UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

INENJERSTVO ZATITE IVOTNE SREDINE

ZAVRNI DIPLOMSKI RAD

Uticaj tetnih graevinskih materijala na zdravlje ljudi

KANDIDAT: MENTOR:
Gojko Doenovi Prof. dr Slobodan Krnjetin

Novi Sad, 2011. 1

OVAJ DIPLOMSKI RAD JE STREMIO KA:
- Odreenoj istraivakoj temi.

- Doprinosu zatite ivotne sredine.

- Doprinosu edukaciji mladih generacija.

- Podsticaju za nova, budua istraivanja.

2
FIZIKI OPIS DIPLOMSKOG (UKORIENOG) RADA:

- Broj poglavlja 7
- Numerisanih strana 82
- Literaturnih citata 18
- Slika 92
- Tabela 12

IZVOD PREZENTACIJE RADA NA POWER POINTU SADRI 72 SLAJDA

3
 SADRAJ ZAVRNOG RADA

KLJUNE DOKUMENTACIJSKE INFORMACIJE...................................................................................................2

KEY WORDS DOCUMENTATION............................................................................................................................3
1. UVODNA RAZMATRANJA .................................................................................................................................5
2. CILJ I ZADACI .....................................................................................................................................................8
3. ISTORIJSKO-TEORIJSKI OKVIR .....................................................................................................................10
3.1. Graditeljstvo kroz epohe pregled dosadanjih istraivanja ................................................................14
3.2. Graevinski materijali od antikog doba do 21. veka ..........................................................................24
3.3. Razliiti graevinski materijali i njihova namena ...................................................................................27
3.1.1 Graditeljstvo na podruju Srbije od antike do danas ....................................................................30
3.1.2 Graditeljstvo u Vojvodini u periodu XVII XXI veka ..........................................................................35
4. ZATITA IVOTNE SREDINE I GRADITELJSTVO ........................................... .............................................39
4.1 Kriterijumi za ocenu zagaenja tokom proizvodnje graevinskih materijala .......................................48
4.2 Kriterijumi za ocenu zagaenja tokom eksploatacije graevinskog objekta ........................................48
4.3 Kriterijumi za ocenu obezbeenja standarda unutranje sredine ..........................................................48
4.4 Kriterijumi za ocenu utroene energije za sve faza rada graevinskog objekta ..................................49
4.4.1 tetni graevinski materijali i njihov uticaj na zdravlje .....................................................................50
4.4.2 Azbest i radon meu opasnim materijalima po zdravlje ljudi .........................................................55
4.4.3 Negativni uticaji Faradejevog kaveza u graditeljstvu ....................................................................60
4.4.4 Meunarodne strune institucije i njihove preporuke .......................................................................61
4.4.5 Sindrom bolesne zgrade SBB (sick building syndrome) ................................................................67
4.4.6 Tretman VOC-materijala u graevinarstvu...........................................................................................69
4.4.7 Organske hemijske materije (VOC) Volatile organic compoundds ...................................................70
4.4.8 VOC i kvaliteta unutranjeg vazduha IAQ (Indor Air Qyality)..........................................................71
4.4.9 LEED-testovi VOC-materija i kvaliteta unutranjeg vazduha ............................................................71
5. ZDRAVI GRAEVINSKI OBJEKTI ZA BOLJU BUDUNOST IVLJENJA ......................................................75
5.1 Novi prilozi za reavanje problema u zatiti ivotne sredine ..................................................................77
5.2. Novi prilozi za reavanje urbanih problema gradovi budunosti .......................................................78
6. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..........................................................................................................................79
7. LITERATURA .....................................................................................................................................................81
Izvod iz biografije autora Zavrnog (bachelor) rada ......................................................................................82
4
IZVOD IZ ORIGINALNOG DIPLOMSKOG RADA

TEKSTUALNO -VIZUELNA PREZENTACIJA NA

PROGRAMU POWER-POINT
AUTOR: dipl. Ing. GOJKO DOENOVI

5
 UVODNA RAZMATRANJA

Savremena nauka kvantitativno definie zdravlje

kao sumu rezervnih kapaciteta osnovnih funkcional-
nih sistema, ali duina ivota i rezerve zdravlja nisu op-
redeljeni samo nasleem, ve na njih utiu i faktori:
1) Nain i uslovi ivota, rada i okruenja.
2) Neadekvatna (oskudna ili preobilna) ishrana.
3) Nedovoljna fiziko-sportska aktivnost.
4) Stresna naprezanja (uticaj distresora).
5) tetne navike.
6) Zagaenje ivotne i radne sredine.
Poseban faktor, koji permanentno utie na zdravlje
ljudi je iz raznih tetnih graevinskih materijala.

6
 Da li su sledee graevine korisne ili tetne po ljude?

1) Empajer Stejt Bilding u Njujorku (visina 380 m)

2) Hotel u Hong Kongu (490 m, sa 118 spratova)
3) Bur Dubai (svetski rekorder visine 850 m)
4) Bive Kule Bliznakinje (sruene u Njujorku)

ISTRAIVANJA SU DOKAZALA DA:

- Stanari na viim spratovima (za 57%) ee oboljevaju
od onih koji stanuju do 9. sprata visine.
- Rapidno rastu oboljenja za disanje, nervnog i endokrinog
sistema, nema pozitivnog uticaja mikroklime, terena i zelenila.
Delovanje tetnih graevinskih materijala je veoma intenzivno,
(faradejev kavez, negativna zraenja itd).

7
 Koliko tetnih graevinskih materijala sadre ovakve zgrade?

Jedna od megalomanskih graevina u Njujorku, projektovana da zadovolji kapacitete biznisa, velikog broja poslovnih ljudi,
umreenih internih i eksternih komunikacija, ali sa velikim uticajem tetnih graevinskih materijala na zdravlje ljudi (snimak
desno, kule Bliznakinje, gde je bilo sedite Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, sruene 11. 09. 2001. godine)
8
Graditeljstvo sa ciljem dosezanja neba i beskonane visine
(i stare civilizacije su bile opsednute visinom objekata)

Piramide naroda Maja, iz perioda IV veka nove ere (teritorija dananjeg Meksika)
9
 Graevine zdrave po oveka i ivotnu sredinu

Individualne zdrave graevine (kue u cveu), sa pozitivnim uticajem mikroklime, terena i zelenila, a delovanje
tetnih graevinskih materijala na ljude i okolinu - svedeno je na minimum

10
 OVAJ DIPLOMSKI RAD JE USMEREN NA:

- Istraivanja drevnih graevina i graevinskih mate-

rijala - od antike do postmoderne 21. veka.

- Istraivanja uticaja graditeljstva u ekologiji.

- Istraivanja uticaja tetnih graevinskih materijala

u zgradama, tehnikim ureajima.

- Istraivanja u pronalaenju alternativnih i zdravih

graevinskih materijala, pogodnih za oveka i ivot-
nu sredinu.

11
 CILJ I ZADACI DIPLOMSKOG RADA
Ukazivanje na problem Uticaja tetnih graevinskih materijala na zdravlje ljudi, kako
u svetu tako i na teritoriji Republike Srbije, jer je to problem kome se mora pristu-
piti na veoma ozbiljan i imperativan nain, sa tendencijom to ire ipotrebe zdra-
vih graevinskih materijala u graditeljstvu.

I pored naunih i iskustvenih saznanja, velike korporacije do sada nisu potovale

konvencije propisanih normi u segmentima proizvodnje graevinskih materijala,
ve su prezentovale (a to ine i danas), kroz misije svojih kompanija tetne gra-
evinske materijale, sve zarad profita, pokuavajui da pronau nova trita po-
put Kine, Indije, Pakistana itd.

Zbog toga je veoma vano da se kroz razliite pristupe, tj. Istraivanja, doe do
oblikovanja dugoronih ciljeva, koji imaju drutveni, nauni, preventivni, zdravstve-
ni, humani i etiki znaaj.

Parcijalni ciljevi su usmereni da se ustanovi i skrene panja na intenzitet prome-

na u istraivanoj oblasti Graditeljstvu zatite ivotne sredine, jer dosadanja istra-
ivanja dokazuju, da se tetni graevinski materijali ne ugrauju samo u graevin-
ske objekte: kue, zgrade kolektivnog stanovanja, bolnice, kole, kulturne institu-
cije..., ve se mnogi tetni graevinski materijali ugrauju i u razna druga sredstva
neophodna egzistencijalnom funkcionisanju ljudi: u enterijer, eksterijer, dekorativ-
ne elemente, alate za proizvodnju, predmete za razonodu, odevne predmete, kan-
celarijski materijal, hranu, napitke itd.
12
 CILJ I ZADACI DIPLOMSKOG RADA
Cilj rada, kao teorijskog konstrukta je da se uz korienje dosadanjih istraivanja
(uglavnom domaih) i neto stranih autora), pomogne reavanju problema i zada-
taka, koji su u korelaciji sa istraivakim konstruktom.

