DRUGI MEUNARODNI INTERDISCIPLINARNI

SKUP MLADIH NAUNIKA DRUTVENIH I

HUMANISTIKIH NAUKA

THE SECOND INTERNATIONAL

INTERDISCIPLINARY CONFERENCE FOR
YOUNG SCHOLARS IN SOCIAL SCIENCES AND
HUMANITIES
 Zbornik radova
Book of Proceedings

www.ff.uns.ac.rs
Drugi meunarodni interdisciplinarni skup mladih naunika drutvenih i
humanistikih nauka

KONTEKSTI
4. decembar 2014.

ZBORNIK
RADOVA
Izdava:
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet

Novi Sad
2015
The Second International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in
Social Sciences and Humanities

CONTEXTS
December 4, 2014

BOOK OF
PROCEEDINGS
Publisher:
University of Novi Sad
Faculty of Philosophy

Novi Sad
2015
 IMPRESSUM
Drugi meunarodni interdisciplinarni skup mladih naunika drutvenih i
humanistikih nauka
KONTEKSTI
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
4. decembar 2014.
ZBORNIK
RADOVA

IMPRESSUM
The Second International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social
Sciences and Humanities
CONTEXTS
University of Novi Sad
Faculty of Philosophy
December 4, 2014
BOOK OF
PROCEEDINGS

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/digitalna-biblioteka/konteksti

ISBN
978-86-6065-338-5

UDK
3(082)
009(082)

COBISS.SR-ID 301300999

Novi Sad
2015
 Izdava:
Filozofski fakultet
Univerziteta u Novom Sadu

Za izdavaa:
Prof. dr Ivana ivanevi Sekeru, dekanica Filozofskog fakulteta

Urednik:
Doc. dr eljko Milanovi

Tehnika redakcija:
Ljiljana Siriki
Kristina Ivi

Lektura:
Iva Tei, Irina Damjanov, doc. dr Bojana Vujin

Pokrovitelj:
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj

Publisher:
Faculty of Philosophy,
University of Novi Sad

For the publisher:

Prof. Dr Ivana ivanevi Sekeru, Dean of Faculty of Philosophy

Editor:
Doc. Dr eljko Milanovi

Technical Editing:
Ljiljana Siriki
Kristina Ivi

Proofreading:
Iva Tei, Irina Damjanov, Doc. Dr Bojana Vujin

Supported by:
Provincial Secretariat for Science and Technological Development
RECENZENTI RADOVA/PEER REVIEWERS

Prof. dr Vladislava Gordi Petkovi, Nada Buzadi Nikolajevi, prof. dr olt

Lazar, prof. dr Olivera Kneevi Flori, doc. dr Nataa Polovina, prof. dr Svetlana
Tomin, doc. dr Nevena Varnica, doc. dr eljko Milanovi, doc. dr Milan
Ajdanovi, doc. dr Jasmina Drai, dr Ana Elakovi Nenadovi, dr Dragana
Francikovi, doc. dr Sonja Filipovi Kovaevi, dr Vesna Lazovi, prof. dr
Duanka Zveki Duanovi, doc. dr Vesna Bogdanovi, dr Virna Karli, doc. dr
eljko Markovi, prof. dr Dubravka Vali Nedeljkovi, doc. dr Ruenka imonji
ernak, prof. dr Dragan Prole, doc. dr Strahinja Stepanov, doc. dr Olga Pani
Kavgi, doc. dr Saa Kavgi, prof. dr Sran ljuki, doc. dr Nataa Radusin Bardi,
prof. dr Milica Andevski, doc. dr Marica ljuki, prof. dr Slobodan Bjelica, doc.
dr Boris Stojkovski, prof. dr Predrag Novakov, prof. dr Eva Toldi, doc. dr ila
Utai, MA Ana Pajvani Cizelj, doc. dr Duan Risti, doc. dr Marko kori, doc.
dr Aleksej Kijuhas, doc. dr Sanja Paripovi Krmar, doc. dr Zorica Hadi, prof.
dr Slobodan Vladui, doc. dr Vladimir Gvozden, prof. dr Ivan Jerkovi, prof. dr
Ljiljana Peikan Ljutanovi, prof. dr Pavle Milenkovi, dr Nenad Ninkovi, prof.
dr Dragica Koljanin, doc. dr Ferenc Nemet, prof. dr Ilona Rajli, doc. dr Aniko
Novak, prof. dr Edita Andri, dr Mira Mili, doc. dr Vladimir Barovi, prof. dr
Biljana imunovi Belin, prof. dr Ivana uri Paunovi, doc. dr Arijana Luburi
Cvijanovi, doc. dr Tatjana urin, doc. dr Goran Vasin, Dejana Vasin, doc. dr
Kristijan Eker, dr Sonja Veselinovi, dr Jasna Jovanov, Tijana Palkovljevi
Bugarski

ORGANIZACIONI ODBOR/ORGANISING COMMITTEE

Prof. dr Ivana ivanevi Sekeru, predsednica Organizacionog odbora, prof. dr

Olivera Kneevi Flori, prof. dr Bilana imunovi Belin, doc. dr Hargita Horvat
Futo, doc. dr Jelena Kleut, Karlo Bala, Dragana Prodanovi, prof. dr Marina Puja
Badesku, prof. dr olt Lazar, doc. dr Mirna Radin Sabado, prof. dr Bojana
Stojanovi Pantovi, doc. dr Sanja Ninkovi, doc. dr Ksenija ulovi, prof. dr
Jasmina Joki, prof. dr Dragan Prole, prof. dr Marijana Kosanovi, Irena Suboti,
prof. dr Janko Rama, prof. dr Ivana Antoni, prof. dr ura Hardi, doc. dr Svetozar
Bokov, prof. dr Jarmila Hodoli, doc. dr Jelena akoti Kurbalija
 Sadraj
Contents

RE UREDNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
LETTER FROM THE EDITOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

I
CULTURE AND EDUCATION

Jasna Kapelan
MATOM DO SAZNANJA O TOLERANCIJI I NENASILNOM RAZREENJU
SUKOBA MEU UENICIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Maja Bosanac
VASPITNO-OBRAZOVNI ZNAAJ INTERKULTURALNE OSETLJIVOSTI
KROZ FAZE LINOG RAZVOJA PO MODELU MILTONA J. BENETA . . . . . . . . 31

