Varga Damir

PRIRUNIK ZA UBRENJE
RATARSKIH I POVRTARSKIH
KULTURA

Subotica, 2015.

1
 Sadraj

PREDGOVOR 3
ZNAAJ POJEDINIH ELEMENATA U ISHRANI BILJAKA 4
Makroelementi 5
Mikroelementi 8
ZNAAJ ANALIZE ZEMLJITA 10
UZORKOVANJE ZEMLJITA 10
TUMAENJE REZULTATA ANALIZE ZEMLJITA 13
Vrednost pH zemljita 14
Sadraj CaCO3 15
Humus 15
Ukupni azot 16
Fosfor i kalijum 17
UBRENJE RATARSKIH BILJAKA 20
ubrenje ozimih i jarih strnina 20
ubrenje uljane repice 22
ubrenje kukuruza 22
ubrenje suncokreta 24
ubrenje soje 24
ubrenje lucerke 24
UBRENJE POVRTARSKIH KULTURA 25
Nitrati i nitriti u povru 25
Potrebe povra za hranivima 27
LITERATURA 30

2
 PREDGOVOR

Biljke su svojim korenovim sistemom vezane za zemljite, odakle usvajaju vodu i

mineralna hraniva. Da bi se postigao visok prinos, biljke moraju imati na raspolaganju dovoljno
hranjivih materija. Zemljite sadre nejednake koliine hranjivih materija, a i njihovo
iskoritavanje od strane biljaka je razliito. Pristupana hraniva u zemljitu su ograniena, a
pored toga iz zemljita se gube prinosom, erozijom, ispiranjem i dr. Iz tih razloga potrebno je
poznavati sadraj hraniva u zemljitu i potrebe biljaka kako bi se nedostajua hraniva dodala
putem ubriva. Na taj nain omoguava se racionalna ishrana biljaka, pri kojoj e one ostvariti
najvei mogui prinos u datim agroekolokim uslovima, uz istovremenu zatitu ivotne sredine i
smanjivanje trokova po jedinici proizvoda.
Da bi se dala pravilna preporuka za primenu ubriva, neophodno je raspolagati
podacima o analizi zemljita.
Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine preko Uprave za zemljite, i
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo u proteklih desetak godina
uloili su znaajna finansijska sredstva u sprovoenje akcije besplatne kontrole plodnosti
zemljita za poljoprivredne proizvoae. Akciju su podrale i brojne lokalne samouprave.
Kontrolu plodnosti zemljita su sprovodile Poljoprivredne strune i savetodavne slube i
Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Analize nekoliko desetina hiljada uzoraka
omoguile su uvid u plodnost zemljita i davanje preporuka ubrenja baziranih na sistemu
kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva.
Ovaj prirunik nastao je kao rezultat tenji Poljoprivredne strune slube Subotica i
lokalne samouprave Grada Subotice, da poljoprivrednim proizvoaima ukae na znaaj
problematike ishrane bilja i pomogne im u lakem tumaenju rezultata analize zemljita. elja
nam je da se ovim putem unapredi biljna proizvodnja i profitabilnost biljne proizvodnje na
poljoprivrednim gazdinstvima, a samim tim i njihov ekonomski poloaj, kao i ekonomski poloaj
sela.

3
 ZNAAJ POJEDINIH ELEMENATA U ISHRANI BILJAKA

Mineralne materije predstavljaju biljnu hranu, i one ulaze u sastav svake biljke. Prema
dosadanjim saznanjima za normalno rastenje i razvie biljaka potrebno je 17 elemenata, koje
zbog znaaja u ishrani biljaka nazivamo neophodnim ili esencijalnim elementima. U sluaju
nedostatka nekog od ovih elemenata u ishrani biljaka dolazi do niza fiziolokih poremeaja koji
se vizuelno manifestuju anatomskim i morfolokim poremeajima u grai biljaka. U sluaju
njihovog akutnog nedostatka biljke ne mogu zavriti svoj ivotni ciklus.
Prema svojoj zastupljenosti u biljkama, elementi biljne ishrane se dele na:
makroelemente ( > 0,1%)
mikroelemente ( < 0,1%)

U tabeli 1. prikazani su neophodni elementi, oblik usvajanja od strane biljke i njihov

sadraj u suvoj materiji biljaka.

Tabela 1.

Elementi Hemijski oblik % u suvoj

biljne ishrane simbol usvajanja biljnoj materiji
Ugljenik C CO2 45
Vodonik H H2O 6
Kiseonik O CO2, H2O, O2 45
Makroelementi
Azot N NH4+ , NO3- 1,5
Fosfor P HPO42- , H2PO4- 0,2
Kalijum K K+ 1,0
Kalcijum Ca Ca2+ 0,5
Magnezijum Mg Mg2+ 0,2
Sumpor S SO32- , SO42- 0,1
Mikroelementi
Gvoe Fe Fe2+ , Fe3+ 0,02
Mangan Mn Mn2+ , Mn3+ 0,05
Bakar Cu Cu+ , Cu 2+ 0,002
Cink Zn Zn2+ 0,002
Molibden Mo MoO42- < 0,0001
Bor B H2BO3- 0,002
Hlor Cl Cl- < 0,0001

Biljke sadre i elemente koji im nisu neophodni i bez kojih mogu da zavre svoj ivotni
ciklus. Ovi elementi pri odreenim koncentracijama mogu da deluju stimulativno na rastenje i
razvie biljaka i nazivaju se korisnim elementima. U korisne elemente se ubrajaju kobalt (Co),
natrijum (Na), silicijum (Si), aluminijum (Al), selen (Se), vanadijum (V).
Ekonomski znaaj makroelemenata je razliit. Za razliku od ugljenika, kiseonika i
vodonika koji retko ograniavaju visinu prinosa jer ih biljka u prirodi uvek ima u dovoljnim
koliinama, ostali neophodni elementi, posebno azot, fosfor i kalijum, esto ograniavaju
organsku produkciju biljaka.
U povrinskom sloju zemljita koji proima najvei deo korenovog sistema biljaka, azota,
fosfora i kalijuma ima u znatnim koliinama, ali se najvei deo nalazi u oblicima nepristupanim

4
za biljke. Samo mali deo postepeno svake godine prelazi u rastvorljive soli koje biljke mogu
koristiti za svoju ishranu. Iz tih razloga se njihov nedostatak nadoknauje ubrivima

Makroelementi

Azot (N) ulazi u sastav mnogih znaajnih jedinjenja za ivot biljaka, kao to su
belanevine, nukleinske kiseline, hlorofil i dr. Povoljno utie na razvoj lisne povrine i njenu
fotosintetsku aktivnost, a istovremeno produava ivot, tj. fizioloku aktivnost listova. Utie i na
rastenje i razvie biljaka, meutim njegov nedostatak ili suviak razliito utiu na rastenje
korena i nadzemnog dela. U uslovima suvika, porast nadzemne mase je jai nego porast
korena, pa se smanjuje otpornost biljaka na suu. Vee koliine azota smanjuju otpornost
biljaka prema niskim temperaturama i prema bolestima. Azot utie i na vodni reim biljaka. U
uslovima obilnije ishrane biljke
intenzivnije transpiriu, odnosno
troe vie vode za stvaranje suve
materije. Iz navedenog razloga u
uslovima sunog leta obilno
ubrenje azotom negativno utie na
prinos.
Nedostatak azota u ishrani
utie na smanjenje porasta biljaka.
ita se slabije bokore i imaju krai
klas. Listovi su manji i ui, posebno
mlai listovi ita. Koren se izduuje
ali se slabije grana. Nedostatak
azota podstie starenje elija i tkiva
biljaka, i na taj nain se skrauje
vegetacioni period, a plodovi su
manji i loijeg kvaliteta. Slika 1. Simptomi nedostatka azota

Fosfor (P) uestvuje u izgradnji nukleotida, nukleinskih kiselina, i fosfolipida a

mnogobrojna jedinjenja koja sadre fosfor uestvuju u procesima fotosinteze, disanja, odnosno
proticanju ivotnih procesa biljaka. U toku obrazovanja generativnih organa fosfor se iz
vegetativnih delova (stablo i list) premeta u zrno, tako da se prinosom zrna iznose znaajne
koliine fosfora iz zemljita. Potrebe biljaka za fosforom su naroito izraene u najranijim
fazama rastenja i razvia, i u periodu obrazovanja generativnih organa.
Na krenim alkalnim ili ekstremno kiselim zemljitima i zemjitima koja se intenzivno
koriste u poljoprivrednoj proizvodnji obino se javlja nedostatak fosfora. Prvi simpromi
nedostatka fosfora u ishrani biljaka obino se javljaju sredinom leta, i to na najstarijim
listovima. Pri nedostatku fosfora listovi su manji, esto tamno zelene boje, usled nakupljanja
antocijana liska poprima bronzanu boju, a lisna drka crvenkastu. U uslovima nedostatka fosfora
smanjuje se rast korena, ita slabije bokore, primetno se smanjuje porast stabla, koje postaje
neno i neotporno. Rezultat svih navedenih promena kod biljaka je znaajno umanjenje prinosa.
Najpoznatiji simptomi nedostatka fosfora su crvenilo lia kukuruza u prolee i crvenilo
ozimih itarica u jesen. Ovi simptomi se javljaju kao posledica osetljivosti na hladnou. Pri
niskim temperaturama zemljita slabija je fizioloka aktivnost korena, pri emu se smanjuje
usvajanje fosfora, ali se se istovremeno smanjuje sadraj fosfora u nadzemnim delovima usled
metabolizma biljke. Kod kukuruza je crvenilo izraenije kod onih hibrida nastalih od inbred linija

5
 poreklom sa juga koji se koriste za stvaranje ranijih FAO
grupa. Ova pojava je prolaznog karaktera i nema znaajniji
uticaj na prinos. Takoe je rairena i kod paradajza.
Direktno nepovoljno dejstvo suvika fosfora u prirodi
se retko uoava. Suviak fosfora u zemljitu moe izazvati
nedostatak cinka, gvoa, kalcijuma, bora i mangana. U tom
sluaju, pored izostavljanja ubrenja fosfornim ubrivima,
savetuje se i duboka obrada iz razloga to se fosfor, usled
slabe pokretljivosti u zemljinom profilu nagomilava u
gornjem oraninom sloju.
Fosfor povoljno utie na otpornost biljaka prema
niskim temperaturama, bolestima i poleganju, odnosno ima
suprotno dejstvo od suvika azota.
Primenom fosfornih ubriva delimino je mogue ublaiti
nepovoljno dejstvo suvika azota.
Slika 2. Crvenilo lista kukuruza

Kalijum (K) za razliku od drugih makro i mikro elemenata nije konstitutivni element i
ne ulazi u sastav organskih jedinjenja. Utie na fotosintezu, sintezu proteina, transport i
nakupljanje ugljenih hidrata, vodni reim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama i
bolestima. Biljke optimalno obezbeene kalijumom troe manje vode za sintezu organske
materije, odnosno imaju nii transpiracioni koeficijent.
Biljne vrste koje imaju poveane zahteve za kalijumom su: eerna repa, kukuruz,
krompir, suncokret, lucerka, duvan, heljda, spana, paradajz i sve voarske kulture. Ove biljke u
uslovima nedostatka kalijuma povoljno reaguju na ubrenje kalijumom. Potrebe za kalijumom
su najvee u prvoj polovini vegetacije, u fazi intenzivnog porasta vegetativnih organa.
Nedostatak kalijuma se najee javlja na peskovitim, krenim i glinovitim zemljitima.
Prvi simptomi javljaju se na najstarijim listovima. Nedostatak kalijuma utie na grau stabla i
korena. Stablo je krae i tanje, a koren krai i slabo razgranat sa manjim brojem korenovih
dlaica. Simptomi koji se uoavaju su u vidu nekroze na vrhu lista i du ivica, broj nekrotinih
pega, uto-mrke ili mrke boje, poveava se postepeno, te vremenom nekroza zahvata sve veu
povrinu lista, to u ekstremnim sluajevima moe dovesti i do prevremenog opadanja listova.

