NAPOMENA Upanigade nismo preveli a cjelini, niti svaku pojedinu u cjelini, osim nekoliko, jer svi tekstovi ni nemaju filozofski znataj, a cilj nam je bio da takve izdvojimo. Samo nekoliko kracih’ UpaniSada prevedeno je integrano: Katha, Isa, Kena, Mandakya. Smatra se da su najznaéajniji tekstovi Upanisada_na- stali do V stoljeca prije nove ere. U tehni¢kom smislu njima prethode prvo Vede u uzem smislu (samhita), a zatim brah- mane, Autori tih misli nisu strogo kastinski odredeni asketi —oni su slobodni_ mislioci, mahom neprijatelji brahmanskog ritualizma. Upanisade i drustveno-historijski 1 kulturno éine prekretnicu u indijskom drutvu. Skupina najznaéajnijih Upa- nrigada, njih deset-petnaest, dijeli se na tri starosne grupe, ali se struénjaci o tome uvijek ne slazu. Natelno, reklo bi se da Brhadaranyaka, Chandogya, Taittiriya, Aitareya i Kena pripadaju najstarijoj grupi; Svetasvatara, isa, Katha, Mun- daka srednjoj; Maitri, Kausitaki, Vadrasicika, Mandikya mladoj. Svaka Upanitada nadovezuje se na jednu vedsku skolu iz Gije je tradicije nastala. Starije i made, uglavnom, pisane su u prozi, mjestimi¢no u stihovima. Srednja skupina pisa- na je pretezno u stihu. Kada je rijeé o autorima Upanisada, tradicija ih prenosi, slitno kao i himne Veda, i njihi va se imena najée&e pojavijuju u samom tekstu, u dijalozi- ma. Tamo gdje takvo ime nije naznageno u razgovorima, autorstvo se pripisuje lozi ili Skoli ucitelja koji su tekst nau: éavali, Prenoseci se usmeno, s koljena na koljeno, autorstvo Upanisada je s vremenom postalo kolektivno. To je bilo mo- fuce i zato Sto, su, po formi od samog potetka bile slobod. ije od himni Veda. 9 Rose indie mils 1gBrhadaranyaka, koju donosimo gotovo cjelovito, pripa- da starijem i duzem tekstu Satapatha-brahmana, koji tuma: Gi tehniku rituala prema formulama Yadurvede (bijele) ¢i- joj Skoli'i pripada, Smatra se da_je to najstariji tekst Upa- niSada. Postoje dvije njene redakcije: skole Kanva i skole Madhyandina, NaS prevod raden je prema prvoj, po Radha- krishnanu. Upanigadski mislilac Yadayavalkya autor je duzih odlomaka Brhadaranyake. Od za nas zanimijivih tema taj tekst sadréi kozmogonijska razmi8ljanja i odlomke identifi- kacije dtmana i brahmana. Chandogya konkurira prethodnoj po starosti i znagaju djeleéi s njom i mnoge probleme (aman — brahman itd). Pripada skoli Sdma-vede, a razraduje i liturgijske teme koje nismg preveli. Chandogyi pripada éuveni dijalog izmedu mla- dog Svetaketua i njegovog oca Uddalaka Arunija, koji je ta koder poznat kao jedan od znatajnijih autora Upanigada. Di- jalog nam razotkriva njegovu sklonost prema istrazivanju i provjeri kao metodi, Taittitiya pripada istoimenoj Skoli Yadur-vede (crne) i takoder je veoma stara: brahman u njoj jo8 pretetno ozn: éava obrednu formulu, a ona je, i inage, vezana za tumaéen rituala. Simboliéno, Zrtva se izjednaéava sa kozmosom. Po- red objasnjavanja rituala obavezne su i fonetitke spekulacije. Insistira se na poznavanju najvigeg sopstva, paramatm -dridna, a razvija se i teorija o pet kosa, tj. omota ili ljuski, koji Covjeku opstruiraju spoznaju. Aitareya pripada Re-vedi, i to istoimenoj Aranyaki, éiji je zapravo zavrsetak, i Cini se veoma starom. Ponavljaju se Kozmogonijski mitovi i odnos izjednaéenja izmedu miki makrokozmosa, I sama Aitareya-brahmana obraduje ti probleme Upanisada: diman — apsolut, raze njegove mani- festacije u Zivotu, njegova spoznaja (tj. dtman = brahman) koja omogucuje uviranje u nj, tj. u vlastitu izvornu priro- du. Ritual ima j svoj intimni interiorizirani znataj za »onoga koji tako zac, Postoje razne gradacije spoznaje.’ Kausitaki satinjavaju neki veoma stari elementi, pa i fakyi koji su uzeti iz drugih Upanisada, npr. Brhadaranyaka, Chandogya, ali i kasnijih. Pripisuje se Revedi, Kausitaki opet insistira na jedinstvu brahmana i na postupnosti njego- ve spoznaje. Neki taj tekst svrstavaju_medu najstarije tek- stove Upanigada, na primer C. della Casa, str. 313. ' Vidi: The Aitareya Aranyaka, ed. & tr, (...) by Arthur B. Keith, Oxford, 1909 130 Bex sumnje, Kena pripada najstarjoj grupi, | porijeKlo joj je u Sama-vedi. Prvi dio Upanisade, u stihovima, nesto je noviji i govori o nespoznatljivosti, neizrecivosti, transcen- dentnosti apsoluta, naglaSavajuci par esprit de contradiction, moguénost njegova zahvacanja mimo racionalne spoznaje. Na kraju teksta opet se govorl o intuitivnosti spoznaje bra. mana. Razlikuje se »obiénae od one »viker, izbavijajuce spo- maje. Prevedena je u cjelini. isa (ili 188) pripada Yadur-vedi (bijeloj), i medu sred- njim Upanisadama nalazi se u grupi najznacajnijih. U njoj prepoznajemo panteisti¢ku sliku svijeta, a bog koji je u sve- mu prisutan predstavlja ujedno apstraktno brahman, apso- lut, na autentiéno indijski naéin, prema kojemu se brahman i Brahma (sveobubvatnost bitka’i bog) ne razlikuju dokraja. Za Iu su (brahmanski) Zivot i traganje za apsolutom pomir- Livi, pase svjetovni Zivot éak pozitivno vrednuje, Prevedena je u cjelini, Katha ili Kathaka, jeste Upanisada Yadur-vede (cr Neki je uvrStavaju u grupu najstarijih. O starosti pojedinih tekstova tekko je sa sigurno&u odlutiti. Preokupacija smrti moze da sugerira da je doista rijeé 0 veoma starom tekstu, osobito u prva tri odjeljka prvog poglavlja. Prevedena je u cjelini see Mundaka pripada skoli Atharvawvede, Neki autori sma- traju da pripada srednjoj, a neki _mladoj grupi tekstova Upanisada, Govori o tome kako se Zrtvom postizu samo ze- maljski_ciljevi, Sto je veé Naciketas iz Kathe pretpostavljao, a da tek znanje apsoluta, askezom, osigurava vie sfere. Re. integracija u apsolut je cilj oslobodenja. Purusa je porijeklo ili izvor brahmana, Inzistira se na »viSeme i »ni2em« znanju. Prasna je atharva-vedska Upaniiada koja pripada mla- oj skupini. U njoj mudrac Pippalada odgovara na pitanja Sestorice isposnika © prirodi sna, rijeéci aum, dabu, apsolu- tu, »viseme i »nigeme brahmanu, Upanisada ‘se blidi teoriji ge. 78 Maite, ija, su posljednja dva poglavija joS mlada, pri pada Skoli’ Yadur-vede (crne), mladoj skupini Upanisada. Govori se o trojstvu Visnu, Rudra (Siva), Brahma, koje se ovezuje s teorijom o tri gune, poznatom iz sdmkhye. Simbol Bratmana, Kojemu se stise. postupno, jeste vatra ca svojom simbolikom u mikro i makrokozmosu. Zrtva, u kojoj vatra ima odluéujucu ulogu, izjednaéuje se sa Zivotnim dahovima. Brahman ima svoj vidljivi i nevidljivi (tj. pravi) vid. Glavni uditelj je Maitri, a 131Mandukya, veoma kratka Upanisada, pripada Atharva- ~vedi, i mlada je medu klasi¢nim. I ona govori o jedinstwu diman — brakman. Apsolut ima éetiri nagina apstojnosti koji se ostvaruju, i ujedno im i odgovaraju, pomoéu éetiri stupnja jave odnosno sna. To je guvena teorija sna, nagovi- jeStena veé u Brhadaranyaki (IV, 3, 9), ali ovdje prvi put Konaéno razradena. Na taj tekst ‘nadovezuje se poznati udi- telj_vedantske Skole — Gaudapada — svojim komentarom Karika, u VIII stoljecu nove ere. MaU. smo preveli u cjelini. Prevodi su na¢injeni sa sanskrta prema Radhakrishna- novoj knjizi The Principal Upanisads, London, G. Allen & Unwin Ltd, 1953, RI. 132 Katha ia Neka nam obojici bude napomoé. Neka nas obojicu ima rada. Neka zajedno uéinimo muievno djelo, Neka se naSe znanje produbi. Neka nikad ne zamrzimo jedan drugog. Aum. Mir. Mir, Mir! 1. Jednom je Vadasravasa, Zeleé bozansku naklonost zadobiti, Zrtvovad sav svoj posjed. Imao je sina po imenu Naciketas.* 2. Kad su se dijelili #rtveni darovi, Naciketasa, jo8 ne- jaka djecaka, ispuni vjerska odanost i on pomisli: 3. »Tko daruje krave Sto ne piju vi’e vodu, ne jedu vi- Se travu, ne daju mlijeka ni teladi, taj krogi u tuzne svjetoves 4, Stog’ upita oca svoga: »>Komu ée8 mene dati, o&e«? Upita ga i drugi i treci put, nasto ovaj rege: »Dat éu te Smrti«! 5. Naciketas tad pomisli: sIspred mnogih ja idem prvi, medu mnogima ja sam u sredini. Sto ¢e Yama danas meni udiniti2e 6. »Pogledaj kako su drevni prolazili, sjeti se da ée i drugi tako pro¢i, Smrtnik sazrijeva kao zrno Zita i opet se kao zrno dita rada.« 7. Kao vatra ulazi brahmanski gost u kucu, Njega se smiruje ovom ponudom: donesi vode, Vaivasvato! 8. Nade i i&ekivanja, prisnost i istina, Zrtve i zasluge, potomei j stoka, sve to propada kad brahman u kuci malo umna Eovjeka ostane bez jela. 133,9. — Tri si no¢i u mojoj ku¢i boravio neugosRaikva, evo hiljadu goveda, zlatne ogrli- ce, taljiga s mazgama, evo ti Zene, evo ti sela u kojemu Zivis. Sad me pouti, gospodine«. 