Uvod

Otkrie lasera se vezuje za 1960 god. Deo u tom trenutku merodavnog naunog sveta odbacio je
pronalazak lasera kao trivijalnu tehnologiju koja se ne moe iskoristiti u ozbiljnim aplikacijama,
smatrajui ga samo jo jednom zanimljivom Hi-Tec igrakom. Vreme je pokazalo kratkovidost ovakve
predikcije laseri spadaju u sam vrh najkorisnijih ureaja ikada napravljenih, sa irokim poljem
upotrebe koje je svakim danom sve vee: od raznih oblasti medicine kao to su hirurgija,
stomatologija, preko IT industrije, oblasti preciznog merenja, pa do skoro neverovatne upotrebe u
vojnim tehnologijama, koja se granii sa SF-om...
Veina lasera u IT industriji koriste crvenu ili infracrvenu svetlost u opsegu talasnih duina od oko
650nm do 1000 nm. Ogranienje za mnoge aplikacije su prevelike talasne duine da bi bile iskoristive
i tu na scenu stupa plavi laser sa svojom malom talasnom duinom 450nm i manje.Zbog prirode
male talasne duine plave svetlosti plavi laseri se koriste za mnogo preciznije poslove nego prethodni.
Iako je prvi crveni laser otkriven jo 1960. god, prolo je relativno mnogo vremena dok su naunici
uspeli da stvore lasere koji daju svetlosne zrake male talasne duine. Kako je razvoj lasera, kao i
mnogo drugih tehnologija npr atomska energija, posredno i neposredno finansirala vojska, teite
istraivanja je bilo usmereno na poveanje snage i destruktivne moi lasera, to je imalo za posledicu
relativno dugo vreme do pojave prvih plavih lasera.Japanski istraiva Shuji Nakamur je proizveo prvu
plavu lasersku diodu 1996. god i time otvorio vrata za masovnu primenu plavog lasera u irokom
dijapazonu aplikacija.
Ovako male talasne duine plavog laserskog zraka otvorile su korisne mogunosti u takozvanoj
potroakoj elektronici (multimedialni ureaji,laseri za kozmetiku primeu itd...) uskoro moemo
oekivati holografske memorije veliine terabajta, vee memorijske kapacitete CD-ova, izuzetan
napredak u hirurgiji i medicini nove svetle LED-ove koji svetle hladnije i traju 1000 puta due nego
postojea fluoroscentna osvetljenja...
Nekoliko primera upotrebe plavog lasera
1. za dijagnozu raka. Naunici iz Oak Ridge National Lab su razvili tehnologiju za lociranje
tumora
2. za otkrivanje hemijskih i biolokih oruija. Plavi laseri uzrokuju da inae nevidljivi hemijski i
bioloki agenti svetlucaju
3. prenos optikih podataka.Plavi laseri mogu biti iskorieni za prenos podataka preko kraih
razdaljina umesto optikih vlakana
4. za optomemorijske ureaje velikog kapaciteta
5. za laserske tampae visoke rezolucije. Budui da plavi laseri imaju krau talasnu duinu ,
upotreba u laserskim tampaima bi dala dva puta bolji kvalitet od trenutnog

Principi rada lasera

Za sagledavanje neverovatnih mogunosti u primeni lasera u najrazliitijim granama tehnologije
potrebno je poznavati osnovne osobine koje lasersku svetlost razlikuju od obine, kao i nain na koji
se ona dobija. Da bi razumeli nain na koji laser funkcionie pogledaemo prvo osnovnu strukturu
atoma.

Osnovni model atoma

Sve to se moe videti u univerzumu predstavlja kombinaciju oko 118 razliitih (poznatih) vrsta
atoma, ije meusobne veze i raspored odreuju materijal, odnosno objekat koji sainjavaju. Atomi se
nalaze u stalnom pokretu kontinulano se kreu i osciluju. Iako svi atomi osciluju , atomi mogu imati
razliitu energije, odnosno biti na razliitom stepenu pobuenosti. Ako se na atom deluje dovoljno
velikom koliinom energije, on moe prei sa osnovnog energetskog nivoa na neki vii energetski
nivo. Nivo eksitacije zavisi od koliine energije kojom je delovano na atom u vidu zagrevanja,
svetlosti ili elektriciteta.