Magnezijum (Mg) je veoma vaan

satojak hlorofila, centralni je atom u hlorofilu
koji odreuje zelenu boju i znaajan je za
fotosintezu. Takoe je znaajan i za funkciju
ribozoma, za promet rezervnih materija i
energije i uopte uzev za normalan rast i razvoj
biljaka.
Peskovita zemljita odlikuju se manjim
sadrajem magnezijuma. Nedostatak moe
nastati i u uslovima kada ga u zemljitu ima u
dovoljnim koliinama. Usvajanje magnezijuma
od strane biljaka moe biti znaajno smanjeno
usled antagonizma jona magnezijuma s jedne
strane i kalijuma, kalcijuma, natrijuma Slika 3. Nedostatak magnezijuma na paradajzu
i amonijum jona s druge strane. Antagonizam izmeu jona magnezijuma i natrijuma najee
nastaje u sluaju navodnjavanja vodom koja sadri vei koliinu natrijuma. Prvi simptomi
nedostatka magnezijuma uoavaju se na najstarijim listovima. U uslovima brzog porasta biljaka

6
simptomi nedostatka magnezijuma mogu se pojaviti i na mladim listovima, u vidu hloroze, koja
se prvo javlja izmeu lisnih nerava, a potom zahvata ceo list. U ekstremnim sluajevima dolazi i
do opadanja listova.
Suviak magnezijuma je retka pojava u prirodi. Izaziva nedostatak kalcijuma, usled ega
se na korenovom sistemu i na nadzemnim organima biljke uoavaju simptomi koji podseaju na
nedostatak ovog elementa.

Kalcijum (Ca) utie na fizike i hemijske osobine protoplazme, na stabilnost elijskih

membrana i na aktivnost enzima. Vaan je za strukturu i za pH zemljita.
Nedostatak kalcijuma kod biljaka je rea pojava u prirodi. Pojava nedostatka kalcijuma
moe nastati u uslovima previe visoke relativne vlanosti vazduha (u staklenicima). Takoe,
moe nastati i usled antagonizma
jona u sluaju da je koncentracija
pristupanog kalijuma, magnezijuma
ili amonijum jona u zemljitu suvie
visoka. Tada se znaajno smanjuje
usvajanje kalcijuma od strane biljaka.
Prvi simptomi nedostatka kalcijuma
uoavaju se na najmlaim delovima
biljkaka zbog njegove slabe
pokretljivosti u biljkama. Biljke
poprimaju bunast izgled i zaostaju u
porastu. Na plodovima jabuke
nedostatak kalcijuma se manifestuje
pojavom gorkih pega. Plodovi stabla
kalemljenih na podlogu M-9 sadre
vei sadraj kalcijuma i otporniji su na
ovu pojavu pojavu. Na plodovima Slika 4. Trule vrhova plodova paprike
paprike i paradajza dolazi do trulenja vrhova plodova (slika gore). Uzroci ovih pojava su
nedostatak kalcijuma za formiranje membrana elijskih zidova.
Biljke razliito reaguju na prisustvo kalcijuma u zemljitu. Neke biljne vrste (veina
leptirnjaa) zahtevaju vee koliine kalcijuma, dok druge ne podnose zemljita sa velikom
koliinom kalcijuma. Postoje i biljne vrste (ita) koje su prilino tolerantne prema razliitim
nivoima obezbeenosti zemljita kalcijumom.
Na kiselim zemljitima ponekad je potrebno izvriti kalcifikaciju, ali veoma obazrivo, iz
razloga to preterana kalcifikacija moe nepovoljno uticati na obezbeenost biljaka kalijumom,
magnezijumom, cinkom, manganom, gvoem, borom i bakrom.

Sumpor (S) ulazi u sastav brojnih jedinjenja i enzima biljaka. Strukturalni je deo
aminokiselina - cistina, cisteina i metionina, i bitan je u formiranju proteina. Znaajan deo
potreba biljaka za sumporom podmiruje se iz atmosfere ili primenom mineralnih ubriva i
korienjem sredstava za zatitu bilja koja sadre sumpor. Zemljita uglavnom sadre dovoljno
sumpora za potrebe biljaka, te najee ne postoji potreba za ubrenjem sumporom.
Biljke koje iskazuju veu potrebu za sumporom su: kupus, uljana repica, luk; srednju
potrebu ima eerna repa, a malu ita.
Simptomi nedostatka sumpora su slini simptomima nedostatka azota, ali treba istai da
se znaci nedostatatka azota prvo uoavaju na najstarijem liu, a sumpora na najmlaem.
Nedostatak sumpora usporava rast biljaka i utie na promenu boje lista, koje dobija uto-zelenu
boju. Stablo je esto krae i tanje, a koren obino postaje dui. Posebno je upadjiv porast
korenovih dlaica.

7
 Suviak sumpora u zemjitu je retka pojava. Visoka koncentracija sumpor-dioksida u
atmosferi izaziva oteenja kod biljaka, dolazi do hloroze, potom nekroze, prvo rubnih, a zatim
interkostalnih povrina listova. Akutne koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu izazivaju
potpunu defolijaciju biljaka.

Mikroelementi

Gvoe (Fe) posredno ili neposredno uestvuje u mnogim ivotnim procesima biljaka:
biosintezi hlorofila, metabolizmu azota, fotosintezi, disanju i dr. Ukljueno je u fiksaciju azota i
transport elektrona.
Nedostatak gvoa najee se uoava na alkalnim zemljitima sa pH iznad 7 i na
zemljitima koja su bogata kalijumom i glinom. Pored toga moe nastati i kao posledica visokog
sadraja fosfora u zemljitu, zbijenosti zemljita, visokog nivoa podzemnih voda, povienog
sadraj bikarbonata i natrijuma u vodi
koja se koristi za navodnjavanje. Samo u
izuzetnim suajevima uzrok moe biti sam
nizak sadraj gvoa u zemljitu.
Nedostatak gvoa u velikoj meri
smanjuje prinos gajenih biljaka.
Najtipiniji simptom koji ukazuje
na nedostatak gvoa je hloroza, koja se
u poetku javlja izmeu lisnih nerava
mlaih listova. Kasnije, hloroza zahvata
ceo list koji poprima limun-utu boju, a
ponekad i belu. Kod jae izraenog
nedostatka gvoa moe nastupiti
prevremeno opadanje listova, to za
sobom povlai smanjenje prinosa i loiji
kvalitet. Veu osetljivost na nedostatak Slika 5. Hloroza na listovima paprike
gvoa pokazuju: soja, pasulj, kukuruz, pirina i paradajz, a veu tolerantnost strna ita i
krompir. Velike razlike u otpornosti biljaka prema nedostatku gvoa esto se uoavaju i izmeu
genotipova iste vrste.
Preporuuje se tretiranje hlorotinih listova rastvorom gvoa. Ukoliko listovi nakon
takvog tretmana ozelene to je pouzdan znak njegovog nedostatka.
Simptomi suvika gvoa se na biljkama u prirodi veoma retko uoavaju. Suviak
dovodi do smanjenja rastenja svih vegetativnih organa, listovi postaju tamno do plavo zeleni i
postepeno dolazi do pojave nekrotinih pega i do nekroze, posebno uoljive na rubnom delu
liske.

Bor (B) je veoma znaajan mikroelement. Ima znaajnu ulogu u procesu oplodnje. Bor
je nepokretan u biljci, te se simptomi nedostatka obino pojavljuju na mestu rasta. Nedostatak
bora izaziva izumiranje take rasta, anatomske i morfoloke promene. Neke ratarske, povrtarske
i voarske biljne vrste su izuzetno osetljive na nedostatak bora. Dikotiledone biljke su osetljivije
na nedostatak bora od monokotiledonih. Veu potrebu za borom pokazuju: eerna repa,
suncokret, lucerka, karfiol i celer; osrednju potrebu: kukuruz, krompir, paradajz i duvan; a
malu: penica, jeam, ovas, ra i pirina.
Prvi simptomi nedostatka bora se javljaju na mlaim listovima i na vegetacionim
takama rastenja korena i nadzemnog dela. Kod eerne i stone repe nedostatak bora izaziva
oboljenje poznato pod nazivom trule srca.

8
 Pojava neostatka bora obino se uoava na alkalnim, sa izuzetkom sodno-alkalnih
zemljita i na peskovitim u organskoj materiji siromanim zemljitima. U uslovima slabe
obezbeenosti zemljita borom, njegov nedostatak u biljkama podstiu sua, visoka pH
zemjita, prekomerna kalcifikacija.
Kao i nedostatak bora i suviak ovog elementa izaziva niz nepoeljnih promena kod
biljaka. Raspon izmeu dovoljne obezbeenosti biljaka borom i njegovog suvika je veoma mali.
U novije vreme suviak bora se ee javlja pri gajenju povrtarskih i ukrasnih biljaka u
zatienom prostoru (staklenici, plastenici). Zalivanje ovih biljaka vodom koja sadri vie od 1,0
ppm bora moe postepeno izazvati njegov suviak. Kalcifikacijom, navodnjavanjem vodom sa
niskim sadrajem bora, moe se ublaiti nepovoljno dejstvo suvika bora u zemlitu.

Bakar (Cu) je neophodan mikroelement ija je uloga u prometu materija preteno

katalitika. Ulazi u sastav enzima i na taj nain posredno i neposredno utie na na odvijanje
mnogih procesa vanih za ivot biljke. Biljke usvajaju male koliine bakra a pokretljivost u
biljkama je osrednja jer se znaci nedostatka javljaju prvo na najmlaen liu i vegetativnoj kupi
rasta. Netipini simptomi nedostatka bakra su hloroza, nekroza, odumiranje vrnih izdanaka,
smanjenje porasta i prinosa biljaka; a tipini simptomi su venjenje, uvijanje listova, odumiranje
najmlaih listova i neke anatomske promene.
Suviak bakra se najee javlja na kiselim zemljitima i veoma je tetan za biljke. Za
veinu biljaka koncentracija bakra u suvoj materiji listova koja prelazi 20 do 30 ppm predstavlja
kritinu koliinu. Prekomerno nakupljanje bakra u biljkama moe biti izazvano sadrajem bakra
u zemljitu, dugotrajno primenom sredstava za zatitu bilja koje sadre bakar. Tipian simptom
suvika bakra je hloroza i smanjenje rasta izdanaka i korena, a simptom akutnog suvika bakra
je tamno zelena boja listova.

