DOI: 10.7251/EMC1201089R UDK: 336.71:004-738.

5
Datum prijema rada: 12. april 2012. asopis za ekonomiju i trine komunikacije
Datum prihvatanja rada: 4. juni 2012.
Godina II broj I
PREGLEDNI RAD str. 105-118

EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI

ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG
PLAANJA
Vuk Raievi1, Jelena Matijaevi2, Svetlana Ignjatijevi3

Saetak: Elektronski novac i elektronsko bankarstvo je rezultat iroke primene in-

formaciono-komunikacione tehnologije (ICT). Razvoj informacione i komunikacio-
ne tehnologije, mnotvo tehnikih i finansijskih inovacija intenzivira konkurenciju,
utie na unapreenje poslovnih procesa u bankama, izmeu banaka i u odnosu sa
klijentima.
Predmet istraivanja u radu je analiza karakteristika, faktora razvoja i ekonom-
skih efekata elektronskog novca i elektronskog bankarstva, sa ciljem da ukaemo na
mogue ekonomske posledice i neophodnost inoviranja i upotpunjavanja zakonske
regulative u ovoj oblasti. U radu smo poli od hipoteze da je elektronski novac i elek-
tronsko bankarstvo, kao vid trinog komuniciranja, neophodno, da pozitivno utie
na brzinu i efikasnost poslovanja i da uspenost zavisi od efikasne zatite finansijske
privatnosti korisnika.

Kljune rei: Elektronski novac, Elektronsko bankarstvo, Informaciono-komunika-

ciona tehnologija, Ekonomski efekti elektronskog novca i bankarstva, Pravni aspekti
elektronskog novca i bankarstva

JEL: E44, D18, L86, O33

1 Vuk Raievi, docent, Univerzitet Privredna akademija, Fakultet za ekonomiju i ininjeriski

menadment,Cvearska,2, 21000 Novi Sad, e-mail: vuk m.raicevic@gmail.com
2 Jelena Matijaevi, docent, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Geri
Karolja 1, 21000 Novi Sad; e-mail: jelena@pravni-fakultet.info
3 Svetlana Ignjatijevi, docent, Univerzitet Privredna akademija, Fakultet za ekonomiju i ininjeriski
menadment,Cvearska 2, 21000 Novi Sad, e-mail: ceca@fimek.edu.rs
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
106 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

UVOD
U dananjim uslovima rada i poslovanja primena informaciono komunikacionih
tehnologija je od kljunog znaaja. Omoguena je jednostavna i brza komunikacija,
gotovo trenutno prenoenje velikih koliina podataka na velike udaljenosti, jedno-
stavno objavljivanje i auriranje dokumenata u elektronskoj formi i njihova konti-
nuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaanje
putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd.

Ovakvi naini organizacije i realizacije aktivnosti u poslovnom sektoru, svakako

predstavljaju okosnicu novog oblika poslovanja - elektronskog poslovanja.

Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih trans-
akcija ili razmene informacija koje se izvode korienjem informacione i komuni-
kacione tehnologije i to: 1.) izmeu preduzea, 2.) izmeu preduzea i njihovih
kupaca, ili 3.) izmeu preduzea i javne administracije. Elektronsko poslovanje se
moe posmatrati sa vie stanovita. Sa aspekta komunikacija elektronsko poslovanje
je elektronska isporuka informacija, proizvoda i u usluga i elektronsko plaanje ko-
rienjem raunarskih i drugih komunikacijskih mrea. Sa poslovnog aspekta to je
primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja. Sa
stanovita usluga to je alat koji omoguuje smanjenje trokova poslovanja uz isto-
vremeno poveanje kvaliteta i brzine pruanja usluga.

Specifian segment elektronskog poslovanja jeste sistem elektronskog plaanja. Pri-

marni cilj uvoenja sistema elektronskih plaanja bio je reavanje problema sistema
plaanja zasnovanih na papiru, korienjem potencijalnih prednosti primene infor-
macione tehnologije. U procesu razvoja elektronskog plaanja postalo je oito da
efikasno i ekonomino korienje ove tehnologije zahteva reinenjering poslovnih
procesa. Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankar-
stvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT-Electronic
Funds Transfer), koja je pojmovno odreena kao elektronsko bankarstvo. Glavni
cilj elektronskog bankarstva je da se bez obzira na geografske distance to bre i efi-
kasnije poveu klijenti i tokovi informacija, da bi se u uslovima vrlo jake konkuren-
cije zadrali korisnici usluga, smanjili trokovi, lake upravljalo rizicima i koristile
tehnologije kao izvor konkurentskih prednosti.

