INTERNACIONALNI UNIRVEZITET U NOVOM PAZARU

PRAVNI FAKULTET
Odsek za opte pravo
I godina studija

Osnovne akademske studije

Predmet: Pravo lokalne samouprave

Organi lokalne samouprave

-seminarski rad-

Nis, 13.12.2009.godine

0
 Uvod

Lokalna samouprava je autonomni sistem upravljanja na manjem podruju jedne

drave. Ona je oblik decentralizovane vlasti, koji predstavlja I teritorijalne jedinice
dravne organizacije. U prolsti je bilo teko da se sprovode prava I obaveze gradjana, jer
je vlast u glavnom bila strogo centralizovana. Pojavom demokratije nastali su prvi
decentralizovani oblici vlasti. U dananje vreme nemogue je zamisliti centralizovanu
dravnu vlast. Taj oblik decentralizacije ima za cilj da gradjani u okviru svoje lokalne
zajednice dobijaju odredjena prava I obaveze.

Lokalnu samoupravu Evproska povelja definie ovako:

Lokalna samouprava podrazumeva pravo i mogucnost lokalnih vlasti da,u granicama
zakona, reguliu I rukovode odredjenim delom javnih poslova na osnovu sopstvene
odgovornosti I u interesu lokalnog stanovnitva.

Za postojanje lokalne samouprave moraju da postoje odredjeni uslovi:

1.Da lokalna samourava bude ustavna kategorija;
2.Da gradjani imaju ustavom zagarantovana prava na lokalnu samoupravu;
3.Da organi lokalne samouprave imaju sopstvene nadlenosti I finansijsku
samostalnost;
4.Da postoji normativna samostalnost lokalne uprave;

Lokalni organi predstavljaju tradicionalni i uobiajeni naziv za sve organe lokalne

samouprave: predstavnike ( skuptina, savet ), izvrne i administrativne1.

1
Prof. Dr Mile Ili, Lokalna samouprav i novi Ustav Republike Srbije, Balkanski centar za izuavanje lokalne samouprave Ni,
2006, str.16
1
Optina kao jedinica lokalne samouprave

Optina je najmanja jedinica lokalne samouprave. Ona treba da ima najmanje

10.000 stanovnika,mada po novom zakonu pod odredjenim okolnostima moze imati I
manje stanovnika. Optina moe obavljati izvorne I poverene poslove. Izvorni poslovi su
oni poslovi koje obavljaju organi lokalne samouprave kao sopstveni delokrug u cilju
neposrednog interesa za gradjane,a u skladu sa ustavom I zakonom. Povereni poslovi su
pojednini poslovi koje republika Srbija prenosi na pojedine optine radi efikasnijeg I
racionalnijeg ostvarivanja prava I dunosti gradjana.

Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbedjuje dravni budet u odnosu na

obim I strukturu poslova koju obavlja.

Organi optine prema zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine su: skuptina
optine,predsednik optine,optinsko vee I optinska uprava.

Skuptina opstine
Skuptina optine je najvi organ optine koji vri poslove lokalne vlasti,utvrdjene
stavom,zakonom I statutom. Skuptinu ine odbornici koje gradjani biraju na
neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom I statutom optine. Broj
odbornika u skuptini se utvrdjuje statutom optine, ali ne moe biti manji od 19 lanova
a ni vei od 75. Odbornici se biraju na 4 godine I imaju pravo na zatitu mandata I
sudsku zatitu koja se ostvaruje primenom zakona koji uredjuje zatitu izbornog prava u
izbornom postupku. Za donoenje bilo kakve odluke u skuptini mora da prisustvuje
vecina odbornika.
Sednice skuptine optine su javne,ali se moe odluiti da sednica bude tajna zbog
razloga bezbednosti I drugih razloga utvrdjenih zakonom.
Skuptina optine,u skladu sa zakonom:

1) donosi statut optine i poslovnik skuptine;