Slika 1. Osnovni model atoma

Na slici je prikazan osnovni model atoma, na kome se vidi da se atom sastoji od jezgra (nucleus) i
elektronskog omotaa. Jezgro je sainjeno od protona i neutrona. U najgrubljoj aproksimaciji modela
atoma moe se smatrati da se da elektroni iz elektronskog omotaa krue oko jezgra, odnosno da se
kreu po diskretnim orbitama,koje se nalaze na razliitim rastojanjima od jezgra i predstavljaju
razliite energetske nivoe u okviru atoma. Ukoliko se atom stimulie odreenom koliinom energije,
elektroni sa niih energetskih nivoa e prei na orbite sa viom energijom koje se nalaze na veoj
udaljenosti od jezgra, pa e atom biti na viem nivou eksitacije.

Pobueni elektroni koji se nalaze na viim energetskim nivoima tee da se vrate na osnovni nivo sa
koga su pobueni.Prilikom vraanja pobuenog elektrona na osnovni nivo, atom emituje viak energije
u vidu fotona estice svetlosti.

Veza izmeu atoma i lasera

Laser je ureaj koji kontrolie nain na koji pobueni atomi oslobaaju fotone re LASER
predstavlja skraenicu od Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation, koja na saet
nain opisuje nain na koji laserski ureaji funkcioniu. Postoji mnogo tipova lasera, ali se svi
zasnivaju na istim osnovnim elementima. U svim laserskim ureajima postoji laserski medij, kojim se
pobuuju elektroni u okviru atoma da preu na vie energetske nivoe. U bilo kom stadijumu pobueni
atomi mogu otpusti odreenu energiju i vratiti se na nii energetski nivo. Kada eksitovani elektron u
pobuenom atomu prelazi sa vieg na nii energetski novo, atom otputa kvant energije, koji se naziva
foton i manifestuje se kao svetlost odreene boje. U ekstremno kontrolisanim uslovima moe se postii
kontrolisana emisija fotona tako da obrazuju visoko fokusirani laserski zrak svetlosti.

Osloboena energija, koja se javlja u obliku fotona, ima specifinu talasnu duinu koja je odreena
energetskim nivom na kome se nalazio elektron prilikom otputanja fotona. Bitno je primetiti da e
dva identina atoma, iji se elektroni nalaze na istim energetskim nivoima, uvek osloboditi fotone
jednake talasne duine. Ova pojava je iskoriena za dobijanje svetlosnog zraka laserom.

Osnovne karakteristike laserskog zraka

Laserski zrak je monohromatski , specifine talasne duine koja je jednoznano odreena koliinom
energije osloboene prilikom prelaska pobuenog elektrona na nii nergetski nivo.
Kod lasera je emisija fotona stimulisana, to dovodi do ekstremno jake rekombinacije.Laserska
svetlost je zbog toga koherentna svetlost ,i za razliku od obine svetlosti kod laserskog zraka gotovo i
da nema rasipanja svetlosti.
Laserski zrak je veoma usmeren fotoni se kreu u grupama, obrazujui talasne frontove.
Za dobijanje svetlosnog zraka koji karakteriu ove tri osobine potrebno je proizvesti stimulisanu
emisiju fotona. Foton koji atom oslobaa je uvek odreene talasne duine koja zavisi od energetske
razlike pobuenog i osnovnog stanja. Ukoliko ovaj foton (koga karakteriu odreena energija i faza)
naie na elektron koji se nalazi u istom eksitovanom stanju, moe doi do stimulisane emisije. Prvi
foton moe stimulisati drugi atom tako da drugi emitovani foton osciluje na istoj frekvenciji i da ima
istu fazu kao foton kojim je pobuen.

