OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU I MONTAU

ELINIH KONSTRUKCIJA
1. UVODNE NAPOMENE

Opti tehniki uslovi za izradu i montau elinih konstrukcija predstavljaju kratak opis obaveza svih uesnika
na izradi i montai noseih elinih konstrukcija graevinskih objekata . Uslovi se, po pravilu, prilau kao
standardni tekst tehnikom opisu objekta.

2. ZAKONSKA I TEHNIKA REGULATIVA ZA IZRADU I MONTAU

ELINIH KONSTRUKCIJA

OPTA ZAKONSKA REGULATIVA

/0-1/ Zakon o izgradnji objekata; Slubeni glasnik RS br 47/2003.

/0-2/ Pravilnik o zatiti na radu u graevinarstvu; Slubeni glasnik RS br.53/1997.
/0-3/ Zakon o zatiti na radu; Slubeni glasnik SRS br 21/1978,23/1978, 22/1979 i 10/1985.
/0-4/ Pravilnik o vrenju strunog nadzora nad gradnjom objekata; Slubeni glasnik SRS br
27/1985.
/0-5/ Pravilnik o tehnikom pregledu investicionih objekata; Slubeni glasnik SRS br 9/1969.
/0-6/ Pravilnik zatite na radu za graevinske objekte namenjene za radne i pomone prostorije;
Slubeni glasnik SRS br 29/1987.
/0-7/ Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izradjenih investicionih objekata
odnosno izvedenim radovima na tim objektima; Slubeni glasnik SRS br 24/1985.

TEHNIKA REGULATIVA

1 Optereenja

/1-1/ JUS U.H2.110/1991: eline konstrukcije za noenje antena - proraun, konstruisanje i

izvoenje
/1-2/ JUS U.C7.110/1991: Optereenje vetrom. Osnovni principi i osrednjeni aerodinamicki
pritisak vetra.
/1-3/ JUS U.C7.111/1991: Optereenje vetrom. Dinamicki koeficijent i aerodinamicki pritisak
vetra.
/1-4/ JUS U.C7.112/1991: Optereenje vetrom. Optereenje vetrom zgrada.
/1-5/ JUS U.C7.113/1991: Optereenje vetrom. Optereenje vetrom ostalih graevinskih
konstrukcija.
/1-6/ Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim
podrujima; Slubeni list SFRJ br 31/1981, 49/1982, 29/1983 i 21/1988.
/1-7/ Seizmoloke karte za povratne periode 50, 100, 200, 500 i 1000 godina; Zajednica za
seizmologiju SFRJ, 1987.
/1-8/ Pravilnik o tehnikim normativima za optereenja noseih graevinskih konstrukcija;
Slubeni list SFRJ br 26/1988.
/1-9/ JUS U.C7.121/1988: Korisna optereenja stambenih i javnih zgrada.
/1-10/ JUS U.C7.122/1988: Odredjivanje korisnog optereenja tavanica u proizvodnim pogonima
i skladitima.
/1-11/ JUS U.C7.123/1988: Sopstvena teina konstrukcija, nekonstruktivnih elemenata i
uskladitenog materijala koja se uzima u obzir pri dimenzionisanju. Zapreminska masa.
/1-12/ JUS A.A1.100/1985: Standardna atmosfera.
/1-13/ JUS U.C7.010/1988: Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija. Osnovni principi za
proveru pouzdanosti konstrukcija.

2 Opta tehnika regulativa za eline konstrukcije

/2-1/ Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije; Slubeni list SFRJ br
61/1986.
/2-2/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije; Slubeni list SFRJ br
35/1970.
/2-3/ Tehniki propisi za lake eline gradjevine kod noseih elinih konstrukcija; Slubeni list
SFRJ br 41/1964.
/2-4/ Tehniki propisi za jednostavne konstrukcije zgrada kod noseih elinih konstrukcija;
Slubeni list SFRJ br 6/1965.
/2-5/ Tehniki propisi za eksploatacije kod noseih elinih konstrukcija; Slubeni list SFRJ br
6/1965.