Cink (Zn) ima znaajnu ulogu u prometu materija biljaka, jer ulazi u sastav enzima.
Utie na sintezu nukleinskih kiselina i proteina i ukljuen je u sintezu fitohormona.
Potrebe biljaka za cinkom su male. Nedostatak cinka se javlja na: peskovitim, alkalnim,
krenim, na zemljitima siromanim u organskoj materiji i na zemljitima koja su prekomerno
obezbeena u fosforu. Na nedostatak cinka u zemljitu najosetljivije su: kukuruz, lan, soja, luk i
paradajz; manje osetljive su: eerna repa, lucerka, crvena detelina i krompir; a najotpornija u
strna ita. Simptomi nedostatka cinka su smanjenje listova, skraenje internodija (stvara se
rozeta), na listovima se javljaju razne deformacije, hlorotine pege i nekroza.
Kako nedostatak cinka tako i suviak izaziva nepoeljne fizioloke, anatomske i
morfoloke promene. Simptomi suvika cinka su nekroza rubnih delova listova i mrko-purpurne
pege. Do suvika cinka moe doi usled primene industrijskih i komunalnih otpada
kontaminiranih cinkom.

Mangan (Mn) ima znaajnu ulogu u aktivaciji enzima. Veina zemljita je dovoljno
obezbeena manganom u obliku pristupanom za biljke.
Nedostatak mangana se javlja na alkalnim i slabo kiselim zemjitima, bogatim u
organskoj materiji. Peskovita zemljita, posebno kisela, karakterie nizak ukupan sadraj
mangana. Pojavu nedostatka mangana podstiu sua, prekomerna kalcifikacija, visok sadraj
gvoa, bakra ili cinka u zemljitu.
Prvi simptomi nedostatka mangana javljaju se na mladim listovima u vidu hloroze koja
se iri od ivice lista u interkostralnim delovima liske ka glavnom lisnom nervu. U sluajevima
izraenog nedostatka mangana tkivo zahvaeno hlorozom vremenom odumire.
Suviak mangana se javlja na kiselim, slabo aeriranim, zabarenim zemljitima. Simptomi
suvika mangana su nekroza na rubnom delu lista, koja se postepeno iri prema srednjem delu.

9
Kalcifikacija je mera koja se preporuuje radi otklanjanja opasnosti od preterane akumulacije
mangana u biljkama na kiselim zemljitima.

Molibden (Mo) se zbog svoje male koncentracije u biljkama ubraja u

ultramikroelemente. Strukturalna je komponenta nitrogenaze, koja je ukljuena u fiksaciju N2 u
formu amonijaka kod leguminoza.
Akutni simptomi nedostatka molibdena u prirodi se retko mogu uoiti. Tipian simptom
nedostatka molibdena je hloroza, a kod nekih biljnih vrsta, kao na primer kod karfiola,
obrazovanje listova najrazliitijih oblika.

ZNAAJ ANALIZE ZEMLJITA

Ako se posmatra zemljite kao sredina u kojoj se se ukorenjuju i razvijaju biljke,

moramo zakljuiti da je plodnost njegova najvanija osobina. Poznavanje plodnosti zemljita i
razrada naunih osnova za prevoenje slabo plodnih u zemljita visokog stepena plodnosti, kao
i njegovog trajnog odravanja na visokom nivou jeste najvaniji zadatak nauke o zemljitu.
Plodnost zemljita kao njegovog najvanijeg svojstva nije mogue odrediti jednom za dui
period, ve se ona mora redovno pratiti i ocenjivati.
Sistem kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva sa naunog aspekta zasnovan je
na VI Kongresu Jugoslovenskog drutva za prouavanje zemljita (Rezolucija Kongresa, 1980).
Sistem obuhvata kontrolu svih faktora koji odreuju plodnost zemljita i dejstvo ubriva,
odnosno preko ishrane utiu na rast, razvie i prinose biljaka, kao i mere kojima se ovi
usmeravaju u cilju ostvarenja visoke i stabilne proizvodnje uz primenu ekonominosti i zatitu
biosfere (Manojlovi, 1986.). Jedan od najvanijih i najodgovornijih poslova u sistemu kontrole
plodnosti zemljita jeste uzimanje uzoraka zemljita.

UZORKOVANJE ZEMLJITA

Pravilno uzimanje uzoraka zemljita za potrebe agrohemijske analize jeste prvi i jedan
od najvanijih koraka prilikom odreivanja hemijskih svojstava zemljita. Zemljite je po prirodi
svog nastanka heterogena tvorevina. Pod uticajem antropogenog faktora promene u zemljitu
su jo izraenije. Iz tih razloga, ak i na jednom malom lokalitetu kakav je proizvodna parcela
heterogenost sastava zemljita moe biti velika, tako da se nepravilnim uzorkovanjem kasnije
dobijaju rezultati analize koji nee odgovarati svrsi za koju su uzeti. Sistem kontrole plodnosti
zemljita omoguava da se u ciklusima (svake 5 godine), ili po potrebi i ranije, na isti nain i sa
priblino istog mesta ponovi uzorkovanje kako bi se na osnovu dobijenih rezultata mogle pratiti
promene hemijskih svojstava zemljita od kojih se neka kao to su pH i sadraj CaCO3 tee
menjaju, dok su druga svojstva podlona promenama.
Pre poetka uzorkovanja, ukoliko se sa parcele uzima vie od jednog prosenog uzorka
potrebno je napraviti plan uzorkovanja. Planom uzorkovanja vea parcela se deli na manje
jedinice, u prvom redu prema homogenosti zemljita, a te jedinice se ucrtaju na plan parcele.

Uzimanje uzoraka na malim parcelama

10
 Postoji vie sistema uzimanja uzoraka koji se vie ili manje razlikuju meu sobom ali je
sutina da proseni uzorak mora reprezentovati celu povrinu parcele. Postoji metod uzimanja
uzoraka na manjim parcelama, do 5 ha i na vein parcelama (20-50-100 ha) gde se prosean
uzorak uzima sa povrine 3-5 ha.
Na malim parcelama pojedinani uzorci se uzimaju sa cele povrine parcele. Potrebno je
uzeti 20-25 pojedinanih uboda, a raspored uzimanja uzoraka moe biti ahovski ili dijagonalan.

Skica 1. Postupak kretanja po terenu - "po ahovskom rasporedu"

Skica 2. Postupak kretanja po terenu - po dijagonali

Uzimanje uzoraka na velikim parcelama

Na velikim parcelama oteana je orijentacija i razgranienje povrina sa kojih se uzimaju

proseni uzorci. Ideja je da se pojedinani uzorci ne uzimaju sa cele povrine zemljita ve sa
kontrolnih parcelica koje reprezentuju povrinu od 3-5 ha.

A) Uzimanje uzoraka po metodi kruga

Po ovoj metodi potrebno je da se velika parcela podeli na manje parcelice veliine 3-5
ha i na svakoj parcelici obelei se centar kruga prenika 30 m, koji ini tzv "kontrolnu parcelicu"
ija je povrina 707 m2, koji reprezentuje povrinu od 3-5 ha u zavisnosti od ujednaenosti
zemljita sa kojeg se uzimaju uzorci. Izbor centra parcele vri struno lice (agronom). Centar
osnovne parcele belei se GPS ureajem kako bi se nakon zavrenog prvog turnusa ispitivanja
mogli vratiti na isto mesto sa tanou od 10-15 m.

Pojedinani uzorci se uzimaju tako to se:

jedan uzorak uzima se u centru parcelice

11
 3 uzorka na I krugu prenika 3 m
5 uzoraka na II krugu prenika 8,7 m
8 uzoraka na III krugu prenika 12,25 m
8 uzoraka na IV krugu prenika 15 m

Ukupno se sa kontrolne parcele uzima 25 pojedinanih uzoraka od kojih se formira

proseni uzorak.

B) Uzimanje uzoraka sa cele povrine parcelice

Pri ovom nainu uzimanja uzoraka povrina parcele se podeli na onoliko parcelica, koliko
e se uzeti prosenih uzoraka. Sa svake parcelice potom se uzima jedan prosean uzorak na isti
nain kao i kod malih parcela.

Skica 3. Uzimanje uzoraka sa velikih parcela-uzimanjem uzoraka sa cele povrine

C) Kombinovano uzimanje uzoraka

Pri kombinovanom nainu uzimanja uzoraka postupa se tako da se najpre uzmu uzorci
sa cele povrine po sistemu B, a zatim se na svakih 20 ha uzmu po sistemu A.

Vreme uzimanja uzoraka

Najbolje vreme za uzimanje uzoraka zemljita jeste nakon ubiranja useva. U tom smislu
strnine su naroito pogodan usev jer se ubiraju rano, tako da preostaje dovoljno vremena za
uzimanje uzoraka, a u principu strnine se ne ubre stajnjakom, tako da je manja mogunost da
uzorci budu nehomogeni. Uzimanje uzoraka sa iste parcele se obavlja u turnusima, odnosno
uzorci se uzimaju svake etiri godine.
Za davanje preporuke prihrane strnina i predsetvenog ubrenja kukuruza, suncokreta i
eerne repe azotom (N-min), uzorci se uzimaju na nekoliko dana pred planiranu prihranu ili
predsetveno rasturanje ubriva.

Dubina uzorkovanja

Dubina uzorkovanja zavisi od kulture koja se gaji i dubine obrade. Za ratarske kulture je
uobiajeno da se uzorci uzimaju sa dubine 25- 30 cm, odnosno sa dubine obrade. Bitno je da se
uzorci uvek uzimaju sa iste dubine, kako ne bi dolo do meanja zemljita iz oraninog i
podoraninog sloja, jer su tada mogue greke u rezultatima analize.
Za voarske kulture uobiajeno je da se uzorci uzimaju sa dve dubine, 0-30 cm i 30-60
cm. Kod slabobujnih podloga koje koren razvijaju u povrinskom sloju zemljita dovoljno je

12
uzimanje uzoraka sa dubine 0-30 cm. Kod vinove loze koja ima razvijen korenov sistem
uzorkovanje se moe vriti i sa dubine 60-90 cm.

Nain uzimanja uzoraka

Uzorci se mogu uzimati aovom ili sondom ako se uzimaju sa dubine do 30 cm. Za
uzimanje uzoraka sa vie dubina najpogodnija je sonda. Pre uzimanja uzoraka potrebno je
ukloniti biljne ostatke sa povrine odakle e se uzeti uzorak.
Uzimanje uzoraka aovom se vri tako to se zabije aov vertikalno u zemljite i zatim
izbaci odreena koliina zemljita tako da u zemlji ostane profil sa vertikalnom ivicom. Zatim se
zabije aov vertikalno u zemljite i odsee sloj zemljita debljine do 5 cm i izvadi tako da ostane
na aovu. Nakon toga zemlja na aovu sa strane se odbacuje, tako da ostane kai zemlje na
aovu debljine i irine oko 5 cm, a duine od drke pa do vrha aova. Na taj nain zemlja je
uzeta ravnomerno iz profila. Ova zemlja se stavlja u kofu i odlazi se do sledeeg mesta
uzimanja uzorka gde se postupak ponavlja.
Ako se uzorci uzimaju sondom, sonda se uvrti u zemljite a zemlja koja se uzme isprazni
se u jednu kofu, a ako se uzima sa dve dubine, zemljite sledee dubine iz iste rupe isprazni se
u drugu kofu.
Na kraju uzorkovanja zemlja u kofi se dobro izmea i na istoj povrini se istrese u
obliku kvadrata i povuku se dve dijagonale. Zemlja iz dva trougla se odbaci, a preostala zemlja
se ponovo sloi u obliku kvadrata i postupak se ponavlja dok ne preostane oko 1 kg zemlje koji
se pakuje u pvc vreicu. Uzorak se obeleava sa karticom. Dobro je obeleavanje vriti sa dve
kartice tako da se pvc vrea sa zemljom se stavlja u drugu vreicu, a izmeu kartica, i onda se
obe uveu i obelee drugom karticom. Na kartici treba upisati sledee podatke: vlasnik uzorka,
oznaka parcele, redni broj uzorka, dubina uzorka, datum uzorkovanja.
Prilikom uzorkovanja, za svaku parcelu potrebno je popuniti zapisnik sa podacima o
vlasniku uzorka, podacima o parceli i nainu korienja parcele.
Ukoliko se uzorci uzimaju za potrebe N-min metode, moraju se uvati na hladnom i to
pre otpremiti u laboratoriju.