5. Podigavsi njeno lice, onaj odgovori: »Fuj, fuj, sudro, kakve stvari! Ta samo ovim licem mogao si me navesti da govorime! To je selo koje se zove Raikva-parna, kod naroda Mahavréa, gdje se nastanio uz njega. I Raikva rete kralju: 1. »Zrak je, doista, upijat’; jer kada vatra ugasne, od- lazi u zrak, kada’sunce zade, odlazi u zrak, kada mjesec zade, odiazi uw zrak. 2. Kada voda ishlapi, odlazi u zrak. Zrak ih odista sve . Toliko © bozanskom’. . 3. A sada Sto se tige sopstva': uistinu dah je upijat. Kada spavamo, govor se povlati u dah, vid u dah, siuh u dah, razum u dah, Dah ih doista sve upija. 4. To su, doista, dva upijaga: vjetar (zrak) medu bogo- vima, a dah medu vitalnim sposobnostima" upij 1,4 1. Satyakima Dabila se obrati_ svojoj_majci Dabali: »Postovana! Htio bih postati brahmanskim udenikom. Kakva Ti sam rodae?" 2. Ona mu odgovori: »Ja ne znam, mili, kojeg si roda. Dobila sam te kada sam u mladosti sluzila svuda i svakojako ge ponaéala, pa zaio ne znam iz koje si porodice, Ta se zovem Dabala a ti Satyakama, pa se zovi Satyakama Dabalin sine. 3. On se uputi Haridrumati Gautami i rege: »Htio bih postati brahmanskim uéenikom. Smijem li pristupiti, go- spodinee? 4, Onaj ga upita: »Kojeg si roda, sinkoe? A on odgo- yori: »To ne znam, gospodine. Kad sam pitao majku, ona mi je odgovorila da me je dobila kada je u mladosti sludila svu- 10 Potect inde mist 145da i svakojako se ponaiala, pa zato ne zna iz koje sam poro- dice. T rekla mi je da je ona Dabala, a ja Satyakama. Tako sam ja Satyakama Dabala, postovani«. 5. Usitelj mu odgovori: »Neko ko nije brahman ne mo- 2e tako zboriti. Gorivo donesi, dragi moj". Primit cu te jer s¢ nisi udaljio od istine«. IV, 15 1, Satyakima Dabala reve Upakosali”: »Onaj Covjek" Sto se vidi u oku, to je dtman, To je new- miranje, to je neustrasivost, to je braiman. Tako i ako se Kapne topljenog masla ili vode u’njega”, oni se slijevaju pre- ma vani. 2. Ovo se zove samyadvama’ jer se sve prijatne stvari (vama) spajaji (/abhi/samyanti) uw njem. Sve se prijatne sivarisakupljaju u onoga koji ovako zna. 3. Zapravo on je takoder vamani" jer pribavlja (naya- ti") sve prijatnosti. Ko ovako zna dovodi sve prijatnosti. 4, Zapravo on je takoder bhamani” jer on s'ja u svim svjetovima. Onaj koji ovako zna, sja (bhati) u svim svje- tovima, 5. A onda on, bez obzira izvode li mu posmrtne obrede ili ne”, odlazi u oganj (lomaée), iz ognja u dan, iz dana u petnaestodnevnicu rastuéeg mjeseca, otuda u Sest mjeseci sjeverne putanje (sunca), iz ovih mjeseca u godinu, iz godi- ne u sunce, iz sunca u miesec, iz mjeseca u munju, Tu je je dno neljudske (amanavah) stvorenje, On ga vodi brahrnanu. Ovo je put bogova, put brahmana.” Oni koji njime kroée ne vraéaju se ovom Ijudskom vrtlogu, ne vracaju see. v,3 1. Svetaketu Aruneya ode na skupStinu Paficila. I tada mu Pravahana Daivalireée:,»Mladicu, Je I te tvo} otac pou Gio«? »Da, svakako, gospodine.« 2. »Zna8 li kamo odavde biéa odlaze?«" »Ne znam, go- spodine »A znas li kako se opet vracaju?« »Ne, gospodine.« ~Znaé li gdje se dva puta razilaze, staza bogova i staza pre- daka?« »Ne, gospodine.« 3. sZna8 li ti kako to da se onaj svijet (nikad) ne na- puni?«® »Ne znam, gospodine.« »A znaé li kako kod pete lje- voda dobiva Ijudski glas?«" »Zaista ne znam, gospo- 4. »Kako to da onda tvrdi8 da si pouéen? Kako mote reéi da je uen neko ko ne zna ove stvari« Oéajan, on se vrati svome ocu i rege: »Govorio si da si me poudio, gospodine, a nisi me poutio! 5. Jedan pripadnik ksatrijskog roda postavio mi je pet pitanja, a ja nisam mio odgovorit ni na jednoe. Otac x: »Ovako kako si mi ih prenio, sine, ja ne razumijem ni jedno od njih. Da sam ih znao, kako ti ne bih rekaoe? 6. Onda Gautama” ode kralju, koji ga primi s duénim postovanjem”, Slijedeceg jutra on ode na skupStinu i kralj mu rece: »Postovani Gautama, izaberi jedan poklon iz. svije- ta dobarax, Ali on odgovori: »Neka su ti Ijudska dobra, O Kralju, Reci mi ono Sto si govorio deckus. T kralj se zbuni. 