Meunarodno privatno pravo

Prilagoena

D i g e s t

skripta
By Uro Topi

verzija... :D

**Uvodna razmatranja**
1. Pojam, predmet i naziv MPP
Predmet
Postoji vie shvatanja o tome ta je predmet meunarodnog privatnog prava. Predmet mogu biti
sami pravni odnosi ili pravne norme. Kako? Ako posmatramo mpp kao granu prava onda je njegov
predmet pravni odnosi. Ako posmatramo mpp kao disciplinu koja izuava tu granu prava onda je
predmet mpp-a same pravne norme.
Koji su to pravni odnosi koji predstavljaju predmet ove grane prava? Re je o privatnopravnim
odnosima. Ali samo onda kada ti odnosi sadre element inostranosti.
Vee dileme postoje kada govorimo o pravnim normama kao predmetu discipline mpp. Te norme
reguliu pomenute privatnopravne odnose sa elementom inostranosti.
Oblast koja nesporno spada u mpp je oblast sukoba zakona i obuhvata kolizione norme.
Predmetom se smatraju i norme o sukobu jurisdikcija, tj pravila koja reguliu graanskoprocesne
odnose sa elementom inostranosti. Predmet ine i pravila o privatnim pravima stranaca.
Pojam meunarodnog privatnog prava
Mpp je grana unutranjeg prava kojom se reguliu pravna pitanja iz oblasti privatnopravnih
odnosa sa elementom inostranosti.
Njegova pravila dakle nisu meunarodna, ve samo odnosi koje regulie imaju meunarodno
obeleje jer su vezani za vie suvereniteta.
Naziv mpp
Meunarodno privatno pravo, kao to smo ve rekli, nije meunarodno jer je ono grana
unutranjeg prava. Naziv nije do kraja logiki konstruisan, ali je najire prihvaen i za najiri krug
ljudi oznaava uglavnom istu stvar. Pokuaji da se naziv zameni nisu uspeli ak ni u nekoj postojbini
gde su novi nazivi nastali.

2. Element inostranosti u privatnopravnim odnosima i relevantnost

elementa inostranosti
Element inostranosti
Za pojavu meunarodno-privatnopravne problematike nije dovoljno da postoji samo privatnopravni
odnos, ve je potrebno da se u tom odnosu pojavi i jedno kljuno obeleje da bi taj odnos postao
predmet mpp. Re je o elementu inostranosti (strani element, meunarodni element). On
pretvara privatnopravne odnose u odnose meunarodnog privatnog prava.
Poto je mpp unutranje pravo i organi zato uvek polaze od meunarodnog privatnog prava svoje
drave, kada posmatramo jedan privatnopravni odnos vezan za vie drava, iz gledita organa
jedne drave se primeuje da u tom odnosu pored domae izraenih elemenata pojavljuju i strani
element(i).
Postoje tri pojavna oblika elementa inostranosti: u subjektu , objektu i u pravima i obavezama.
-

U subjektu se javlja na bazi injenice dravljanstva , domicila i boravita lica koja stupaju
u odreeni privatnopravni odnos.
U objektu se strani element javlja na bazi mesta nalaenja stvari i na bazi pripadnosti
stvari (pripadnost osnovnih sredstava prevoza) koja su predmet transakcije.

Mpp by Uro Topi

Strani element u pravima i obavezama nastaje ako su nastanak ili ispunjenje prava i
obaveza inostrano obeleeni. Npr: ako je pravni postao nastao u inostranstvu ili je delikt
uinjen u inostranstvu, ili je mesto ispunjenja obaveze u inostranstvu..

Postavlja se pitanje da li je svaki strani element relevantan tj bitan razlog da se razmotri i sa

stanovita mpp. Relevantan je onaj strani element koji je u kolizionoj normi od strane zakonodavca
odreen kao taka vezivanja, i koji vodi do primene stranog prava.

3. Nain (metod) regulisanja MPP

Postoje dva osnovna naina regulisanja mpp: direktan (neposredan) i indirektan (posredan,
kolizioni) nain.
a)- Direktan (neposredan) nain regulisanja iz injeninog odnosa automatski stvara konani
pravni odnos. Primenom pravnog pravila na injenini odnos on ga pretvara u pravni odnos jer
odreeno ponaanje uesnika ini obaveznim.
Moe biti direktno regulisanje meunarodnim propisima, sporazumima kojima se reguliu
znaajna pitanja iz oblasti graanskog, privrednog, porodinog i radnog prava koji su prihvaeni od
velikog broja zemalja. Znaajna je i Beka konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz
1980. Znaajno je i osnivanje UNCITRAL-a (Komisije UN za meunarodno trgovako pravo) ija je
uloga u stvaranju univerzalnih pravila meun.trg (poslovnog) prava. Na regionalnom nivou znaajne
su norme donete u okviru EU.
Direktno regulisanje unutranjim propisima , normama domaeg prava je pre svega u oblasti
prava stranaca i meunarodnog postupka. Ove norme ne zadovoljavaju se ukazivanjem na
merodavno pravo ve same postavljaju odreena pravila ponaanja.
Npr: po zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa: Strana fizika lica mogu sticati pravo svojine
na pokretnim stvarima kao i domaa lica.
b)- Indirektan (posredan) nain regulisanja po nekima je jedini nain koji spada pod mpp. Ova
shvatanja su naputena, ali je nesumnjivo da je indirektan nain regulisanja tipian za mpp. Sutina
je u odabiranju merodavnih pravila za razreenje spornog odnosa putem kolizionih normi. Putem
kolizionih normi se upuuje na merodavno pravo po kojem e se pitanja raspraviti.

4. Izvori MPP i njihova hijerarhija

Opti pogled
a)-Unutranji izvori mpp u pojedinim dravama
U nekim dravama postoje posebni zakoni(ci) u kojima se u potpunosti ili u najveem delu nalaze
pravila iz oblasti mpp. (Srbija)
U drugoj grupi zemalja se propisi iz ove oblasti nalaze u raznim zakonima, uglavnom uz
odgovarajue materijalnopravne (supstancijalne) propise. Npr: Kolizione norme za menicu nalaze
se u meninim zakonima itd. Postoji i podgrupa zemalja gde su propisi mpp najveim delom
koncentrisani u jednom zakonu, graanskom zakoniku gde postoji blok odredbi mpp.
U zemljama common law sistema dugo je izvor prava bila sudska praksa, koja i dalje ima znaajnu
ulogu ali se trend menja poev od sredine 20. veka. Od tada se mpp stalno menja putem zakona
kroz implementaciju meunarodne konvencije. Poslednjih nekoliko decenija je obeleeno
zakonskim intervencijama u ovoj oblasti koje su oznaene kao unjajua kodifikacija. U SAD je
oblast regulisanja mpp u zakonodavnoj nadlenosti pojedinih drava lanica.
b)- Multilateralne konvencije kao izvori i kao nain unifikacije meunarodnog privatnog prava
Problem kod mpp je to razliita reenja razliitih pravnih poredaka o tome koje je pravo merodavno
mogu dovesti do razliitog meritornog reenja. Da bi se to to vie spreilo ulau se napori na
meunarodnom planu u cilju izrade viestranih konvencija kojima bi se kolizione norme ujednaile.

Mpp by Uro Topi

Znaajna je aktivnost Hake konferencije za mpp na unifikaciji meunarodnog privatnog prava.

Delatnost konferencije se sastoji u pripremi tekstova mult.konvencija koje su namenjene
potpisivanju i ratifikaciji od strane drava.
Znaajne su i regionalne multilateralne konvencije.
MPP Evropske unije- Na osnovu izmenjenog Ugovora o osnivanju EU za unifikaciju mpp EU
nadlean je Savet EU. Time je unifikacija izmetena sa konferencijskog nivoa koji je bio ranije na
nivo tzv. sekundarnog zakonodavstva. Sada se unifikacija vri regulativama. MPP EU se sve vie
unifikuje i stvara se tzv. evropski sudski prostor na kome e promet odluka i procesna saradanja
biti laki, a uporedo se unifikuje sve vei krug kolizionih normi.

Izvori meunarodnog privatnog prava u Srbiji

Su: Ustav, ZMPP, drugi zakoni i podzakonski akti, meunarodni ugovori, bilateralne konvencije.
Donoenjem ZMPP naa zemlja je ula u ui krug zemalja u kojima je mpp relativno potpuno
kodifikovano. ZMPP sadri pre svega kolizione norme i oblast sukoba jurisdikcija. Ne sadri norme
o pravima stranaca koje su regulisane drugim propisima.
Ustav- osnovni izvor svake grane prava. Meunarodno privatno pravo Ustav regulie na
neposredan i posredan nain.
Neposredna pravila su razumljivo malobrojna (npr: stranci mogu stei pravo na nepokretnostima,
stranim licima se garantuje jednak tretman na tritu kao i domaim..) jer ustav postavlja samo
osnovna naela i norme ureenja.
Posredno - ustavna naela i norme posredno odreuju i ograniavaju stavove u pozitivnim
propisima i daju smernice. Npr time to Ustav zabranjuje odreenu diskriminaciju ni kolizione norme
ne mogu biti diskriminatorske prema rasi, narodima, veroispovesti itd.
Drugi zakoni (osim ZMPP)- I nakon donoenja ZMPP vei broj zakona je i dalje ostao izvor MPP.
ZMPP nije dirao u postojee pozitivne norme domaeg mpp, ve ih je dopunio. Te norme dopunjuju
supstancijalne norme iz odgovarajuih oblasti. Tako ih imamo kao izvore kolizionih normi, kao
izvore normi o pravima stranaca, kao izvore normi o graanskoprocesnim odnosima sa elementom
inostranosti.
Meunarodni ugovori- Srbija je zakljuila brojne multilateralne i bilateralne konvencije. Potvreni
meunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju. Moraju
biti u skladu sa Ustavom.

Hijerarhija izvora mpp

Prema ustavu Srbije , u hijerarhiji izvora (u sukobu izmeu meunarodnih ugovora i unutranjih
izvora) nakon Ustava za primenu dolaze potvreni meunarodni ugovori ( bilateralni imaju primat
nad multilateralnim), a zatim domai zakoni.
U sukobu unutranjih izvora odredbe ostalih zakona imaju primat nad ZMPP, na osnovu pravila lex
specialis derogat lex generalis.
Dakle, lestvica izvora: - Ustav
- meunarodni ugovori (bilateralni imaju primat nad multilateralnim)
- lex specialis
- ZMPP (lex generalis)
Ako nijedan izvor po lestvici ne propisuje reenje za problem nastaje pravna praznina. ZMPP sadri
odredbu po kojoj se pravna praznina prevazilazi tako to organ koji primenjuje pravo ima zadatak da
pronae reenje primenom:
odredaba i naela ZMPP, naela pravnog poretka Srbije, naela meunarodnog privatnog prava.

Mpp by Uro Topi

**Opti deo opte ustanove meunarodnog privatnog prava**

5. Kolizione norme
Sutina kolizionih normi
Zadatak kolizionih normi je da odrede, u odnosu sa elementom inostranosti, odluujuu taku
vezivanja i upute organ na merodavno pravo. Meu svim kontaktima nekog odnosa sa stranom
dravom zakonodavac e se opredeliti za jedan koji smatra najjaom vezom, to je stvar
zakonodavne politike svake zemlje, tj njenih interesa. Zakonodavac prilikom ureivanja polazi od
jedne kategorije pravnih odnosa i pravnih pitanja (npr. ugovori).

Struktura kolizionih normi

Kolizione norme imaju dva osnovna elementa:
1. U kolizionoj normi se imenuje prvo pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno
pitanje;
2. A zatim se odreuje taka vezivanja , tj izdvaja se jedna odluujua veza koja e dovesti do
merodavnog prava.
(npr. Za pravnu i posl. sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin.
Tu je pravna kategorija- pravna i poslovna sposobnost fiz.lica , a taka vezivanja je dravljanstvo.)
a)- Pravna kategorija
Pravna kategorija kao element kolizione norme moe da bude jedan drutveni odnos,jedan pravni
institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje. U savremenom meunarodnom privatnom
pravu postoji tendencija suavanja pravnih kategorija, ime one postaju brojnije ali nijansiranije tj
blie stvarnim problemima.
b)-Taka vezivanja
Je onaj element u kome zakonodavac vidi odluujuu vezu koja nas vodi do jednog prava. Ona
neposredno odreuje pravo koje drave treba da se primeni kao merodavno. Postoje tipine take
vezivanja u uporednom pravu za pojedine pravne oblasti.
Podela prema irini ovlaenja foruma:
-Neposredno vezujue tj vrste i brze, forumu ne ostavljaju nikakvu mogunost za procenu toga da
li je pravo na koje ukazuju zaista u najblioj vezi sa odnosom koji je u pitanju. Takve su gotovo sve
take vezivanja.
-Okvirne su one take vezivanja kod kojih je procena toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u
najblioj vezi preputena sudiji. Zakonodavac tu samo postavlja okvire i smernice, ali ne utvruje
najbliu vezu. Takva taka vezivanja je princip najtenje povezanosti, koja daje samo uputstvo sudiji
da kao merodavno izabere ono pravo koje je najtenje povezano sa datim odnosom.
Podela na proste i kompleksne:
-Proste koje nas vode do jednog merodavnog prava. (npr. mesto zakljuenja ugovora, lex loci
contractus, vodi samo do prava zemlje gde je ugovor zakljuen)
-Kompleksne su one koje nas vode do vie merodavnih prava. (npr. Za materijalne uslove
zakljuenja braka merodavno je pravo dravljanstva partnera i zakon mesta zakljuenja, to moe
dovesti ak do primene tri prava) Mogu biti kumulativno, alternativno i supsidijarno postavljene.
Podela na stalne i promenljive:
-Stalne - su one koje su vremenski i prostorno fiksirane, ija je injenina podloga jedan dogaaj.
(npr. izvrenje delikta, mesto nalaenja nepokretnosti)
-Promenljive - Koje nisu trajno fiksirane u jednom konkretnom sluaju jer se zasnivaju na injenici
koja se moe menjati i pri tome mogu da ukazuju na razna prava kao merodavna. (npr. mesto
nalaenja nepokretnosti, dravljanstvo, domicil, boravite. Poeljno bi bilo da postoji to manje
promenljivih taaka vezivanja tako to bi se one uz odgovarajua preciziranja pretvorila u stalne.

Mpp by Uro Topi

Vrste kolizionih normi

-Jednostrane i viestrane
Viestrane su apstraktne i ukazuju na pravo bilo koje drave sveta u zavisnosti od okolnosti.
Jednostrane
u svakom sluaju vode primeni domaeg prava. (npr.za stvarna prava na
nepokretnosti koje se nalaze u Srbiji primenie se srpsko pravo.) One treba da budu u razumnim i
opravdanim granicama, kao to je to u ovom primeru jer se radi o nepokretnosti koja se nalazi u
Srbiji.
-Samostalne i nesamostalne
Samostalne su norme koje ukazuju na merodavno pravo. Koje primenom na konkretne okolnosti
sluaja dovode do konkretnog merodavnog prava.
Nesamostalne su one kolizione norme koje nisu dovoljne da se pomou njih odredi merodavno
pravo. One dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja, uputstva koja utiu
na utvrivanje konkretnog merodavnog prava. (npr. Odredbu stranog prava ne treba primenjivati
ukoliko bi ona dovela do rezultata nespojivog sa vrednostima javnog poretka).

Pravna priroda kolizionih normi

Dilema je jesu li kolizione norme imperativne ili dispozitivne? Da li je sud obavezan da primenjuje
ova pravila ex officio im se u pravnom odnosu javi relevantan strani element?
Ako su kolizione norme imperativne njih treba uvek primeniti, i onda kada stranka to ne trai.
Ako su dispozitivne prirode onda ponaanje stranaka, predlozi, mogu da utiu na to da li e sud
primeniti svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti.
U nekim zemljama kolizione norme nisu imperativne, pa e ih sud primeniti samo ako stranka to
trai.
U najveem broju prava , kontinentalnih, kolizione norme su imperativne prirode. Sudije ne treba da
brinu imaju li stranke interes za primenu stranog prava.
Norme domaeg ZMPP su imperativne, sudovi su duni da primene kolizione norme po slubenog
dunosti, i duni su da primene strano pravo ako na to ukazuje taka vezivanja. Meutim praksa u
tome nije dosledna, jer sudovi najradije izbegavaju primenu osim ako ih stranka zahtevom ne
dovede u situaciju.

6. Saznanje i primena stranog prava

Uvod
Kada je re o primeni stranog prava misli se pre svega na primenu stranog materijalnog
(supstancijalnog) prava.
Strano procesno pravo se u naelu ne primenjuje, izuzev pruanja pravne pomoi stranom sudu po
stranoj proceduri i izuzev u postupku pred domaom arbitraom, ako stranke ele primenu stranih
procesnih normi.
Postoje i sluajevi kada domai organ uzima u obzir strano pravo, ali to nije primena , ve je re o
spoznavanju stranog prava kao preuslova za primenu odreenih domain normi (npr kod
reciprociteta, gde je potrebno utvrditi sadrinu stranog prava da bi se videlo ima li reciprociteta).

Znaaj i svrha primene stranog prava

Primena stranog prava je jedno od najveih dostignua meunarodne pravne saradnje.
Zato se primenjuje strano pravo?
Zato to primena stranog prava dolazi iz uzajamnog interesa i korisnosti. Prati je svest o
nepogodnostima koje bi nastale iz suprotne doktrine. Ako neka zemlja eli da se njeno pravo
primenjuje, mora uiniti gest znaajan za meunarodnu ravnoteu interesa i primenjivati strano
pravo.

Mpp by Uro Topi

Svrha meunarodnog privatnog prava je upravo da omogui da se na teritoriji jedne drave primeni
pravo stranih drava.

Koncepcije o pravnoj prirodi stranog prava

Postoje dva stava o pravnoj prirodi stranog prava:
1. Da je strano pravo- pravo, tj da je upodobljeno domaem pravu
2. Da je strano pravo injenica, tj da je upodobljeno injenicama
Podela je bitna jer izaziva posledice na terenu inicijative i na terenu dokazivanja stranog prava.
a)- U anglosaksonskom pravu strano pravo je upodobljeno injenicama. Strano pravo je injenica
koju treba dokazivati kao i druge injenice na kojima se zasniva neko pravo. Najpoznatija je teorija
lokalnog prava (predstavnik Kuk), koja kae da domai organi zapravo ne vre priznanje prava
steenog u inostranstvu na bazi stranog prava, ve je ta subjektivna prava kreiralo domae pravo,
pa prema tome forum uvek primenjuje domae pravo.
b)- Najnovija pozitivna reenja pokazuju sasvim jasno pribliavanje stavu da je strano pravo- pravo.

Stvaran poloaj stranog prava pred domaim organima

Domai organi primenjuju strano pravo mnogo ree nego to to koliziona pravila nalau.
Razlozi za to su:
1. Nespremnost sudova da kolizione norme foruma koje ukazuju na strano pravo tretiraju kao
imperativne i da ih primenjuju ex officio.
2. Drugi razlog je taj to sudovi retko preuzimaju punu inicijativu pri utvrivanju sadrine stranih
normi i esto idu linijom manjeg otpora, tj pribegavaju reenjima koja su predviena za sluaj
da se strano pravo ne moe saznati. Naime, u veini zemaljma utvrivanje stranog prava nije
apsolutna obaveza, jer u sluaju da se jave prekomerne tekoe sud moe odustati od
utvrivanja sadrine nesaznatljivog stranog prava, pa ima ovlaenje da pribegne
alternativnom reenju- primeni domaeg materijalnog prava (lex fori). Nekada je
nesaznatljivost opravdana, pa stoga i postoji ovo alternativno reenje, dok nekada nije i
predstavlja alibi za nedovoljno zalaganje suda.

Nain saznavanja stranog prava

-Strano pravo kao injenica- ako ga tako koncipiramo saznavanje stranog prava se prevaljuje na
stranke. Ako stranka ne uspe da dokae sadrinu norme stranog prava na koju se poziva, vaie
pretpostavka da je strano pravo jednako domaem.
-Strano pravo kao pravo- Kao to smo rekli, u veini zemalja vai stav da sudovi ex officio saznaju
strano pravo. Prilikom saznavanja stranog prava ex officio sud se moe obratiti strankama za
pomo, moe se obratiti i dravnim organima (organu uprave nadlenom za poslove pravosua),
ministarstvu inostranih poslova, pravno-naunoj instituciji.
Postoje i meunarodni sporazumi iji je cilj lake saznavanje stranog prava. Znaajna je Evropska
konvencija o informisanju o stranom pravu.

Primena stranog prava prema MPP Srbije

U naoj teoriji strano pravo se dosledno tretira kao pravo. Po ZMPP vai pravilo iura novit curia (
sud poznaje pravo) to znai da je sud ili drugi organ primene prava obavezan da sazna i primeni
strano pravo, i nema alternativnog reenja (kakvo bi npr bilo primena lex fori). Moe zatraiti pomo
od Ministarstva pravde, stranke takoe sudu mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava.
Dakle, posledice su sledee: na sudu je teret dokazivanja stranog prava, sud ne moe zakljuiti
da prava nema ukoliko ga stranke nisu uverile u to. Pravna sredstva protiv odluke suda, u kojoj je
dolo do pogrene primene stranog prava po miljenju stranke, su: alba, direktna revizija, revizija,
zahtev za zatitu zakonitosti.

7. Kvalifikacija
Postavljanje problema
Mpp by Uro Topi

Kao to znamo, sutina kolizionog reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti je u

tome da se postavi merilo koje e odrediti koje je pravo merodavno za taj odnos.
Pitanje (problem) kvalifikacije se javlja kada se neko pravno pitanje javlja jo u toku primene
kolizionih normi, tj u momentu kada jo nije poznato materijalno pravo koje je pozvano da
daje odgovore. Problem je u tome to se jo ne zna koje je pravo merodavno, pa se ne zna iz
aspekta ijeg prava treba dati odgovor na to prerano javljeno pitanje, a od ijeg reenja
zavisi koje e pravo konano biti merodavno.
-Slikovit primer radi razumevanja: Imamo preduzee iz Engleske i preduzee iz Srbije. Englesko
preduzee alje ponudu srpskom preduzeu za kupovinu neke opreme. Srpsko spoljnotrgovinsko
preduzee odgovara pozitivno na ponudu i pribavlja opremu i prodaje je Englezima. Meutim,
Englezi poinju da sumnjaju u ugovoreni kvalitet kupljene opreme, i sumnja prerasta u spor koji se
vodi pred alirskim sudom (jer su stranke to unapred ugovorile). Koje je pravo merodavno?
Alirski sud e konsultovati svoje kolizione norme, alirske. One kau: Merodavno je pravo one
drave gde ugovor zakljuen. Upravo tu nastaje problem, prerano javljeno pitanje o kome govorimo,
sukob kvalifikacija, jer je pitanje gde je ugovor zakljuen a poto je zakljuen na daljinu (inter
absentes, u odsustvu, npr telefonom i mailom), postavlja se pitanje koje je to mesto. Po engleskom
pravu (teorija izjave) to je Srbija jer je izjava o prihvatu ponude data u Srbiji. Po naem pravu (teorija
prijema), mesto je Engleska jer nae pravo smatra da je ugovor zakljuen kada ponudilac primi
pozitivan odgovor ponuenog.
Po kom pravu treba reiti tu dilemu gde je ugovor zakljuen, da bi se na osnovu toga moglo odrediti
merodavno pravo za nastali spor preduzea? Kako e alirski sud da postupi?

Pojava i definisanje problema u teoriji

U teoriji postoji veliki broj studija o ovom pitanju. Iako bi se za praksu moglo rei da sudovima ovo
pitanje nije ni padalo esto na pamet. Javljala su se i miljenja u teoriji da je pitanje kvalifikacije
preuveliano i da stvarne tekoe u praksi ne zasluuju toliko prostora u teoriji.
Kvalifikacija u svakodnevnom znaenju rei znai nalaenje mesta neemu u odreenom sistemu
vrednosti. U pravnom smislu kvalifikacija oznaava postupak traenja mesta injenica u svetu
pravnih pravila ili - primenu prava. Po emu se kvalifikacija u meunarodnom privatnom pravu
razlikuje od uobiajene primene prava? Po tome to problem u meunarodnom privatnom pravu
predstavlja sukob kvalifikacija , dilema o izboru pravnog pojma. Jo prostije, kako se opredeliti za
jednu sadrinu pojma korienog u kolizionoj normi (mesto zakljuenja ugovora po
alirskom pravu, iz primera) izmeu vie sadraja koje tom pojmu daju razna prava (englesko
i srpsko, iz primera) za koja se dati odnos vezuje.
Dilema je, po pravilima kojeg prava emo vriti supsumiranje u trenutku kada tek traimo
merodavno pravo? Iz toga sledi da treba krenuti sa terena nekog odreenog prava.

Kvalifikacija pravne kategorije i kvalifikacija take vezivanja

Sukob kvalifikacija se javlja u dva osnovna vida:
1. Kao kvalifikacija pravne kategorije odreivanje pravnog smisla kategorija, jer neke su
kategorije opte i nesumnjive (npr testament svuda spada u kategoriju naslednopravnh
problema), ali postoji veliki broj kategorija koje razliita prava drugaije svrstavaju ili ih uopte ne
poznaju. Dilema je koje od dve ili vie kolizionih normi emo primeniti zavisno od toga kako
emo shvatiti njihove kategorije.
2. Kao kvalifikacija take vezivanja dilema je koju taku vezivanja treba primeniti na utvrenu
kategoriju, dakle nema vie dileme koju kolizionu normu primeniti jer je pravna kategorija
kvalifikovana. Take koje esto daju povoda kvalifikaciji su mesto zakljuenje ugovora, mesto
delikta i domicil.

Reenja problema kvalifikacije

a)- Kvalifikacija po lex fori- Kvalifikaciju treba vriti lege fori, po pravu drave gde se sudi i od ijih
kolizionih normi se polazi prilikom reavanja spora (po alirskom, u naem primeru).

Mpp by Uro Topi

Ovo reenje ima iroku podrku, a osnovni je argument da je logino da se kolizione norme
shvataju u sistemu i prema pojmovima onog prava kome pripadaju. Shvatiti odreene pojmove po
domaem pravu je najlake za sud i smanjuje mogunost greaka.
Kontraargumeti su da neopravdano proiruje domen primene domaeg prava, da vodi
zloupotrebama i stvara pravnu nesigurnost. Nastaje problem i kada domae pravo ne poznaje
odreenu pravnu ustanovu.
b)- Kvalifikacija po lex causae i stepenasta kvalifikacija- prema pravu koje je merodavno za
odnos koji se raspravlja. Argument je da ako kvalifikujemo po lex fori moemo doi u situaciju da
domae pravo ne poznaje odreenu pravnu ustanovu (npr trust). Zamerka je da ono vodi do
logikog zaaranog kruga, jer upravo merodavno pravo (lex causae) jo nije poznato. Upravo zato
nema podrku prakse.
Meutim veoma iroku podrku dobilo je tumaenje lex causae kod tzv. dvostepene kvalifikacije
prema kojoj se pri izboru i tumaenju kolizione norme polazi od shvatanja lex fori (prva stepenica)
dok se na drugoj stepenici strano pravo tumai po pojmovima i smislu koje sadri (lex causae).
c)- Kvalifikacija pomou autonomnih pojmova kvalifikaciju ne bi trebalo vriti po jednom
nacionalnom pravu, bilo lex fori ili lex causae, ve treba koristiti autonomne pojmove, nezavisne od
nacionalnih prava. Ti pojmovi bi se stvarali meunarodnim sporazumima. Ovaj tip kvalifikacije trpi
dosta kritika zbog njene praktine ostvarivosti. Problem je ima li takvih autonomnih pojmova.
Meutim brojni autori je smatraju delimino primenljivom.
Reenje kvalifikacije u pravu Srbije
U teoriji i praksi vlada stanovite da problem kvalifikacije treba reavati lege fori, ali elastino, jer
se preporuuje autonomna kvalifikacija u onim sluajevima u kojima autonomni pojmovi
nedovosmileno postoje, pre svega ako su utvreni meunarodnim sporazumima.
ZMPP- jedino predvia da se drugostepena kvalifikacija vri lex causae. Dakle u pitanju je
stepenasta kvalifikacija.