Lela Vukovi
INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE KAO IZAZOV UNUTAR NOVE
KULTURNE RAZNOLIKOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Karlo Bala, Zoltan Geler

ANALIZA ISKORIENJA KAPACITETA U CILJU POBOLJANJA PROCESA
IZVOENJA NASTAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

II
CULTURAL CONTEXTS AND MEDIA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Andrea Ratkovi
MEDIJSKE (RE)INTERPRETACIJE KULTURNOG KONTEKSTA
I NJIHOV UTICAJ NA HOMOGENIZACIJU DRUTVENIH ODNOSA. . . . . . . . 103

Mirna Vidakovi
IMPLICITNA SADRINA U REKLAMNIM SLOGANIMA NA ENGLESKOM
JEZIKU PRESUPOZICIJE I OEKIVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
 III
LINGUISTIC CONTEXTS

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

, . . . 157

, ,


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Maruka Agre
PREVODOSLOVNI IN FUNKCIJSKI VIDIK BESEDE PA V SLOVENSKIH
POGOVORIH IN DRAMATIKI 18. IN 19. STOLETJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Nina Ditmajer
BESEDJE V ROKOPISNIH PRIDIGAH JOEFA MURCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

:
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Sneana Kljaki
AGENS U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

Jovana Rupar
FIKSNI BINOMI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOV PREVOD NA SRPSKI . . . 277

.

:
-OUR/-OR -RE/-ER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
 IV
LITERARY CONTEXTS

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

( )
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

M.
:
. . . . . . . . . . . . . . . 349

XX
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

Dubravka Bogutovac, Sanja aki

NEPOZVANI GOST: OBLICI SURADNJE HRVATSKIH I SRPSKIH
KNJIEVNIH I KULTURNIH ASOPISA (1991-2010). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373

Milica Raenovi
THE CULTURE OF INSATIABLE YEARNING IN ZADIE SMITH`S THE
AUTOGRAPH MAN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

Goran Pavlovi
HIBRIDNI IDENTITETI U ROMANU ZEJDI SMIT BELI ZUBI . . . . . . . . . . . . . . 395

Ilaria Sicari
A POETIC OF COMPOSITION: TAROT AND STORYTELLING. IL CASTELLO
DEO DESTINI INCROCIATI AND POSLEDNJA LJUBAV U CARIGRADU
AS CASES IN POINT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409

Olivera Miok
ONEOBIENJE KAO SREDSTVO ITANJA SVAKODNEVNOG U
ZBIRCI PRIA PITANJE BRUNA ALEKSANDRA HEMONA . . . . . . . . . . . . . . . . 423
Lszl Patcs
NARRATV EMCI-JELENTSEK DARVASI LSZL
NOVELLISZTIKJBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436

Renta Romoda
A VAJDASGI MAGYAR NOVELLA RVID TRT NETE A KT
VILGHBOR KZTTI VTIZEDEKBEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443

Gabor Crnkovi
GAZDASGI DISKURZV POZCI K VIZSGLATA A VAJDASGI MAGYAR
KORTRS NOVELLBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459

V
THE INDIVIDUAL, CULTURE, SOCIETY

Jelena Vojinovi Kosti

JEZIK U SLUBI KULTURNE IDENTIFIKACIJE POJEDINCA I GRUPE . . . . . . 469

Goran Koleti
MEDIKALIZACIJA LJUDSKE SIGURNOSTI VANOST PROCESA
FARMACEUTIKALIZACIJE I SEKURITIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481

Nastasja Pisarev
MOSKVA I PETROGRAD IZMEU STVARNOSTI I FIKCIJE:
PROSTOR GRADA POD ZNAKOM LAVIRINTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493

Dejan ori, Vanja krbi

SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM U OBRAZOVANJU UVOD U
MULTIKULTURALNO OBRAZOVANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 509

VI
CULTURE AND LANGUAGE IN THE IN THE CONTEXT OF PHILOSOPHY

Davor Lazi
JEZIK I SUBVERZIVNOST. JEZIK KAO PONAVLJAJUA-PERFORMATIVNA
PRAKSA I STRATEGIJE SUBVERZIVNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525

Stevan Bradi
ODNOS ULNOSTI I KNJIEVNOSTI U MILJENJU MIELA FUKOA I AKA
RANSIJERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537
Marina Goreta
MARINOVICH PO TOMMASEU KOLONIJALIZAM U DJELU O UMU I DUHU
ANTONIJA MARINOVICHA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555

VII
HISTORY AND CULTURE CONTEXTS AND PERMEATIONS

-
XI XII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581

IV
A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587

Attila Pfeiffer
PITANJE LOKALIZACIJE MAVANSKE BANOVINE I
MAVANSKE TVRAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597

Livia Szedmina
INFLUENCING INDEPENDENCE: THE ROLE OF THE IRISH-AMERICAN
COMMUNITY IN LATE-19TH-CENTURY IRISH HISTORY. . . . . . . . . . . . . . . . . . 611

:
; , , . . . . . . . . . . . . . . . 619

Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA. . . . . . . . . . . . . . . 631

Marko Fuek
GENERATIONAL TRANSITION AND REVOLUTIONARY TRADITION IN
YUGOSLAVIA, 1945-1960. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
 RE UREDNIKA

