),
izrada i obezbeenje iskopa, kao i izrada temeljne ploe i konstrukcije novog
dela objekta zakljuno sa tehnikom etaom (kota +22,50) i ravnom krovnom
ploom. Izvoenje konstrukcije na tehnikoj etai je preduslov za izvoenje
instalacionih sistema u objektu. Po zakljuenju Faze I, mogue je pristupiti
selektivnom formiranju, obradi i putanju u rad pojedinih funkcionalnotehnolokih celina objekta, ukljuujui i odgovarajue instalaciono-tehnike
sisteme. U tom smislu, pod faznou izvoenja se u ovom projektu
podrazumeva faznost zavretka radova, kao i putanja u eksplotaciju
pojedinih celina graevine. Faza II se, tako, odnosi na radove na korpusu
pozornica, kao i rekonstrukciju stare pozorine sale u Koncertnu dvoranu, ije
se putanje u rad oekuje tri godine nakon otpoinjanja radova. U skladu sa
dinamikom finansiranja, pristupie se realizaciji radnih i pomonih prostora za
izvoae, a, uporedo sa tim, i konzervatorskim radovima na zazienom delu
objekta (Faza III), pa zatim dovravanju Velike i Kamerne scene (Faza IV),
kao i svim ostalim prostorima u objektu (Faza V). U naelu se oekuje, i
projektom obezbeuje, da jedna faza radova moe biti realizovana tokom
jedne graevinske sezone, odnosno, kalendarske godine.