Mr VLADISLAV DORDEVIC, asistent BRACNI DRUG KAO REDOVNI ZAKONSKI NASLEDNIK (nastavak iz prethodnog broja Zbornika) Il NASLEDNOPRAVNI POLOZAJ BRACNOG DRUGA U DRUGOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU 1. Konkuriguéa lica Po nagem pravu braéni drug ne moe biti jedini naslednik prvog naslednog reda, veé u nedostatku potomaka ostavioca prelazi u drugi nasledni red i konkuri’e na naslede sa ostaviotevim srodnicima -druge parantele bez ogranigenja. Odstupanje od ovog pravila moguée je samo po Zakonu o nasledivanju SR Makedonije ¢l. 135 st. 6 i po Zakonu o nasledivanju SAP Vojvodine él. 132, st. 6, pod uslovom da se nasleda odreknu potomei ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomei. U tom slugaju, braéni drug ostavioca nasleduje cebu zaostavStinu kao jedini naslednik prvog reda. Postavlja se pitanje da li zakonodavac ima dovoljno opravdanja Sto odreduje da braénom drugu konkurigu na naslede ostaviotevi sro- dnici drugog kolena bez ograniéenja prava predstavljanja. Jo3 kod pre- dloga Zakona 0 nasledivanju iz 1955. godine, pojavilo se miljenje da bi trebalo u pojedinim parantelama, koje dolaze u obzir za nasledivanje, iskljuéiti iz nasleda odredene srodnike. Tako se-htelo u drugom nasle- dnom redu ogranigiti krug naslednika na ne¢ake i ne¢akinje ostavioca, au treéem naslednom redu na dede i babe, odnosno na decu i unuéad dede i babe. Medutim, kasnije se od toga odstupilo.’). : Ako u vreme donoSenja saveznog Zakona o nasledivanju iz 1955, nisu postojali.uslovi za takvo odredivanje naslednika oni sada postoje, obzirom na promenu drustveno ekonomske osnove naseg drustva, i odnosi u porodici koji su se do temelja izmenili, te slobodno mozemo da kazemo da ih nasledno pravo ne prati u dovoljnoj meri. Pri tome je od znagaja éinjenica da je na’e drustvo u dovoljnoj meri zahvatio proces atomizacije porodice. Od mnogobrojnih ranijih ¢lanova porodi- ce danas su to samo braéni drugovi i njihova deca i izmedu njih u najveéoj meri postoji zajednica Zivota, porodiéna solidarnost i uzaja- mno uvazavanje. Zato smatramo da braéni drug, po pravilu, treba da iskljuéi iz nasleda ostavioseve srodnike druge parantele. Izuzetno, bra- éni drug delio bi zaostavStinu sa roditeljima i sa braéom i sestrama ostavioca po pravu predstavljanja, ukoliko su oni ‘Ziveli u zajednici sa 1) A. Findgar, cit, delo, str. 55,.u tom smislu vidi i presudu Vrhovnog suda NR Srbije, Gz, 421/48, Narodni pravnik 1949, I, str. 40. 263ostaviocem u momentu njegove smrti, Medutim, -savezni, republigki i pokrajinski propisi o nasledivanju odreduju pored braénog druga i os- tavioceve srodnike druge parantele dokle ih god ima. Braémom drugu konkurige na naslede makar samo jedan ostaviogev srodnik druge pa- rantele. Ukoliko nema srodnika drage parantele, ili ih ima a nece ili ne mogu da postanu naslednici ostavioSeve zaostavstine, onda bratni drug iskljuduje iz nasleda srodnike ostavioveve treée parantele. 2Velitina naslednog dela (1)Redovna (fiksna) deoba Velitina naslednog dela braénog druga kao naslednika prvog reda zavisi od broja prvostepenih potomaka i usvojenika ostavioca, odnosno od mosioca linija i zbog toga mu je u raznim slutajevima razliéita veli- Gna naslednog dela. Braéni drug u konkurenciji sa srodnicima druge parantele, po pravilu, dobija polovinu zaostavstine (fiksni deo), dok druga polovina pripada srodnicima (roditeljima u nedostatku njih braéama sestrama itd), bez obzira koliko ih u konkretnom sluéaju bude bilo (él. 13, SZN, a, 12, CG, él. 14, M, &. 