8. Prethodno pitanje
Postavljanje problema
Prethodno pitanje se javlja ukoliko je za reavanje po tubenom zahtevu u jednoj pravnoj stvari
potrebno prethodno reiti da li postoji neko drugo pravo ili pravni odnos (tzv prethodno pitanje) od
ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu, a pri tome prethodno pitanje je
samostalna pravna celina.
Na terenu meunarodnog privatnog prava, u odnosima sa elementom inostranosti, zadatak je suda
da odredi merodavno pravo za oba pitanja (i glavno i prethodno), nakon to konstatuje postojanje
stranog elementa. Dilema je da li e sud odrediti merodavno pravo i za prethodno pitanje polazei
od sopstvenih normi lex fori kao to je uinio za glavno pitanje ili e ga odrediti polazei od
kolizionih normi lex causae za glavno pitanje?

Uslovi postavljanja prethodnog pitanja

1. Za glavno pitanje mora biti po domaim kolizionim normama merodavno strano materijalno
pravo. Inae bi lex causae, logino, bilo = lex fori. Pa bi jedino mogue povezivanje bilo samo
lex fori.
2. Prethodno pitanje mora u sebi da sadri a)-strani element, mora biti b)-samostalna pravna
celina i c)-za to pitanje mora postojati posebna koliziona norma.
3. Materijalnopravni rezultat do koga vodi povezivanje putem lex fori mora biti drugaiji od rezultata
do kojeg bi se dolo ako se ide putem lex causae. U suprotnom bi stvorili lanu dilemu lani
sukob zakona.

Reavanje prethodnog pitanja u teoriji i praksi

a)- Zavisno povezivanje- merodavno pravo za prethodno pitanje odreuje se primenom kolizione
norme prava koje se ima primeniti i na glavno pitanje- dakle zavisno povezivanje lex causae.

Mpp by Uro Topi

Osnovni argument je meunarodna harmonizacija reenja. Sudiu o prethodnom pitanju onako

kako bi o njemu , kao o glavnom pitanju, sudio sud zemlje ije je pravo merodavno za glavno
pitanje.
b)- nezavisno povezivanje- po drugima formula povezivanja, koje se naziva nezavisno, je: sudiu
o prethodnom pitanju na isti nain kao da mi je ono glavno. To znai primenu kolizionih normi lex
fori , jer se ovde pak smatra da treba pretpostaviti internu harmonizaciju meunarodnoj, da ne bi
dolo do toga da bi jedno isto pitanje u jednoj zemlji moglo biti nitavo kao glavno pitanje a
punovano kao prethodno, ili obrnuto.
c)- po treima ne treba se unapred odluiti za jedno reenje kao naelno, ve treba u svakom
konkretnom sluaju vagati interese, pa se onda opredeliti za meunarodnu ili unutranju
harmonizaciju.
Posebno miljenje autora udbenika MPP je da ako prethodno pitanje ulazi u dispozitiv sudske
odluke, tj obuhvaeno je pravnom snagom, treba ga reavati po lex causae-zavisno;
a ako ne ulazi u dispozitiv, tj prethodno pitanje nije obuhvaeno pravnom snagom, ve ga
sud razmatra po sopstvenoj inicijativi onda ga treba reavati po lex fori.

9. Renvoi (Ranvoa)
Uvod
Sluaj Forgo Forgo je bio Bavarski dravljanin koji je imao od detinjstva domicil u Francuskoj. Tu
je proiveo ceo ivot i tu je i umro.Nije stekao dravljanstvo Francuske niti zakonski domicil. Forgo
je imao naslednike samo po majinoj liniji koji su imali pravo na naslee po bavarskom naslednom
pravu ali ne i po francuskom, po kome bi naslednik bila francuska drava. Francuska koliziona
norma ukazivala je na bavarsko pravo, jer je bio bavarski dravljanin, a kao to rekosmo nije imao
francuski zakonski domicil. Trebalo je da se primeni bavarsko pravo. Meutim francuski sud je
zastao i postavio pitanje da li koliziona norma upuuje na bavarsko nasledno (supstancijalno) pravo
ili na bavarsko pravo u celini!?
Sluaj je reen po koncepciji da francusko prvo upuuje na celokupno bavarsko pravo (koliziono
upuivanje), a bavarska koliziona norma kae da je merodavno francusko pravo (dakle dolo je do
tzv. uzvraanja, videti posle.)
Zadatak kolizionih normi je da upute organ jedne drave na pravo koje se treba primeniti. Meutim
postavlja se pitanje da li koliziona norma upuuje na materijalno (supstancijalno- npr nasledno,
porodino itd.) pravo neke zemlje (supstancijalno upuivanje) ili pak na pravo u celini (celokupno
pravo neke zemlje), dakle i na kolizione norme te druge zemlje (koliziono upuivanje) .
Ako stanemo na stanovite kolizionog upuivanja, mogue su tri situacije:
1. Da kolizione norme zemlje suda upute na celokupno pravo druge zemlje, a da kolizione norme
te druge zemlje odreuju da je merodavno njeno supstancijalno pravo. Tako da lanac
upuivanja izgleda a-b-B. Rezultat je jednak kao pri supstancijalnom upuivanju.
2. Druga situacija je da kolizione norme te druge zemlje smatraju da je merodavno polazno pravo,
pravo zemlje suda. Tako dolazi do uzvraanja, pa je lanac upuivanja a-b-A.
3. U treem sluaju moglo bi se dogoditi da koliziono pravo te druge zemlje preuputi na pravo
neke tree zemlje kao merodavno. Tada bi lanac izgledao kao a-b-C.
Postoji jedan skupni termin za uzvraanje i preupuivanje, francuskog porekla, koji je prihvaen
u itavom svetu, a to je renvoi.
Uzvraanje i preupuivanje su misaone operacije, koje se odvijaju u glavi sudije polazne
drave (drave koja primenjuje koliziono upuivanje), koji trai odgovor na pitanje koje je
pravo merodavno.

Mpp by Uro Topi

10

Pretpostavke za renvoi
1. Osnovna pretpostavka je da kolizione norme upuuju na jedno pravo u celini, ne samo na
materijalno pravo odreene zemlje, nego i na njene kolizione norme.
2. Da kolizione norme zemlje suda i kolizione norme zemlje na koje upuuju polazne kolizione
norme imaju razliite take vezivanja. Ako bi imale iste take vezivanja, ne bi dolo do ranvoa,
jer bi se sve zavrilo lancem a-B.
3. Odgovarajui sklop injenica koji omoguuje da se razliita merila prihvaena u kolizionim
normama vezuju za vie drava. (npr Forgo je imao bavarsko dravljanstvo a faktiki domicil u
Francuskoj)

Razlozi za i protiv renvoi

a) Argumenti za- Pristalice ranvoa smatraju da nije potrebno samo primeniti strano materijalno
pravo, ve je potrebno da se domai sudija u potpunosti stavi u poloaj sudije zemlje na koju je
ukazala domaa koliziona norma ( npr smatram da sudim kao u Belgiji). Putem uzvraanja
dolazi do primene domaeg materijalnog prava koje ima vie veze sa sluajem, koje sud bolje
poznaje (to stay at home- princip), a to utie na kvalitet suenja.
b) Agrumenti protiv- Kolizione norme zemlje suda su te koje treba da odrede da li e se u nekom
sluaju primeniti domae ili strano pravo i koje strano pravo. Domai zakonodavac i domai sud
nisu duni da se obaziru na to da li je reenje stranog kolizionog prava isto kao domae za isti
sluaj. Sudija bi trebalo da prihvata reenje sopstvenog zakonodavca, koje je ujedno blisko sa
sluajem.
Takoe, ranvoa dovodi do zaaranog kruga , jer bi svaki put trebalo uzeti u obzir kolizione
norme zemlje na koju se upuuje, pa bi lanac preupuivanja bio beskrajan (a-b-a-b...ili a-b-c-a).
Osim ako se prirodno lanac u nekim sluajevima ne prekine kad neko od prava smatra da se
imaju primeniti domae materijalne norme.
Ranvoa predstavlja neloginost jer je protivrean autonomiji volje (kada zakonodavac dozvoli
strankama da one svojom voljom odaberu (predvide) pravo za regulisanje odnosa), poto je
ranvoa manje predvidiv.
Na kraju, posebnu praktinu tekou predstavlja primena stranog kolizionog prava, koje je
neretko nekodifikovano, kontroverzno, rasuto po mnogim zakonima..
Zakljuak je da je supstancijalno upuivanje adekvatnije i bolje reenje, naroito sa
stanovita praktinosti i predvidivosti.

Naini primene ustanove ranvoa

U sluajevima kolizionog upuivanja postavlja se pitanje gde treba stati jer lanac upuivanja moe
da dovede do zatvorenog kruga. Postoje dva reenja iz uporednog prava:
1. Ranvoa u jednom koraku tehnika u kojoj se ini samo jedan korak upuivanja, kada
drava foruma smatra da je merodavno pravo (celokupno) druge drave, onda druga drava ima
konaan izbor.
2. Foreing court teory (teorija stranog suda), pingpong doktrina Razvijena u engleskom
pravu. Polazi od postavke da prilikom uzvraanja i preupuivanja domai sud treba da se
postavi u poloaj stranog, pa mesto prekida lanca zavisi od stava prava prvoupuene zemlje
(sudim kao to bi sudio sud zemlje na koju upuuju moje kolizione norme).
Primer: Imamo sluaj testamentalne sposobnosti britanskog dravljanina sa domicilom u
Francuskoj pred engleskim sudom. Engleski sud e suditi kao da je u Francuskoj ( sudim kao
da sam Francuski sud) i primeniti francuske kolizione norme. Francuski sud bi dakle primenio
svoje kolizione norme, u emu ga oponaa u ovom sluaju engleski sud, pa i on primenjuje
francuske kolizione norme. A one (fran.koliz norme.) kau da je merodavno pravo- pravo
dravljanstva testatora, a to je englesko pravo, koje opet kae da je merodavno pravo domicila
(francusko).

Mpp by Uro Topi

11

Konaan ishod je da e Engleski sud primeniti francusko supstancijalno pravo.

ema i koraci (etiri koraka) iz primera:
-Engleski sud sudi kao da je francuski (polazna osnovna ideja)
-zato koristi fr koliziono pravo (a ono kae da je merodavno pravo dravljanstva, a to je
englesko)
-englesko (drugopueno koliziono pravo) kae da je merodavno pravo domicila (za
test.nasleiv.)
-poto je domicil u francuskoj, znai merodavno je francusko materijalno pravo, i njega e
primeniti engleski sud
Dakle u ovoj teoriji stranog suda meri se i stav stranog prava o ranvoa.

Ranvoa u naem MPP

ZMPP je ustanovi ranvoa dao izuzetno iroko polje delovanja, i takav stav je danas nae
pozitivno pravo. Zakon nalae primenu ranvoa ako bi po odredbama OVOG zakona trebalo
primeniti strano pravo. Znai dolazi u obzir samo primena kolizionih pravila stranog prava kada
ukazuje na to norma ZMPP. Ranvoa dakle ne pretenduje da bude opta ustanova naeg
mpp, tj ne primenjuje se u oblastima koje nisu regulisane ZMPP. Ranvoa ne bi trebalo
primenjivati kada je merodavno (strano) pravo utvreno autonomijom volje stranaka, ni kada se
merodavno pravo utvruje principom najblie veze.
Nain primene ranvoa kod nas: U Srbiji je po ZMPP prihvaena teorija stranog suda(foreign
court theory) (kao u Engleskoj), sem onda kada neko pravo uzvrati na nae ,domae pravo, te
e se onda primeniti nae materijalno pravo. Dakle, moglo bi se rei pingpong doktrina sa
znaajnim izuzetkom.

10.

Javni poredak

Kod kolizionog naina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti podrazumeva se primena

stranih pravnih normi od strane domaih organa. Time nastaje rizik da domai organi nekada
primene i neke norme koje su duboko protivne osnovnim naelima na kojima se zasniva domae
pravo. Do koje granice u tom smislu se moe ii u primeni, prihvatanju i priznanju stranih normi koje
su suprotne naem pravu?
Postoje vrednosti koje se ne mogu rtvovati. Te vredosti su naela javnog poretka.

Pojam javnog poretka

Javni poredak ine osnovne norme domaeg prava koje se u svakom sluaju moraju zatititi. U
smislu meunarodnog privatno prava javni poredak je institucija, ustanova koja omoguava da
domai organ ne postupi po kolizionoj normi ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove
za priznanje, a sve da bi zatitio domai javni poredak.
Krug normi koje ine javni poredak su ona pravila od kojih se ne moe odstupiti i koja domai
organi moraju potovati ak i kada domae norme mpp prihvataju kompetentnost stranog prava.
Granice i sadraj javnog poretka se mogu utvrditi ili apstraktnim definicijama (optim klauzulama
kojih ima mnogo) ili enumeracijom (nabrajanjem normi ili nabrajanjem oblasti u kojima imperativne
norme predstavljaju deo javnog poretka).
U poreenju sa imperativnim normama javni poredak je jo ua kategorija jer obuhvata samo one
domae norme koje tite osnovne vrednosti naeg poretka.
Strana norma se ne otklanja automatski ako je bitno razliita od domae, ve samo ako njena
konkretna primena dovodi do takvog maritornog rezultata koje je nespojiv sa osnovnim principima
domaeg poretka. Uvek treba imati u vidu samo konkretnu normu stranog prava, i ne treba se
obazirati na neke druge norme tog istog prava koje su suprotne domaem poretku, a koje su u
datom sluaju irelevantne.

Mpp by Uro Topi

12

Prednosti i mane ustanove javnog poretka

Osnovni nedostatak ustanove javnog poretka je taj to se nisu oformili jasni pokazatelji niti postoje
jasne pretpostavke za primenu. Organima su na raspolaganju samo uoptena uputstva, to
generie pravnu nesigurnost.
Razlog za je taj to ustanova javnog poretka ipak predstavlja nuno zlo za mpp, bez koga mpp ne
bi moglo postojati. Drave bi se teko odluile za meunarodnu saradnju na bazi kolizionih normi
kada bi morale bezuslovno da prihvatatju svaki rezultat do koga kolizione norme mogu da dovedu.

Primena ustanova javnog poretka

Posledice primene ustanove javnog poretka su takve da se 1)- nee primeniti strano pravo (ve lex
fori), 2) niti priznati ili izvriti strana odluka.

11.

Norme neposredne primene

Uvod
Norme neposredne primene su u kontekstu mpp norme ija je primena nezavisna od kolizione
tehnike. To su norme koje se primenjuju u odnosima sa elementom inostranosti ali mimo osnovnog
instrumenta za odreivanje merodavnog prava (kolizionih normi), bez njihove konsultacije.
Te su norme: npr norme o uvozu i izvozu (npr Iranska norma o zabrani uvoza piva) , devizni propisi,
antimonopolsko zakonodavstvo, zakoni o bojkotu i zabrani izvoza u odreene zemlje..itd. One
moraju biti pod drugaijim tretmanom jer se njihova merodavnost teko moe prepustiti neutralnim
kolizionim merilima. Sa druge strane ove norme ne mogu biti ni izostavljene izvan polja mpp.
Slinost sa ustanovom javnog poretka je ta to u oba sluaja postoji jak razlog za odstupanje od
kolizione tehnike, ali su sa druge strane u oba sluaja nesigurna merila za primenu.

Koje su norme norme neposredne primene?

Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja odreuju oblast svoje sopstvene
obavezne primene, odnosno nameu sopstvenu merodavnost bez posredovanja kolizionih normi.

Kada ih treba primeniti?

Potrebno je razlikovati tri situacije:
1. Kada je norma neposredne primene deo lex fori (deo pravnog sistema domae drave). Tu e
sud normalno postupiti po nalogu svog zakonodavca i primeniti normu, bez obzira koje je pravo
merodavno po kolizionoj normi.
2. Ako je norma neposredne primene deo lex causae (dakle deo pravnog sistema zemlje na koje
je koliziona norma ukazala) takoe je logino da se ona primeni jer je deo pravnog sistema
zemlje ija je merodavnost utvrena.
3. U treoj situaciji norma neposredne primene je deo nekog treeg prava. U teoriji ima prevagu
stav da je se mogu primeniti i norme neposredne primene nekog treeg prava. (npr. Odluka
Vrhovnog suda Holandije: ...Moe biti sluaj da za jednu stranu zemlju potovanje odreenih
njenih pravila , ak i izvan teritorije, ima veliku vanost da holandski sudija mora o tome da vodi
rauna...).
Uslovi su da sama norma tree zemlje jasno pretenduje na primenu i da postoji znaajna veza
spornog odnosa sa pravnim poretkom kome norma neposredne primene pripada.

Primena, odnosno uzimanje u obzir strane norme neposredne primene

Kod primene strane norme neposredne primene zahteva se da se umesto jednog merodavnog
prava primeni prinudna norma drugog prava.
Kada se strana norma neposredne primene uzima u obzir ona se tretira kao injenica, postajui
tako osnov preko koga se sluaj reava po normama prava koje je odreeno kao merodavno. Tako
se zapravo utie na odabir odgovarajue norme merodavnog prava koja e biti primenjena.

Mpp by Uro Topi

13

12.

Izigravanje zakona (Fraus legis)

Pojam
Poto su take vezivanja u kolizionim normama takve injenice na koje subjekti pravnog odnosa
mogu da utiu, postoji mogunost za fenomen fraus legis- izigravanje zakona.
Izigravanje zakona u mpp postoji kada subjekti stvaraju takvo injenino stanje na vetaki nain
koje prouzrokuje primenu druge kolizione norme od one koja bi trebala da se primeni. Nrp. subjekti
mogu menjati mesto nalaenja stvari, mogu menjati domicil, boravite, pa ak i dravljanstvo, a sve
da bi ishodile primenu odreenog prava koje je povoljnije po subjekte.

Elementi fraus legis

1.) Osnovni element je vetako stvaranje take vezivanja. Meutim taj nain promene take
vezivanja treba da bude sama po sebi dozvoljena radnja (premetaj stvari, promena boravita,
dravljanstva..itd.). Ali su te radnje preduzete radi postizanja posrednog cilja- nametanja
primene drugog prava koje po redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno.
2.) Namera izigravanja je takoe element, tzv. fraudulozna namera.
3.) Izigravanje zakona se ini upravo da bi se postiglo izbegavanje primene odreenih
imperativnih materijalnih normi. Prema vladajuem stanovitu to su domae imperativne
materijalne norme.

Stanovita o sankcionisanju fraus legis

Izigravanje zakona ima izvesne slinosti sa ustanovom javnog poretka, mada ideja o sankcionisanju
fraus legis nije tako iroko prihvaena kao u prvom sluaju, jer kod izigravanja zakona ne moraju biti
toliko ugroene osnovne vrednosti javnog poretka.
Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona smatraju da ono unosi poveanu pravnu
nesigurnost.
Fraus legis je esto odraz nekih neadekvatnih i nazadnih materijalnih normi ,pa bi pre svega trebalo
voditi rauna o uzrocima, a uestalo izigravanje nekog propisa je opomena zakonodavcu da
preispita konkretnu normu.
U nemakom i anglo-amerikom pravu argumenti protiv sankcionisanja su odneli prevagu, dok u
francuskom i naem pravu je opravdano sankcionisanje fraus legis. Ali treba istai da uestalost
izigravanja zakona u naem mpp nije velika, emu doprinosi injenica da u oblastima od znaaja za
fraus legis nai materijalni propisi ne podstiu fraudulozno ponaanje.

Oblici izigravanja zakona u mpp

1) Izigravanjem zakona pred domaim organom namee se primena stranog prava umesto
domaeg, time to se skree normalan pravac dejstva domae kolizione norme, tako to se
stvara vetaka taka vezivanja. Sankcionisanje - se sastoji u tome to se ne uzima u obzir
vetaki stvorena taka vezivanja, ve se primenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno.
2) Izbegavanje domaih imperativnih propisa pred stranim organom. Fraudulozno stvorenom
takom vezivanja se utie na donoenje odreene strane odluke. Sankcionisanje se sastoji u
nepriznavanju dejstva jedne strane odluke. Ipak, to sankcionisanje drugog tipa fraus legis
poveava pravnu nesigurnost jer je re o stranoj odluci koja je ve stvorena i koja ima dejstvo i
uiva poverenje. Tu treba biti posebno oprezan prilikom sankcionisanja. Tu se ne radi o
izbegavanju domaih kolizionih propisa jer strani sud primenjuje samo svoje kolizione norme,
ve se radi o izbegavanju domaih materijalnopravnih propisa.

Fraus legis u naem MPP

ZMPP: ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog
zakona ako bi njegovo primanjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava SRJ (Srbije)
Uslovi su: da je izbegnuta primena domaeg materijalnog prava, da je to cilj.
ZMPP ima u vidu samo prvi oblik fraus legis, pa se ne moe fraus legis kao pitanje postaviti u
postupku priznanja i izvrenja strane sudske ili arbitrane odluke.

Mpp by Uro Topi

14

Po ZMPP posledica izigravanja zakona je naknadna primena onog prava koje bi bilo merodavno.

13.

Vremenski faktor u MPP

Domaaj pravnih normi ima svoje granice.One su prostorne, vremenske a nekad i personalne.
Prostorni sukob zakona proizilazi iz koegzistencije zakona vie suverenita u prostoru i njihove
konkurencije. Vremenski sukob zakona (intertemporalni) nastaje iz sukcesije zakona na jednoj
teritoriji, izmeu starog i novog zakona. Personalno vaenje je vezano za pripadnike manjina,
nacionalih i plemenskih zajednica, pripadnike odreenih veroispovesti.
U stvarnosti prostorno i vremensko vaenje pravnih normi esto nisu odvojena pitanja, kako se to
didaktiki tj udbeniki prikazuje, ve su u meusobnom odnosu (videti posle).

Vremensko vaenje u MPP

MPP se u sutini bavi problemom odreivanja teritorijalnog vaenja pravnih normi. Ali se u mpp
javlja i sukob zakona u vremenu. Vremenskim promenama su podloni razni elementi na koje se
mpp oslanja, pa se na vie naina javlja pitanje vremenskog vaenja, bilo odvojeno ili u
kombinovano sa prostornim vaenjem.
A)- Vidovi odvojenog javljanja pitanja vremenskog vaenja (intertemporalnog)
1.) kada se menjaju kolizione norme reenje treba traiti u optim pravilima o vremenskom
vaenju pravnih normi. Zakonodavci se uglavnom odluuju za to da se domae norme ne
primenjuju na odnose nastale pre njihovog stupanja na snagu. Najmoderija reenja su neto
nijansiranija pa predviaju vaenje starih normi na zavrene situacije (steena svojina, zakljuen
brak..), a ako je situacija trajna i njeni uinci traju i nakon promene kolizionih normi ( npr imov.
dejstva ranije zakljuenog braka) stari zakon e odrediti merodavno pravo za ranije uinke takve
situacije a nove kolizino norme e odrediti merodavno pravo za uinke nakon stupanja na snagu
novih kolizionih normi.
2.) promena normi na koje je koliziono pravilu ukazalo - strano pravo treba primeniti onako
kako se primenjuje u datoj stranoj dravi. Logino, treba prepustiti pravilma te zemlje da razrei
vremenski sukob zakona svojih normi (nove i stare norme).
3.) promena javnog poretka - je promena domaih materijalnih normi. Norme javnog poretka
predstavljaju granice dejstvu pravila o sukobima zakona. Nee se primeniti pravila stranog prava na
koje je ukazala domaa koliz. norma ako bi se time povredio domai javni poredak. Logino bi bilo
da se primenjuju pravila novog javnog poretka (a ne promenjenog).
4.) promena suvereniteta (sluaj Jugoslavija)- U SFRJ je dolo do nastanka novih suvereniteta,
tako to su se republike osamostaljivale. Zbog toga je dolo do promene zakona na jednoj
definisanoj teritoriji na taj nain to su stari zakoni za nove suverenitete (npr Sloveniju) postali
strani. U ostalim vidovima vremenskog sukoba zakona, i stare i nove zakone su donosile iste vlasti
te su svi oni domai, a ovde je sluaj obrnut, zakoni su ostali isti ali su promenili karakter
zahvaljujui promeni tj nastanku novih vlasti (suvereniteta).
Da li ova specifinost stvara potrebu za drugaijim regulisanjem od ostalih sluajeva? Veinski
odgovor teorije i prakse je da i ovaj vid treba reavati- optim normama o vremenskom sukobu
zemlje suda.
Da li je reenje jednostavno i kada koliziona norma uputi na pravo neke od novonastalih drava (npr
Hrvatske) kao merodavno? Da li se primenjuje njeno novo pravo, ili se primenjuje staro exjugoslovensko pravo, za nove drave sada strano? Neki autori smatraju da je potrebno primeniti
uvek pravo drave prethodnice. Dok veina autora smatra da je potrebno primeniti materijalno pravo
zemlje koje sa datim sluajem ima najvie veze.
B)- kombinovano javljanje prostornog i vremenskog vaenja-

14.

Mobilni sukob

zakona u MPP
primer:
Mobilni sukob zakona se najee javlja kod brano-imovinskih odnosa. U veini zemalja taka
vezivanja je najee zajedniki lex personalis (nationalis ili domicilii). Ovo reenje se susree sa
tekoama jer brani drugovi menjaju svoje dravljanstvo tj domicil. Po kojim normama bi trebalo

Mpp by Uro Topi

15

proceniti njihove imovinske odnose, u sluaju da npr 10 godina lex nationalis bilo pravo drave gde
vai princip odvojenih dobara, a zatim ive u dravi u kojoj je prihvaen sistem zajednike imovine?
Hoe li se na njihovu imovinu primenjivati stari imovinski reim, ili novi, ili na razliite delove imovine
razliiti reimi?
Pojam conflit mobile
Je kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona do koje dolazi kada se protekom vremena
menjaju injenice na kojima se zasniva taka vezivanja, i to tako to se vezuju za vie pravnih
poredaka, potencijalno merodavnih prava. Problem je dakle u promenljivim takama vezivanja.
Razlika od fraus legis
Osnovna slinost je to postoji problem vie taaka vezivanja i koja je od njih relevantna. Meutim
kod mobilnog sukoba zakona ne postoji namera izigravanja zakona. Postoji stvarna dilema koje
pravo treba primeniti. Kod mobilnog sukoba zakona nema sankcionisanja, ve je potrebno iznai
nain reavanja.
Naini reavanja mobilnog sukoba zakona:
Dva osnovna pristupa:
1) Po teoriji steenih prava . Prava pravilno steena u jednoj dravi imaju se potovati u drugim
dravama. Koncepcija nije postala opteprihvaena, jer se ne moe uvek jednostavno zakljuiti
reenje za conlit mobile. Teorija je pokrivena oblakom lane jednostavnosti. Ipak teorija je
nala mesto u zakonodavstvima. Brojni zakoni predviaju da promena dravljanstva ne utie na
poslovnu sposobnost ili lini status zasnovan po prethodnom pravu. (npr Brazilac koji nakon
navrenih 19 godina stekne argentinsko dravljanstvo i dobije otpust iz brazilskog, punoletstvo
koje je stekao u Brazilu i dalje e vaiti iako je u Argeniti po zakonu punoletstvo steeno tek sa
21 godinom ivota).
2) Postavkom posebnih pravila za pojedine oblasti u kojima se javljaju problemi. Zakonodavac
tada vremenski precizira pojedine take vezivanja i pretvara ih u trajne. (Npr po ZMPP za
nasleivanje je merodavno pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti.)
Tako je od vie dravljanstava koje je ostavilac mogao za ivota imati i menjati, izabrano samo
jedno.

15.Nejedinstveni pravni poredak u mpp

Problem odreivanja merodavnog prava ne javlja se samo u relacijama izmeu drava. Sopstvenu
legislativnu imaju i druge teritorijalne jedinice, te su mogui i sukobi zakona izmeu njih (federalne
jedinice, metropole i kolonije, teritorije pod protektoratom..itd).
Neki osnovni tipovi pravnotehikog uoblienja unutranjih kolizionih normi:
1) U nekim zemljama (anglosaksonske zemlje ,panija) norme meunarodnog privatnog prava
slue istovremeno i za odreivanje merodavnog prava unutar drave.
2) U nekim zemljama pravila o unutranjim sukobima bila su odvojena od kolizionih normi (bivi
SSSR, Jugoslavija, kod koje te norme donosi federacija).