TUMAENJE REZULTATA ANALIZE ZEMLJITA

Tumaenje rezultata analize zemljita podrazumeva poreenje dobijenih vrednosti sa

graninim vrednostima. Na osnovu rezultata analize odreuju se ne samo koliina, ve i vrsta
ubriva i nain njegove primene. Prilikom tumaenja rezultata analize treba imati na umu i
klimatske prilike, tip zemljita, zahteve biljaka i nivo primenjivane agrotehnike.
Osnovnom agrohemijskom analizom odreuju se sledei parametri:

pH zemljita u vodi i KCl

sadraj CaCO3

sadraj humusa

sadraj ukupnog azota

sadraj lakopristupanog fosfora i kalijuma
Poznavanje ovih svojstava zemljita je jedan od bitnih preduslova pravilnog gazdovanja
zemljitem, radi popravke fiziko-hemijskih osobina zemljita i pravilnog odabira agrotehnike u
cilju postizanja ekonomski isplative proizvodnje uz istovremenu zatitu zemljita kao prirodnog
resursa.

Vrednost pH zemljita

13
 Reakciju zemljinog rastvora odreuje koncentracija slobodnih vodonikovih jona (H+) u
zemljinom rastvoru a izraava se pH vrednou. Kiselost zemljita se deli na aktivnu i
potencijalnu kiselost.
Aktivnu kiselost ine slobodni vodonikovi joni (H+) koji se nalaze u zemljinom rastvoru.
Ona se odreuje u suspenziji zemljita sa vodom. Supstitucionu kiselost ine vodonikovi joni
(H+) koji se nalaze labavije vezani u adsorptivnom kompleksu i odatle se istiskuju u rastvor
dejstvom soli kao to je npr KCl. Vodonikovi joni koji su jae vezani u adsorptivnom kompleksu
istiskuju se u rastvor dejstvom neke bazne soli kao to je npr. kalcijum acetat, i ova kiselost se
naziva hidrolitika. Supstituciona i hidrolitika kiselost zajedno ine potencijalnu kiselost, i
njenim poznavanjem moe da se izvriti kalcizacija kiselih zemljita.
Reakciju zemljinog rastvora odreuje odnos izmeu priticanja slobodnih kiselina i
koliine adsorbovanih katjona, karbonata i lakorastvorivih soli. U humidnim klimatskim uslovima
i umskim zemljitima preovladava kisela reakcija zbog poveanog ispiranja baznih jona, a za
aridna podruja kao to je subotiki region karakteristina je alkalna reakcija zemljita zbog
poveanog sadraja tee rastvorivog kalcijumkarbonata CaCO3 u zemljitu, i odreena je
ravnoteom u sistemu CaCO3, CO2 i H2O.
Isto tako pH varira u jednom istom zemljitu i u zavisnosti od godinjeg doba, i tokom
leta kada su mikrobioloki procesi izraeni ona je nia, a via je tokom zime kada su
mikrobioloki i hemijski procesi svedeni na minimum.
Od reakcije zemljinog rastvora zavisi rastvorljivost mnogih jedinjenja, pa prema tome i
mogunost pojavljivanja pojedinih hranjivih elemenata u rastvoru, to ima direktnog uticaja na
mogunost njihovog usvajanja od strane biljaka. Na slici 6. (dole) prikazan je uticaj pH zemljita
na usvajanje pojedinih jona.

Slika 6. Uticaj pH na usvajanje biljnih hraniva

14
 U tabeli 2. prikazana je klasifikacija zemljita na osnovu pH vrednosti u 1 M rastvoru KCl.

Tabela 2.

pH vrednosti u 1 M KCl Klasa zemljita

< 4,5 jako kisela
4,51-5,50 kisela
5,51-6,50 slabo kisela
6,51-7,20 neutralna
7,21-8,20 slabo alkalna
>8,20 alkalna

Zemljita u regionu Subotice su uglavnom slabo alkalna, to je posledica prisustva

rastvorivog kalcijuma. S obzirom da je za uspevanje veine gajenih biljaka najpovoljnija
slabokisela do neutralna reakcija zemljita, moe se istai da je u naoj regiji potrebno koristiti
fizioloki kisela ubriva za ishranu biljaka kao to su urea, amonijumnitrat i amonijumsulfat.

Sadraj CaCO3

Kalcijum se u zemljitu nalazi u obliku soli kalcijumkarbonata - CaCO3, kalcijum

hidrokarbonata - Ca(HCO3)2, kalcijumsulfata - CaSO4 i kalcijumnitrata Ca(NO3)2, i drugih koje su
manje ili vie rastvorive. Kalcijum pokazuje veliku adsorptivnu sposobnost zbog ega dominira
nad ostalim katjonima u adsorptivnom kompleksu. Kalcijum posredno ili neposredno utie na
delovanje mineralnih ubriva preko svog uticaja na promenu pH vrednosti zemljita. Kalcijum
moe da ogranii proizvodnju izazivajui nedostatak neophodnih elemenata kao to su gvoe,
cink, magnezijum i dr.
U tabeli 3. prikazana je klasifikacija zemljita na osnovu sadraja kalcijumkarbonata.

Tabela 3.

Sadraj CaCO3 u % Klasa zemljita

0 beskarbonatno
0,01-2,00 slabo karbonatno
2,01-5,00 srednje karbonatno
5,01-10,00 karbonatno
>10,01 karbonatno

Na teritoriji Subotice preovladavaju jako karbonatna zemljita tako da se za prihranu ne

preporuuje upotreba krenog amonijum nitrata (KAN), ve iskljuivo urea-e, amonijumnitrata i
amonijumsulfata, a posebnu panju treba posvetiti primeni fosfornih ubriva s obzirom na
tendenciju stvaranja tee rastvorivih i biljkama nepristupanih, sekundarnih i tercijarnih fosfata.

Humus

Humus predstavlja smeu huminskih materija, koje su po svom sastavu preteno

visokomolekularne kiseline i niskomolekularnih meuprodukata razlaganja organske materije.
Humus predstavlja izvor hranjivih materija za biljku jer se njegovom mineralizacijom oslobaaju
biljna hraniva a jo vei je njegov uticaj na strukturu zemljita i njegove vodne, vazdune i
toplotne osobine. Humus ulazi u sastav organomineralnog kompleksa i utie na povoljnu

15
strukturu zemljita i njegovu sorptivnu sposobnost. Na peskovitim zemljitima poveava
kapacitet za vodu
a na glinovitijim zemljitima rastresitost. Zemljita bogata humusom su tamnija i bolje se
zagrevaju. Intenzivnom obradom i navodnjavanjem humus se bre razgrauje.
U tabeli 4. prikazana je klasifikacija zemljita na osnovu sadraja humusa.

Tabela 4.

Sadraj humusa u % Klasa zemljita

< 1,00 vrlo slabo humozno
1,01-3,00 slabo humozno
3,01-5,00 humozno
5,01-10,00 humozno
>10,01 vrlo humozno

Da bi se spreilo smanjivanje humusa u zemljitu potrebno je zaoravati etvene ostatke

a nikako ih spaljivati na njivi. Na slabo humoznim zemljitima (Subotiko-horgoka peara sa
perifernim delovima) preporuljivo bi bilo i obilnije ubrenje organskim ubrivima, pre svega
stajnjakom.

Ukupni azot

Azot je neophodni makrohranjivi element koga nema u litosferi, tako da u pedosferu ne

moe dospeti raspadanjem minerala ve tu dospeva azotofiksacijom, raspadanjem organske
materije i unoenjem mineralnim ubrivima. U zemljitu se nalazi u organskom i mineralnom
obliku koji ine ukupan azot. Za potrebe ubrenja biljaka znaajno je poznavanje sadraja
mineralnog azota u zemljitu, a poznavanje ukupnog sadraja azota pokazatelj je potencijalne
plodnosti zemljita.
U tabeli 5. prikazana je klasifikacija zemljita na osnovu sadraja ukupnog azota.

Tabela 5.

Sadraj ukupnog N u % Klasa zemljita

< 0,10 siromano
0,10-0,20 srednje
>0,20 dobro obezbeeno

Sa stanovita primene azotnoh ubriva mnogo je vanije poznavati koliinu mineralnog,

odnosno nitratnog azota u zemljitu. Biljka azot usvaja u vidu nitratnog jona i manjim delom u
vidu amonijanog jona i zato se za potrebe racionalnog ubrenja ozimih strnina azotom u
prolenoj prihrani koristi N-min metoda (prema Wehrmanu i Scharpf 1979). Ova metoda je
razvijena u Nemakoj, a kod nas se koristi od sredine 80-tih godina prolog veka. Metoda se
zasniva na merenju rezidualnog azota u zemljitu, odnosno koliine nitratnog i amonijanog
oblika azota, neposredno pre prihrane useva. S obzirom da se amonijani oblik azota fiksira u
adsorptivnom kompleksu, njegova koliina u rastvoru predstavlja prilino konstantnu vrednost
(do 20 kg) pa se esto izostavlja njegovo merenje. Razlika izmeu potreba biljaka i utvrene
koliine lakopristupanog azota dodaje se ubrivima, pri emu se kod obrauna potrebnih
koliina ubriva uzima u obzir i mineralizujua sposobnost zemljita tokom prolenog dela
vegetacije strnina. Na skici 1. prikazana su osnovna naela N-min metode.

16
 Skica 1.

Prihrana
Potrebe
(N ubriva)
biljaka
Mineralizujua sposobnost
za
(tokom vegetacije)
odgovarajui
Rezidualni azot
prinos
( 0-90 cm)

Za potrebe N-min analize kod strnina uzorci se uzimaju sa dubina 0-30 cm, 30-60 cm i
60-90 cm, a za utvrivanje potrebe predsetvenog ubrenja suncokreta, kukuruza i eerne repe
i sa dubine 90-120 cm. Uzorci se uzimaju na desetak dana pred planiranu primenu ubriva.