U smislu prethodno reenog, EFT transfer omoguava transfer sredstava u mo-

mentu plaanja sa rauna dunika na raun korisnika. Pa tako, elektronski sistem
plaanja (Electronic Payment System-EPS) sve je dominantnija alternativa plaanju
ekovima i drugim oblicima bezgotovinskog plaanja.
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 107

Elektronski (digitalni) novac odnosno elektronsko plaanje je razmena materijal-

nih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura, kakve su Intranet sistemi
banaka ili pak Internet. Ovakav novac u osnovi je virtuelan i predstavljen je broja-
nim sistemom koji postoji u memoriji raunara, te kao takav ne poznaje geografske
granice i moe se praktino u trenutku prebaciti na velike udaljenosti. Velika pred-
nost elektronskog nad obinim novcem je u tome da je on informacija u raunaru
koja moe da se programira. Ova razlika omoguava da elektronski novac postane
pametni novac u obliku tzv. pametnih kartica. Dominantni oblik elektronskog
novca je elektronski transfer sredstava na taki prodaje (EFT/POS) pomou insta-
liranih terminala u trgovakoj i uslunoj mrei. Drugi oblik korienja elektronskog
novca mogu je preko bankomata, koji omoguavaju podizanje gotovine, polaganje
depozita, prenos na druge raune i plaanje sa razliitih rauna. Takoe, sve je vee
korienje personalnih raunara u kuama korisnika to je dovelo do pojave home-
banking sistema koji omoguavaju raspolaganje finansijskim sredstvima iz kue, bez
odlaska u banku [http://www.os.ac.me/EP/EP10.pdf, 08.04.2012].

U osnovi, postoje dve vrste elektronskog novca: identifikovan i anoniman (digital-

ni novac u uem smislu). Identifikovan je onaj elektronski novac koji sadri infor-
maciju o identitetu osobe koja njime manipulie i koji, slino kreditnim karticama,
banci omoguuje da precizno prati cirkulaciju novanih sredstava na tritu. Ano-
niman e-novac radi slino papirnom novcu: kada se takav novac jednom povue
sa rauna, vie ne postoji nain da mu se ue u trag, odnosno da se vodi evidencija
o njegovoj transakciji, to je u prvom sluaju lako izvodljivo. Obe vrste se mogu
raslaniti na jo dve kategorije. Kada se koristi tzv. onlajn e-novac, tokom svake
transakcije je neophodno uspostaviti vezu sa bankom (putem modema ili mree),
tako da u procesu prenosa sredstava uvek uestvuju tri elementa: kupac, banka i
prodavac. Kada se pak koristi oflajn elektronski novac, transakcija se moe obaviti
bez direktnog upliva banke.

Imajui u vidu aktuelnost odabrane tematike i njen znaaj za savremeno poslovanje

i sigurnost preduzetih aktivnosti poslovnih subjekata, u radu smo razmotrili eko-
nomske efekte elektronskog novca i elektronskog bankarstva, kao i specifine rizike
u ovoj oblasti. Poseban odeljak rada posveen je pravnim pitanjima iz ove proble-
matike, uzimajui u obzir potencijalne rizike koje sistem transakcija elektronskog
novca nosi sa sobom, ali i kvantum i sadrinske osobenosti pozitivnopravnih za-
konskih reenja zemalja prilikom ureivanja sigurnosti primene aktivnosti u oblasti
elektronskog novca i elektronskog bankarstva.
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
108 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

EKONOMSKI EFEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG

BANKARSTVA
Razvoj informaciono komunikacionog sektora utia na dinamike promene u
privredi, a u prvom redu na transformaciju bankarskog sektora. Efekti su viestruki
od poveanja efikasnosti poslovanja, smanjenja trokova obrade podataka do snia-
vanja cene usluga korisnicima.

Sa ekonomskog aspekta osnovna karakteristika elektronskog novca se ogleda u nje-

govoj sposobnosti da nesmetano cirkulie mimo nacionalnih okvira. Transnacional-
nost elektronskog novca i plaanja je predmet bavljenja ekonomske i pravne nauke.
Ekonomske posledice elektronskog plaanja jo uvek nisu sagledane u dovoljnoj
meri, a pravna regilativa nastoji da definie okvir poslovanja. Ekonomske posledice
elektronskog novca i elektronskog plaanja su viestruke.