2) donosi budet i zavrni raun optine;
3) utvruje stope izvornih prihoda optine, kao i nain i merila za odreivanje
visine lokalnih taksi i naknada;
4) donosi program razvoja optine i pojedinih delatnosti;
5) donosi urbanistiki plan optine i ureuje korienje graevinskog zemljita;
6) donosi propise i druge opte akte;
7) raspisuje optinski referendum i referendum na delu teritorije optine, izjanjava
se o predlozima sadranim u graanskoj inicijativi i utvruje predlog odluke o
samodoprinosu;
8) osniva slube, javna preduzea, ustanove i organizacije, utvrene statutom
optine i vri nadzor nad njihovim radom;
9) imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razreava direktore
javnih preduzea, ustanova, organizacija i slubi, iji je osniva i daje saglasnost na
njihove statute, u skladu sa zakonom;
10) bira i razreava predsednika skuptine i zamenika predsednika skuptine;
11) postavlja i razreava sekretara skuptine;
12) bira i razreava predsednika optine i, na predlog predsednika optine, bira
zamenika predsednika optine i lanove optinskog vea;

2
 13) utvruje optinske takse i druge lokalne prihode koji optini pripadaju po
zakonu;
14) utvruje naknadu za ureivanje i korienje graevinskog zemljita;
15) donosi akt o javnom zaduivanju optine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
javni dug;
16) propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata;
17) daje miljenje o republikom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu;
18) daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za lokalnu
samoupravu;
19) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine;
20) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.2

Predsednik skuptine po potrebi saziva sednicu skuptine optine a to mora biti

najmanje jednom u tri meseca. Predsednik skuptine je u obavezi da zakae sednicu na
zahtev predsednika optine,optinskog vea ili jedne treine odbornika u roku od 7 dana
od podnoenja zahteva, tako da sednica bude odrana u roku od 15 dana od podnoenja
zahteva. Sednicu predsednik skuptine moe odloiti u sluaju da ne postoji kvorum,u
drugim sluajevima o tome odluuje skuptina. Nain pripreme rad sednice skuptine
optine vodjenje I ostala pitanja vezana za rad skuptine uredjuju se poslovnikom.
Skuptina optine stvara stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene
nadleznosti. Radna tela daju miljenja za predloge propisa I odluka skuptine optine I
obavljaju poslove utvrdjene statutom.

Predsednik skuptine organizuje rad skuptine, predsedava sednicama I vri poslove

utvrdjene zakonom I statutom. Predsednik skuptine moe biti razreen dunosti I pre
vremena odredjenog za istek mandata na isti nain na koji je biran. On ima zamenika koji
ga menja u sluaju njegove spreenosti da vri dunost.

Skupina optine ima sekretara koji se postavlja na predlog predsednika skuptine

koji se bira na 4 godine. Sekretar skuptine optine je u glavnom lice sa zavrenim
pravnim fakultetom I poloenim ispitom za rad u organima uprave I skuptine.
Razreenjem predsednika optine prestaje mandat I zamenika predsednika optine I
optinskog veca. Oni koji su razreeni dunosti nastavljaju da vre poslove do izbora
novih.

2
Zakon o lokalnoj samoupravi, "Sl. glasnik RS", br. 129/2007, l. 32.

3
 Izvrni
organi optine

Optinsko vee

Njega ine predsednik optine, zamenik predsednika optine I lanovi optinskog

vea. Broj lanova optinskog vea utvrdjen je statutom optine a bira ih skuptina
optine na periodu od 4 godine tajnim glasanjem veine.

