ivotna sredina, ovekova okolina ili okruenje predstavlja sve ono to nas okruuje,

odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i
proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju
biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu
tehnolokog napretka, razvoja industrije i sve veeg uticaja oveka na globalnom nivou
na prirodu i ekosisteme granica izmeu ova dva termina postaje sve nejasnija.

Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, ovek menja
prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu.
Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, seom uma, poumljavanjem, eksploatacijom
mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr.
ovek utie na promenu itavih podruja. Kao rezultat ovekovih aktivnosti dolazi do
promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom
nivou.

Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih postupaka i mera koji spreavaju
ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Ekoloka odbrana je
multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih lanova drutva. Njena
multidisciplinarnost proistie iz injenice da zdravlje, ivotna sredina i socijalni
uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Briga o
ivotnoj sredini je sa gledita naeg drutva prioritet od sveukupnog znaaja za drutvo.
Zdrava ivotna sredina je osnov za ouvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja drutva
i bitan faktor za nivo ivota stanovnitva.

Zagaivaima ivotne sredine se smatraju sve one supstance koje tetno deluju na
ekosisteme, naruavajui prirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljitu
Pod prirodnim uzronicima podrazumevaju se : klimatski uslovi, potresi, vulkanske
erupcije, poplave, poari, uragani, tajfuni, erozije tla itd. Pod antropogenim uzronicima
podrazumevaju se : porast stanovnitva, urbanizacija, troenje prirodnih resursa,
industrija, energetika, saobraaj i poljoprivredna proizvodnja Posledica sve vee
zagaenosti prirode je ugroavanje ivotne sredine, odnosno flore i faune Naselja i
gradovi ine poseban izvor zagaujuih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za
ivot

Izvori zagaivaa mogu biti: 1. energetski izvori 2. saobraaj 3. industrija 4. domainstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se moe podeliti na: 1. otpadni materijal
naseljenih mesta 2. industrijski otpad 3. poljoprivredni otpad 4. specijalni otpadni
material.
IVOTNA SREDINA je skup svih prirodnih i radom stvorenih vrednosti, iji kompleksni
meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot.

INIOCI IVOTNE SREDINE su zemljite, voda, vazduh, flora i fauna, koji su sadrani
u litosferi, pedosferi, hidrosferi, atmosferi, biosferi i tehnosferi (radom stvorenih
vrednosti).

Zagadjivanje zivotne sredine

Prirodna deavanja u odnosima inilaca ivotne sredine (voda, vazduh, suneva svetlost i
dr.) u duem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu ivotnu sredinu. One
se manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama, promenama konfiguracije i
strukture tla, vodenim tokovima i vodenim povrinama, izmenama u karakteristikama i
sastavu biljnog ivotinjskog sveta i dr. Meutim u kraem vremenskom intervalu (vieku
oveka) one su doskoro bile neznatno vidljive. Danas ovek i u intervalu od samo desetak
godina uoava vidne, ak i drastine klimatske promene, izmene reima vode, istoe
zraka, demografske promene...

Ono to skree panju na promene u uslovima ivotne sredine jesu direktne ili indirektne,
posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledica prilagoavanja prirode
oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeleje zadovoljavanja potreba
ljudske prirode. Podspeenju ovog prilagoavanja pogodovala je snana industrijalizacija
krajem prolog i tokom ovog veka, kao i tehnoloka i nauna revolucija koje su u toku.
One su mogunost oveka kod intervencija u prirodi (izgradnji saobraajnica, izgradnji
infrastrukture, crpljenju nafte, rude i dr.) Mogua podela je na direktne i indirektne.
Direktno, bacanjem tetnih materija i otpadaka u neki od faktora ivotne sredine (vazduh,
voda u i na zemlju i dr.) ili indirektno kada tetne materije, zbog kruenja vode u prirodi,
kretanje materije i dr. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi.
Ovakav oblik ugroavanja ivotne sredine oveka i ako u svojoj poetnoj fazi
(oslobaanja, izbacivanja, odlaganja) predstavlja svestan in, zbog ne uoavanja
posledica do kojih dolazi, u drugoj fazi (kruenje materije, neunitivosti materije i dr.)
gde se tetnost ovakvog odnosa vraa i samom oveku, ubrajamo u kategoriju nedovoljno
svesnih, odnosno nesvesnih radnji.

Ugroavanje inilaca ivotne sredine iz kategorije svesnog ina sa neprijateljskim

pobudama, odnosno namerama, spada u domen specijalnog rata, meteo rata ili klasina
rata kad se intervencijama u meteo uslovima (sua, padavine, vetrovi, zemljotresi, poari,
razaranja i dr.) eli destabilizirati odreeni politiki sistem, uiniti zavisnim od drugih
sistema ili ekonomija i sl.
Zagaivanje vode
Direktno zagaivanje vode vri se izbacivanjem tetnih otpadaka u njih, bilo tvornikih otpadnih voda i materijala
koji obiluju velikim koncentracijama kiselina, bazinih jedinjenja i drugih za ivot otrovnih materija, ili
prikljuivanjem kanalizacijskih odvoda direktno na vodenu povrinu (more, reke, jezera) Posledice su pomori riba
u rekama, cvetanje mora (Jadran 1990.) i dr.)