14. Sl, él. 13, Sr, 4, K, i dl. 14, V). Na taj naéin veliéina zakonskog naslednog dela bratnog druga fiksno je odre- dena, tako da je za nasledno pravo braénog druga bez ikakvog ataja kako ée se, na’ koliko delova, uz primenu prava predstavljanja i prira- Staja rasporediti druga polovina zaostavStine. To je sve upravilu, dok dok - medu njima ima jednog srodnika druge parantele, makar da’ samo jedan moze i hoe da bude naslednik, bratnom drugu pripada polovina zaostavstine. Braéni drug dobija celu zaostavSstinu tek onda kada su oba ostavioteva roditelja umrla pre ostavioca, a-nisu ostavili ni jednog potomka, ili ako su se oba roditelja.odnosno njihovi potomci odrekli nasledstva ili su nesposobni, nedostojni ili iskljueni iz nasledstva. To mati bratni drug iskljutuje iz nasleda ostavioéeve srodnike trece pa- rantele i dobija celu zaostavitinu kao jedini naslednik drugog naslednog reda. (2) Poveéanje i smanjenje naslednog dela Braéni drug (bilo mut ili Zena), nasledujuci polovinu zaostavStine u drugom naslednom redu, moze do¢i u gori imovinski polozaj nego Sto je bio'za vreme trajanja braka, narotito ako je ostavilac eventualno obezbedivao najveci deo sredstava za zajednitki Zivot, Sto jekod nas jo8 uvek Sesto slugaj ako se kao ostavilac javlja muz a Zena kao nasle- dnik. Pri tome, polovina zaostavitine ne bi bila dovoljna prezivelom braénom drugu da nastavi jedan normalan i pristojan Zivot. S druge strane roditelji ostavioca nasleduju polovinu zaostavStine u_konkure- neiji sa braénim drugom takode mogu doci u gori imovinski polozaj, naroéito ako ih je ostavilac izdrZavao ili bar u izvesnoj meri pomagao. Imajuéi sve ovo’ u vidu nage pravo je predvidelo. moguénost povecanje 264naslednog dela braénog druga na ratun dela koji bi trebao da pripadne konkurigudim srodnicima druge parantele, pa cak da braéni drug dobi- je i celu zaostavstinu, Dok smanjenje naslednog dela bratnog druga moze ici samo u korist roditelja i to dotle da i oni mogu dobiti celu zaostavstinu ostavioca uz potpuno iskljuéenje bratnog druga iz nasle- dstva. Na taj nagin se u pojedinim sluéajevima otklanjaju vrlo negati- vne posledice koje nastaju u vezi sa smréu ostavioca u odnosu na imo- vinsku situaciju braénog druga odnosno roditelja ostavioca. Savezni Zakon o nasledivanju i novi republi¢ki i pokrajinski za- koni o nasledivanju drée se principa uzajamnosti u pogledu povecanja odnosno smanjenja naslednog dela braénog druga i roditelja ostavioca kao rodonaéelnika drugog naslednog reda, a ne izmedu bratnog druga i poboénih srodnika druge parantele, posto oni ne mogu traziti smanje- nje naslednog dela bratnog druga, dok braéni drug to mote €initi u odnosu na njihov nasledni deo. Dakle, u drugom naslednom redu posto- je dve situacije u kojima braéni drug ne bi nasledio polovinu zaosta- VStine, veé vie ili manje od polovine, odnosno da dobije celu ili da ne dobije nigta iz zaostavstine. a) Poveéanje naslednog dela Prema. propisima él. 28 SZN, dl. 23 BiH, él. 23 CG, él. 25 M, a. 23 SI, él. 23 Sr, a. 18 K, i él. 24 V. dolazi do povecanja naslednog dela braénog druga pod odredenim uslovima. Uslovi za nastupanje ove mo- guénosti jednaki su u saveznom i republitkim i pokrajinskim zakonima o nasledivanju koji su doneti, uz samo jednu posebnost u st. 2 ed. 23, Zakona o nasledivanju Bosne i Hercegovine i u st. 2. dl. 23, Zakona o nasledivanju Crne Gore, u kojima je propisano da sud pri odluéivanju © poveéanju naslednog dela braénog druga pored ostalih zajedniékih kriterijuma uzme u obzir trajanje braéne zajednice. Do povecanja na- slednog dela bratnog druga na ratun naslednih delova srodnika drugog naslednog reda moze do¢i pod slededim predpostavkama: a) Kada braéni drug konkurige na naslede sa srodnicima-nasle- dnicima drugog reda, i to sa bilo kojim izmedu njih i bez obzira koliko ih je. b) Potrebno je da bude ispunjen jedan osnovni moglo bi se re¢i prethodni uslov i to: da braéni drug nema nuénih sredstava za. Zivot. Ako nema dovolyno nuénih sredstava za Zivot, éak ni kada dobija, kao naslednik, polovinu zaostavstine. Pri odluéivanju o pitanju da li braéni drug ima ‘A nema nuinih sredstava za Zivot treba wzeti celokupnu imo- vinu bratnog druga, nezavisno od nasledno-pravnih ovla8éenja prema imovini umrlog braénog druga — od zajedniéke braéne tekovine do Gije podele nu%no dolazi u vezi smnti