Organizovani kriminal u Srbiji

Kljuni naslov: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu (Online)

Skraeni kljuni naslov: Zb. rad. Prav. fak. Splitu (Online)

Ovo djelo je dano na koritenje pod licencom Creative Commons

Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada 4.0 meunarodna.

prof. dr. sc. Momilo Gruba

Autor prvo izlae svoje shvatanje o tome kako je i kada nastao organizovani kriminal
u Srbiji i kako se, relativno sporo, formirala drutvena svest o izuzetno velikoj
opasnosti od te vrste kriminala. On smatra da je organizovani kriminal u toj dravi
pojava novijeg datuma, da ga u bivoj autoritarnoj i polupolicijskoj Jugoslaviji nije bilo
kao danas, ni po obimu, niti prema pojavnim formama i da je za njegovu pojavu i
ekspanziju odgovoran vladajui reim devedesetih godina prologa veka, te da se
svest o neophodnosti efi kasne borbe protiv toga kriminala stvarala teko i sporo i
posle smene toga reima u 2000. godini. Kada je posle izvesnog vremena ta svest
ipak formirana doneti su materijalnopravni, procesni i organizacioni propisi, koji su
omoguili efi kasniju i adekvatniju reakciju drave protiv organizovanih kriminalnih
grupa. Autor na kraju konstatuje da su na tome planu postignuti izvesni poetni
rezultati, ali da se i u zakonodavnoj i u pravosudnoj praksi u ovoj oblasti mogu uoiti
izvesna zabrinjavajua lutanja, zablude i promaena reenja, ali da to nije samo
specifi nost Srbije, ve i mnogih drugih drava u svetu.
1. Nastanak organizovanog kriminala u Srbiji

Organizovani kriminal je u Srbiji pojava novijeg datuma. U tzv. Titovoj Jugoslaviji,

