Verka Prolovi, Zoran Boni

UDK: 624.191.1:624.151.5(045)

SMIUA NOSIVOST NA PROBIJANJE PLITKIH

TEMELJA U DOMAOJ I STRANOJ REGULATIVI*
Verka Prolovi1
Zoran Boni2

Rezime
U statikom smislu plitki temelji predstavljaju ploe optereene
sopstvenom teinom, dejstvima od nadtemeljne konstrukcije i reaktivnim
optereenjem tla. Kontrola na probijanje je obavezni deo prorauna temelja.
Sloenost naponskog stanja u temelju koji lei na deformabilnoj podlozi
praena je i sloenom teorijom prorauna oslonjenom u mnogim segmentima
na rezultate eksperimentalnih istraivanja. Uvedene pretpostavke, iji je cilj
pojednostavljenje prorauna, dovele su do primene vie metoda koje se
razlikuju u usvojenom obliku i poloaju kontrolnog preseka. U radu su ukratko
predstavljeni postupci kontrole na probijanje u naim i stranim propisima i
najznaajniji rezultati eksperimentalnih ispitivanja objavljeni u literaturi. Iz
uporedne analize izvedeni su zakljuci.

Kljune rei: Plitki temelji, nosivost na probijanje, armirani beton,

interakcija tla i konstrukcije

1. UVOD
Plitki armiranobetonski temelji imaju relativno malu visinu. Za
velika koncentrisana optereenja dobijaju znatne dimenzije u osnovi. U
statikom smislu plitki temelji predstavljaju ploe optereene

* Rad je u okviru istraivanja na Projektu TR 16021 koji finansira Ministarstvo za nauku

i tehnoloki razvoj Srbije
1
Dr, redovni profesor, Graevinsko-arhitektonski fakultet - Ni
2
Mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni

93
 ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA No. 23

sopstvenom teinom, dejstvima od nadtemeljne konstrukcije i

reaktivnim optereenjem tla. Savijanje temelja usled reaktivnog
optereenja tla dovodi do pojave prslina u betonu i za vea optereenja
do izdvajanja i istiskivanja iz temelja tela iji je oblik izmeu zarubljene
piramide i zarubljene kupe. U strunoj literaturi se kae da je dolo do
probijanja temelja. Provera sigurnosti temelja na probijanje obavezni je
deo prorauna i i svodi se na kontrolu smiuih napona u kontrolnom
preseku. Merodavnu smiuu silu (silu probijanja) treba odrediti
redukovanjem za deo reakcije tla. Vrednost koju treba oduzeti razlikuje
se u metodama prorauna zavisno od usvojenog poloaja i oblika
kontrolnog preseka, pa je razliito data i u propisima pojedinih zemalja.
Na Pravilnik za beton i armiarani beton kontrolni presek uzima
na rastojanju d/2 od ivice stuba (d statika visina preseka), Britanski
propisi (BS) na rastojanju 1.5d, nemaki propisi (DIN) u zavisnosti od
verzije 1.0d ili 1.5d, a Evrokod 2 na rastojanju 2.0d. (Sl.1).

Slika 1. Poloaj kontrolnog preseka u navedenim propisima

Veina propisa ne pravi razliku izmeu probijanja kod

meuspratnih ploa i temelja koristei ak iste izraze. Izuzetak su
Evrokod 2 Model Code 90. Osnovna razlika izmeu meuspratnih
ploa i temelja je u njihovim debljinama. Zato se u proraun uvodi

94
 Verka Prolovi, Zoran Boni

smiua vitkost ( ) definisana odnosom duine prepusta (a) i statike

visine temelja (d).
U daljem e biti predstavljena kontrola na probijanje prema
naem Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton
(1987), ACI 318-02, Evrokodu 2, i BS 8110-1:1997.

2. PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA BETON I

ARMIRANI BETON (1987)
Naim Pravilnikom je predviena kontrola na probijanje samo
meuspratnih ploa. Uzima se da je kritini presek u osnovi, krunog
oblika i da se nalazi na udaljenosti hs/2 od ivice stuba krunog
poprenog preseka prenika ds (Sl.2).

