FAKULTET ZA ISLAMSKE STUDIJE U NOVOM PAZARU

REPUBLIKA
( Seminarski rad )

Student: Mentor:

Demir makovi Doc. dr. Rejhan Kurtovi

Novi Pazar, Apr, 2015

 SADRZAJ

SADRZAJ..................................................................................................................... 2
UVOD.......................................................................................................................... 3
POJAM REPUBLIKE....................................................................................................... 4
SVOJSTVA PREDSEDNIKA............................................................................................ 5
VRSTE REPUBLIKE....................................................................................................... 6
ZAKLJUCAK................................................................................................................. 7
LITERATURA................................................................................................................ 8

2
 UVOD

Oblici vladavine oznacavaju nacin organizacije drzave, sastav i vezu njenih organa,
kako medju sobom tako i s narodom. Sefa drzave treba razlikovati od suverenog,
vrhovnog, organa. Sef drzave predstavlja drzavu kao posebni subject, kao jednu
celinu. U zavisnosti od toga kako je organizovan sef drzae razlikuju se dva
osnovna oblika vladavine i to: monarhija i republika.

U monarhiji je poglavar fizika osoba koja po pravilu to postaje nasleem i

doivotno vri svoju funkciju.

Monarh ne odgovara ni politiki ni krivino.Za svoje politike pogreke on ne

moe biti uklonjen s vlasti,kao to bi mogao biti uklonjen jedan ministar iju bi
politiku parlament smatrao pogrenu.Ma kako lou politiku vodio,monarh ostaje na
prestolu dokle god je iv.Isto tako monarh ne moe biti tuen ni osudjen za onu
radnju koja bi,ma od koga drugoga uinjena povlaila za sobom kazneno-pravne
posledice.

Za razliku od monarhije, republika je takav oblik vladavine u kome sef drzave

nema nikakve licne privilegije,vec samo odredjeni (uzi ili siri) obim vlasti.Sef
drzave u republici pravno i politicki je odgovoran.

Predsednik republike moze imati odredjene pogodnosti u odnosu na pravnu

odgovornost obicnih gradjana, ali tu podloznost sankcijama pravnih normi ne moze
izbeci. Jedna od tih pogodnosti je da predsedniku republike ne sudi redovan sud
vec najvise predstavnicko telo ili posebna vrsta suda ( najvisi redovni sud ili
posebna vrsta suda ustavni sud ). Sem toga,predsednik republike odgovara,po
pravilu,za teze oblike krivicnih dela odnosno za ocigledne povrede ustava.

3
 POJAM REPUBLIKE

Pojam republika izvodi se iz latinskog izraza res publica. Ovaj pojam u

najoptijem smislu oznauje opte dobro, javnu stvar, stvar sakojom se ne moe
trgovati. U uem, politikom znaenju, res publica je latinizirani pojam za grki
(Aristotelov) pojam koinonia politika. Izvorno, pripada rimskom politikom piscu
Ciceronu i oznauje res populi (stvar naroda).1

Republika je postala toliko popularna da vise od sto savremenih drzava koristi tu

rec u zvanicnom nazivu svoje zemlje (sto je slucaj i sa Republikom Srbijom).2

Republika je oblik vladavine u kome poglavar drzave nije lice sa izuzetnm

privilegijama koje ga uzdizu nad svim drugim licima. Zbog toga predsednik
republike nije suverena licnost.

Sef drzave u republici, pravno je i politicki odgovoran. On ne moze izbeci

sankcijama pravnih normi iako ima neke pogodnosti, njemu na primer ne sudi
redovni sud vec najvece predstavnicko telo ili najvisi redovni ili ustavni sud.
Takodje predsednik republike odgovora za teze oblike krivicnih dela, odnosno za
povrede ustava.

Sef drzave u republici je uvek izborni organ. U savremenim drzavama postoje dva
nacina izbora predsednika: americki i evropski. Po americkom sistemu predsednika
republike bira narod (ali na jedan poseban nacin preko tzv. izbornika koje
neposredno bira narod. Tako se bira predsednik SAD). 3 Dok po evropskom
sistemu predsednika bira parlament. Ipak, i u Evropi ima slucajeva gde presednika
bira narod i takav nacin vise odgovara americkom sistemu podele vlasti.

1 https://www.scribd.com/doc/44244336/Republik-A

2 Gordana Vukadinovic, UVOD U PRAVO, Novi Sad, 2014, str. 66

3 Dr. Milorad A. ii, UVOD U PRAVO, Pristina, 1997, str. 99

4
Mandat predsednika republike obicno traje ograniceno vreme (cetiri, pet ili sedam
godina), s tim da se cesto postavljaju ogranicenja u pogledu mogucnosti da isto lice
bude dva ili vise puta birano.4

SVOJSTVA PREDSEDNIKA

Predsednik republike nije lice sa izuzetnim privilegijema koje ga uzdizu nad svim
drugim licima, zbog toga predsednik republike nije suverena licnost.

Iz svojstva da nije suverena licnost, proizilazi njegovo drugo najvaznije

predsednicko obelezje - on je pravno odgovoran, odnosno podleze pravnim
propisima, iako ne kao obicni gradjani.5 Pored toga sto je pravno odgovoran,
predsednik odgovara i moralno, politicki, obicajno itd.