koja je trajala do poetka devedesetih godina prologa veka, ta pojava u sutini nije
postojala. I pored izvesne liberalizacije, socijalistika Jugoslavija je do kraja ostala
jednopartijska i polupolicijska drava. Zatvorena socijalistika privreda, kontrolisano
trite, tvrde i dobro kontrolisane granice, neznatne trgovake i druge veze sa
inostranstvom i sl. nisu omoguavali nastanak i razvoj organizovanog kriminala.
Privatnog preduzetnitva nije bilo, posedovanje nekretnina je bilo ogranieno, a
tokove novca je strogo nadzirala policija. Spoljnotrgovinski poslovi su bili pod
direktnom kontrolom obavetajnih slubi, koje je kontrolisalo najue partijsko
rukovodstvo.
Postojao je tzv. privredni kriminal koji se, i pored nekih slinosti, razlikovao od
organizovanog kriminala prema mnogim svojim karakteristikama, naroito po tome
to nikako nije mogao biti internacionalizovan, niti je imao za cilj osvajanje drutvene
moi i dravne vlasti. Na osnovu toga se moe zakljuiti, da organizovani kriminal ne
uspeva u totalitarnim ili polutotalitarnim dravama. Kao dokaz za taj zakljuak moe
da poslui i italijansko iskustvo. Mafija koja je tamo stara drutvena tekovina, u
poetku podravana i od svetovne i od crkvene vlasti kao autoritet koji odrava
drutveni red i disciplinu, prvi put je bila pod stvarnom kontrolom drave u vreme
faizma, tridesetih i etrdesetih godina prolog veka. Re je o pojavama koje jedna
drugu iskljuuju i koje ne mogu da egzistiraju paralelno, jer su obe totalitarne.
Dolaskom na vlast, Benito Musolini je odmah i bez kolebanja zatvorio sve mafioze, a
oslobodili su ih tek Amerikanci, kad su se u leto 1943. godine iskrcali na Siciliju, sa
obrazloenjem da su antifaisti.
U bivoj Jugoslaviji su postojali pojedini rudimentarni oblici organizovanog kriminala,
npr. trgovina drogama, ali i prema obimu i prema stepenu organizovanosti, daleko
iza danas postojeih. Drugi oblici organizovanog kriminala (pranje novca, trgovina
ljudima, ilegalni promet oruja, krijumarenje energenata i ljudskih organa) nisu
uopte postojali ili skoro da nisu postojali. Nekim od tih delatnosti (npr. trgovinom
orujem) bavila se sama drava, a ne posebna kriminalna udruenja. Pojedinci su u
toj vrsti kriminala imali ansu samo odlaskom u inostranstvo. Drava je taj transfer
podsticala i svoje ljude u inostranim udruenjima organizovanog kriminala koristila
za ostvarivanje svojih politikih ciljeva, likvidiranje politikih protivnika u prvom redu.
Organizovani kriminal, u svim svojim pojavnim oblicima i enormnom obimu javlja se
u Srbiji tek poetkom devedesetih godina prologa veka. Raspad socijalistike
Jugoslavije, poetak graanskih ratova u bivoj dravi, zavoenje ekonomskih
sankcija meunarodne zajednice Srbiji i Crnoj Gori (poev od 1991. godine),
nastojanje novog (Miloevievog) autoritarnog reima da te sankcije izigra i da ouva
vlast, doveli su do procvata organizovanog kriminala. U nekoj vrsti samoodbrane, taj
kriminalitet i poveanu korupciju, iznedrila je ondanja (Miloevieva) vlast, kao
slamku spasa i kao sredstvo za ouvanje svojih politikih pozicija, Drava je
organizovani kriminal preutno prihvatila kao izvor sredstava neophodnih za
funkcionisanje dravnog aparata i vrenje dravnih funkcija, za obezbeenje
minimuma egzistencije stanovnitva (isplatu penzija i zarada dravnim slubenicima
i vojnicima) i za kupovinu preskupog naoruanja i municije za lokalne ratove.
Kriminal je prihvaen kao deo taktike privrednog i dravnog preivljavanja.
U svemu tome bilo je i dosta iracionalnog, ak i neke vrste dravnog inata.
Ondanji predsednik savezne vlade, M. Bulatovi, u svojima memoarima je
zabeleio: Oni (meunarodna zajednica, prim. M. G.) nas sankcijama, a mi njih
vercom nafte i cigareta. U ekonomskom ratu koji je poveden protiv nae zemlje,
uzvratili smo svojevrsnom ekonomskom gerilom. verc cigaretama preko
Jadranskog mora uzdignut je na nivo dravnog programa (str. 120). U tom periodu,