Predsednik optine je ujedno I predsednik optinskog vea. Broj lanova optinskog

vea ne moe biti vei od 11. lanovi optinskog vea ne mogu istovremeno biti I
odbornici.
Nadlenosti optinskog vea su:
1) predlae statut, budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina;
2) neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine
optine;
3) donosi odluku o privremenom finansiranju u sluaju da skuptina optine ne
donese budet pre poetka fiskalne godine;
4) vri nadzor nad radom optinske uprave, ponitava ili ukida akte optinske
uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim optim aktom ili odlukom
koje donosi skuptina optine;
5) reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana,
preduzea i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti optine;
6) stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti Republike,
odnosno autonomne pokrajine;
7) postavlja i razreava naelnika optinske uprave, odnosno naelnike uprava za
pojedine oblasti. 3

Optinsko vee reava I sukobe nadlenosti izmedju optinske uprave I drugih preduzea,
organizacija I ustanova. Nain rada optinskog vea utvrdjuje se poslovnikom koji je u
skladu sa zakonom I statutom. Optinsko vee I predsednik optine izvetavaju skuptinu
optine o izvrenju odluka I akata skuptine optine.

Predsednik optine

Predsednika optine bira skuptina optine iz reda odbornika na period od 4

godine tajnim glasanjem veine.
Predsednik optine ima sledee nadlenosti:
1) predstavlja i zastupa optinu;
2) predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje skuptina;
3) naredbodavac je za izvrenje budeta;
4) usmerava i usklauje rad optinske uprave;
3
Zakon o lokalnoj samoupravi, "Sl. glasnik RS", br. 129/2007, l. 46.
4
 5) donosi pojedinane akte za koje je ovlaen zakonom, statutom ili odlukom
skuptine;
6) vri i druge poslove utvrene statutom i drugim aktima optine.4

Predsednik optine u funkciji predsednika optinskog vea :

1) predstavlja optinsko vee, saziva i vodi njegove sednice;
2) odgovoran je za zakonitost rada optinskog vea;
3) duan je da obustavi od primene odluku optinskog vea za koju smatra da nije
saglasna zakonu.

Predsednik optine moe pre isteka mandata biti razreen dunosti na predlog treine
odbornika, isto kao sto je odabran. O predlogu za razreenje se mora odluivati u roku od
15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku.

Optinska uprava

Ona se formira kao jedinstveni organ a postoje I optinske uprave za pojedine

oblasti u optinama sa vie od 50 000 stanovnika. Optinskom upravom rukovodi
naelnik koji ima zavren pravni fakultet, poloen ispit za rad u organima dravne uprave
I najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. U optinskoj upravi mogu se obrazovati
unutranje organizacione jedinice. Naelnika postavlja optinsko vee na osovu javnog
oglasa na period od 5 godina. Zamenik naelnika optinske uprave se bira kao naelnik.
Naelnik za svoj rad I rad uprave odgovara skuptini optine I optinskom veu.

Optinska uprava:
1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skuptina optine, predsednik
optine i optinsko vee;
2) izvrava odluke i druge akte skuptine optine, predsednika optine i optinskog
vea;
3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima graana,
preduzea, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti optine;
4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i drugih optih akata
skuptine optine;
5) izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini;
6) obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine, predsednik optine
i optinsko vee.5

Statutom optine se mogu postaviti pomocnici predsednika optine za pojedine

oblasti I moe ih biti najvie 3.
Naelnik optinske uprave reava sukobe nadlenosti izmedju unutranjih organizacionih
jedinica.

Akt o organizaciji optinske uprave donosi skuptina optine na predlog

optinskog vea.
4
Zakon o lokalnoj samoupravi, "Sl. glasnik RS", br. 129/2007, l. 44.
5
Zakon o lokalnoj samoupravi, "Sl. glasnik RS", br. 129/2007, l. 52.

5
 Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji optinske uprave donosi naelnik uz
saglasnost optinskog vea.