LETTER FROM THE EDITOR

RE UREDNIKA

Zbornik radova nastalih na Drugom meunarodnom interdisciplinarnom skupu

mladih istraivaa drutvenih i humanistikih nauka Konteksti, koji je odran 4.
decembra 2014. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu,
predstavlja doprinos uspostavljanju intenzivnije naune komunikacije izmeu
najmlaih lanova naune zajednice ali i vaan doprinos obeleavanju 60 godina
postojanja Filozofskog fakulteta.
Konferencija Konteksti za svoj cilj ima razvoj interkulturnog i interdiscipli-
narnog dijaloga izmeu istraivaa koji ulaze u polje nauke, ali i nameru da taj
dijalog uini trajnim i obavezujuim u godinama koje dolaze. Ova konferencija
je okupila 100 istraivaa iz Srbije i drugih zemalja koji su predstavili rezultate
svojih istraivanja a zatim ih u meusobnom podsticajnom dijalogu i komunikaciji
sa recenzentima oblikovali u radove koji se nalaze u ovom zborniku.
Tematski razliiti ali istraivaki kreativni, disciplinarno heterogeni ali
originalni u svojim zakljucima radovi u zborniku oblikuju istraivaki kontekst
koji svedoi o izvrsnosti njihovih autora i obilju potencijala koji e svoje prave
mogunosti realizovati u okruenju koje nee zanemarivati njihove doprinose
nauci a time i drutvu. Radovi obuhvataju razliite oblasti ali im je zajedniko
da su nastali u generacijskom kontekstu koji je znaajniji i podsticajniji od
konteksta u kome su mogua bilo kakva uslovljavanja. Generacijski kontekst
mlade istraivae uslovljava relevantnou i aktuelnou istraivanja kao i
zahtevom za dolaenjem do novih naunih informacija. Verujem da Zbornik sa
Drugog meunarodnog interdisciplinarnog skupa mladih istraivaa drutvenih i
humanistikih nauka Konteksti koji se nalazi pred nama predstavlja svedoanstvo
ostvarenosti ovih zahteva.

doc. dr eljko Milanovi

Jasmina Novakovi1
Marija Vasiljevi
Mina Luki
(Filozofski fakultet, Beograd)

IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA2

The paper examines cases of Ivo Lola Ribar busts, whose destinies are reflecting ever
changing social and political context. The examples are busts from Lola Corporation,
Technical school and kindergarten in eleznik, institutions that were named after Ivo Lola
Ribar in socialist period. Also, we are analysing cases of busts from school King Peter I
and National Heros tomb in Belgrade. The goal of this research is to examine how are memory
of community and official memory culture changing through socialist and post-socialist
period and what values are they reflecting in each case. The results are showing that the field
research is necessary for examining this kind of problems.

Key words: Ivo Lola Ribar, bust, cultural memory, social context, political context, heritage

Pojam konteksta, zajedno sa sintagmom kultura seanja, postao je sveprisutan

u humanistikim naukama, posebno u onima koje za predmet izuavanja imaju
prolost, i koje imaju ire metodoloke vidike. Jedan od uzroka jeste teorijsko
oslanjanje, najee posredno, na poststrukturalistiku filozofiju, posebno teoriju
knjievnosti, a ue, na teorije koje razmatraju pojam teksta. Tekst, stoga, postaje
privlaan na tom teorijskom nivou zbog mogunosti transponovanja na ostale
predmete izuavanja, i konkretno materijalne predmete, te upotrebe termina itanja
i iitavanja. Upuuje se na mnogostrukost, ali i simultanost znaenja, time i
moguih prolosti. Pojam prolosti se tako dovodi u pitanje kao jednosmerni proces
i jednodimezionalni fenomen, i prouava se njegova drutvena uslovljenost, bila
ona namerna ili spontana. Kulturnim pamenjem, predmetima i celinama koje
podstiu seanje i aktuelizuju pamenje, i kontekstom podsticanja i aktuelizacije,
bavi se i jedna mlada disciplina, kultura seanja. Kultura seanja je disciplina koja
za predmet istraivanja ima objanjenja upotreba prolosti i tumaenja istorije,
formiranje zvanine kulture seanja, odnosno predmete, materijalne celine,

1
novakovjass@gmail.com
2
Istraivanje je sprovedeno povodom izlobe ivot i smrt heroja. Neutralnosti ne moe biti., koja je
odrana u Velikoj galeriji Doma Kulture Studenstki grad u Beogradu, od 14.11. do 3.12.2014. godine.
Izlobu je podralo Ministrstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
632 Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

objedinjene praksama koje imaju za cilj usmeravanje i konsolidovanje drutvenog

pamenja. Zvanina kultura seanja predstavlja poeljno pamenje jedne zajednice
i uspostavlja se kroz podizanje spomenika i spomen-obeleja, imenovanje i
preimenovanje trgova, ulica, institucija, sadraj udbenika i razliite memorijalne
prakse. Ona je mehanizam, matrica, iji se sadraji menjanju s druveno-politikim
promenama i s potrebom legitimisanja nove vlasti. Meutim, ni ova disciplina nije
jednosmerna i pokazuje mnogobrojne teorijske rukavce (Kulji, 2006). Na primer,
drutveno pamenje, pod kasnim uticajem Morisa Albvaa (2014), analizira se i
dovodi u vezu sa formalnim i neformalnim drutvenim grupama, iji zajedniki
pogled na prolost i njeno vrednovanje objedinjuje lanove tih grupa, i obratno,
koje prepoznajemo objedinjene zajednikim pamenjem. Vienje prolosti je
drutveno oblikovano, ne postoji lina kapsula seanja, niti je seanje samo
bioloki uslovljeno.
Kulturno pamenje, teorijski koncept Jana i Alaide Asman (2007), obuhvata i
zajednike kulturne prakse, predmete, institucije i komunikaciju u jednoj zajednici,
odnosno u okviru jedne kulture. Materijalni svet, prirodni ili artificijelni, jeste
taj koji moe biti percipiran kao ovrsla memorija, ili biti okida seanja. Fokus
na kontekstualizacijama predmeta ima i nova teroija muzeologije i heritologije,
gde pojmovi kao to su kultura pamenja, kultura seanja i kulturno pamenje,
postaju aktuelni. U klasiku, i osnovnoj literature muzeologije i heritologije, Uvodu
u muzeologiju Ive Maroevia, postoji definicija muzealije, koja je veoma bliska
definiciji predmeta pamenja Jana Asmana. Kod Maroevia (1993), ova definicija
proistie iz kritike muzeologije kao nauke o muzejima i zalaganje za njeno
proirenje ka jednoj optoj nauci o batini. Muzealija jeste svaki predmet koji u
odreenom kontesktu za nekog postaje okida seanja, medij prolosti. Prema
razraenoj emi ivota muzejskog predmeta, od primarnog (kontekst nastanka
predmeta), preko arheolokog (kraj drutvene funkcije predmeta), do muzeolokog
konteksta (predmet kao svedoanstvo prolosti), zakljuuje se da predmet sa
promenom konteksta menja znaenje. Taj kontekst jeste i materijani i funkcionalni,
bilo da se menja mesto predmeta i njegove fizike osobenosti ili ako se promeni
njegova upotreba. Svaka promena, materijalna ili znaenjska, povezana je
neraskidivo sa drutvenim kontesktom, kojim se te promene najee i objanjavaju.
Sa druge strane, neki istraivai se bave i memorijom materijala, odnosno
iitavanjem materijala predmeta na mikronivou, koji sadri informacije o istoriji
predmeta (Korolija-Crkvenjakov, 2013).
Uticajem teorije arheologije i antropologije, koje u fokusu svog istraivaja imaju
materijalnu kulturu, uoava se da jedan predmet moe imati simultana, pa ak i
oprena, znaenja i upotrebe u istom trenutku, drutvenom kontekstu. U istim
disiciplinama uspostavlja se i metod biografije stvari (Kopytoff, 1986;
Godsen&Marshall, 1999; Holtorf, 2002; Olsen, 2003), kojim se upravo sve smene
i simutanost kontesktualizacija jednog predmeta ili grupe predmeta analiziraju.
Ove teze postaju pogodno tle za prihvatanje pojmova iz discipline kulture
seanja i formiranje polazita jedne nauke, iji je predmet istraivanja zahteva
 IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA 633