koji je trajao vie od deset godina, organizovani kriminal, ne samo to nije krivino
gonjen i suzbijan, ve je svesno i planski negovan i podstican. Taj period bi se
mogao nazvati zlatnim dobom organizovanog kriminala u Srbiji. U to vreme se nije
znalo ko je kriminalac a ko policajac, ko carinik a ko krijumar, ko pripadnik vlasti a
ko lan kriminalnog podzemlja, ko pukovnik, a ko plaeni ubica. Drava je bila
potpuno integrisana u kriminal, a kriminal u dravu. U svim spektakularnim
ubistvima, koja su se tada deavala svakodnevno, direktno su uestvovali po
nekoliko aktivnih ili bivih policajaca ili dravnih slubenika. Najvii dravnici, njihove
porodice i najblii srodnici bavili su se kriminalom ili su bili umeani u kriminal. Neki
od njih su bili ak i voe najmonijih kriminalnih organizacija. Aktivni policajci, ak i
oni sa oficirskim inovima, po isteku slubenog radnog vremena stupali su u slubu
voa organizovanog kriminala kao savetnici, telohranitelji ili obezbeenje njihovih
porodica, imovine ili objekata. Po nalogu vlasti kriminalne organizacije su vrile
otmice i ubistva politikih protivnika, opozicionih lidera, novinara i dr.
Kriminalci su vikendima odlazili na ratita u Hrvatsku i Bosnu, tamo pljakom
uveavali svoje bogatstvo, da bi po povratku u Srbiju nastavljali svoju kriminalnu
delatnost, zahtevajui i dobijajui zvanina dravna priznanja za svoje patriotske
zasluge i status zaslunih biznismena, uz legalizaciju ratnog profita. U tom periodu
nije bilo ni jedne osude za organizovani kriminal. Nije bio donet ni jedan propis
unutranjeg prava, niti ratifikovan ni jedan meunarodni ugovor o suzbijanju te vrste
krivinih dela. Pojam organizovanog kriminala je bio nepoznat i strunoj javnosti. O
tome se nije razmiljalo i raspravljalo. Taj se izraz nije koristio ni u pravnom, ni u
politikom govoru, ak ni u predizbornim kampanjama.
Za kratko vreme Srbija je na poetku poslednje decenije prologa veka dobila brojna
kriminalna udruenja i sve vrste organizovanog kriminala. Lokalni ratovi na podruju
bive Jugoslavije omoguili su ekspanziju ilegalne trgovine orujem, koja je donosila
enorman profit, naroito posle uvoenja embarga meunarodne zajednice na tu
delatnost. Krae i krijumarenje motornih vozila, praene prevarama u osiguranju i
falsifikovanjem isprava, postale su svakodnevna i masovna pojava. Specijalitet je
postalo krijumarenje nafte i cigareta. U tu vrstu ilegalne meunarodne trgovine bili
su umeani mnogi, ak i lanovi porodice predsednika drave, a prvi krivini
postupak protiv tzv. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. godine, dakle, vie od
petnaest godina od pojave kriminalnih organizacija te vrste. Trgovina drogama je
postala veoma unosna i veoma rasprostranjena. Monopol su drale najmonije
bande u Beogradu i Novom Sadu. Heroin i kokain su i pored sankcija meunarodne
zajednice nabavljani u velikim koliinama u inostranstvu, a kanabis je uzgajan i u
zemlji. Naknadno su otkrivene itave fabrike sintetike droge (Nova Pazova).
Trgovina enama i decom i deja pornografija ire se masovno i brzo. Isto tako,
postoje ozbiljne indicije da je i trgovina ljudskim organima pustila korene kao novi
oblik organizovanog kriminala. Javio se i kompjuterski kriminal, piraterija i bankarske
prevare. Neki od glavnih puteva trgovine radioaktivnim materijama vode preko
Srbije. Pranje novca kao propratna pojava i uslov za opstanak organizovanog
kriminala jo uvek se u mnogim sluajevima ne registruje i ne suzbija, iako je pojava
prisutna u znaajnom obimu. Krivino delo pod tim imenom uvedeno je u Krivini
zakonik Srbije tek 2005. godine (lan 231). Masovna privatizacija dravnih
preduzea do koje je dolo u procesu tranzicije politikog i privrednog sistema,
dobrim delom je obavljena prljavim novcem. Na kraju, ve due vremena Srbija
spada u red drava sa najkorumpiranijim dravnim i javnim slubama.