7. »Ostani ovdje duzee, naredi mu.” A onda mu rege: »Prema onome Sto si mi rekao, Gautama, ovo znanje prije tebe nikad nije stiglo do nekog brahmana; i zato je viast u svim svjetovima pripadala uvijek samo kéatrijamac. v9 Kralj 1, »Tako u_petoj ljevanici voda poprima Ijudski glas. Embrion se, zavijen u opnu, nakon sto je unutra odlezao de- set ili devet mjeseci, rada. 2. Kad se rodio, Zivi onoliko dugo koliki mu : Kada umre, odnose ga na vatru otkuda je i dosao, otkuda je nastao. Vv, 10 1, Oni koji ovako znaju i oni koji se u Sumi usredsre- duju na vjeru kao tlapnju, oni ulaze u vatru, iz vatre u dan, iz dana u dva tjedna rastuceg mjeseca, otuda u Sest mjeseci tokom kojih (sunce) ide sjevernom putanjom; 2. Otuda u godinu, iz godine u sunce, iz sunca u mjesec, iz mjeseca u munju. Tamo je ona neljudska lignost. On ih vodi u brakman, to je put koji vodi bogovima.” 3. A oni koji u selu upragnjavaju Zrtvu i darezljivost odlaze ‘u dim, iz dima u noé, iz noci u mragnu polovieu mje- seca, iz mraéne polovice mjeseca u Sest mjeseci juzne puta- nje (sunca). Oni ne stidu do godine. 4. Od tih Sest mjeseci (oni odlaze) u svijet predaka, od svijeta predaka u eteriéni prostor (dkdsam), iz eteritnog pro- stora u mjesec. On je kralj Soma, to je hrana bogova, njega bogovi jedu.* a75. OstavSi tu za sve vrijeme dok ima jo8 ostataka (vla- stitog djelovanja) oni se opet vracaju, i to istim putem — u eteriéni.prostor, iz eteritnog prostora u zrak (vjetar); ko je bio vjetar, postaje dim; ko je bio dim, postaje magla; 6. Ko je bio magla, postaje oblak; ko je bio oblak, sta ne ki8iti, Tada se oni ovdje radaju kao riéa i ovas, trave i drvece, kao susam i povrée, Otuda je zaista tetko izaci: jer samo ako ga bilo ko pojede kao hranu i zatim prospe kao sleme, razvija se on dalje. 7, A za one koji se ovdje dobro viadaju postoji nada da ce dosegnuti dobru maternicu brahmanke, kSatrijke ili vaj- Sijke (koja ce ih roditi); ali za one koji se ovdje nedostojno vladaju postoji vjerojatnost da ée stici u rdavu maternicu kuje, Zenskog vepra ili Zene-candala’, 8. Ali ni na jednom od ovih puteva nema onih sicu- Snih biéa koja se stalno nanovo vracaju (u Zivot). To je tre- ée stanje jrodi se, umri’. Eto za8to se onaj svijet nikad ne napuni. Zato valja biti oprezan. O tome ¢e ova kitica: 9. Zlatokradica, vinopi skrnavitelj postelje uéitelja, ubojica brahmana, ta éetvorica propadaju kao i onaj sto im je drug. 10. Ali onaj koji ovako zna ovih pet vatra, éak i ako se s njima drugi, neukaljan je grijehom, Neukabjan, éist u pre- Gséenom svijetu — takvim postaje onaj koji ovako znac. v, 18 Asvapati Kaikeya” im reée: 1, »Vi_jedete (ograniéenu) hranu kada razumijete ai man koji pripada svim Ijudima” kao neSto advojeno. Ali ko kao atman koji pripada svim Ijudima poStuje onoga koji je visok jedan pedalj, (ili/ali) neizmjeran, taj jede hranu u svim svje- tovima, u svim biima, u svim Zivim bicima;” 2. ovom dtmanu koji pripada svim ljudima rasplamsa- lo (nebo) je glava, sveoblitno (sunce?) je oko, (vjetar) ko; ide u raznim pravcima je dah, prostrani (prostor?) je tijelo, bogatstvo je mokracni mjehur, zemlja su mu noge, oltar su mu grudi, Zrtvena trava su mu dlake, domacinska Zrtvena vatra je njegovo srce, vatra u Zrtvi za’pretke mu je razuz, a istotna Zrtvena vatra, to su mu usta.« 148 Vit 1, Aum, Bija’e jednom Svetaketu Aruneya. Otac mu rege: »$vetaketu, posveti se brahmanskom naukovanju. Do- ista, mili, u naSoj porodici nema nikoga ko nije utio i ko bi bio brakman samo po porijeklue. 2. I tako se on inicirao u dvanaestoj godini i vratio kuci u dvadeset i éetvrtoj penosan, uobrazen, smatrajudi se naéitanim jer je proucio sve Vede.” Otac ‘mu onda rege: »Svetaketu, buduci da si sada po- nosan, uobrazen, da se smatras natitanim, nisi li pitao za onu pouku 3. kojom necuveno postaje éuveno, nezamislivo posta- je zamislivo, nerazumljivo postaje razumljivo«? >A kakva je to pouka, gospodine?« 4, »Kao Sto se, mili, po Saki gline moze znati sve Sto je napravijeno od gline: pojedinaéna stvar je samo ime na- stalo 2 govora 2 postoji" samo glina 3. Kao sto se, mill, po jednom bakrenom ukrasu mode znati sve Sto je napravijeno iz bakra: pojedinatna stvar je samo ime nasialo iz govora, a postoji samo bakar. 6. Kao Sto se, mili, po jednim makazicama za nokte moe znati sve Sto je napravljeno iz gvo2da: pojedinatna stvar je samo ime nastalo iz govora, a pastoji samo gvorde, Takva je, mili, ta pouka.