Predsednik republike odgovara,po pravilu,za teze oblike krivicnih dela odnosno za

ocigledne povrede ustava.

Trece obelezje predsednika republike sastoji se u tome sto su njegov polozaj i vlast
odredjeni obicnim zakonima. Obim vlasti predsednika republike zavisi i od toga da
li je u drzavi uvedena podela vlasti (SAD) ili parlamentarizam (Francuska).

U savremenim ustavima predvidjena je mogucnost ostavke ili opoziva mandata,

cime prestaje njgova funkcija pre isteka predsednickog mandata, sto nije slucaj s
monarhom. U prvom slucaju, predsednik dobrovoljno odstupa od vrsenja svoje
duznosti. U drugom slucaju je prisiljen da tako postupi, posto biraci referendumom
ili oba doma parlamenta, izraze nepoverenje predsedniku.6

Predsednik moze biti privremeno oslobodjen odgovornosti za protivpravna dela

pocinjena pre izbora na duznost predsednika republike. U savremenom
razdoblju,predsednik republike moze imati daleko veca ovlascenja od monarha.
Npr. mnogo je visa i znacajnija vlast koju poseduje predsednik SAD, nego sto je

4 Radomir D Luki, Budimir P. Kosuti, UVOD U PRAVO, Beograd, 2008, str. 85

5 Dragan M. Mitrovi, UVOD U PRAVO, Beograd, 2010, str. 134

6 Isto, str. 135

5
vlast koju poseduju neki monarsi u evropskim monarhijama, kao na primer u
Engleskoj. Cak je i odgovornost manja od monarhove odgovornosti.

VRSTE REPUBLIKE

I republike mogu biti razlicite. Najznacajnija podela republika jeste na ogranicene i

neogranicene republike, koja se izvodi po stepenu ogranicenja ili neogranicenja
vlasti poglavara republike.

U neogranicenoj republici predsednik je istovremeno sef drzave i njen poglavar.

Neogranicenim republikama se mogu oznaciti odredjene diktature koje su nastale
kako u proslosti tako i u savremenom dobu. U ovom obliku drzave, sef drzave
dolazi na vlast nasilno i protivpravno ili protiv-pravno prisvaja vise vlasti nego sto
mu po pravu pripada.7

Savremene republike su ogranicene. Dele se na predsednicke, parlamentarne i

mesovite. U predsednickim republikama sef drzave ima znatno veca ovlascenja
nego u parlamentarnim. U predsednickim republikama postoji monocefalna
egzekutiva, jer sef drzave predstavlja jedinog nosioca izvrsne vlasti. Pored
samostalnog i efektivnog vrsenja vlasti, sef drzave u predsednickoj republici ima
znacajna ovlascenja i u okviru zakonodavne i sudske vlasti. Parlamentarne
republike karakterise postojanje bicefalne egzekutive. Pored sefa drzave u izvrsnoj
vlasti ucestvuje i vlada. Takodje ovlascenja sefa drzave u oblasti zakonodavne i
sudske vlasti znatno su manja nego u predsednickim republikama. Mesovite
republike vlada odgovara i parlamentu i sefu drzave.

Prema broju lica, republike se dele na one u kojima funkciju predsednika obavlja
jedno lice kao inokosan organ i na one u kojima tu funkciju obavlja vise lica kao
kolegijalan organ. Iako danas preovladjuju republike u kojima je sef drzave
inokosni organ, postoje slucajevi u kojima je sef organizovan kao kolegijalan
7 Radomir D Luki, Budimir P. Kosuti, UVOD U PRAVO, Beograd, 2008, str. 86

6
organ. Na primer, Ustavom iz 1974. godine uvedeno je Predstavnistvo Jugoslavije,
kao kolektivni sef drzave, koje su cinili predsednici sest republika i dve pokrajine,
kao i predsednik Komunisticke partije Jugoslavije.8

ZAKLJUCAK

Republika kao oblik vladavine oznacava spoljasnji oblik politicke organizacije

drzave, i kao takva znatno je uticala na razvoj demokratije u celom svetu.

Samim tim sto je zamenila apsolutnu monarhiju smatra se velikom prekretnicom u

istoriji.

Njeni glavni ciljevi bili su da ogranici monarhovu vlast i spreci njegovu samovolju,
kao i da se sama ne izvrgne u diktaturu.

Za nastanak republike kao oblika vladavine uzima se Francuska revolucija koja je

trajala od 1789 do 1799.

8 Gordana Vukadinovic, UVOD U PRAVO, Novi Sad, 2014, str. 68

7
 LITERATURA

1. Uvod u pravo, Radomir D. Lukic, Budimir P. Kosutic, Beograd,

2008
2. Uvod u pravo, Dragan M. Mitrovic, Beograd, 2010
3. Uvod u pravo, Milorad A. Zizic, Pristina, 1997
4. Uvod u pravo, Gordana Vukadinovic, Novi Sad, 2014
5. Internet: https://www.scribd.com

8
9