jednog braénog druga. Ocena ispunjenja ovog uslova vr8i se prema stanju u momentu smrti ostavi- oca — jednog braénog druga. Mislimo da treba uzeti u obzir i potenci- .jalne moguénosti braénog druga u buduénosti, posebno u skoroj budu- duénosti, raéunajuci od momenta smrti ostavioca. Pri tome ¢e se uzimati u obzir svi izvori prihoda koji bratnom drugu mogu prutiti nuina sredstva za Zivot, a ne samo njegovu imovinu koju on ima u mome- 265niu delacije, koju dobija podelom zajednitke bratne tekovine i polovinu zaostavstine u datom sluéaju. Naprimer: ako je braéni drug osiguran za sluéaj smrti drugog braénog druga s tim da ée mu pripasti izvesno izdravanje — ili fiksna suma odjedanput na osnovu tog osiguranja, to primanje moze biti od znaéaja pri oceni da li braéni drug ima ili nema nuinih sredstva za Zivot, ili braéni drug ima pravo na primanje iz soci- jalnog osiguranja, ili postojala realna moguénost da se braéni drug za- posli s obzirom na njegovu struénu spremu, godine Zivota i sl. Zakon 0 nasledivanju SR Slovenije (¢. 23) jedini ne postavlja nikakav prethodni uslov u’pogledu imanja ili nemanja nuznih sredstava za Zivot od strane predivelog braénog druga, koji bi polagao pravo da se njegov nasledni deo pove¢a na teret naslednih delova srodnika, -na- slednika drugog naslednog reda. Medutim, kao i drugi zakoni i Zakon o nasledivanju SR Slovenije odreduje da ée sud prilikom donogenja odluke da li uopSte ima osnova i mesta poveéanju naslednog dela bra- &nom drugu uzeti u obzir sve okolnosti sluéaja, narotito imovinske prilike, sposobnost za privredivanje i vrednost zaostavitine. Na taj na- éin po zakonu SR Slovenije — i u tome je njegova specifiénost — daje se moguénost na ovo povecanje svakom prezivelom braénom drugu a ne samo onom koji nema nuznih sredstava za Zivot, a da li Ge do ovog pove¢anja do¢i, u kojoj meri i kome obliku to zavisi od odluke i ocene suda. c) Poveéanje se vr8i na zahtev predivelog bratnog druga, a ne po sluzbenoj duimosti suda. Bratni drug da bi mogao uspeSno postaviti zahtev za poveéanje svog naslednog dela na raéum srodnika — nasle- dnika drugog naslednog reda, mora da doka%e da nema nuznih sredsta- va za Zivol. Za slutaj da srodnici drugog naslednog reda spore da bra. &ni drug nema nuanih sredstava za Zivo' stavinski sud uputi¢e- na parnicu bratnog druga odnosno srodnika pravo smatra manje- ve- rovatnim, pri éemu ée obiéno biti upucen braéni drug da dokaze opra- vdanost svog twrdenja, sem kada se veé u ostavinskom postupku poka- zalo da je vrlo verotavmo da braéni drug zaista nema nuZnih sredstava za Zivot’). Sud moze dosuditi poveanje naslednog dela pretivelog bratnog druga u drugom redu, samo ako je on podneo zahtev a ne i njegovi naslednici u njegovo ime jer-u ‘oudsko} praksi se smatra da se smréu prezivelog bratnog druga gasi ovo pravo i ne prelazi na njegove na- slednike. To znati smatra se da je liéno pravo prezivelog braénog dru- ga.) d) Posebno stav 2, él. 28, Zakona’o nasledivanju i odgovarajucih propisa republika i pokrajina naglaSavaju'da sud u svakom pojedinom sluéaju uzima u obzir kako imovinske prilike braénog druga i ostalih naslednika srodnika u konkretnom sluéaju koji se pojavijuju kao na- slednici, tako i sposobnost za privredivanje braénog druga i ovih na- 2) Po pravilu se upuéuje bratni drug na parnicu sto se vidi iz brojnih su- dskih odluka: reSenje Vrhovnog suda Jugoslavije, REV, 367/62 od 28 maja 1963, reéenje Vrhovnog_suda AP Vojvodine, Rev. 256/58, od. 62.1959, resenje Vrhovnog suda APV, Rev. 4/56, od 26. 6. 1956, itd. 3) ReSenje Vrhovnog suda Jugoslavije Rev. 367/62, od 28, 5. 1963, Nasledno pravo u praksi, Beograd, 1975, str. 82. 