Elektronski novac i elektronsko plaanje je jeftinije od plaanja u konvencionalnom

bankarstvu, to doprinosi sniavanju trokova transfera novca. Prilikom elektron-
skog plaanja trokovi transfera u zemlji su izjednaeni sa trokovima transfera u
inostranstvu, ime ubrzavamo i pojeftinjujemo proces u meunarodnom prometu.
Posebna prednost elektronskog plaanja je njegova dostupnost svim korisnicima
Internetu i za razliku od plaanja kreditnim karticama kod elektronskog plaanja
postoji mogunost plaanja izmeu dva fizika lica. Upravo sniavanje trokova i
mogunost plaanja fizikim licima otvara nove poslovne mogunosti i doprinosi
ekspanziji Internet aktivnosti

Centralna banka ne kontrolie postojanje i kretanje elektronskog novca, to dodat-

no oteava i poveava nestabilnost monetarnog sistema drava. Transnacionalnost,
plaanja, velik broj i anonimnost korisnika i nemogunost praenja elektronskog
plaanja otvara nove probleme, koji e intenziviranjem elektornskog plaanja biti
potencirani. Problem oporezivanja u elektronskom plaanju je svakako najznaaj-
niji iz razloga ne postojanja evidencije i neusklaenih poreskih regulativa ove ob-
lasti.

Odnos elektronskog i realnog novca je pitanje koje sa makroekonomskog aspekta

zavreuje posebnu panju. Dravni novac emituje zvanina centralna institucija,
dok privatan elektronski novac mogu emitovati privatne firme i nije definisana nje-
gova razmenjivost za realni novac. Da bi se u narednom periodu osigurala jedna-
kost elektronskog i realnog novca potrebno je obezbediti njegovu konvertibilnost,
odnosno obezbediti pokrie u novcu kod neke banke. U sluaju zamenjivosti elek-
tronskog novca za realni mora biti definisan devizni kurs, devizno trite na Inter-
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 109

netu i uesnici. Zamenjivost elektronskog novca za realni i velik broj uesnika na

ovakvom deviznom tritu dovodi u pitanje stabilnost valute.

Emitovanje elektronskog novca moe uticati na koliinu novca u opticaju i zbog

toga zavreuje posebnu panju. Ako poemo od toga da elektronsko plaanje i
novac pojednostavljuje i pojeftinjuje transfere korisnici mogu preferirati, odnosno
deponovati realni novac u banku u cilju obezbeenja elektronskog novca. U sluaju
da se banka opredeli da na osnovu deponovanog novca odobri kredit u formi elek-
tronskog novca dolazimo do pitanja kreditne ekspanzije, obavezne rezerve banaka i
obezbeenja makroekonomske stabilnosti. Poveanje tranje za elektronskim nov-
cem, moe uticati na povlaenje realnog novca u banke i smanjenje koliine novca u
opticaju, to je svakako pozitivan uticaj [Damir ehovi, 2012].

FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

Brzina irenja elektronskog novca e zavisiti od motivacije emitenata, potroaa i
trgovaca da se njime koriste.

Emitenti, njihov rezon za formiranje sistema elektronskog novca zasniva se pre

svega na profitu koji iz ovog posla treba da se ostvari. Prihodi se ostvaruju po os-
novi provizija za obavljene transakcije, zatim prihoda koji se ostvaruje na bazi po-
veanog broja dana odleavanja novca na raunu emitenta i na kraju kao prihod
od pojeftinjenja (smanjenja) trokova po transakciji. Pored toga, banke koje vre
emisiju elektronskog novca imae utedu na trokovima zbog smanjenog rukova-
nja gotovinom (u meri u kojoj elektronski novac zamenjuje gotovinu). Oteava-
juu okolnost mou predstavljati trokovi prilagoavanja postojeoj ili oekivanoj
buduoj regulaciji.

Tranja potroaa za elektronskim novcem zavisie od odnosa ovih modela prema

ostalim metodama plaanja u pogledu provizija (ukoliko ih ima) koje zaraunavaju
emitenti, od sigurnosti i privatnosti elektronskog novca, lakoe kojom se ureaji za
skladitenje i prenos elektronskog novca mogu koristiti i spremnosti trgovaca da
primaju elektronski novac.

Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac je uslovljena veliinom provizija

koje uzimaju emitenti ili operateri, trokovima terminala i smanjenjem trokova ru-
kovanja gotovinom. to se tie potroaa i trgovaca, kljuni faktor je njihova spre-
mnost da usvoje novu tehnologiju.
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
110 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na kartica-

ma bili su dizajnirani tako da olakaju plaanja u svakodnevnim transakcijama na
malo, pa e prema tome, predstavljati bliski supstitut banknotama i kovanom nov-
cu. Modeli bazirani na softveru koristili bi za obavljanje plaanja sa distance preko
raunarskih mrea, pre svega Interneta.