Drugi neophodan inilac lasera je par ogledala koja se nalaze na krajevima laserskog medija. Fotoni
specifine talasne duine i faza se reflektuju od ogledala i na taj nain se kreu kroz laserski medij. U
ovom procesu, prilikom sudara sa ostalim pobuenim atomima, fotoni stimuliu pobuene elektrone u
okviru atoma da naine energetski skok, odnosno da preu na nie energetske nivoe to uzrokuje
emisiju jo veeg broja fotona iste talasne duine i iste faze i dovodi do pojave lavinskog efekta.
Ogledalo na jednom kraju lasera je polupropusno (polu posrebreno), odnosno jedan deo svetlosti
reflektujue, dok drugi deo proputa. Fotoni koji prou kroz polurefleksiono ogledalo obrazuju
monohromatski, koherentan, usmereni laserski zrak.
Na donjim slikama je prikazan procesa dobijanja laserskog snopa svetlosti, na nain na koji je to
izvedeno u prvom crvenom laseru otkrivenom 1960. od strane od strane Theodore Maiman-a pri Huges
Research Labs:

Laser in Non-Lasing State

Excitation of Atoms Using Light Source

Photon Emission

Stimulated Emission of Further Photons

Column of Laser Light Leaving Optical Oscillator

Aplikacija plavog lasera u domenu skladitenja podataka

Laseri postoje u razliitim bojama, odnosno talasnim duinama zeleni, uti, crveni, infracrveni, plavi
i drugi - i mogu biti korieni u mnogim aplikacijama od obrade tvrdih materijala do itanja zapisa sa

CD ili DVD diskova.Osnovna prednost lasera plavog spektra je mala talasna duina. Sa oko 450
nm,laseri plavog spektra imaju krau talasnu duinu od bilo koje druge iz vidljivog spektra, osim
ljubiaste.

Slika . Vidljivi spektar svetlosti.

U CD i DVD plejerima se koriste infracrveni i crveni laseri uz pomo kojih se upisuje ili oitava
podatak sa medija, na osnovu refleksije laserskog zraka. Zamena crvenog lasera sa plavim laserom
manje talasne duine omoguuje da neravnine na povrini medija koje predstavlju nule i jedinice budu
manjih dimenzija, ime se postie vea gustina zapisa.

Kao to se na vidi na uporednim slikama, u sluaju medija za uvanje podataka, mala talasna duina
omoguava plavom laseru da ita i upie daleko vie informacija na optiki disk.

Blue Ray
Prilikom itanja i upisa digitalnih informacija na optiki disk laser alje zrak prema refleksionoj
povrini CD-a. Ukoliko se laserski zrak reflektuje od povrine medija, optiki kolektor ga registruje
kao bit 1. Prilikom upisa digitalnih podataka na disk, laser za upis koji je vee snage od lasera za
itanje zagreva povrinu medija i na taj nain time pretvara refleksionu povrinu u absorbcionu, time
kreirajui nule i jedinice, koje kasnije mogu biti proitane korienjem lasera za itanje podataka.

to je manja talasna duina lasera, to je laserski zrak manjeg prenika. Na taj nain na mediju iste
povrine, laser manje talasne duine moe upisati ili proitati vie podataka nego laser vee talasne
duine, to predstavlja osnovni razlog za prelazak sa crvenih na plave lasere ili jednostavno reeno
za finije radove koristi se precizniji alat.

Blue-ray tehnologija koristi plavi laser talasne duine oko 400 nm. Da bi se postigla vea preciznost i
osiguralo da svaki laserski zrak pogodi povrinu za itanje i upis na disk, koriste se specijalna soiva.
Budui da povrina CD medija nikada nije 100% ravna i prilikom upotrebe vibrira potrebno je
konstantno fokusirati laser kako bi se proitale potrebne informacije. Kapacitet sakupljanja svetlosti
soiva se meri u numerikim aperturama (NA) i to je koeficijent vei to soivo moe prihvatiti vie
svetlosti.
Na donjoj slici su prikazane uporedne karakteristike CD, DVD i BD tehnologije:

