Vetaka radioaktivnost

(seminarski rad)
.

www.maturski.org

0
 Nuklearna fisija

Otkrie fisije

Ve 1869. godine, kada je Anri Bekerel otkrio radioaktivnost. Otpoet je razvoj nuklearne
fizike. Godine 1932. Dejms edvik je otkrio neutron i time su naunici dobili kompletan model
atoma koji se sastojao od jezgra i omotaa. U jezgru se nalaze protoni i neutroni a u omotau
elektroni. godine 1932. Don Kokroft i Ernest Volton su prvi put cepali atom. Godine 1934.
Brani par Irena olio i Federik olio je otkrio vetaku radioaktivnost koja moe biti izazvana
bombardovanjem stabilnih atoma alfa zracima (jezgrima atoma helijuma). Zajedno sa njima na
projektu je radio i Pavle Savi. Iste godine Enriko Fermi je objavio rezultate bombardovanja
atoma uranijuma neutronima. U decembru 1938. godine nemaki fiziari Oto Han i Fric Fermi su
objavili rezultate bombardvanja neutronima atoma uranijuma. Meutim, u ovom otkriu mnogi
neopravdano zanemaruju ulogu Lise Majtner koja je, zbog opasnosti po ivot prebegla iz
Nemake (ak se prialo da ju je trasman prebacio u gepeku svopg automobila).

Nuklearna fisija,

takoe poznata kao atomska fisija, je proces u nuklearnoj fizici u kojem se jezgro jednog atoma
deli na dva ili vie manjiih jezgara kao fisionih proizvoda i obino jo nekoliko nusproduktnih
estica. Dakle, fisija je jedna vrsta transmutacije hemijskih elemenata.

Nusprodukti fisije mogu biti neutroni, zatim fotoni i to obino u obliku gama zraka, kao i
drugi delii nuklearne fragmentacije kakve su na primer beta estice i alfa estice. Fisija teih
elemenata je egzotermna reakcija pri kojoj moe da se oslobodi korisna energija u ogromnim
iznosima i to u dva oblika; kao energija gama zraka i kao kinetika energija fragmenata fisije
(zagrevajui masivni materijal unutar kojeg se fisija odvija).

1
Znaaj

Energija nuklearne fisije koristi se za proizvodnju elektrine energije u nuklearnim

reaktorima ali slui za odravanje eksplozije u nuklearnom oruju (atomskoj bombi). Fisija je
praktina kao izvor energije u nuklearnim elektranama zato to neki materijali, koej nazivamo
nuklearnim gorivom, proizvode nove neutrone kao delove fisionog procesa, a zapoinju novu
fisiju kada su pogoeni novim neutronima. Nuklearno gorivo moe da bude deo samoodravajue
nuklearne reakcije obino nazvane lanana reakcija, koja oslobaa energiju kontrolisanom
brzinom u nuklearnom reaktoru ili veoma velikom nekontrolisanom brzinom u nuklearnim
orujima. Iznos slobodne ili raspoloive energije koja je sadrana u nuklearnom gorivu je milion
puta vea od slobodne energije koja se sadri u istoj masi hemijskog goriva, kao to je na primer
benzin, to ini nuklearnu fisiju veoma privlanim izvorom energije; jedino to su otpadni
proizvodi nuklearne fisije takoe veoma radioaktivni i ostaju takvi hiljadama godina, ime se
uveava problem nuklearnog otpada. Problemn odlaganja nuklearnog otpada i ogromni
destruktivni potencijal nuklearnog oruja u ogromnom su neskladu sa prvobitnim eljenim
svojstvima fisije kao izvora energije, to daje stalno podsterk novim politikim debatama koje se
i dalje vode oko pitanja nuklearne energije.