2. Formiranje svesti o poveanoj drutvenoj opasnosti organizovanog kriminala

Iz prethodne teze, da je organizovani kriminal u Srbiji nastao tek poetkom

devedesetih godina prologa veka, i to uz visok stepen tolerancije dravne vlasti,
proizlazi sledea: da u Srbiji dugo nije bilo opte svesti o poveanoj drutvenoj
opasnosti od organizovanog kriminala, niti bilo kakvih organizovanih dravnih
aktivnosti usmerenih na njegovo suzbijanje. Ni dravu, ni optu i strunu javnost taj
fenomen jednostavno nije interesovao, jer je izgledalo kao i da ne postoji kao
drutveno opasna pojava. Kriminalna delatnost je tretirana kao normalna, ak i
korisna delatnost i javnost se na nju vremenom navikla. O organizovanom kriminalu
u to vreme se u Srbiji veoma malo znalo, ak i teorijski. Problem nije obraivan ni u
akademskim krugovima. Bibliografija radova o organizovanom kriminalu na srpskom
jeziku ni danas ne bi bila impresivna. Tema organizovanog kriminala jo ni jednom
nije bila na dnevnom redu naunih konferencija pravnikih udruenja, ak ni onih
usko specijalizovanih za krivino pravo, koje se po nekoliko puta svake godine
odravaju u Srbiji.
Prvo ozbiljnije, produbljeno i sistematsko istraivanje organizovanog kriminala
(Countering Organized Crime and Corruption within the strengthen of the rule of law
in Serbia and Montenegro) otpoeto je u Srbiji 2007. godine u beogradskom Institutu
za uporedno pravo zahvaljujui inicijativnosti jednog istraivakog instituta UN
(United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute UNICRI) i
nekolicini profesora Pravnog fakulteta u Firenci. Ako uspe, to istraivanje bi moglo
dati do sada najvei doprinos uzdizanju svesti o posebnoj drutvenoj opasnosti
organizovanog kriminala u Srbiji.
Drutvena opasnost organizovanog kriminala je zaista posebna i neuporedivo vea
nego to preti od klasinog kriminala, iako se ni ta opasnost ne sme zanemariti i
potceniti. Ta se opasnost u Srbiji, meutim, poela jasnije da uoava tek odnedavno,
tanije od ubistva predsednika prve demokratske vlade Srbije, dr Zorana inia,
12. marta 2003. godine. Predsednik Vlade je ubijen upravo kad je najavio rat
organizovanom kriminalu. Posle izvesnog vremena posle preuzimanja vlasti (za koje
neki kau, da je bilo vreme kolebanja, a verovatnije da se radilo o vremenu
potrebnom za prikupljanje i organizovanje dravnih snaga za borbu sa tada veoma
monim neprijateljom), Vlada je poela da priprema neophodne zakone za krivino
gonjenje i suenje organizatorima i lanovima kriminalnih udruenja. Atentat je bio
njihov odgovor. Srbije je (poput Italije) skupo platila poetak borbe sa organizovanim
kriminalom.
Drutvena svest o poveanoj ugroenosti opteg interesa teko se i sporo formira i
inae. Normalno je da taj proces neko vreme kasni, jer se pojava prvo mora
manifestovati, da bi se potom pronale i preduzele mere za njeno suzbijanje. U
sluaju organizovanog kriminala sazrevanje te svesti je posebno sporo i teko. Kao
to smo ve rekli, Amerikanci su 1943. godine oslobodili lanove italijanske mafije sa
obrazloenjem da su antifaisti, to je bila istina, ali je to omoguilo nesmetan razvoj
organizovanog kriminala u Italiji dugo vremena posle rata. FBI je decenijama
negirala postojanje organizovanog kriminala u SAD. Postoje ozbiljne sumnje da su
amerike obavetajne slube, rukovodei se tekuim politikim razlozima,
svojevremeno bile glavni zatitnici i instruktori vodeih svetskih teroristikih
