LVDT (Linear Variable Differential Transformer) senzori spadaju u grupu

elektromehanikih pretvaraa koji pretvaraju mehaniki pravolinijski

pomeraj u odgovarajuielektrini signal. Oni se primenjuju za detekciju
linearnih pomeraja, najee u opsegu od reda nanometara do 5 cm. To su
robusni i pouzdani senzori sa tanou i do 0,25% opsega.

Na slici 1. prikazana je struktura tipinog LVDT senzora.

Slika 1. Struktura LVDT senzora

Na slici 2. prikazan je princip konstrukcije i ematski prikaz LVDT-senzora.

Objekat ije se pomeranje detektuje povezan je sa pominim
feromagnetnim jezgrom. Transformatorske namotaje LVDT senzora ini
primarni namotaj, koji se nalazi izmeu dva simetrino namotana
sekundarna namotaja. Namotaji se nalaze u elinom cilindrinom kuitu,
unutar kog je uplja struktura, napravljena od epoksidne smole (za zatitu
od vlage) i obloena sa magnetskim materijalom velike permeabilnosti.
Ovaj deo senzora je u veini aplikacija nepokretan. Pokretni deo LVDT
senzora ini jezgro od feromagnetskog materijala, koje se nalazi unutar
cilindra sa transformatorskim namotajima. Cilindar sa transformatorskim
namotajima i jezgro su takvih dimenzija, da meu njima nema fizikog
kontakta, ve postoji samo magnetska sprega.

Na primarni namotaj transformatora se dovodi naizmenina struja

odgovarajue amplitude i frekvencije. Izlaz LVDT-a je diferencijalni
naizmenini napon na sekundarnom namotaju, koji zavisi od poloaja
jezgra u cilindru. esto se izlazni naizmenini (AC) napon konvertuje u
jednosmerni (DC) napon ili struju, to je mnogo pogodnije za dalju obradu.

Slika 2. Princip konstrukcije i ematski prikaz LVDT senzora

Naizmenini napon napajanja prikljuen na primaru

up = Un sin(t),

formira naizmenino magnetno polje, pa e se na sekundarnim navojima

indukovati naponi

us1 = KA sin(t-) i us2 = KB sin(t-),

gde vrednosti parametara KA i KB zavise od meuinduktivne veze primara i

sekundura, odnosno od poloaja jezgra. Budui da su sekundarni navoji
jednaki (KA=KB=K), za centralni poloaj jezgra x=0 bie
 us1 = us2 = K sin(t-).

Sekundarni navoji spojeni su u opoziciju, pa izlazni napon za x=0 iznosi

ui=us1-us2=0.

Kada se jezgro pomeri iz centralnog (nultog) poloaja x=0 navie za

rastojanje x, vrednosti parametara su KA=K1 i KB=K2, a izlazni napon je
jednak

ui = (K1-K2) sin(t-).

Ako se kretanje vri nanie za rastojanje x, tada su KA=K2 i KB=K1, pa je

izlazni napon:

ui = (K2-K1) sin(t-)= (K1-K2) sin[t+(-)].

Ovo razmatranje pokazuje da pomak jezgra za +x i -x iz nultog poloaja

indukuje izlazne napone iste amplitude, ije se faze razlikuju za 180.
Prema tome, kod LVDT senzora, amplituda izlaznog napona
proporcionalna je poziciji, a njegova faza smeru kretanja. Izlazni napon se
moe priblino prikazati sledeom jednainom

ui = C1x[1-C2(x)2],

gde su C1 i C2 konstante zavisne od geometrijskih parametara kalemova,

broja namotaja, uestanosti i struje primarnog namotaja. Izlazni napon je
nelinearna funkcija, ali se pri relativno malim pomeranjima, uz uslov
C2(x)2 << 1, moe aproksimirati linearnim lanom

ui C1x.

Na slici 3. su prikazani dijagrami napona sekundara us1 i us2 i izlaznog

napona ui LVDT senzora za razliite poloaje jezgra.
 Slika 3. Dijagrami napona sekundara us1 i us2 i izlaznog napona ui LVDT
senzora: a) u ravnotei, b) pri pomeraju na dole, c) pri pomeraju na gore.
Kod svakog senzora se moe odrediti opseg pomeranja u kome
nelinearnost ne prelazi neku odreenu granicu. Na primer, u sluaju LVDT
senzora, maksimalno pomeranje jezgra pri nelinearnosti od 1% iznosi oko
14% duine feromagnetnog jezgra. Dakle, iri opseg linearnosti se dobija
sa senzorima veih dimenzija. Treba uoiti da je maksimalno dozvoljeno
pomeranje samo desetak procenata duine senzora. Nasuprot tome kod
potenciometara je maksimalno pomeranje jednako duini otpornika.