3 Projektovanje elinih konstrukcija

/3-1/ JUS U.E7.010/1988: Nosee eline konstrukcije. Izbor osnovnog materijala.

/3-2/ JUS U.E7.081/1986: Centrino pritisnuti tapovi konstantnog jednodelnog preseka.
/3-3/ JUS U.E7.086/1986: Odredjivanje duine izvijanja tapova.
/3-4/ JUS U.E7.091/1986: Centrino pritisnuti tapovi konstantnog viedelnog preseka.
/3-5/ JUS U.E7.096/1986: tapovi izloeni pritisku i savijanju.
/3-6/ JUS U.E7.106/1980: Pritisnuti tapovi sa elastinim poprenim osloncima.
/3-7/ JUS U.E7.101/1991: Bono izvijanje nosaa.
/3-8/ JUS U.E7.111/1986: Stabilnost okvirnih nosaa.
/3-9/ JUS U.E7.121/1986: Proraun izboavanja limova.
/3-10/ JUS U.E7.131/1980: Leita i zglobovi noseih elinih konstrukcija.
/3-11/ JUS U.E7.140/1985: Spojevi sa vijcima visoke klase vrstoe kod noseih elinih
konstrukcija. Tehniki uslovi.
/3-12/ JUS U.E7.145/1987: Nosee eline konstrukcije spojene zakovicama i vijcima. Tehniki
uslovi; JUS U.E7.145/1/1991: Izmene i dopune.
/3-13/ JUS U.E7.150/1987: Zavarene nosee konstrukcije.
/3-14/ JUS C.T3.001/1971: Tehnika zavarivanja metala. Definicije i pojmovi.
/3-15/ JUS C.T3.011/1980: Zavarivanje i srodni postupci. Uproeno prikazivanje avova na
crteima.
/3-16/ JUS C.T3.012/1980: Zavarivanje. Oznaavanje postupaka zavarivanja na crteima.
/3-17/ JUS U.Z1.010/1990: Spregnute konstrukcije elik-beton.

4 Osnovni elini materijal

/4- 1/ JUS EN 10027-1/2003: Sistem za oznaavanje elika. Deo 1: Osnovne oznake.

/4- 2/ JUS CR 10260/2003: Sistem za oznaavanje elika. Dodatne oznake.
/4- 3/ JUS EN 10025/2003: Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih elika.
Tehniki zahtevi za isporuku.
/4- 4/ JUS C.B0.004/1986: Obeleavanje osnovnih proizvoda od elika.
/4- 5/ JUS C.B9.021/1974: elici za poboljanje. Tehniki uslovi za izradu i isporuku.
/4- 6/ JUS C.B3.021/1962: Okrugli elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 7/ JUS C.B3.024/1962: Kvadratni elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 8/ JUS C.B3.025/1962: Pljosnati elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 9/ JUS C.B3.026/1984: Vrue valjani elik. estougaoni elik za optu namenu. Oblik i mere.
/4-10/ JUS C.B3.030/1962: iroki pljosnati elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4-11/ JUS C.B3.101/1987: elini ravnokraki ugaonici sa zaobljenim ivicama vrue valjani.
Oblik i mere.
/4-12/ JUS C.B3.111/1962: elini raznokraki ugaonici sa zaobljenim ivicama vrue valjani.
Oblik i mere.
/4-13/ JUS C.B3.131/1962: elini I-nosai vrue valjani. Oblik i mere.
/4-14/ JUS C.B3.141/1962: elini U-nosai vrue valjani. Oblik i mere.
/4-15/ JUS C.B4.110/1972: elini limovi,debeli. Oblik i mere.
/4-16/ JUS C.B4.114/1974: Toplo valjani rebrasti lim. Oblik i mere.
/4-17/ JUS C.B5.021/1964: eline cevi bez ava sa propisanim osobinama za cevne
 vodove,sudove i aparate. Tehniki uslovi za izradu i isporuku.
/4-18/ JUS C.B5.026/1973: eline cevi sa avom od nelegiranih i niskolegiranih elika za cevne
vodove,sudove i aparate. Cevi propisanog kvaliteta. Tehniki uslovi za izradu i isporuku.
/4-19/ JUS C.B5.213/1982: eline cevi sa avom, hladno oblikovane, okruglog kvadratnog i
pravougaonog preseka za konstrukcije.