Slika 2. Poloaj kontrolnog preseka kod BAB-a (1987)

Napon smicanja u kritinom preseku izraunava se prema

izrazu
Tmax
(1)
O kp h s

gde je:
Tmax -najvea transverzalna sila u kritinom preseku pri
eksploatacionom optereenju
Okp = dkp - obim kritinog krunog preseka ploa za unutranji stub
hs - srednja (prosena) statika visina ploe za dva usvojena pravca
armature u kritinom preseku.
Ako u kritinom preseku napon smicanja , odreen prema
izrazu (1), zadovoljava uslov:

95
 ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA No. 23

2
1 a (2)
3
nije potrebna posebna raunska armatura za prijem zateuih sila
usled dejstva transverzalne sile Tmax.
Kada se napon smicanja nalazi u granicama
2
1 a 2 b (3)
3

za prihvatanje zateuih sila usled dejstva transverzalne sile

Tmax, mora se dati posebna poprena armatura.
Nije doputeno stanje pri kome je 2 b
Granice doputenih glavnih napona zatezanja a i b date su u
funkciji marke betona u tabeli 21, a nain odereivanja koeficijenata
1 i 2 , zavisno od vrste i rasporeda armature, definisan je lanom
221 Pravilnika.
Ponaanje armiranbetonskih temelja je slino ponaanju
peurkastih ploa, to omoguava da se pri kontroli temelja na
probijanje koriste isti principi. U naoj strunoj literaturi [9] kontrola
armiranobetonskih temelja samaca na probijanje je obavezni deo
prorauna zasnovan na teorijskim postavkama Leonhardta.
Merodavna sila za kontrolu temelja samaca na probijanje se
sraunava prema izrazu:

Slika 3 Formiranje tela probijanja kod plitkog temelja samca

Pr P Fb n (4)

gde je:
P - sila koja se preko stuba prenosi na temelj

96
 Verka Prolovi, Zoran Boni

Fb - povrina baze zarubljene piramide ili kupe u ravni armature

n - reaktivni pritisak tla od sile P

Ako se pretpostavi da je telo koje se istiskuje iz temelja oblika

zarubljene piramide, tada je:
Fb (b s 2h 0 )(l s 2h 0 ) (5)

Za kontrolu temelja na probijanje sraunava se uporedni

smiui napon po povrini omota paralelopipeda iji kontrolni obim se
nalazi na rastojanju h0/2 od ivica optereene povrine i iznosi
2(l s b s 2h 0 ) . Povrina omotaa paralelopipeda je:
Fs 2(l s b s 2h 0 )h 0 (6)

upa je poredni smiui napon

Pr
p (7)
Fs

Kontrola na probijanje je na dalje ista kao i za ploe prema

Pravilniku za beton i armiani beton.

3. ACI 318 - 02
Prema Sl.1. kontrolni presek je na d/2 od ivice stuba. Proraun
je zasnovan na uslovu definisanom izrazom:
vu vc (8)

gde je:
v u - raunski napon smicanja
v c - nosivost na smicanje od probijanja
- koeficijent redukcije za smiuu vrstou (0.75)
Napon smicanja v u , u kontrolnom preseku obima b0, i visine d,
za graninu smiuu silu Vu (sraunatu sa koeficijentima 1.4 i 1.6 za
stalno i promenljivo optereenje) je :
Vu
vu (9)
b0 d

97
 ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA No. 23

Nosivost na smicanje od probijanje je najmanja vrednost

dobijena iz sledeih izraza
4
v c 0.083(2 ) fc' [MPa]
c
d
v c 0.083 s 2 f c' [MPa]
b0
v c 0.332 fc' [MPa]

gde je:
s - parametar koji uzima vrednost 40 za unutranje, 30 za
spoljanje i 20 za ugaone stubove
c - odnos due prema kraoj stranici koncentrisanog
optereenja ili reaktivne povrine

fc' - vrstoa betona pri pritisku za cilindar

Izdvojeni temelj samac se smatra krutim krutim sa ravnomernim
pritiskom na tlo za koncentrisano centrino optereenje. Dozvoljeno je
umanjenje smiue sile za vrednost efektivnih pritisaka tla unutar
obima kontrolnog preseka.
Ukoliko je v u v c mora se koristiti smiua armatura. Za
ploe sa smiuom armaturom posebno se moraju kontrolisati smiue
vrstoe unutar i izvan armirane zone.

4. EVROKOD 2
Prema Evrokodu 2 nosivost na smicanje od probijanja treba
proveriti u preseku koji je na rastojanju 2.0d od ivice stuba. Za
koncentrisano optereenje maksimalni raunski smiui napon je:
Ved,red
v Ed
ud
gde je:
VEd , red - redukovana sila probijanja (redukovana smiua sila)

Redukovana smiua sila VEd , red se dobija kada se od

optereenja u stubu VEd odbije reaktivna sila VEd sraunata za

98
 Verka Prolovi, Zoran Boni

ravnomerno optereenje (bez sopstvene teine temelja) po povrini

obuhvaenoj obimom kontrolnog preseka tj.

VEd,red VEd VEd

Nosivost na smicanje od probijanja po Evrokodu 2 data je

izrazom:
2d 2d
v Rd,c CRd,c k (100 t fck )1/ 3 v min
a EC2 a EC2

gde je:
a EC2 - rastojanje od ivice optereene povrine do posmatranog
kontrolnog preseka
C Rd,c 0.18 / c gde je c faktor sigurnosti za beton (1.5)
200
k 1 2.0 (d u mm)
d
fck - vrstoa betona pri pritisku za cilindar
t - koeficijent armiranja
v min 0.035 k 2 / 3 f ck
1/ 2
-minimalna vrstoa betona pri
smicanju
d statika visina
Ukoliko je v Ed v Rd,c neophodna je aramatura na probijanja.