2
 Nuklearna fuzija

Fuzija je nuklearni proces u kome se dva laka jezgra kombinuju da bi se stvorilo jedno,
tee jezgro. Primer fuzije, koji je veoma vaan za termonuklearno oruje i u budunosti za
nuklearne reaktore, je reakcija izmeu dva razliita vodonikova izotopa da bi se stvorio izotop
helijuma:

Ova reakcija oslobaa koliinu energije koja je vie od milion puta vea od one koja se
dobija obinom hemijskom reakcijom. Takva velika koliina energije se u procesu fuzije
oslobaa kada se dva laka jezgra spoje. Pri tom spajanju nastaje jezgro ija je masa manja od
zbira masa poetnih jezgara. Iako je fuzija energetski pogodna reakcija za laka jezgra, ne moe da
se desi pod normalnim uslovima na Zemlji jer je potrebna da se utroi velika koliina energije.
Zbog toga to su oba jezgra, koja ulaze u reakciju, pozitivno naelektrisana, dolazi do jakog
elektrostatikog odbijanja kada se spajaju. Samo kada se veoma jako stisnu jedan blizu drugog,
oseti se uticaj jakih nuklearnih sila, koje mogu da nadjaaju ove elektrostatike sile i izazovu
sjedinjavanje jezgara.

Reakcije fuzije se odvijaju ve milijardama godina u svemiru. U stvari, reakcije fuzije su

izvori energije veine zvezda, pa tako i naeg Sunca. Naunici su uspeli da proizvedu reakciju
fuzije na Zemlji tek u poslednjih ezdesetak godina. U poetku su se radila istraivanja malih
razmera, u kojima se reakcija fuzije retko deavala. Meutim, ovi prvi eksperimenti su kasnije
doveli do razvoja termonuklearne fuzije (hidrogenska ili termonuklearna bomba).

Fuzija je proces koji se deava na zvezdama, kao to je Sunce. Kad god osetimo toplotu Sunca ili
vidimo njegovu svetlost, mi ustvari, posmatramo proizvod fuzije. Svi znamo da sav ivot na
Zemlji postoji upravo zato to se pomou Suneve svetlosti proizvodi hrana i greje Zemlja.
Prema tome, moe se rei da je fuzija osnova naeg ivota.

3
 Kada se formira zvezda, ona se u poetku sastoji iz
vodonika i helijuma koji se stvaraju u procesu koji se
naziva Big Bang, proces kojim je stvoren na kosmos.
Vodonikovi izotopi se sudaraju i spajaju u helijumova
jezgra. Kasnije, helijumova jezgra se sudaraju i formiraju
tee elemente. Fuzija je nuklearna reakcija u kojoj se
jezgra kombinuju da bi se stvorila tea jezgra, odnosno
jezgra sa veom atomskom masom. To je osnovna reakcija koja pokree Sunce. Ove reakcije se
odvijaju sve dok se ne stvori jezgro sa najveom koliinom vezane energije.

Kada jezgro dostigne masu 60, vie se ne odvija fuzija na zvezdi, jer je jezgro energetski
nepovoljno za proizvodnju jezgra gvoa vee mase. Onda kada se veina jezgra neke zvezde
pretvori u gvoe, ona se pribliava kraju svog ivota. Neke zvezde se skupljaju sve dok ne
postanu ar koji se hladi sainjen od gvoa. Meutim, ako je zvezda dovoljno masivna, moe da
doe do vrlo jake, blistave reakcije. Zvezda e se iznenada rairiti i proizvesti, za veoma kratko
vreme, vie energije nego to nae Sunce proizvede za vreme svog ivota. Kada se ovo desi,
kaemo da je zvezda postala supernova. Dok je zvezda u fazi supernova, deavaju se mnoge
vane reakcije. Jezgra se ubrzavaju do frekvencija mnogo veih od onih koje se nalaze na
zvezdama u procesu fuzije. Sa ovom dodatnom energijom, koja nastaje zbog njihove brzine,
jezgra se mogu spajati u elemente koji imaju veu masu od gvoa. Ova dodatna energija je
potrebna da bi se prela energetska barijera u procesu stvaranja atoma veih atomskih masa.
Eelementi kao to su zlato, srebro i olovo, pronaeni na Zemlji su ostaci supernova eksplozije.
Izvori gvoa, kojeg ima svuda na Zemlji su nastali direktno iz reakcije supernova i iz mrtvih
zvezda koje su u prolosti udarale u Zemlju.

Danas se istrauje proces fuzije sa nadom da emo uskoro biti u prilici da kontroliemo
proces fuzije s ciljem da se proizvede tzv. ista, jeftina energija.

www.maturski.org

4
5