5 Dodatni materijal za zavarivanje

/5-1/ JUS C.H3.010/1982: Obloene elektrode za runo-elektroluno zavarivanje elika.

Tehniki uslovi.
/5-2/ JUS C.H3.011/1982: Obloene elektrode za runo-elektroluno zavarivanje
niskougljeninih nelegiranih i niskolegiranih elika. Oznaavanje.
/5-3/ JUS C.H3.052/1974: ice za zavarivanje pod zatitom praka. Zavarivanje sa vie zavara
niskougljeninih i niskolegiranih elika.
/5-4/ JUS C.H3.081/1986: Dodatni i pomoni materijal za zavarivanje. Zatitni gasovi. Tehniki
uslovi.
/5-5/ JUS H.B1.023/1983: Postupak zavarivanja pod zatitom praka. Oznaavanje praka.

6 Dodatni materijal - vijci

/6-1/ JUS M.B1.068/1974: Vijci sa estostranom glavom, za eline konstrukcije.

/6-2/ JUS M.B1.601/1965: estostrane navrtke srednje klase izrade.
/6-3/ JUS M.B2.015/1974: Podloke za vijke za eline konstrukcije.
/6-4/ JUS M.B2.031/1952: Kose podlone ploice za nosae I-oblika.
/6-5/ JUS M.B2.032/1952: Kose podlone ploice za nosae U-oblika.
/6-6/ JUS M.B5.102/1956: Otvor kljua. Metriki navoj od M6 do M72.
/6-7/ JUS M.B5.100/1956: Zatezne navrtke i spojke, duge,od cevi. Metriki navoj od M6 do M80.

7 Kontrola kvaliteta zavarivakih radova

/7- 1/ Tehniki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcije; Slubeni list
SFRJ br 41/1964.
/7- 2/ JUS U.E7.150/1987: Zavarene nosee eline konstrukcije. Tehniki uslovi.
/7- 3/ JUS U.E7.010/1988: Nosee eline konstrukcije od opstih konstrukcionih elika. Izbor
osnovnog materijala.
/7- 4/ JUS C.T3.001/1971: Tehnika zavarivanja metala. Definicije i pojmovi.
/7- 5/ JUS C.T3.011/1980: Zavarivanje i srodni postupci. Uproeno prikazivanje avova na
crteima.
/7- 6/ JUS C.T3.012/1980: Zavarivanje. Oznaavanje postupaka zavarivanja na crteima.
/7- 7/ JUS C.T3.020/1982: Zavarivanje. Klasifikacija greaka u zavarenim spojevima izvedenim
topljenjem metala.
/7- 8/ JUS C.T3.030/1960: Zavarivanje i srodni postupci. Oblici i dimenzije lebova za
zavarivanje elika topljenjem.
/7- 9/ JUS C.T3.035/1987: Zavarivanje. Postupci kontrole kvaliteta.
/7-10/ JUS C.T3.040/1965: Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje
elinih sueonih spojeva. Opte odredbe.
/7-11/ JUS C.T3.041/1966: Radiografsko ispitivanje sueonih spojeva elinih limova debljine
ispod 50 mm.
/7-12/ JUS C.T3.042/1966: Radiografsko ispitivanje elinih cevi debljine zida ispod 50 mm.
/7-13/ JUS C.T3.048/1966: Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju zavarenih
spojeva.
/7-14/ JUS C.T3.061/1960: Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje strune sposobnosti
zavarivaa za elektroluno i plinsko zavarivanje.
/7-15/ JUS C.T3.071/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naela.
/7-16/ JUS C.T3.072/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naela.
/7-17/ JUS C.T3.072/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova. Svedoanstvo o
 sposobnosti.
/7-18/ JUS C.T3.081/1972: Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim optereenjem.
Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje elinih konstrukcija.
/7-19/ JUS C.T3.082/1972: Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim optereenjem.
Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje jednostavnih elinih konstrukcija.
/7-20/ JUS C.A7.010/1979: Uredjaji za gama-radiografiju. Tehniki uslovi za izradu i isporuku.
/7-21/ JUS C.A7.080/1979: Ispitivanje bez razaranja. Ispitivanje penetrantima.
/7-22/ JUS C.A7.081/1979: Ispitivanje bez razaranja. Ispitivanje penetrantima. Sredstva kontrole.
/7-23/ JUS C.A7.083/1979: Sredstva za vizuelno ispitivanje. Izbor lupa sa malim uveanjem.

