1.

GAJ SALUSTIJE KRISP

Roen je 86. God pne u Amitrenu, u plebejskoj porodici, doao je u Rim I poeo da
se bavi dravnim poslovima. O njegovom obrazovanju nema pouzdanih izvora, ali se
na osnovu onoga ime se bavio moe rei da je uio retoriku I da se bavio
besednitvom. On u svojoj prozi iznosi mnoge arhaizme, to odgovara atikizmu.
Smatrao je da je obrazovanje besednika nepotpuno bez poznavanja filozofije.
Njegov filozofsko-moralistiki stav je odreen stoikim uenjima, iako je u svom
ivotu bio blii hedonizmu. On je dospeo I u Senat, ali su ga izbacili cenzori zbog
nemorala, ali su ga ve sledee godine vratili. Jedno vreme je komandovao
Kajsarovom legijom. Kao upravnik Numidije je pljakao provincije, I na taj nain
sakupio ogromno bogatstvo, ali je po povratku u Rim optuen zbog toga. U Rimu je
kupio palatu za sebe I podigao raskone vrtove koji su dobili naziv Salustijevi vrtovi.
Pre nego to je pisao vee spise, napisao je I neka manja dela, meutim ne zna se
da li su to tano njegova dela ili falsifikati, ali je u poznijem vremenu zakljueno da
su iz njegovog vremena, a moda pak I njegovog pera. Prvi je spis Invektiva protiv
Kikerona, u njoj se govori o dogaajima iz 54 god pne, pa se tada I datuje. Cilj ovog
dela je bio da se pokae kako je Kikeron doao nezaslueno do konzulata I kako na
tom poloaju nije ba nita koristio Republici.
Sauvane dve monografije otkrivaju nam istoriara, politiara I umetnika.
Monografija O Zaveri Katilininoj, objavljena ver oko 43 gpne, nastavlja Salustijevu
propaganda za Kajsarov reim, uzdrano I umetniki
2. AMIJAN MARKELIN
Grk iz Antiohije, maternji jezik mu je bio grki. Bio je oficir u rimskoj vojsci, sluio je
u Mesopotamiji, Germaniji, Galiji, na carskom dvoru u Sirmijumu, u ratu sa
Persijancima. Putovao je po Egiptu, Peloponezu, Italiji I Trakiji. Iako je bio grk, bio je
duboko proet rimskim patriotizmom.
Njegovo delo Istorijski podvizi daje istoriju od 96 ne do 378 g, tj od Nerve sa kojim
se zavrio Takit, do Valenta. Uspeo je da dramski oivi I psiholoki prikae linosti.
Njegova istorija bila je bliska Takitovoj devizi bez ozlojeenosti I tendencije.