multidisciplinarnost, kao to je heritologija. U tim okvirima, baviemo se

prouavanjem namernih spomenika (Rigl, 2006) odnosno spomenicima koji su
nastali radi uspostavljanja kolektivnog seanja na narodne heroje koji su svoje
ivote dali za osloboenje naroda Jugoslavije i nastanak Republike. U pitanju je
sluaj bisti Ive Lole Ribara, koje danas zatiemo u brojnim kontekstima, ijim
istraivanjem se otvaraju drugi konteksti, i time se uslonjava sam pojam
drutvenog pamenja i tumaenje socijalistikog naslea.

II

U socijalistikoj Jugoslaviji, orden i zvanje narodnog heroja, koji su preuzeti

kao model iz Sovjetskog Saveza, u periodu od 1942. do 1980. godine dobile su
1.322 osobe, od kojih je neto vie od ezdeset procenata odlikovano posthumno.
Kriterijum izbora obuhvatao je pojedince koji su pokazali izuzetnu hrabrost u
borbama i rukovodioce Narodnooslobodilake borbe. Izgradnja i odravanje kulta
narodnih heroja naroito su imali znaaja u posleratnom period, radi uvrivanja
socijalistike ideologije i revolucionarnih temelja nove drave (Petrovi, 2001).
U drutvu socijalistike Jugoslavije, radi uspostavljanja javnog seanja na
narodne heroje, momenti njihovog, najee partijskog, ivota obeleavani su
spomen-ploama, a kole, studentski domovi, fabrike i ulice nosile su njihova
imena. U Srbiji je 1994. godine, od ukupno 1469 kola, 637 nosilo naziv po
linostima iz NOB-a, to je predstavljalo 43,36 procenata od ukupnog broja kola
(Petrovi, 2001).
Tragina smrt, naroito kada govorimo o herojima koji su stradali mladi, kao
i obeleavanja mesta stradanja, u izgradnji njihovog kulta imali su posebno mesto.
Naglaavanjem rtvenog karaktera njihove linosti, poveavao se i stepen
identifikacije ire zajednice s likom heroja, kao i vrednostima, idejama i idealima,
koje je simbolizovao njegov lik. Mesta stradanja obeleavala su se podizanjem
spomenika i muzeja, a posredstvom komemoracija i rituala postajala su vana
taka kolektivne memorije. Mlade generacije u Jugoslaviji, koje nisu imale ratno
iskustvo, pored usvajanja tekovina NOB-a kroz obrazovni sistem, usvajala su
ih i kroz stripove, asopise, filmove i TV serije, kao medije koji na dinaminiji i
prilagoeniji nain prenose poruke. Inicijacija u svet ideja i vrednosti socijalizma
za ove generacije poinjala je od ranog kolskog uzrasta, najpre polaganjem
pionirske zakletve, a zatim i obeleavanjem vanih datuma, izmeu ostalog i
datuma smrti narodnih heroja, po kojima su mnoge kole nosile imena, tako da
su se ove ideje usvajale najpre na nesvesnom nivou, iako su u stvari na dravnom
nivou bile programski planirane.

Od sloma socijalizma, seanje na narodne heroje i socijalistiku prolost, osim

institucija poput muzeja, pre svega Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu, ija je
uloga da batine ovu prolost, opstaje u okviru manjih drutvenih grupa, u
organizacijama poput SUBNOR-a, ili se prenosi kroz porodino seanje. Dananjim
634 Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

generacijama je teko, gotovo nemogue, da se identifikuju sa idejama i idealima

zbog kojih su stradali narodni heroji, koliko god one bile univerzalne i iznad jedne
ideologije. Pre svega zbog sistema obrazovanja, a zatim usled izostavljanja ovih
linosti iz zvanine kulture seanja.
U postsocijalistikom kontekstu dolazi do ponovne smene politika pamenja,
u kojoj narodni heroji postaju nepoeljni, tanije bespotrebni, kao oslonci nove
kulture seanja. Preideologizacija (Kulji, 2005) antifaizma, narodnih heroja i
stvaranje njihovog svojevrsnog kulta u socijalistikom periodu, doprineli su
poimanju njihove borbe i stradanja kao opteg mesta.
Danas su zastupljena dva oprena pristupa: narodni heroji se izjednaavaju sa
komunistima (u peorativnom smislu), njihovi ivoti se sagledavaju kroz na-
knadne interpretacije i upotrebe u socijalistikom periodu. S druge strane, nalaze
se interpretacije njihovih ivota, koje ponavljaju sadraje i retoriku iz prethodnog
perioda. I najzad, kada se njihovi likovi pojavljuju i koriste danas, na primer u
popularnoj kulturi, najee su ispranjeni od bilo kakvog sadraja, ili se nalaze
u novim kontekstima, koji do te mere menjaju njihovo znaenje, da oni postaju
neprepoznatljivi na simbolikom nivou. Ovakva situacija se moe delimino ob-
jasniti time to socijalistiko naslee nije podjednako vano za sve generacije.
Pojedinci pamte one dogaaje koji su vani za grupu kojoj pripadaju. Starije
generacije, tanije, one koje imaju iskustvo ivota u socijalizmu, drugaije se
odnose prema seanju na ovaj period nego nove generacije koje, pri konstru-
isanju svog samovienja, trae nove heroje i take seanja u prolosti s kojima se
mogu identifikovati, odluujue za njihovo vreme. Zato se postavlja pitanje koja
je sudbina nekog naslea onog trenutka kada nestane grupa koja se moe identi-
fikovati sa vrednostima koje ono simbolizuje? Pojedinana seanja zavise od
vrednosti koje jedna generacija deli, ali su uslovljena i dominantnim drutvenim
okvirima pamenja, vie potvrujui kulturna oekivanja, nego to svedoe o
autentinosti zbivanja (Kulji, 2009).
Suoavanje sa prolou ne mora nuno znaiti i njeno guranje u zaborav.
Kritika kultura seanja bi trebalo da ponudi drugaiji odnos prema prolosti, koji
nije statian i zatvoren u crno-bele predstave. Neophodno je biti svestan pluralizma
seanja, kao i njegove drutvene uslovljenosti.