8 Zatita od korozije elinih konstrukcija

/8-1/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije; Slubeni list SFRJ
br 32/1970.

9 Izrada elinih konstrukcija

/9-1/ Tehniki propisi za tolerancije mera i oblika kod noseih elinih kontrukcija; Slubeni list
SFRJ br 41/1964.
/9-2/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montazu elinih konstrukcija; Slubeni list
SFRJ br 29/1970.

10 Pregled i odravanje elinih konstrukcija

/10-1/ Pravilnik o tehnikim propisima za odravanje elinih konstrukcija za vreme eksploatacije

kod noseih elinih konstrukcija; Slubeni list SFRJ br 65/1965.

3. OSNOVNI ELINI MATERIJAL ZA KONSTRUKCIJU

Sastavni deo tehnike dokumentacije ovog Projekta je detaljna specifikacija materijala. Izvoa je duan je da iz
detaljne specifikacije materijala obrazuje narudbenu specifikaciju, prema kojoj e odabrana valjaonica izvriti
valjanje i isporuku materijala. Pri tome se mora voditi rauna da isporueni materijal u svemu odgovara
propisanim standardima u projektu odnosnu navedenim u okviru ovog poglavlja. Pri sastavljanju narudbene
specifikacije, Izvoa e voditi rauna na potrebne dodatke za rezanje i naknadna ispitivanja. Elementi koji se
posebno naglaavaju:

Tolerancija na teinu limova i irokog pljosnatog elika koja se priznaje iznosi od -0% do +4%. Ova tolerancija
se odnosi na celokupnu isporuku, a ne na pojedinane limove i odnosi se na teorijsku teinu sraunatu sa
zapreminskom masom 8.00 t/m3. elik mora biti proizveden topljenjem po postupku Simens-Marten (SM) ili
nekim drugim postupkom koji garantuje elik istih ili boljih osobina napr. "popravljeni konvertorski" elik ili elik
iz elektropei. Postupak topljenja i nain normalizacije (za pozicije gde je to propisano) u ponudi treba obavezno
navesti.

Materijal koji se koristi u konstrukciji mora odgovarati ranije navedenim standardima.

Posebni uslovi

Mehanike i hemijske osobine materijala date u Tablici 4 odnosno u Tablici 1 - JUS C.B0.500 moraju se ispuniti
za sve debljine iz narudbene specifikacije. Osnovni materijal mora biti zavarljiv, otporan na krti lom. Ove
osobine dokazuju se probama na udarnu ilavost koje treba da zadovolje vrednosti date u JUS
C.B0.500.Ugradnja dvoplatnih limova se zabranjuje. Dvoplatnost limova se registruje ispitivanjem ultrazvukom.

Atesti za osnovni elini materijal moraju sadrati sledee podatke: broj are na koju se sortament odnosi,
standarde i kvalitete obavezne prema projektnoj dokumentaciji i propisane stvarne vrednosti hemijskih i
mehanikih karakteristika materijala. Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu
dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta materijala.

Preuzimanje materijala
Sav e materijal biti u valjaonici kvalitativno i kvantitativno preuziman od strane Izvoaa uz pregled svih
povrina i dimenzija. Pojedini delovi osnovnog materijala mogu se i naknadno odbaciti, iako je materijal u
valjaonici prethodno primljen, ako pri izradi konstrukcije u radionici Izvoaa ustanovi da isporueni delovi
materijala imaju mane ili neodgovarajue dimenzije. Isporuilac materijala je obavezan da u najkraem roku,
bez prava za naknadu, isporui odbaeni materijal. Sav materijal u valjaonici mora biti obeleen bojom u
pogledu dimenzija i mora imati utisnut broj sare i broj pozicije iz narudbene specifikacije.