Da bi se realizovao predmet i postavio cilj istraivanja, i da bi straivaki konstrukt

dobio na teini, neophondo je izvriti sledee zadatke:

- Da se kroz istorijsko-teorijski pristup formira Predmet rada, za ta su koriena dela kom-

petentnih autora, ije su oblasti nauke adekvatne ili bliske temi rada, sa fokusom na gradi-
teljstvu.
- Da se istrai oblast Graditeljstvo kroz razliite epohe.
- Da se podrobnije istrai o Graevinskim materijalima, od antike do 21. veka.
- Da se istrai nauni materijal o Graditeljstvu na podruju Srbije, od antike do danas.
- Da se teorijski istrai Graditeljstvo u Vojvodini (u periodu 17-21. veka).
- Da se izvri klasifikacija i analiza svih tetnih graevinskih materijala.
- Da se za Problem rada proui sva potrebna literatura, koja je adekvatna problemskoj orijen-
taciji, da se iskoriste vizuelni materijali (slike, digitalni versativni diskovi, lanci, studije, crte-
i, statistiki podaci).
- Da se prezentuju Preporuke meunarodnih strunih institucija o dozvoljenim nivoima i kon-
centracijama pojedinih tetnih komponenti.
- Da se ponude alternativni pravci, koji bi doprineli zdravom graditeljstvu.
- Da se ponude novi prilozi u domaim i svetskim inovacijama zdrave energije.
13
 ISTORIJSKO-TEORIJSKI OKVIR RADA

- Obrauje urbanizam i arhitekturu od drevnih civi-

lizacija do dananjice.

- Obrauje korisne i tetne graevinske materijale.

- Obrauje sve negativne uticaje na ivotnu sredinu:

1. hemijska i fizika zagaenja, 2. potronja neobnov-
ljivih prirodnih resursa, 3. naruavanje biosfere i bio-
diverziteta, 4. promenu klime, 5. vizuelna zagaenja
okoline.

14
LEPENSKI VIR POECI BIOKLIMATSKE GRADNJE

Lepenski vir iz 6.000 g.p.n.e. (kod Donjeg Milanovca) poeci bioklimatske gradnje

Na obali Dunava, u drugoj polovini 20. veka, prilikom izgradnje hidrocentrale erdap, otkriveni su ostaci kulture neprocenjive
vrednosti. Pomeranjem projekta hidrocentrale, ova dragocena lokacija 6.000 godina p.n.e., iz neolita sauvana je

15
 OSTACI DREVNE ARHITEKTURE VAVILONIJE
(Pored obala Eufrata i Tigra, iz perioda 2.000 godina p.n.e.)

Ruevine Vavilonije drevnog grada (slika levo), i kapija grada Vavilona (slika desno)
Gradovi Asirije i Vavilonije bili su pravougaoni, zbog mistinog pridavanja vanosti severozapadnim, se-
veroistonim, jugozapadnim i jugoistonim vetrovima

16
 GRADITELJSTVO I GRADOVI ANTIKE GRKE
(Period helenistike arhitekture od VI do I veka p.n.e.)

Gradovi antike Grke su osnovani na uzvienjima, u odnosu na grebene tako locirani, da su prirodno
bili zatieni od dominantnih vetrova. Isticali su se smiljenim i planskim oblikovanjem prostora, or-
ganski ukomponovanim u ambijent, umetniki izvedeni, ali sa nedovoljnom mreom higijenskih ob-
jekata. Stilovi gradnje: dorski, jonski i korintski. Na slikama Hram boga Apolona i statua iz Sparte
17
 GRADITELJSTVO RIMSKOG CARSTVA
(Period od VIII veka p.n.e. do V veka nove ere)

Ostaci graditeljstva Rimskog Carstva: slika gore levo Trajanov forum u Rimu, slika u sredini rimski am-
fiteatar, slika dole levo rimski akvedukt kod dananjeg Skoplja, i slika skroz desno enterijer Neptunove
kue iz perioda 79. godine nove ere

18
GRADITELJSTVO IZ PERIODA RENESANSE (XIV-XVI VEK)
(Najpoznatiji stvaraoci toga doba bili su Brunelesko, Leonardo, Mikelanelo)

Filipo Leonardo da Vini Mikelanelo

Brunelesko Bounaroti
(1452-1519)
(1377-1446) (1475-1564)

Ideje slavnih renesansnih umetnika su doprinele podizanju vrednosti klasine arhitekture i uveli nove
ideje u oblikovanju zgrada tadanjeg doba (prikaz graevina na slikama)

19
 KLASINI MODELI PROSTORNE STRUKTURE GRADOVA
(Modeli ekoloko-prostorne strukture)

Burgesov model koncentrinih zona Hajatov model sektora Model mnogostrukih gradskih jezgara

Prikaz na prvoj slici (levo), gradovi se razvijaju oko centra naselja u pet koncentrinih zona: u prvoj zoni je
poslovni deo grada, druga zona je prelazna zona sa lakom industrijom i stambenim delom koja je nehi-
gijenski ureena, loeg kvaliteta i sa siromanim stanovnitvom, trea zona je stambena zona radnika
sa zgradama za iznajmljivanje, u etvrtoj zoni je srednji strale, peta zona je od najbogatijih stanovnika,
zatim sledi prostor predgraa dnevne migracije radne snage. Ovaj model je kasnije razvijen i uoblien
Hajatovim modelom sektora (srednja slika), a zatim teorijom mnogostrukih gradskih jezgara (po Harisu i
Ulmanu), prikaz na slici desno

20
 GRAEVINSKI MATERIJALI OD ANTIKE DO XXI VEKA

Period antike Vavilonije DRVO, BLATO, KRENJAK, KAMEN,

Period antike Grke MERMER, PEENA GLINA

KAMEN, CIGLA, DRVO, SEDRA ILI

Period Rimskog Carstva VULKANSKA STENA, PESAK, IVI KRE,
CEMENT, MERMER, GLINA

GLINA, KAMEN, OPEKA, DRVO, MERMER,

Period ranog srednjeg veka ERPI, CEMENT,
i do XIX veka ELIK, ALUMINIJUM

KAMEN, DRVO, MERMER, CIGLA, PEENA

Period XIX-XX veka OPEKA (CREP), SALONIT,
SILIKONSKA OPEKA, CEMENT, ELIK...

PEENA GLINA, KAMEN, DRVO, CEMENT,

Period XX-XXI vek MERMER, SILIKONSKA OPEKA, ELIK,
(pored zdravih, sve je vie u upotrebi i tetnih ALIMINIJUM, STIROPOR,
graevinskih materijala) BEHATON, AMOTNE I KVARC OPEKE

21
 DREVNI GRAEVINSKI MATERIJALI, KOJI SU OPSTALI DO DANAS

Komadi bazaltnih stena starosti oko 6.000 godina (kao deo antike putne mree)

Peene opeke od gline iz antikog

perioda (sauvane i danas)
Kalupljenje erpia

22
TIPINE VOJVOANSKE KUE NABIJUE IZ XIX - XX VEKA

Kue izgraene od erpia i nabijene ilovae, krovni pokriva drveni nosai, drvene re-
etke, pokrivene biber ravnim crepom, prozori i vrata od drveta, kao i podovi u spa-
vaim sobama, prostorije spojene vratima u jednoj liniji, kujna zemljani podovi, greja-
nje furunama (zidanim peima), sa grejanjem na drvo, slamu, ostatke kukuruzovine...

23
NEKI OD GRAEVINSKIH MATERIJALA IZ PERIDOA XX-XXI VEKA

Behaton ploe Parking raster

podloga

Pokretni mikser-kamion (sa pripremljenim cementnim malterom)

24
 IZVOD IZ GRADITELJSTVA SA PODRUJA SRBIJE (GRAD BEOGRAD)

Beograd, nasjstariji plan iz 1456. godine (levo) i Kraljev trg i nicanje grada za vreme kneza Mihaila Obrenovia, 1859. godine

Ekspanzija graditeljstva, Beograd i

ulica Knez-Mihailova, s kraja 19. veka

25
ARHITEKTONSKO UMEE, BEOGRAD, JAVNE ZGRADE
(izgradnja s kraja 19. i poetkom 20. veka)

26
 IZVOD IZ GRADITELJSTVA SA PODRUJA VOJVODINE
(period od 17. do 21. veka)

Slika sleva, zemunica i eram u Vojvodini iz 17. veka Vojvoanske kue iz sredine 19. veka (izgled baroknih zabata)

Organizacija i plan tipine vojvoanske kue iz

perioda 19-20. veka

27
 IZVOD IZ GRADITELJSTVA SA PODRUJA VOJVODINE
(GRAD NOVI SAD)

Petrovaradinska tvrava iz 18. veka i uvena novosadska Banovina, iz 1939. godine, dole staro jezgro grada

28
 PREDMET ISTRAIVANJA (POSMATRANI SISTEM)

- Predmet ovog rada je Graditeljstvo i zatita ivotne sredine, u najbitnijim segmentima.

