6.

ta bi trebalo uraditi na planu unapreenja dravnog

(javnog) modela investicionog angaovanja kapitala u Srbiji?
U Srbiji su u periodu od 2001. do 2006. godine realizovane relativno
znaajne javne investicije. O njihovim efektima i trokovima realizacije
ima malo relevantnih podataka. Verovatno je to bio osnovni razlog,
to se veina strune javnosti negativno odredila prema sadraju i
modalitetima tzv. Nacionalnog investicionog plana (u daljem tekstu
NIP) lansiranog u formi celovitog makroekonomskog projekta u drugoj
polovini 2006. godine u sklopu priprema Vlade Srbije za vanredne
parlamentarne izbore. Ako se u kontekstu kriterijuma navedenih
u taki 4. ovog rada, izvri analiza ponuene verzije NIP-a moe
se oceniti da su ciljevi i prioriteti pravilno i dobro odabrani. Manji
nedostaci, se mogu locirati, na primer u domenu javnih investicija za
unapreenje sistema standardizacije i metrologije u funkciji evropske
integracije Srbije, ali i potreba restruktuiranja nasleene Nauno-
istraivake infrastrukture (na primer, onoga to je ostalo od resursa
Instituta Vina!), koji po svom znaaju za budui razvoj, zasluuju da
budu posebno izdvojeni, kao i neke manje nedoslednosti, na primer u
odeljku u kome se obrauju prioriteti NIP-a u poljoprivredi, poseban
akcenat je stavljen na obezbeenje resursa za kontrolu kvaliteta
mleka, a mislim, da bi najmanje u istoj ravni, trebalo da bude i
obezbeenje resursa za kontrolu kvaliteta prirodnih alkoholnih pia,
sokova i meda, koji po svojim razvojnim i izvoznim efektima imaju
viestruko vei znaaj od mleka. NIP je izuzetno dobro koncipiran, u
smislu stvaranja uslova za ravnomerniji regionalni razvoj (posebno
jer je u njemu dosledno naputen eufemizam, nasleen iz ranijeg
perioda, o javnoj intervenciji kao sredstvu za (potpuno) regionalno
usklaivanje razlika u dohotku i ivotnom standardu). Pozitivna
injenica je i orijentacija NIP-a na revitalizaciju postojeih resursa.
Nesumnjivo, je da radovi na investicionom odravanju imaju znaajno
uee u njegovoj strukturi, ali to nije mana nego kvalitet, posebno, u
kontekstu stanja velikog dela resursa u neproizvodnim delatnostima i
(prirodno) slabog interesa privatnog kapitala za njihovo preuzimanje
i odravanje.
Nesumnjivo je da predloena struktura i obim sredstava, ni u emu
ne ugroavaju privatne investicije, jer se predviene investicije, ak
i u bastionima ekonomskog liberalizma, ne finansiraju iz privatnih
izvora. Naprotiv, poboljanje optih ivotnih uslova, unapreenje
obrazovanja, revitalizacija fizike infrastrukture, unapreenje
fizikih uslova za funkcionisanje institucionalne i administrativne
infrastrukture, kao i orijentacija na realizaciju veeg broja manjih
projekata, izuzetno pogoduju stvaranju povoljne poslovne klime i
poboljanju kvaliteta humanog kapitala i usluga drutvene nadgradnje.
U predloenoj strukturi, nema ni prikrivenih subvencija javnom i
privatnom sektoru. Mada je, prema miljenju, autora, projektovani
obim sredstava za realizaciju NIP-a podcenjen, u okvirima tekueg
obima bruto-drutvenog proizvoda i javne potronje, kao i njihovih
vrednosti u narednim godinama, ne bi trebalo da postoje vee tekoe
oko obezbeenja neophodnih sredstava iz unutranjih izvora. Ustvari,
prema kriterijumima koji vae sa savremene trine privrede, Srbija
bi trebala da, pri postojeem obimu bruto-drutvenog proizvoda,
izdvoji najmanje dva do tri puta vie sredstava u ove svrhe, nego to
je to iskazano u finansijskim bilansima NIP-a. U ovom kontekstu, po
mom miljenju, NIP u prezentiranoj strukturi i obimu ne samo da je
potreban, nego je njegova realizacija i jedan od kljunih uslova za
efektivnu pripremu Srbije za udruivanje Evropskoj Uniji. U svakom
sluaju, ako stvarno elimo da se ukljuimo u krug civilizovanih
drava, moraemo pre ili kasnije realizovati slian program u mnogo
veem obimu od predloenog. Meutim, u kontekstu ukupnih
drutveno-ekonomskih ogranienja, realizacija NIP-a se suoava sa
skoro nepremostivim tekoama. Uzroci nisu u izboru konkretnih
projekata i obimu i dinamici obezbeenja sredstava za njihovu
realizaciju, nego u sutini funkcionisanja drutva i privrede Srbije.
