Raspeti izmeu dve venosti izmeu iezle prolosti i nepoznate budunosti

neprestano tragamo za odgovorom gde se nalazimo i kuda mi to idemo.

Batinici smo zaostavtine koju su nam ostavile nauke i umetnosti dela velikih
junaka otkria i stvaranja, tih raznih Kolumba, Leonarda i ekspira. Diimo se
onim to su oni otkrili i stvorili. Meutim, svi mi tragamo. Svi mi elimo da
odgonetnemo zato. ovek je ivotinja koja postavlja pitanja. I dok nas
ono to pronaemo, uverenje da smo pronali odgovor, moe razdvojiti i
prinuditi da zaboravimo da smo ljudi, traganje nas i dalje povezuje, ini nas
ljudima i omoguava nam da to i ostanemo.

Naa kultura imala je tri velike epohe traganja. Prva je epoha bila oliena u
smelim prorocima i filozofima, koji su spasenje ili istinu traili od Boga na
nebesima ili od razuma unutar svakog od nas. Potom je nastupilo doba traganja
u okrilju zajednice, doba tenji ka ostvarenju civilizacije liberalnog duha, a zatim
i, u najskorije vreme, doba drutvenih nauka, kada izgleda da ovekom,
okrenutim ka budunosti, vladaju sile istorije. U svom linom traganju koristimo
sve te razliite vidove traganja. Njima se i dalje vraamo, ne toliko zbog
odgovora ve zbog njihovog naina postavljanja pitanja. Na tom dugom
traganju zapadna kultura se od potrage za ciljem ili svrhom okrenula ka
traganju za uzrocima okrenula se od pitanja zato ka pitanju kako. Da li bi
zbog toga nae ljudsko iskustvo moglo da izgubi svaki smisao? Kako onda da
vratimo smisao za svrhovitost i kako da ga oplemenimo?

Ova pria nema kraja, jer mi i dalje istraujemo na ljudski rod kreui se
unutar jednog venog pitanja zato. Zapravo, uviamo da smo od traganja
za smislom doli do toga da smisao pronalazimo u traganju.

Danijel D. Borstin odlomak iz knjige Svet traganja

Doktor Danijel Dozef Borstin (1914 2004) bio je istaknuti ameriki istoriar,
advokat, univerzitetski profesor i pisac. Titula doktora knjievnosti dodeljena
mu je na Univerzitetu u Kembridu. kolovao se na Harvardu, Oksfordu i Jejlu.
Bavio se advokaturom i bio je lan udruenja londonskih advokata Inner
Temple. Takoe, istakao se i kao univerzitetski profesor. Na ikakom
univerzitetu predavao je ameriku istoriju punih 25 godina. Osim toga, svoja
predavanja drao je i na mnogim prestinim univerzitetima irom sveta:
Univerzitet u Rimu, Univerzitet u enevi, dravni Univerzitet Portorika,
Univerzitet u Kjotu, Univerzitet u Kembridu, a na Sorboni je bio ef katedre za
ameriku istoriju.

Obavljao je funkciju direktora Nacionalnog muzeja istorije i tehnologije, kao i

vieg istoriara u vaingtonskom Institutu Smitsonijan. Najzad, bio je i
bibliotekar Kongresne biblioteke.

Autor je preko 20 knjiga, meu kojima se istiu dve trilogije: Amerikanci (za
iji poslednji tom je dobio Pulicerovu nagradu) i triologija intelektualne istorije
koja obuhvata knjige Svet otkria, Svet stvaranja i Svet traganja. Njegova
knjievna dela prevoena su na mnoge evropske, ali i na kineski i japanski
jezik.