- Preventivne mere Zatite ivotne sredine u oblasti graditeljstva, ne mogu se odvojiti od uzroka i posledica
koji se kreu i proistiu u egzistiranju civilizacija, a Inenjerstvo zatite ivotne sredine sve to pruava.
- Predmet koji ovaj rad obrauje (Graditeljstvo i zatita ivotne sredine), uglavnom se odnosi u vezi sa izgra-
dnjom kua za individualno stanovanje, izgradnja stanova za kolektivno ivljenje, izgradnja naselja, gra-
dova, infrastrukturnih objekata, brana, mostova, autoputeva, hidroelektrana, ali je akcenat dat na istrai-
vanje uticaja tetnih graevinskih materijala na zdravlje ljudi, koji se emituju iz mnogih graevinskih tvorevi-
na, ali i iz mnogih vanih tehnikih ureaja, koji slue oveanstvu.
- Predmet ovog Zavrnog rada takoe obrauje i zagaenost hidrosistema u naoj zemlji, skree panju i na
tetnost divljih deponija, gde je akcenat stavljen na direktan i negativni uticaj oveka po svoju okolinu.

Poar Londona iz 1666. Zaputenost hidrosistema Vojvodine ienje brane erdap Zgrade od tetnog azbesta

29
 PROBLEM ISTRAIVANJA (IZVOD IZ DIPLOMSKOG RADA)

- Sve intenzivnije rastue potrebe za energijom i hranom, raz-

voji novih tehnologija donose neoekivane probleme.

- Kroz ljudsku istoriju, irenjem naselja, razvojem i dinaminim

procesima urbanizacije i svih vrsta proizvodnje, javljaju se i
razni problemi zagaenja ivotne sredine.

- Zbog poveanog broja stanovnitva na Zemlji, izazvani su ve-

liki globalni problemi, koji su uzrokovani: krenjem uma, do-
bijanjem prostora za oranice i za razvoj graditeljstva.

30
 6,5 MILIJARDI 2011.
(LJUDI NA PLANETI)

GODINA

Prikaz porasta svetskog stanovnitva u poslednjih 360 godina, koje je od 17. veka sa jedne milijarde, do-
stiglo cifru od 6,5 milijardi u 21. veku, to energetski resursi planete, vode i hrane ne mogu pokriti

31
 IZVORI ZAGAENOSTI, KOJI EKSPANZIONO DELUJU NA IVOTNU SREDINU:

1. Energetski izvori (gradske industrijske toplane i individualna loita).

2. Saobraaj (sve vrste vozila sa pogonom na tena goriva, pumpe za tena goriva, njiho-
va skladita, garae i parking prostor).
3. Industrije (od velikih, malih i srednjih preduzea, radionica, kao i iz svih oblika proiz-
vodne delatnosti).
4. Domainstva (porodinih domainstava, svih objekata i objekata institucija, admistrativ-
nih ustanova, trgovinskih radnji).

U ODNOSU NA GEOMETRIJSKI RASPORED U PROSTORU, IZVORE ZAGAENOSTI

MOEMO PODELITI U TRI GRUPE:
1. Takasti izvori (svi oni koji dolaze sa neke relativno male povrine, u vidu emisije znaaj-
nih koliina zagaujuih supstanci (na primer dimnjak sa relativno malom povrinom ot-
vora).
2. Povrinski izvori (karakteriu se priblino ravnomerno rasporeenim malim izvorima za-
gaivanja, povrina naselja pod kuama sa individualnim loitima).
3. Linijski izvori (ini ih veliki broj izvora zagaivanja, malog su intenziteta, linijski rarpore-
enih, kao to su ulice i putevi sa vozilima u nizu).

32
 UTICAJ ZAGAENJA I TETNIH MATERIJALA DELUJU NA LJUDE I
OKOLINU (IZVOD IZ VIZUELNOG MATERIJALA DIPLOMSKOG RADA)

Slika gore levo, uticaj Faradejevog kaveza, slika desno uticaj Efekta kanjona u urbanom naselju,
i donja slika fabrika cementa u Beoinu, koja daje dragoceni graevinski materijal i truje okolinu 33
KRITERIJUMI ZA OCENU ZAGAENJA TOKOM PROIZVODNJE
GRAEVINSKIH MATERIJALA I PROCESA PROIZVODNJE

Stepen naruavanja ivotne sredine pri uzimanju sirovina iz prirode (iskopi,

1.
majdani, degradacija poljoprivrednog zemljita, krenje ume)

2. Obnovljivost naruenih delova prirode

3.
Stepen zagaenja sredine, tokom izgradnje graevinskih materijala (aerozaga-
enja, koliine otpadnih materijala, zagrevanje sredine, tetan uticaj na radnike
tokom izrade materijala i njegove gradnje)

4. Unitavanje zelenih i poljoprivrednih povrina, na mestu formiranja gradilita i

procenta mogueg ponovnog vraanja u prvobinu izmenu

5. Veliina buke, potreba zatite i mogunost mehanikih oteenja susednih obje-

kata tokom proizvodnje materijala i izgradnje

6. Zagaenje tla i vodotoka otpadnim vodama i materijalima tokom izgradnje

34
 KRITERIJUMI ZA OCENU ZAGAENJA TOKOM
EKSPLOATACIJE OBJEKTA

1. Emisija tetnih materijala od upotrebljenog goriva za grejanje

2. Emisija hlor - fluor - ugljenika (CFC) pri vetakoj klimatizaciji

3. Stepen zagaenja zemljita oko objekta, nastalog od spiranja tetnih materijala sa

objekta u tlo (azbestne ploe)

4. Povredivost objekta u sluaju udesa

5. Stepen mogueg zagaenja okoline u sluaju udesa (havarije, poari, zemljotre-

si)

6. Mogunost servisiranja zgrade i njena trajnost

7. Mogunost reciklae objekta ili njegovih delova

8. Vizuelno zagaenje okoline objektom naruavanje ambijenta (atomska skloni-

ta)

35
 KRITERIJUMI ZA OCENU OBEZBEENJA STANDARDA
UNUTRANJE SREDINE (MIKROKLIMA)

1. Kvalitet toplotne izolacije ujednaenost uslova

2. Kvalitet zvune izolacije

3. Kvalitet osvetljenosti prostora i insolacija

4. Stepen radijacije u objektu iz materijala i tla

5. Uslovi i mogunost ventilacije prostora (udaljavanje foraldehida, radona i drugih

tetnih gasova iz objekta)

6. Prisustvo elektromagnetnih i drugih tetnih zraenja

7. Ugodnost boravka i privatnost

36
 KRITERIJUMI ZA OCENU UTROENE ENERGIJE
ZA SVE FAZE RADA OBJEKTA

1. Energija utroena za vaenje i nabavku sirovina

2. Energija utroena za izradu graevinskih materijala

3. Energija utroena za transport do gradilita i na gradilitu

4. Energija utroena za izvoenje radova na graenju

5. Energija utroena za grejanje

6. Energija utroena za rad instalacija (lift, klima ureaji, osvetljenje)

7. Energija utroena van objekta izazvana postojanjem zgrade (izrada parkinga, ograde,
osvetljenja parkinga)

8. Energija utroena za sanaciju nakon eventualnog udesa

9. Energija utroena za uklanjanje nakon udesa ili isteka roka upotrebe

37
 IZVOD TETNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE LJUDI
Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko
dejstvo Legenda:
mg/m3 u mg/m3
MAK = maksimalna koncentra-cija
ACETALDEHID duvanski dim 90 90 B (MAK)
u vazduhu.
2B (IARC)
A = izazivai raka.
ACETON duvanski dim, 1780 2400
aceton, A1 = potencijalni izazivai raka.
rastvarai
A2 = deluju samo na ivotinje.
AMONIJAK duvanski dim, 18 35
staklena vuna B = sumnja da izazivaju rak.