Osnovni ograniavajui faktori su: (1) raspodela sredstava za javnu
potronju u skladu sa interesima kljunih distributivno-orijentisanih
koalicija, (2) korupcija i razne druge zloupotrebe javnih finansija
i (3) velika ogranienja u sferi nacionalnih resursa za proizvodnju
investicionih dobara i usluga.
Ponimo, sa kljunim faktorom dominacijom interesa kljunih
distributivno-orijentisanih koalicija u formiranju izvora i obima javnih
prihoda i njihovoj raspodeli16. Nesumnjivo je da su vodee partije na
politikoj sceni Srbije kljune distributivno-orijentisane koalicije.
Ovakva njihova orijentacija se ispoljava partijskom pripadnou
(ukljuujui i razne oblike prikrivenog direktnog i indirektnog
kupovanja naklonosti kljunih politikih aktera od strane pojedinaca
i ekonomske elite u cilju dobijanja dobrih radnih mesta, raznih
privilegija i lukrativnih poslova) - kao iskljuivom kriterijumu za
obavljanje uticajnih poslova u javnom, ali i znaajnom delu privatnog
sektora. Nesumnjivo je, da je u realizaciji investicionih projekata u
javnom sektoru prisutan visoki nivo korupcije i zloupotreba. Mada
se na aktuelnu nacionalnu institucionalnu neureenost mogu staviti
razne primedbe, to ne vai, u ovom sluaju. Podruje planiranja i
realizacije investicija u javnom sektoru je pokriveno solidnom
normativnom, administrativnim i strunom infrastrukturom. Njenu
osnovu obrazuju aktuelni Zakon o javnim nabavkama, Zakon o
planiranju i izgradnji, Inenjerska komora Srbije i pratee Agencije i
inspekcije. Dosledna primena ovlaenja ovih institucija, potovanje
strunosti i odgovornosti njihovih aktera i dobra sudska praksa u
sankcionisanju raznih devijacija i zloupotreba, u velikoj meri, bi
neutralisali pojave korupcije i raznih drugih zloupotreba.
Ustvari, dominacija interesa distributivno-orijentisanih koalicija i
nemo aktuelne institucionalne infrastrukture u suzbijanju pojava
korupcije, zloupotreba i neracionalnog troenja javnih sredstava,
svoje izvore imaju u osnovnim aksiomima funkcionisanja nacionalne
verzije kapitalizma, koji obeleavaju17:
Prvo, prevelika drava - u kojoj je oigledno da vlada i drugi organi
izvrne vlasti preuzimaju previe nadlenosti, koje ne mogu da
realizuje efikasno i efektivno;
Drugo, neodgovorna drava ije intervencije ograniavaju, u
manjoj ili veoj meri, slobodu ljudi da se bave svojim poslovima;
Tree, drava privatnih interesa u kojoj politike elite i
privilegovani ekonomski slojevi obilato koriste dravu za realizaciju
svojih ekonomskih interesa.
Na kraju ove analize, vano je navesti da Srbija raspolae sa veoma
skromnim resursima za proizvodnju opreme i realizaciju veih ili
kompleksnijih investicionih projekata. Srbija je u prolosti imala
znaajne kapacitete za proizvodnju opreme, projektovanje, graenje
i izvoenje kompleksnih graevinskih radova i investicionih
projekata. Meutim, u periodu tranzicije, veliki deo strune snage
je napustio ove delatnosti i zemlju, dok su fiziki kapaciteti uniteni
ili devastirani, pa u svakom sluaju nisu dovoljni ni za odravanje
i saniranje postojeih objekata, a kamoli za rekonstrukciju i
modernizaciju postojeih objekata i novogradnju malih i jeftinih
objekata.