« 7. »Sigurno postovani (uéitelji) to nisu znali, jer da su znali, ato mi ne bi rekli? Ali zato mi ti reci, postovani« »U redu, milie, odgovori on. VI, 2 1. »Mili, samo biée (sat) je ovo" bilo na pogetku, jedno, bez drugoga.’A o tome neki kazu: samo nebige (asat) je ove bilo u potetku, jedno, bez drugoga, i iz tog nebica da se ro- dilo biée. ; 2. Ali otkud je, mili, moglo tako biti?« — rege on. »Ka- ko bi se iz nebica rodilo bice, mili? Upravo samo bice bilo je ovo na pocetku, jedno, bez drugoga. . 3. Ono pomisli: ja bih se umnodio, ja bih se reproduci- rao. I proizvede Zar”. Zar pomisli: ja bih’ se umnozio, ja bib se reproducirao, I proizvede vodu. Stoga, kadgod se neko esti (Jalosti, Socati) ili znoji, iz Zara nastaje upravo voda. 4. Te vode pomisle: mi bismo se umnoZile, mi bismo se reproducirale, I izluéise hranu. Zato kadgod’ pada kisa, hrane je u izobilju. Jelo koje sluzi za ishranu nastaje upravo iz vode 149VI, 5 1, »Pojedena se hrana trostruko dijeli: 810 je njen sj grublji dio pretvara se u izmetine, So je srednji u meso, Sto je najtananiji u razum. 2. Popivena se voda trostruko dijeli: sto joj je najgru- blji dio — pretvara se u mokracu, §to je srednji — u kev, Sto je najtananiji — u dah. 3. Apsorbirani Zar se trostruko dijeli: Sto mu je naj- grublji dio — pretvara se u kosti, Sto je srednji — u moz- dinu, Sto je najtananiji — u govor. 4. Tako se, mili moj, razum sastofi od brane, dah od vode, a govor od Zara. »Dalje me, gospodine, poutix, »U redu, mili«, odgovori on. VI,7 1. sCovjek se, mili moj, sastoji od_Sesnaest dijelova. Petnaest dana nemoj jesti, a pij vode po Zelji. Dah se sasto- ji od vode, on nece biti odsjecen onome koji pije.e 2, J on petnaest dana nije jeo. A onda mu pride i upita: »Sto da recitiram, gospodine«? »Re — himne, yadur — for- mule i sama — napjeve.« (Svetaketu) odgovori: »Ne padaju mi na pamet, gospodine« 3. On mu kaza: »Kao Sto bi, mili moj, od velikog plam- teéeg ognja ostao samo ugarak velik kao svitac koji se ka- snije ne bi vise mnogo razgarao, isto, dragi, od tvojih je Se- snaest dijelova ostao samo jedan kojim se’ne sjeca’ Veda. Jedi, a zatim Ge nastaviti da od mene razabires« 4. On se najede, i pristupi ocu. Stogod ga je pitao, na sve je mogao odgovoriti 5. Tad’ mu (otac) reve: »Mili moj, to je kao da se jedi- ni preostali ugarak velitine svica iz velike rasplamsale vatre otivi time Sto ¢e ga se pokriti slamom. Njime bi se vatra ka- snije jako razbuktala. 6. Isto tako je, mili, od tvojih Sesnaest dijelova_bio ostao samo jedan, a’ taj je, obnovijen jelom, planuo i ajime sise sietio Veda. Jer razum je doista sastavljen od hrane®, mili, dah od vode, rije od Zarac, To je ono Sto je od njega razabrao. VI,9 1, »Kao Sto péele prave med skupljajuci sokove s ra- aligitog drveca i koje u jedan okus stapaju, 150 2. a kao Sto ti sokovi nemaju sposobnost razlikovanja kao ,ja sam sok ovog ili onog drveta’, upravo isto tako, mili, sva ova stvorenja, kada su jednom’ dostigla biée” — nisu svjesna da su u njemu 3. Stogod su bila na ovoj zemlji — tigar, lav, vuk, ve- Par, or, leptir, musica sit Komarac — ona apstaju kao to itat)*. 4, Ono Sto je ova tanana bit, sav je svijet od nje, to je istina,” to je dtman, to si ti, Svetaketu!« »Pouti me dalje, gospodine.« »U redu, milie, odgovori on. VL, 15 1. »Mili, rodaci se okupljaju oko bolesnog éovjeka i is- pituju ga: PrepoznajeS li mene, prepoznajes li mene’? Dok Se njegov-glas nije povukao u razum, a razum u dah, a dah u Jar, a Zar w najvise bozanstvo", on (ih) prepoznaje. 2. A kad se njegov glas povuée u razum, razum u Zar, a Zar u najvise bozanstvo, onda (ih) ne prepoznaje. 3. Ono Sto je ova tananost, to je sopstvo cijelog ovog svijeta, to je istina, to je dtman, to si ti*, Svetaketu.« (Prev. R. 1.) vit 1. »Pouti me, gospodines, ovim rijegima dode Narada Sanatkumari, Ovaj mu odgovori: »Dodi k meni s onim sto znaé, a ja cu ti reci vide od togas. 2. Narada ce: »Gospodine, ja znam Rg-vedu, Sama-vedu, Yadur-vedu, Atharvanu kao éetvrtu Vedu, legende i purane kao petu, vedu veda (gramatiku), nauku 0 artvenim obredi ma_za ogeve, matematiku, nauku 0 znamenju, kronologiju, logiku, nauku o upravijanju, nauku o bogovima, nauku 0 brahmanu, nauku o demonima, nauku o ratovanju, nauku o zvijezdama, nauku 0 zmijama i lijepe umjetnosti. To ja, go spodine, znam«. 