AZBEST graevinski A1 (MAK) disajni IARC = Internacionalni institut za

materijal, organi, plua, nauno istraivanje.
sredstva za izaziva raka
zatitu od
poara
BENZOL duvanski dim, Kancero- Kancero- 1 MAK Izaziva
gorivo, gen gen alergije
rastvarai, disajnih
boje, plastika puteva
OLOVO kuna prai- 0,1 0,1 2B (IARC)
na, saobraaj, osetljivost
industrija, kod dece,
farbe, lakovi, oteenja
izduv gaso- bubrega,
vi, cevi za smetnje
vodu probavnog
trakta
BUTANOL lakovi, 150 30
rastvarai
BUTANON farbe, lak, 590 590
rastvarai 38
LEGLO TOKSINE I KANCEROHENE AZBESTNE PRAINE TETNOST PO
LJUDE I IVOTNU SREDINU

Na slikama je prikaz jedne stambene zgrade od azbesta (levo), i prikaz jedne stare fabrike izgraene od
azbesta. Objekti i danas postoje u Novom Sadu. Posledice udisaja azbesta oseaju se i deluju decenijama na
ljude. Razlog prevelike upotrebe azbesta u graditeljstvu je nedovoljna informisanost o njegovom tetnom
uticaju na ljude. Upotreba ovog materijala je u 21. veku zabranjena u zemljama Evropske unije

39
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3
HLORMETAN plastika, guma 105 105 B (MAK)
3 (IARC)
HLORTALONIL sredstva za zatitu 3 (IARC)
drveta
CIKLOHEXAN rastvarai boja i 1050 1050
lakova
HXON rastvarai boja i 100 200 3 (IARC)
lakova
lepila, PVC, sredstva 8,8 B (MAK) glavobolja,
DIKLORETAN za bajcovanje, oteenje jetre,
rastvarai, smol, bubrega, plua,
asfalt, kauuk izaziva rak
DIOKSAN boje, lakovi, 180 180 B (MAK) poremeaj apetita,
rastvarai, sredstva za 2B (IARC) glavobolja,
zatitu drveta izaziva rak
razvijanje fotografija, 25 25
SIRETNA KISELINA silikonske mase za
fuge, sredstva za
ienje
ETANOL farbe, lakovi, 1900 1900

ETIL ACETAT lepila, lakovi, 1400 1400
rastvarai
glazure u graevinar- 0,6 0,6 B (MAK)
stvu, dezinfekciona 2A (IARC) nadraaj koe,
FORMALDEHID sredstva, sredstva za astma, glavobolja,
ienje, tepisi, lepil, umor, oteenje
lakovi. VF pena, plua, rak
konzervanski

40
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3

UGLJENMONOKSID gorivo, duvanski dim, 33 33 poremeaj srca,

grejanje, izduvni umor, glavobolja,
gasovi, dim cigarete aritmija

METANOL boje, razreivai 260 260

NAFTALIN u katran smoli, u 50 50 glavobolj,

sredstvima protiv vrtoglavica
moljaca
NIKOTIN duvanski dim 0,5 0,5 B (MAK) rak plua,
disajnih organa
PENTALORFLOR sredstva za zatitu kancerogen kancerogen 2 () ugroeni svi vitalni
drveta, tepisi, koa 2B (IARC) organi

POLICIKLINI bitumen, gorivo, kancerogen kancerogen 1 ()

AROMATINI proizvodi od katrana,
UGLJENVODONIK hidroizolacija,
duvanski dim

PROPAN grejanje na gas 1800 1800

RADON zemljit, kancerogen kancerogen jonizujue zraenje plua, izaziva raka

graevinski materijal

UGLJENDIOKSID saobraaj, gorivo, 5 5 3 (IARC) oteuje plua,

duvanski dim disajne organe

41
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3

TERPENTIN sredstva za odravanje 560 560 neki oblici alergije

(nepreien) nametaja, prirodni
lakovi i impregnacija
TOLUOL lepila, lakovi, gra. 380 380 3 (IARC) oteenje plua,
materijal, podne disajnih organa,
obloge, sredstva za astma
ienje

VINILHLORID PVC-pena za zvunu i kancerogen kancerogen A1 (MAK) oteenje plua,

termoizolaciju, podne 1 (IARC) jetre, krvnih sudova,
obloge, izaziva rak
termoizolacione cevi,
igrake, roletne
MINERALNA VLAKNA NA termoizolacija kancerogen kancerogen A1 (MAK) ugroeni svi organi
BAZI KAMENA I LJAKE I graevinskih objekata, 2 A (IARC)
SLINO bojlera i sl..
MATERIJAL ZA sredstva za zatitu 440 440 3 (IARC) disajni organi,
PROIZVODNJU VC I PVC drveta, lakovi, sreds- plua, jetra, alergije
tva za ienje, za
odravanje podova i
nametaja
KADMIJUM vetaki materijali, A (MAK) arterioskleroza,
kozmetik, nikotin, 1 (IARC) oteuje bubrege,
glazura u napada kou, veoma
graevinarstvu kancerogen
Legenda:
MAK = maksimalna koncentra-cija u vazduhu.
A = izazivai raka.
A1 = potencijalni izazivai raka.
A2 = deluju samo na ivotinje.
B = sumnja da izazivaju rak.
IARC = Internacionalni institut za nauno istraivanje. 42
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3

HLORBENZOL rastvarai, politur, oteuje jetru,

pesticidi bubrege, plua
HROM cement, ovriva, A1 (MAK)
sredstva protiv 2A (IARC)
korozije, boje, ulja, rinitis, hronini
sredstva za zatitu od bronhitis,
leda, sredstva za veoma kancerogen
impregnaciju

EPOKSID SMOLA ploice, lepilo, vezivo, kontaktne alergije,

pahtel masa, astma, napada na oi
oplemenjiva
IZOCIANTI lepila, kajovi, guma, alergijske astme
pena
KOBALTHLORID boje, smole, sredstva kontaktne alergije
za zatitu od korozije
LINDAN insektcitid 0,5 0,5 3 (IARC) jetra, disanje,
krvotok
METILHLORID boje, lakovi nadrauje kou

PARADIHLOR BENZOL sredstva protiv 5 5 oteenje jetre,

moljaca bubrega, plua

Legenda:
MAK = maksimalna koncentra-cija u vazduhu.
A = izazivai raka.
A1 = potencijalni izazivai raka.
A2 = deluju samo na ivotinje.
B = sumnja da izazivaju rak.
IARC = Internacionalni institut za nauno istraivanje.
43
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3

fungicidi, 3 (IARC) oteenje kot. sri

PENTAXLORFENOL sredstva za jetre, bubrega
impregnaciju
FENOL vetake smole, lepilo, B (MAK) oteenje jetre,
boje, dezinfekciona bubrega, plua,
sredstva, katran poremeaj imuniteta

omekivai, sredstva oteenje vida, jetre,

FOSFATNE KISELINE protiv poara, sredstva leukocita, bubrega
protiv insekata

IVA u cevima, amalgamu, oteenje mozga,

baterijama, kozmetici, bubrega, koe,
bojama govora
SUMPORDIOKSID grejanje, gas kaalj, bronhitis

folija za namirnice, A (MAK) alergije, groznice,

STIROL sredstva za izolaciju, 1 (IARC) glavobolja, izaziva
lepila, sintetike gume rak

Legenda:
MAK = maksimalna koncentra-cija u vazduhu.
A = izazivai raka.
A1 = potencijalni izazivai raka.
A2 = deluju samo na ivotinje.
B = sumnja da izazivaju rak.
IARC = Internacionalni institut za nauno istraivanje.
44
 Materijal Pojavljuje se u MAK MAK Kancerogeni Bioloko dejstvo

mg/m3 u mg/m3

SULFONAMIDI lakovi, sredstva za alergije, groznice,

impregnaciju astme, oteenje
bubrega

TENSIDI sredstva za ienje alergija koe,

ekcemi

KSILOLTOLUOL rastvarai za lepila, nadraaj koe,

lakovi, izbeljivai narkotik, poremeaj
ponaanja, oteenje
nerava, jetre,
bubrega, srca

Legenda:
MAK = maksimalna koncentra-cija u vazduhu.
A = izazivai raka.
A1 = potencijalni izazivai raka.
A2 = deluju samo na ivotinje.
B = sumnja da izazivaju rak.
IARC = Internacionalni institut za nauno istraivanje.