organizacija (ukljuujui i Al Kaidu), kasnije svojih najveih neprijatelja. U toku
demokratskog prevrata u Srbiji krajem 2000. godine i jedno vreme posle toga, bilo je
izvesnog koketiranja sa organizovanim kriminalom, koji je odmah i nepogreivo
shvatio da mora okrenuti lea odlazeem reimu, koji ga je stvorio i svoje usluge
ponuditi novoj vlasti.
Posebna i poveana drutvena opasnost organizovanog kriminala je posledica
nekoliko njegovih karakteristika koje ga bitno razlikuju od tradicionalnog kriminala. To
su: visok stepen organizovanosti lanstva, sa vojnikom disciplinom i internim
hijerarhijskim odnosima; velika e za novcem, to nemilosrdno pogaa materijalnu
egzistenciju rtve i stabilnost dravnog budeta; tenja za vlau, koja preti opstanku
dravnih institucija, i transnacionalnost, tj. planetarna rasprostranjenost, koja ne
priznaje dravne granice i nacionalni suverenitet, to je bio jedan od glavnih razloga
to su savremene drave poele da odustaju od dogme nacionalnog suvereniteta,
da priznaju neophodnost meusobne saradnje i da ponu stvarati zajednike
zatitne institucije. Klasini kriminal je pojedinana, po pravilu, neplanirana,
impulzivna i iznenadna pojava. Ona izaziva sukob izmeu pojedinca, uinioca
krivinog dela i drave koja prema njemu ima odavno ustanovljeno pravo na
kanjavanje (ius puniendi). Pobednik u tom sukobu je izvestan. U sluaju
organizovanog kriminala, koji se vri kao korporativna i visokoprofitabilna poslovna
delatnost, u sukobu su dve organizacije, kriminalna i dravna, od kojih kriminalna
organizacija ponekad moe da bude iste snage, pa ak i jaa od dravne. I upravo u
vremenima dravnih kriza, organizovani kriminal postaje posebno agresivan i nastoji
da zauzme i zameni dravnu vlast, ili barem da sa njom bude ravnopravan partner.
Organizovani kriminal ugroava temelje savremene drave i negira osnovna naela
njenog demokratskog i pravnog ureenja. On destabilizuje vlade, podriva
parlamentarizam, rui poverenje graana u dravne i pravne institucije, negira
zakonitost i drutveni moral. Organizovani kriminal dovodi u pitanje bezbednost, ne
samo individualnu, ve i kolektivnu, dravnu i meunarodnu.
Organizovani kriminal je izuzetno teko definisati, a isto tako teko ga je prepoznati u
konkretnom sluaju i dokazati, uglavnom zbog toga to se kod njega ilegalna
delatnost preplie sa drugim, potpuno legalnim delatnostima. Sa tim legalnim
delatnostima je ovaj kriminal i povezan upravo zbog toga da bi mu se zaturio
kriminalni trag i da bi se sauvao kriminalom steeni profit. Skoro celokupna
imovinska korist steena organizovanim kriminalom investira se u privredna
preduzea, prosvetne ustanove i humanitarne akcije. Organizatori kriminalnih
udruenja vremenom dobijaju status narodnih dobroinitelja i zaslunih nacionalnih
linosti. Njih meu prvima pozivaju na najvanije dravne sveanosti; oni su
organizatori pompeznih humanitarnih priredaba, nesebini donatori, pokrovitelji
prestinih nacionalnih nagrada za nauku, umetnost i kulturu, osnivai visokih kola i
univerziteta koji nose imena njihovih nepismenih ili polupismenih roditelja i td.
Na udaru organizovanog kriminala su danas naroito drave u tranziciji, meu koje
spada u Srbija. U njih se organizovani kriminal doseljava iz drugih ureenijih i
stabilnijih drava, jer ima povoljnije uslove za razvoj. Zbog toga u tim dravama
organizovani kriminal danas cveta.