Fosfor i kalijum

Utvrivanje obezbeenosti zemljita fosforom i kalijumom ima veliki zanaaj u

intenzivnoj biljnoj proizvodnji sa ekonomskog, biolokog i ekolokog gledita. Kontrola plodnosti
zemljita ini osnovu za racionalnu primenu ubriva, radi ostvarenja visokih i stabilnih prinosa,
uz istovremenu zatitu ivotne sredine.
Fosfor se u zemljitu nalazi u organskom i mineralnom obliku. U sastav organskog
fosfora zemljita ulaze:
- organska fosforna jedinjenja biljnih delova;
- organska fosforna jedinjenja mikroorganizama;
- produkti ekskrecija mikroorganizama, korena, glista;
- fosfohumati (kompleksi humusa i fosforne kiseline).
Organski fosfor vodi poreklo od neorganskog fosfora koji su biljke i mikroorganizmi
usvojili i vezali u organska jedinjenja. Najvei deo organskog fosfora u zemljitu je
mikrobiolokog porekla. Organski fosfor nije pristupaan biljkama i tek razgradnjom organskih
jedinjenja, u procesu hidrolize nastaje ortofosforna kiselina koja prelazi u zemljini rastvor
odakle je biljke i mikroorganizmi mogu koristiti za ponovnu sintezu organskih jedinjenja.
Koliine organskog fosfora su varijabilne i kreu se od 3-75%, a najee u granicama 40-60%
od ukupnog sadraja fosfora u zemljitu.
Neorganski fosfor obuhvata jedinjenja razliite rastvorljivosti, pa otuda i pristupanosti
za biljke:
- fosfor koji ulazi u sastav neraspadnutih stena i minerala
- fosfor koji je produkt potpune mineralizacije organskih fosfornih jedinjenja
- fosfor koji je sastavni deo sekundarnih tvorevina.
Fosfor iz minerala nije direktno pristupaan biljkama, ve tek nakon njihovog
raspadanja. Otuda ovaj oblik fosfora ini samo trajnu rezervu - bogatstvo zemljita u ovom
elementu. Fosfor iz ovih minerala se postepeno oslobaa pri njihovom raspadanju pod dejstvom
vode, ugljen dioksida, ali i raznih kiselina, pre svih azotne, sumporne kao i radom
mikroorganizama. Prelaenje fosfora iz ovih minerala u rastvorljivo stanje moe da se ubrza i
unoenjem ubriva koja menjaju reakciju zemljita. Na taj nain vri se mobilizacija fosforne
kiseline. Osloboeni fosfatni joni, ukoliko ne budu usvojeni od strane biljaka manjim delom
ostaju u zemljinom rastvoru, a veim delom - grade fosforna jedinjenja razliite rastvorljivosti.
Tako u kiselim zemljitima, pH < 5 preovlauju fosfati aluminijuma i gvoa [ AlPO4 i FePO4 ]
koji su nerastvorivi i otuda je u takvim zemljitima nizak sadraj lakopristupanog fosfora za
biljke. Nasuprot tome u zemljitima slabo kisele, neutralne i slabo alkalne reakcije, pH 6-8,2
preovlauju rastvorivi fosfati kalcijuma- primarni i sekundarni Ca fosfati [Ca(H2PO4)2 i CaHPO4].

17
Sa daljim poveanjem reakcije zemljita tenja je da se stvaraju nerastvorivi fosfati kalcijuma-
okta i tri kalcijum fosfat Ca8H2(PO4)6 x 5H2O i Ca3(PO4)2.
Koncentracija fosfora u zemljinom rastvoru je vrlo mala i najee iznosi od 0,1-0,5 mg
P2O5 po litri rastvora (ppm), a na izuzetno bogatim zemljitima dostie i do 1 ppm. Znaaj ovog
fosfora je jako velik jer se smatra da biljke usvajaju fosfor iskljuivo u obliku jona ortofosforne
kiseline iz zemljinog rastvora. Ukoliko se koncentracija ovog fosfora u rastvoru smanji, bilo da
ga usvoji biljka ili na drugi nain, u rastvor e prei nove koliine fosfata, i to onih koji su tee
rastvorljivi, i obrnuto, ako mu se koliina povea (najee dodavanjem ubriva) onda e jedan
deo ovog fosfora prei u tee rastvorljive fosfate.
Lakopristupaan fosfor je fosfor koji biljke mogu lako da usvoje za svoje potrebe, a tu
spada: fosfor zemljinog rastvora, adsorbovani deo fiksiranog fosfora, fosfor nekih jedinjenja
(primarna, sekundarna i tercijarna jedinjenja alkalnih elemenata, primarna i delimino
sekundarna jedinjenja zemnoalkalnih elemenata).

Kalijum je rasprostranjen element u prirodi. Od primarnih minerala najvie kalijuma

sadre feldspati koji su zastupljeni u svim stenama. Sekundarni minerali, odnosno minerali gline
sadre znatne koliine kalijuma, a najvie Ilit i Vermikulit.
Sadraj kalijuma u zemljitu se kree od 0,2-3%, odnosno u oraninom sloju od 30 cm
nalazi se od 9.000 do 140.000 kg/ha kalijuma (Schilling, 2000). Ova koliina predstavlja rezervu
neorganskog kalijuma u zemljitu. Pored toga, u zemljitu se nalazi od 25 do 50 kg/ha kalijuma
vezanog mikroorganizmima (Scheffer i Schachtschabel, 1989). Kalijum iz primarnih i
sekundarnih minerala nije pristupaan biljkama. Tek nakon njihovog razlaganja pod uticajem
vlage, slabih kiselina, temperature ili silikatnih bakterija oslobaa se jon kalijuma, koji ulazi u
zemljini rastvor, time postaje pristupaan za biljke ili se adsorbuje na zemljine koloide.
Sa stanovita pristupanosti za biljke, kalijum se u zemljitu moe podeliti na:
- kalijum ugraen u kristalnu reetku primarnih minerala 90-98%
- kalijum prisutan u fiksiranom neizmenjivom obliku 1-10%
- kalijum prisutan u izmenjivom, adsorbovanom obliku 1-2%
- kalijum u zemljinom rastvoru 6-20 mg/l (ppm).
Kalijum koji se nalazi u kristalnoj reetki minerala je u potpunosti nepristupaan za
biljke, sve do njihovog raspadanja. Za biljke je pristupaan kalijum iz zemljinog rastvora,
kalijum adsorbovan na koloidima zemljita i kalijum koji se nalazi fiksiran u meulamelarnom
prostoru minerala gline.
Fiksacija je proces u kome, u zemljitima koja sadre glinu, vei deo unetog kalijuma
ulazi i biva vezan u kalijumu osiromaenim i usled toga razmaknutim meuslojnim prostorima
minerala gline. Kada joni kalijuma ulaze u meuslojni razmak glinenih minerala, koji se odlikuje
negativnim nabojem, dolazi do suavanja meuprostora (skupljanja) izmeu slojeva tih
minerala i time joni kalijuma bivaju zatvoreni, fiksirani.
Izmenjivi ili adsorbovani kalijum obuhvata sav kalijum adsorbovan fiziko-hemijskim
silama na povrini koloidnih estica. Pod izmenom katjona podrazumeva se proces u kom katjon
slabo vezan za sorpcioni kompleks prelazi u zemljini rastvor i istovremeno jedan drugi katjon iz
zemljinog rastvora zauzima njegovo mesto i vezuje se na sorpcionom kompleksu u izmenljivom
obliku. Koliina vezanih katjona na sorpcionom kompleksu uvek je u dinaminoj ravnotei sa
njihovim udelom u zemljinom rastvoru.
Izmeu kalijuma zemljinog rastvora, adsorbovanog kalijuma i fiksiranog kalijuma vlada
dinamika ravnotea. Smanjenjem koncentracije kalijuma u rastvoru, jedan deo adsorbovanog
kalijuma prelazi u rastvor i obrnuto.

kalijum zemljinog adsorbovani fiksirani

rastvora izmenjivi kalijum teko izmenjivi kalijum

18
 Kalijum se u zemljinom rastvoru nalazi u koliini od 1-10 mg/l (ppm). U rastvoru se
nalazi u vidu rastvorivih soli. Ova koliina zadovoljava svega 5% potreba biljaka, ali se obnavlja
na raun izmenjivog - adsorbovanog i neizmenjivog-fiksiranog kalijuma. Zahvaljujui tome biljke
su u veoj ili manjoj meri tokom cele vegetacije obezbeene kalijumom.
Obezbeenost zemljita fosforom i kalijumom sa stanovita biljaka utvruje se na
osnovu sadraja lakopristupanih oblika ovih elemenata u zemljitu. U svetu je razvijen vei broj
metoda za utvrivanje sadraja lakopristupanog fosfora i kalijuma koje se meusobno razlikuju
po ekstrakcionom sredstvu i duini ekstrakcije.
U naoj zemlji kao zvanina metoda za odreivanje sadraja lakopristupanog fosfora i
kalijuma slui AL-metoda Egner i Riehma (1958). Princip odreivanja ovom metodom zasniva se
na tretiranju zemljita rastvorom za ekstrakciju, AL rastvorom, ime se adsorbovani, odnosno
izmenjivi fosfor i kalijum prevode u rastvor. U ekstraktima fosfor se odreuje spektrometrijski a
kalijum plamenofotometrijski. Kalibracijom metode pomou poljskih ogleda odreene su
granine vrednosti obezbeenosti zemljita i potrebe ubrenja biljaka.
Ukoliko je zemljite optimalno obezbeeno fosforom i kalijumom, potrebno je ubrivima
uneti onoliko fosfora koliko se odnese prinosom, a kalijuma oko 60% od koliine odnete
prinosom. Ukoliko je sadraj fosfora nizak, potrebno je ubrivima uneti fosfora 50% vie od
odnetog prinosom, a kalijuma oko 90% od odnete koliine prinosom. Potrebno je razlikovati dva
termina: iznoenje hraniva i odnoenje hraniva. Izneta koliina hraniva je ona koju biljka iznese
iz zemlje za formiranje vegetativne mase (etvenih ostataka) i prinosa zrna. Odneta koliina
hraniva je ona koja se odnese sa parcele, npr. zrnom. Ukoliko se kukuruz silira ili se slama
presuje i odnosi sa parcele, odneta koliina hraniva jednaka je iznetoj koliini. U tabeli 6.
prikazana je klasifikacija zemljita prema sadraju lakopristupanog fosfora i kalijuma i princip
vraanja hraniva u zavisnosti od obezbeenosti zemljita.

Tabela 6.

Sadraj Princip vraanja (%) od iznetog prinosom

P2O5 i K2O
mg/100g zemljita P2O5 vie od iznetog prinosom K2O od iznetog prinosom

Vrlo nizak 0-5 50-100 90-100

Nizak 6-10 30-50 80-90

Srednji 11-15 10-30 60-70

Optimalni 16-25 0 50-60

Visok 26-40 Manje od 20-30 30-40

Vrlo visok 41-50 Ne ubri se od 1-3 godine, prate se mikroelementi

tetan vie od 50 Ne ubri se dui period, prate se mikroelementi

19
 UBRENJE RATARSKIH BILJAKA

ubrenje ozimih i jarih strnina

Koliina hraniva koju strna ita iznesu iz zemljita zavisi prvenstveno od visine
ostvarenog prinosa zrna i koliine vegetativne mase. Obino se kod ita rauna etveni indeks,
odnos zrno-slama 1:1. U literaturi se mogu sresti brojni podaci razliitih autora, o iznoenju
hraniva prinosom. U razliitim agroklimatskim uslovima i uslovima obezbeenosti zemljita
hranivima, postoje i odreena odstupanja u iznoenju hraniva. U tabeli 7. prikazano je proseno
iznoenje hraniva u kg/ha sa 1 t prinosa zrna i odgovarajuom koliinom etvenih ostataka kod
strnih ita.