Kolizione norme pred nejedinstvenim pravnim poretkom

Meunarodna i unutranja koliziona sfera ne mogu biti potpuno odvojene. Isti pravni odnos moe da
pokrene i meunarodni i unutranji kolizioni mehanizam istovremeno, pa se postavlja pitanje
njhovog razgranienja i sadejstva. Ako kolizione norme ukazuju na pravo drave koja ima vie
pravnih podruja u sebi (npr SAD, koja se sastoji iz 50 drava), javlja se dilema kako utvrditi
federalnu jedinicu ije e se norme primeniti?
Reenja u teoriji:
1) Po jednom reenju pravila meunarodnog privatnog prava mogu neposredno da biraju
merodavna pravila, (jednostepenost)
2) Po drugom se konaan izbor preputa unutranjim kolizionim normama sloene drave.

Mpp by Uro Topi

16

Veina nacionalnih zakonodavstava ima naklonost prema drugom reenju, tj preputanju, s tim to
se primenjuje princip najtenje povezanoti ako sloena drava nema odgovarajui mehanizam za
unutranje sukobe zakona.
Meutim, postoje veoma jaki praktini razlozi koji nameu jednostepenost kao reenje, s obzirom da
najvei broj sloenih drava nema unutranje kolizione norme, pa bi se najee ostalo bez reenja.
Neposredno biranje je celishodnije osim u sluaju lex nationalis take vezivanja koja logino nije
pogodna za lokalizaciju na ue podruje. Tu se primenjuje reenje da se merodavno pravo
federalne jedinice odreuje tako to se primenjuje pravo federalne jedinice sa kojom je dravljanin u
najblioj vezi, ako nema unutranjeg mehanizma koji bi sam odredio merodavno pravo federalne
jedinice.

Norme ZMPP pred nejedinstvenim pravnim poretkom

ZMPP daje primat jednostepenosti ako je kolizono pravilo podobno da bira pravno podruje. Veina
taaka vezivanja je podobna za lokalizaciju.
Ako taka vezivanja nije podobna za lokalizaciju, tj da neposredno uputi (lex nationalis, dravna
pripadnost) reenje e se prvo traiti u unutranjim kolizionim normama sloene zemlje, a ako
drava nema te norme, primenie se princip najblie veze.

16. Reciprocitet i Retorzija

Pojam
Ideja reciprociteta (uzajamnosti) je jedna od optih ideja koje ine temelj meunarodnog privatnog
prava. Ona predstavlja tenju za ravnopravnom saradnjom suvereniteta. Reciprocitet omoguava
saradnju na ravnopravnim osnovama i osigurava dostojanstvo koje je suverenitetu neophodno, jer
time titi slabije u odnosu sa jaima.
Pretnja retorzijom (odmazdom) tei da sauva ravnopravnu saradnju, meutim sama primena
retorzione mere znai naputanje saradnje.
U pravnotehnikom smislu reciprocitet znai konkretno uslovljavanje primene stranog prava,
priznanje strane odluke, ili nekog prava stranaca istim ili slinim postupanjem tangirane drave
prema naim graanima, naem pravu i odlukama.
Kada je opravdano postavljanje uslova reciprociteta?
-Reciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog prava?
-Reciprocitet u odreivanju merodavnog prava znai sledee: Strano pravo na koje ukazuje
domaa koliziona norma primenie se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji u simetrinom
sluaju primenjuje pravo Srbije.
-Retorzija je retka pojava u praksi i nema podrku u teoriji. Retorziji ima mesta jedino u sluajevima
kada ustupak jednog prava ne bude praen ustupkom drugog u cilju meunarodne saradnje, pa se
prvi ustupak povue (odmazda). Dakle kada se izneveri oekivanje da e ustupci u mpp biti
paralelni.
Meutim, ne zahteva se simetrija ustupaka, to bi znailo da sve zemlje imaju iste kolizione norme.
Drave treba da ine ustupke u cilju saradnje, ali merila zakonodavstava (prirodno) nisu u svemu
ista. Insistiranjem na simetriji bi se ruila meunarodna saradnja. ZMPP ne poznaje uslove
reciprociteta i retorizije u odreivanju merodavnog prava.
-Reciprocitet i retorzija u oblasti sukoba jurisdikcija?
U domenu sukoba jurisdikcija uslov reciprociteta i retorzija javljaju se u vezi sa priznanjem i
izvrenjem stranih odluka. Tako je u veini prava i kod nas. Sutina je da: domai organi priznaju
strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla odluke takoe priznaju nae odluke.
-Reciprocitet i retorzija u pogledu prava stranaca?
Reciprocitet i retorzija imaju opravdanje i u domenu prava stranaca.
Treba li usloviti sva prava stranaca ili samo neka?

Mpp by Uro Topi

17

U veini prava se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom. Ne bi trebalo da

postoji uslov reciprociteta kao opte pravilo u oblasti privatnih prava stranaca, jer treba voditi rauna
o tome da pojedina prava spadaju u opta prava oveka garantovana Poveljom UN, Deklaracijom o
pravima oveka, Evropskom Konvencijom koja se bezuslovno moraju potovati. Prema tome
preciprocitetom nisu uslovljena sva prava stranaca ,ve sam ona koja zakonodavac odredi.

Reciprocitet i retorzija u odnosu na sloene pravne sisteme

Ako se reciprocitet trai izmeu drava od kojih je makar jedna sloena (sa vie pravnih podruja)
izmeu kojih jedinica treba da postoji reciprocitet? Na relaciji drava drava, ili drava fed. jedinica
ili fed. jedinica - fed. jedinica?
Reciprocitet je nedeljiv jer je drava (i sloena) jedini meunarodni subjekt. to znai da se relacija
uspostavlja tj zahteva na nivou drava.

Dokazivanje reciprociteta
Reciprocitet nije kod nas opti uslov pa se on dokazuje samo ukoliko se izriito zakonski zahteva.
Reciprocitet se zahteva u odnosu na dravu iji je dravljanin stranac o ijem je pravu re, ili iji je
organ doneo odluku (kada se odluuje o priznanju i izvrenju). Za apatride se uslov ,logino, ne
zahteva.
Dokazivanje zavisi od zakonske formulacije, nekada je potrebno da sud dokazuje ex officio. Ako
organ ne moe utvriditi postojanje reciprociteta smatra se da on postoji. Stranka moe dokazivati da
reciprocitet u stranoj dravu u praksi ne primenjuje, iako postoji postoji zakonski propisan.

Oblici reciprociteta
Prema nastanku:
1) Diplomatski nastaje neposrednim sporazumevanjem drava bilateralno ili multilateralno. Drave
se dogovore o uzajamnom tretmanu svojih graana i sudskih i arbitranih odluka. Ugovorena
prava mogu biti nabrojana ili garantovana klauzulama (klauzula nacionalnog tretmanaizjednaavanje poloaja dravljana sa domaim, klauzula materijalne uzajamnosti, klauzula
neposredne uzajamnosti taksativno se navode prava koja se garantuju meusobno, klauzula
najpovlaenije nacije- dravljanima saugovornice se daje tretman kao dravljanima neke tree
najpovlaenije drave)
2) Zakonski kada se u nekoj dravi dostupnost prava strancima garantuje domaim zakonom. (npr
Zakon o nasle.-strani dravljani imaju isti nasledni poloaj u Republici Srbiji, pod uslovom
reciprociteta, kao i domai dravljani, ako me.ugovorom nije drugaije odreeno.)
3) Faktiki reciprocitet- kada sticanje prava stranaca nije garantovano ni me. ugovorom ni
zakonski, ve se u praksi faktiki obezbeuje. Dakle bitno je da se u praksi ostvaruje.
Koja je onda vrsta reciprociteta zadovoljavajua kada se sticanje odreenih prava uslovljava
uzajamnou? Kod nas je u praksi i teoriji dovoljan faktiki reciprocitet.
Kada je uzajamnost zagarantovana me. ugovorom, a strana drava je ne sprovodi u praksi, u
takvim sluajevima retorzija se ne preduzima sve dok se meunarodni ugovor ne otkae, zbog
potovanja principa pacta sund servanda (ugovor obavezuje).
Kada je uzajamnost zagarantovana zakonom, a strana drava takoe uskrauje neko pravo,
retorzija je opravdana, tj moe se uskratiti isto pravo tih dravljana u Srbiji.
Prema sadrini:
1) Formalni - postoji kada su stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a nai
dravljani su u toj dravi izjednaeni sa njenim dravljanima. (npr Italijan u Srbiji ima ista pravo
kao Srbin, a Srbin u Italiji ista prava kao talijan). Dakle, formalni reciprocitet garantuje
ravnopravnost u tretmanu, a ne u specifinim davanjima.
2) Materijalni- znai da stranac ima ista prava kao kao na dravljanim u toj stranoj dravi.

Mpp by Uro Topi

18

Kod nas formalni reciprocitet je kod prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose i da budu
nosioci privatnih prava, dok je materijalni u sluajevima priznanja i izvrenja stranih odluka.

**Deo trei- istorijiski razvoj**

17. Italijanska kola statuta
Uvod i istorijske okolnosti
U srednjovekovnoj Italiji izmeu 12. i 15. veka javljaju se ideje od velikog znaaja za razvoj mpp. U
to doba dolazi do uspona privrede i poveanja razmene dobara jer je nastajala nova drutvena
klasa (buroazija) koja je bila nosilac progresa.
Ugovorom u Kostanci 1183 Italijanski gradovi dobijaju samostalnost koja je veoma bliska po obimu
statusu drave. Gradovi su mogli donositi svoje zakone statute.
Poveana razmena dobara stvorila je pravne probleme koji se vezuju za vie gradova (kuporodaja,
brakovi..itd). Vie nije bilo mogue odrati strogi teritorijalni princip u primeni statuta, bilo je
neophodno da se pravna dejstva priznaju u vie gradova, da bi ivotni (i pravni) odnosi mogli da
funkcioniu i opstanu.
Naputa se princip da se na jednoj teritoriji primenjuje samo pravo te teritorije. Umesto toga se
trailo logino reenje za pravni odnos koji se vezuje za vie podruja a koje bi bilo prihvatljivo za
sve. Italija je bila pogotno tlo za takvu vrstu tolerancije (prihvatanje drugih principa sem
teritorijalnog) jer nije bila optereena velikim istorijskim, jezikim i verskim barijerama koje bi to
onemoguavale.
Rad italijanskih statutista
Da bi pronali osnov za svoje uenje- da treba napustiti apsolutno vaenje teritorijalnog principa
statutisti su se okrenuli idejama rimskog prava. Oni su nali relativno sluajan osnov u reenici
Justinijanovog kodeksa, najverovatnije zato to su u to doba nove ideje teko mogle imati
prolaznost bez oslonca na neku ustaljenu i priznatu dogmu. Oni narodni nad kojima se prostire
vlast naeg cara... Akurzije iz reenice izvodi zakljuak da postoje narodi nad kojima se vlast cara
ne prostire. To je znailo da se u carstvu mogu nai pripadnici naroda na koje se ne odnose carski
zakoni.
Akurzije dolazi do zakljuka da npr Bolonjcu kome se sudi u Modeni ne treba suditi po zakonima
Modene nego po statutima Bolonje. Treba samo nai kriterijume kada treba primeniti statut zemlje
kome lice pripada (realni princip) ili statut zemlje u kojoj se lice nae (teritorijalni princip).
Dakle, prodrlo je shvatanje da ne mora svaki grad uvek da primeni svoje statute, ali je ostao
problem odreivanja merila za primenu domaeg statuta ili statuta grada odakle je lice. Realni ili
personalni princip? Italijanska kola statuta je dosta uinila povodom odreivanja merila.
Najznaajniji je Bartolus. On je do merila dolazio analizom sluajeva, nije dao sveobuhvatni sistem,
ve individualna reenja. Meu njegovim idejama je pomenuta podela statuta ne realne i
personalne. Realni su se primenjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti a nisu vaili van, a
personalni su se primanjivali samo na podanike drave bilo gde da su. Priroda statuta je sluila
prema tome kao kriterijum primene. Problem je bio u tome da se odredi koji je statut realan a koji
personalan. Bartolus je smatrao da o tome moe odluiti red rei u statutu (!?), ako bi norma glasila
tako da prvo oznaava neko lice (npr. prvoroeni nasleuje sva dobra..) onda je statut personalan
a ako bi glasila tako da oznaava prvo stvar ( npr. sva dobra nasleuje prvoroeni..) re je o
realnom.
Ipak, kroz praksu su se razvila neka shvatanja o tome kakvi su koji statuti.
Bartolus je doao do znaajnog broja ideja koje su posluile kao inspiracija daljem razvoju mpp.

Mpp by Uro Topi

19

18. Savinji
Je jedan od utemeljivaa istorijskopravne kole. Njegova aktivnost je znatno ira od bavljenja
oblau meunarodnog privatnog prava.
Savinji potvruje Vehterovu postavku da je mpp unutranja grana prava. Razlika se javlja u njihovim
gleditima u pogledu pitanja kako treba postupiti kada pravo zemlje suda (lex fori) nema normi koje
bi sluile kao merilo za odreivanje merodavnog prava. Vehter zastupa ostajanje u granicama
domaeg prava.
- Savinji predlae da se poe od pozicija univerzalizma, da se istrae i formuliu principi koji bi
sluili napretku civilizovanih naroda.
-Savinji smatra da sve vei obim kretanja ljudi i razmene dobara namee potrebu za udaljavanjem
od principa da svaka drava primenjuje svoje pravo.
-Zalae se za ravnopravan tretman stranaca, kako u pogledu izjednaavanja u pravima sa domaim
dravljanima tako i u sluaju sukoba zakona koji bi se rezreavali na iste naine, bilo u kojoj dravi
od dve.
-Savinji naputa ideju da treba istraivati prirodu statuta, ve smatra da treba istraivati
teite pravnih odnosa, sa kojim mestom imaju najvie veze, gde je pravnih odnosa sedite.
-Savinjiju konkretno idu zasluge za sedite stvarnopravnih odnosa (mesto nalaenja stvari),
jedinstvenu zaostavtinu i primenu jednog prava- personalnog prava ostavioca. Savinji je
podrazumevao pravo domicila.

19. Anglo-amerike koncepcije u MPP i amerika revolucija u oblasti

sukoba zakona
U Engleskoj se razvijenija doktrina ne javlja do 19. veka. Svakako je najznaajnija odluka od uticaja
na englesko pravo, ( postoje i druge odluke koje su i ranije nastajale, 17 vek) koja je znaajno
proirila svest o kolizionoj problematici odluka lorda Mansfilda u sporu Robinson vs Blant iz
1760. U sporu se postavilo pitanje moe li se neka obaveza koja je pravnovaljana u zemlji gde je
doneta priznati u Engleskoj, koje tu obavezu smatra nemoralnom i ne priznaje joj pravna dejstva.
Lord Mansfild se u svojoj odluci povodom sluaja vie puta poziva na Hubera, a odluka sadri
pravilo da se na ugovor primenjuje pravo zemlje gde je zakljuen. Odluka takoe sadri i reenicu
koja omoguava autonomiju volje, kada su stranke prilikom sastavljanja ugovora imale u vidu drugu
kraljevinu. Mansfildovo oslanjanje na Hubera nije sluajno, jer je HolandskoFlamanska kola
ostvarivala velik uticaj na englesko pravo, putem kolovanja u Holandiji.
U amerikom pravu se ranije javila razvijena teorija mpp nego u engleskom, zahvaljujui Storiju
(sudija VS i prof. Harvarda). Stori je pod uticajem Huberovih uenja, u svom delu Komentari o
sukobima stranih i domaih zakona , dao znaajan doprinos daljem razvoju Huberovih ideja. On je
prihvatio tri polazna Huberova principa- aksioma, ali primeuje da su oni uopteni i teko
odgovaraju izazovima prakse. Stori je veran ideji suverenosti i teritorijalnosti i istie da e snaga
jednog zakona u drugoj dravi zavisiti iskljuivo od domaih propisa te druge drave. Naglaava da
pravila mpp treba da se razvijaju na principu reciprociteta.
Jedna od najistaknutijih ideja anglo-amerike teorije mpp je ideja steenih prava (najznaajniji
predstavnici su Dajsi i Bil) (treba priznati prava koja su valjano steena po pravu neke druge
zemlje, tj treba primeniti pravo strane drave ijim je pravom kreirano neko subjektivno pravo, a to je
ono pravo gde je stvorena poslednja potrebna pravna injenica za nastanak).
Meutim savremeno englesko i ameriko pravo razvijaju se upravo na kritici teorije steenih
prava!

Amerika revolucija u oblasti sukoba zakona i njeni odjeci

Uvod:
Poetkom 20. veka u Americi vlada teorija steenih prava, koju je najdoslednije razvio profesor
Bil. On je bio poznat kao glavni redaktor tzv Ristejtmenta I iz 1934 (svojevrsni kvazizakonodavni

Mpp by Uro Topi

20

tekst ,slian evropskim zakonima sa komentarima, koji nije pozitivno pravo, ali je cenjen i od uticaja
na praksu).
Ristejtment i ameriko koliziono pravo toga doba bili su veoma dosledan sistem prava zasnovan na
nekoliko osnovnih principa. Sukob zakona se reava pomou viestranih kolizionih normi,
merodavno pravo se trai kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa, i vai princip da valja
primeniti ono zakonodavstvo gde je jedno pravo steeno.
Meutim, jedna nadahnuta grupa amerikih strunjaka je ovu Bilovu graevinu napala u
samim njenim temeljima. Kroz osporavanja i bitku sa autoritetom Ristejtmenta I, stvaraju
originalna shvatanja sutine i metoda mpp. Amerika teorija tako postaje avangarda i izvorite novih
(kontroverznih) ideja.
Kajvers (1933.) objavljuje Kritiku izbora merodavnog prava u kojoj kritikuje metodologiju izbora
merodavnog prava, zapaa da sud treba da zatvori oi pred sadrinom i rezultatom do kojeg to
pravo vodi. Kajvers predlae da se skine povez sa oiju sudiji i da se reenje nalazi putem
analize konkretnih pravila u sukobu, jer se time otvaraju mogunosti da se pokae da je re o
lanom sukobu zakona u nekom sluaju, da ne postoji prava potreba da se vri izbor merodavnog
prava, jer sudija nee primenjivati odredbe mehaniki.
Za sluaj da sukob nije laan, tj da drave u konkretnom sluaju imaju interes za primenu svog
prava, Kajvers predlae naela preferencije, koja znae kombinaciju teritorijalne veze sa vrstom
materijalnopravnih reenja (npr. da li propisi mesta nastanka tete predviaju blaa ili stroa pravila
o odgovornosti), te se tako dolazi do kolizionih reenja.
Jo jedan radikalni reformator Kari, takoe odbacuje tradicionalna uenja i predlae da se
merodavno pravo trai kroz analizu dravnih interesa i zakonodavne politike. Ova analiza bi trebala
da pokae da li stvarno postoji zainteresovanost konkretnih drava za primenu njihovog prava. Ako
bi zainteresovanost bila obostrana Kari predlae novu analizu, kojom bi se tumaili dravni interesi i
zakonodavna politika drava u sukobu. Ako bi se i tu pokazala zainteresovanost vie drava,
primenilo bi se pravo foruma.
Meu brojnim imenima javlja se i Merena, koji se zalae za funkcionalnu analizu. Prvo se
identifikuju zainteresovana pravosua, da bi se zatim kroz analizu zainteresovanosti pojedinih
pravosua, analizu zakonodavnih politika, analizu pravila i drugih elemenata stvorile pretpostavke
za izbor. Analize Merena su veoma iscrpne.
Jedan broj autora pokuava da stvori tipologiju metodolokih principa koji utiu na izbor
merodavnog prava.
Amerika revolucija u oblasti sukoba zakona izazvala je veliki interes, ali je imala malo uticaja van
SAD. To su visokointelektualne ideje ali koje se ne mogu lako pretvoriti u upotrebljive instrumente i
pravila. Meutim proirile su vidike i doprinele boljem vienju i razumevanju fenomena sukoba
zakona.
Klasine teorije:
Lord Mansfild (Robinson vs Blant)
Stori (naela suvereniteta i teritorijalnosti, reciprocitet, uticaj Hubera- tri aksioma)
Dajsi
Bil (Ristejtment I, teorija steenih prava)
Amerika revolucija u oblasti sz:
Kajvers (kritika mehanikog izbora merodavnog prava, skidanje poveza sa oiju sudiji, naela
preferencije)
Kari (analiza dravnih interesa i zakonodavne politike drava u sukobu)
Merena (komplikovana funkcionalna analiza)

Mpp by Uro Topi

21

**etvrti deo- Odreivanje merodavnog prava**

21. Dravljanstvo kao pravna ustanova i taka vezivanja
Dravljanstvo je javnopravni odnos izmeu drave i lica u kojem lice, dravljanin, ima najiri
status, tj dostupna su mu sva prava koja pravni sistem te drave obezbeuje za svoje graane.
Postoje dva osnovna metoda sticanja dravljanstva: ius sanguinis ( se stie preko dravljanstva
roditelja) i ius soli (po ovom metodu dravljanstvo se stie roenjem na teritoriji).
Sticanje dravljanstva po pravu Srbije (zakon o dravljanstvu Republike Srbije) :
a)- Po poreklu (ius sanguinis), primarni nain sticanja po naem zakonu. Dete stie dravljanstvo
Srbije po sili zakona:
1- kada su mu oba roditelja dravljani Srbije (bez obzira na mesto roenja)
2-kada je jedan roditelj dravljanin Srbije a dete je roeno u Srbiji,
3-kada je jedan roditelj dravljanin Srbije, a drugi je nepoznati ili je apatrid, ak i kada je dete
roeno u inostranstvu.
Dete roeno u inostranstvu, iji je jedan roditelj dravljanin Srbije, moe stei dravljanstvo ako
bude prijavljeno u dipl.-konzularnom predstavnitvu i roditelj podnese zahtev za upis u matinu
knjigu dravljana do navrene 18. godine deteta. Posle potomak ima dodatni rok do navrene 23.
godine da sam zatrai dravljanstvo.
b)- Roenjem na teritoriji Srbije (ius soli). Supsidijarni, korektivni nain sticanja dravljanstva, u
situaciji u kojoj je dete roeno ili naeno na teritoriji Srbije, ako su mu roditelji nepoznati, ili apatridi
ili ostali bez dravljanstva. Da bi se predupredila pojava apatrida od roenja.
c)- Dopunski naini- Naturalizacija. -Obina naturalizacija, omoguava sticanje dravljanstva
svim strancima koji to ele i podnesu zahtev. Punoletni, poslovno sposobni stranac, koji ima tri
godine neprekidno prijavljeno prebivalite u Srbiji i koji ima dozvolu za stalno nastanjenje. Mora se
odrei svog prethodnog dravljanstva (to nije sluaj kod drugih tipova naturalizacije). Koji stranci
mogu dobiti dozvolu za nastanjenje? -Neko kome je lan ue porodice na dravljanin ili stranac koji
ve ima dozvolu za stalno nastanjenje, osoba koja je naeg porekla, stranac koji je uloio sredstva u
nau privredu, i izuzetno drugi stranci. Za brane drugove naih dravljana vai olakana
naturalizacija, ne trai se naime odricanje i vremenski period boravka.
-Naturalizacija u specijalnim okolnostima, ZOD odreuje i neke grupe za koje smatra da su
naroito poeljne da poseduju srpsko dravljanstvo. Njima se ne zahteva odricanje iz stranog
dravljanstva i dozvoljava im se bipatridija ili polipatridija. Re je o iseljenicima, i licima po etnikom
kriterijumu (pripadniku srpskog naroda ili drugog naroda ili etnike zajednice sa teritorije Srbije koji
nemaju prebivalite u Srbiji).
-Izuzetna naturalizacija. Ovaj vid naturalizacije dostupan je strancima iji bi prijem u dravljanstvo
predstavljao interes za Republiku Srbiju. Interes je ekonomski, sportski, nauni itd. Stranac mora biti
punoletan i poslovno sposoban. Pokree se putem predloga nadlenog ministra a odluuje Vlada.

Dravljanstvo kao taka vezivanja

Jugoslovensko zakonodavstvo se opredelilo za dravljanstvo kao taku vezivanja za statusna,
porodina i naslednopravna pitanja. Ovo je normalno opredeljenje jedne emigrantske zemlje, jer
eli da zadri kontrolu nad svojim dravljanima kada nisu u zemlji, osim ako steknu dravljanstvo
zemlje u koju su imigrirali.
U sluaju apatrida ili bipatrida, ZMPP reava pitanje po kom se pravu odreuje dravljanstvo jednog
lica (?), tako to e se bipatrid smatrati naim dravljaninom ako mu je jedno dravljanstvo nae, a
ako ima vie stranih dravljanstava smatrae se da je dravljanin one drave u kojoj ima
prebivalite. Ako nema ni u jednoj prebivalite onda e biti dravljanin one drave sa kojom je u
najblioj vezi.

Mpp by Uro Topi

22

Apatridi- Ako neka odredba zmpp upuuje na lex nationalis, a to lice nema dravljanstvo,
automatski e se traiti taka vezivanja lex domicilii, ako nema domicil, traie se taka vezivanja
zakon boravita, a ako se ne moe utvrditi ni boravite, primenie se pravo lex fori.

22. Domicil kao pravna ustanova i taka vezivanja

Pod domicilom se najprostije reeno podrazumeva stalni dom.
Po shvatanju naeg prava pojam domicila oduhvata dva osnovna konstitutivna elementafaktiki element, koji se sastoji u prisustvu na jednom mestu, dok je voljni element sadran u
nameri lica da trajno ostane u tom mestu. Jezdi dodaje i trei element (ispravno) a to je poslovna
sposobnost, (jer u suprotnom takva lica bez posl. sposobnosti imaju zakonski domicil u mestu
prebivalita svojih roditelja).
Domicil ne prestaje odmah gubitkom jednog od elemenata, naroito ako je to voljni element, jer bi u
suprotnom dolazilo do nesigurnosti, jer je voljni element teko utvrditi a takoe bi nesigurnost
nastala to bi time jedan domicil prestao pre nego to nastane drugi.
U pogledu naih dravljana koji due borave i rade u inostranstvu, naa pravna politika je smatrala
da su oni i dalje vezani za jugoslovenski domicil jer nemaju nameru da tamo trajno ostanu, a da u
inostranstvu imaju samo boravite. Tako je nastajala mulitdomicijalnost jer je zemlja njihovog
boravka smatrala da oni imaju domicil u njoj.
Domicil stranaca u Srbiji je ureen tako da stranci moraju da ispune dodatne uslove da bi stekli
domicil (prebivalite). Mora imati odobreno stalno nastanjenje u Srbiji. Stalno nastanjenje moe se
odobriti: nekome kome je lan ue porodice na dravljanin ili stranac koji ve ima dozvolu za
stalno nastanjenje, osoba koja je naeg porekla, neko ko je zakljuio brak sa naim dravljaninom,
stranac koji je uloio sredstva u nau privredu, i izuzetno drugi stranci.

Domicil kao taka vezivanja u ZMPP

U naem ZMPP se domicil korisit kao supsidijarna taka vezivanja. Ukoliko se po primarnoj taki ne
moe pronai merodavno pravo koristi se supsidijarna taka. U sluaju nekih pitanja porodinog
prava (branog) i kod ugovornih odnosa kada se merodavno pravo odreuje po nosiocu
karakteritine prestacije (NKP).

Dilema izmeu dravljanstva i domicila kao taaka vezivanja?

Pristalice dravljanstva istiu da je ono jaa veza i da je manje podlona promenama pa se lake
utvruje.
S druge strane, pristalice domicila istiu da je prebivalite mnogo realnija veza sa teritorijom i da je
loginije da se merodavno pravo odreuje prema sredini gde lice ivi. Kao i da postoje tekoe kod
apatrida prilikom utvrivanja dravljanstva kao take vezvianja.
Ustvari, izmeu opredeljenja za jedan od ova dva naina vezivanja stoje interesi dve grupe drava:
imigracionih i emigracionih. Imigracione su drave u koje se stranci doseljavaju, dok su emigracione
one iz kojih se stanovnitvo iseljava. Interes treba traiti u elji jednih da kontroliu svoje dravljane
u inostranstvu (emigracione drave), dok je interes imigracionih da imaju kontrolu nad doseljenicima
na njihovoj teritoriji. Meutim ni to danas nije apsolutno pravilo.