5. BS 8110-1:1997
Britanskim propisima je predvieno da se smiui naponi
raunaju u preseku koji se nalazi na rastojanju 1.5d od granica
optereene povrine. Kontrolni obim je pravougaonog oblika. Ovde je
takoe dozvoljeno umanjenje smiue sile za veliinu reaktivnog
pritiska tla sraunatog za povrinu unutar kontrolnog obima optereenu
ravnomerno podeljenim optereenjem.
Ukoliko je smiui napon du kontrolnog obima manji od
nosivosti na smicanje od probijanja vc nema potrebe za armaturom za
prijem smiuih sila od probijanja. Ovde je vc dato izrazom:
1 1
0.79 A s 3 400 4
vc (100 ) ( ) (15)
m bv d d

99
 ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA No. 23

gde je:
m - parcijalni faktor sigurnosti (obino 1.25)
As
- koeficijent armiranja
bv d

6. PREGLED EKSPERIMENTALNIH ISTRAIVANJA

Od poetka dvadesetog veka do danas, prema obavljenim
podacima, izvedeno je nekoliko testova probijanja na temeljima koji su
bili oslonjeni na realnu podlogu [5]. Izvoenje eksperimenata sa
temeljima na realnom tlu najvei broj istraivaa je izbegavao zbog
znaajnih materijalnih izdataka i komplikovane organizacije a prirodnu
podlogu je u sprovedenim eksperimentima simulirao na sledee
naine:
1. temelji su oslonjeni na eline opruge (1).
2. ravnomerno reaktivno optereenje temelja je ostvarivano
baterijom malih hidraulinih dizalica povezivanih paralelno (2-5).
3. neki testovi su koristili linijsko oslanjanje (kruno ili
pravougaono) koje je proizvodilo isti efekat kao ravnomerno
reaktivno optereenje tla5,6.

Tabela 1. Pregled sprovedenih eksperimenata sa najznaajnijim

parametrima istraivanja

Geometrija temelja
Nain Broj Efektivna
Autor Godina Dimenzije
oslanjanja/optereivanja testova Oblik visina
[mm]
[mm]
6 760 do 172 do
Timm 2003 Linijsko 10 Kvadratni
1080 246
5 Kvadratni i 273 do
Hallgren 1998 Linijsko/povrinsko 14 850 do960
kruni 278
Dieterle i 1500 do 320 do
4 1987 Povrinsko 13 Kvadratni
Rostasy 3000 800
Kordina i 1500 do 193 do
3 1981 Povrinsko 11 Pravougaoni
Nlting 1800 343
Dieterle i 1800 do 700 do
2 1981 Povrinsko 6 Kvadratni
Steinle 3000 740
1 Kvadratni i 610 do 200 do
Richart 1948 Opruge 149
pravougaoni 3000 740

100
 Verka Prolovi, Zoran Boni

Istraivanja su u svim testovima sprovedena na

armiranobetonskim temeljima bez posebne armature za smicanje. Mali
broj testova je bio na temeljima sa statikom visinom u realnom
opsegu, pa je i odnos a/d (smiua vitkost ) bio sa veim
vrednostima u odnosu na one koji se sreu u praksi.
Za sve testove (ukupno oko 200 testova prema Tabeli 1.)
J.Hegger i M. Ricker [4], [5] i [6] su na osnovu banke podataka
sraunali granine sile pritiska VRu,code prema ACI 318 02, Evrokodu
2 i BS 8110-1. Dobijene rezultate su poredili sa izmerenim
optereenjima pri lomu Vtest .

7. POREENJE REZULTATA DOBIJENIH PREMA

NAVEDENIM PROPISIMA I STANDARDIMA I
EKSPERIMENTALNIM PUTEM
Poreenjem granine sile pritiska VRu,code prema nekom od
pomenutih Pravilnika i izmerenog optereenjima pri lomu Vtest
dobijene su informacije o saglasnosti pojedinih navedenih Pravilnika sa
eksperimentalno dobijenim vrednostima. U ovoj analizi numeriki
prorauni su zasnovani na sledeim principima:
1. Svi koeficijenti sigurnosti koji se nalaze u propisima su jednaki
2. Izrazi iz propisa su raunati sa srednjim vrednostima vrstoe
materijala.
3. vrstoa betona je uzeta kao kratkotrajna vrstoa. Redukcija
zbog vremenski zavisnog ponaanja betona nije uzeta u obzir,
jer vreme optereivanja nije zabeleeno za veinu testova
4. Gornja granica za uticaj veliine je posmatrana za statiku visinu
manju od 200mm. Zbog toga nijedan Pravilnik ne uzima u obzir
uticaj veliine temelja.