3. 'xJa sam kao onaj koji poznaje éarobne izreke, ali ne zna atman, Cuo sam od onih koji su poput tebe, gospodi- ne, da onaj koji zna aman nadilazi patnju, A ja sam taj koji pati. Pomozi mi, gospodine, da prijedem s onu stranu painje« On mu odgovori: +Sve ovo Sto si nautio samo je imes. 4. vIme (ndma) je Re-veda, Samaveda, Yadur-veda, Atharvana kao éetvrta Veda, legende 5 purdize Kao peta, vedo veda (gramatika), nauka © Zrtvenim obredima za ofeve, ma- 151tematika, nauka o znamenju, kronologija, Jogika, nauka o upravljanju, nauka 0 bogovima, nauka 0 brakmanu, nauke o demonima, nauka o ratovanju, nauka 0 zvijezdama, nauka © zmijama i |i iene umjetnosti. To je samo ime, Ime slavi.e 5. »Onaj koji slavi: Ime je brahman’, — koliko daleko dopire ime, toliko postaje slobodan onaj koji slavi ime kao brahman.« ‘»Postoji li nesto iznad imena?« »Postoji nesto iz nad imena.« »Ka2i mi 10, gospodine,« VII, 2 1, »Rijeé (vac) je iznad imena, Rijet ini znanim Re- ~vedu, Sama-vedu, Yadur-vedu, Atharvanu kao éetvrtu Vedi, vedu veda (gramatiku), nauku o Zrtvenim obredima za of. ve, matematiku, nauku'o znamenju, kronologiju, logiku, na- uku o upravijanju, nauku o bogovima, nauku 0 brahmanu, nauku 0 demonima, nauku 0 ratovanju, nauku 0 zvijezdama, nauku o zmijama, i lijepe umjetnosti, isto kao i nebo i ze. miju, zrak i prostor, vode i Zar, bogove i Ijude, stoku i pti ce, travu i drvece, zivotinje zajedno s crvima, musice i mra. ve, zakon i bezakonje, istinu i neistinu, dobro i zlo, prijaino i neprijatno, Kada rije’ ne bi postojala ne bi se zakon i be- zakonje znali, ni istina ni neistina, ni dobro ni zlo, ni prija. tho [ni neprijatno. Upravo rijeé gin} sve ovo znanim, Rijet slavi« 2. »Onaj koji slavi: Rijet je brabman’, — koliko dale- ko dopire rijeé, toliko postaje slobodan ona} koji slavi rijeé kao brahman.« »Postoji li nesto iznad rijegi?« »Postojie, »Ka- 21 mi to, gospodine.« VIL, 3 i, »Razum (manas) je iznad rijeci. Kao Sto Saka obu- hada dva amalaka, ili dva kola ili dva ploda aka, tako jr zum obuhvaéa rijeé i ime. Kada éovjek razumom naumi Zelim da nautim obredne izreke’, tada ih i nauti; ,Zelim da vrfim obredna dela’, tada ih i vr8i; Zelio bih sinove i gove- da’, tada ih i podeli;’ 2elio bih ovaj i onaj svijet’, tada ih i Poteli. Jer razum je déman, razum je svijet, razum je brah- ‘man, Razum slavi.« 2. »Onaj koji slavi: |Razum je brahman', — koliko da- leko dopire razum, toliko’postaje slobodan onaj koji slavi razum kao brahman.« »Postoji li neSto iznad razuma?« »Po- stojic, »Kai mi to, gospodine.« 152 vii, 4 1. »Volja (samkalpah)* je iznad razuma, Kada_postoji volja, iada govjek mnije, tada izgovara rijeé, tada je izrazava kao ime. Ime obuhva¢a obredne izreke, a obredne izreke djela.« Nee. sOni imaju voljy kao svoje ishodigte, imaju volju kao svoj dtman, na volju se oslanjaju, Nebo i zemlja su stvo- reni kroz volju, zrak i prostor su stvoreni kroz volju, voda i Zar su stvoreni kroz volju. Po njihovoj volji je. stvorena kiSa, kroz volju kige je stvorena hrana, kroz volju hrane su stvoreni Zivotni dahovi, kroz volju Zivotnih dahova su stvo- rene mantre, kroz volju mantra su stvorena obredna djela, kroz volju obrednih djela je stvoren svijet, kroz volju svije- ta je sve ovo stvoreno. Eto to je volja, Volju slavi« 3. »Onaj koji slavi: Volja je Brahman’, taj dosize svje- tove volje; i sam évrst, Evrste svjetove, i sém postojan, po- stojane svjetove, i sim nepokolebljiv, nepokolebljive svjeto- ve. Koliko daleko dopire volja, toliko postaje slobodan onaj koji slavi volju kao brahman.« »Postoji li neSto iznad volje?« »Kazi mi to, gospodine.« Vit, 5 1. »Misao (cittam) je iznad volje”, Kada éovjek misli, tada stvara volju, tada mnije, tada izgovara rijet 5 tada je jzraiava kao ime. Ime obuhvaca obredne izreke, a obredne iareke djela.« | 2. 20ni imaju misao kao svoje ishodiste, imaju misao kao svoj dtman, na misao se oslanjaju. Zato za éovjeka koji mnogo zna, ali nema misao kau: ,On je niko’, Sto god znao. Jer ako zna, on ne mote biti bez misli’. Nasuprot tome, éo- vjeka koji malo zna, ali ima misao, {judi Zele éuti. Jer misao je ishodiste svega ovoga, misao je’ dtman, misao je oslonac. Misao_slavic 3. »Onaj koji slavi: Misao je brahman’, taj dosite svje- tove misli; i sam évrst, évrste svjetove, i sam postojan, po- stojane svjetove, j sam nepokolebljiv, nepokolebliive svie- tove. Koliko daleko dopire misao taliko postaje slobodan onaj koji slavi misao kao brahman.