23. Uobiajeno boravite i boravite

Izraz uobiajeno boravite je nastao u Nemakoj i ozbiljno preti da zameni koncept domicila. To
su veoma slini termini jer u sebi sadre element- boravak na odreenoj teritoriji. Razlika je u
nameri da se trajno ivi koja kod uobiajenog boravita ne postoji, ali zato postoji pravilnost tj navika
boravka. Smatra se da je uobiajeno boravite domicil u novom odelu, bez subjektivnog
elementa, ist injenini koncept. Nije potrebna poslovna sposobnost jer se ne zahteva pomenuti
subjektivni element.
Boravite je takoe taka vezivanja u statusnim odnosima. Takoe supsidijarna taka u odsustvu
prethodnih. Boravite je u mestu gde lice faktiki boravi.

Mpp by Uro Topi

23

20.

( pitanje koje bi po redosledu trebalo da se nae ovde, ali je na spisku pitanja

postavljeno pre gornjih naslova) Kolizione norme za pravnu i poslovnu

sposobnost fizikih lica

Nae pravo (ZMPP) prihvata lex nationalis (LN) kao osnovnu taku vezivanja za pravnu i poslovnu
sposobnost fizikih lica.
Za pravnu sposobnost LN je jedina taka vezivanja. U sluaju komorijenata koji su dravljani
razliitih drava za pravnu sposobnost trebalo bi primeniti reenje domaeg prava.
Za poslovnu sposobnost- Merodavno je LN, ali dopunjeno sa lex loci actus (mesto nastanka
obaveze) (LLA). To znai: Poslovna sposobnost nekog lica cenie se po pravu zemlje iji je
dravljanin, a ako po tim normama ne bi bio poslovno sposoban, smatrae se da je ipak poslovno
sposobno ako bi to bilo po pravu zemlje gde je nastala ta obaveza.

24. Sposobnost pravnih lica

Uvod
Razni oblici udruenja i imovinske mase mogu dobiti status pravnog lica tek kada im drava prizna
to svojstvo. Svaka drava ovu ulaznicu za pravni svet daje na osnovu svojih kriterijuma i
procedure. Da bi dobilo svojstvo pravnog lica to udruenje mora imati znaajne veze sa konkretnom
dravom. Postoje dva osnovna oblika povezivanja:
1) Sistem inkorporacije (osnivanja) ako je pravno lice osnovano po pravu neke zemlje
ono crpi subjektivitet iz prava te (za pravno lice domae) zemlje
2) Sistem stvarnog sedita subjektivitet se izvlai iz prava neke zemlje ako je u njoj
sedite pravnog lica.
Posle toga, zavisno od tipa povezivanja, za tu konkretnu domau dravu postojanje pravnog lica
nije sporno. Sporno je da li to pravno lice sada ima subjektivitet i u drugim dravama?
Kako se to reava:
Drave danas odreuju kriterijume na osnovu kojih odreuju ije pripadnitvo ima neki oblik
organizovanja i koja drava je imala interes da nekom kolektivitetu da svojstvo pravnog lica. Tako
se dolazi do personalnog zakona pravnog lica koji dalje odgovara na pitanja da li udruenje ima
pravnu sposobnost, u kom obimu, kakva mu je struktura, ko ga zastupa, kako prestaje...itd.
Tekoe pri odreivanju pripadnosti su velike, pogotovo multinacionalnih kompanija jer se po
definiciji vezuju za vie drava. Teorija i praksa nude razna merila:
1- Merilo utvrivanja pripadnosti pravnog lica prema dravljanstvu lanova glavnog organa
(ovaj kriterijum je neadekvatan jer su lanovi danas dravljani raznih drava)
2- ire prihvaeno merilo je sistem inkoproracije pravnog lica (nedostatak je u lakom izigravanju
jer se pravno lice lako moe registrovati u dravi za koju nije stvarno vezano)
3- Sistem stvarnog sedita, sedita glavnog organa
4- Centar privredne aktivnosti (mana je to pojam nije dovoljno odreen, indikativan, sklon je
promenama)
5- Posebno merilo postoji za vanredne prilike, a to je merilo kontrole, u vanrednim ratnim
prilikama smatra se da pravno lice pripada onoj dravi iji dravljani to pravno lice efektivno
kontroliu.

Stanovite naeg prava

Nae pravo za sposobnost pravnih lica prihvata kao taku vezivanja pripadnitvo (sistem
inkopropacije). A ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi od one u kojoj je osnovano,
smatrae se da ima pripadnost drave stvarnog sedita.

Mpp by Uro Topi

24

25. Pravo merodavno za materijalne uslove za zakljuenje braka i formu

braka
Svaka drava propisuje materijalne i formalne uslove za zakljuenje braka iji je cilj eliminacija onih
brakova koji neodgovaraju nazorima konkretne zajenice.

Materijalni uslovi za zakljuenje braka

U pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka uporedno mpp poznaje dva osnovna reenja,
prvo je merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje a drugo je personalno pravo buduih
partnera.
1- Prvi pristup, pravo zemlje mesta zakljuenja braka, je jednostavan jer omoguava primenu
domaeg prava koje organ najbolje poznaje, meutim otvara mogunost za izigravanje zakona.
2- Drugi pristup, personalno pravo partnera, je prihvaen ire i potuje pravo drava da one vode
brigu o linim i porodinim odnosima ljudi koji su njeni dravljani. Meutim javljaju se dileme oko
toga da li treba primeniti LN (lex nationalis) ili LD (lex domicilii), zatim koje pravo primeniti
prilikom razliitih dravljanstava ili domicila?
Potrebna je kumulativna primena lex nationalis buduih branih partnera. Time se izbegavaju
epajui brakovi, tj oni brakovi koji ne bi vaili u sredini jednog od partnera, jer je mogue da prava
partnera propisuju razliite uslove za brak. Koja je kumulacija onda potrebna, obina ili
distributivna? Kod obine je potrebno da partneri ispune uslove iz oba personalna prava i iz
sopstvenog i iz partnerovog, dok je kod distributivne potrebno da ispune uslove samo iz prava
zemlje sopstvenog dravljanstva.
U praksi i teoriji vie pristalica ima distributivna kumulacija. Tako i ZMPP.
Predviena je i merodavnost domaeg prava LF (lex fori), jer je predvieno da pored uslova
koje zahtevaju LN oba partnera, ne postoje smetenje prediviene pravom Srbije: postojanje ranijeg
braka, srodstvo i nesposobnost za rasuivanje.

Forma braka
Formom braka se eli obezbediti braku dostojanstvo i pravna sigurnost.
Osnovno koliziono reenje za brak koji se zakljuuje na teritoriji domae drave je lex loci
celebrationis, LLS-elebrationis (pravo mesta sveanosti). I ZMPP ga predvia.
Merodavno pravo za brakove zakljuene u inostranstvu odreuje se na osnovu pravila da je brak
punovaan u mestu zakljuenja punovaan svuda. Za priznanje je potreban izvod iz strane matine
knjige venanih.

26. Diplomatsko-konzularni brakovi

Smatraju se domaim brakovima, jer ih zakljuuju nai dravljani pred ovlaenim organom domae
drave na eksteritorijalnom delu doimaedrave. Oni se u stvarnosti zakljuuju u inostranstvu u
prostorijama diplomatsko konzularnih predstavnitava domae drave. Uslovi su sledei:
1- D-K predstavitvo mora imati ovlaenje za zakljuenje brakova dato od strane funkcionera koji
rukovodi upravnim organom zaduenim za inostrane poslove
2- Drava prijema ne sme da se protivi;
3- Verenici moraju biti srpski dravljani
4- Moe verenik biti i dravljanin druge drave , ako je ugovoreno sporazumom, samo ne
dravljanin drave prijema, jer on potpada pod pravo drave prijema.

27. Pravo merodavno za nevanost braka

Brak se ponitava jer u vreme zakljuenja nisu postojali uslovi za punovanost. Kako su za to
potrebni formalni i materijalni uslovi merodavno je pravo za ponitaj braka sa elementom

Mpp by Uro Topi

25

inostranosti ono koje je u vreme zakljuenja bilo merodavno za formu i za materijalne uslove.
Tako i ZMPP.

28. Pravo merodavno za razvod braka

Uporedno koliziono pravo poznaje tri reenja:
1- drave common law-a primenjuju LF (lex fori).Problem nastaje kod priznanja u domovini
razvedenih lica, kada se moe ispostaviti da u nekim dravama jesu a u drugim nisu bivi
partneri. Takoe, time se omoguava izigravanje zakona i stvaranje rajeva za razvode.
2- Drugi nain je LD (lex domicilii). To je moderno reenje koje omoguava da se primeni pravo
drutvenog centra ivota partnera. Loa strana je u sluaju kada partneri imaju razliite
domicile, onda kada ta prava imaju razliite razloge za razvod.
3- LN (lex nationalis) reenje. Prednost je vea stalnost i pravna sigurnost. Mana je ista kao i u
sluaju domicila, problem nastaje kada brani partneri imaju razliito dravljanstvo.

Reenje ZMPP
ZMPP izraava naelo slobode linosti, samim tim i naelo razreivosti braka. Tako to u krajnjem
sluaju dozvoljava primenu LF (dakle prava Srbije) ako se time olakava razvod.
ZMPP prvo propisuje da je merodavno pravo LN oba brana druga. Ako su partneri dravljani
razliitih drava u vreme podnoenja tube za razvod, merodavna su kumulativno (obina
kumulacija) LN obe drave. Ako se ni tako ne bi mogao razvesti brak, merodavno je pravo Srbije
ako je jedan od partnera imao prebivalite u vreme podnoenja tube. Ako je jedan partner
dravljani nSrbije a nema prebivalite u Srbiji, a brak se ne moe rasvesti na nain iz stava jedan i
dva, merodavno je opet pravo Srbije.

29. Dejstva Braka

Dejstva braka su veoma razgranata.
Dejstva braka su imovinska i lina (opta) dejstva. Imovinska dejstva obuhvataju pitanja reima
imovine partnera i raspodele ovlaenja u upravljanju imovinom. Lina dejstva su sva ona koja
imaju osnov u braku a nisu imovinske prirode, nisu pitanja razvoda, pitanja odnosa roditelja i dece, i
statusna pitanja (Lina dejstva su npr: izdravanje, porodino ime, odreivanje mesta stanovanja,
brana vernost, uzajamna pomo i podrka, dejstva braka na transakcije, brane dunosti..itd)
Kod kolizionog regulisanja dejstava braka postavlja se pitanje da li treba primeniti isto ili razliito
pravo za linopravna, odnosno imovinskopravna dejstva braka? Pretean stav u uporednom pravu
je da treba odrediti jedno pravo kao merodavno.
Meutim, u pogledu mobilnog sukoba zakona smatra se da merodavno pravo treba da bude
promenljivo, tako to se prava steena za vreme vaenja jednog merodavnog prava ne menjaju, ali
se primenjuje novo merodavno pravo na nove situacije nastale posle promena injenica koje
odreuju to novo merodavno pravo.

Nae pravo- ZMPP

Polazno reenje je zajedniki LN. Zatim supsidijarna taka je zajedniki LD (jer zbog prirode
dejstava braka nije mogue odrediti kumulativnu primenu razliitih LN). Ako nemaju zajedniko
prebivalite, taka vezivanja je onda poslednje zajedniko prebivalite. Ako ni ovo merilo ne
donosi reenje, merodavno e biti LF (tj. pravo Srbije).
Za brano-imovinske ugovore merodavno e biti pravo koje su brani partneri izabrali, al isamo
ako takav izbor dozvoljava pravo koje je merodavno po ZMPP. Ovakva autonomija volje se naziva
izvedena autonomija volje.
U sluaju mobilnih sukoba zakona za ugovorne imovinske odnose merodavno e biti pravo u
vreme zakljuenja brano-imovinskog ugovora. Kada je mobilni sukob zakona u vezi linih i
zakonskih imovinskih odnosa onda e biti merodavno LN ili LD partnera u vreme kada se
problem javlja.

Mpp by Uro Topi

26

***(preskau se pitanja 30,31,32, (vanbrana zajednica, status dece, odnosi roditelja i dece) koja se
mogu uiti iz knjige, iz razloga to se ona, izmeu ostalih zaista retko postavljaju na ispitu, ali to nije
apsolutno pravilo)***

33. Pravo merodavno za obaveze izdravanja

Obaveza zakonskog izdravanja potie iz porodinog odnosa, braka ,roditeljstva, srodstva, i cilj je
davanje jednog lica radi podmirivanja potreba za ivot drugog lica. Postoji 5 kategorija lica izmeu
kojih postoji obaveza izdravanja i koja imaju zasebna koliziona reenja:
- Izdravanje izmeu branih partnera
- Izdravanje u vanbranoj zajednici
- Izdravanje izmeu roditelja i dece
- Izmeu usvojioca i suvojenika
- Izmeu ostalih srodnika
Izdravanje za prve dve kateogirije je izloeno u dejstvima braka tj vanbrane zajednice.
1- Izdravanje izmeu roditelja i dece
Posebna pravna zatita u pogledu dece treba da se izrazi i na kolizionom planu. Onda kada je dete
poverilac izdravanja, treba prihvatiti take vezivanja koje ukazuju na pravo blisko detetu, ili
njegovim interesima (to je LN ili LD deteta).
ZMPP- Koliziono reenje u zakonu je, kao prva taka vezivanja- zajedniki LN- ZLN deteta i
roditelja, zatim tri supsidijarne take, zajedniki domicil- ZLD roditelja i deteta , zatim pravo
Srbije- LF, zatim LN deteta.
2- Izdravanje izmeu usvojioca i usvojenika
ZMPP- Primarna taka vezivanja je ZLN usvojioca i usvojenika, prva supsidijarna taka je ZLD,
ako nemaju zajedniki domicil merodavno je pravo Srbije- LF (ako je neko od njih dvoje dravljanin
Srbije), a ako ni ta taka ne da rezultat, merodavno je pravo LN usvojenika.

34. Usvojenje- merodavno pravo

Sukob zakona u oblasti usvojenja nastaje zbog razlika u shvatanju pravne prirode usvojenja (da li je
ugovorne prirode ili je dravnog organa akt), zbog razlike u uslovima koje treba ispuniti za
zasnivanje (aktivna i pasivna adoptivna sposobnost). , zbog razlika u vezi prestanka usvojenja,
dejstava usvojenja itd.

1- Merodavno pravo za zasnivanje i prestanak usvojenja

U uporednom kolizionom pravu u pogledu zasnivanja usvojenja primetne su dve tendencije: LF i
personalno pravo (najee LN). LF je tradicionalno reenje drava common law-a. Personalno
pravo kao merodavno se opravdava statusnom prirodom usvojenja, dejstvima i vanou priznanja
odluka o usvojenju u drugim dravama.
ZMPP- za zasnivanje usvojenja zakon predvia- ako su usvojenik i usvojilac dravljani iste drave
merodavan je zajedniki lex nationalis- ZLN, zatim ako su usvojenik i usvojilac dravljani razliitih
drava merodavna su kumulativno pravila obeju drava (kumulativno LN), ako brani partneri
usvajaju, merodavna su kumulativno prava drava iji je dravljanin usvojenik i drava iji su
dravljani i jedan i drugi partner (kumulativno LN svih troje)
Ove odredbe vae i za prestanak usvojenja.
Forma- za formu usvojenja merodavno je pravo gde je usvojenje zasnovano. U naem pravu to je
uvek LF, jer se usvojenje ne moe zasnovati bez uea dravnog organa.

Mpp by Uro Topi

27

2- Merodavno pravo za dejstva usvojenja

Cilj usvojenja je da se izmeu usvojioca i usvojenika uspostavi odnos roditelja i deteta. Da li e taj
odnos u potpunosti biti indentian zavisi od dejstava usvojenja. (Dejstva usvojenja odreuju tj
opredeljuju npr kakav e biti odnos izmeu usvojioca i usvojenika i njegovih srodnika, kakve su
posledice usvojenja na nasleivanje, kakav je odnos usvojenika i njegovih prirodnih roditelja..itd)
Domaaj usvojenja usvojenjem nastaje trajan odnos izmeu usvojioca i usvojenika. Za ureenje
prava i obaveza izmeu usvojioca i usvojenika merodavno je isto pravo kao za odnos roditelja i
dece.
Pravo merodavno za dejstva usvojenja treba da odgovori da li izmeu usvojioca i usvojenika
postoji takav tip usvojenja koji omoguava izdravanje, odnosno nasleivanje.
ZMPP- take redosledom idu: ZLN, ako nemaju zajedniko dravljanstvo- ZLD, pravo Srbije- LF
ako je jedan od njih dravljanin Srbije, i LN usvojenika.

35. Nasleivanje merodavno pravo

U uporednom pravu postoje dve osnovne koncepcije o odreivanju merodavnog prava za
naslednoprave odnose. Prva je koncepcija jedinstvene zaostavtine, gde se za raspravljanje
zaostavtine primenjuje jedno pravo bez obzira gde se nalaze razni delovi zaostavtine, a prema
vladajuem shvatanju to je personalno pravo ostavioca. Negde se daje primat LN a nedge LD.
Druga je koncepcija podeljene zaostavtine, gde se na razliite delove iste primenjuje razliito
pravo, stim da se uvek za nekretnine primenjuje pravo mesta nalaenja.
U pravu Srbije je takoe vladajui princip jedinstvene zaostavtine uz neke izuzetke. Odstupanja
su u bilaterlanim konvencijama sa pojedinim dravama (Mongolija, Rumunija, bivi SSSR itd) gde je
uvaen tj ugovoren princip podeljene zaostavtine.
Autonomija volje je pri odreivanju merodavnog prava za naslednopravne odnose nova pojava.
Njome se vri izbor merodavnog prava za zakonsko i testamentalno nasleivanje sa elementom
inostranosti. To je organien izbor merodavnog prava od strane ostavioca. Ogranien je jer izabrano
pravo mora imati tesnu vezu sa naslednopravnim odnosom.

Kolizione norme za nasleivanje po pravu Srbije

ZMPP1)- Za nasleivanje je merodavno pravo drave dravljanstva ostavioca u vreme smrti, znai LN
ostavioca u vreme smrti. U sluaju da je ostavilac dravljanin vie drava, dravljanstvo e se
reiti po odredbama ovog zakona (ZMPP) o dravljanstvu (videti lekciju o dravljanstvu) .
Za testamentalnu sposobnost merodavno je LN ostavioca u momentu sastavljanja testamenta.
Domaaj merodavnog prava za nasleivanje- LN ostavioca, kako smo rekli, je za naslednopravna
pitanje LC (lex causae, tj merodavno pravo). Meutim, postoje odreena pitanja koja se pojavljuju
kao pretpostavke za nasleivanje a koja ne spadaju pod pravo odreeno kao merodavno za
nasleivanje, ve pod neko drugo pravo. Dakle nije za sva pitanja merodavno jednostavno samo
jedno pravo za nasleivanje. Tako je merodavno pravo za posledice proglaenja umrlim ili nestalim
ono pravo koje je merodavno za pravnu sposobnost tog lica. Za utvrivanje vremena smrti
merodavno je pravo koje ureuje lini status. Za pitanje ta spada u ostavinsku masu merodavno je
pravo koje je merodavno i za dotino imovinsko pravo.
Ostala pitanja ureuje LC: osnov pozivanja na naslee, krug lica koja mogu naslediti, zakonski
nasledni red, veliinu delova, trenutak sticanja nasledstva, iskljuenje, odricanje, odgovornost za
dugove..itd

Mpp by Uro Topi

28

2)- Za testamentalno nasleivanje ZMPP odreuje da je za sposobnost merodavno LN ostavioca u

momentu sastavljanja testamenta. Za sadraj testamenta merodavno je pravo testatora u
momentu smrti (isto kao za zakonsko), za formu testamenta nae pravo je preuzelo pravila
Hake konvencije , pa je tako Haka konvencija postala deo naeg prava. Testament e biti
punovaan u pogledu forme ako ispunajva uslove nekog od sledeih prava:
-pravo mesta sastavljanja
- pravo drave boravita u momentu sastavljanja
-LN ostavioca u momentu sastavljanja
- pravo drave boravita u momentu smrti
-LN ostavioca u momentu smrti
-pravo mesta nalaenja nepokretnosti (kada one
-LD ostavioca u momentu sastavljanja
u pitanju)
-LD ostavioca u momentu smrti
-pravo Srbije, LF
Haka konvencija odreuje da je merodavno unutranje pravo zemalja na koje ukazuju take
vezivanja, tako da je iskljuen ranvoa. ZMPP nije preuzeo tu odredbu, meutim trebalo bi voditi
rauna o tome prilikom primene i ne primenjivati uzvraanje i upuivanje, kako nalae Haka
konvencija, prilikom odreivanja merodavnog prava za formu testamenta.

36. kolizione norme za stvarnopravne odnose na nekretninama i

pokretnim stvarima
Uvod
Kada se jedan stvarnopravni odnos vezuje za vie drava onda kolizione norme imaju zadatak da
odrede koje drave e pravo biti merodavno za nastanak, sadraj i prestanak odreenog stvarnog
prava. Osnovno koliziono reenje je zakon mesta nalaena stvari lex rei sitae (LRS).
Merodavno e biti pravo one drave na ijoj se teritoriji nalazi stvar iz konkretnog stvarnopravnog
odnosa.

1-Stvarna prava na nekretninama

Opte je prihvaena taka vezivanja za stvarna prava na nekretninama LRS, lex rei sitae. Ovo
reenje ima opravdanje u tome to su nekretnine deo suverene drave i njihov status treba da se
procenjuje prema pravu drave iji su deo. Praktini razlog je i taj to sticanje ,gubljenje i menjanje
stvarnih prava na nekretninama ne moe da se ostvari bez slubenih radnji organa drave u kojima
se nalazi nepokretnost. To takoe opravdava primenu zakona mesta nalaenja stvari, jer ti organi
treba da primene pravo koje predvia te potrebne slubene radnje, a to je LRS, dok bi primena
drugog prava ostala bez punog stvarnopravnog dejstva.
Kada su u pitanju stvarna prava koje se odnose na vie nekretnina, relacija vie nekretnina, meu
kojima su uspostavljene neke relacije (npr slubenost itd) a nekretnine se pri tome nalaze u
razliitim dravama, tada pravilo LRS ukazuje na vie drava. U teoriji i praksi ima malo reenja
ovog problema, meutim smatra se da bi reenje trebalo biti da se da primat onom pravu gde se
nalazi nekretnina koja u tom odnosu trpi (tj njen vlasnik trpi) ogranienje, koja se ograniava (
npr u sluaju stvarne slubenosti to bi bilo mesto nalaenja poslunog dobra).

2-Stvarna prava na pokretnim stvarima

LRS je vladajue ali ne i jedino reenje. Alternative:
-Kao alternativno javlja se reenje mobila personam sequuntur (pokretnosti prate linost). To
znai da se primenjuje personalno pravo (LN ili LD) vlasnika pokretne stvari.
-U nekim pravima je LRS zamenjem principom lex loci actus ( pravo zemlje preduzimanja
pravnog posla) meutim to reenje nije nikada postalo vladajue, ve je esto bilo upravo u
sluajevima kada je bio primenjljiv i princip LRS, tj kada se posao preduzimao u mestu gde se stvar
nalazila.
-U anglo-amerikom pravu javila se ideja o primeni principa najtenje povezanost (PNP).
-Postoji i miljenje da bi autonomija volje znatno doprinela efikasnijem reavanju nekih problema,
kao to su res in transitu (stvari u prevozu) i moblini sukob zakona.
U veini prava u teoriji i praksi prihvaeno je reenje LRS kako za nepokretne tako i pokretne stvari.
I ZMPP prihvata LRS.

Mpp by Uro Topi

29

Odstupanja od LRS su u nekim posebnim situacijama kada nije adekvatno promeniti taj osnovni
princip:
a-Promena mesta nalaena stvari (mobilni sukob zakona u oblasti stvarnih prava)Rezolucijom instituta za meunarodno pravo (koji se bavio problemom mobilnih sukoba zakona) iz
1911.godine polazi se u reavanju ove problematike od teorije steenih prava, koja kae da se
prava valjano steena na stvari dok se nalazila na jednoj teritoriji treba da se potuju kada se stvar
naknadno nae na drugoj teritoriji. Rezolucija razlikuje dve osnovne situacije: 1- kada se stvar
premeta sa teritorije gde postoje uslovi za oformljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na
teritoriju gde tih uslova nema, i 2- kada se stvar premeta sa teritorije gde ne postoje uslovi za
oformljene stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na teritoriju gde ti uslovi postoje.
Ideje iz rezolucije i danas su iroko prihvaene.
U pogledu prve situacije, stvarno pravo se ne gubi ako se premesti u zemlju ije pravo trai vie
uslova ili drugaije uslove za njegovo sticanje, ako je u prvoj zemlji pravo punovano steeno. Isto
vai i ako je pravo punovano izgubljeno, nee oiveti ako se premesti u zemlju koje ne poznaje
gubitak tog prava pod tim uslovima.
U pogledu druge situacije, postoje dve podvrste, u prvoj se teko moe smatrati da nastaje stvarno
pravo samom injenicom da je stvar prela granicu drave u kojoj bi bilo punovano sticanje do
kojeg je dolo u ranijem mestu nalaenja stvari gde sticanje nije bilo punovano. U drugoj podvrsti
postoji mnogo vie razloga za nastanak stvarnog prava jer je u ranijem mestu nalaenja stvari
nedostajala samo jedna injenica za oformljenje stvarnog prava, a ta injenica se sada ne trai u
mestu novog nalaenja stvari.
ZMPP ne sadri ova pravila koja bi postavila koliziono reenje za sluaj da doe do promene mesta
nalaenja stvari, ali se predlau sledea reenja:
Za prvu situaciju treba uzeti da je merodavno pravo ranijeg mesta nalaenja stvari. Dakle,
merodavno je pravo po ijim su se pravilima prvo stekli svi uslovi za oformljenje stvarnog prava.
U drugom sluaju, kada se stvar premeta iz drave po ijem pravu se nisu stekli svi uslovi za
sticanje stvarnog prava u dravu gde bi stvarno pravo bilo ve steeno, doi e do nastanka
stvarnog prava samim premetanjem stvari u tu drugu dravu ije pravo predvia te blae uslove,
ali samo pod pretpostavkom da je prema ranijem pravu stvoreno jedno pravno stanje, pravna
nada. Dakle i dalje vai princip da je merodavno pravo drave po ijim su se normama prvo
stekli svi uslovi za oformljenje stvarnog prava.
Ako nema pravne nade nema ni nastanka prostim premetanjem stvari.
b-stvari u tranzitu (res in transitu) (pitanje 37.)- Stvar u prevozu je roba koja je u prevozu a
nalazi se na teritoriji drave koja nije ni zemlja odailjanja ni zemlja prijema, ili se nalazi na niijem
prostoru (otvoreno more, vazduh iznad njega). Problem sa res in transitu nastaje onda kada se u
tom momentu zakljui pravni posao iji je cilj konstutisanje nekog stvarnog prava na toj stvari (npr:
prodaja, zaloga).
U uporednom pravu javljaju se razliita koliziona reenja tog problema, neka prava predviaju da
je taka vezivanja mesto iz koga je stvar poslata, dok druga prava predviaju kao taku vezivanja
pravo zemlje odailjanja- lex loci destinationis LLD. U teoriji to reenje ima najvie pristalica.
ZMPP- takoe prihvata LLD, zakon mesta isporuke. Ograde postoje u sluajevima kada stvar jo
nije postala res in transitu, tada postoje jaki razlozi da se primeni pravo tranzitne zemlje LRS,
meutim ne u svakom sluaju nego bi valjalo traiti reenje pomou koga se reava mobilni sukob
zakona. Nema opravdanja za primenu LLD ni u sluajevima kada se tranzit prekida. Kao ni u
sluaju kada stvar putuje zajedno sa vlasnikom, tada se predlae princip LRS ili personalno pravo
vlasnika, tj draoca. Smatra se da LRS u tom sluaju nije opravdan i da bi to dovelo do zloupotreba.
Ostaje onda shvatanje da je primena personalnog prava vlasnika reenje.
c-osnovna sredstva prevoza (pitanje 38.)- odstupanja od principa lex rei sitae za pokretne stvari
javlja se i kod posebne kategorije pokretnih stvari koje zbog njihovog znaaja treba upodobiti
nepokretnostima. I za njih se kao za nepokretnosti konstituiu knjige u kojima se vri registracija. U
osnovna sredstva prevoza u smislu kolizionopravnog regulisanja spadaju brodovi i vazduhoplovi, a
blizu su i eleznice. ZMPP o njima govori kao o sredstvima prevoza koja imaju dravnu pripadnost.