Prednosti koje donose proizvodi bazirani na elektronskom novcu, mogu biti vee u
ekonomijama zasnovanim na gotovini ako se ovi modeli koriste, pre svega, za sitne
transakcije. Meutim, u ovom sluaju bi modeli bazirani na elektronskom novcu
uticali prvenstveno na kovani novac i banknote sa malom denominacijom, pa bi, u
celini, imali mali uticaj na ukupan iznos gotovine u opticaju. Pored toga, mada su
trokovi raunarske obrade i komunikacija spektakularno opadali zadnjih godina,
u mnogim novim trinim ekonomijama verovatno e biti vrlo skupo da se izgradi
i fukncionalno osposobi infrastruktura potrebna za bezgotovinske platne sisteme
na malo. Zemlje sa dobro razvijenom infrastrukturom za bezgotovinsko plaanje
na malo mogu tu infrastrukturu koristiti i za transakcije kliringa elektronskog nov-
ca, dok e se ostale zemlje opredeliti za korienje infrastrukture koju obezbeuju
dobro poznati operateri, poput meunarodnih organizacija za plaanje putem kre-
ditnih kartica [uak, 2010: 49].

RIZICI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Primena informacione tehnologije u bankarstvu praena ekspanzijom elektronskog
novca i elektronskog bankarstva nosi sa sobom pojavu novih oblika rizika. Iako je
obezbeenje sigurnosti sutinski problem, set specifinih rizika ine [Basel Com-
mittee on Banking Supervision, 1998: 4]:
operativni rizik,
reputacioni rizik,
pravni rizik,
rizik internacionalnog poslovanja,
ostali rizici.

Operativni rizik podrazumeva gubitke koji nastaju usled naruavanja sistena sigur-
nosti u poslovanju banke prilikom transfera novca, uinjen od strane nepoznate
osobe ili lica unutar bankarskog sistema. Osnova problema je neautorizovan pri-
stup i mogunost ubacivanja virusa u sistem. Operativni rizik donosi finansijske
gubitke banci, koja je u obavezi da izgubljena sredstva nadoknadi i istovremeno
naruava ugled banke na tritu. Napredovanje informacione tehnologije i njegova
brza implementacija u bankarstvu nosi nove rizike. Tu se u prvom redu misli na
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 111

nedovoljno brzo prihvatanje i primena inovacija od strane menadmenta i zaposle-

nih u bankama. Nedovoljna edukovanost klijenata o potrebnim merama sigurnosti
prilikom transfera novca predstavlja poseban rizik.

Reputacioni rizik podrazumeva rizik kojem je izloena banka, da usled naruavanja

javnog mnjenja doe do gubitka sredstava i klijenata. U poslovanju je prisutna op-
cija da banka ne ispunjava predviene obaveze i oekivanja klijenata ili da od strane
nepoznatog lica klijenti budu obmanuti. U javnosti e biti naneta teta konkretnoj
banci, ali i celom sistemu elektronskog novca i bankarstva.

Pravni rizik je prouzrokovan nepotovanjem ili neusaglaenou sa zakonom i

drugim pravnim regulativama. Banka moe biti izloena riziku da bude zloupotre-
bljena za kriminalne radnje, odnosno pranje novca, a klijenti da im bude naruena
privatnost.

U meunarodnom poslovanju banke moraju poznavati sva pravila, odnosno nacio-

nalne zakone i rizike vezane za poslovanje na lokalnom tritu. U tom smislu banka
mora biti upoznata sa privrednim kretanjima u zemlji, nivoom privrednog razvoja
i uslovima poslovanja. Politika situacija predstavlja posebno podruje i od znaaja
je za poslovanje banke na meunarodnom tritu.

U ostale rizike vezane za elektronski novac i plaanje spadaju kreditni rizik, rizik
likvidnosti, kamatni rizik i trini rizik.

Upravljanje rizicima podrazumeva procenu rizika, upravljanje i kontrolu i praenje.

U cilju upravljanja rizicima banka je duna da permanentno prati, odnosno iden-
tifikuje potencijalne rizike i da ih kvantifikuje. Nakon identifikacije rizika banka
treba da sagleda potencijalne gubitke i definie preventivne i korektivne mera za
spreavanje ili ublaavanje posledica. U fazi upravljanja rizicima banka je u obavezi
da implementira sigurnosne mere i mehanizme i da obezbedi poboljanje proizvo-
da i usluga. Poslednja faza upravljanja rizicima je faza monitoringa koja u vreme
inovacija dobija na znaaju, a ine je testiranje sistema i revizija.