45
 MEUNARODNE STRUNE INSTITUCIJE I NJIHOVE PREPORUKE
(o dozvoljenim nivoima i koncentracijama tetnih komponenti)

Neke od najuglednijih meunarodnih institucija koje se bave zatitom ljudi i ivotne sre-
dine, postavivile su savremeni koncept koji je prihvatila Republika Srbija. Sve to prate
Regulative, iju osnovu u Republici Srbiji ini Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja i
tetnih uticaja graevinskih materijala i komponenti, koji negativno utiu na zdravlje ljudi i
ukupne ivotne sredine.

Meunarodne institucije:

- ICIP (Improved Competitiveness and inovation Project) Meunarodna komisija za radioloku zatitu.
- IAEA (International Atomic Energy Agency) Meunarodna agencija za atomsku energiju.
- UNSCEAR (United Nations Scientific Committeeon the Effects of Atomic) Nauni komitet Ujedinjenih Nacija za
efekte zraenja.
- WHO (World Health Organization) Svetska zdravstvena organizacija.
- ICRP (International Commission on Radiological Protection) Meunarodna komisija za radioloku zatitu.
- CFR (Code of Federal Regulations) kodeks Federalnih propisa SAD.
- CEFTA (Central uropean Free Trade Agreement) Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini.
- NIRS (National Institute of Radiological Sciences) Nacionalni institut na radioloka nauna istraivanja, Japan.
- IFJ (Institute of Nuclear Phusich, Krakow, Poland) Insitut za nuklearna istraivanja, Krakov, Poljska.
- CEC (Commission for Environmental Cooperation, Canada, Mexico) Komisija za zatitu i saradnju Kanade i
Meksika.
- IIE (Institute for industrial Ecology, Moscow, Russia) Institut za industrijsku ekologiju, Moskva, Rusija.

46
 Preporuke meunarodnih strunih institucija prezentovalo je izmeu ostalih i osam naj-
razvijenijih zemalja sveta.
U Republici Srbiji, problematikom zatite ljudi i ivotne sredine bavi se vie ustanova,
koje su u dobroj korelaciji sa meunarodnim institucijama:
- Institut Vina u Beogradu, Institut za medicinu rada i radioloku zatitu, Vojnomedicinska
akademija, Vojnotehniki institut, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih ma-
terijala i komponenti.
Zakon Republike Srbije usaglaen je sa zakonima i preporukama Meunarodnih strunih
institucija, mada se po pristupanju Republike Srbije kao Kandidatu zemljama Evropske
Unije, zakoni Srbije moraju jo usaglaavati, na emu se i radi.
Nekadanja drava SFRJ je potpisnik ratifikacije i konvencije Meunarodne organizacije
rada br. 162, o bezbednosti korienja azbesta, krokidolita i nekih drugih tetnih grae-
vinskih komponenti (eneva, 1986), a kada se direktno odnosilo na tetni graevinski ma-
terijal azbest (posebno se raz-matrao problem vlakna prenika azbesta manja od 3 mikro-
metra itd).
Poremeaj bioklimatskih uslova, koje izaziva delovanje ljudi i tehnikih sredstava, bio je
veoma in-tenzivan tokom NATO agresije na tadanju SRJ. Strunjaci iz Nuklearnog insti-
tuta Vina, su mernim ureajima 1999-2000. godine izmerili znatno poveane koncentra-
cije tetnog radona i torona, to se veoma negativno odrazilo na ljudsku populaciju, iv-
otinje, floru i faunu na Kosmetu, a posledice se oseaju i tokom 2011. godine, a produie
se i u nadolazeim decenijama.
Meunarodne strune institucije intenziviraju saradnju, kako meusobnu, tako i nasto-
janjima da ukljue sve drave sveta, nudei im svoje preporuke, kojima e unaprediti
svoju ivotnu sredinu, a sve vrste opasnog i tetnog graevinskog materijala eliminisati
potpuno iz upotrebe u graditeljstvu, naroito da se oni ne koriste u zonama stanovanja.

47
 Preporuke nivoa i koncentracija pojedinih tetnih komponenti

Azbest - Zabranjen je za korienje, preradu i ugradnju u SAD i Evropi (EPA).

- Ipak preporuka je da je dozvoljena koliina azbesta u pijaoj vodi maksimum 7.000.000 vlaka-
na po litri (duine vee ili jedanke 5 m) (EPA).- Limit od 100,000 vlakana sa duinama veim
ili jednakim sa 5 m po kubnom metru vazduha radnog mesta za osmoasovne smene i 40
asovnu radnu nedelju (OSHA). Environmental Protection Agency (EPA), The Occupational
Safety and Health Administration (OSHA) Evropska unija.

Radon - Ameriki kongres je doneo zakon po kome je prirodni nivo na otvorenom prostoru gasa
radona 0,4 pCi/L za ciljni nivo radona u zatvorenim prostorijama.
- EPA preporuuje da se smanji nivo radona u zatvorenim prostorijama na ispod 2 pCi/L jer bi
to smanjilo nivo smrti od raka plua za 50% na godinjem nivou. Ipak i sa vrednostima od 2
pCi/L to je jo stotinama puta vea koncentracija od dozvoljene za kancerogene u naoj hra-
ni i vodi.
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi da je izloenost radonu sve vea pretnja
zdravlju ljudi i preporuuje da zemlje lanice usvoje referentni nivo gasa od 100 Bq/m3 to je
ekvivalentno 2,7 pCi/L Ameriki kongres, Environmental Protection Agency (EPA),WHO (Svetska
zdravstvena organizacija).

48
Vinilhlorid - Amerika konferencija vladinih industrijskih higijeniara smanjila je maksimalnu doz-
voljenu koncentraciju (MAC-TWA) od 500 ppm u 1946-47 na 200 ppm u 1972. godini. 1980. vred-
nost od 5 ppm je preporuena uz klasifikovanje vinil hlorida kao kancerogene supstance.
-1999. uvedena je vrednost od 1 ppm sa A1 kancerogenom klasifikacijom.American Conference of
Government Industrial Hygienists (ACGIH TLV) ALARA JSOH DOL-LR NIOSH.

Olovo (Pb) - EPA navodi da nivo olova u vazduhu ne sme da prelazi 1.5 micrograms/m proseno
za period preko 3 meseca.
- (EPA) EPA navodi da nivo olova u pijaoj vodi ne sme prei 15 micrograms/L.
- (EPA) OSHA nivo olova u vazduhu u radnoj prostoriji je 50 micrograms/m3 za 8-asovni radni
dan (OSHA). Ako radnik ima nivo olova u krvi od 40 micrograms/dL, OSHA zahteva da se rad-
nik mora odstrani iz prostorije (OSHA).
- Ameriki kongres je u Javnoj i industrijskoj higijeni naveo kao granicu olova u vazduhu vrednost od
0.05 mg/m3 Environmental Protection Agency (EPA), The Occupational Safety and Health Admini-
stration (OSHA) Ameriki kongres (American Congress on General and Industrial Hygiene).

Cink (Zn) - EPA navodi da je limit u pijaoj vodi 5 ppm (parts per million = delova na milion).
- OSHA daje limit od 1 mg/m3 vazduha u radnom prostoru za 8-asovni radni dan i 40 asovnu
radnu nedelju i 5 mg/m3 za inkoxid isparenja.Environmental Protection Agency (EPA), The Occu-
pational Safety and Health Administration (OSHA)

49
Nikl (Ni) EPA navodi da je limit u prostorijama 1 mg/m3 za osmoasovno radno vreme i 40 a-
sovnu radnu nedelju.
- OSHA navodi da je limit PEL 0.001 ppm (0,007 mg/m3).
-Ameriki kongres je u Javnoj i industrijskoj higijeni naveo kao granicu nikla u vazduhu vrednost od
0.05 mg/m3 Environmental Protection Agency (EPA), The Occupational Safety and Health Admi-
nistration (OSHA) Ameriki kongres (American Congress on General and Industrial Hygiene).

Mineralna vuna - Meunarodna agencija za istraivanje raka (IARC) je proverila kancerogenost

vetakih mineralnih vlakana u oktobru 2002. godine. Izdana je monografija u kojoj radna grupa
zaklju-uje da biootporni materijali ostaju klasifikovani kao mogue kancerogeni za ljude (grupa
2B). To ukljuuje refraktorna keramika vlakna, koja se koriste u industriji za izolaciju u visoko
zagrevanim prostorima kao to su visoke pei, i pojedine specijalne staklene vune koje se ne koriste
kao izolacioni materijal. Nasuprot tome, esto koriena staklasta vlakna vune ukljuujui i stakle-
lenu vunu, kamena vuna i ljake se smatraju da ne izazivaju kancerogenosti kod ljudi (grupa 3).
- Dozvoljena koncentracija je od 2,8 3,7 R/inu (19-26 RSI/m) gde R predstavlja termalni otpor
(RSI predstavlja R po SI standardu koji se koristi u veini zemalja sveta i izraava se u mK/W, dok
R/in se koristi uglavnom u SAD-u i izraava se u ftFh/Btu, iako se izraavaju razliitim vrednost-
ima lako se mogu preraunati poto je vrednost R po SI mernom sistemu oko 6 puta manja od R
po amerikom sistemu merenja). Meunarodna agencija za istraivanje raka (IARC).