« »Postoji li neSto iznad « »Postoji nesto iznad misli« »Kazi mi to, gospodine.« VII, 6 1. »Kontemplacija (dhydnam) je iznad misli. Zemlja kao da kontemplira, prostor kao da kontemplira, nebo kao da kontemplira, vode kao da kontempliraju, Ijudi i bogovi 153kao da kontempliraju. Zato ko god medu Ijudima dosegne iginu, ta) dobija udio u kontempaciji, Sitni Ijudi su svad- vei, brbljivci i klevetnici. Oni pak koji su izvrsni dobijaju udio ‘u kontemplaciji. Kontemplaciju slavi« , , 2, »Onaj Koji slavi: ,kontemplacija je brakman’, — koli- ko daleko dopire kontemplacija, toliko postaje slobodan onaj Koji slavi kontemplaciju keo brahman.« »Postoji li, nesto iz- nad kontemplacije?« »Postojix »Kadi mi to, gospodine.« VIL, 7 1. »Spoznaja (viditanam)* je iznad kontemplacije. Spo- anajom se Rg-veda spomaje, Sama-veda, Yadur-veda, Athar- vyana kao éetvrta Veda, legende i purdie kao peta, veda védd (gramatika), nauka 0 Zrtvenim obredima 7a oéeve, matema- tika, nauka ‘0 znamenju, kronologija, Jogika, nauka o upra vijanju, nauka o bogovima, nauka o brahmanu, nauka o de- monima, nauka o ratovanju, nauka o zvijezdama, nauka 0 zmijama, lijepe umjetnosti, nebo i zemlja, zrak i prostor, vo- de i Zar, bogovi i Ijudi, stoka i ptice, trava i drvece, Zivotinje zajedno’sa cryima, musice i mravi, zakon i bezakonje, istina i neistina, dobro i zlo, prijatno i neprijatno, hrana i pice, ovaj gyiiet + ona}. Samo spoznajom se spoznaje. ‘Spomnaju slavi« 2. sOnaj koji slavi: Spoznaja je brakman’, dosite svi- jet spoznaje i znanja. Koliko daleko dopire spoznaja, toliko Postaje slobodan onaj koji slavi spoznaju kao brahman.« »Postoji li nesto iznad spoznaje?«” »Postoji neSto iznad spo- znaje« »Kazi mi to, gospodine.« VIL, 8 1, »Snaga (balam) je iznad spoznaje. Snatan covjek &- ni da stotine onih koji imaju spoznaju* drhte. Kada je éo- vjek jak, tad” postaje onaj koji se istiée. Kad se isti€e, po- staje onaj koji sluzi. Sluzeci, on prianja uz uéitelja, prio nuvii uz uéitelja postaje vidjelac, postaje slusaé, postaje mi- slilac, postaje probudeni, postaje djelatelj, postaje znalac. Kroz’snagu zemlja opstoji, kroz snagu prostor, nebo, plani- ne, ljudi i bogovi, stoka i ptice, trava i drveée, Zivotinje za- Jedno sa crvima, mudice i mravi opstoje. Kroz snagu svijet opstofi. Snagu siavi.« 2. sOnaj koji slavi ko dopire snaga, toliko gu kao brahman.« »Posto »Kati mi to, gospodine.« 154 ‘Snaga je, brahman’ — koliko dale taje slobodan onaj koji slavi sna- Ii neSto iznad snage?« »Postoji.« vil, 9 1, »Hrana (annam) je iznad snage. Kada dovjek ne jede deset dana, pa éak ako i ostane Ziv, tada postane ne-vidjelac, neslusaé, ne-mislilac, neprobudeni, ne-dielatelj, ne-znalac. A kada jede postaje vidjelac, postaje ‘sluSatelj, postaje mislilac, postaje probudeni, postaje djelatelj, postaje znalac. Hranu slavi« 2. »Onaj Koji slavir Hrana je braluman’, wal. dosite svi jet hrane i piéa, Koliko daleko dopire hrana. toliko postaje slobodan onaj koji slavi hranu kao brakman.« »Postoji li neSto iznad hrane?« »Postojic »Kazi mi to, gospodine.« VII, 10 1, »Voda (apas) je iznad hrane. Kada nema obilne ki8e, Fiva biéa venu misleti: Hrana ée biti oskudna’. A kada pad- ne obilna kia, diva bia se raduju misleci: Hrane ée biti u abilju’. Upravo je voda ta koja poprima oblitje ovog sto Je zemlja, Sto je prostor, Sto je nebo, Sto su planine, sto su bo- govi i judi, 80 je stoka i ptice, trava i drvece, Zivotinje za- jedno sa crvima, muSice i mravi. Svi ovi oblici sama su voda. Vodu sla 2, Ona}, koli slavi: Voda je brahman’, taj ispunjava sve svoje delle I postaje 2adovoljan. Koliko’ daleko’ dopire voda, toliko postaje slobodan onaj koji slavi vodu kao brah- mane »Postoji li nesto imad vode?« »Postoji neSto iznad vode.« Kazi mi to, gospodine.« VIL, 1. »2ar (tedas) je iznad vode. Protev8i zrak on zagri va prostor. Tada ljudi govore: ,Toplo je. Vrucina je. Sigurno ée kia. Zar prvo ukazuje na to, a onda stvara vodu. A tada, sijevajuéi munjama uzdua i poprijeko nebom, gromovi, odje- knw Zato Ijudi kaéu: Sijeva, Grmi. Sigurno e.kiSa’. 