Prva generacija: Comapact Disc (CD) je u upotrebi ve oko 20 godina. Za upis i itanje inofrmacija sa
diska se koristi crveni laser talasne duine od 780nm. Prvi CD-ovi su korieni za muziku, ali ubrzo
nakon toga se krenulo sa proizvodnjom CD-ROM medija kapaciteta 650-700MB na disku prenika 12
cm.
Druga generacija: Razvoj DVD (Digital Versatile Disc) diskova je predstavljao ogromno poveanje
kapaciteta , ime se prelo na medije kapaciteta 4.7MB-9 GB, na kojima se mogu uvati zvuk i filmovi
visokog kvaliteta. Za upis i itanje inofrmacija sa diska se koristi crveni laser talasne duine od 650nm.
Postoji vie tipova DVD diskova, od kojih neki imaju i po dva sloja, ime je dobijen vei kapacitet na
jednom DVD disku.
Trea generacija: Blue-ray duguje svoje ime laseru talasne duine od 450nm koji se koristi u ovoj
tehnologiji za upis i itanje informacija na Blue-Ray diskove (BD) i plave je boje. Jednoslojni Blue-ray
disk sadri 27GB i sa njega se moe proitati do 36Mb u sekundi.
Prvi plavi laser je otkriven 1996. god. u labaratoriji japanskog naunika S. Nakamure, ali ve 2001.
Matsushita i Sonz su razvili svoje plave lasere i konzorcijum za upotrebu plavog lasera je formiran u
freburaru 2002. god kako bi se usvojio jedinstven standard:
http://www.matsushita.co.jp/corp/news/official.data/data.dir/en020219-4/en020219-4.html
Iako je usvojen zajednii standard pod imenom Blue Ray , nekoliko meseci kasnije su se izdvojile dve
kompanije i razvile drugi standard koji takoe koristi plavi laser.Devet velikih kompanija je
uestvovalo u formiranju osnovne specifikacije tree generacije optikih diskova velikih kapaciteta,
nazvane Blue ray. Blue ray diskovi omoguavaju uvanje do 27GB podataka na single-layer disku
prenika 12cm korienjem plavo-ljubiastog lasera talasne duine 405nm. Kompanije koje su
uestvovale u kreiranju osnovne blue-ray specifikacije su:: Hitachi Ltd., LG Electronics Inc.,
Matsushita Electric Industrial Co., Ltd., Pioneer Corporation, Royal Philips Electronics, Samsung
Electronics Co. Ltd., Sharp Corporation, Sony Corporation, and Thomson Multimedia. Meutim
Toshiba je odluila da se ne prikljui osnivaima blue-ray diska, dok je NEC najavio svoj 35GB
standard , ije e korienje omoguiti snimanje 14 sati video zapisa DVD kvaliteta uz upotrebu
drugaijeg plavog lasera.
BD tehnologija koristi standardnu kompresiju "MPEG-2 Transport Stream" (baziranu na globalnom
standardu IEC 13818) koja je visoko kompatibilna sa digitalnim emitovanjem audio i video podataka
visokog kvaliteta, tako da se na BD diskove moe snimati HDTV video zapis, bez gubitka kvaliteta.
Sauvanim podacima se moe pristupiti na jednostavan nain kao i do sada podacima na CD i DVD
diskovima. Ovo e biti veoma vano u dolazeoj eri visokog protoka, jer e sadraji koji se pojavljuju
biti u razliitim formatima. Devet kompanija koje uestvuju u blue ray forumu razvija ureaje koji e
maksimalno iskoristiti prednosti blue-ray tehnologije. Planirano je dalje poveanje kapaciteta na
slian nain kao to je to uraeno kod DVD medija korienjem obe strane i dva sloja na svakoj
strani za uvanje podataka, tako da e single sided single layer diskovi imati kapacitet od 27GB , dok
e single sided double layer diskovi imati kapacitet od oko 50GB. Ve i 27GB je dovoljno za snimanje
3.5h HDTV (High-resolution Digital Television) koja se trenutno koristi samo u Japanu, ali
najverovatnije e uskoro postati svetski TV standard. Ukoliko se snima standardan TV program u VHS
kvalitetu na BD disk se moe snimiti oko 13h programa.

CD i DVD diskovi prenika su 12 cm, ali BD ureaji nee biti

kompatibilni unazad odnosno na njima nee biti mog Vano je
pomenuti da BD diskovi izgledaju identino kao ue itati CD i DVD
diskove , zbog razlike u upotrebljenom laseru.