Tabela 7.

Biljna vrsta N P2O5 K2O

Ozima penica 25-30 10-15 17-25
Ozimi jeam 20-25 8-12 20-25
Jari jeam 15-20 8-12 20-25
Ra 22-30 10-15 20-30
Ovas 22-30 10-15 20-30

Podaci u gornjoj tabeli prikazuju potrebe hraniva za formiranje 1 t prinosa zrna i

odgovarajue vegetativne mase. Prema tome ukoliko se ostvari prinos od 7 t/ha penice, iz
zemljita e se izneti oko: 180 kg/ha N, 80 kg P2O5 i 140 kg K2O. Ukoliko se slama presuje i
odnosi sa njive, celokupna koliina hraniva e biti i odneta, odnosno iznoenje = odnoenje.
etveni ostaci sadre 25-30% N, 20-25% P2O5 i oko 70% K2O. S obzirom na etveni
indeks 1:1 koliina zetvenih ostataka jednaka je koliini zrna tako da se zaoravanjem slame u
zemljite vrati:

30% od iznete koliine N 180 x 0,30 = 54 kg

25% od iznete koliine P2O5 80 x 0,25 = 20 kg
70% od iznete koliine K2O 140 x 0,7 = 98 kg

Na osnovu navedenog, ukoliko se etveni ostaci zaoravaju iznoenje hraniva e biti 180
kg/ha N, 80 kg P2O5 i 140 kg K2O, ali e odnoenje iznositi svega 128 kg/ha N, 64 kg P2O5 i 42
kg K2O. Ovu koliinu hraniva je potrebno nadoknaditi ubrivima, a hraniva iz etvenih ostataka
nakon mineralizacije postaju ponovo dostupna biljkama.
Ako raspolaemo rezultatima analize zemljita i potujui principe ubrenja moemo
izraunati potrebnu koliinu ubriva i hraniva koja treba nadoknaditi zemljitu, zbog odnoenja
prinosom. Primer obrauna hraniva:
Sadraj lakopristupanog fosfora u zemljitu iznosi 13 mg, a kalijuma 22 mg, sadraj
ukupnog azota iznosi 0,21%. Izraunati potrebnu koliinu azota, fosfora i kalijuma za planirani
prinos od 7 t/ha penice, ako se slama sitni i zaorava.

Sa prinosom od 7 t zrna iz zemljita e biti odneto:

azota 7 x 26 = 182 kg - 54 kg (30% se vraa se slamom) = 128 kg
fosfora 7 x 12 = 84 kg - 20 kg ( 25% se vraa slamom) = 64 kg
kalijuma 7 x 20 = 140 kg - 98 kg ( 70% se vraa slamom) = 42 kg

20
Poto je zemljite srednje obezbeeno fosforom (13mg) potrebno je uneti 10 -30% vie fosfora
od planiranog odnoenja, 63 kg x 1,1 (1,3) odnosno 70-82 kg P2O5.
Sadraj kalijuma u zemljitu je optimalan (22 mg) pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog
odnoenja, 42 x 0,5 (0,6) odnosno 21-25 kg K2O.
Pod osnovnu obradu u zonu razvoja korena biljke potrebno je uneti celokupnu koliinu
fosfora i kalijuma zbog njihove slabe pokretljivosti u zemljitu ( oko 5 cm od granule ubriva).
Pod osnovnu obradu se unosi i 1/3 potrebne koliine azota, odnosno oko 40-45 kg. Ostatak
azota se unosi prihranom na osnovu N-min analize.
U poetku prolenog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u
zemljitu (20-30 ppm ili 12-20 kg N-NO3/ha u sloju 0-20 cm). Nitratni oblik azota ne vezuje se
u zemljitu, podloan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali,
mora biti usklaeno s uzrastom biljaka, fizikim svojstvima zemljita i klimatskim prilikama. Iz
navedenih razloga, ukoliko potrebna koliina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha, potrebno je
prihranu uraditi u dva navrata. Ukoliko se za prvu prihranu primenjuje urea, potrebno je
prihranu obaviti krajem januara a najkasnije do polovine februara, jer je potrebno 20-30 dana
da se urea transformie do nitratnog oblika.
Visoka koncentracija nitrata u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za proleno
izduivanje. Brz porast nadzemnog dela zapoinje kad se minimalna temperatura ustali iznad
50C. Dolazi do poveanja volumena elija, uglavnom na raun rezervi i usvajanja vode. U daljem
toku vegetacije penice dolazi kod temp. 5-100C do istezanja prvog i drugog internodija, a kad
se temperatura ustali iznad 100C dolazi do distenzije preostalih internodija (3., 4. i 5.). Porast
uzdune ose biljaka regulisan je -indol siretnom kiselinom (auksin) za ije nastajanje takoer
potreban azot. Pojavom etvrtog lista zametnut je klas i odreen broj klasia. Dobra
ishranjenost azotom u toj etapi razvoja spreava kasniju sterilnost klasia i poveava broj
plodnih cvetia (tri i vie po klasiu). Smatra se da je razvoj komponenti klasa samo delimino
pod uticajem nasledne osnove pa je time dobra ishranjenost biljaka jo znaajnija. Dozrevanje
penice odvija se preteno na raun razgradnje rezervnih materija uz njihovu alokaciju iz
fotosintetiki neaktivnih delova biljke (starije lie i vlat) u klas. Stoga je kritian period
nastajanja prinosa znatno prije smene vegetacione i generativne faze razvoja (oplodnja) i
opravdano se smatra da je pravo vreme za prvu prihranu trenutak prelaska iz
mirovanja u proletnji porast, a za drugu poetak izduivanja (vlatanja).
Na skici 2. prikazana je dinamika usvajanja azota kod ozime penice.

Skica 2.

X XII II IV VI

21
 Kada je u pitanju prihrana ozimog pivskog jema, prihranu je potrebno obaviti iskljuivo
amonijum-nitratom neposredno pre poetka prolenog porasta. Prihrana ureom moe za
posledicu imati produeno usvajanje azota i poveanje sadraja proteina, to za posledicu ima
loiji kvalitet jema kao sirovine za pivsku industriju.
ubrenje jarih strnina azotom se vri tako da se celokupna koliina azotnih ubriva da
predsetveno, a prihrana se ne preporuuje zbog kratke vegetacije i nemogunosti iskoritavanja
hraniva iz ubriva.
ubrenje tritikalea u osnovi je isto kao za penicu, s tim to se daju za 10% nie koliine
azotnih ubriva.

ubrenje uljane repice

Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuu vegetativnu masu uljana repica iz
zemljita iznese: 50-60 kg N, 25-30 kg kg P2O5, 50 kg K2O i 8-10 kg/ha sumpora, ali se zrnom
iznese oko 37-45 kg N, 20-22 kg P2O5, 10 kg K2O i 7-9 kg sumpora po ha. Uljana repica je
kaliofilna biljka i ima velike zahteve za kalijumom, mada se najvei deo kalijuma nalazi u
etvenim ostacima. Kada je u pitanju osnovno ubrenje potrebno je osnovnom obradom uneti
oko 1/3 N i celokupnu koliinu fosfora i kalijuma. Na zemljitima optimalne plodnosti i uz
planirani prinos od 3 t zrna po ha, trebalo bi uneti oko 70-80 kg N, oko 60-80 kg P2O5 i oko 60-
80 kg K2O. Kada je u pitanju ubrenje kalijumom u literaturi se esto moe nai preporuka da je
potrebno unositi znatno vee koliine kalijuma od navedenih. Pri sadraju od 15 mg
lakopristupanog kalijuma u sloju do 30 cm ima oko 600-650 kg/ha, to je vie nego dovoljno
za formiranje prinosa od 3 t zrna sa etvenim ostacima. S obzirom da koren ne moe da iskoristi
svu rezervu lakopristupanog kalijuma, da e kalijum ugraen u etvene ostatke (150 kg) biti na
raspolaganju narednim usevima tek nakon mineralizacije, potrebno je dati onoliko kalijuma
koliko e se izneti prinosom. Uostalom i iskustva iz prakse pokazuju da nije potrebno davati
velike koliine kalijuma za visoke prinose, a na zemljitima gde je sadraj lakopristupanog
kalijuma preko 25 mg/100g, ubrenje kalijumom se moe smanjiti i na 30 kg/ha ili ak izostaviti
bez uticaja na ogranienje prinosa. Kada je u pitanju ubrenje fosforom treba se pridravati
principa iz tabele 6.
Prihranu repice treba obaviti prvi put tokom februara i to ureom, a drugi put poetkom
prolenog porasta sa amonijum-sulfatom. Obino se u prihrani daje 90-100 kg azota, a druga
prihrana sa 200 kg/ha amonijumsulfata obezbedie repicu dovoljnim koliinama sumpora.

ubrenje kukuruza

Kukuruz je dominantna kultura s obzirom da zauzima najvee povrine od svih ratarskih

kultura. Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuu vegetativnu masu iz zemljita
iznese: 25-30 kg N, 10-15 kg kg P2O5, 20-25 kg K2O.
Proseni etveni indeks kukuruza iznosi 1:1. Kukuruz
je osetljiv na nedostatak cinka, i kod zemljita koja su
prekomerno obezbeena fosforom mogu da se jave
nedostaci ovog elementa. U subotikom regionu
nedostatak cinka moe da se javi lokalno na parceli ili
na peskovitim zemljitima Subotiko-Horgoke
peare. Za ublaavanje ove pojave mogu se koristiti
folijarna ubriva sa cinkom. Prilikom planiranja
ubrenja kukuruza treba poi pre svega od planiranog
prinosa, koji treba da je na nivou viegodinjeg
Slika 7. Znaci nedostatka cinka na kukuruzu

22
proseka, uvean za 15-20%. Celokupnu planiranu koliinu fosfora i kalijuma, kao i 1/3, pa ak i
1/2 azota potrebno je zaorati. Zaoravanjem pre svega uree, omoguie se da se azot do setve
spusti neto dublje u profilu zemljita. Kukuruz ima moan korenov sistem koji prodire i do 150
cm u dubinu. Razvojem korena u dublje slojeve zemljita, omoguava se da kukuruz lake
podnese letnje vruine i nedostatak vode u povrinskom sloju. U nekim zemljama pa i kod nas u
novije vreme sve je vie zagovornika startnog ubrenja, deponovanjem kompleksnih ubriva
zajedno sa setvom. S obzirom da mlada biljka ima visoke zahteve za fosforom, ali je relativno
usvajanje malo, moglo bi se na taj nain uneti 12-15 kg/ha NPK ubriva, ali nikako vie iz
razloga zbog kojih se preporuuje i unoenje azota u jesen pod osnovnu obradu. Prihranu
azotnim ubrivima treba izbegavati jer dovode do produenja vegetacije i vee vlage zrna u
berbi. Utvrivanje predsetvene koliine azota za kukuruz je najbolje uraditi na bazi N-min
metode.

Primer za ubrenje kukuruza na bazi analize zemljita

Sadraj lakopristupanog P2O5 u zemljitu je 22,8 mg, a kalijuma 21,1 mg, dok je zemljite
dobro obezbeeno azotom 0,2%. Planirani prinos kukuruza je 9 t/ha suvog zrna. Kukuruzovina
se zaorava.