PRAVNI ASPEKTI ELEKTONSKOG NOVCA I ELEKTORNSKOG

BANKARSTVA
Postoji niz problema sa kojima se korisnik elektronskog plaanja moe suoiti. Na-
ime, oblast elektronskog novca i elektronskog bankarstva se poslednjih godina na
teritoriji velikog broja zemalja, pa i na teritoriji Republike Srbije ubrzano razvija.
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
112 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

Ono to moramo da konstatujemo na poetku odeljka u kojem razmatramo naj-

vanija pravna pitanja koja se odnose na navedenu oblast, jeste da zakonska reenja,
ma koliko bila sadrinski obimna i blagovremeno aurirana, nikada u potpunosti
ne prate deavanja koja su prisutna u realnosti. Odavno je poznato da ma koliko se
zakonodavac trudio, veliki broj instituta u pozitivnopravnim zakonskim odredba-
ma nije obuhvaen, ili je obuhvaen u segmentu koji je manji od potrebnog. Ovo je
naroito karakteristino za oblast upotrebe informaiciono-komunikacionih tehno-
logija. Pozitivnopravne odredbe vezane za ovu oblast pojavile su se tek poslednjih
godina i prisutne su u nekoliko zakonskih propisa. Ovakav pristup uslovio je odre-
ene polemike u smislu adekvatnosti i potpunosti tih zakonskih reenja.

Posebno znaajan momenat prilikom ocene formalne i sadrinske strane aktuelnih

zakonskih odredbi jeste stepen zatite korisnika elektronskog novca i elektronskog
bankarstva. Nadovezujui se na prethodni pasus, postoji nekoliko potencijalnih
pretnji u odnosu na informacioni sistem koji se koristi za elektronski novac i elek-
tronsko bankarstvo. Te potencijalne pretnje emo detaljnije predstaviti u tekstu
koji sledi, s obzirom da predstavljaju okosnicu zakonske (naroito krivinopravne)
zatite korisnika navedenih usluga.

Pa tako, u potencijalne pretnje spadaju:

a) Infiltracija u sistem postoji kada neovlaena osoba pristupa sistemu i u stanju

je da modifikuje datoteke, otkriva poverljive informacije i koristi resurse sistema
na nelegitiman nain. U optem sluaju, infiltracija se realizuje tako to se napada
predstavlja kao ovlaeni korisnik ili korienjem slabosti sistema (npr. mogunost
izbjegavanja provera identiteta i sl.). Informaciju neophodnu za infiltraciju, napada
dobija koristei neku drugu vrstu napada.

b) Prekoraenje ovlaenja postoji kada lice ovlaeno za korienje sistema ko-

risti isti na neovlaeni nain. To je tip pretnje koju ostvaruju kako napadai iznutra
(insiders) tako i napadai spolja. Napadai iznutra mogu da zloupotrebljavaju sis-
tem radi sticanja beneficija. Napadai spolja mogu da se infiltriraju u sistem preko
rauna sa manjim ovlaenjima i nastaviti sa infiltracijom u sistem koristei takav
pristupa radi neovlaenog proirenja korisnikih prava.

c) Suplantacija obino posle uspeno izvrene infiltracije u sistem, napada os-

tavlja u njemu neki program koji e mu omoguiti da olaka napade u budunosti.
Jedna od vrsta suplantacije je upotreba trojanskog konja to je softver koji se
korisniku predstavlja kao normalan, ali koji prilikom izvrenja otkriva poverljive
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 113

informacije napadau. Na primer, tekst procesor moe da kopira sve to ovlaeni

korisnik unese u jednu tajnu datoteku kojoj moe da pristupi napada.

d) Prislukivanje napada moze da pristupi poverljivim informacijama (npr. lo-

zinci za pristup sistemu) prostim prislukivanjem protoka informacija u komunika-
cionoj mrei. Informacija dobijena na ovaj nain moe se iskoristiti radi olakavanja
drugih vrsta napada.

e) Promena podataka na komunikacionoj liniji napada moe da promeni infor-

maciju koja se prenosi kroz komunikacionu mreu. Na primer, on moe namerno
da menja podatke finansijske prirode za vreme njihovog prenoenja kroz komuni-
kacioni kanal, ili da se predstavi kao ovlaeni server koji od ovlaenog korisnika
zahteva poverljivu informaciju.

f ) Odbijanje servisa zbog estih zahteva za izvrenje sloenih zadataka izdatih

od strane neovlaenih korisnika sistema, servisi sistema mogu postati nedostupni
ovlaenim korisnicima.

g) Negacija transakcije posle izvrene transakcije, jedna od strana moe da negira

da se transakcija dogodila. Iako ovakav dogaaj moe da nastupi usled greke, on
uvek proizvodi konflikte koji se ne mogu lako reiti.