Mpp by Uro Topi

30

U uporednom pravu merodavno pravo za stvarna prava na brodovima i vazduhopolovima je pravo

drave iju pripadnost brod tj vazduhoplov ima. Mesto nalaenja tih sredstava prevoza nije
bitno, jer vai tzv. princip zastave.

39. Hartije od vrednosti- merodavno pravo

1- Stvarna prava na hartiji
Merodavno pravo u pogledu stvarnih prava na hartiji je mesto nalaenja hartije lex cartae sitaeLCS (to je zapravo samo drugi izraz za LRS). Ovo pravilo valja dopuniti (ve opisanim) posebnim
normama koje vae za mobilni sukob zakona kao i za res in transitu.

2- Stvarna prava iz hartije

Da li hartija od vrednosti sadri stvarno pravo i kakva je sadrina tog prava? Za odgovore na ta
pitanja merodavno je pravo mesta nalaenja stvari u vreme izdavanja hartije, dakle LRS u
vreme izdavanja hartije.
Za prenos stvarnih prava iz hartije prilikom odreivanja merodavnog prava teka dilema postoji
izmeu dva reenja: LRS ili LCS? Pozitivnopravne norme ne daju odgovor na ovo pitanje. U naoj
teoriji se smatra da je to LRS kao taka vezivanja. Druga brojna shvatanja daju primat mestu
nalaenja hartije , LCS. (ko je sad tu pametan? )

41. Autonomija volje i pravo merodavno za ugovore

Pojam
Autonomija volje je taka vezivanja koja ovlauje stranke da uine izbor merodavnog prava koje e
se primeniti za regulisanje njihovog ugovornog odnosa. Sa stanovita mpp ona je taka vezivanja, a
sa gledita stranaka ona je subjektivno pravo.
Zato je autonomija volje znaajna u ovoj oblasti?
Najvaniji razlog za prihvatanje autonomije volje u meunarodnom privatnom pravu lei u posebnim
tekoama prilikom utvrivanja merodavnog prava za ugovore inae. Zato je prihvatanje izbora koje
su uinile stranke najjednostavnije reenje. Stranke tako oslobaaju sud problema oko reavanja
sukoba zakona. Na taj nain drave nisu izgubile mogunosti kontrole, jer im i dalje ostaje
mogunost korigovanja rezulatata volje stranaka, putem ustanove javnog poretka , zabrane
izigravanja zakona i normi neposredne primene. Autonomoja volje je prema tome kljuna za
odreivanje merodavnog prava za ugovore.

Granice autonomije volje

-Oblasti u kojoj se (ne)moe koristiti autonomija volje? u naelu AV se moe koristiti u svim
graanskopravnim i privrednopravnim ugovorima. Ali stavljaju se odreena ogranienja. U oblasti
meunarodnog transporta ogranienja su data kovencijama koja reguliu meunarodni drumski
transport, pa stranke ne mogu primeniti pravila drugaija od propisanih konvencijama. U nekim
sluajevima ogranienja nisu jasno postavljena propisima ali ih praksa i teorija prihvata, tako npr
kod cesije, zastupnitva, posrednitva stranke u odnosu ne mogu izabrati merodavno pravo koje bi
se odnosilo na efekte ovih pravnih poslova prema treima, ve samo izmeu stranaka.
Za ugovore iji su predmet nekretnine vai samo taka vezivanja LRS.
-Odnosi li se autonomija volje na imperativne norme?
A)- Prema kolizionopravnom stanovitu autonomija volje ima dejstvo kao i druge take
vezivanja, ona odreuje merodavno pravo ije e se norme primeniti u svojoj ukupnosti (in toto),
dakle i imperativne i dispozitivne norme toga izabranog prava.

Mpp by Uro Topi

31

B)- Prema materijalnopravnom stanovitu autonomija volje podrazumeva istu irinu izbora koju
stranke imaju i u unutranjem materijalnom pravu. Stranke prema tome menjaju samo dispozitivne
norme onog prava koje je inae bez autonomije volje merodavno, a ne mogu menjati imperativne
norme prava koje je inae bez autonomije volje merodavno.
U naoj i inostranoj teoriji prevagu ima kolizonopravna koncepcija, koja se zalae za slobodu
stranaka da svojim izborom oduhvate i imperativne norme, izuzev normi javnog poretka.
-Pitanje koneksiteta?- Da li su saugovarai potpuno slobodni da izaberu merodavno pravo ili im je
izbor suen na odreeni krug prava koji su sa ugovornim odnosom u nekoj vezi?
Postoje dva suprotna shvatanja, gde po prvom uslov koneksiteta postoji i stranke moraju da biraju
samo jedno od prava koje sa ugovornim odnosom ima vezu, dok je po drugom shvatanju izbor
merodavnog prava neogranien.
Autori udbenika su miljenja da ne postoje razlozi koji bi opravdali stav da mora postojati
koneksitet. Nema garancija da bi povezano pravo bolje reilo ugovorni odnos. Sa druge stane ne
postoje ni uvek jasni kriterijumi za povezivanje nekog prava sa ugovorim odnosom. esto je izbor
merodavnog prava upravo odraz nastojanja da se upravo namerno izabere neutralno pravo koje
nema veze sa odnosom. (Npr u praksi naih firmi esto se izabira vajcarsko pravo, koje nema veze
sa ugovornim odnosom, ali je jedno moderno i dostupno pravo.)
-Vremenski momenat do kojeg se moe koristiti autonomija volje?- Najbolje je uiniti izbor pri
zakljuenju ugovora. Meutim moe se izbor merodanog prava uiniti i nakon zakljuenja ugovora.
Tako je po naem a i brojnom inostranom pravu. I Rimska konvencija o merodavnom pravu kae:
Stranke se mogu u svakome trenutku sporazumeti da se ugovor prosuuje po razliitom pravu od
onog koje je bilo merodavno.

Pravna osnova autonomije volje

Autonomija volje u mpp nije nikakav naddravni princip ve je ona ustanova pojedinanih pozitivnih
meunarodnih privatnih prava. Njen osnov (postojanje i granice) je prema tome utvren pravom
drave ije se mpp primenjuje, dakle LF.
Po nekim neodrivim shvatanjima osnov autonomije volje je u pravu koje bi bilo merodavno da
izbora nema. To nije u skladu sa kolizionopravnim shvatanjima. Autonomija volje, kao i druge take
vezivanja mogu se ceniti samo prema merodavnom mpp foruma.
Da ponovimo jo jednom jednostavnije: osnov autonomije volje je u pravu zemlje iji e sud biti
nadlean za budui spor. Ako to pravo ne priznaje autonomiju volje kao taku vezivanja, ono nee
ni primeniti pravo koje su stranke izabrale. Meutim to se najverovatnije nee desiti jer je
autonomija volje opteprihvaena taka vezivanja.

Voljna multiplikacija merodavnih prava

Smeju li se saugovarai dogovoriti da se na njihov ugovor istovremeno primeni vie nacionalnih
prava, od kojih svako pravo na odreeno pitanje ili krug pitanja?
Razlog koji ide u prilog mogunosti multiplikacije je taj da stranke poto mogu iskljuiti merodavni
zakon koji je odredio zakonodavac, mogu iskljuiti onda samo neke odredbe prava koje su sami
izabrali i na to mesto ugraditi drugo pravo. To je upotreba tzv principa od veeg ka manjem.
Razlozi protiv: time se poveava mogunost frauduloznog ponaanja, ne vodi se rauna o tome da
svako pravo ima svoju unutranju ravnoteu, multiplikacija moe dovesti do apstrahovanja (ne
uzimanja u obzir, ne obaziranja) itavog ugovora od strane bilo kog postojeeg prava. Ozbiljni
argumenti su drugi i trei.
Rezultat: u skladu sa savremenim shvatanjima koja se protive ogranienju AV treba prihvatiti
mogunost izbora vie prava sa posebne, samostalne celine ugovora.

Pravo merodavno za ocenu punovanosti ugovora o izboru merodavnog prava

Koji zakon je merodavan za ocenu valjanosti sporazuma o izboru merodavnog prava?
U novije vreme sve vei broj autora smatra da je za ocenu punovanosti sporazuma o izboru
merodavnog prava merodavno pravo koje je u ugovoru izabrano kao merodavno tj lex causae (LC).

Mpp by Uro Topi

32

(npr ako su stranke izabrale vajcarsko pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos onda e
vajcarsko pravo biti merodavno i za ocenu punovanosti sporazuma o izboru vajcarskog prava)
Meutim tu postoji jedna logika nedoslednost, jer kako e neko pravo biti merodavno kada jo nije
ni procenjeno da li je izbor tog prava valjan? Tome se odgovara da iako ak izbor putativnog LC nije
valjan, nesumnjivo je da to pravo ipak postoji (realna je injenica da postoji npr to vajcarsko pravo).
To sve ipak ne odgovara na pitanje zato bi to pravo moralo biti merodavno? Verovatno zato to se
na taj nain omoguava da sva pitanja o punovanosti ugovora potpadnu pod jedno pravo. Pitanje
sposobnosti ostaje van domaaja takvog reenja, svaka stranka se mora pozvati na svoje
personalno pravo.

42. Kolizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje

Su supsidijarne take za odreivanje merodavnog prava u odnosu na autonomiju volje koja je
primarna, ali nedovoljno koriena, jer su jo u veini oni ugovori koji su zakljueni bez upotrebe
autonomije volje.

1- Lex loci contractus - LLC

Pravo mesta zakljuenja ugovora je najstarija taka vezivanja. Smatralo se da je ugovor roen tamo
gde je zakljuen i samo to pravo mesta zakljuenja ima snagu da volji da pravni znaaj. Meutim
vremenom dobija argumente protiv, jer ubrzani razvoj komunikacija i saobraaja stvara ozbiljne
tekoe u utvrivanju mesta zakljuenja (kod sve eih zakljuenja ugovora u odsustvu). Zato ta
taka vezivanja sve vie gubi znaaj.

2- Lex loci solutionis- LLS

Zakon mesta ispunjenja ugovora . Javlja se hronoloki posle LLC. Istie se da mesto ispunjenja
uvek mora biti odreeno, ne moe biti sluajno. Meutim tekoe se javljaju upravo u vezi sa
mestom ispunjenja jer je esto razlog spora upravo neispunjenje ugovora, a ugovornice ne
oznaavaju uvek mesto ispunjenja.

3- Domicil (ili sedite) dunika karakteristine prestacije (obaveze)- DDKP ili SDKP
U teoriji se za ovu taku vezivanja najvie zauzimao nicer. On kae da je potrebno tragati za
sutinom obligacije ,tj ugovora. Sutina svakog ugovora je odreena karakteristinom obavezom.
Koja prestacija je karakteristina? To je ona obaveza koja diferencira razne tipove ugovora.
Plaa se iz hiljadu razloga i jasno je da plaanje nije karakteristina obaveza ugovora, ve je to
obaveza druge strane, ona nenovana (dakle obaveza prodavca, prevoznika, graevinara..itd) Ona
time pravi razliku izmeu ugovora o prodaji npr od ugovora o prevozu, bez obzira to u oba ugovora
postoji obaveza plaanja.
Zbog toga na ugovorni odnos treba primeniti pravo domicila (sedita) npr prodavca, prevoznika,
graevinara..itd.
I pored kritike da zanemaruje osnovnu osobinu savremene ekonomije ,a to je plaanju u novcu koje
ne smatra karakteristinim, ova taka vezivanja je prisutna u sve veem broju prava. Smatra se da
je ovo vezivanje vrsto i da ne moe biti sluajno i da se relativno lako utvruje.

4- Princip najtenje povezanosti- PNP

Ovo nije taka vezivanja koja je kao ostale klasine take vezivanja mehanika, kod kojih
zakonodavac unapred vrednuje vezu pravnog odnosa. Ona spada u okvirne take vezivanja, jer
zakonodavac u sluaju nje daje samo okvirna uputstva i preputa sudiji vrednovanje veze i
utvrivanje sa kojim pravom konkretni ugovorni odnos ima najtenju vezu.
Prednost ove okvirne take vezivanja je u tome to omoguuje sudu primenu najloginijeg prava u
konkretnom sluaju. Tekoa je u tome to je utvrivanje najtenje veze esto komplikovana analiza
sa neizvesnim ishodom, a postoje i razliita shvatanja o tome ta bi bila najblia veza. Analizu je
najlake izvriti ako se osvrnemo na konkretan tubeni zahtev i vidimo ta je predmet spora, zbog
kojih pravnih problema se trai merodavno pravo ( ako je npr spor o kamatama raste znaaj mesta
ispunjenja, ako je npr spor o punovanosti, raste znaaj mesta zakljuenja ugovora itd).

Mpp by Uro Topi

33

5- Kombinacija PNP i neke neposredne take vezivanja

Da bi se predupredila pravna nesigurnost koju stvara primena PNP, a da bi se istovremeno zadrale
prednosti PNP, u mnogim zakonodavstvima su stvorene kombinacije ovog okvirnog principa sa
drugim neposredno vezujuim, mehaninim takama vezivanja.
Takva kombinovana taka vezivanja istie jedno neposredno vezivanje kao pretpostavljeno, a
istovremeno se ostavlja mogunost da sud kada vidi da je neka taka vezivanja prikladnija primeni
tu taku vezivanja.
ZMPP u odsustvu autonomije volje predvia kombinovanu taku vezivanja, D(ili sedite)DKP
+ PNP.

43. Pravo merodavno za formu ugovora

Osnovna taka vezivanja- locus regit actum- LRA
Osnovna taka vezivanja za odreivanje merodavnog prava za formu ugovora je locus regit actum
mesto vlada inom- LRA. Forma se ceni prema mestu gde je ugovor zakljuen. Problem
nastaje kada su u pitanju distancioni ugovori, tj zakljueni u odsustvu. ZMPP ne sadri odgovor na
ovo pitanje. Sistemskim tumaenjem ovog zakona i Zakona o obligacionim odnosima se dolazi do
reenja, tj. treba primeniti teoriju prijema, npr. ako je prihvat ponude primljen u Srbiji tu je ugovor
nastao.

Izuzeci od pravila LRA

U pogledu ugovora iji su predmet nekretnine LRA se zamenjuje takom LRS.

Fakultativnost pravila LRA

Fakultativnost znai da se forma ne mora ceniti po pravu mesta zakljuenja ugovora ve se moe
ceniti i po nekom drugom pravu. I kod nas je pravilo locus regit actum fakultativne prirode. Po tom
drugom prvu se ugovor ceni onda kada nije punovaan po formi prema pravu drave gde je
sklopljen.Tako se prua jo jedna ansa. Fakultativnost ne vai za izuzetke od pravila LRA jer su
oni imperativne prirode.
Koje je to pravo koje jo dolazi u obzir pored pravila LRA? Postoje dva reenja u naem pravu,
prema zakonima o menici i eku to bi bilo pravo zajednikog dravljanstva dunika i poverioca, a
prema ZPUP i ZOSOVS to je LC, tj pravo merodavno za sadrinu. To je predvieno i kao opte
reenje u ZMPP.

Autonomija volje u pogledu forme ugovora

Mogu li same stranke da odrede pravo po kojem e se ceniti forma ugovora?
Mogue je da to bude uinjeno posredno kada stranke biraju pravo za ugovor u celini. Postavlja se
pitanje da li je mogue neposredno kada stranke biraju pravo ba u pogledu forme? ini se da je
mogue ,jer je pravilo LRA fakultativne prirode, pa ne postoje smetnje da se ono zameni voljom
stranaka. Merodavno e onda biti samo to novo pravilo, tj nee biti zamena za LRA.
Naravno izbor nije mogu kada su u pitanju ugovori izuzeci od pravila locus regit actum koji su
imperativne prirode.

44. Pitanje cepanja ugovora

Moe li se na isti ugovor primeniti vie prava? Do toga moe doi na dva naina:
1- Moe sam zakon postaviti razliite take vezivanja u pogledu razliitih pitanja (npr jednu
za formu drugu za prava i obaveze)
2- Na primenu vie prava na jedan ugovor mogu da utiu i same stranke bilo voljnom
multiplikacijom merodavnih prava bilo tako to su izabrale pravo koje ne pokriva sva
pitanja pa je za druga pitanja merodavno drugo pravo.

Mpp by Uro Topi

34

Cepanje se javlja u dva vida: kao veliko cepanje, kada se razna prava primenjuju na pojedine faze
ugovora, i kao malo cepanje kada se jedno pravo primenjuje za prava i obaveze jednog ugovaraa
a drugo pravo za prava i obaveze drugog ugovaraa.
Osnovni prigovor cepanju ugovara je taj to se naruava ravnotea ugovora primenom vie prava.
Kontraargument bi bio da su po toj logici ugovori sa stranim elementom odavno neuravnoteeni jer
se procesno pravo kod ovih ugovora esto razlikuje od materijalnog, a i razliita se prava primenjuju
na pitanje forme i sadrine.
U naem pravu jedno cepanje proizilazi iz ZMPP (dakle zakonsko), koji predvia razliite take
vezivanja za formu i za sadrinu ugovora, i to je reenje tipino. ZPUP i ZOSOVS predviaju
mogunost da same stranke doprinesu primeni vie prava na isti ugovor.
***(preskae se pitanje 45, ugovori o prevozu, bez tvrdnje da pitanje ne moe biti postavljeno na
ispitu, ali se ree pita)***

46. Rimska konvencija

Uvod
Konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze (Rimska konvencija), unifikuje
kolizionopravnu materiju za ugovorne odnose u Evropskoj uniji. Konvencija je inkorporisana u
unutranje pravne sisteme tih zemalja, bilo optom odredbom bilo preuzimanjem itavog sadrava
kovencije u tekst zakona. Ranije kolizione norme za ugovorne odnose zemalja lanica prestaju da
vae i zameljuju ih reenja konvencije.
Preduslov primene konvencije je postojanje elementa inostranosti, ona se primenjuje na na svaku
ugovornu obavezu koja ima vezu sa najmanje dve drave. Intenzitet vezivanja nije bitan. Ona se ne
primenjuje u istim internim odnosima bez elementa inostranosti.
Neka pitanja vezana za ugovorne obaveze nisu regulisana Rimskom konvencijom: status, poslov. i
pr. sposobnost fizikih lica, ugovorne obaveze u vezi testamenta i nasleivanja, obaveze iz menice i
eka i drugih HOV, arbitrane i druge sporazume, pitanja vezana za trust, ugovore o osiguranju itd.

Odreivanje merodavnog prava po Rimskoj konvenciji

-Autonomija voljeI Rimska konvencija kao primarnu taku vezivanja predvia AV. Usvojena je kolizionopravna
koncepcija autonomije volje, to znai da se izabrano pravo primenjuje in toto, i imperativne i
dispozitivne norme tog prava.
Predviena je mogunost izbora prava za ceo ili samo deo ugovora, a taj izbor vie prava mora biti
opravdan i ne sme biti kontradiktoran.
Ugovarai mogu u bilo koje doba dogovoriti da se ugovor ili njegov deo podvrgnu drugom pravu
umesto onog prava koje je do tada regulisalo. Izbor deluje ex tunc (od poetka).
Sam sporazum o izboru merodavnog prava je i sam ugovor koji ne deli sudbinu glavnog ugovora.
Za punovanost sporazuma o izboru merodavnog prava merodavno je pravo koje je u ugovoru
oznaeno kao merodavno, dakle putativni LC (lex causae)
-Pravo merodavno u odsustvu autonomije voljeSupsidijarna taka vezivanja, onda kada se stranke nisu sporazumele na osnovu autonomije volje o
merodavnom pravu, je PNP. Meutim, konvencija uvodi pretpostavku da je ugovor u najblioj
vezi sa zemljom uobiajenog boravita odnosno sedita nosioca karakteristine prestacije.
Ova pretpostavka je oboriva i sud moe utvrditi iz okolnosti sluaja da je neka druga veza sa nekim
pravom jaa.
U rimskoj konvenciji je naputen pojam domicila i uveden pojam uobiajenog boravita.

Mpp by Uro Topi

35

-Zatita slabije strane u odredbama Rimske konvencijeRimska konvencija sadri pravila koja tite slabiju stranu u ugovornom donosu, konkretno u
pogledu potroakih ugovora i ugovora o radu.
-Potroaki ugovori- To su oni ugovori u kojima neko sebi pribavlja robu ili usluge u svrhu koja nema
veze sa delatnou ili profesionalnim aktivnostima koje taj kupac obavlja. Konvencija propisuje da,
prilikom izbora merodavnog prava putem autonomije volje, potroai ne mogu biti lieni zatite
koju im pruaju imperativni propisi zemlje njegovog uobiajenog boravita.
Ako stranke nisu vrile izbor merodavnog prava, onda nee biti merodavno pravo sedita nosioca
karakteristine prestacije, nego pravo mesta uobiajenog boravita potroaa.
-Ugovori o radu- Zaposleni koji zakljuuju pojedinane ugovore o radu su druga kategorija kojoj
Rimska konvencija prua zatitu kao slabijoj strani. Razlog je to bi neograniena sloboda izbora
merodavnog prava snizila nivo zatite radnika. Zato rimska konvencija propisuje:
Ako u ugovoru nije izabrano merodavno pravo, primenie se pravo zemlje u kojoj zaposleni
obavlja svoj rad.
Ako je u ugovoru uinjen izbor merodavnog prava takav izbor ne moe liiti zatite koje mu
pruaju imperativni propisi zemlje u kojoj zaposleni obavlja rad.
-Forma ugovora po Rimskoj konvencijiOsnovna namera redaktora konvencije, kada je u pitanju odreivanje merodavnog prava za formu
ugovora, bila je da stvori to vie alternativnih taaka vezivanja da ugovoru da to vie mogunosti
da se sa aspekta forme odri na snazi.
Ako je ugovor zakljuen izmeu ugovornih strana koje se nalaze u istoj dravi, ugovor je formalno
punovaan ako ispunjava uslove koje propisuje lex causae ili lex loci contractus.
Ako su se ugovarai nalazili u razliitim dravama u vreme zakljuenja ugovora, merodavno je
alternativno bilo LC, bilo pravo zemalja gde se ugovarai nalaze.
-Materijalna punovanost ugovoraCeni se prema putativnom LC, dakle pretpostavljenom merodavnom pravu. Onome koje bi bilo
merodavno ako bi ugovor bio punovaan.

Norme neposredne primene u Rimskoj konvenciji

Imperativni propisi zemlje suda (norme neposredne primene ) imaju primat nad kolizionim normama
i primenom LC za ugovor. To nije novost.
Ono to Rimska konvencija donosi kao novinu je tretman normi neposredne primene tree zemlje.
Sud moe primeniti norme neposredne primene tree zemlje i dati im primat nad merodavnim
pravom. Uslovi: Primena zavisi od diskrecione odluke suda, a norme neposredne primene moraju
biti iz onog prava koje je u bliskoj vezi sa sluajem.
Rimska konvencija sadri lan tj uputstvo za upotrebu za sudove, kako oni treba da sprovedu
primenu normi neposredne primene. Sud mora da obrati panju na prirodu i cilj normi, a zatim i na
posledice njene primene ili neprimene. Dakle, kao zakljuak se izvodi da od procene postupajueg
suda umnogome zavisi konana odluka, zato je ovaj lan kontoverzan i ostavljena je mogunost
stavljanja rezerve na njega.

47. Beka konvencija

Beka konvencija o meunarodnoj prodaji robe unifikuje znaajan deo normi u oblasti meunarodne
prodaje robe. Ona je jedna od najire prihvaenih meunarodnih konvencija u oblasti
meunarodnog prometa (od evropskih zemalja gotovo sve). Konvencija zato ima ulogu jednog od
stubova meunarodnog trgovinskog prava.
Beka konvencija kao meunarodni ugovor ima prednost nad odredbama domaeg zakonodavstva
i sadri znaajne odredbe kojima regulie polje svoje primene.

Pojam prodaje robe

Konvencija metodom negativne enumeracije odreuje ta ta ne potpada pod pojam prodaja robe.
BK se ne primenjuje na potroake ugovore, tj kada se roba kupuje za line potrebe.

Mpp by Uro Topi

36

Zatim je izuzeta, zbog prirode predmeta prodaje, prodaja vrednosnih papira, novca, brodova,
hovercraftova, vazduhoplova i elektrine energije.
Na kraju izuzeta je i prodaja na javnim aukcijama i u okviru prinudne prodaje.

Meunarodni karakter prodaje

Ova konvencija se primenjuje za ugovore o prodaji robe zakljuene izmeu strana koje svoje
sedite imaju na teritorijama razliitih drava:
1- Taka A BK, Kada su te drave ugovornice (ako i prodavac i kupac imaju sedite u
zemljama lanicama BK)
2- Taka B BK, Kad pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na primenu prava
drave ugovornice onda e se primeniti BK a tek supsidijarno unutranje pravo. Bilo da
na pravo drave ugovornice upuuje sud drave lanice ili ak sud drave koja nije
lanica.
Primena BK nije obavezna, stranke uvek mogu u ugovoru iskljuiti primenu konvencije. (tzv Opting
Out) Ugovornice mogu iskljuiti primenu take B lana 1 konvencije.
Nai sudovi se ne snalaze ba najbolje u primeni BK, iako ona ima primat nad ZOO, ak i u
jednostavnim situacijama iz lana 1 (1) (a). Sud najee previdi da je potrebno primeniti BK. Sud
tako najee kao merodavan putem ZMPP iznalazi na ZOO. U albenom postupku takve
presude imaju razliitu sudbinu, u nekim sluajevima se presude pred Viim trgovinskim sudom
ukidaju a nekada se postupa drugaije.

48. Pravo merodavno za menicu i ek

Za menicu i ek postoje posebno razraene kolizone norme kod nas. Norme reguliu tri pitanja:
- mp za prava i obaveze kod menice
-merodavno pravo za meninu sposobnost
-mp za formu meninih obaveza
(Izloena pravila za menicu se odnose i na ek)

Menina (ekovna) sposobnost

Za sposobnost nekog lica da se menino obavee merodavno je LN. Dakle prema pravu drave iji
je dravljanin to lice. Ako menini dunik ne bi bio sposoban prema svom LN, onda treba
konsultovati pravo drave gde je menina obaveza preuzeta.

Forma meninih (ekovnih) obaveza i radnji

Osnovno pravilo za formu meninih obaveza je LRA (mesto vlada inom). Ono je najire
prihvaeno. Postoji dopuna: Ako su nai dravljani i dunik i poverilac menine obaveze i obaveza
je primnjena u inostranstvu a nije zadovoljena forma prema LRA, onda je merodavno nae pravo
ako su zadovoljeni uslovi po naem pravu, znai zajedniki LN (Srpski).

Prava i obaveze kod menice (i eka)

Javljaju se dve take vezivanja: LLC i LLS, dakle mesto preuzimanje obaveze i mesto gde je
menica plativa.
LLS merodavno je za prava i obaveze glavnih meninih dunika.
LLC merodavno je za obaveze svih ostalih meninih dunika.