2ar prvo ukazuje na to, a onda stvara vodu. Zar slavi.« 2. »Onaj koji slavi: Zar je brahman’, taj i sam_ blis- tav i sjajan dosize blistave i sjajne svjotove slobodne od tame, Koliko daleko dopire zar, toliko postaje slobodan ona} koji slavi Zar kao brahman.« »Postoji li ne8io iznad Zara?« »Postoji.e »Kadi mi to, gospodine.« VII, 12 1, »Prostor (dkdsah)” je iznad Zara. Jer u prostoru pre- bivaju sunce i mjesec, svjetlost, zvijezde i oganj. Kroz pro- stor Govjek doziva, kroz prostor éuje, kroz prostor odgovara. 155U prostoru se raduje, u restora tuguje. U prostoru se rada iu prostoru se preporada. Prostor slavi« 2, xOnaj koji slavi: Prostor je bratman’, taj dosite prostrane, blistave, bezgraniéne svjetove koji se daleko pro- stiru. Koliko daleko dopire prostor, tolike postaje slobodan onaj koji slavi prostor kao brahman.« »Postoji li ne3to iznad prostora?« »Postoji« »Kazi mi to, gospodine.« vit, 13 1. »Paméenje (smarah) je iznad prostora. Ako se skupi mnostvo koje nema paméenja, ono neée éuti, nee mnijeti, neée spoznavati. Ali ako moze pamtiti tada ce éuti, tada ce mnijeti, tada ce spoznavati. Kroz paméenje Covjek sinove spoznaje, kroz paméenje Zivotinje spoznaje. Pamcenje slavi«. 2. »Onaj koji slavi: Paméenje je brahman — koliko daleko dopire paméenje, toliko postaje slobodan onaj koji slavi paméenje kao brakman.« »Postoji li ne8to iznad pam: Genja?« »Postojix »Kazi mi to, gospodine.« vit, 14 1, »Nada (aSa) je iznad paméenja, Rasplamsano nadom paméenje pamti obredne izreke. Potaknut nadom éovjek vr- 8i obredna djela, Zeli sinove i goveda, Zeli ovaj i onaj svijet. Nadu slavi« , 2. »Onaj koji slavi: Nada je brakman’, taj kroz nadu ispunjava sve svoje Zelje i njegove molbe nisu uzaludne. Ko- Tiko daleko dopire nada, toliko postaje slobodan onaj Koji slavi nadu kao brahman.« »Postoji li neSto iznad nade?« »Po- stoji »Kazi mi to, gospodine.« vu, 15 1. »2ivotni dah (pranah) je iznad nade. Kao 3to su sve Mice vezane za srediste kotaéa, tako je i sve vezano 2a Zivo- tni dah. Zivot traje kroz Zivotni dah. Zivotni dah daje Zivot, on daje Zivot divim biima. Zivotni dah je otac, tivotni dah je mati, Zivotni dah je sestra, Zivotni dah’ je brat, Zivotni dah je uéitelj, Zivotni dah je brahman. 2. »Kada Govjek o8tro odgovori ocu, majci, bratu, ses- tri, uéitelju ili brahmanu, tada {judi kaZu: ,T) si ubojiea oca, ti Si ubojica majke, ti si ubojica brata, tisi ubojica sestre, ti si ubojica uéitelja, ti si ubojica brahmana’.« 3. »Ali kada on, one koje je Zivotni dah napustio, gur- ne %araéem i sagori na loma¢i svaki njihov djeli¢, tada Iju di nece re¢i za njega: ti si ubojica oca’, niti ,ti si ubojica maj- 156 ji iti ,ti si ubojica sestre’, niti ,ti "mith ,ti si ubojica brahmana’.« 4. »Jer Zivotni dah’je sve ovo. Onaj ko uvidi tako, ko mnije tako, ko spoznaje tako postaje izvrstan govornik. I'ako mu kazu: ,Ti si,izvrstan govornik’, on mofe reci: Ja sam vrstan govornik’, On to ne treba pore¢i.« VII, 16 1. »A onaj govori izvrsno ko govori izvrsno sa istinom.«* 23a éu biti taj Koji ¢e govoriti izvrsno pomocu istine.« »Ali treba Zeljeti spoznati istinux »Gospodine, ja Zelim spoznati istinux VIL, 17 1, »Kada se razaznaje, tada se govori istina. Onaj ko ne razarnaje taj ne govori istinu. Samo onaj ko razaznaje govori istinu. Ali treba Zeljeti spoznati razaznavanje« »Go- spodine, ja Zelim spoznati razaznavanje.« vir, 18 1, »Kada_se mnije, tada se razaznaje, Bez mnijenja se ne razaznaje. Tek kada se mnije onda se razaznaje. Ali tre- ba Zeljeti spoznatimisao.« »Gospodine, ja Zelim spoznati misao. VII, 19 1. »Kada postoji vjera, tada se mnije. Onaj ko nema vjere, taj ne mnije. Samo onaj ko ima vjeru mnije. Ali treba Zeljeti_ spoznati vjeru.« »Gospodine, ja Zelim spoznati vjeru.« vir, 20 1. »Kada je Govjek postojan, tada ima vjeru. Onaj ko nije postojan taj nema vjere. Samo ko je Postojan ima vje- ru. Ali treba Zeljeti spoznati postojanost.« »Gospodine, ja Zelim spoznati postojanost.« VI, 21 1, »Kada éovjek djeluje, tada je postojan. Ako ne dje- luje nije postojan. Samo kada djeluje covjek je postojan. Ali treba Zeljeti spoznati djelatnost.« »Gospodine, ja 2elim spoznati djelatnost.« BT