III

Kada je re o interpretaciji i kontekstualizaciji lika i dela Ive Lole Ribara,

moemo govoriti o tri smrti ovog narodnog heroja. Prva je ona samog pojednica
(interpretirana u periodu socijalizma kao smrt neumrlog), druga je smrt
narodnog heroja, odnosno njegova drutvena i politika nepotrebnost i zaborav
(kontekst post-socijalizma i diskursa tranzicije) i trea predstavlja kraj heroja
Velikih ideja (kontekst kraja utopije). Pratei ove tri smrti, od socijalistikog ka
postocijalistikom periodu, ukljuujui i aktuelni trenutak, stiemo uvid u razliite
(de)kontekstualizacije njegovog lika.
 IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA 635

Lola je poticao iz graanske porodice, studirao je u Beogradu, enevi, Parizu

i, kao jedna od kljunih figura Saveza komunistike omladine Jugoslavije,
uestvovao je na mnogim mirovnim omladinskim kongresima usmerenim protiv
faizma tridesetih godina prolog veka. Pored toga, kao lan Komunistike partije
Jugoslavije, za vreme Drugog svetskog rata bio je, izmeu ostalog, aktivan u
organizovanju ustanka u neosloboenim krajevima. Umro je u dvadeset sedmoj
godini, neposredno pred polazak za Kairo, kao ef Prve vojne misije za Bliski
istok (Petrievi, 1978).
Glavne take negovanja zvaninog seanja na Ivu Ribara u socijalistikoj
Jugoslaviji, bile su spomenik i memorijalni muzej na Glamokom polju, kao i
Grobnica Narodnih heroja u Beogradu. Sa promenom drutveno-politikog
konteksta, transformisalo se i zvanino pamenje. Muzej u Glamou je devastiran
u ratu i danas je u vlasnitvu vojske, a spomenik i spomen ploe na putu do istog
su zaputeni.
Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu podignuta je izmeu 1948. i 1950.
godine. Posmrtni ostaci Ive Lole Ribara i Ivana Milutinovia preneti su u ovu
grobnicu 27. marta 1948. godine, a kasnije i ure akovia (1949) i Moe Pijade
(1957). Bronzane biste narodnih heroja, rad vajara Stevana Bondarova i Slavolju-
ba Stankovia, dvehiljadite godine su bile devastirane. Naime, ne samo ove biste,
ve i ostatak spomenikog naslea na Kalemegdanu bio je prefarban razliitim
sprejevima, a u sluaju grobnice, bile su ispisivane i antikomunistike poruke, dok
su biste Ive Lole Ribara i Moe Pijade bile izmetene. Sa jedne strane, razlozi su
mogli biti ideoloki motivisani, ali ne bi trebalo iskljuiti i mogunost neznanja i
neprepoznavanja ovih linosti i simbolikog kapitala koji nose, te se u tom sluaju
ne bi moglo govoriti o svesnom ideolokom inu ili iskazivanju odreenog stava,
ve o vandalizmu kao takvom, koji je sam sebi cilj. Danas se sve etiri biste
nalaze u njenom sklopu, iako se na poleini monolitne mermerne ploe na koju
su postavljene biste i dalje nalaze grafiti.
U oblinjoj koli Kralj Petar Prvi, koja je u socijalistikom periodu nosila
naziv Braa Ribar, o emu e biti rei kasnije u tekstu, nalazi se veliki broj
fotografija koje pokazuju posetu aka grobnici, svedoei o njenom nekadanjem
znaaju, kao vanom memorijalnom toposu. Ovde su se odravale komemoraci-
je, najee na dan obeleavanja smrti ovih narodnih heroja, ili tokom vanih
dravnih praznika, a tom prilikom polagani su venci i cvee na grobnicu. U ko-
memoracijama, pored partijskog vrha, uestvovala je i ira zajednica, ukljuujui
i najmlae. Ovakvim praksama mobilisana je ira zajednica, koja je seanje na
ove heroje odravala ivim i prisutnim. Danas je situacija znatno drugaija. Pored
imena trgova, ulica, institucija, svaka nova vlast bira i nove datume i praznike
koje e proslavljati, tako da mnogi datumi, vani u socijalistikoj Jugoslaviji,
poput dana smrti Ive Lole Ribara, a to je 27. novembar, ostaju neobeleeni.
Zvanine prakse seanja na vane dravne datume vie ne okupljaju iru zajed-
nicu, ve samo mali broj politiara. Ovaj spomenik bi bio gotovo i neprimetan da
se u njegovoj neposrednoj blizini ne organizuju izlobe na otvorenom, koje nekom
636 Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