Osetljivost LVDT senzora odreena je konstantom C1. Osetljivost je

upravno srazmerna jaini struje primara i njenoj frekvenciji, a obrnuto
srazmerna duini senzora. Osetljivost raste sa uestanou sve do
odreene granice kada je, zbog skin efekta i drugih gubitaka, osetljivost
priblino nezavisna od uestanosti. U praksi se koriste uestanosti u
opsegu 50 kHz do 20 kHz. Za dinamika merenja primenjuju se vie
uestanosti poto frekvencija korisnog signala mora biti 5-10 puta nia od
uestanosti napajanja.

Ako se izlazni napon realnog LVDT senzora meri osetljivim voltmetrom,

vidi se da napon nije jednak nuli ni u jednom poloaju jezgra, to je
prikazano tanjom linijom na slici 4.
 Slika 4. Efektivna vrednost izlaznog napona LVDT senzora u funkciji
pomeranja za a) idealan senzor, b) realan senzor

Nemogunost postizanja idealne nule je posledica nekoliko razliitih

uzroka. Pre svega ne postoji idealna simetrija sekundara u pogledu broja
namotaja, omske otpornosti i parazitnih kapacitivnosti. Zbog toga naponi
na sekundarima nisu fazno pomaknuti tano za . Dakle, i kada su
amplitude napona us1 i us2 jednake, njihova rezultanta nije nula nego ima
neku minimalnu vrednost, slici 5. Izlazni napon se dovodi na nulu pomou
dodatnih RC elemenata prikazanih na slici 5. Nula se postie naizmeninim
podeavanjem potenciometara R1 i R2 (metoda "korak po korak"), ime se
podeava amplituda i faza sekundarnih napona.

Slika 5. LVDT senzor sa dodatnim elementima za dovoenje izlaznog

napona na nulu
 Prisustvo viih harmonika u primarnom i sekundarnom naponu takoe
onemoguava dovoenje izlaznog signala na nulu pomeranjem jezgra.
Naime, uslov ponitavanja sekundarnih napona us1 i us2 vai samo za
osnovnu uestanost ali ne istovremeno i za vie harmonike. Zbog toga je
potrebno da primarni napon ima to manja izoblienja, odnosno to manji
sadraj viih harmonika. Vii harmonici u sekundarnom kolu potiu takoe
i od izoblienja magnetske indukcije, usled zavisnosti permeabilnosti
materijala od magnetskog polja. Ova izoblienja su utoliko manja ukoliko
je magnetno polje nie od granice zasienja jezgra. Dakle, zbog pojave
izoblienja osetljivost pretvaraa se ne moe znatno poveavati
dovoenjem velike struje primara.

Na slici 6. prikazan je rad LVDT senzora kada postoji pomeranje jezgra u

oba smera. Dijagram pomeranja dat je na slici 6.a. Odgovarajui izlazni
signal senzora prikazan je na slici 6.b. U momentu kada pomeranje menja
znak, izlazni signal skokovito menja fazu za . Ako se izlazni signal meri
pomou instrumenta koji daje efektivnu vrednost napona, njegovo
pokazivanje ima oblik kao na slici 6.c. Vidi se da instrument ne pokazuje
realno pomeranje jezgra. Indikatori efektivne vrednosti napona su pogodni
samo ako je smer pomeranja jezgra unapred poznat. Na slici 6.d je
prikazan izlazni signal fazno osetljivog detektora koji verno prikazuje
pomeranje jezgra.
 Slika 6. Merenje pomeraja pomou LVDT senzora, a) pomeranje jezgra, b)
izlazni napon senzora, c) pokazivanje indikatora efektivne vrednosti
napona, d) pokazivanje fazno osetljivog detektora.

Jedno praktino reenje fazno osetljivog detektora pogodnog za primenu

pomou LVDT senzora prikazano je na slici 7. Kolo se sastoji od dva diodna
usmeraa koji ispravljaju izlazne napone oba sekundara. Ispravljeni naponi
koji su proporcionalni naponima us1 i us2, spojeni su u opoziciju.
Jednosmerni instrument pokazuje razliku ispravljenih napona u i=k(|us1|-|
us2|), koja je srazmerna pomeraju jezgra.
 Slika 7. Fazno osetljivi detektor za merenje pomeraja pomou LVDT
senzora.

LVDT senzor pokazuje dobre osobine u tehnikoj praksi. Robustan je i

pouzdan, neosetljiv je na mehanike udare i vibracije. Moe se
upotrebljavati i u agresivnoj sredini, pod uslovom da se navoji obloe
zatitnim epoksi-smolama. Zbog prisustva viih harmonika u naponu
napajanja i u nemogunosti da se naprave potpuno jednaki sekundarni
navoji, izlazni signal za nultu poziciju nije jednak nuli. Njegova vrednost
iznosi do 1% izlaznog opsega.