Statistikom obradom raunskih eksperimentalnih rezultata

J.Hegger i M. Ricker [5] i [6] su doli do sledeih preporuka:
Kod Britanskih propisa BS 8110-1:1997 sila probijanja je
sraunata koristei kritini presek na rastojanju 1.5d od granica
optereene povrine. Usled velikog kontrolnog obima smanjenje sile
probijanja reaktivnim pritiskom tla je znatno, tako da je nosivost temelja
na probijanje ograniena smiuim naponom po obimu stuba. Zbog
toga je razmatran uticaj odnosa A0/A na sigurnost kontrole probijanja,

101
 ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA No. 23

gde je A0 povrina unutar kritinog obima a A ukupna kontaktne

povrine temelja. Analiza je pokazala da odredbe ovog standarda
odgovaraju temeljima sa odnosom A0/A veim od 0.3.
Pravilnik ACI 318-02 je poreen sa rezultatima testova tako to
je posmatrana zavisnosti odnosa Vtest/Vcode od smiue vitkosti .
Dolo se do zakljuka da su preporuke ovog Pravilnika na strani
sigurnosti kada je smiua vitkost vea od 2.0. Na osnovu istraivanja
iz banke podataka smatra se da je prihvatljivo i da se u ovom
Pravilniku pritisak tla odbije na rastojanju d (umesto d/2) od ivica stuba.
Meutim, dok ne budu uraena dalja istraivanja ovo se moe
preporuliti samo za temelje sa smiuom vitkou veom od 2.5 i bez
prisustva armature za smicanje.
I kod Evrokoda 2 uticaj smiue vitkosti na nosivost na
probijanje temelja slian kao kod ACI Pravilnika odnosno preporuke
ovog Pravilnika su na strani sigurnosti kada je smiua vitkost vea od
2.5.

8. ZAKLJUCI
Na osnovu analize objavljenih rezultata eksperimentalnih
istraivanja na testovima temelja navedenim u literaturi mogu se doneti
sledei zakljuci:

1. Uoeni ugao kupe probijanja je oko 450 kod svih testova i strmiji
je kod tanjih ploa;
2. Prezentovana eksperimentalna istraivanja i izvedeni testovi
probijanja ukazuju da je optereenje probijanja prema ACI 318-
02 konzervativno za vitkije temelje. Meutim, ovaj Pravilnik
precenjuje vrstou na probijanje za masivne temelje sa malom
smiuom vitkou;
3. Za temelje bez smiue armature i za smiuu vitkost veu od
2.5 predlae se oduzimanje pritisaka tla unutar obima na
rastojanju d od ivica stuba prema propozicijama ACI propisa;
4. Evrokod 2 je manje konzervativan u odnosu na ACI Pravilnik.
Kao i ko ACI Pravilnika uticaj smiue vitkosti je podcenjen.

102
 Verka Prolovi, Zoran Boni

9. LITERATURA
[1] EN 1992-1-1:2004 Evrokod 2 Proraun betonskih konstrukcija,
Graevinski fakultet u Beogradu, 2006.
[2] Hallgren M, Kinnunen S, Nylander B.: Punching shear tests on
column footings. Nordic Concrete Research 1998;21(1):123.
[3] Hallgren M, Bjerke M.: Non-linear finite element analyses of
punching shear failure of column footings, Cement & Concrete
Composites 24, 2002, 491496
[4] Hegger J., Ricker M, Ulke B, Ziegler M.: Untersuchungen zum
Durchstanzverhalten, Beton- und Stahlbetonbau 101, 2006
[5] Hegger J., Sherif A.G, Ricker M.: Experimental Investigations on
Punching Behavior of Reinforced Concrete Footings, ACI
Structural Journal/July-August 2006
[6] Hegger J., Ricker M, Ulke B, Ziegler M.: Investigations on the
punching behaviour of reinforced concrete footings, Engineering
Structures 29, 2007, 22332241
[7] Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton, 1987
[8] Prolovi V.: Fundiranje I, Graevinsko-arhitektonski fakultet, Ni,
2003
[9] Silfwerbrand J.: Punching shear capacity of RC slabs, Cement &
Concrete Composites 24, 2002, 489490
[10] Sklena J., Vujadinovi N.: Proraun temelja, Principal
Metromarketing, Novi Sad, 1998
[11] Stevanovi S.: Fundiranje graevinskih objekata, Graevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu i asopis Izgradnja, Beograd,
1999
[12] Tomlinson M.J.: Foundation design and construction, Pearson
Prentice Hall, Edinburgh, 2001

103