4. ZAVARIVANJE

Izvoa je duan da, u sklopu ponude, prui sve potrebne dokaze da je njegova struna radna snaga i oprema
koja e biti angaovana na izgradnji sa vaeim sertifikatom izdatim od strane jednog od ovlaenih Instituta.
Celokupna oprema koja treba da se upotrebi na radovima na izradi, montai i kontroli kvaliteta eline
konstrukcije mora biti u dobrom radnom stanju i ista podlee pregledu od strane Nadzornog inenjera.

Tehnologije izvoenja zavarivakih radova, koriseni materijal i postupci kontrole moraju biti u saglasnosti sa
predhodno navedenim standardima.

Za zavarene konstrukcije dinamiki optereene u naelu se preporuuju elektrode sa debelim platom bazinog
karaktera i niskim sadrajem vodonika. Statiki optereene zavarene konstrukcije mogu se raditi i sa
elektrodama obloenim srednje i debelim platom kiselog karaktera. Za poluautomatsko zavarivanje elemenata
konstrukcije primenjuje se ica EPP2 (ili Sinkord) pod zatitom uvoznog praka UM 50 ili domaeg
odgovarajueg kvaliteta.

Ako se valjani profili od neumirenog elika .0370 zavaruju sueono po visini celog preseka, nosivost ovako
zavarenog nosaa izloenog savijanju, smanjuje se za 50% nominalne nosivosti. Preporuuje se izvoau da
se ovakvi sueono zavareni preseci pokrivaju podvezicama odgovarajue nosivosti i zavaruju za osnovni presek
ugaonim avovima. U tom sluaju nosivost nosaa nastavljenog podvezicama moe se uzeti sa 100%.

Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva

Kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi Izvoa u saradnji sa inenjerima jednog od ovlaenih Instituta.
U radionici i na gradilitu mora se formirati posebna arhiva dokumenata vezanih za kontrolu kvaliteta
zavarenih spojeva. Arhiva se mora opremiti i stolom za pregled filmova i katalogom IIW sa etalon filmovima.
Konanu ocenu o kvalitetu svakog spoja daje Nadzorni inenjer.

Ugaoni avovi moraju se izvesti dimenzija prema projektnoj dokumentaciji. Proizvoa je obavezan da
kontrolie sve ugaone avove po dimenzijama i kvalitetu. Kvalitativna kontrola se moe obaviti vizuelnim
putem lupama ili "Difuterm" postupkom penetrirajuim bojama. Kontrola dimenzija se obavlja specijalnim
ablonima. Rezultati kontrole moraju se konstatovati pismeno.

Sueoni avovi rade se prema vaeim tehnikim propisima u tri kvaliteta: specijal, kvalitet I i kvalitet II.
Kontrola kvaliteta sueonih avova po pravilu se obavlja radiografskim postupkom. Dozvoljene ocene avova
kreu se od 1-3. avovi ocenjeni ocenom 4 moraju se popravljati, avovi ocene 5 se odbacuju kao nepodobni.
Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti posebnim elaboratom.

5. ZAVRTNJEVI

Najmanje 21 dan pre poetka odgovarajuih radova Izvoa je duan da prui sve potrebne dokaze da
njegova oprema poseduje vaeci sertifikat koji je izdat od strane jednog od ovlaenih Instituta. Celokupna
oprema koja treba da se upotrebi na radovima na izradi, montai i kontroli kvaliteta eline konstrukcije, mora
biti u dobrom radnom stanju i ista podlee pregledu od strane Nadzornog ininjera. Tehnologija radova na
spojevima sa VV zavrtnjevima i zavrtnjevima nie klase vrstoe, korieni materijal i kontrola kvaliteta moraju
biti u saglasnosti sa predhodno navedenim standardima.