3. Priprema neophodnih zakona za borbu protiv organizovanog kriminala

Delatnost dravnih organa u tom pravcu zapoeta je neto pre atentata na premijera
dr Zorana inia i bila je neposredni povod za taj atentat. Od druge polovine 2002.
godine kada je taj rad zapoeo do danas na normativnom planu zabeleeni su krupni
rezultati: a) doneto je novo krivino materijalno zakonodavstvo koje je predvidelo
pojedine inkriminacije organizovanog kriminala; b) u ZKP iz 2001. god. naknadno
(2002. god.) je ukljuena posebna glava (XXIX/a) posveena procesnim
instrumentima za borbu protiv organizovanog kriminala; c) donet je poseban zakon o
organizaciji dravnih organa (javnog tuilatva, policije i suda) za borbu protiv
organizovanog kriminal i njihovim nadlenostima (19. jula 2002. godine). Godinu
dana pre toga u Ministarstvu policije bila je osnovana posebna policijska uprava za
borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK). U kratkom vremenu ratifikovano je
vie meunarodnih konvencija, od Konvencije protiv internacionalnog organizovanog
kriminala OUN do Evropske konvencije o spreavanju pranja novaca, kao i sve
relevantne konvencije o meunarodnoj pravnoj pomoi, ekstradiciji, ustupanju
krivinih predmeta i td. Doneti su neophodni antikorupcijski zakoni: o spreavanju
sukoba interesa, o dostupnosti informacija od javnog znaaja, o javnim nabavkama i
dr. Vlada je obrazovala svoj Savet za borbu protiv korupcije koji je u vie sluajeva
pokazao da je i od vlade nezavisno telo.

