ta radi nastavnik dok uenici rade u grupama / parovima?

U samim pripremama za as, esto ete nailaziti na reenicu Dok uenici rade, nastavnik obilazi / prati
/ podstie / pomae / ne mea se ....

S obzirom da je fond asova mali, da su odeljenja najee brojna, a da je gradivo obimno, nastavnik
moe da iskoristi ove trenutke za praenje i procenjivanje napredovanja i ocenjivanje uenika. Kako?

Preporuuje se da se unapred isplanira koji e se uenici toga asa pratiti i ocenjivati i na ta e se

konkretno fokusirati. Ovde ne moraju da se uzmu u obzir samo jezike, ve i neke socijalne,
komunikativne vetine. Na primer:

U toku ovoga asa pratiu:

1. Nikolu Milovanovia talking about past events da li se i koliko snalazi u upotrebi glagolskih
oblika kojima se izraava prolost
2. Ivanu ivkovi past tenses da li razlikuje formu glagolskih oblika kojima se izraava prolost
3. Saru Petrovi communicative skills da li je i koliko napredovala u radu u grupi / timu, da li se
trudi, koliko doprinosi, da li hoe da popusti ...?

Nastavnik moe ovaj plan praenja da unese u samu pripremu za as, a moe i da ima posebne liste za
praenje gde e planirati i evidentirati svoja zapaanja. Bitno je da se to radi neprimetno i nenametljivo,
da uenik ne zna da se ba on toga asa prati i ocenjuje, ali isto tako je vano da mu se povremeno saopte
rezultati napredovanja.

Preporuuje se da se ne planira praenje vie od pet uenika tokom jednog asa, ali da ono obuhvati
uenike razliitih nivoa znanja i postignua (napredni, srednji, sporiji).

Vrste i broj aktivnosti

U nekim pripremama planiran je vei broj aktivnosti nego to je relano mogue ostvariti. Nastavnici e
sami, a u skladu sa sastavom i brojem uenika, odluiti koje e aktivnosti realizovati, a koje ne. Neke od
aktivnosti koje su ponuene u udbeniku su ve izostavljene zbog nedostatka vremena, ali svaki nastavnik
ima slobodu da ih ukljui umesto neke druge koja je planirana u pripremama.
Vrste aktivnosti se takoe mogu adapatirati i uskladiti sa sastavom i brojem uenika u odeljenju.
Kod izrade planova asa, vodilo se rauna da se iza ili ispred asa koji je bio ili e biti naporan i
zahtevan, planira as sa manjim brojem aktivnosti koje su manje zahtevne.

Oblici rada

Kada se kae frontalni oblik rada, misli se na rad sa celim odeljenjem (whole class work). On
podrazumeva razliite vrste interakcija: nastavnik uenici, uenici nastavnik, uenici uenici. U
pripremama nisu precizirane ove vrste interakcija, ali ih je mogue dodati. Gotovo uvek je re o oblicima
interakcije uenik/ci nastavnik, uenik/ci uenik/ci. Dakle, frontalni oblik rada ovde ne podrazumeva
postupak gde nastavnik govori, a uenici ute i sluaju, ve stalnu komunikaciju na relacijama kako je
gore navedeno.

Metode i tehnike rada

Imajui u vidu specifinosti samog predmeta i metodiki pristup koji terminoloki nije uvek mogue
uklopiti u opte prihvaene okvire koji se mogu nai u domaoj literaturi, autor ovih priprema je metod
rada nazvao Kombinovani, a u nastavku je navodio tehnike rada, vrlo detaljno.
Prezentiranje nove leksike grae

Kada se uvodi novi vokabular, nastavnik uvek prvo pita uenike da pokuaju da odgonetnu znaenja tih
rei, pa tek ako niko ne zna, daje objanjenje. Ovaj postupak (elicitation) se ne naglaava u svakoj
pripremi posebno, ali se podrazumeva. U pripremama su data objanjenja rei koje daje nastavnik u
sluaju da niko od uenika ne moe da otkrije znaenja. Uenicima se, na primer, kae da u tekstu trae
date rei i pokuaju da otkriju njihovo znaenje iz konteksta. Mogu da se daju asocijacije ili da oni koji
znaju znaenje date rei objasne ostalima. Bitno je da se daju u kontekstu, a tehniku obinog prevoda bi
trebalo svesti na minimum.

Domai zadatak

Svaka provera domaeg zadatka je i ponavljanje onoga to se radilo na prethodnom asu i zato je vano
da se ona redovno radi. To je prilika i da se daju dodatna objanjenja ukoliko uenici nisu neto razumeli.