BD - Osnovna specifikacija:
Recording capacity:

27GB

Laser wavelength:

405nm (blue-violet laser)

Lens numerical aperture (NA):

0.85

Data transfer rate:

36Mb/s

Disc diameter:

120mm (same as CD and DVD)

Disc thickness:

1.2mm (protection layer: 0.1mm)

Recording format:

Phase change recording

Tracking format:

Groove recording

Tracking pitch:

0.32um

Shortest pit length:

0.138um

Video recording format:

MPEG2 video

Audio recording format:

AC3, MPEG1, Layer2, etc.

Video and audio multiplexing

format:

MPEG2 transport stream

BD - Upis i itanje podataka

Blue-Ray diskovi (BD) korite isti princip za upis podataka kao DVD-RW i DVD+RW diskovi to
znai da je mogue pisati i brisati podatke (rewritable), meutim razlika je u formatu diska. Kristali
koji menjaju fazu nisu rasporeeni po celom disku, ve postoji odreena ema linija na kojima postoji
ovaj materijal i koje se nazivaju grooves (udubljenja).

Na slici se moe videti sloj na kome se vri snimanje i koji poseduje ispupenja i udubljenja. Takoe
vidi se laserski zrak koji zagreva sloj za snimanje - recording layer, menjajui time fazu kristala.

Pored udubljenja (grooves) nalaze se ravne povrine (lands), koje predstavljaju graninike izmeu
udubljenja. Na DVD-RW, DVD+RW , kao i BD udubljenja i ravne povrine nisu pravolinijske, nego
imaju sinusnu formu koja se naziva wobbled groove i koja je uvedena zbog postojanosti. Kao to se
moe primetiti na slici levo, u udubljenjima se uvaju podaci (crne take) , dok ravne povrine
razdvajaju udubljenja. Ovakav nain zapisa podataka zahteva veoma precizno itanje i upis. Podaci se
upisuju iskljuivo u udubljenja, a ravne povrine se nikada ne menjaju, ime je obezbeeno da laser
lake prati zapis. Ovaj format zapisa usvojen je kao standard za blue-ray od strane devet kompanija
koje su uestvovale u formiranju specifikacije.

Matshushita i Toshiba su usvojile drugi format zapisa podataka baziran na DVD-RAM metodu koji se
naziva land-and-groove recording. U ovom sistemu i udubljenja i ravnine se koriste za uvanje
podataka. Primenjenom metodom se dobijaju diskovi veeg kapaciteta, ali je potrebno koristiti
sofisticiranije metode adresiranja. DVD-Forum je autorizovao ovaj metod kao zvanini format za
DVD-RAM.

Holografske memorije
Otkrie novog holografskog materijala za uvanje podataka, na koji se upisuju i itaju digitalne
informacije korienjem tehnologije plavog lasera predstavlja izuzetan pronalazak u domenu
skladitenja podataka. Medij se zove "Tapestry HDS5000" i koristie ga prva generacija holografskih
diskova kapaciteta 200GB koji bi se mogli oekivati do 2006. god na tritu. Materijal od koga je
nainjen holografski disk je osetljiv na plavu svetlost talasne duine od 400nm do 410nm. Holografski
diskovi uvaju digitalne podatke tako to ih konvertuju u dvodimenzionalnu sliku sainjenu od tamnih
i svetlih piksela, nalik ahovskoj tabli. Slika se upisuje kao hologram na disk nainjen od fotoosetljivog materijala. Prednost ovog materijala je to se podaci ne upisuju samo po povrini materijala,
kao to je sluaj kod CD-ova, ve se serija holograma moe upisati na razliitim dubinama i pod
rayliitim uglovima u odnosu na povrinu, ime se otvaraju mogunosti za nastanak holografskih
diskova ogromnih kapaciteta.

Na primer, na samo jednom holografskom disku kapaciteta 200GB moe se sauvati 200000
fotografija veliine 1MB ili oko 1540 sati visoko kvalitetnog muzikog zapisa, to je daleko vie od
ostalih novih tehnologija za skladitenje podataka na optike medije kao to su Blue Ray i HD-DVD
kapaciteta izmeu 20GB i 27GB.

Do 2010. oekuju se komercijalni holografski diskovi kapaciteta 1.6TB i prenika od samo 130mm !