Kao to se moe videti, postoji ne tako mali broj potencijalnih pretnji u sistemu
elektronskog novca i njegovih transakcija. Brojna pitanja se nameu i u vezi sa prav-
nom regulativom ovih procesa. Razmotriemo ih kroz bazini prikaz problema
koja se odnose na korisnike elektronskog novca, kao i kroz prikaz aktuelne zakon-
ske regulative koja obuhvata materiju zatite potroae, finansijske privatnosti, ali i
ostalih elemenata korienja elektronskog novca.

Pa tako, jedno od osnovnih pitanja u vezi sa pravnim tretmanom emitenata elek-

tronskog novca jeste da li in emitovanja elektronskog novca od strane nekog en-
titeta koji nema dravnu licencu depozitne institucije znai da taj entitet treba da
pribavi dravnu licencu i da bude podloan pravnim zahtevima kapitalizacijom,
rezervama, osiguranjem depozita, finansijskim izvetavanjem, revizijom i ostalim
pravnim zahtevima kojima su podlone finansijske institucije sa dravnom licen-
com. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, vano je prouiti funkcije koje obavlja
neki entitet. Od entiteta za kojeg se smatra da je ukljuen u poslove bankarstva,
zahtevae se da pribavi bankarsku licencu i da ispuni odgovarajue regulatorne za-
hteve [http://www.scribd.com/doc/66017955/12/Deo-4-C-Makroekonomski-
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
114 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

Efekti-Elektronskog, 10.04.2012.] Znaajno pitanje je i to da li emitenti koji imaju

licencu depozitnih institucija moraju tretirati pasivu koja se odnosi na kartice sa
uskladitenom vrednou kao depozite po vienju (tj. kao pasivu koja je podlona
obaveznim rezervama) pri obraunavanju obaveznih rezervi. U pogledu obaveznih
rezervi, pitanje koje se postavlja emitentima elektronskog novca jeste da li sredstva
koja neki emitent uva radi isplate nekoj treoj strani koja prima elektronski novac
treba smatrati transakcionim raunom, na koja moraju biti obraunate obaveze. U
ovom sluaju, ako se za neku instituciju koja uva sredstva smatra da dri depozi-
te, i ako korienje kartice sa uskladitenom vrednou od strane klijenta povlai
upotrebu ovih sredstava za isplatu treoj strani, ova sredstva e, verovatno, biti pod-
lona obaveznim rezervama [Ibid]. Naredni problem odnosi se na osiguranje de-
pozita, odnosno da li prilikom emitovanja elektronskog novca iznosi koje emitenti
primaju od klijenata i uvaju radi plaanja obaveza po osnovu kartica sa uskladi-
tenom vrednou, predstavljaju depozite koji su pokriveni depozitnim osigura-
njem. Ovo pitanje se uglavnom reava tako da kompanije za osiguranje osiguravaju
depozite banaka sa dravnim licencama [Ibid].

Veoma bitna pitana u oblasti korienja elektronskog novca i njegovog toka u elek-
tronskom sistemu plaanja jesu upravo pitanja vezana za zatitu potroaa, ali i pi-
tanja zatite privatnosti korisnika. Naime, poslednih godina prava potroaa zau-
zimaju veoma znaajno mesto. Na teritoriji Republike Srbije usvojen je Zakon o
zatiti potroaa [Slubeni glasnik RS, br. 73-10] sa ciljem da se njegovim odred-
bama urede osnovna prava potroaa, uslovi i sredstva zatite potroaa, prava i oba-
veze udruenja i saveza ija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zatite potroaa,
uspostavljanje sistema vansudskog reavanja potroakih sporova, kao i prava i oba-
veze dravnih organa u oblasti zatite potroaa.

S obzirom da je pitanje zatite privatnosti i prava korisnika elektronskog sistema

plaanja osetljivo i kompleksno pitanje, u nastavku emo prikazati set pozitivno-
pravnih zakonskih reenja Republike Srbije koja su u veoj ili manjoj meri obuhva-
tila navedenu materiju.

Zakon o elektronskom potpisu [Slubeni glasnik RS, br. 135/04] primenjuje se

na optenje organa, optenje organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa
u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim
organom - ako je zakonom kojim se ureuje taj postupak propisana upotreba elek-
tronskog potpisa.

Zakonom o zatiti podataka o linosti [Slubeni glasnik RS, br. 97-08] ureuju se
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 115

uslovi za prikupljanje i obradu podataka o linosti, prava lica i zatita prava lica iji
se podaci prikupljaju i obrauju, ogranienja zatite podataka o linosti, postupak
pred nadlenim organom za zatitu podataka o linosti, obezbeenje podataka,
evidencija, iznoenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvravanjem ovog
zakona. Zakonom je odreeno da se zatita podataka o linosti obezbeuje svakom
fizikom licu, bez obzira na dravljanstvo i prebivalite, rasu, godine ivota, pol,
jezik, veroispovest, politiko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno po-
reklo i status, imovinsko stanje, roenje, obrazovanje, drutveni poloaj ili druga
lina svojstva.