6. IZRADA KONSTRUKCIJE U RADIONICI

Izrada eline konstrukcije moe se poveriti samo kvalifikovanom izvoau ovih radova, koji, u okviru Ponude,
mora dokazati svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih poslova, spiskom raspoloivog alata i maina i
spiskom strunog kadra.

Izvoa je duan da sve radove izvodi prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji, uz svestranu i svakodnevnu
kontrolu Nadzornog ininjera. Projektnu dokumentaciju Izvoa razrauje prema svojoj tehnologiji, a u svemu
prema propisanim uslovima - Detaljni crtei. U toj razradi, ne smeju se vriti izmene projektovane koncepcije i
uslovljenih detalja konstrukcje.

Uskladitenje materijala

Materijal za pojedine pozicije koji nije preuziman u valjaonici od strane Izvoaa, mora biti obeleen bojom i
mora imati utisnuti broj are. Preko ovakvih oznaka jedino je mogue uspostaviti vezu izmeu naruenog
materijala i sertifikata.

Izvoa je duan da prispeli elini materijal pazljivo istovari i odlozi na skladite. Pri tim manipulacijama
materijal se nesme bacati, niti hvatati za ivice bez predhodne zatite istih. Sva eventualna osteenja e ceniti
Nadzorni ininjer: da li se mogu tolerisati ili se oteeni komad kod proizvoaa zameniti o troku Izvoaa.
Sloeni materijal na sladitu mora biti dovoljno odignut od zemlje. Oznake na materijalu moraju ostati vidljive.

Radnje koje predhode izradi konstrukcije

Pre poetka izrade eline konstrukcije, paralelno sa izradom radionike dokumentacije, Izvoa je duan da
pripremi i dostavi na saglasnost Nadzornom ininjeru sledee elaborate:

1. Dinamiki plan proizvodnje, kontrole i isporuke

2. Tehnologija zavarivanja
3. Tehnologija izrade bravarskih radova
4. Tehnologija probne montae (ukoliko je projektom predviena)
5. Plan kontrole sa posebnim osvrtom na meufaznu i faznu kontrolu zavarenih sklopova, odnosno
geodetsku kontrolu na probnoj montai
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti.
7. Plan pakovanja i nain transporta

Predviena tehnologija zavarivanja za komplikovane sklopove sa poveanim obimom zavarivanja, mora se

dokazati na probnim komadima. Tu treba proveriti sklonost materijala na promenu strukture pod uticajem
temperature zavarivanja kao i veliinu deformacija od zavarivanja. Na osnovu ovih ispitivanja proveriti
empirijski odreene temperature predgrevanja za razne debljine i kvalitete materijala kao i reim hlaenja
zavarenih spojeva i veliinu preddeformacija.
Prostor u radionici gde se obavlja probna montaa (ukoliko je uslovljena tehnikom dokumentacijom projekta)
mora biti posebno ureen - svi oslonci pojedinih elemenata konstrukcije u probnoj montai moraju imati takvo
temeljenje koje iskljuuje sleganja. Kod izrade gore navedenih elaborata mora se ostvariti puna saradnja i
usaglaenost sa projektom montae.

Radionika izrada

Izvoa radova ne sme da ugradi u konstrukciju nikakav materijal bez odgovarajueg atesta. Pri seenju
pojedinih pozicija iz nabavljenih veih dimenzija tabli lima, za sve pozicije koje obrazuju glavne nosee delove
konstrukcije, broj utisnute are i broj narudbene pozicije moraju se preneti i na pojedinane pozicije. Iz
radionikog dnevnika Izvoaa mora biti vidljivo koje su pozicije krojene iz jedne narudbene pozicije.
Sva evidencija o materijalu, poevi od nabavke do ugraivanja, mora se uredno voditi i prilae se kao
dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija nesme se primiti.
Pri izradi konstrukcije u radionici, Izvoa radova mora ispunjavati zahteve zakona, propisa i standarda i
ostalih tehnikih normativa navedenih u okviru ovih uslova a koji vae za tip konstrukcije koji se nalazi u
obradi.