Mpp by Uro Topi

37

**Vanugovorna odgovornost**
49. Pravo merodavno za kvazikontrakte
1-Sticanje bez osnova i upotreba stvari bez poslovodstva (kondikcijski i verzioni
zahtevi)
Za koliziono regulisanje sticanja bez osnova postoji vie alternativa u teoriji i praksi:
Jedna mogunost je da se merodavno pravo trai preko putativne osnove za sticanje bez osnova.
Svako sticanje bez osnova ima neki nevaei osnov u nekom poslu (koji nije vaei ili je ugaen
itd).
Npr preko nevaeeg kupopradajnog ugovora se moe doi do merodavnog prava.
Drugo reenje je da se do merodavnog prava doe preko oslonca na mesto gde se ostvarilo
sticanje bez osnova.
Na ZMPP stoji na stanovitu prvog reenja.
Kondikcijski zahtevi- Do sticanja bez osnova se dolazi kada se plati nepostojei dug (dug plaen
dva puta, ili se plati u uverenju da postoji). Za restituciju je merodavno pravo koje je merodavno
za odnos iz koga je dug nastao, ili se pogreno dralo da je dug nastao. To je najee ugovor.
Verzioni zahtevi- Upotreba stvari bez poslovodstva su sluajevi u kojima se iskoriena stvar
pretvara u neto drugo, ili prestaje da postoji ili joj se smanji vrednost. (npr esti su sluajevi
upotrebe tueg graevinskog materijala). Za koliziono reenje zakonodavac je odabrao primenu
prava zemlje gde su se dogodile injenice koje su dovele do nastanka obaveze, poto su te
injenice vezane za upotrebu stvari, taka vezivanja je LRS u momentu njene upotrebe.

2-Poslovodstvo bez naloga

Merodavno pravo se trai preko lica koja su u ovom odnosu dunik i poverilac.
Prema jednom shvatanju merodavno je pravo dominus negotii (lica u iju korist je poslovodstvo
izvreno) ili negotiorum gestor-a. Re je o LD.
Savremena zakonodavna reenja kao taku vezivanja odreuju mesto gde je radnja poslovoe
izvrena LLA. Tako je i po naem pravu.

50. Merodavno pravo za graanskopravne delikte

Prvo koliziono reenje za delikte, zadralo se veoma dugo i bilo je opte prihvaeno u teoriji i
praksi. To je princip Lex loci delicti commissi-zakon mesta izvrenja delikta. Ova taka vezivanja
je i danas vladajua, ali uz odreene izuzetke.
Sve do pre neku deceniju ovo reenje nema ozbiljnu alternativu. Meutim postojali su neki dopunski
principi:
Lex fori kao dopunski princip- javilo se shvatanje da treba pravo suda postaviti kao dopunski princip
pravilu LLDC, i to samo za pitanje protivpravnosti , a ne za celu problematiku delikata. Sutina je da
e se radnja smatrati protivpravnom ako je protivpravna po LLDC i LF. Za ostala pitanja primenjuje
se samo LLDC.
Tekoe u primeni principa LLDC se javljaju u sluaju dislokacije radnje i posledice kada se ne
moe odrediti mesto izvrenja delikta jer su radnja i posledica na razliitim mestima.
Posebno snana kritika principa LLDC je u oblasti saobraajnih delikata, gde mesto udesa gubi
znaaj u savremenim uslovima saobraaja kada je mogue prei granice nekoliko drava za za

Mpp by Uro Topi

38

jedan dan, mesto udesa time postaje potpuno sluajno, pa bi relevantost toga prava mesta udesa
bila nelogina.
Nova stanovita se javljaju u amerikoj teoriji i praksi povodom toga. Javlja se miljenje da je novo
reenje PNP, dakle ostavljeno je sudu da proceni koje je pravo u najblioj vezi sa deliktnim
odnosom.
Dalje preciziranje predvia Ristejtment II: merodavno je pravo za delikte koje je u najznaajnijoj vezi
sa tetnim dogaajem i sa strankama. Sud e posebno voditi rauna o mestu gde je nastupila teta,
mestu deliktne radnje, domicilu, dravljnstvu, mestu registracije, seditu, sreditu odnosa
stranaka..itd
Kajvers uvodi jednu malu revoluciju u teoriju sa svojim sistemom preferencija, gde kae da ako
pravila drave gde je nastupila teta predviaju vii standard ponaanja i viu naknadu tete nego
mesto izvrenja delikta onda e se primeniti pravo zemlje u kojo je teta nastupila. Vodi se dakle po
Kajversu rauna i o sadrini propisa.

Kolizione norme za graanskopravne delikte u naem MPP

Osnovana koliziona reenja se nalaze u ZMPP. Osnovna taka vezivanja je LLDC. Mesto radnje
izvrenja treba traiti u svakom konkretnom sluaju, ako je radnja pozitivna to je mesto gde se
tetnik nalazio u momentu preduzimanja, a ako je radnja negativna to je mesto gde je tetnik imao
da dela.
Za sluaj dislokacije zakonodavac se opredelio za primenu teorije rtve, primenie se ono pravo
koje je u konkurenciji povoljnije za oteenog. Radnja je protivpravna ako je takva bilo po mestu
radnje ili mestu nastupanja posledice.
Odstupanja od LLDC su samo u poznatim sluajevima u kojima je primena nemogua, na brodu na
otvorenom moru, u vazduhoplovu iznad mora ili neke zemlje, tada se primenjuje princip zakona
zastave.

51. Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne

nezgode
Uvod
Haka konferencija za meunarodno privatno pravo je prvobitno htela da donese sveobuhvatnu
konvenciju za sve delikte, ali se vremenom od tog plana odustalo zbog tekoa oko postizanja
konsenzusa na tako irokom polju, pa je odlueno da se donese konvencija o uoj oblasti , o
deliktima u drumskom saobraaju. Haka konvencija nastoji da pomiri razliite pristupe, izmeu
pristalica pravila LLDC i PNP tj centra gravitacije. Reenje je naeno u tome da je osnovno
reenje LLDC uz brojne izuzetke. Izuzeci su dominantni. Pravilo koje najee zamenjuje LLDC je
mesto registracije vozila.

Osnovno reenje Hake konvencije

Konvencija prihvata kombinaciju LLDC i mesta registracije vozila. Kako? Primenie se LLDC
ako okolnosti sluaja ne upuuju na izuzetke koji bi uslovili primenu mesta registracije
vozila.
Uslovi za primenu prava mesta registracije vozila: koji se tiu vozila su da su vozila koja uestvuju
u nezgodi registrovana u istoj dravi, a ako je uestvovalo i lice bez vozila, onda se trai da i ono
ima boravite u istoj zemlji gde je registracija vozila.
Potrebno je da se ispuni jo jedan od alternativnih uslova: da zahtev postavlja voza, sopstvenik
ili bilo koje lice koje polae neko pravo na vozilo, da zahtev postavlja rtva putnik, ili da zahtev
postavlja rtva van vozila koja nije bila putnik.
Na tetu na stvarima e se primeniti takoe ili pravo mesta nezgode ili pravo mesta registracije.
Ako su se stvari nalazile u vozilu i pripadale putniku primenie se pravo merodavno za odgovornost
prema putniku.
Ako su se stvari nalazile u vozilu a ne pripadaju putniku primenie se pravo koje je merodavno za
odgovornost prema vlasniku vozila.
Ako su stvari van vozila primenie se LLDC osim ako su te stvari pripadale rtvi van vozila.

Mpp by Uro Topi

39

**Prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose u Srbiji**

52. prava stranaca da stupaju u porodinopravne odnose u Srbiji
Pravo stranaca na brak
Svako ljudsko bie ima pravo na brak i ovo pravo se tretira kao osnovno ljudsko pravo. Pravo strana
na brak je u ogromnoj veini drava postavljeno kao opte pravo, koje je jednako dostupno strancu
kao i domaem dravljaninu. Domae pravo ne postavlja nikakve dodatne uslove stranim licima
zbog svojstva stranca. U Srbiji je pravo na brak opte pravo, koje proizilazi iz Ustava i ratifikovanih
meunarodnih ugovora.

Pravo stanaca da bude usvojitelj ili usvojenik

Je relativno rezervisano pravo. Konvencija o pravima deteta UN doputa da se pravo stranaca da
budu usvojitelji dece postavi kao relativno rezervisano pravo., tj samo onda kada se u domaim
okvirima ne moe nai odgovarajue reenje.
U obrnutom sluaju, Zakon o dravljanstvu predvia da stranac moe biti usvojenik u Srbiji, koji u
sluaju potpunog usvojenja stie nae dravljanstvo.
Teorijski su mogue tri situacije u pogledu prava stranaca da budu usvojitelji i usvojenici:
1- Kada stranac eli da usvoji pred naim organom dete koje ima strano dravljanstvo- to pravo mu
se priznaje kao opte
2- Kada domai dravljanin eli da usvoji stranca (dete koje ima strano dr. Ili apatrida) pred naim
organom to pravo se priznaje kao opte
3- Kada stranac eli da usvoji dete koje je na dravljanin to pravo mu je relativno rezervisano jer
moraju biti ispunjeni dodatni uslovi: - da se ne mogu nai usvojitelji meu domaim
dravljanima, -da se ministar nadlean za porodinu zatitu sloi sa time.

53. Prava stranaca- nasleivanje, stvarna prava, obligaciona prava i radni

odnos
Nasleivanje
Po Zakonu o nasleivanju stranci imaju ista nasledna prava kao i domai dravljani, pod uslovom
reciprociteta, osim ako je drugaije propisano me. ugovorom. Zakon o osnovama svojinskopravnih
odnosa predvia da stranac moe pod uslovom reciprociteta nasleivati nepokretnosti na teritoriji
Srbije. Re je dakle o formalnom reciprocitetu, jer e stranci biti izjedaneni u pravima sa domaim
dravljanima.
Apatridi nasleuju bez uslova reciprociteta ,to je logino, jer oni nemaju
dravljanstvo ni jedne drave.

Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose

-Stvarna prava na pokretnim stvarima javljaju se kao opta prava, kako po pitanju svojine tako i
po pitanju sektorskih, uih stvarnih rpava ( zaloga npr).
-Stvarna prava na nepokretnostima je relativno rezervisano pravo. Ponegde je relativno a
ponegde apsolutno rezervisano pravo, ali je sve iri krug drava koje propisuju nacionalni tretman.
Ovakvi dvojni naini regulisanja postoje zbog ekonomskih, politiko bezbednosnih, socijalnih,
nacionalih ,etnikih i rasnih razloga. Zato postoje razliita ogranienja prava na nepokretnosti za
strance.
Po naem pravu stranci mogu sticati nepokretnosti pod uslovom zakonskog reciprociteta. Stranci
koji obavljaju delatnost u Srbiji mogu stei svojinu na nepokretnosti u namenske svrhe.

Mpp by Uro Topi

40

Prava stranaca da stiu obligaciona prava

Pravo stranaca da bude nosilac obligacionih prava je uglavnom svuda priznato kao opte pravo.
Izuzeci se posebno utvruju zakonom i najee se odnose na ugovore iji su predmet nekretnine.

Pravo stranaca da zasnivaju radni odnos

To je relativno rezervisano pravo. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa su isti kao i za nae graane,
ali je potrebno da zadovolje jo tri uslova:
1- Da imaju odobrenje za stalno nastanjenje (ako su jugoslovenskog porekla, ili su lanovi ue
porodice nai dravljani ili im je odobreno stalno nastanjenje, i druga lica ako opravdavaju
razlozi)
2- Odobrenje za zasnivanja radnog odnosa (podnosi zahtev sam ili radna organizcije, u zavisnosti
od toga da li ima odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak)
3- Da je re o radno memstu koje nije rezervisano samo za domae dravljane
Privremene poslove do tri meseca trajanja u jednoj kalendarskoj godini stranci obavljaju bez
pomenutih dodatnih uslova tj. kao i domai dravljani.

54. Prava stranih ulagaa

U siromanim ekonomijama strane investicije se smatraju za najboljeg pokretaa razvoja.
Drave u tranziciji uglavnom predviaju preferencijalni, povlaeni, tretman za strane ulagae.
Strana ulaganja u Srbiji
Na osnovu Zakona o stranim ulaganjima u Srbiji postoje 4 tipa stranih ulaganja:
1- Osnivanje novog preduzea
2- Kupovina udela ili akcija postojeeg domaeg preduzea
3- Sticanje drugog imovinskog prava kojim strani ulaga ostvaruje svoj interes
4- Ugovor o koncesiji sa BOT (build operate transfer) aranmanom
Svaki od ova 4 oblika je rezervisan i za domae ulagae, ali za razliku od njih stranim ulagaima se
garantuju odreene povlastice.
Ulaganja nisu mogua u svim privrednim oblastima, jer su neke oblasti odreene kao vane za
bezbednost drave, a to je proizvodnja i promet oruja.
Ko se smatra stranim ulagaem?
U pogledu fizikih lica strani ulaga je strano fiziko lice (dravljanin strane drave), dravljanin
Srbije koji ima prebivalite ili boravite u inostranstvu u trajanju od najmanje 1 godinu. U pogledu
pravnih lica smatrae se pravno lice sa seditem u inostranstvu, ogranak ili predstavnitvo u Srbiji
ne menja stvar.
Obaveze i prava stranih ulagaa?
Osnovna je obaveza unos odreenog uloga, a to je ujedno i osnovni cilj zakonodavca, privlaenje
stranog kapitala.
Druga prava i povlastice koje se garantuju stranom ulagau su uitak jednakog poloaja kao i
domaih preduzea, slobodnu repatriciju profita ( tj. ono to ulaga stekne moe konvertovati u
stranu valutu i slobodno prebaciti gde smatra da je potrebno ), adekvatnu, brzu i pravednu
eksproprijaciju (drava uvek ima pravo da nacionalizuje strano ulaganje kada je utvren javni
interes ali je duna adekvatnu kompenzaciju). Drava ne sme pravo stranog ulagaa steeno u
momentu upisa stranog ulaganja i registar suziti naknadnom promenom propisa, takva odredba
zakona se naziva stabilizaciona klauzula.
Srpski poreski propisi garantuju jednake poreske podsticaje, ime se izbegava round-tripping.

Mpp by Uro Topi

41

Koncesije i BOT
Koncesija je ugovor kojim se na koncesionara prenosi pravo korienja prirodnog bogatstva ili
dobra u optoj upotrebi ili mu se daje dozvola za obavljanje delatnosti od opteg interesa od strane
koncendenta (davaoca koncesije), pod posebnim uslovima i uz naknadu.
Poseban oblik koncesije je koncesija po BOT sistemu (build- operate transfer tj. izgradi, koristi,
predaj) kada investitor ima obavezu da sagradi odreeni objekat (npr autoput, gasovod) a zatim ima
pravo da taj objekat eksploatie odreeno vreme (ne due od 30 godina). Po isteku roka objekat
prelazi u svojinu Republike Srbije.
Predlog za davanje koncesije podnosi se Vladi Srbije, koja na bazi toga donosi koncesioni akt. Po
sprovedenom tenderu Vlada donosi odluku o izboru koncesionara. Za ugovor je obavezna pismena
forma. Koncesionar ima obavezu osnivanja u roku od 60 dana, posebnog preduzea u Srbiji.
Sporovi
Iz stranih ulaganja i sporovi iz koncesija mogu se reavati pred domaim sudovima i pred
arbitraama (stranim i domaim). Nadlenost stranih sudova se ne moe ugovoriti. To je dakle
relativna iskljuiva nadlenost naih sudova.

**Graanski postupak u prisustvu elementa inostranosti

(meunarodno gpp) **
55. Pojam i znaaj pravila o meunarodnoj nadlenosti
Pod nadlenou se podrazumeva krug poslova jednog suda, dunost suda da postupi u odreenoj
stvari (da raspravlja po tubi). Nadlenost moe biti stvarna ( koja odreuje koji e sudovi biti
nadleni u prvom stepenu s obzirom na vrstu i rang), mesna ( koja odreuje koji e od stvarno
nadlenih sudova suditi po odreenom pitanju) , funkcionalna ( njome se odreuje krug poslova
sudova raznih stepena o tubi i pravnim lekovima). Njima treba dodati i meunarodnu nadlenost
koja je za nas trenutno najinteresantnija.

Pojam meunarodne nadlenosti

Ako ne bi postojala pravila o meunarodnoj nadlenosti, s obzirom da je svet iscepkan na pojedine
drave, tada ne bismo znali sudu koje zemlje da se obratimo tubom u vezi spora sa elementom
inostranosti.
Svaka zemlja donosi svoja pravila o meunarodnoj nadlenosti da bi reila koje zemlje sud e biti
nadlean za spor ije je injenino stanje vezano za inostranstvo.
Prvo, sutinsko, pitanje koje se postavlja kada elimo da ostvarimo pravo iz odnosa sa
elementom inostranosti je- organima koje drave emo se obratiti?
Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova postavljaju granice jednog pravosua, odreuju
u kojim sitacijama jedno pravosue ima pravo i dunost da postupa. Svaka drava ima svoja
pravila o meunarodnoj nadlenosti, i donosi ih vodei rauna pre svega o svojim interesima jer eli
da obuhvati one sporove za ije je reenje zainteresovana, ali mora da vodi rauna i o obzirima
meunarodne saradnje i interesima drugih drava.
U sporu sa elementom inostranosti moemo se obratiti samo pravosuu one drave ije norme o
meunarodnoj sudskoj nadlenosti predviaju nadlenost svojih sudova za taj sluaj. Ako
pravosue kome smo se obratili nije nadleno, nakon to to utvrdi odbie da raspravlja o tubi.
Meutim mogue je da su za neka pitanja vie pravosua u konkurenciji nadlena (konkurentna
nadlenost), pa tuilac moe da se opredeli za sud jedne od njih.
Propisi o me. nadlenosti odreuju samo sudovi koje drave imaju pravo i dunost da postupaju, a
ne odreuju konkretno nadlean sud, to je preputeno unutranjem pravu zemlje u pitanju.

Mpp by Uro Topi

42

Kriterijumi za zasnivanje nadlenosti

Norme o meunarodnoj nadlenosti odgovoraju na pitanje da li je nadlean domai sud. Ako je
odgovor negativan, one se na tome zaustavljaju ,ne odreuju dakle koje je pravosue nadleno.
Naelno su drave potpuno suverene pri odreivanju granica meunarodne nadlenosti svojih
sudova.
Nekada se smatralo da je sasvim dovoljno za zasnivanje nadlenosti da se tueni ili njegova
imovina nalazi na teritoriji drave.
Danas je najire prihvaen osnov za zasnivanje nadlenosti domicil ili redovno boravite
(sedite) tuenog. Pored toga osnovnog postoje i drugi kriterijumi, kao to je mesto nalaenja
stvari (pokretne i nepokretne), mesto zakljuenja ugovora, mesto izvrenja pravnog posla,
mesto delikta.
Najzad, na kraju se postavlja jedno logino pitanje, naime, ako smo rekli da zakonodavac ima
potpunu vlast nad nainom na koji se stvaraju norme o meunarodnoj nadlenosti, ako je to
unutranja stvar, zato je onda bilo kakav obzir prema interesima i kriterijumima drugih drava i
prava bitan? Odgovor se nalazi u jednoj kasnijoj fazi postupka, u postupku priznanja i izvrenja
sudskih odluka u drugim dravama, tada je bitno da je sud koji je doneo odluku zasnovao svoju
nadlenost na prihvaenom kriterijumu za zasnivanje, inae odluka donesena u jednoj dravi nee
vaiti u drugoj.

56. Klasifikacija pravila o meunarodnoj nadlenosti

1- Direktna i indirektna meunarodna nadlenost
Kriterijum za ovu podelu je procesni momenat u kome se ocenjuje nadlenost i svrha ocene
nadlenosti.
Primenjivanjem pravila o direktnoj nadlenosti, u momentu zasnivanja nadlenosti za
odluivanje, odgovara se na pitanje da li je jedno pravosue uopte nadleno da postupa u
odreenoj stvari. To su domaa pravila one zemlje ijem se pravosuu prvo obraamo.
Primenom pravila o indirektnoj nadlenosti se odgovara na pitanje nadlenosti u jednom
kasnijem momentu kada se reava pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj dravi. Tada se
primenjuju norme te druge drave o indirektnoj nadlenosti.

2- Iskljuiva i konkurentna meunarodna nadlenost (pitanje 58.)

Iskljuiva nadlenost jedne zemlje iskljuuje nadlenost sudova drugih zemalja. Kada je iskljuivo
nadleno srpsko pravosue, ne dozvoljavamo da postupa strano pravosue. Odluke stranog
pravosua se ne bi priznale u tom sluaju. Iskljuiva nadlenost se predvia izuzetno, kada neki
odnos ima jake veze sa domaim pravosuem i postoji jak interes da se ti pravni odnosi rasprave
pred naim sudom.
To su pre svega oblasti porodinog prava i nekretnine.
Konkurentna nadlenost znai da se pravilima dozvoljava da se javi kao nadleno i neko drugo
pravosue pored domaeg. Takav je najvei broj pravila o meunarodnoj nadlenosti.
Postoji i relativna iskljuiva meunarodna nadlenost. Takve su odredbe zakona o stranim
ulaganjima koje propisuju nadlenost domaeg suda za sporove iz te oblasti, ali se stranke mogu
dogovoriti da spor povere nekoj stranoj ili domaoj arbitrai.

3- Opta (sa retorzijom) i posebna meunarodna nadlenost i forum non conveniens

(pitanje 57.)
Opta meunarodna nadlenost je ona koja je za sve vrste sporova i postupaka. Osnov za
zasnivanje opte nadlenosti je ve pomenuto prebivalite (alternativno boravite) tuenog lica, kod
pravnih lica to je sedite.
Posebna meunarodna nadlenost pravosua se zasniva za posebne kategorije odnosa, tj
sporova, van opteg foruma tuenog, na osnovu drugih kontakata. ( Ako je npr osnov zasnivanja

Mpp by Uro Topi

43

nadlenosti imovina nadlenost treba da postoji samo u pogledu te imovine, ili ako je osnov mesto
izvrenja delikta, nadlenost vai samo u pogledu zahteva za naknadu tete priinjene deliktom..itd)
Retorziona meunarodna nadlenost postoji u sluajevima kada postoji nadlenost suda neke
zemlje u sporu protiv dravljanina Srbije prema kriterijumu nepoznatom naem pravu. Tada naa
drava preslikava taj kriterijum ili pozajmljuje u pogledu stranaca te drave u sporu pred naim
sudom. Zato se ova nadlenost naziva recipronom ili retorzionom.

Forum non conveninens (neprikladan forum)

esto se u praksi deava da obe stranke imaju razloga da pokrenu spor povodom svog pravnog
odnosa. Takva sitacija se ponekad reava forum shopping-om tako to odluujuu prednost
stie ona stranka koja prva podnese tubu i otpone postupak u za nju najpovoljnijem pravosuu.
(vaan primer za razumevanje: poznat je sluaj Union Carbide amerike multinacionalne
kompanije koja proizvodi pesticide , koja je sagradila fabriku u Indiji kod grada Bopal. Dolo je do
havarije i nastala je velika teta po zdravlje ljudi i okolinu, hiljade ljudi je umrlo. Ameriki advokati su
pohrlili u Indiju kako bi od oteenih uzeli to vie punomoja, kako bi tuili kompaniju u optem
forumu- SAD, te od kompanije naplatili orgomnu odtetu.
Parnice su konsolidovane pred sudom u Njujorku. Meutim dolazi do obrta, sud opteg foruma se
oglasio nenadlenim, spasivi kompaniju od bankrotstva i prepustio je sluaj indijskim sudovima.)
ta se dogodilo? Ovaj obrt omoguila je doktrina forum non conveniens, tj doktrina neprikladnog
foruma. Nju ne poznaju kontinentalni sudovi, koji su nemoni pred forum shopping-om, za razliku od
angosaksonskih zemalja koje mogu konstatovati da iako postoji nadlenost opteg foruma
neko drugo pravosue bi bilo mnogo prikladnije i prirodnije mesto da se spor raspravi. To je
doktrina neprikladnog foruma. U sluaju Bopal ameriki sud je procenio da je Indija pogodnije
mesto za raspravljanje s obzirom da se tamo dogodila nesrea da su tamo svedoci, dokazi i da bi
postupak u SAD bio dosta skuplji. Tueni je kao to je obiaj kod forum non convenines morao da
se obavee da e prihvatiti odluku stranog suda i da nee isticati prigovor nenadlenosti (to
kompaniji nije teko palo jer je sluaj zavren u Indiji na neadekvatan nain a isplaena odteta je
neuporedivo manja ).
Neprikladni forum je poeo da trpi otre kritike da je puko sredstvo za spaavanje amerikih
multinacionalnih kompanija.

59. Zakonski i sporazumno

(prorogacija nadlenosti)

odreena

meunarodna

nadlenost

Do sada smo govorili o zakonski odreenoj meunarodnoj nadlenosti, koja se zasniva na

zakonskim normama i merilima. Postoji i drugi nain odreivanja meunarodne nadlenosti , putem
sporazuma stranaka. Naravno ni ovaj nain nije nezavisan od zakona, jer je sporazum punovaan
samo ako je u zakonskim okvirima.
U naem pravu postoje dve vrste ovih sporazuma, kojima se: 1- sporazumeva o nadlenosti
srpskog suda, 2- sporazumeva o nadlenosti stranog suda.
Prorogacija nadlenosti je sporazum stranaka kojim one odreuju sud neke zemlje koji e odluivati
o njihovoj pravnoj stvari.
Uslovi: Sporazum o nadlenosti srpskog suda e biti valjan ako je makar jedna stranka na
dravljanin, i ako nije posredi pravna stvar koja se tie branih, porodinih i statusnih odnosa.
Sporazum o nadlenosti stranog suda e biti valjan, ako je makar jedna stranka strani dravljanin,
ako nije po sredi pravna stvar iz oblasti branih, porodinih i statusnih odnosa, i ako nije po sredi
spor za koji po naim propisima postoji iskljuiva nadlenost naeg suda.
Obavezna je pismena forma.
Sporazum je samostalni pravni posao i ne deli sudbinu glavnog ugovora, pravo merodavno za
ocenu nejgove punovanosti je LF prorogati, pravo zemlje iji je sud u sporazumu prorogiran.
(znai ako je npr. u sporazumu stranaka za njihov spor odreen vajcarski sud, vajcarsko pravo e
biti merodavno za punovanost tog sporazuma o prorogaciji).
Rezultat prorogacije je da prorogirano pravosue postaje iskljuivo nadleno, a derogira se
nadlenost onog pravosua koje bi po zakonu bilo nadleno za konkretan spor.

Mpp by Uro Topi

44

61. Meunarodna litispendencija

Najei oblik meunarodne nadlenosti je konkurentna nadlenost. Postoji mogunost da se
povodom istog spora stranke obrate sudovima vie zemalja i da se postupak tako efektivno
vodi u vie zemalja.
Da li na odluku jednog suda o tome da li da povede postupak utie injenica da se u istoj stvari ve
vodi spor u drugoj zemlji?
ZMPP je stao na stanovite da ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima procesne efekte ,
ali taj efekat nije kao u unutranjem pravu odbacivanje tube u sluaju litispendencije ,nego je
procesni efekat u tome da e sud prekinuti postupak. Ne odreuje se kada se postupak nastavlja,
ali je najverovatnije smisao prekida u tome da se saeka dok se ne donese strana odluka i dok se
otkloni neizvesnost o tome hoe li se ta odluka priznati u Srbiji i izjednaiti sa domaom.
Ako strani sud meritorno rei spor i odluka bude priznata u Srbiji , tubu bi trebalo odbaciti zato to
je ta strana odluka kod nas onda res iudicata. Ako se strani postupak ne okona meritorno postupak
pred naim sudom bi se nastavio.
Sud postupak prekida samo po predlogu stranke, podnoenjem prigovora litispendencije od
strane stranke , ne ex officio.
Uslovi su: da je pred stranim sudom pokrenut postupak, da je u pitanju spor za koji nije iskljuivo
nadlean na sud, da izmeu Srbije i zemlje u pitanju postoji uzajamnost u prekidanju postupaka
kada se u onoj drugoj vodi postupak o istom.
Donoenjem reenja o prekidu postupak se prekida.