4. Dileme i stranputice

U borbi protiv organizovanog kriminala koja se odnedavno vodi u Srbiji mogu se

uoiti i izvesna lutanja, odreene zablude i neka promaena zakonska reenja.
Treba odmah primetiti, da to nije samo lokalna specifinost, ve da su te pojave u
ovoj oblasti prisutne i u mnogim drugim dravama sveta.
O preventivnim merama protiv organizovanog kriminala u Srbiji se skoro jo ni ne
razmilja. Do sada je samo postavljano pitanje, kako otkloniti ili ublaiti posledice
organizovanog kriminala, a ne i kako iskoreniti uzroke koji taj kriminal raaju. Kao i u
nekim drugim delovima sveta, i u Srbiji se drava do sada rae bavila posledicama
nego uzrocima pojave; mnogo prihvatljivija je bila represija nego prevencija i vrsto
je ukorenjeno uverenje da se i ova borba najlake i najjeftinije moe dobiti irenjem
policijskih ovlaenja, a da se na krenje ljudskih prava kao posledicu te politike
mora pristati kao na neku vrstu kolateralne tete. Od ovakvih shvatanja nema vee
zablude.
Uzor politike u ovoj oblasti ne bi smela da bude Uredba o vojnim komisijama protiv
terorizma biveg amerikog predsednika Dorda Bua (kasnije zamenjena slinim
zakonom amerikog Kongresa), doneta posle 11. septembra 2001. godine. Ni u
sluaju velikih opasnosti, kao to su terorizam i organizovani kriminal, ne sme se
olako odstupati od principa koji predstavljaju tekovinu civilizacije i temelj savremenog
krivinog prava i pravne drave. Na alost, u zakonodavstvu Srbije se mogu nai
primeri koji ukazuju na sklonost da se u domae pravo nekritiki preuzmu tua
reenja, i onda kad su oigledno pogrena. Tako na primer, legalizacija tajne
ugradnje prislunih ureaja u privatne stanove graana, koju predvia novi Zakonik
o krivinom postupku iz 2006. godine potpuno e razoriti fundamentalno ljudsko
pravo na privatnost i ustavnu garanciju o nepovredivosti stana (lan 40. Ustava RS).
Odredba lana 146. stav 7. novog Zakonika ovlauje slubena lica policije, odnosno
Bezbednosno-informativne agencije da tajno ulaze u stanove graana da bi u njima
postavljali tehnike ureaje za prislukivanje i snimanje i da bi takve tehnike
ureaje naknadno odravali. Isto tako, okivanje okrivljenih elektronskim napravama
koje otkrivaju njegovo kretanje i poloaj u prostoru (lan 168. stav 9), moe biti
nehumanije od srednjovekovnog okivanja osuenika, jer se savremeni elektronski
okovi graanima stavljaju jo pre osude i kre prezumpciju nevinosti.
Zabrinjava to ove i sline novine danas lako prodiru i u druge evropske drave koje
se smatraju kolevkom demokratije i ljudskih prava. Srpski zakonodavac ih bez
kolebanja i nekritiki preuzima. U prvom redu pod uticajem reakcija Buove
administracije posle 11. septembra 2001. godine mnoge zemlje su ispoljile
spremnost da se bez mnogo kolebanja, pa ak i bez ozbiljne rasprave dobrovoljno
odreknu dobrog dela individualnih sloboda. Ravo shvaena briga o bezbednosti i
prevenciji isuvie je prisutna i agresivna. U ime rata protiv terorizma u mnogim
zemljama ule su u upotrebu pojaane metode ispitivanja, prislukivanje bez
neophodnih sudskih naloga, iroko praenje svih finansijskih transakcija irom sveta
i td. Srbija je ispoljila spremnost da taj trend prihvati i sledi.
U Velikoj Britaniji postoji zalaganje da se ozakoni ideja o 90 dana preventivnog
zatvora koji bi se odreivao ve na osnovu procene dravnih organa da je graanin
u pitanju terorista. Slina ideja je bila legalizovana i Srbiji za vreme vanrednog stanja
koje je bilo uvedeno posle atentata na premijera Z. inia, ali su sreom zakonske
odredbe o tome bile brzo ukinute. Policijsko preventivno lienje slobode
osumnjienog moglo je da traje do 60 dana (dva puta po trideset dana), umesto
redovnih 48 sati, a preventivno je mogao biti zatvoren i svaki drugi graanin, protiv
kojeg nije stajala nikakva sumnja da je na bilo kakav nain uestvovao u kriminalnoj
delatnosti, ve samo na osnovu pretpostavke da moe dati obavetenja i dokaze o
organizovanom kriminalu. Dakle, preventivno su zatvarani i budui svedoci. To
zatvaranje (svedoka) je prema propisima moglo redovno da traje do 24 sata, a pod
posebnim uslovima ak i do 30 dana (dva puta po 15 dana).
Nedavno je nemaka javnost bila uzbuena predlogom saveznog ministra
unutranjih poslova g. Volfganga ajbela, da se osumnjieni za najtea krivina dela,
posebno potencijalni teroristi, unapred zatvaraju, pa ak i ciljno ubijaju. Prema
ministrovom miljenju ubistvo potencijalnog teroriste je dozvoljeno, jer je terorizam u
ratu sa dravom, a ubistvo neprijateljskog borca u vreme rata nije zabranjeno. U
nemakoj javnosti je tom prilikom reeno, da su takve teze veoma zabrinjavajue i
opasne. Nesporno je da postoje opasni ljudi i da e ih uvek biti u svakom drutvu, ali
se ni oni ne smeju ubijati na veresiju, unapred i bez sudskog postupka. Teroristi su
teki kriminalci, a ne borci. Kao i ostali kriminalci, oni za svoje zloine moraju sudski
odgovarati. Ubijati ih kao borce, znailo bi priznati im legitimitet.
Ovakve i sline ideje mogu da budu opasne i zato se moraju uvek podvri kritikoj
analizi i javnoj raspravi. Ne sme se dozvoliti da njihovim prihvatanjem terorizam i
organizovani kriminal unite ideju pravne drave i ljudskih prava, jer bi to bila pobeda
protivnika protiv koga se borimo. Efikasne mere zatite od najteeg kriminala, koje
ne dovode u pitanje pravnu dravu i ljudska prava, treba traiti na drugoj strani. One
se sastoje u preduzimanju raznovrsnih mera prevencije, rigoroznoj kontroli dravnih
inovnika, iskorenjivanju korupcije, razvijanju svesti o neophodnosti ukljuivanja svih
dravnih institucija, celokupne javnosti i relevantnih politikih inilaca u optu borbu
protiv organizovanog kriminala i tome sl. Na globalizaciju organizovanog kriminala
mora se odgovoriti stvaranjem efikasnog sistema globalne zatite, tj. saradnjom i
povezivanjem organa krivinog gonjenja svih drava sveta. Posebno treba insistirati
na beskompromisnom oduzimanju svake imovine i imovinske koristi koje su steene
vrenjem krivinih dela organizovanog kriminala. Imovinska korist je glavni cilj
organizovanog kriminala i samim tim njegova Ahilova peta. Ako ta korist izostane,
odnosno ako uiniocu krivinog dela bude uvek oduzeta, nee biti ni organizovanog
kriminala. Sve dok se jasno ne kae, da se zloin nikom nee isplatiti, borba protiv
organizovanog kriminala nee biti uspena.