Optinska uprava u obavljanju upravnog nadzora moe:

1) naloiti reenjem izvrenje mera i radnji u odreenom roku;
2) izrei mandatnu kaznu;
3) podneti prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup
i podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
4) izdati privremeno nareenje, odnosno zabranu;
5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za preduzimanje mera za koji je taj
organ nadlean;
6) preduzeti i druge mere za koje je ovlaena zakonom, propisom ili optim
aktom.6

Poslove optinske uprave koje se odnose na ostvarivanje prava I obaveza gradjana I

drugih lica, mogu obavljati lica koja imaju traenu kolsku spremu.poloeni struni ispit
za rad u organima dravne uprave I radno iskustvo u skladu sa zakonom I statutom.

Grad i glavni grad

Organi grada suskuptina grada,gradonaelnik,gradsko vee, I gradska

uprava.Organi slavnog grada (Beograda,kod nas):Skuptina grada Beograda,
gradonaelnik grada Beograda,Gradsko vee grada Beograda I Gradska uprava grada
Beograda.
Neke od razlika u poslovima izmeu organa optine i organa grada su:
1) skuptinu grada sainjavaju odbornici iji se broj utvruje statutom grada, s tim
to njihov broj ne moe biti vei od 90, dok je u Beogradu taj broj ogranien na 110;
2) u gradskoj upravi moe biti postavljeno najvie pet pomonika gradonaelnika;
3) skuptina grada Beograda bira 13 lanova gradskog vea.
Grad Beograd, kao jedinica lokalne samouprave ima vei broj nadlenosti u odnosu
na ostale jedinice, i to:
1) ureuje i obezbeuje, u skladu sa naelima integralnog upravljanja vodama,
zatitu voda, zatitu od tetnog dejstva voda i korienje voda, kao dobra od opteg
interesa, ukljuujui I organizovanje i finansiranje vodoprivrednih delatnosti na vodnom
podruju koje je u nadlenosti grada Beograda, osniva javno preduzee za obavljanje
vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadlenosti
grada Beograda, vri inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede, ureuje i obezbeuje
uslove i nain korienja mesta za postavljanje plovnih objekata na delu obale i vodenog
prostora, ukljuujui i izdavanje odobrenja za postavljanje plovnih objekata, kao i vri
nadzor nad korienjem mesta za postavljanje plovnih objekata;
2) ureuje i obezbeuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju,
rekonstrukciju,odravanje i upravljanje optinskim i nekategorisanim putevima, ulicama,

6
Zakon o lokalnoj samoupravi, "Sl. glasnik RS", br. 129/2007, l. 60.

6
kao i dravnim putevima, osim autoputa i osniva javno preduzee za obavljanje delatnosti
upravljanja dravnim putevima koji su u nadlenosti grada Beograda;
3) obrazuje komunalnu policiju, obezbeuje i organizuje vrenje poslova
komunalne policije;
4) stara se o zatiti od poara i obezbeuje uslove za sprovoenje zatite od poara,
propisuje mere zatite od poara specifine za podruje grada Beograda u cilju
unapreenja stanja zatite od poara i donosi akcione i sanacione planove zatite od
poara;
5) moe da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog
obavetavanja.7

7
Zakon o glavnom gradu, "Slubeni glasnik RS", br. 129/2007 od 29.12.2007.g. godine, l. 8.

7
 Zakljuak

Srbija je zemlja stalnih promena.U skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji,

menja se I pravni segment u ivotu drave.Decentralizacija dravne vlasti je bitna I
znaajna jer omoguava gradjanima da svoja prava I obaveze reavaju lako I brzo.U
dananjem svetu kada je vreme novac potrbno nam je da svoja prava I obaveze
ostvarujemo na najlaki,najbri I najjeftiniji nain,a to nam omoguava lokalna
samouprava.
Postoje stvari koje jo uvek nisu pravno regulisane u lokalnoj samoupravi ali se
tei ka tome da se drava u potpunosti odvee od glavnog grada I da svaka lokalna
zajednica o sopstvenim pitanjima odluuje samostalno, uz pomo svojih gradjana
direktno ili neposredno.