Indirektno zagaivanje vode vri se putem padavina obogaenih tetnim materijama apsorbovanim u kapljicama
kie, snenim pahuljicama i dr. (kisele kie, radioaktivne kie, crveni sneg i dr.) Druga mogunost indirektnog
zagaivanja vode jeste na prostoru slivista. Voda prolazei kroz povrinski sloj zemlje i njenu poroznu
unutranjost kao i tekui po samoj povrini nosi sa sobom i tetne materije tu otaloene ili odbaene.
Preduprijeenje zagaivanja vode podrazumeva smanjenje ili potpuno onemoguavanje zagaivanja i vodenih
tokova i vodenih povrina ali i vazduha i litosfere, odnosno zemljinog sloja.

Zagaenje vazduha
Iskustvo izgradnje dimnjaka, kao puta za odvod neeljenih i tetnih gasova u domainstvu, ovek je iskoristio i za
osloboavanje od neeljenih gasova u industriji, s tim to su njegove dimenzije daleko vee ali i tetan uticaj
gasova na sredinu vidljiviji. tetni gasovi se u visinu podiu zahvaljujui fizikom zakonu podizanja toplog
vazduha u vie slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. Pored ova dva zakona, kojim se ovek reava
neeljenih gasova kao trenutnih problema, u drugom "inu" dva nova zakona se direktno okreu protiv njega. Prvi
je injenica zemljine tee, koja estice tetnih materija ponovo privlai zemlji (tee u neposrednoj blizini
dimnjaka, lake neto dalje) i drugi, u krajnjem ogranien prostor atmosfere i zakonitost njenog fiziko-
hemijskog sastava i funkcije koju je taj sastav imao i ima u formiranju ivota na Zemlji i njegovom daljnjem
odravanju.
Direktno zagaivanje vazduha vri se i snanom motorizacijom. Automobili omoguavaju veu pokretljivost ali za
uzvrat trae izuzetno mnogo kiseonika (za sagorijevanje u motoru) a vraaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid.
ovek kao konzument duvana, takoe zagauje vazduh svog stanovanja.
Indirektno zagaenje vazduha vri se isparavanjem tetnih materija izbaenih u vodu ili odloenih na zemlju.

Zagaivanje zemlje
Zagaivanje zemlje direktno se vri naruavanjem njene prirodne celovitosti i povezanosti skidanjem njenih
povrinskih slojeva (povrinski kopovi uglja, boksita, kamenolomi i sl.) kao i oteivanjem floristikog sastava
(sea uma, unitavenjem rasta i dr.) te ratnim dejstvima (oklopno transportna sredstva pri kretanju, artiljerijska
dejstva, avio dejstva i sl.). Drugi nain direktnog zagaivanja jeste odlaganje tetnih materija kao nusprodukata
industrije ili otpadaka urbane sredine (jalovine i ljaka, bojni otrovi i radioaktivni otpad, smetljite, "groblja"
automobila, neeksplodirana eksplozivna sredstva i dr.) Direktno zagaivanje zemljita vri se i njegovim
prekrivanjem betonskim pistama, industrijskim celinama i dr. (aerodromske piste, luke, asfaltne trake,
industrijska postrojenja i sl.)
Indirektno zagaivanje zemljita vri se odlaganjem ili taloenjem tetnih materija izbaenih u vodu ili vazduh.

Trovanje flore i faune

Biljni i ivotinjski svet u potrai za elementima neophodnim za ivot u uslovima izobilja moe da bira i odvaja
isto od zagaenog, odnosno manje zagaeno od vie zagaenog, ali u uslovima oskudice, odnosno u uslovima
opte zagaenosti (oko urbanih sredina i u urbanim sredinama) gde je prisustvo tetnih materija 6 - 10 puta vee
od gornje dozvoljene granice tetnosti, unoenje tetnih materija u organizam je neminovnost, bilo vodom
(stajaa, tekua, rosa ili vode u zemljitu i u bujici), vazduhom (kroz kou, disajne organe i dr.), putem hrane i
dr.
Odbrambeno - zatitni mehanizam ivog organizma reaguje i deo izbacuje putem sekreta, izolacije i na drugi
nain a deo unutar njega postaje njegov organski sastav odnosno uzronik bolesti.
Otrov unutar ivih organizama u lancu kruenja materije i sam krui i u ovom sluaju.

Samotrovanje oveka
ovek je samo deo ivota i ivotne sredine ni iznad njih ni mimo njih. Preduslov opstanka oveka, kao i ostalog
ivog sveta je vezan za sunevu svetlost i toplotu, vazduh, vodu, zemljini sloj, floru i faunu. ovek je konzument
ovih faktora ali i inilac njihovog odranja. Otuda zatrovanje bilo kog od njih znai i sopstveno trovanje.
Udisanje tetna vazduha oteuje organe za disanje a oni dalje ne izvravaju svoju funkciju u organizmu.
tetnom vodom oteuje se urinarni trakt ali i ire jer voda ini najvei dio sastava ljudskog organizma. tetne
materije unesene hranom izazivaju oteenja u organima za varenje itd.
Ako imamo u vidu injenicu da je ovek iz navedenih razloga (industrijalizacija i nemaran odnos prema faktorima
ivotne sredine) najvei uzronik nastalih poremeaja u ivotnoj sredini, iz navedenog, prisustvo tetnih materija
u bilo kom od njih (vazduhu, vodi, zemlji, flori i fauni i dr.) direktno ili indirektno tetno se odraava na njega
samog.
U ovoj injenici, direktnoj vezi uzronika i stradalnika, lei nunost promene odnosa prema faktorima ivotne
sredine i sanacija postojeeg stanja u bio- i geo- sistemu naruenom do pretnje po njegov opstanak.