znatieljnom prolazniku mogu skrenuti panju i u tom pravcu. Osim turista, koji
se povremeno mogu videti, uprkos tome to na zvaninim internet stranicama
turistike organizacije Srbije i Beograda spomenik nije naveden, Grobnica narod-
nih heroja je izgubila referencijano mesto na mapi istaknutih gradskih mesta
seanja.
Jedna od institucija koja je nosila naziv po liku Ive Lole Ribara i njegovog
brata Jurice jeste najstarija osmogodinja kola u Srbiji Kralj Petar Prvi, u Uli-
ci Kralja Petra u Beogradu. Osnovana je 1718. godine, a po osloboenju, od 1944.
godine, poinje sa radom kao Narodna osnovna kola broj 1. Izmeu dva svetska
rata, u vreme kada su Ivo Lolo Ribar i njegov mlai brat Jurica ili u ovu kolu,
ona je, takoe, nosila ime Kralja Petra. Od 1952. do 1993, kola menja ime u Braa
Ribar, prema odluci Saveta za prosvetu i kulturu, kojom i druge kole dobijaju
nove nazive (Tei, Spasenovi, unkovi, 1978). Poslednje preimenovanje kole
je iz 1993. godine, kada joj je vraen naziv iz meuratnog perioda Kralj Petar
Prvi. Ulica u kojoj se kola nalazi nosila je naziv 7. jula, od 1946. do 1995. godi-
ne, po datumu Dana ustanka naroda Srbije, koji je do 2001. bio proslavljan kao
dravni praznik.
Ispred kole, danas se nalazi bista Kralja Petra. Na frontalnoj strani stepenita,
u ulaznom holu kole, nekada su se nalazile biste Ive i Jurice. Verovatno nakon
poslednjeg preimenovanja kole u Kralj Petar Prvi, 1993. godine, obe biste su
uklonjene. Danas se one nalaze u potkrovlju iste zgrade, koje uglavnom slui kao
ostava. Pored ovih bisti, tu se nalazi i bista Josipa Broza Tita, ali i veliki broj
knjiga, kako onih iz socijalistikog perioda, tako i kolskih lektira, zatim fotogra-
fije, ploe, kolska obeleja i dr. Odloeni na ovakvom mestu, ovi predmeti su
nedostupni veini, pre svega zbog nezainteresovanosti nadlenih za naslee sko-
le iz socijalistikog perioda, i iskljuivanja mogunosti da ono, imajui u vidu
svedoanstveni potencijal koji sa sobom nosi, bude izloeno na vidljivom mestu.
Brisanjem dela identiteta kole uoava se diskontinuitet i selektivnost pri
odluivanju toga ta bi trebalo da bude zapameno iz prolosti. Jedna od potenci-
jalnih mogunosti mogla bi biti premetanje ovih bisti i ostalih predmeta u
ustanove poput muzeja i biblioteka, ime bi nuno, naputajui izvorni kontekst,
napustili i ona znaenja koja su imala u prostoru kole, kome su prvobitno i na-
menjeni.
Redak primer da se bista Ive Lole Ribara zadrala u javnom prostoru jeste
nekadanji Trg Ive Lole Ribara, danas Trg Kralja Petra u Mladenovcu. Ispod biste,
uklonjeno je i njegovo ime, tako da nepaljiv prolaznik moe letimino zameniti
identitete ove dve linosti. Ovakvu vrstu eksperimenta izveo je reditelj Ivan
Mandi u svom dokumentarnom filmu Nestanak heroja, iz 2009. godine. Naime,
on je kroz nekoliko akcija, izmeu ostalog i u javnom prostoru, pokuao da skrene
panju na esta preimenovanja ulica, u ovom konkretnom sluaju Trga Ive Lole
Ribara, istraujui ujedno i reakcije graana na ove promene. Jedna od tih akcija
bila je i prikupljanje peticije za vraanje starog imena trgu, u kojoj se mogu pratiti
razliita reagovanja ljudi od poptpune indiferentnosti do podrke ovakvoj
 IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA 637

inicijativi. Pored toga, na bistu Ive Lole Ribara je dodao i od kartona napravljenu
krunu zajedno sa trakom, na kojoj je ispisano ime Kralja Petra. Ovaj in upuuje
na to da bista Ive Lole Ribara, iako u javnom prostoru, funkcionie kao i bilo koji
drugi predmet, a ne kao spomenik kulture, dok je njen znaenjski potencijal
poniten, izmeu ostalog, i preimenovanjem trga na kome se nalazi.
U okviru Prvog petogodinjeg plana (1947-1952), naselje eleznik u Beogradu,
od ruralnog, zadobija stukturu urbanog naselja. U tom periodu, zapoinje se i
zavrava sa izgradnjom Fabrike Ivo Lola Ribar, 1947. godine, fabrike tekih
alatljika, koja je bila specijalizovana za mainogradnju. U tom periodu, u naselju
je izgraen internat za uenike, dva samaka hotela, naselje za radnike i slubenike
fabrike. Sa izgradnjom naselja, narednih godina osniva se biblioteka, vrti,
uspostvlja zdravstvena sluba, a i prva samousluga, 1964. godine. (Spasenovi,
1968).
Odlukom Ministrastva teke industrije od 27.7.1948, osnovana je industrijska
kola Ivo Lola Ribar, koja poinje sa radom septembra 1948. godine (Dankulov,
2008; Nikoli 1998). Ona je bila najue povezana sa fabrikom, sa funkcijom
obrazovanja kvalifikovanih radnika. Iako je kola zvanino nosila naziv LOLA
Tehnika kola, do 1993. godine, danas na ulazu kole i dalje stoji natpis Lola.
Bista Ive Lole Ribara, koja se nalazila u ulaznom holu zgrade kole, devedesetih
godina je nestala, prema reima dananjeg direktora kole. Radi upoznavanja aka
sa istorijom kole i sticanja opteg obrazovanja, direktor je preuzeo drugu bistu
Ive Lole Ribara iz Centra za reciklau, koji se nalazi u blizini kole. Bista se danas
nalazi u kolskom holu, na vidljivom mestu, u blizini kabineta. U istom holu, pored
reprodukcija i slika znaajnh linosti iz srpske istorije i knjievnosti, sauvana je
i reprodukcija jednog od fotografskih portreta Ive Lole Ribara. Iz opisanog
zateenog stanja u koli, i iz razgovora sa direktorom kole, moe se zakljuiti da
postoji jasna svest o potrebi irokog obrazovanja uenika kako o istoriji kole, tako
i o kulturnoj i politikoj istoriji. Rezultat takvog stava je i preuzimanje biste, koja
u ovom novom kontekstu ima svoju primarnu funkciju namernog spomenika (Rigl,
2006).Fabrika se irila sa razvojem delatnosti, obuhvatajui kao Lola Korporacija
vie fabrika, preduzea i instituta. Posle devedesetih godina i 10.000 zaposlenih
radnika, usled privatizacije, nekadanji gigant je rasprodao svoje prostore u
elezniku, ostajui sveden na jednu zgradu u itavom kompleksu, upravnu. Ipak,
ime korporacije je ostalo, a bista Ive Lole Ribara je ofabrbana zlatnom bojom i iz
dubine dvorita kompleksa premetena kod ulazne kapije. Taj in bi upuivao na
povratak primarne funkcije spomenika, meutim, ini se da je ona postavljena na
tako vidno mesto, sa dodatnom intervencijom farbanja, iskljuivo radi
prepoznatljivog imena nekada znaajne fabrike, a ne linosti po kojoj nosi ime.
Ovo je ilustracija teorijskih postavki pristalica biografskog pristupa stvarima, da
ako predmet ne promeni materijalno stanje ili ako je fiziki kontekst naizgled u
funkciji predmeta kao spomenika, drutveni kontekst je taj kojim se objanjava i
naizgled nepromenjena funkcija spomenika.
638 Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