50
Formaldehid - EPA ne dozvoljava vie od 16 ppb (ppb = parts per billion = delova na milijardu)
formaldehida u vazduhu u novim zgradama koje se prave. Takoe, prema njihovim merenjima nivo
formaldehida u vazduhu u novim kuama iznosi 0.076 ppm (parts per million = delova na milion) i
0.045 ppm posle 30 dana.-
- U SAD-u donesen je zakon u kongresu 7. jula 2010. koji se tie formald-ehida u perploama, ive-
rici, vlaknastim ploama srednje gustine. Zakon je limitirao dozvoljenu koliinu emisija formaldehi-
da u ovim drvenim proizvodima na 0,09 ppm i svi proizvoai ga moraju poeti primenjivati naj-
kasnije od meseca januara 2013. godine.
- U EU maksimalna dozvoljena koncentracija formaldehida u zavrenim proizvodima iznosi 0,2% i da
svaki proizvod koji ima vie od 0,05% formaldehida u sebi mora da ima upozorenje da u sebi sa-
dri formaldehid. Formaldehid je proglaen za toksinu supstancu 1999. godine u Kanadskom za-
konu o zatiti ivotne sredine.
Linoleum - Linoleum, neformalno skraeno od (Lino) podne obloge izraene od obnovljivih mate-
rijala kao to su vrsto laneno ulje (Linoksin), kolofonijuma, zemljane plutane praina, drvo brana
i mineralnih punila, kao to su kalcijum karbonat, najee na sargija ili platnenu podlogu; pigmenti
se esto dodaju materijalima. Linoleum kao podna obloga je uveliko zamenjena sa polivinil hlo-
ridom (koga isto nazivaju linoleum), i koji ima sline osobine fleksibilnosti i izdrljivosti, ali koji je
svetliji i providniji i relativno manje zapaljiv. Vea otpornost na vatru je zbog hlorida u PVC-u sadre
zapaljive materije, od kojih su neke izuzetno toksine. Dioksin se oslobaa gorenjem PVC-a. Dok
se polimer sam po sebi uglavnom smatra za bezbedan proizvod, aditivi kao to su plastifikatori i
nenamerne neistoe kao slobodni monomeri predstavljaju opasnost po zdravlje. Poto je original-
ni linoleum napravljen od organskih materija i ne alergian je u prirodi, linoleum visokog kvaliteta je
jo uvek u upotrebi na mnogo mesta, posebno u ne alerginim domovima, bolnicama i zdravstvenim
ustanovama.

51
52
RAZNE VRSTE UREAJA, KOJI SLUE ZA DETEKTOVANJE KONCENTRACIJE TETNIH MATERIJA

53
SINDROM BOLESNE ZGRADE - SBS (sick building syndrome)

Koristi se za opis situacije u kojoj stanovnici i korisnici zgrade oseaju nedo-

statke udobnosti ali i akutne zdravstvene probleme koji su direktno povezani sa
vremenom provedenim u objektu. Ovo se moe odnositi na odreenu prostori-
ju, zonu, ili na celu zgradu. U sluaju kada su identifikovani simptomi odreene
bolesti i mogu biti povezani direktno sa zagaivaima vazduha tada se koristi
izraz BRI (building related illness) bolest prouzrokovana zgradom.

54
 POKAZATELJI DA NEKA ZGRADA IMA SBS:
Indikatori bolesti prouzrokovanih boravkom u zgradi BRI:
Stanari ili korisnici zgrade ale se na simptome kao to su kaalj, stezanje u grudima, groznica, pre-
hlade, svrab po telu simptomi mogu biti kliniki definisani i imaju sasvim jasne uzroke oporavak i ne-
stanak simptoma ne prestaje u odreenom vremenskom intervalu nakon naputanja objekta. Vano
je naglasiti da albe mogu biti rezultat sasvim drugih uzroka koji se nalaze van same zgrade. Meu-
tim, iako je tako, studije pokazuju da mogu biti uzrokovani loim kvalitetom vazduha u objektu.

Uzroci simptoma bolesne zgrade:

Neodgovarajua ventilacija ASHRAE je nedavno postavio standard koji podrazumeva minimalno

15 cfm sveeg vazduha po osobi, odnosno 20 cpm po osobi u kancelarijskim prostorima; u prostori-
jama za puae zahteva se 60 cfm po osobi - ovu temu obrauje ASHRAE Standard 62-1989.
Hemijski zagaivai u enterijeru veina zagaenja vazduha u zgradama dolazi iz same zgrade:
boje, lakovi, lepkovi, fotokopir maine, pesticidi, hemijska sredstva za odravanje higijene.
Hemijski zagaivai iz spoljanjih izvora sve tetne materije koje ulaskom spoljanjeg vazduha
prodru u zgradu: izduvni gasovi motornih vozila, kanalizacija, odvodi iz kuhinja i kupatila iz kojih se
gasovi vraaju u zgradu, itd.
Bioloki zagaivai bakterije, bu, polen, ali i virusi; ovi zagaivai se javljaju uglavnom tamo gde
je povien nivo vode i vodene pare: plafoni, konzole, kanali za klimatizaciju, spojnice...Ovi uzroci
mogu da se pojave u meusbnoj kombinaciji, ali i mogu biti podrani drugim negativnim uticajima
zgrade na udobnost i zdravlje ljudi: neodgovarajua temperatura, vlanost ili osvetljenje. Jedan od
uzroka moe biti i buka: spoljanja, um ventilacionih ureaja ili strujanja samog vazduha...

55
 SA IME JE POVEZAN SINDROM BOLESNE ZGRADE?

Sindrom bolesne zgrade direktno je povezan sa kvalitetom unutranjeg vaz-

duha (IAO indoor air quality). Karakteristian je naroito za zgrade graene 70-
ih godina, kada je tehnologija izrade prozora i zaptivanja objekata napredovala.

Meutim, tada jo uvek nisu iroko korieni odgovarajui KGH-sistemi koji

u tom sluaju treba da nadoknade potrebu za izmenom vazduha koja se ranije
vrila prirodnim putem takozvanim curenjem vazduha usled nedovoljno do-
bre zaptivenosti ob-jekta.
Pravi uzrok za izazivanje SBS sindroma, i nakon detaljnog ispitivanja zgrade
moe ostati nepoznat. Zapravo, jedini garant da e sindrom bolesne zgrade biti
izbegnut jeste projekat koji razmilja o komforu i zdravlju ljudi od sistema za
zidanje do unutranjih obloga i nametaja.

56
 TRETMAN VOC-MATERIJA U GRAEVINASTVU
VOC Volatile organic compouds (VOCs) jesu organske hemijske materije koje
odlikuje visok pritisak u normalnim uslovima okruenja (temperatura, vlanost,
itd), zbog ega se njihova isparenja ire u atmosferu.

Ovo isparavanje moe ugroziti zdravlje ljudi, pa njihova eliminacija predstavlja

vanu temu u savremenom graevinarstvu, tj. u oblasti kvaliteta unutranjeg vaz-
duha IAQ.

S obzirom da ljudi danas veinu svog ivota provode u zatvorenim prostorija-

ma, u kui, koli ili na poslu, dugorono izlaganje VOC-materijama moe dopri-
neti sindromu bolesne zgrade (SBC). Dodatno, energetska efikasnost zahteva po-
veanu zaptivenost objekata, pa samim tim i koncentraciju unesenih VOC-materija
u zgradu. Ovo se reava primenom zelenih materijala, praenjem sertifikata i etike-
ta na graevinskim proizvodima kao to su: paneli za izradu nametaja, boje i la-
kovi za enterijer, obloge za zidove i plafone...

Merni ureaji za merenje koncentracije VOC-materija

57
 TRETMAN VOC-MATERIJA U GRAEVINARSTVU

VOC Volatile organic compounds (VOC) su organske hemijske materije koje odli-
kuje visok pritisak u normalnim uslovima okruenja (temperatura, vlanost, itd),
zbog ega se njihova isparenja ire u atmosferu. Ovo isparavanje moe ugroziti
zdravlje ljudi pa njihova eliminacija predstavlja vanu temu u savremenom graevi-
narstvu, tj. u oblasti kvaliteta unutranjeg vazduha - IQ (indr air quality).