Sa prinosom od 9 t zrna i odovarajuom masom kukuruzovine iz zemljita e biti izneto:

azota: 9 x 25 = 175 kg - 55 kg (30% se vraa se kukuruzovinom) = 120 kg
fosfora 9 x 12 = 108 kg - 27 kg ( 25% se vraa kukuruzovinom) = 81 kg
kalijuma 9 x 22 = 198 kg - 139 ( 70% se vraa kukuruzovinom) = 59 kg

Poto je zemljite optimalno obezbeeno fosforom (22,8 mg) potrebno je uneti fosfora onoliko
koliko se odnese zrnom, 81 kg P2O5.
Sadraj kalijuma u zemljitu je optimalan (21,1 mg) pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog
odnoenja, 59 x 0,6= 35 kg K2O.
Poto je zemljite dobro obezbeeno azotom, potrebe kukuruza iznosie 9 x 25 = 225 kg/ha

U jesen je potrebno uneti:

1/3 N od 225 kg , odnosno 75 kg
100 % P2O5, odnosno 81 kg
100 % K2O, odnosno 35 kg

Poto je najmanje potrebno kalijuma, koliina od 35 kg kalijuma se deli sa sadrajem kalijuma u

ubrivu. Ako koristimo NPK 15:15:15, onda je 35/0,15 = 233 kg/ha. Toliko je potrebno NPK
15:15:15 da zadovoljimo potrebe za kalijumom.
Kako smo ovim ubrivom uneli i deo azota i fosfora, raunamo koliko je potrebno jo uneti
fosfora i azota nekim drugim ubrivom:
N 75 35 = 40 kg
P2O5 81 -35 = 46 kg
Preostali fosfor (46 kg) emo uneti mineralnim ubrivom MAP 12:52:
46/0,52 = 89 kg MAP, sa kojim smo uneli jo i 89 x 0,12 = 10,7 kg N
Potrebno je uneti jo 40 10,7 = 29,3 kg N/ha
29,3/0,46 (0,46 je sadraj azota u min. ubrivu urea)= 63 kg uree
Dakle potrebno je uneti: 233 kg/ha NPK, 89 kg/ha MAP-a i 63 kg uree.

23
Mogli smo za osnovno ubrenje koristiti i NPK 8:24:16 u koliini od 300 kg/ha, ali bi tada uneli
13 kg kalijuma vie, a 9 kg fosfora manje. Uz dodatak od 111 kg uree uneta bi bila planirana
koliina azota.
Postoji i mogunost da se osnovno ubrenje izvri sa 81/0,52 = 155,7 kg MAP-a i 122 kg uree
po ha. Time smo uneli sav fosfor i azot ali nismo uneli kalijum.
Ovim se pojednostavljuje sistem ubrenja, jer pri sadraju kalijuma od 21,1 mg postoje
dovoljne rezerve da se ostvari planirani prinos, ali ih je potrebno nadoknaditi naredne godine
pojaanim ubrenjem kalijumom.

Primer predsetvenog ubrenja azotom

Planirano iznoenje azota iznosi 225 kg/ha, a pod osnovnu obradu je uneto 75 kg. Ukoliko se
etveni ostaci redovno zaoravaju, moemo raunati da e se mineralizacijom, ukoliko bude
dovoljno padavina, osloboditi jo 60-70 kg/ha azota.
Prema tome: 225 75 70 = 80 kg toliko je potrebno uneti azota predsetveno
80/0,46 = 173 kg/ha urea ili 80/0,34 = 235 kg/ha AN

Pored ovoga u zemljitu ve postoji odreena koliina mineralnog azota, ali isto tako i posle
etve postoji odreena koliina mineralnog azota, tako da se ova koliina ne uzima u bilans.
Prema tome osnova za obraun hraniva je analiza zemljita kojim se dobije i preporuka
ubrenja, tako da kada god postoji mogunost, treba uraditi analizu i obratiti se za savet
strunim slubama.

ubrenje suncokreta

Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuu vegetativnu masu suncokret iz

zemljita iznese: 45-55 kg N, 20-25 kg kg P2O5 i 70-90 kg K2O. Zbog manjeg etvenog indeksa
1:2, sa prinosom od 3 t/ha zrna odnese 80 kg N, 40 kg P2O5 i 40 kg K2O. Suncokret ima dobro
razvijen korenov sistem to mu omoguava dobro iskoritavanje hraniva iz zemljita. Unoenje
mineralnih ubriva pod osnovnu obradu je kao i kod kukuruza, 1/3-1/2 N i celokupna koliina
fosfora i kalijuma. Ukoliko je prethodni usev bio ubren samo MAP-om, prednost u osnovnom
ubrenju treba dati formulacijama sa veim sadrajem kalijuma, npr. NPK 8:16:24.

ubrenje soje

Soja je kultura koja dobro koristi hraniva iz zemljita i za formiranje 1 t/ha prinosa sa
vegetativnom masom usvoji 100 kg N, 23-27 kg kg P2O5 i 50-60 kg K2O. Sav fosfor i kalijum
treba uneti pod osnovnu obradu, na osnovu analize zemljita. Na zemljitima optimalne
plodnosti pod osnovnu obradu treba uneti 200-300 kg/ha NPK 15:15:15 ili NPK 8:24:16, a
predsetveno 40-50 kg azota. Unos vee koliine azota utie na odumiranje kvrica u kojima se
nalaze simbiotske bakterije azotofiksatori. Inokulacija semena nitraginom je obavezna mera
pred setvu jer se tako obezbeuje fiksacija atmosferskog azota.

ubrenje lucerke

U uslovima suvog ratarenja lucerka moe dati 8-10 t/ha sena, a u uslovima
navodnjavanja ili obilnijih padavina i do 16 t/ha sena. Prinosom sena od 10 t/ha lucerka iz
zemljita iznese 130 kg N, 39 kg P2O5, 94 kg K2O i 140 kg CaO. Zbog toga je pred setvu lucerke
dobro primeniti 30-40 t/ha stajnjaka i 80-100 kg/ha P2O5 i 80-100 kg K2O, na zemljitima dobre
plodnosti. U prolee se lucerka prihranjuje sa oko 30 kg/ha N, pre kretanja vegetacije, a u jesen

24
posle poslednjeg otkosa sa 200 kg/ha NPK 9:15:15. Na osnovu analize zemljita moe se dati
preciznija preporuka ubrenja.

UBRENJE POVRTARSKIH KULTURA

Povrtarske kulture iznose velike koliine hraniva iz zemljita, pa ubrenju ovih kultura
treba posvetiti posebnu panju, naroito kod uzgoja u zatienom prostoru.
Zajednika karakteristika svih povrtarskih kultura je slabije razvijen korenov sistem koji
se uglavnom razvija u povrinskom sloju, tako da se povrtarske kulture prihranjuji 2-3 puta, a
neke i ee. Sve povrtarske kulture imaju izraene zahteve za kalijumom. U tabeli 8. prikazan
je nivo obezbeenosti zemljita kalijumom u zatienom prostoru (Pavlek, 1975, citat Ubavi et
al. 2002).

Tabela 8.

Nivo snabdevenosti Laka zemljita Tea zemljita

zemljita mg K2O/100g mg K2O/100g
Nizak 40 <50
Srednji 40-60 50-70
Visok 60-100 70-120
Vrlo visok >100 >120

Za ubrenje zemljita u povrtarskoj proizvodnji poeljno je koristiti organska ubriva.

Najvei znaaj ima stajnjak, i potrebno je koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Poluzgoreli
stajnjak se moe koristiti za osnovno ubrenje u jesen pod kulture koje se sade u prolee.
Ukoliko se stajnjak unesi neposredno pre setve ili sadnje treba koristiti dobro zgoreli stajnjak.
Prilikom obrauna ubriva treba uzeti u obzir i sadraj hraniva iz stajnjaka. U tabeli 9. prikazan
je sadraj hraniva u organskim ubrivima.

Tabela 9.

Sve stajnjak ( 10 t )
Vrsta N kg P2O5 kg K2O kg
Govei 30-40 16-28 40-50
Svinjski 45-60 20 60
Zgoreli stajnjak ( 10 t )
Govei 60-70 25-35 50-75
Svinjski 50-65 15-25 50-65
Osoka
Govea 20 - 80
Svinjska 20 - 80

Nitrati i nitriti u povru

Biljkama je azot neophodan uglavnom za izgradnju proteina (proseni sadraj azota u

proteinima povra iznosi 6,25%). Postoji meutim i veliki broj drugih jedinjenja koja sadre
azot, kao npr. hlorofil, genetski materijal i veliki broj jedinjenja koji obezbeuju raznovrsnost
ukusa, boja i mirisa povra.

25
 Azot se od strane biljaka usvaja korenom uglavnom u vidu nitratnog jona, i manjim
delom u vidu amonijanog jona. Usvojeni nitrati se u biljnom organizmu u toku procesa
metabolizma transformiu u druga jedinjenja. U procesu metabolizma uestvuje veliki broj
enzima koji redukuju nitrate do amida, aminokiselina i na kraju do velikih molekula proteina. Od
ega zavisi sadraj nitrata u biljci ?
Na sadraj nitrata u biljkama utie zajedniko delovanje velikog broja inilaca. ubrenje
veim koliinama azota utie na poveanje sadraja nitrata u biljkama. Pri tome biljke ne
razlikuju da li nitratni azot potie iz mineralnih ubriva, ili je on nastao mineralizacijom organske
materije. Prema tome povien sadraj nitrata u povru moe biti i rezultat jaeg ubrenja
organskim ubrivima.
Nedostatak svetlosti i nie temperature utiu na smanjeni intenzitet metabolizma i
prometa nitrata, tako da dolazi do njegove akumulacije u biljkama. Biljka usvaja nitrate i tokom
noi, ali zbog nedostatka fotosinteze dolazi do njegovog nagomilavanja tako da je u jutarnjim
satima njegov sadraj u biljkama najvei. Ovaj viak nitrata se razgradi do podneva. Pri
oblanom vremenu i niskom intenzitetu svetlosti, ovaj viak nitrata se zadrava u biljkama, a pri
pojaanoj transpiraciji moe ak i da se povea. to manje svetlosti biljka ima na raspolaganju,
vee je nagomilavanje nitrata.
Sadraj nitrata zavisi i od faze razvoja biljke. Tokom vegetativnog rasta mnogo je
intenzivnije usvajanje nitrata nego u fiziolokoj zrelosti. Dakle povre koje se bere pre njegove
fizioloke zrelosti (npr. zelena salata, spana) sadri uvek vie nitrata.
U tabeli 10. prikazan je sadraj nitrata u pojedinom povru (prema Venteru).

Tabela 10.