Da je u pitanju sluaj potovanja same istorije i imena fabrike govori i to da je

originalno postolje sa posvetom kolektiva fabrike i jednim citatom Ive Lole Ribara:
Napred u borbu, omladino nase domovine! Budi dostojna svojih predaka, dostojna
svog naroda! Smelo napred u borbu, smelo napred ka pobedi!, uklonjeno. Postolje
je zamenjeno novim, sa Lolinim imenom, godinom roenja i smrti, to prividno
moe da bude argument da postoji zvanino potovanje Lolinog dela i lika. Ulica
u kojoj se nalaze fabrika i kola nije menjala naziv, ostala je Jugoslovenska. To
potvruje tezu da je u zvaninim kulturama seanja izraena jaka simbolika
topografija grada, u kojoj ime ulice sa sobom nosi simboliki potencijal (Kulji,
2011). Odnosno, centralne i vee ulice, i trgovi gradova postaju kljune take
uspostavljanja, ali i odraza zvanine kulture seanja. U sluaju Beograda, centar
grada trpi promene naziva ulica i trgova sa svakim novim mandatom Komisije za
imenovanje trgova i ulica, koja se menja na etiri godine. Ulica Ive Lole Ribara u
elezniku, istoimeno autobusko stajalite, kao i naziv ulice Jugoslovenska i Titova
u istom naselju, kao predgrau Beograda ostaju. S druge strane, Ulica Lole Ribara
koja se nalazi u centru grada, preimenovana je u Svetogorsku ulicu 1997. godine,
odnosno vraen je naziv ove ulice koji je nosila u periodu 1896-1922. i 1943-
1946. godine (koje obuhvata i vreme kolaboracionistike Uprave grada Beograda).
Izuzetak je skoranji sluaj imenovanja dve ulice u Beogradu po narodnim
herojima, Koi Popoviu i Peki Dapeviu. Naime, uoi obeleavanja sedamdeset
godina od osloboenja Beograda, ova dva narodna heroja su, u znak seanja na
vaan istorijski trenutak, dobila mesto u javnom prostoru. Ako imamo na umu da
se od kraja devedesetih godina, pa i posle dvehiljaditih, sistematski i u kontinuitetu
radilo na njihovom uklanjanju iz javnog prostora, jasno je da i ovaj sluaj moe
biti objanjen potrebama dnevne politike, iz ega sledi da u interesu nije stvarno
prepoznata potreba za obnavljanjem seanja na njihovu istorijsku ulogu, ve
izuzetak od pravila koje je znatno drugaije.
Nedaleko od Tehnike kole u elezniku nalazi se Centar za reciklau. Od
2006. godine, Damjan Pejovi, tadanji izvrni direktor Centra, otpoeo je sa
stvaranjem kolekcije od predmeta koji su pristizali za pretopljavanje. U veini
sluajeva, izvor sakupljenih predmeta je nepoznat. U ulaznom holu zgrade izloen
je deo kolekcije, izmeu ostalih, i bista Ive Lole Ribara. Kriterijum selekcije
predmeta jeste estetski ili sentimentalni, iskljuivo prema ukusu kolekcionara.
Tako se u kolekciji nalaze biste za koje ne postoji interesovanje o poreklu,
prikazanim osobama ili kontekstu nastanka, kao u sluaju Ive Lole Ribara. Za
predmete kao to su za reljef sa likom Slobodana Miloevia ili odlivak biste Josipa
Broza Tita Antuna Augustinia, kriterijum odabira je retkost predmeta, ili zato
to ostali kolekcionari otpadai imaju taj primerak, radi upotpunjavanja zbirke.
Navedene motive za sakupljanje, koji se razlikuju od motiva istraivanja drutvene
i politike prolosti, potvruje i neostvareni plan kolekcionara za muzej otpadnih
figura. U muzeju bi predmeti bili razvrstani po materijalu od kojeg su izraeni,
vrstama metala, kao odraz delatnosti Centra za reciklau, to je u skladu sa
funkcijom stalnih muzejskih postavki.
 IVOT I SMRT HEROJA. SLUAJ BISTI IVE LOLE RIBARA 639