62. Brisel I regulativa

Osnovne ideje Brisel I regulative
Briselska konvencija o nadlenosti i priznanju i izvrenju sudskih odluka u graanskim i trgovakim
stvarima.
Prva ideja Brisel I regulative je olakanje , liberalizacija prometa odluka sudova zemlja EU u
graanskoj i trgovakoj materiji. Glavna prepreka tome je bila u nemogunosti kontrole naina
zasnivanja nadlenosti stranih sudova, jer su nacionalni sudovi koristili svoje propise o nadlenosti,
a sudovi drava priznanja su nastavljali da svojim pravilima o indirektnoj nadlenosti preispituju
nadlenost sudova koji su donosili odluke, i tako je promet odluka bio otean i spor.
Problem liberalizacije prometa odluka reava se drugom idejom, taksativnim nabrajanjem
kriterijuma na osnovu kojim sudovi zemalja EU smeju da zasnivaju nadlenost. Time e nestati
potreba za kontrolom u postupku priznanja.
Trea ideja je jaanje pravne zatite lica koja imaju domicil u EU, jer koristi od reima Brisel I
regulative imaju samo tueni sa domicilom u EU. (u produetku emo videti na koji nain)

Pravila Brisel I regulative

Prema licima koja imaju domicil (ne moraju imati dravljanstvo neke od lanica, dovoljan je
domicil) u EU nadlenost se moe zasnovati samo po odredbama BR. To je tzv bela lista
(odobrena lista) kriterijuma. A postoji i crna lista kriterijuma, to su oni kriterijumi po kojima se
nadlenost ne moe zasnovati prema licima koja imaju domicil u EU. Dakle po beloj listi kriterijuma
moe a po crnoj ne moe da se zasnuje nadlenost. Meutim tuioci mogu i dalje koristiti crnu listu
kriterijuma kada tue ona lica koja nemaju domicil u EU.
Da vidimo sad koji su to kriterijumi (koji ine belu listu)?
-Opti forum
BR propisuje da se lica koja imaju domicil u EU mogu tuiti samo u zemlji u kojoj imaju domicil.
-Kriterijumi posebne nadlenosti
Lica koja imaju domicil u EU mogu biti tuena i van zemlje domicila, ako je to propisano
kriterijumima posebne nadlenosti. U sporovima iz ugovornih odnosa moe se tuiti u zemlji
izvrenja sporne obaveze , za delikte i kvazidelikte bie nadlean sud mesta izvrenja delikta.

Mpp by Uro Topi

45

Zatita slabije strane po BR

BR poklanja posebnu panju zatiti slabije strane. Kao slabija strana identifikovani su potroai i
zaposleni, zatim korisnici osiguranja. Zatita je dvojaka: 1- slabija strana moe tuiti jau i u
zemlji svog domicila, 2- jaa strana ne moe koristiti posebne osnove nadlenosti, ve mora
slabiju stranu tuiti u njenom optem forumu (zemlji domicila).

Iskljuiva nadlenost po BR
Predviena je povodom postupaka o stvarnim pravima na nepokretnosti, tu je iskljuivo nadlean
sud mesta nalaenja nepokretnosti.
U postupku za povodom statusa pravnih lica- forum sedita pravnog lica.
U postupku povodom upisa u javne knjige- forum zemlje u kojoj se knjiga vodi.
U postupku koji se tie izvrenja presude (npr izuzimanje, postupak za predaju..)- sud zemlje
izvrenja.

Prorogacija po BR
Stranaka autonomija ima prvenstvo. Zabranjena je generalna prorogacija, ve ona mora biti za
konkretan odnos. Ako je barem jedna strana domicilirana u EU, prorogirani sud automatski postaje
nadlean. Ako su obe ugovornice domicilirane van EU (npr tursko i srpsko preduzee) a ugovore
nadlenost nekog suda u EU (npr nemakog suda) punovanost takvog sporazuma e se ceniti po
pravu zemlje prorogiranog suda (dakle Nemake) a ne po BR.

Litispendencija i povezani zahtevi po BR

Litispendencija po BR odgovara shvatanju litispendencije u naem pravu. Prednost ima sud koji je
prvi zapoeo postupak. Ako je taj sud utvrdio da je nadlean svi ostali e odbaciti tubu i oglasiti se
nenadlenim. Ako sud jo nije odluio o svojoj nadlenosti, ostali e prekinuti postupke i saekati da
prvopostupajui sud odlui da li je nadlean ili nije.
Kada se pred sudovima EU vodi postupak ne o istim (litispendencija) ve o povezanim zahtevima.
Ovde nema identiteta tubenih zahteva ali je bolje da o bliskim zahtevima odluuje jedan sud nego
da doe do kontradiktornih odluka. U tom sluaju sud pred kojim je postupak prvo poeo da tee
nastavlja postupak a ostali mogu da ih prekinu.

**Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa

inostranosti**
63. Ustaljivanje nadlenosti
Prema Zakonu o parninom postupku (ZPP) sud ocenjuje svoju nadlenost prema okolnostima
koje su postojale u momentu dostavljanja tube sudu. Ukoliko sud prema okolnostima tog momenta
utvrdi da je nadlean naknadna promena okolnosti nee dovesti do gubitka nadlenosti tog suda.
A koji je momenat bitan za ocenu meunarodne nadlenosti srpskog suda, i da li naknadna
promena injenica dovodi do gubitka nadlensoti ili dolazi do ustaljivanja, kao u sluaju reenja ZPP
za unutranje stvari?
ZMPP predvia da je za ocenu nadlensoti domaeg pravosua relevantan momenat kada je
parnica poela tei, tj momenat dostavljanja tube tuenome. Da li je zakonodavac svesno
napustio kriterijum koji je u ZPP i pomerio ga za vremenski kasniji momenat ili je u pitanju
redakcijska greka!?
Postoji vie razloga za tvrdnju da je zakonodavac to uinio namerno.
Ustaljivanje nadlenosti suda, okamenjivanje, slui da se spree manipulacije u vezi sa
nadlenou zbog toga to su injenice na kojima se nadlenost zasniva promenjljive. Njihovom
svesnom promenom bi tueni mogao odugovlaiti postupak (npr zbog promene domicila sud bi se
oglasio nenadlenim, a novi bi sud zasnovao nadlenost). Mogunost zloupotrebe se smanjuje

Mpp by Uro Topi

46

kada se jedan momenat uzme kao bitan i posle njegovog proteka se nadlenost ustaljuje
(okamenjuje). Do zloupotrebe najee moe doi u momentu kada tueni sazna da je tuen, kada
dobije tubu (jer je tada saznao da moe promeniti domicil npr), onda je logino da je zakonodavac
pomerio taj momenat od kog se ustaljuje nadlenost sa momenta dostavljanja tube sudu na
momenat dostavljanja tube tuenome. Posle tog momenta nadlenost suda se okamenjuje (pa npr
nije relevantno da li e posle toga tueni promeniti domicil jer je nadlenost okamenjena).
Dakle, momenat relevantan za ocenu postojanja meunarodne nadlenosti srpskog
pravosua je momenat dostavljanja tube tuenome, kako i pie u ZMPP. Naknadna izmena
injenica nee biti relevantna.

64. Stranci i graanski postupak sa elementom inostranosti

Stranaka i parnina sposobnost stranca
Merodavno pravo za procenu stranake i parnine sposobnosti stranih fizikih i pravnih lica je
odreeno u ZMPP. Za fizika lica to je LN stranca, a za pravna lica merodavno je pravo drave
registracije korigovano teorijom stvarnog sedita. Mogue po tome je da pred naim sudom
bude parnino sposobno lice koje prema naem pravu ne bi bilo poslovno sposobno ali je sposobno
po LN, i obrnuto, mogue je da nije sposobno po LN, jer on postavlja vie kriterijume, ali e moi da
bude sposobno jer zadovoljava uslove LF (prava Srbije).

Poloaj stranaca u graanskom postupku i aktorska kaucija

Poloaj stranaca pred naim sudom je u naelu izjednaen sa poloajem domaih dravljana. Tako
je u veini drava. Meutim postoje odreene manje razlike ko je se javljaju u veini prava, a one se
ogledaju u aktorskoj kauciji i uslovnoj dostupnosti prava na besplatnu sudsku pomo.
1- Aktorska kaucija- je obaveza stranca koji se javlja u sporu kao tuilac da poloi
odreeni iznos kao kauciju za obezbeenje parninih trokova druge strane, tj tuenika.
Razlog je spreavanje zloupotreba. Smatra se da je imovina tuioca u inostranstvu
teko dostupna pa bi se iz nje trokovi teko mogli naplatiti ako bi tuenik bio izloen
trokovima zbog radnjii u postupku a dobio je na kraju spor. U sutini institut aktorske
kaucije prolazi od pretpostavke da tuilac pokree spor iz obesti i zbog toga trpi kritike.
Uslovi: da je tuilac stranac, da tueni istakne zahtev za polaganje obezbeenja (dakle sud ne
moe traiti ex offo).
Nee postojati obaveza: ako je re o branom sporu, utvrivanju oinstva, materinstva, o
sporu iz zakonskog izdravanja, potraivanjima iz radnog odnosa, protivtubi, tubi za izdavanje
platnog naloga, meninoj i ekovnoj tubi. Takoe ni ako postoji reciprocitet izmeu drava o
tome da se kaucija ne polae.
2- Besplatna sudska pomo- Sirmomako pravo sep riznaje strancima koji imaju
prebivalite u Srbiji pod istim uslovima kao i domaim dravljanima. Ako nemaju
prebivalite onda je potrebna uzajamnost.
Da bi stranac bio osloboen od predujmljivanja trokova mora podneti uverenje svog nadlenog
organa o imovnom stanju domaem sudu.
Posle svega namee se zakljuak, usled toliko izuzetaka u pogledu i onako nejednakosti, da su
stranci gotovo bezrezervno izjednaeni u pravima sa domaim dravljanima pred srpskim sudom.

65. Meunarodna pravna pomo

Zbog prirode graanskog postupka sa elementom inostranosti, odreene parnine radnje treba
preduzeti u razliitim suverenitetima. Te parnine radnje na teritoriji strane drave mogu se
preduzeti samo u saradnji sa stranim organima. Radnja koja se najee obavlja putem pravne
pomoi i koja je najznaajnija je dostavljanje.

Mpp by Uro Topi

47

Dostavljanje
Nepravilo izvreno dostavljanja je razlog za odbijanje priznanja odluke zbog povrede prava
odbrane, kako kod nas tako i gotovo svuda u svetu. Kod nas je dostavljanje ureeno u ZPP ali i u
mnogim bilateralnim i multilateralnim meunarodnim ugovorima.
Po ZPP postoji nekoliko naina dostavljanja:
-Ako je re o stranim licima (fizika i pravna) dostavljanje se vri diplomatskim putem. Izuzetno i
preko predstavnitva pravnog lica u Srbiji.
-Ako je re o naim dravljanima, dostavljanej se vri preko naeg konzularnog predstavnika ili
preko pravnog lica registrovanog za poslove dostavljanja (DHL,Fedex, TNT) ali samo ako lice
pristane na takav nain dostavljanja.
-Dostavljanje se moe vriti i posebnom punomoniku za prijem pismena. Po ZPP stranka koja
se nalazi u inostranstvu duna je da postavi takvog punomonika.
-Komunikacija sa stranim sudom se obavlja diplomatskim putem. Preko Ministarstva pravde, pa
dalje putem Ministarstva spoljnih poslova, do stranog organa za diplomatske poslove koji bi dalje
ustupio stranom sudu. Mogu se sporazumima predvideti i jednostavniji naini.
Haka konvencija o olakanju meunarodnog pristupa sudovima predvia da drave ugovornice
odrede centralni organ za prijem molbi za stranu sudsku pomo.
Pitanje jezika dostavljanja- je po Hakoj konvenciji reeno tako da se zamolnica dostavlja na
jeziku zamoljene drave (npr ako traimo pomo od Italije- na italijanskom). Ali veliki broj bilateralnih
sporazume Srbije sa drugim zemljama predvia obraanje na jeziku zemlje molilje. Samo pismeno
po Hakoj konvenciji moe biti i na jeziku zemlje iz koje potie, bez overenog prevoda, ako se trai
uobiajena dostava. Po ZPP pismeno i zamolnica moraju biti na jeziku zamoljene zemlje.

Ostali vidovi pravne pomoi

Su brojne druge procesne radnje kao npr : izvoenje dokaza, informativno sasluanje, pribavljanje
obavetenja o adresama i drugi minjenicama, dostavljanje izvoda o stanju prava (zakona)..itd.
Zamoljeni sud izvodi radnje na nain koji je predvien u njegovim, domaim procesnim normama,
osim ako je posebno zamoljen da postupi na drugi nain (ako to nije protivno javnom poretku).

Principi na kojima se zasniva meunarodna pravna pomo su:

1- Princip suverenosti- osnovna ideja je da ograni jedne drave ne mogu da vode postupak na
teritoriji druge drave. Princip suverenosti svojom sutinom upravo ukazuje da je jedini nain
voenja postupka na teritoriji strane drave putem pravne pomoi.
2- Princip ravnopravnosti- se ostvaruje pomou uslova reciprociteta. Prilikom zauzimanja stava
prema zamolnici neke drave vodi se rauna kakav stav ima strana drava prema naim
zamolnicima za pravnu pomo. Tako se ostvaruje ravnopravna saradanja. Meutim uslov
reciprociteta treba fleksibilno tumaiti, da ne bi postao konica meunarodne saradnje.
3- Efikasnost- potrebni su jednostavni i celishodni oblici organizovanja meunarodne pravne
pomoi, i oni se neprekidno trae na meunarodnom i unutranjem planu.

Mpp by Uro Topi

48

**Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka**

66. Pojam strane sudske odluke
Pod pojmom strane odluke koja je podobna za priznanje u Srbiji, podrazumevamo odluku
stranog suda ili nesudskih organa koje su po dejstvima i statusu izjednaene sa sudskim, i
to po pravu drave u ije ime su donete. Dakle pravo zemlje odluke je merodavno za kvalifikaciju
jedne odluke kao sudske. Zemlja porekla je ona zemlja u ije ime je odluka odneta. Odluka mora
biti podobna za priznanje, mora biti meritorna, podobna da stekne svojstvo pravnosnanosti
i mora regulisati privatnopravne odnose pojedinca ili pravnog lica. Inostranost se ceni prema
trenutku pravnosnanosti. Naziv same odluke nije bitan. Podobne su i konstitutivne i deklaratorne i
kondemnatorne presude za priznanje. Kao i dopunske i delimine presude. Meupresuda po
veinskom shvatanju moe biti podobna za priznanje jer je snabdevena materijalnom
pravnosnanou. Privremena mera stranog organa se ne moe priznati jer nije konana odluka.
Strana verodostojna isprava se ne moe izvriti direktno nego se prvo mora priznati.

67. Pojam priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka

Priznati i izvriti stranu sudsku presudu znai prihvatiti je kao pravnosnanu i kao izvrni
naslov, izjednaiti je u dejstvima sa domaim odlukama. Ima odluka koje se mogu samo
priznati (npr statusne odluke) dok ima odluka koje su podobne za izvrenje (osuujue presude koje
se ne tiu statusa , trokovi postupka itd).
Osnovno je pitanje da li strane sudske odluke imaju status pravnosnane presude i izvrnog
naslova kod nas? Ako bi presude ostale bez dejstva van zemlje gde su donete, to bi moglo
obezvrediti itav sistem zatite prava sa elementom inostranosti i ozbiljno bi naruilo meunarodnu
ekonomsku saradnju. Nema sumnje da ti pomenuti argumenti govore u prilog tome da se sudskim
odlukama prizna dejstvo van drave iji su ih sudovi doneli.
Sa druge strane priznanje ne sme biti automatsko, jer bi to ugrozilo suverenost domae drave, i
moglo bi nametnuti reenja nespojiva sa principima domaeg javnog poretka.
Danas veina drava priznaje dejstvo stranim sudskim odlukama, ali kroz mehanizam priznanja i
izvrenja. Takvih sistema i priznanja i izvrenja stranih sudskih ima 5 osnovnih tipova.

68. Sistemi priznanja i izvrenja stranih odluka

Razlikujemo 5 sistema priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, i svaki sistem u razliitoj meri
titi interese kako meunarodne saradnje na jednoj strani tako i domai poredak.
1-Sistem ograniene kontroleOvaj sistem je danas najire prihvaen, i prihvata ga i nae pravo. Ne prihvata priznanje strane
odluke bezuslovno. Preispitivanje strane sudske odluke se moe vriti samo u pogledu taksativno
navedenih pitanja, uglavnom procesnog znaaja. Ispituje se samo formalna strana inostrane sudske
odluke.
Mogua su samo dva reenja u ovom sistemu, ili da se strana odluka prizna onakva kakva jeste ili
da se uskrati priznanje. Dakle, domai sud se u ovom sistemu ne stavlja u poloaj vieg suda u
odnosu na strani sud.
2-Sistem neograniene kontroleKod ovog sistema preispitivanje strane odluke se nee zadrati samo na formalnoj strani strane
odluke ve e se preispitati i kvalitet utvrenog injeninog stanja i primenjeno materijalno
pravo. Taj sistem se kod nas primenjuje za statusne odluke.

Mpp by Uro Topi

49

3-Sistem revizije iz osnovaPo ovom sistemu se preispitivanje vri kao i u neogranienom sistemu samo se odluka moe i
preinaiti. Ovaj sistem se naputa u modernim pravima.
4-Sistem prima facie evidensKod ovog sistema priznanja vodi se zapravo nov postupak. U ovom postupku je iskljuen prigovor
res iudicata (presuene stvari). Smatrae se da je strana odluka dokaz na prvi pogled.
5-Sistem nepriznavanjaOvaj sistem je sistem nepriznavanja i neizvravanja stranih sudskih odluka. Ovde se svrstavaju i
one zemlje kod kojih se u naelu ne moe izvriti strana odluka ,sem ako nije drugaije
meunarodnim ugovorom predvieno.
U praksi su retki isti oblici ovih sistema, uglavnom u dravama postoje razliiti prelazni oblici sa
osobinama vie sistema.
Kod nas je sistem priznavanja i izvrenja stranih sudskih odluka jedinstven, ne postoji jedan sistem
za priznaje a drugi za izvrenje.

69. Smetnje priznanju i izvrenju stranih odluka u Srbiji

Da bi strana odluka mogla biti priznata i proglaena izvrnom ona mora da zadovolji uslove koje
zahteva nae pozitivno pravo. Skoro svi uslovi su formulisani negativno, kao smetnje ( strana
sudska odluka nee se priznati ukoliko ne postoji...ili, mora da postoji...). Teret dokazivanje
je na duniku jer je u njegovom interesu da dokae postojanje smetnji. Ali sud na neke smetnje pazi
i ex officio.
1- Meunarodna nadlenost suda koji je doneo odlukuProcena, da li je sud koji je doneo odluku imao dovoljnu vezu sa spornim odnosom, se vri prema
standardima zemlje u kojoj se trai priznanje, dakle zemlji priznanja.
-Po jednom reenju strani sud ne moe da bude nadlean ako u datom sporu moe da sudi i
domai sud, to praktino znai da je pravilo koje omoguava domaem sudu da sudi istovremeno i
pravilo o iskljuivoj nadlenosti domaeg suda. Ovaj tip reenja nije nigde prihvaen.
-Drugi tip reenja, srednji, kae da e se priznati nadlenost stranog suda u svim sluajevima koji bi
opravdali i nadlenost domaeg suda. To tzv sistem ogledala. Ovakvim reenjem se utie na
strane drave da se ne oslanjanju na egzorbitantne kriterijume za meunarodnu nadlenost, ve
da se oslanjaju na ujednaene kriterijume
- Tree reenje je najslobodnije, priznae se reenje stranog suda u svakom sluaju, sem ako je
strani sud postupio u sporu za koji je iskljuivo nadlean domai sud. Ovo prihvata i ZMPP.
Dakle, da rezimiramo, priznanje strane sudske odluke se moe odbiti samo u sluajevima kada je
iskljuivo nadleno nae pravosue za taj sporni odnos.
2- Pravnosnanost, tj izvrnost strane sudske odlukeStrana sudska odluka treba da bude pravnosnana, a ako treba da bude izvrena, onda treba da
bude i izvrna. To se ceni po pravu zemlje porekla odluke. Dokazuju se potvrdom nadlenog
stranog suda.
3- Potovanje prava odbranePotovanje prava odbrane ne znai proveru da li je lice protiv kojeg je odluka doneta imalo na
raspolaganju sve mogunosti koje bi imalo prema pravu zemlje priznanja, ve znai proveru da li je
to lice dobilo ansu da aktivno uestvuje u sporu. Da li je to potovano ceni se pre svega kroz
ocenu ispravnosti dostavljanja. Ako poziv, tuba ili reenje nisu lino dostavljeni nee se priznati
strana odluka. Meutim mogue je da i na neki drugi nain lice nije moglo da uestvuje u postupku,
pa se i zbog toga moe odbiti prizanje strane odluke (npr nije mu ostavljeno dovoljno vremena za
pripremu odbrane). Prema ZMPP zatieno lice je ono protiv koga je odluka donesena, a ne samo
tueni, ve omoguava i tuiocu da se pozove na povredu prava odbrane.
4- Odsustvo pravnosnane domae odluke o istoj stvariAko je kod nas doneta pravnosnana odluka u jednoj stvari, time se iskljuuje mogunost da se u
istoj stvari prizna strana odluka, na osnovu prigovora presuene stvari, ili principa ne bis in idem (ne
dvaput o istom). O tome sud vodi rauna ex officio.

Mpp by Uro Topi

50

5- Odsustvo ranije zapoetog postupka pred srpskim organom o istoj stvariAko je pred domaim sudom ranije poeo postupak, ali je strani sud bio ekspeditivniji pa pre doneo
odluku. Srpski sud e zastati sa postupkom priznanja strane odluke, sve do okonanja postupka
ranije zapoetog pred srpskim sudom. Ako se postupak pred srpskim sudom okona meritorno,
stvar postaje res iudicata, i strana odluka nee biti priznata. Ako se srpski postupak ne okona
meritorno, postupak priznanja se nastavlja.
6- UzajamnostDa bi strana odluka bila priznata treba da postoji uzajamnost izmeu drave u kojoj je odluka
doneta i Srbije. Nai sudovi e priznati i izvriti samo odluke stranih drava u kojima se reciprono
priznaju i izvravaju nae odluke. Re je o materijalnom reciprocitetu, to znai da se trai da uslovi
priznanja budu slini ili ne bitno drugaiji. Reciprocitet se pretpostavlja, dok se suprotno ne dokae.
Reciprocitet se ceni u pogledu jedne kategorije odluka (npr porodinopravnih odluka), a ne u
pogledu odluka uopte, znai uslovi priznanja treba da su slini kada se radi o relaciji jedne
kategorije odluka dve drave. To je koncept deljivog reciprociteta.
Reciprocitet se ne zahteva: za odluke u branom sporu, radi utvrivanja oinstva i materinstva, za
strane odluke o statusu, za strane odluke ije priznanje trai na dravljanin.
7- Potovanje javnog poretkaOvaj uslov doputa i izvesno preispitivanje merituma odluke. Priznaemo stranu odluku ako ona nije
suprotna naem javnom poretku, u suprotnom e strana odluka biti odbijena za priznanje i izvrenje.
Da li se ispitivanje saglasnosti strane odluke sa naim javnim poretkom odnosi na ispitivanje samo
meritornog rezultata sa javnim poretkom ili se omoguuje i ispitivanje procedure? ZMPP ne govori u
prilog preispitivanju same procedure, nego samo same strane odluke. ini se da postoje ozbiljni
razlozi za ire tumaenje javnog poretka kada je u pitanju priznanje i izvrenje stranih odluka, jer
postoji realna opasnost da se pred naim sudom zatrai priznanje strane odluke ija je procedura
donoenja u suprotnosti sa naim pravom i opteprihvaenim naelima.
Inae, ustanovu javnog poretka treba koristiti restriktivno, u sluajevima koji zaista zadiru u osnove
drutvenog ureenja.
Na povredu javnog poretka sud pazi po slubenoj dunosti, ex offo.

70. Posebna pravila za priznanje odluka koje se tiu statusa

Provera stranih odluka koje se tiu statusa (linog stanja) dravljana Srbije je stroa i ne zadrava
se samo na pitanjima procedure.
1- Posebni uslovi za priznanje stranih statusnih odluka koje se tiu linog stanja srpskih
dravljanaStrana odluka mora biti u saglasnosti sa srpskim materijalnim pravom, uz dva ogranienja. Ovakva
pojaana kontrola dolazi u obzir samo u sluajevima kada bi po kolizionim normama ZMPP bilo
merodavno nae materijalno pravo. Drugo ogranienje je to da strana odluka bitno ne odstupa od
reenja do kojeg bi dolo na osnovu srpskog materijalnog prava (princip ekvivalencije). ( primer za
razumevanje: u dosadanjoj praksi s pozivom na ovo reenje ZMPP-a su se odbijale strane odluke
kojima je odobreno usvojenje dravljana SFRJ, znai, na sud je odbijao takve strane odluke jer
one nisu bile u saglasnosti sa naim materijalnim pravom, konkretno nije bilo odobrenja naeg
organa za socijalne poslove)

2- Posebni uslovi za priznanje stranih odluka koje se tiu statusa dravljana drave porekla
odlukeUslovi za priznanje takve strane odluke su bitno uproeni. Ne insistira se na uslovima nadlenosti,
javnog poretka i uzajamnosti. Srpski sud proverava samo pravnosnanost, pravo odbrane i
odsustvo srpske odluke u istoj stvari. Sve to jer se smatra da je drava kojoj pripada strani
dravljanin najpozvanija da reava pitanje njegovog statusa.

Mpp by Uro Topi

51

3- Posebni uslovi za priznanje stranih odluka koje se tiu statusa dravljana treih dravaRadi se o dravljanima zemlje koji nisu dravljani ni zemlje porekla odluke ni zemlje priznanja
odluke, ve tree zemlje. Takva strana odluka e moi biti priznata ako ispunjava uslove iz prava
drave o ijem se dravljaninu radi. Trebaju li ti uslovi tree zemlje da se zahtevaju kumulativno sa
uslovima koje zahteva pravo drave priznanja? ZMPP zahteva kumulaciju, kada se radi o statusu
dravljana tree zemlje, dakle primenu uslova kako tree zemlje tako i zemlje priznanja, tj Srbije.

71. Postupak priznanja i izvrenja stranih odluka

O priznanju stranih sudskih odluka kod nas moe odluivati samo sud. Moe se raspravljati na dva
naina o priznanju stranih odluka, kao o glavnoj stvari i prejudicijalno, i kao o prethodnom pitanju u
drugim sudskim postupcima.

Postupak priznanja
U teoriji i praksi je gotovo jedinstven stav da se o priznanju strane odluke raspravlja kroz
vanparnini postupak. Vanparnini postupak je pogodan jer omoguava bre i lake donoenje
odluka. Meutim ZMPP to nije izriito propisao pa bi se moglo zakljuiti i da bi priznanje trebalo
obavljati kroz parnini postupak. Meutim elastinost vanparninog postupka, i tradicija u naem
pravu priklanja nas prvom stavu.
Nadleni su vii i trgovinski sudovi. Mesno je nadlean sud kome se stranka obratiti tvrdnjom
da bi na toj teritoriji mogla koristiti stranu sudsku odluku. Odluuje sudija pojedinac.
Pokree se zahtevom za priznanje, po naelu dispozicije. Ovlaene su stranke iz postupka
pred stranim sudom. Okonava se reenjem o priznanju. Reenje deluje erga omnes. Rok za
albu je 15 dana, od donoenja odluke o priznanju.

Priznanje kao prethodno pitanje

Kada se reava o stranoj odluci kao o prethodnom pitanju za neki postupak ona ima dejstvo samo
za taj postupak. To ne iskljuuje mogunost da se kasnije o odluci reava kao o glavnoj stvari. To je
zato to odluka o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku reenja o glavnoj stvari i nije obuhvaena
pravnom snagom.

Izvrenje
Ako je o priznanju strane odluke u Srbiji odlueno kao o glavnom pitanju i o tome doneto posebno
reenje , strana kondemnatorna odluka se u potpunosti izvrava kao da je domaa, po ZIP-u.
Meutim, poverilac iz strane kondemnatorne pravnosnane odluke se moe direktno obratiti sudu
za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, bez pokretanja postupka priznanja, ali mora priloiti
dokaz o izvrnosti po pravu drave donoenja Ovaj predlog poverioca je glavna stvar u postupku, ali
je tu postupak za priznanje verodostojne isprave prethodno pitanje.
Postoje dve razlike izvrnog postupka na osnovu strane verodostojne isprave u odnosu na izvrni
postupak na osnovu domae odluke: - sud mora da pazi na uslove za priznanje strane sudske
odluke ex offo koji su sadrani u ZMPP, - druga razlika je u duem roku za donoenje reenja o
izvrenju koji nije 3 dana ,ve 30 dana. alba na reenje o izvrenju je 3 dana.