Dodatno, energetska efikasnost zahteva poveanu zaptivenost objekata, pa samim

tim i koncentraciju uneenih VOC-materija u zgradu. Ovo se reava primenom ze-
lenih materijala, praenjem sertifikata i etiketa na graevinskim proizvodima kao
to su: paneli za izradu nametaja, boje i lakovi za enterijer, obloge za zidove i pla-
fone...

VOC-materije (tetne boje, lakovi, premazi)

Definicije VOC-materija:

VOC-materije mogu biti prirodne ili vetake, a pod njima se podrazumeva zapra-
vo itava skupina materija kojima moemo osetiti miris. Neke su opasnije za oveka
od drugih pa se koliina dozvoljenog prisustva u vazduhu propisuje strogim zakoni-
ma i standardima. Najrasprostranjenije VOC-materije su gas metan i formaldehidi.
58
 TRETMAN VOC-MATERIJA U GRAEVINARSTVU

Najuspenije graevinske boje u SAD - sa najmanjom koncentracijom VOC-materija

59
LEED-TESTOVI VOC-MATERIJA I KVALITETA UNUTRANJEG VAZDUHA

Savet za zelenu gradnju SAD - USGBC (U.S. Green Building Council) ustanovio je kriterijum
koji je postao osnovni alat za ocenjivanje i sertifikaciju novih i postojeih objekata - LEED.

Zvanini LEED sertifikat poveava cenu imovine jer garantuje nie operativne trokove obj-
ekta. Povraaj ulaganja ove vrste proseno traje od 12-24 meseca. Testovi kvaliteta vazdu-
ha u enterijeru (IAQ - Indoor Air Quality)
LEED sertifikat. U praksi u SAD primenjuju se dva naina uzimanja uzoraka:
korienje specijalizovanih ureaja (IAQ badge / tube) koji na licu mesta detektuju i odreu-
ju koncentraciju pojedinih sastojaka (CO,CO2, lako isparavajuih organskih sastojaka-VOC).

Osnovno IAQ testiranje za LEED sertifikaciju ukljuuje ispitivanje sledeih komponenti:

4-fenilcikloheksen (C12H14 - uglavnom porekla od tekstilnih podnih obloga) svi lakoispa-
ravajui organski sastojci (total volatile organic compounds TVOC) formaldehid estice
veliine 10 m (particulates matter - PM10) ugljen-monoksid (CO).

60
LEED-TESTOVI VOC-MATERIJA I KVALITETA UNUTRANJEG VAZDUHA

Na primer, kanisteri koje koristi laboratorija LA Testing iz Los Anelesa (erka fir-
ma kompanije EMSL Anapucital, osnovane 1981. godine, koja se bavi testiranjem
uticaja materijala, proizvoda i tehnologija na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu) omo-
guavaju istovremeno ispitivanje svih lakoisparavajuih organskih sastojaka
(TVOC uglavnom ih emituju premazi, lakovi i farbe), fenil-cikloheksena i form-
aldehida. Ovo minimalizuje rizik greke, tedi vreme i novac tokom ispitivanja, i
garantuje izvrsnu preciznost dobijenih rezultata.

S obzirom da se u SAD uvek preporuuje uee tree strane koja e potvrditi re-
zultate (kako bi bilo izbegnuto lairanje rezultata, i zadobijeno poverenje trita),
postoji vei broj nezavisnih laboratorija koje nude usluge vrenja svih neophod-
nih testova za LEED-standardizaciju.

61
MERNI UREAJI ZA KONTROLU VOC-MATERIJA UNUTRANJEG VAZDUHA

Ureaj za snimanje estica u vazduhu Ureaj za ispitivanje CO2 u prostoriji

T0-15 Cymma-kanister za uzimanje uzoraka

vazduha. Ovaj test je skuplji ali njime se dobi-
ja izuzetno precizna analiza svih lakoispa-
ravajuih organskih sastojaka u vazduhu koji
mogu negativno uticati na zdravlje ljudi

62
 ZDRAVI GRAEVINSKI MATERIJALI, ZA BOLJU BUDUNOST IVLJENJA

- Masovna izgradnja kua po vedskom modelu (krenulo se od tokholma).

- Masovna izgradnja zdravih kua u Kini (po vedskom modelu).
- Ekoloki zdrave kue od balirane slame.
- Izgradnja zdravih kua, u kojima se uglavnom kao materijal koristi drvo.
- Izbaaj salonit (azbestnih) ploa iz upotrebe, kue pokrivati crepom.
- Ugradnja drvenih prozora i vrata, umesto nezdravih plastinih.
- Krovne konstrukcije od drveta, a ne od prenatrpane metalne mree.
- Smanjivanje na minimum tetnih elemenata dekoracije: boje, lakovi, premazi.
- Eliminacija radiokativnih gromobrana sa zgrada, kua, kola i ustanova.
- Ugradnja svetlarnika, za spreavanje mranosti prohodnika i hodnika.
- Ugradnja kompletne protivpoarne opreme u svim zgradama (sa uputstvima).
- Izbegavanje izgradnje objekata sa ravnim krovovima.
- Izbegavanje postavljanja antenskih ureaja i trafo-stanica u blizini zgrada individu-
alnog i kolektivnog stanovanja, kola, sportskih objekata itd.
- Masovna izgradnja kua na kontinentu Afrike, koje koriste materijal glinu.
- Izbegavanje zidanja objekata na rubu renih korita (nesigurnost zbog izlivanja reka
i velikih poplava).
- Pored stambenih objekata, obavezno projektovati i parking mreu.
- Izbegavanje zidanja na nestabilnom tlu i na klizitima.
- Izvoditi kvalitetnu gradnju (otpornost na jake zemljotrese).

63
ZDRAVE GRAEVINE ZA ZDRAVLJE LJUDI I BOLJITAK IVOTNE SREDINE

Kue od balirane slame Zdrave drvene kue

U kineskom gradu Dalia, zdrave kue tokholm ekoloki zdrave kue

64
 IZVOD IZ ZDRAVIH GRAEVINSKIH MATERIJALA

Da bi neki graevinski materijal ili nametaj mogao da se svrsta u bioloki zdrav proizvod,
mora se od strane ovlaene ustanove pribaviti odgovarajui atest, koji se izdaje ako je ma-
terijal zadovoljio propisane granine vrednosti po pitanju sadraja prirodne radioaktivnosti i
sadraja otrovnih supstanci.

NEKI OD GRAEVINSKIH MATERIJALA KOJI SU ZADOVOLJILI TRAENE KRITERIJUME:

Opeka, gips, elementi od gipsa, trska, presovane ploe od trske, pluta, proizvod od kokosovih
vlakana, drvena vuna i drvene ploe od mekih vlakana, lake ploe od drvene strugotine, mors-
ka trava, proizvodi od slame, neke vrste drvene kore, rogoz, celuloza, valovit papir, tresetne
ploe, glina, peena opeka od gline (cigla i crep), kreni malter, produni malter...

Izgled jedne od zdravih kua, izgraene u

ekoloki zdravom ambijentu

65
 KUE OD ZDRAVIH GRAEVINSKIH MATERIJALA
Eliminacija tetnih graevinskih materijala, koji negativno deluju na ljude i ivotnu sredinu naroito je
intenzivna u zemljama Evropske Unije, gde se na primerima Nemake moe sagledati perspektiva novih i
zdravih graevinskih materijala.

Najmodernije, zdrave porodine kue zidaju se termoblokovima (Ytongom), koji se smatra, zbog svojih
karakteristika, jednim od najboljih i najzdravijih termoblokova u graditeljstvu, jer je ekoloki materijal
napravljen od prirodnih sirovina: pesak, kre, cement, gips i voda.

Prednost mu je i u tome to se objekat od ovog materijala 2,5 puta bre zida u odnosu na objekte od
drugih graevinskih materijala, tedi se vreme u fazi gradnje, ekoloka prednost, estetska privlanost ob-
jekta, dok se u zgradama koje su zavrene od takvog materiajla tedi na energiji i grejanju, jer u ovom
sluaju je termoizolacija zgrade nepotrebna (u odnosu na klasini sistem gradnje), a objanjenja stru-
njaka su u tome: to milioni malih vazdunih elija u strukturi ovakve vrste zidarskog bloka najefikasnije
spreavaju gubitak energije, obezbeujui i leti i zimi idealnu termoizolaciju.