Trei sluaj biste Ive Lole Ribara jeste vezan za nekadanji vrti Ivo Lolo
Ribar u elezniku, a danas vrti Veseljko. Preko video grae iz Redakcije za
istoriografiju Televizije Beograd, saznajemo da je bista otkrivena 1980. godine i
da su u cerenomiji otkrivanja biste u veini uestvoivali pioniri. Danas u
zaputenom dvoritu vrtia postoji zaputeno postolje ispisano grafitima, sa
sauvanim natpisom Lolinog imena i godinama roenja i smrti. Bista retke
skulptoralne predstave Ive Lole Ribara kao partizana u uniformi nalazi se unutar
vrtia, u prostoriji za zaposlene.
Ovaj problem viestruke smrti narodnih heroja, naroito poslednje, oznaene
kao trea smrt, u kontekstu kraja utopije, nije samo deo lokalnog post-
jugoslovenskog konteksta, ve koincidira sa globalnijim promenama. Naime, posle
pada Berlinskog zida, 1989, slede dogaaji koji se u zemljama istono od Zida
skupa smatraju krajem komunizma kao krajem ideologija. Smene reima u ovim
zemljama postaju dokaz da je poverenje u univerzalije i ideale ili naivno, ili da
ima opasne posledice (Dekobi, 2002). Nauk je da radikalno drugaiji svet ne
moe postojati, niti da ga sopstvenim naporima moemo uiniti boljim mestom
za ivot. Taj kontekst nepoverenja kod intelektualaca je dodatno i teorijski podran
pojednostavljenim pozivanjem na poststrukturalistike teorije i nepoverenjem
prema metanaracijama. Pojednostavljano, teorijski okvir se kree od teze Frensisa
Fukujame o kraju istorije, iz 1989. godine, odnosno o hegelijanskoj evoluciji
istorije, usavravanju drutvenih sistema, do liberalne demokratije zapadnog tipa,
koja predstavlja vrhunac ideoloke evolucije oveanstva. To je, kako Fukujama
navodi, najvidljivije u iscrpljivanju odrivih sistemskih alternativa: bolje drutvo,
iji sistem odgovara ljudskoj prirodi, ne moe postojati ( Fukujama, 1989).

Sluaj sa povratkom biste u Tehniku kolu u elezniku i negovanjem pamenja

na Lolu i, sa druge strane, uklanjanja i nebrige prema nasleu jedne kole, u sluaju
dananje O Kralj Petra Prvi, ukazuje da, za razliku od imenovanja i preimenovanja
ulica i trgova, kultura seanja u obrazovnim institucijama zavisi od zaposlenih,
pre svega direktora kole, i njihovog prepoznavanja znaaja naslea kole. Na
primeru kolekcije skulptura Damjana Pejovia, ouvanje bisti nije motivisano
eljom da se odri pamenje na odreene linosti, ali ostaju ouvane u novom
kontekstu kolekcije otpadnih predmeta. Film Ivana Mandia je reakcija na
zvaninu kulturu seanja i dobar je primer interpretacije i aktuelizacije problema
pamenja narodnih heroja. Stoga, za istraivanje preplitanja zvanine kulture
seanja i nezvaninih, neformalnih grupnih pamenja na primeru predmeta koji
menjaju znaenja sa promenom drutvenog konteskta, potrebno je ne samo
upoznavanje sa razliitim teorijskim postavkama, istraivanje biblioteke, audio-
vizuelne i druge grae, ve i rad na terenu, upoznavanje sa aktuelnim stanjem na
nekadanjim mestima seanja i razgovorima sa licima odgovornim za stanje
odreenog spomenika ili celine.
640 Jasmina Novakovi, Marija Vasiljevi, Mina Luki

LITERATURA

Asman, J. (2007). Kultura pamenja. Beograd: Prosveta.

Dankulov, V. (2008). 1948-2008, Put moderne kole. Monografija povodom obeleavanja
ezdeset godina od osnivanja kole. Beograd: Tehnika kola.
Dekobi, R. (2002). Kraj utopije. Politika i kultura u doba apatije. Beograd: Beogradski krug.
Godsen,C. & Marshall, Y. (1999). The Cultural Biography of objects, World Archeology, 2,
169178,
Holtorf, C. (2002). Notes on the Life History of a Pot Sherd, Journal of Material Culture, 7,
4971.
Kopytoff, I. (1986). The Cultural Biography of Things: Commoditization as Process (pp.64
91), In : A. Appadurai (Ed.), The Social Life of Things. Commodities in cultural perspec-
tive, Cambridge 1986.
Korolija-Crkvenjakov, D. (2013). Mikrosvet umetnikog dela kao prostor pamenja. U:
Bulatovi. D, Popadi, M. (Ur.), Prostori pamenja (339-345). Beograd: Odeljenje za is-
toriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu
Kulji, T. (2005). Anti-anti faizam, Godinjak za drutvenu istoriju, 1-3, Beograd.
Kulji, T. (2009). Generacijsko seanje, Beograd: igoja.
Kulji, T. (2011). Seanje na titoizam. Izmeu diktata i otpora. Beograd: igoja.
Kulji. T.(2006). Kultura seanja. Teorijska objanjenja upotrebe prolosti. Beograd: igoja.
Maroevi, I. (1992). Uvod u muzeologiju, Zagreb: Zavod za informacijske studije.
Moris, A. (2014). Drutveni okviri pamenja.Novi Sad: Mediterran Publishing.
Nikoli, S. (1998). Pedeset godina Tehnike kole Lola, eleznik, Beograd. Beograd:Tehnika
kola Lola
Olsen, B. (2003). Material Cuture after Text: Re Membering Things, Norwegian
Archaeological Review, 2, 87104.
Petrievi, J. (1978). Ivo Lolo Ribar, ponos pokolenjima, Beograd: Mladost.
Petrovi, Lj. (2001). Narodni heroji u jugoslovenskom drutvu 1942-1980 godine, Vojno-is-
torijski glasnik, 1-2, Beograd.
Rigl, A. (2006). Moderni kult spomenika, njegova bit, njegov postanak. u: Anatomija povjesnog
spomenika (349-412). Zagreb: Institut za povjest umjetnosti.
Spasenovi. K. (1968). eleznik, naselje i kola. Beograd: O Braa Jerkovi, O Vladimir
Nazor.
Tei, V., Spasenovi, K. i unkovi, S. (1978). Dvadeset est decenija prve kole u Srbiji,
Beograd: Osnovna kola Braa Ribar, Grafiko preduzee Zajear.
CIP -
,

3-029:088(082)

(2 ; 2014 ; )
Zbornik radova [Elektronski izvor] / Drugi meunarodni
interdisciplinarni skup mladih naunika drutvenih i humanistikih nauka
Konteksti, 4. decembar 2014, Novi Sad = Book of proceedings / The Second
International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social
Sciences and Humanities Contexts, December 4, 2014, Novi Sad. - Novi Sad
: Filozofski fakultet, 2015

Nain dostupa (URL):

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2015/978-86-6065-338-5. - Nasl. sa
naslovnog ekrana. - Opis zasnovan na stanju na dan: 25.11.2015.

ISBN 978-86-6065-338-5
I. (2 ; 2014 ; )
(2
; 2014 ; )
a) - - b)
- -
COBISS.SR-ID 301300999