Zakonom o elektronskim komunikacijama [Slubeni glasnik RS, br. 45-10] ure-

uju se: uslovi i nain za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija;
nadlenosti dravnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; poloaj i rad Re-
publike agencije za elektronske komunikacije; naknade; sprovoenje javnih kon-
sultacija u oblasti elektronskih komunikacija; obavljanje delatnosti elektronskih
komunikacija po reimu opteg ovlaenja; projektovanje, izgradnja ili postavljanje,
korienje i odravanje elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredsta-
va, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme; pravo slubenosti i
zajednikog korienja; meupovezivanje i pristup; pruanje usluga univerzalnog
servisa; odreivanje trita podlonih prethodnoj regulaciji, analiza trita, odrei-
vanje operatora sa znaajnom trinom snagom i ovlaenja Republike agencije za
elektronske komunikacije u odnosu na operatora sa znaajnom trinom snagom;
upravljanje i korienje adresa i brojeva; upravljanje, korienje i kontrola radio-
frekvencijskog spektra; distribucija i emitovanje medijskih sadraja; zatita prava
korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih
mrea i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadra-
vanje podataka; nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno
odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje i razvoj
elektronskih komunikacija u Republici Srbiji. Odredbe ovog zakona ne odnose
se na elektronske komunikacione mree za posebne namene, osim odredaba koje
se odnose na korienje radio-frekvencija za posebne namene i posebne sluajeve
meupovezivanja elektronskih komunikacionih mrea za posebne namene i javnih
komunikacionih mrea.

Zakonom o zatiti konkurencije [Slubeni glasnik RS, br. 51-09] ureuje se za-
tita konkurencije na tritu Republike Srbije, u cilju ekonomskog napretka i do-
brobiti drutva, a naroito koristi potroaa, kao i osnivanje, poloaj, organizacija i
ovlaenja Komisije za zatitu konkurencije.
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
116 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

Zakonom o elektronskoj trgovini [Slubeni glasnik RS, br. 41-09] ureuju se us-
lovi i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze informisanja korisnika
usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektronskom
obliku, odgovornost pruaoca usluga informacionog drutva, nadzor i prekraji.

Zakonom o elektronskom dokumentu [Slubeni glasnik RS, br.51-09] ureuju

se uslovi i nain postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu,
upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti pri-
vrednih drutava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica, dravnih orga-
na, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa,
preduzea, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vrenje poslova
dravne uprave, odnosno javnih ovlaenja u vezi sa ovim dokumentom.

U odreenoj meri, materija korienja elektronskog novca i njegovog toka u elek-

tronskom sistemu plaanja sadri dodirne take i sa drugim zakonskim aktima, od-
nosno neke od aktivnosti u tom procesu mogu biti podvedene pod odredbe slede-
ih zakona:
1. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokoteh-
nolokog kriminala [Slubeni glasnik RS, br. 61-05 i 104-09],
2. Krivinog zakonika [Slubeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005 i
72/2009]
3. Zakona o autorskim i srodnim pravima [Slubeni glasnik RS, br. 104-09] i
4. Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine
[Slubeni glasnik RS, br. 47-06].

ZAKLJUAK
Razvojem najpopularnije globalne komunikacijske mree dolo je do znaajnog
napretka u svim oblastima ivota i rada savremenog oveka. Korienje kapacite-
ta Interneta poprimilo je poslednjih godina ekspanzivne razmere. Ovo se naroito
odnosi na sferu poslovanja, koja je zabeleila viestruk rast i napredak, upravo za-
hvaljujui mogunostima koje Internet prua. Jasno je da su prednosti korienja
elektronske komunikacije viestruko doprinele i razvoju elektronskog novca, elek-
tronskog bankarstva i celokupnom sistemu elektronskog plaanja.

Izmeu ostalog, zabeleeno je da je razvoj Interneta stvorio uslove za nov pristup

poslovanju, i to na sledee naine:
virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijent,
elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja ponude i potranje,
asopis za ekonomiju i trine komunikacije/ Economy and Market Communication Review
God./Vol. 2 Br./No. 1 Banja Luka, Juni/June 2012 pp. 105-118 117

elektronsko bankarstvo omoguava bre i jednostavnije finansijske transakcije,

elektronsko poslovanje u javnoj upravi omoguava efikasniju realizaciju poslo-
vanja drave sa preduzeima i graanima,
bez obzira na recesiju u raunarskoj industriji, narednih godina se predvia rast
e-biznisa.