Povre Sadraj nitrata u mg/kg

Salata 380 - 3520
Kineski kupus 430 - 3520
Spana 345 - 3890
Krompir 90 - 800
Celer 160 -350
Keleraba 200- 1700
Paradajz 10 -100
Paprika 80 - 180
Krastavci 20 - 300

Sadraj nitrata u povru je sortna karakteristika, to ima velikog znaaja u selekciji i

oplemenjivanju. Naroito kod glaviastih salata pravilnim odabiranjem dobijene su sorte sa
redukovanim sadrajem nitrata.
Nitrate ovek u organizam unosi prvenstveno povrem (oko 70%), preko pijae vode
(oko 20%) i putem mesa i mesnih preraevina (oko 6%). Najvei deo nitrata se izluuje putem
bubrega, a jedan deo zavrava preko pljuvanih lezda u pljuvaki gde se moe pretvoriti u
nitrite. Nitrat je za odraslu osobu bezopasna supstanca i nije tetan po zdravlje.
Nitriti su produkt metabolizma nitrata i smatraju se tetnim po zdravlje. Oni nastaju npr.
starenjem povra kao rezultat aktivnosti odreenih bakterija. Podgrevanjem nekih variva takoe
moe da se povea koncentracija nitrita u njima. U ustima i elucu ljudi nitrati se redukuju do
nitrita. Nitriti u kiseloj sredini eluca reaguju sa produktima razlaganja proteina i nastaju
nitrozamini koji se smatraju kancerogenim jer deluju na inicijaciju tumora.
Svee povre uglavnom ne sadri nitrite!
Iako su ljudi koji jedu dosta povra izloeni unosu velike koliine nitrata, rizik po zdravlje
je veoma mali. To potvruje nutritivna studija londonske kole za higijenu i tropsku medicinu,

26
koja pokazuje da je rizik od raka kod vegetarijanaca veoma mali. To se tumai time to se sa
unosom nitrata konzumiranjem povra, istovremeno unose i druge materije kojima povre
obiluje, kao to su vitamin C (askorbinska kiselina), vitamin E (tokoferol) i betakaroten, koji
spreavaju stvaranje nitrozamina. Isto tako azotna jedinjenja pojaavaju antibakterijsko
delovanje eluane kiseline, ime se pojaava odbrana od patogenih bakterija izazivaa bolesti,
kao npr. salmonele.

Granine vrednosti za unos nitrata i nitrita u organizam ljudi

Svetska zdravstvena organizacija je donela tzv ADI (acceptable daily intake) vrednosti
prihvatljiv dnevni unos nitrata i nitrita, koji ne uzrokuje tetne posledice po ljudsko zdravlje:
natrijumnitrat: 5 mg/kg telesne teine ( odgovara vrednosti 3,65 mg NO3)
natrijumnitrit: 0,2 mg/kg telesne teine ( odgovara vrednosti 0,14 mg NO2).
Osoba telesne teine 70 kg moe prema tome ishranom u organizam dnevno uneti 51 mg
nitrata i 9,8 mg nitrita bez bojazni za tetne posledice po zdravlje.

Potrebe povra za hranivima

U uslovima intenzivne proizvodnje, kada se ostvaruju vrlo visoki prinosi, povre zahteva i
velike koliine mineralnih hraniva. U tabeli 11. prikazane su potrebe povrtarskih kultura
( Becker, Dillingen).

Tabela 11.

Potreba hraniva u kg/ha

Kultura
Prinos t/ha N P2O5 K2O
Paradajz 40 110 25 150
Paprika 20 270 50 282
Kupus 70 250 90 350
Luk 30 80 40 100
Krastavac 30 50 40 80
Mrkva 30 95 40 150
Salata 25 55 25 110
Karfiol 50 200 80 250
Cvekla 50 130 45 260
Plavi patlidan 40 103 24 148
Celer 20 120 50 200
Perun 10 24 23 76
Spana 20 100 35 80
Kelj 35 250 85 250
Rotkvica 10 50 18 51

Prilikom obrauna hraniva za potrebe ubrenja povrtarskih kultura treba uzeti u obzir i
hraniva iz organskih ubriva. U tabeli 12. prikazan je koeficijent iskoritavanja hraniva iz
stajnjaka po godinama.

27
 Tabela 12.

Godina primene stajnjaka i % iskoritavanja hraniva

Tip
I II III IV
zemljita
% % % %
Lako 60 30 10 -
Srednje 50 35 10 5
Teko 40 30 20 10

Kada je u pitanju ubrenje povra azotom, treba imati na umu da se povre proizvodi
uglavnom u uslovima navodnjavanja, i da nema razvijen koren kao ratarske kulture, tako da se
ree primenjuje u osnovnom ubrenju i najvee koliine azota se unose startno pre setve i
rasaivanja, i u nekoliko prihrana. Ovo se ini iz razloga to je nitratni jon vrlo pokretljiv u
zemljitu, kako bi se izbegli njegovi gubici ispiranjem. Isto tako treba voditi rauna o vremenu
unosa, koliini i vremenu berbe povra kako bi se izbeglo nagomilavanje tetnih nitrita.
Prema analizama zemljita iz zatienog prostora koje su raene u poslednjih desetak
godina, sadraj fosfora je uglavnom tetan, >100 mg/100g zemljita, tako da treba voditi
rauna da ne doe do njegovog prekomernog unosa, jer viak fosfora utie na slabije usvajanje
mikroelemenata (gvoe). U sluaju njegovog visokog sadraja, preko 40 mg/100g, treba
izostaviti njegovo unoenje. Na dobro obezbeenim zemljitima treba unositi samo onoliko
fosfora koliko se iznosi prinosom.
Kalijum je vrlo znaajan u ishrani povra i njegovo iznoenje iz zemljita je vrlo
znaajno. U tabeli 13. je prikazano unoenje kalijuma u zavisnosti od njegovog sadraja u
zemljitu.

Tabela 13.

Procenat unoenja kalijuma od iznetog u zavisnosti od obezbeenosti zemljita

> 20 mg mg/100 g 15-20 mg/100 g 10-15 mg/100 g 5-10 mg/100 g
60% 80% 100% 125%

Primer ubrenja
Planirana je proizvodnja kupusa od 70 t/ha, sadraj lakopristupanog P2O5 u zemljitu je
26 mg, a lakopristupanog K2O 22 mg. Pod osnovnu obradu se unosi 30 t/ha zgorelog goveeg
stajnjaka. Tip zemljita: srednje (ilovasto).

Potrebe kupusa za 70 t/ha prinosa iznose:

N P2O5 K2O
250 90 350

Stajnjakom se u zemljite unosi:

3 x 60 kg N = 180 kg a u prvoj godini e se iskoristiti 50%, odnosno 90 kg

3 x 30 kg P2O5 = 90 kg, a u prvoj godini se iskoristi 50%, odnosno 45 kg
3 x 60 kg K2O = 180 kg a u prvoj godini e se iskoristiti 50%, odnosno 90 kg

Mineralnim ubrivima potrebno je uneti:

N 250 90 = 160 kg P2O5 90 45= 45 kg K2O 210 kg (60% od 350 kg) 90= 120 kg

28
S obzirom da e se mineralizacijom etvenih ostataka mineralizovati jo 30-50 kg azota,
potrebnu koliinu azota iz mineralnih ubriva moemo dodatno umanjiti za 40 kg, odnosno
mineralnim ubrivima je potrebno uneti 120 kg azota.
Prema tome pod osnovnu obradu treba uneti 400-450 kg NPK 7:12:25. Pre rasaivanja se unosi
oko 100 kg/ha amonijumnitrata i potrebno je obaviti jo dve prihrane sa po 80 kg/ha
amonijumnitrata.
Kod uzgoja u zatienom prostoru najee se povre zaliva sistemom kap po kap i za
svaku kulturu se izrauje sistem ubrenja. U tabeli 14. prikazano je ubrenje kalijumom
sistemom kap po kap.

Tabela 14. Potrebe plodovitog povra u kalijumu pri proizvodnji u sistemu kap po kap (Kafkafi i
Tarchitzky, 2011.)

vreme rasta izraeno u % Ukupno Broj Usvajanje Oekivani

Kultura 0-20 20-40 40-60 60-80 80-100 usvajanje biljaka kg K2O prinos
usvajanje* g/biljci g/biljci po ha kg/ha t/ha
0,7 0,8 3,5 7,0 4,5 16,5
Paradajz 20.000 330 100
(25) (30) (128) (256) (165) (121)
0,5 2,0 1,4 1,4 0,4 5,7
Paprika 50.000 285 55
(25) (100) (70) (70) (20) (77)
0,4 1,2 4,0 4,4 2,0 12,0
Dinja 25.000 300 50
(20) (60) (190) (220) (100) (120)

* Brojevi u zagradama su dnevne koliine K (mg K2O po biljci dnevno) koje treba da se
dodaju fertigacijom preko sistema kap po kap. U ove koliine ukljueno je 10% vie kalijuma
neophodnog za usvajanje i potronju od strane korena kod plodovitog povra.
Najbolji efekti u proizvodnji kupusa i karfiola postiu se doziranjem kalijumovih
vodotopivih ubriva preko sistema kap po kap. Fertigacijom se dodaje polovina od ukupno
planirane koliine aktivne materije, a druga polovina se primenjuje pod osnovnu obradu iz
organskih i mineralnih ubriva (najee iz kompleksnih ubriva sa naglaskom na kalijumu i
granulisanom kalijum-sulfatu). Predviena koliina vodotopivih ubriva za fertigaciju sa
naglaskom na kalijumu iz vodotopivih kompleksnih ubriva sa 20-30% K2O, kalijum-nitrata ili
kalijum-sulfata se deli u minimum pet (kod ranih), osam (kod srednje ranih sorti) do 10
prihrana (kod kasnih hibrida), s tim da se kalijum-nitrat primenjuje u fazi ukorenjavanja do
poetka zavijanja glavice, a kalijum-sulfat se primenjuje u drugom delu vegetacije.

29
 LITERATURA

1. Rudolf Kastori, Fiziologija Biljaka I (1986), Poljoprivredni Fakultet Institut za ratarstvo i

povrtarstvo
2. Rudolf Kastori, arko Ilin, Ivana Maksimovi, Marina Putnik Deli, Kalijum u ishrani
biljaka Kalijum i povre (2013), Poljoprivredni Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
3. Maja Manojlovi, Darinka Bogdanovi, Sanja Lazi, Ljiljana Nei, Plodnost i optereenost
zemljita u pograninom podruju (2014)
http://www.agroekologija.eu/agri-conto-cleen/wp
content/uploads/2014/02/01_Plodnost_i_opterecenost_zemljista_u_pogranicnom_podrucju.pdf
4. Irena Jug, Elementi biljne ishrane
http://ishranabilja.com.hr/literatura/tloznanstvo/Elementi.pdf
5. Vladimir Vukadinovi, Plodnost-produktivnost tla
http://ishranabilja.com.hr/literatura/ishrana_bilja/Plodnost_tla.pdf
6. Vladimir Vukadinovi, Gnojidbene preporuke
http://www.nss.com.hr/documents/gnojidba/Gnojidbene%20preporuke.pdf
7. Aktuelni savetnik, Godina 3, Broj 6, PSS Senta, Jun 2014.
http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/AS%20PSS%20Senta_1.pdf
8. Uputstvo za uzorkovanje zemljita
http://www.nsseme.com/products/inc/lab/Uputstvo_uzorkovanje_zemljista.pdf
9. Dokumentovana metoda broj 1 za uzimanje uzoraka zemljita za potrebe agrohemijske
analize (2007), Laboratorija za ispitivanje, PSS Subotica AD
10. R. Kastori, M. Ubavi, N. Petrovi, A. Peji, ubrenje ratarskih i povrtarskih biljaka
(1991) Poljoprivredni Fakultet, Novi Sad, PHI Zorka Subotica

30