Ekoloki zdrava porodina

kua od materijala Ytong

66
 NOVI PRILOZI ZA REAVANJE PROBLEMA U OBLASTI ZATITE
IVOTNE SREDINE (AP VOJVODINA, NOVI SAD, 2011)

Projektom za zatitu ivotne sredine (solarno grejanje), glavni grad AP Vojvodine, realizuje u 2011. godini na SPENSU. Novi
Sad se ve due vreme suoavao sa problemima kako grejati velike bazene vode u ovom gigantskom sportsko-poslovnom
objektu. Reenje je pronaeno u solaarnom zdravom grejanju i postavljanjem solarnih panela. Ovim se ine pozitivni koraci
u pronalaenju boljeg razvoja obnovljenih izvora energije. Projektom je predvieno postavljanje 100 solarnih kolektora na
jugozapadnoj strani SPENSA, na bonim stranama i na krovu Velike dvorane. Sistem bi trebalo da zaivi tokom 2012. godine

67
 NOVI PRILOZI ZA REAVANJE URBANISTIKIH PROBLEMA
(GRADOVI BUDUNOSTI, JAPAN, 2011)

Posle razornog zemljotresa u Japanu, koji se desio 2011. godine, u kome je teko oteena i gigantska nuklearna centrala u
Fukuimi japanske firme-divovi rade na velikim projektima u vezi sa zatitom ivotne sredine. U saradnji sa osam partn-
erskih firmi, Panasonik do 2014. godine namerava da izgradi turistiki eko-grad za oko hiljadu domainstava, koji e biti
nazvan Fujisawa Sustanable Smart Town. Ideja se svodi na jednostavnu minimalizaciju potronje energije, a kue u naselju
e biti osloboene od SF gedgeta i tetne visoke tehnologije. U cilju ovog projekta, japanski strunjaci zatite ivotne sre-
dine vide efikasnost i korist od pametnog planiranja novih domova. Svaka novoizgraena kua e imati krov sa ugrae-
enim solarnim kolektorima, koji e biti iskorieni za snabdevanje energijom, iji e viak biti skladiten u posebno diz-
ajniranim akumulatorskim jedinicama, instaliranim u strukturu zgrade, dok e saobraajna struktura biti dizajnirana za elek-
trina vozila sa dostupnim prikljucima za punjenje, a bie elininisani sistemi tzv. kanjona, Faradejevog kaveza itd.
Vrie se ugradnja samo zdravih graevinskih materijala, koji ne utiu negativno na ljude

68
 ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Na osnovu uraenog Zavrnog rada daje se Zakljuak koji dotie poglavlja
samog rada, trasira pravce buduih istraivanja i otvara neka znaajna pitanja iz
problematike Inenjerstva zatite ivotne sredine, u segmentu Uticaja tetnih
graevinskih materijala na zdravlje ljudi.

kroz strukturu rada istraivao jedno vano polje koje se direktno tie oveka,
njegove ivotne sredine, a prvenstveno bezbednog stanovanja ljudi u ekoloki
zdravim zgradama, stavljajui akcenat na opasnosti po oveka, koje dolaze iz
emitovanja tetnih uticaja iz materijala, koji su ugraeni u stanita ili objekte u
kojima ljudi borave i rade.

Savremeno graditeljstvo i zatita ivotne sredine, poslednjih decenija imaju

prisutan problem, koji je u korelaciji sa strukturom okruenja oveka i zatite
njegove ivotne sredine, jer je uticaj tetnih graevinskih materijala po zdravlje
ljudi i okoline, koji su ugraeni, ne samo u zgrade individualnog ili kolektivnog
stanovanja, ve i u objekte, maine i ureaje, koji su u sebi sadrali veoma
opasne i tetne materijale.

69
Veliki globalni problem, koji donosi rast svetskog stanovnitva, koji je iao uzlaz-
nom putanjom u poslednjih 360 godina, jer su svim problemima koji su se pove-
avali tokom smenjivanja vekova, pridodati i novonastali: zagaenja iz energet-
skih izvora, zagaenja od ekspanzione industrije, iz mnogobrojnih stambenih i
urbanistikih naselja, i ostali izvori zagaenja koji dolaze iz takastih, povrins-
kih i primarnih izvora.

U problemskom konstruktu integralnog zagaenja ivotne sredine intenzivan je

problem Efekat kanjona koji se stvara naroito u veim gradovima, a udrueni
ga ine graevinski objekti, u koje su ugraeni i tetni graevinski materijali, za-
tim kolovozna traka, sa aktivnom frekvencijom vozila, smerovi vetra, kao i osnov-
na (fonska) koncentracija ugljenmonoksida, pa je stepen zagaenja i buke prema-
io dozvoljene limite.

Ako se tom problemu, koji je akutan u gradovima, doda i eksterijerni problem, gde
je ogromni deo hidrosistema Republike Srbije skoro doveden do raspada i neefi-
kanosti, onda se mora aktivirati, kako svest ljudi, tako i odgovornost kreatora za-
kona, i decidirano poeti potovati Preporuke Meunarodnih strunih institucija
o dozvoljenim nivoima i koncentracijama pojedinih tetnih komponenti.

70
Najnovija odriva reenja ve se uveliko prezentuju u zemljama SAD i Evropske
Unije, u vidu uspostavljanja osnovnih principa ekoloki ispravne gradnje (odrivi
razvoj), koji podrazumeva takav razvoj gde se obezbeuje prisustvo prirodnih re-
sursa, i omogui zadovoljenje potreba sadanjih generacija, ali bez ugroavanja
buduih generacija i omogui im se da oni zadovolje svoje potrebe razvoja i na-
pretka, a naroito su istaknuta istraivanja o zdravim graevinskim ekolokim
projektima, koje nude nadu oveku da razmilja i gradi objekte koji e pospeiti
njegovo zdravlje, to se moe realizovati kroz vie moguih reenja, odabiru ma-
terijala i naina izvoenja gradnje.

Naravno, svi problemi koji su u vezi sa ugroavanjem zdravlja ljudi i ukupne ovekove sre-
dine, problemi koji negativno utiu na blisko okruenje ljudi, problemi koji ugroavaju floru i
faunu, kao i globalni problemi, sa kojima se suoava cela planeta, moraju se reavati plan-
ski i energino. Potrebno je pronai nove alternative, koje e omoguiti pozitivniju klimu
ivljenja, a tome u prilog idu i budui projekti, koji bi trebalo znatno da pomognu reavanju
problema zatite ivotne sredine, a naroito da eliminiu akutni problem uticaja tetnih gra-
evinskih materijala na zdravlje ljudi, a u vezi sa tim intenzivnije:

- Potovati Meunarodne konvencije o eliminaciji tetnih gra. materijala

- Imperativno podsticati kreatore projekata, najzdravijih po oveka i okolinu
- Stimulisati proizvoae i industriju ekoloki zdravih materijala
- Pisanim i elektronskim medijima delovati na svest svakog pojedinca
- Eliminisati objekte koji su izgraeni od tetnih graevinskih komponenti
- Dravna strategija za bolju korelaciju kulture, graditeljstva i ekologije
71
 ZAHVALNICA
Na kraju prezentacije ovog zavrnog Diplomskog rada, koristim priliku da
zahvalim svim mojim profesorima, koji su mi bili predavai na smeru Inenjers-
tvo zatite ivotne sredine, na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.
Dekanatu FTN-a u Novom Sadu, na elu sa dekanom prof. dr Ilijom osiem,
prodekanima, i asistentima na mom studentskom smeru.
Mentoru moga rada i uvaenom prof. dr Slobodanu Krnjetinu, iji edukativni do-
prinos, kao i dragocene naune sugestije su doprineli da ovaj Zavrni rad ura-
dim sa velikom istraivakom radoznalou, istrajnou, i energijom.
Rukovodiocu studentskog programa na FTN prof. dr Goranu Vujiu.
Zahvaljujem lanovima komisije sa FTN, za odbranu moga Diplomskog rada.
Posebnu zahvalnost prof. dr oru Baiu , kao i prof. dr Mirjani Vojinovi-Mi-
loradov, za podrku mojoj II generaciji na Inenjerstvu zatite ivotne sredine.
Studentskoj slubi, kao i Biblioteci FTN, ije korienje neophodne literature mi
je pomoglo tokom petogodinjih studija, kao i u realizaciji ovog rada.

Diplomski rad je odbranjen

na Fakultetu tehnikih na- Dipl. Ing. Gojko Doenovi,
FTN, Novi Sad, 2011. godine
uka u Novom Sadu
sa ocenom deset (10) 72