Jasno je da je najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva pojava elektron-

skog novca, koja je automatski izdvojila sektor elektronskog bankarstva.

U radu smo se, podstaknuti savremenim tendencijama i orijentacijama u poslova-

nju, dotakli aktuelnih pitanja vezana za elektronski novac i elektronsko bankarstvo.
Razmotrili smo njihove osobenosti, oblike, faktore koji utiu na njihov razvoj, kao
i ekonomske efekte i pravne aspekte celokupnog procesa sistema elektronskog pla-
anja. Zakljuujemo da ovakav pristup poslovanju i pored izvesnih nedoumica ili
neostataka posmatranih sa ekonomskog ili pravnog aspekta ima mnoge prednosti u
odnosu na klasino poslovanje: smanjenje trokova transakcija; bri obrt sredstava;
siguran i bezbedan platni promet; utedu vremena; mogunost obavljanja transak-
cija sa radnog mesta, kao i stalni uvid u stanje na raunu i promet.

BIBLIOGRAFIJA

Elektronsko bankarstvo. (2012). http://www.scribd.com/doc/66017955/12/Deo-4-C-Makroeko-

nomski-Efekti-Elektronskog / (preuzeto: 10.04.2012.)
Elektronsko bankarstvo.( 2012). http://www.os.ac.me/EP/EP10.pdf / (preuzeto: 08.04.2012.)
Krivini zakonik. Slubeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005 i 72/2009.
Risk Management for Elektronik Banking and Electronik Money Activities. (1998). Basel
Committee on Banking Supervision.
ehovi,D.(2012). Elektronski novac. Monetarna ekonomija, Podgorica. http://www.ekonomija.
ac.me/files/1333719136.pdf (preuzeto: 10.04.2012.)
uak,O. (2010). Elektronsko bankarstvo i elektronski novac. Master rad. Univerzitet Singidunum,
Beograd.
Zakon o autorskim i srodnim pravima.( 2009). Slubeni glasnik RS, br. 104-09.
Zakon o elektronskim komunikacijama.(2010). Slubeni glasnik RS, br. 45-10.
Zakon o elektronskoj trgovini.( 2009). Slubeni glasnik RS, br. 41-09.
Zakon o elektronskom dokumentu. (2009). Slubeni glasnik RS, br.51-09.
Zakon o elektronskom potpisu. (2004). Slubeni glasnik RS, br. 135/04.
Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.
(2009). Slubeni glasnik RS, br. 61-05 i 104-09.
 Vuk Raievi, Jelena Matijaevi, Svetlana Ignjatijevi
118 EKONOMSKI EFEKTI I PRAVNI ASPEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA I ELEKTRONSKOG PLAANJA

Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine. (2006). Slubeni
glasnik RS, br. 47-06.
Zakon o zatiti konkurencije. (2009). Slubeni glasnik RS, br. 51-09.
Zakon o zatiti podataka o linosti. (2008). Slubeni glasnik RS, br. 97-08.
Zakon o zatiti potroaa. (2010). Slubeni glasnik RS, br. 73-10.

THE ECONOMIC EFFECTS AND LEGAL ASPECTS OF

ELECTRONIC MONEY AND ELECTRONIC PAYMENTS
Vuk Raievi4, Jelena Matijaevi5, Svetlana Ignjatijevi6

Abstract: Electronic money and electronic banking is a result of the wide application
of information and communication technology (ICT). The development of informati-
on and communication technologies, a number of technical and financial innovation,
intensifying competition, affect the improvement of business processes at banks, betwe-
en banks and in relation with customers.
The paper contain a case stady about analysis of characteristics, factors of development
and economic effects of electronic money and electronic banking, in order to point out
the possible economic consequences and the necessity of innovation and completing the
legislation in this area. In this paper we started from the hypothesis that the electronic
money and electronic banking as a form of marketing communication. It is necessary,
because it positively affect on the speed and efficiency of operations and also, because
performance of the business depend from the effective protection of financial privacy
of its users.

Keywords: Electronic Money, Electronic Banking, Information and Communica-

tion Technologies, Economic effects of electronic money and banking, Legal aspects of
electronic money and banking

JEL: E44, D18, L86, O33

4 Univesity Business Academy, Faculty of Engineering Management and Economics, Gere Karolja1,
21000 Novi Sad,
5 Univesity Business Academy, Faculty of Engineering Management and Economics, Gere Karolja1,
21000 Novi Sad,
6 Univesity Business Academy, Faculty of Engineering Management and Economics, Gere Karolja1,
21000 Novi Sad,