Elementi koji se posebno naglaavaju:

Seene ivice lamela moraju bruenjem biti doterane i ivice oborene.

Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne povrine
 Rupe za zavrtnjeve moraju se isljuivo buiti.
Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naruivati duine zavrtnjeva za
svaku vezu ponaosob prema debljini paketa. Izvoa obavezno radi specifikaciju veznog materijala. Kod
zavrtnjeva koji rade isklujivo na zatezanje mora se voditi rauna samo o njihovoj duini.

Sastavljeni sklopovi u radionici moraju se izvesti u tolerancijama koje vae za tip konstrukcije koja se nalazi u
obradi. Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montau bez nasilnog navlaenja.

Prijem konstrukcije u radionici

Nadzorni inenjer zadrava pravo da pregleda gotove elemente spremne za prijem i otpremu, tek poto pregled
predhodno izvri sluba kontrole Izvoaa i o tome saini svoj izvetaj. U zapisnik o prijemu gotovog elementa
unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i daje se popis celokupne izvoake dokumentacije (atesti
materijala, atesti zavarivaa, zapisnici i skice o krojenju pojedinanih pozicija iz naruenih limova, nalazi
Kontrole Izvoaa, nalazi pregleda Nadzornog inenjera, kopije radionikog dnevnika).

Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilite moe se izvriti tek poto se Nadzorni ininjer uveri da
je konstrukcija u svemu izraena prema odobrenoj dokumentaciji i vaeim propisima i standardima i
snabdevena prateom dokumentacijom. Nadzorni organ daje dozvolu za otpremanje konstrukcije u pismenoj
formi. Prijemu konstrukcije u radionici obavezno prisustvuje inenjer Izvoaa odgovoran za montau
konstrukcije.

Isporuka konstrukcije

Proizvoa eline konstrukcije mora da obelei krupnim oznakama sve sklopove, nastavke i spojeve pre
isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne dokumentacije i slue za kasniju
pravilnu montau na gradilitu.

7. MONTAA KONSTRUKCIJE

Montau elinih konstrukcija moe da vri samo specijalizovana organizacija koja mora dokazati, u okviru
Ponude, svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih poslova, spiskom raspoloivog alata i maina i
spiskom strunog kadra.

Izvoa je duan da sve radove izvodi prema projektnoj dokumentaciji i odobrenoj dokumentaciji koju sam
izrauje u skladu sa propisanim uslovima datim u taki - Privremene konstrukcije i taki -Detaljni crtei, uz
svestranu i svakodnevnu kontrolu Nadzornog ininjera. Na osnovu projektne dokumentacije Izvoa razrauje
plan montae vodei pritom rauna da ne promeni projektom zamiljenu koncepciju objekta i uslovljene faze
montae, da bude usaglaen sa radionikom dokumentacijom i da obezbedi stabilnost konstrukcije u svim
njenim fazama uz potovanje svih vaecih pravilnika i standarda.

Pre poetka izrade eline konstrukcije u radionici, Izvoa je duan da pripremi Idejni projekat montae i da
ga dostavi na odobrenje Nadzornom inenjeru.

Pre poetka montae eline konstrukcije, Izvoa je duan da pripremi i dostavi na odobrenje Nadzornom
inenjeru sledee elaborate:

1. Dinamiki plan montae i antikorozione zatite

2. Glavni projekat montae
3. Tehnologiju zavarivanja na montai
4. Projekt geodetskog obeleavanja i praenja objekta tokom montae
5. Plan kontrole
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti eline konstrukcije.

Dopremljena konstrukcija na gradilitu se mora odloiti na 7unapred pripremljenu deponiju. Pri manipulaciji sa
elinom konstrukcijom mora se voditi rauna da ne doe do njenog oteenja - za hvatanje se moraju koristiti
posebno konstrukciji prilagoeni alati. Ukoliko konstrukcija ima radioniki nanet zatitni premaz ili je pak toplo
cinkovana, pri manipulaciji moraju se koristiti posebne "platnene" trake.