72. Pitanje imuniteta

inostranosti)

(u

graanskom

postupku

sa

elementom

Uvod
Primetan je trend izjednaavanja stranih i domaih lica pred domaim sudovima, meutim neke
kategorije stranih lica su izuzete i imaju privilegije pred domaim pravosuem. Ostaju van
domaaja domae nadlenosti. Svrha takvog imuniteta je da se obezbedi obavljanje funkcija koje
priznaje meunarodno javno pravo, jer u nekim sluajevima obziri meunarodnog javnog prava
imaju primat nad logikom privatnog prava. Krug lica koja uivaju imunitet i granice imuniteta
odreuje MJP.

Mpp by Uro Topi

52

U pogledu imuniteta drava pre je vailo shvatanje da je drava van okvira privatnog prava jer
nastupa sa pozicije vlasti, imperijuma (koncepcija apsolutnog imuniteta). Meutim, kako se
drava sve vie pojavljuje kao privredni subjekt i stranka u trgovakim odnosima, pojavilo se
shvatanje da drava moe i mora uivati imunitet samo kada nastupa kao nosilac suverene vlasti
(kada obavlja akte ex iure imperii), a ne i kada uestvuje u privatnopravnim odnosima (akti ex iure
gestionis). Tako je nastala koncepcija restriktivnog imuniteta.
Razlikuju se dve vrste imuniteta, imunitet od sudske nadlenosti i imunitet od izvrenja.

Imunitet diplomatskih i konzularnih predstavnika i meunarodnih organizacija

Pravila o imunitetu diplomatskih i konzularnih predstavnika i meunarodnih organizacija sadrana
su u meunarodnom obiajnom pravu i multilateralnim konvencijama. Ovi subjekti imaju irok
imunitet od sudske nadlenosti od krivinog i graanskog sudstva.
Diplomatski i konzularni predstavnici uivaju imunitet u dravama gde su akreditovani, a ne u svojoj
dravi. Imaju skoro apsolutni imunitet. Imunitet se odnosi i na izvrenje. Osim u sluajevima: - ako je
re o tubi zbog privatne nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji drave misije, - u postupku koji se
odnosi na nasleivanje, - u postupku koji se odnosi na profesionalnu ili trgovaku delatnost koju
diplomatski predstavnik obavlja u dravi prijema van slubenih aktivnosti.
I porodica diplomate uiva imunitet, ako lanovi nisu dravljani drave gde je diplomata
akreditovan.
lanovi administrativnog ,tehnikog i poslunog osoblja uivaju imunitet samo u vezi sa radnjama i
poslovima preduzetim u okviru svojih slubenih funkcija, i pod uslovom da nisu dravljani drave u
koju je misija akreditovana niti tu imaju domicil.

Imunitet drave
Sve do sredine 20. veka princip da jednak prema jednakome nema vlast (nadlenost) bio je
neosporan. Apsolutni imunitet je titio dravu od sudskih postupaka i izvrenja u drugim dravama.
Meutim poveano uee drave i njenih organa u trgovini i na meunarodnom tritu dovelo je do
razvoja restriktivnog imuniteta koji uskrauje imunitet za akte drave ex iure gestionis. Drave mogu
biti tuene pred sudovima stranih drava za akte komercijalnog karaktera. Kako odrediti da je neka
aktivnost komercijalnog karaktera? Postoje dva kritrijuma. Da li sa obzirom na svojstvo drave tj
da li ima ili nema subjekat koji nastupa u ime drave svojstvo pravnog lica, ako ima svojstvo
pravnog lica onda ne uiva imunitet. Drugi kriterijum je da je odluujua priroda delatnosti ili
pravnog odnosa u kom drava uestvuje.
U Srbiji ne postoje posebni izvori u odnosu na imunitet stranih drava, pa se oslonac nalazi u mjp i
teoriji i oskudnoj praksi.
Kada je re o imunitetu od sudske nadlenosti, teorija podrava restriktivni imunitet. Merilo za
razdvajanje poslova ex iure imperii od akata ex iure gestionis preputeno je merilima MJP.
U pogledu izvrnog imuniteta nije dolo do jasnog naputanja koncepcije apsolutnog imuniteta.
Po Zakonu o izvrnom postupku (ZIP) na imovini strane drave se ne moe odrediti izvrenje ili
obezbeenje, izuzev kada sama strana drava da pristanak, ili kada saglasnost da nae
Ministarstvo pravde (zip ne postavlja ta merila po kojima ministarstvo daje saglasnost, pretpostavlja
se da je to u odsustvu reciprociteta).

Mpp by Uro Topi

53

**Meunarodne trgovake arbitrae**

73. Pojam odlike i vrste meunarodnih trgovinskih arbitraa
Pojam
Arbitrae su nedravne institucije za reavanje sporova koje su im poverile same stranke. Imaju
odreene prednosti i nedostatke u odnosu na dravno pravosue. Arbitraa se posebno zadrala u
onim oblastima gde njene prednosti dolaze do izraaja, kao to je oblast meunarodne trgovine.
Arbitrani postupak je manje formalan, bri i sa irim mogunostima za traenje kompromisa
izmeu stranaka. Kod arbirtanih sporova je prisustvo opteg drutvenog interesa manje, arbitraa
je mogua u onim sporovima gde bi i inae volja stranaka mogla da zameni presudu, tj tamo gde bi
se stranke poravnale. Obraanje arbitrai se za razliku od obraanja sudovima smatra na
psiholokom planu manje neprijateljskim inom. Po pravilu su jednostepene.
Prednosti arbitraa: - elastini procesni okvir (koji mogu same stranke da oblikuju) , - brzina, nii trokovi, -neutralnost (sudi institucija koja ne pripada ni jednoj ni drugoj dravi parniara, i
predsednik vea, makar, je iz tree drave).
Mane arbitraa: - poveane su mogunsoti zloupotreba nametanja nepravinih reenja
ekonomski slabijoj ili neopreznoj strani, zbog toga to je postupak jednostepen i nema
mogunosti albe.
Zbog svega reenog, arbitrae su ak osnovni nain reavanja sporova u spoljnoj trgovini a ne
alternativa.

Vrste meunarodnih trgovakih arbirtaa

Postoje dve osnovne vrste:
1- Ad hoc arbitrae- Njih stvaraju stranke za reenje jednog konkretnog sluaja ,imenujui
najee jednog ili tri arbitra. Od dogovora stranaka ili odabranih arbitara zavise pravila
procedure i tehniki detalji. Nakon donoenja odluke ovakva arbitraa prestaje da postoji.
2- Institucionalne (stalne)- su one arbitrae koje imaju stalnu organizacionu strukturu, pravila
postupka i tehnike uslove (prostorije, administraciju). Organizaciono one postoje i pre i posle
donoenja odluke u nekom sporu. One su dakle sline nekom servisu kome stranke mogu da
obrate ako ele. Njihova osnovna prednost je ta to rastereuju stranke i arbitre brojnih pravnoorganizacionih i tehnikih poslova.
U novije vreme primetna je tendencija institucionalizacije ad hoc arbitraa, tako to udruenja i
organizacije formuliu model-pravila o organizaciji i pravilima postupka arbitrae, i ta modelpravila pravila stoje na raspolaganju strankama. Stranke se dakle samo dogovaraju koja e
model pravila primeniti.
Institucionalne delimo na:
a- Zatvorene- koje reavaju sporove u kojima je jedna od strana lanica organizacije koja je
osnovala arbirtau ( njih osnivaju najee banke, berze, privredne komore itd)
b- Otvorene- njima se mogu obratiti dve stranke od kojih ni jedna nije lanica organizacije koja
je osnovala arbitrau. Takva je veina institucionalnih arbitraa.

Ustanove sline abritrai

U meunarodnoj praksi stranke iznose sporna pitanja i pred tela koja su samo slina arbitrai, koja
treba da donesu neko miljenje ,stav, predloge. Ti stavovi i miljenje su autoritativni ali nisu podobni
da se pretovore u izvrni naslov. Tu spadaju razne ustanove za koncilijaciju i medijaciju. Osnovna je
razlika to odluke arbitrae obavezuju stranke.

Mpp by Uro Topi

54

74. Izvori procesnih normi pred arbitraama

Arbitrani postupka ureuju sledee norme:
1- Autonomija volje stranaka- stranke su slobodne da odrede ko, gde i kako e im reiti spor.
Sloboda volje je izuzetno iroka, ali ima granice u nacionalnim procesnim normama i
meunarodnim sporazumima.
2- Institucionalna pravila ne- dravnog poreklaStranke gotovo nikada nee da formuliu itav proceduralni okvir odluivanja, zato se one oslanjaju
na ve izgraene modele, eventualno menjaju ili dodajui samo neke elemente. Ti postojei modeli
e se najee nai u pravilniku ( malom procesnom kodeksu) neke institucionalne arbitrae.
Ako se stranke opredele za ad hoc arbitrau onda su od pomoi model pravila. Od posebnog su
znaaja model-pravila UNCITRAL-a (komisija UN za meunarodno trgovako pravo). Veina
dananjih ad hoc arbitraa se vodi po ovim pravilima, jer su ona jednostavna i ostavljaju irok
manevarski prostor arbitrima. Ona su stvorena iz elje za ujednaavanjem arbitranog prava u
svetu.
Pravilnici i model-pravila ostavljaju i manevarski prostor strankama, da same dogovore npr nain
izbora arbitara, jezik postupka, mesto, i druge detalje.
3- Dravne procesne norme- Svrha njihova je da predstavljaju odreenu granicu stranakoj i
institucionalnoj samoregulaciji. Misli se na procesne garancije koje samoregulativa ne moe da
povredi (npr princip jednakosti stranaka, ili princip prava odbrane). Isto tako, dravne procesne
norme se primenjuju u procesu priznanja i izvrenja stranih odluka. Dravne procesne norme su
najee sadrane u posebnim zakonima o arbitrai ( U Srbiji ZOA od 2006., kojim su stavljene
van snage odredbe ZMPP i ZPP). Pod okriljem UNCITRAL-a izgraen je i 1985. godine modelzakon o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai, u cilju harmonizacije me. arb. prava. Moe se
preuzeti u delovima, u celini, sa ili bez izmena. Preko 60 zemlja je prihvatilo model-zakon, meu
njima je i Srbija.
Postavlja se i pitanje ije dravne procesne norme se primenjuju? Za priznanje i izvrenje
stranih arbirtanih odluka primenjuju se norme zemlje u kojoj se trai priznanje, a u pogledu
samog arbitranog postupka merodavno je pravo zemlje mesta sedita arbitrae.
4- Meunarodni sporazumi- Meunarodne arbitrae ne bi bile efikasne bez meunarodnih
sporazuma koji obezbeuju da se arbitrani postupak i arbitrana odluka priznaju van granica
odreene zemlje. Meunarodni sporazumi iz ove oblasti su najuspeniji i najire prihvaeni.
Najvaniji meunarodni sporazum je Njujorka konvencija iz 1958, prihvaena u preko 130
zemalja.
Nju su ratifikovale sve zemlje koji imaju iole znaajniju ulogu u svetskoj trgovini. Znaajna je i
Vaingotonska konvencija o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih
drava, Evropska konvencija o mta, enevski protokol o arbitranim klauzulama.

Hijerarhija raznih izvora normi

Odnos izvora normi je sloen. S jedne strane dogovor stranaka i institucionalna pravila ne mogu biti
u suprotnosti sa imperativnim nacionalnim normama i meunarodnim sporazumima, dok sa druge
strane nee biti valjana odluka koje se kosi sa dogovorom stranaka. ZOA postavlja odreenu
hijerarhiju propisujui da postupak koji ne bi bio u saglasnosti sa sporazumom stranaka, nee
predstavljati razlog za ponitaj, ako je u datom sluaju sporazum u suprotnosti sa imperativnim
normama Srbije. Dakle, arbitri mogu prenebregnuti odredbu sporazuma koja je suprotna
imperativnim normama Srbije (npr. da jedna stranka ima vie vremena za podneske od druge).

Mpp by Uro Topi

55

75. Nadlenost arbitraa

Pojam i vrste arbitranih sporazuma
Nadlenost meunarodne trgovinske arbitrae za jedan spor moe se zasnovati samo na osnovu
sporazuma stranaka. Njujorka konvencija predvia obavezu za sudove zemalja potpisnica
konvencije: Ako bi se stranka obratila sudu iako postoji arbitrani sporazum, sud e po zahtevu
jedne od stranaka uputiti stranke na arbitrau, izuzev ako sud utvrdi da je sporazum nitav. Znai
sudovi su duni da primat daju arbitranom sporazumu.
Vrste arbitranih sporazuma: 1- kompromis, je pismeni sporazum stranaka da podvrgnu arbitrai
spor koji je ve nastao. 2- Kompromisna klauzula, je deo (klauzula) glavnog ugovora, tom
klauzulom se predvia nadlenost arbitrae za sve sporove koji proizau iz glavnog ugovornog
odnosa.

Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma

Za punovanost arbitranog sporazuma potrebno je da se ispune odreeni uslovi koje ceni pre
svega sama arbitraa, a eventualno i sud (u postupku ponitaja, ili priznanja i izvrenja).
Kako se ceni punovanost arbitranog sporazuma ako se to pitanje postavi pred naim sudom?
Ako se primenjuje konvencijski reim, treba primeniti merila naeg prava ,a ako su stranke
ugovorile merodavno pravo, onda je za punovanost arbitranog sporazuma neophodno da budu
ispunjeni uslovi i po naem i prema izabranom pravu.
-Nae pravo postavlja sledee uslove:
1- treba da je re o meunarodnoj arbitrai, sporu iz meunarodnih poslovnih odnosa
2- uslov arbitrabiliteta, ovo pitanje se ne postavlja esto jer je danas veina kategorija sporova
arbitrabilna, tj dravni organi ne zadravaju te sporove za reavanje samo za sebe, ve
dozvoljavaju reavanje pred arbitraama. Ali ipak ostaju neke kategorije sporova rezervisane za
reavanje samo pred sudovima (npr domen patenata, antimonopolske norme). Prema ZOA arbitrai
se mogu podvri sporovi o pravima sa kojima stranke samostalno raspolau.
3- Odsustvo iskljuive nadlenosti naeg pravosua, ovo je sasvim retka prepreka za
zakljuenje
arbitranog sporazuma jer iskljuiva nadlenost po ZMPP postoji samo u nekim porodinopravnim i
naslednopravnim sporovima, kao i u sporovima o nekretninama.
4- Broj arbitara treba da je neparan, sam broj arbitara nije uslov punovanosti, ali taj broj ne sme
biti paran.
5- Potrebna je pismena forma,
Arbitrani sporazum ne zamenjuje sudsku nadlenost u svim sporovima meu strankama
potpisnicama sporazuma, ve samo u onim sporovima koji su pod domaajem konkretnog
arbitranog sporazuma. (npr ako je sporazum predvia da se svi sporovi o ispunjavanju obaveza
ugovora podrvgnu arbitrai, a spor se javi oko punovanosti ugovora, onda se ovaj spor nee
podvri arbitrai jer to nije predvieno arbitranim sporazumom) Dakle, arbitrai se mogu podvri
samo oni sporovi koji su predvieni arbitranim sporazumom, ni manje ni vie.

76. Autonomija arbitranog sporazuma i princip kompetenz-kompetenz

Arbitrani sporazum je posebna pravna celina, i eventualna nitavost glavnog ugovora ne pogaa
automatski arbitranu klauzulu, njena pravna sudbina je nezavisna.
Princip kompetenz-kompetenz u sutini znai da su arbitri sami pozvani da odlue o punovanosti
arbitranog sporazuma i svojoj nadlenosti. Bez tog principa bi se naruila efikasnost arbitranog
postupka, svako bi mogao osporavati nadlenosti bilo iz ubeenja da je nadlenost zaista sporna ili
iz razloga odugovlaenja. Ako arbitri ne bi imali kompetenciju za (svoju) kompetenciju oni bi
morali da zastanu sa postupkom i saekaju miljenje suda o punovanosti arbitranog sporazuma,
im neko otvori pitanje nadlenosti. Princip je danas iroko prihvaen, sadran je i u model-pravilu
UNCITRAL.

Mpp by Uro Topi

56

Ipak stav arbitara o nadlenosti ne mora biti poslednja re, jer se to pitanje moe ponovo postaviti u
postupku (organiene) sudske kontrole arbitrane odluke.

77. Arbitrani postupak

Uvod
Ne postoji postupak spoljnotrgovinskih arbitraa uopte, a ne moe se govoriti ni o jedinstvenim
pravilima unutar jedne drave, jer same stranke i arbitri mogu da utiu na postupak. Posebno je
teko izvui neke opte zaljuke o postupku pred ad hoc arbitraama jer one nemaju nikakva
unapred odreena i institucionalizovana pravila. Meutim tu znaajnu pomo pruaju model-pravila ,
a posebno UNCITRAL-a.
Iako ne postoji nikakva svetska zakonodava volja za ujednaavanje, primetan je u poslednjoj dekadi
jedan trend harmonizacije pravila na meunarodnom planu, savremeni procesni obrazac se iroko
prihvata od svih arbitraa koje su u meusobnoj konkurenciji, jer se pokazalo da savremena reenja
privlae stranke.

Merodavna pravila
Institucionalne arbitrae vode postupak pre svega na osnovu svojih pravila, tek supsidijarno
dolazi u obzir primena drugih normi, ako ne postoji reenje za konkretno pitanje u njihovim
pravilima.
-Prvo supsidijarne norme mogu da odrede same stranke;
-moe se odreivanje pravila postupka prepustiti arbitrima;
-moe se primeniti i parnino procesno pravo jedne drave ,obino drave gde se vodi arbitrani
postupak (ali ovo reenje nije celishodno jer pravila parninog postupka nisu prilagoena
osobinama arbitranog postupka)

Konstituisanje arbitrae
Najvaniji problem konstituisanja je izbor arbitara u sluaju da to ne uine stranke. Stranke retko
u samom sporazumu o arbitrai odreuju ime arbitra, obino se dogovore da svaka strana izabere
po jednog, a da e ti arbitri dalje izabrati treeg koji e biti predsednik vea. Taj mehanizam je
korektan jer istie ravnopravnost stranaka, ali nije uvek efikasan, jer stranka moe da osujeti izbor
ako jednostavno ne imenuje svoj arbitra, ili se moe dogoditi da izabrani arbitri ne mogu da izaberu
treeg. Pravilnici institucionalnih arbitraa predviaju pravila za reenje ovih problema.
Situacija je tea kada su u pitanju ad hoc arbitrae koje ne sadre ova pravila. Tada se reenje
nalazi u konstituisanju organa imenovanja (prema mod.pravilima UNCITRAL-a, organ imenovanja
odreuju same stranke, ili supsidijarno generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu).
Mogue pomono reenje je imenovanje od strane suda, takvo reenje predvia na ZOA (koji se
primenjuje ako je sedite arbitrae u Srbiji).

Tok postupka pred spoljnotrgovinskim arbitraama

Arbitraa vodi postupak prema pravilniku koji su izabrale stranke (bilo izborom institucionalne
arbitrae ili na drugi nain). Danani pravilnici ne ulaze u detalje, ve odreuju samo osnovne
osobine postupka, a daju arbitrima iroku diskreciju.
UNCITRAL je sainila jo jedan tekst u cilju efikasnosti arbitranog postupka, re je o belekama o
organizovanju arbitranog postupka, koja moe da poslui kao neka vrsta podsetnika strankama i
arbitrima u organizovanju postupka.

Mpp by Uro Topi

57

Postupak pred STA (Spoljnotrgovinskom arbitraom privredne komore Srbije)

Ona je institucionalna arbitraa. Ima svoj pravilnik. Naslednik je tradicije STA privredne komore
Jugoslavije.
Neke karakteristike:. Ako Pravilnik ne sadri odgovarajue odredbe za neko proceduralno pitanje,
prmenie se pravila koja stranke postave, ako ako to ne uine primenie se odgovarajue odredbe
ZPP. Stranke nisu apsolutno slobodne da dopunjuju odredbe pravilnika, ve dopune moraju biti u
skladu sa principima funkcionisanja STA.
STA predvia mogunost voenja postupka i po pravilima UNCITRAL-a.
Generalno , postupak je fleksibilan i tei uproavanju reenja radi efikasnosti (npr odluka se moe
doneti i bez zakazivanja usmene rasprave ako se iz podnesaka stranaka jasno moe sagledati
pitanje).
Izbor arbitara je sa liste koju utvruje Skuptina Privredne komore Srbije, a lista sadri i strane
dravljane.

78. Primena materijalnog prava od strane arbitraa

Kao to smo videli u delu o odreivanju merodavnog prava, postoji vei broj naina za odreivanje
merodavnog prava, to je najvie izraeno u ugovornoj materiji- a ti ugovorni sporovi se najee
javljaju pred meunarodnim trgovakim arbitraama. Za reenje sudskih sporova u ugovornoj
materiji vrsta polazna taka je Lex fori, zakon zemlje suda.
Koja je polazna taka u odreivanju merodavnog prava u arbitranim sporovima, jer nije lako utvrditi
ta je LF pojedinih MTA i koje kolizione norme treba preimeniti da bi se dolo do merodavnog prava.
Ovaj problem posebno postoji u arbitraama ad hoc.
Pokuaemo da izdvojimo nekoliko tipova reenja:
1- Prvi nain je isti kao u sluaju odreivanja merodavnog prava pred sudovima, polazi se od
kolizionih normi jednog nacionalnog prava (obino drave u kojoj arbitraa zaseda) pa se
primenjuje ono materijalno pravo na koje te kolizione norme upute
2- Drugi tip reenja je polazak od ne-nacionalnih kolizionih normi, koje nisu uzete iz jednog
prava. Ovo reenje nije dovoljno sigurno, jer nema jedinstvenih svetskih kolizionih normi koje bi
arbitri primenjivali. Blizu tog reenja je Evropska konvencija o MTA, koja kae da e arbitri u
nedostatku izbora merodavnog prava primeniti norme onog zakona iju primenu arbitri smatraju
najprikladnijom u tom sporu.
3- Trei tip reenja je primena normi ne-dravnog karaktera, dakle bez oslonca na neko
materijalno pravo, to je jo potpuniji raskid sa normama pojedinih drava. Oslonac je na bazi
optih principa pravinosti. I pravilnik STA predvia ovakav nain.
4- etvrti nain je primena autonomnog prava meunarodne trgovine, ili novi lex
marcatoria. U njemu je takoe izraena tena za osamostaljenjem od nacionalnih prava. To su
meunarodne konvencije, jedoobrazni zakoni, meunarodni obiaji, samoregulativni ugovori,
principi UNIDROIT, i svi oni sadre neuporedivo razraenija pravila od optih principa
pravinosti.
5- U ne malom broju odluka arbitri koriste vie metoda istovremeno(npr nacionalno pravo i
principe lex mercatoria).

Primena materijalnog prava od strane STA (kod nas)

Na osnovu odredaba Pravilnika STA postoje dva tipa odluivanja: po pravnim normama i
pravinosti.
-Za odluivanje po pravnim normama predviena su tri izvora: sam ugovor, trgovinski obiaji, norme
nacionalnog prava, bez hijerarhijskog odnosa izmeu njih, ali priroda stvari namee ovakav
redosled.
-Za odluivanje po pravinosti potrebno je izriito ovlaenje stranaka.

Mpp by Uro Topi

58

79. Ponitaj (domae) arbitrane odluke

Uvod (**prvo o pravnim sredstvima protiv arbitranih odluka uopte**)
Dravna pravosua zadravaju izvesne mogunosti naknadne kontrole arbitranih
postupaka, iako je savremeni trend suavanje dravne kontrole i poveanje autonomije
arbitranog odluivanja.
Nae pravo poznaje dva pravna sredstva protiv arbitranih odluka: domaa arbitrana odluka
proizvodi dejstvo isto kao i domaa pravnosnana i izvrna sudska presuda i moe se napadati
tubom za ponitaj. Strana arbitrana odluka ne proizvodi dejstvo dok ne bude priznata tj
proglaena izvrnom od strane naeg suda.
Prema ZOA strana arbitrana odluka je ona doneta van teritorije Srbije, ili je doneta na teritoriji
Srbije ali je primenjeno procesno pravo strane drave.

Ponitaj domae arbitrane odluke

Postupak za ponitaj domae arbitrane odluke se pokree tubom za ponitaj. Razlozi za ponitaj
su isti kao i oni koji se nalaze u Njujorkoj konvenciji previeni za odbijanje priznanja.
Po inicijativi stranke razmatrae se sledei razlozi:
-Ponitie se arb. odluka ako arbitrani sporazum nije punovaan prema pravu koje su odredile
stranke, ili pravu Srbije (ako stranke nisu birale pravo)
- ako je stranka koja trai ponitaj bila onemoguena da iznese svoje stavove
-prekoraenje ovlaenja datih arbitrima u arbitranom sporazumu
-povreda potupka ili sastava arbitrae
-ako je odluka zasnovana na lanom iskazu svedoka ili vetaka, ili se zasniva na falsifikovanoj
ispravi, ili je doneta usled krivinog dela arbitra ili stranke
Po ex officio sud ceni:
-arbitrailnost
-povreda javnog poretka Srbije

80. Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka

Problem koji se javlja kod izvrenja arbitranih odluka je taj to arbitrae nisu neposredno vezane
za dravni aparat koji moe prinudno izvriti odluke koje se ne izvravaju dobrovoljno. Ipak procenat
dobrovoljnog izvrenja arbitranih odluka je veoma visok. Na to utiu tzv. korporativne sankcije, tj
mere iza kojih ne stoji dravna prinuda ,nego razliita udruenja u privredi. To su razlilita stvljanja
na crne liste, brisanja iz lanstava, zabrana izlaska pred istu arbitrau..itd.
Ipak i pored visokog procenta dobrovoljnog izvrenja arbitranih odluka, to ne znai da se problem
priznanja i izvrenja arbitranih odluka ne postavlja ni da je malog znaaja.

Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka prema pravu Srbije (prema ZOA)
Norme ZOA pre svega govore o uslovima za priznanje stranih arbitranih odluka. Procesna pravila
su uglavnom ista kao ona za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka, to nije sluaj sa uslovima.
Bez priznanja i izvrenja, strana arbitrana odluka ne proizvodi dejstvo u Srbiji.
-Uslovi za priznanje i izvrenjeZOA je prihvatio principe i norme Njujorke konvencije. Ako strana arbitrana odluka ne zadovolji te
uslove ona se nee priznati.

Mpp by Uro Topi

59

A- razlozi koji se cene po zahtevu stranke:

1- Potrebno je da je arbitraa koja je donela odluku bila nadlena. To e se ceniti po
tome da li postoji punovaan arbitrani sporazum (kompromis ili kompromisna klauzula.)
2- Potrebno je da je potovano pravo odbrane. Lice protiv koga je odluka doneta moralo
je imati mogunost da se brani. To se ceni pre svega po urednom obavetavanju i
dostavljanju u arbitranom postupku.
3- Ne sme postojati prekoraenje ovlaenja arbitara, tj kada donesu odluku za koju ih
stranke nisu ovlastile.
4- Ne sme postojati povreda pravila o sastava arbitrae ili arbitranog postupka
utvrenog odredbama arbitranog sporazuma. Meutim primetan je trend u novije
vreme da se arbitrane odluke ostave na snazi iako se arbitrani sporazum nije striktno
sledio, jer neki delovi praktino ne mogu da se slede (npr sluaj kada se u sporazumu
utvrdi sasvim nejasna drugostepena nadlenost nekog suda, tada tu normu sporazuma
treba zanemariti).
5- Arbitrana odluka mora biti konana, a to je trenutak kad je doneta jer ne postoji po
pravilu obraanje viem organu, iako nije nemogue.
B- razlozi koji se cene ex officio:
1- Spor mora biti arbitrabilan
2- Odluka arbitrae ne sme biti protivna javnome poretku

Postupak priznanja i izvrenja stranih arbitranih odluka

Pokree se na zahtev stranke u posebnom postupku, koja treba da podnese izvornu arb. odluku ili
overen prevod, kao i izvorni ugovor o arbitrai ili overen prepis. Zavrava se reenjem kojim se arb.
odluka priznaje i izvrenje odobrava ili se odbija priznanje.
Mesno je nadlean sud podruja na kome treba sprovesti postupak priznanje odnosno izvrenja.

Mpp by Uro Topi

60