266slednika. Pri emu vodiée se raéuna ne samo o postoj janju pomenute nesposobnosti, nego i o stepenu delimiéne nesposobno- sti za privredivanje ovih lica, a i stepenu i intenzitetu paprema tome i rezultatima koji se mogu postidi radom ovih lica ako su ona sposobna za privredivanje. Dakle, sud vodi raéuna o svim relacijama imovinskih stanja i sposobnosti za privredivanje bratnog druga i srodnika nasle- dnika, pa bilo da su to roditelji ostavioca (jedan ili oba), bilo da su poboéni srodnici drugog naslednog reda. Prema tome, sud prilikom odlutivanja uzece u obzir s jedne strane ukupne imovinske prilike bra- nog druga, njegova sposobnost za privredivanje, kao i njegove prilike za slutaj da dobije samo polovinu ili povecani deo zaostavstine, a s druge strane i imovinske prilike ostalih naslednika, njihovu sposobnost za privredivanje kao i njihove prilike da dobiju redovni deo ili samo umanjeni deo, vodeci raéuna o vrednosti zaostavstine kao celine. Ako je vrednost zaostavitine mala, tako da njeno dodeljivanje bilo kome od zainteresovanih lica né bi imalo ozbiljnijeg imovinskog znaéaja, to ce mo¢i takode, na primer, da utite na sud da tak i celu takvu zaostavsti- nu dodeli braénom drugu. Sud mode uzeti u obzir i sve druge okolnosti, naprimer, mogu- énost da neko od vise lica koja polazu pravo na naslede, a koja sva nemaju nuZnih sredstava za Zivot, moze biti izdréavano od nekog dru- gog lica na kome lei takva zakonska obaveza izdréavanja. Prilikom Odludivanja o povecanju naslednog dela bragnog druga u odredenim situacijama, dosla bi u punoj meri do izrazaja ideja individualizacije i prilagodavanja pravnog regulisanja pojedinih sluéajeva konkretnim okolnostima i specifignostima, ideja koja je mislimo i dovela do pre- dvidanja izuzetaka. Razume se da to jo8 vise povecava znaéaj sudske odluke pri oceni opravdanosti odstupanja od pravila. To samo ukazuje na potrebu da sud ovim pitanjima posveti najvecu paznju. ¢) Ukoliko su ispunjeni uslovi za povecanje naslednog dela bra- &nog druga, sud ée u svakom konkretnom sluéaju odrediti koji deo koga naslednika ima da bude umanjen u korist dela braénog druga, pri emu ova smanjenja.ne moraju biti jednaka za svakog sanaslednika — srodnika, Na taj naéin povecanje naslednog dela braénog druga mote teretiti delove sanaslednika — srodnika kako jednako, odnosno srazme- mo, tako i nejednako, odnosno nesrazmerno. Tako ‘sud moze obuhvata- judi delove svih ili-samo nekih naslednika — srodnika, odrediti samo procenat umanjenja njihovih delova, odnosno procenat naslednog dela braénog druga, ostavijajuci da se takva odluka konkretizuje, kao vecina odluka o rasporedu zaostavétine, u postupku deobe pokrenutom radi izvréenja te odluke. Sud moze to povecanje odrediti na taj natin. Sto bi najpre odredio pojedine individualno odredene stvari ili zbir stvari koje bi imale na ime pove¢anja da pripadnu bratnom drugu, ostavlja- juéi da ostatak podele naslednici — srodnici.‘) Odluku pak da cela zaostavstina pripadne bratnom drugu, dakle uz ukljudenje svih srodnika drugog naslednog reda, sud moze doneti 4) ReSenje Okruinog suda Zagreb, Gz, 5462/55, od 29. 11. 1955, Naa zakoni- tost, br. 8/9 / 1956, str. 380. p i : 267samo ako je zaostavstina (kao celina) u konkretnom slugaju tako male vrednosti da bi njenom podelom braéni drug zapao u tesku oskudicu. b) Smanjenje naslednog dela U drugom naslédnom redu mote doéi-do smanjenja naslednog dela braénog druga u korist ostaviogevih roditelja (@l. 29, SZN, él. 24, BiH, &l. 24, CG, él. 26, M, al. 24, SI, a. 24, Sr, él. 19, K i al. 25, V), ako ‘oni ne bi imali nudnih sredstava za Zivot. Bratni drug ne bi dobio polovinu zaostavstine, veé manje, ili Zak ne bi niSta nasledili zaostav- Stinu svog umrlog braénog druga. A sve to pod sledecim uslovima: a) Do smanjenja naslednog dela braénog druga moze do¢i samo ako on konkurige na naslede sa roditeljima ostavioca, pa bilo sa oba ili sa jednim od njih. Prema tome nasledni deo bratnog druga ne moze ni u kom sluéaju biti smanjen u korist bilo kojih poboénih srodnika — na- slednika iz drugog naslednog reda. b) Da bi doglo do smanjenja naslednog dela braénog druga uko- rist naslednih delova roditelja (ili samo jednog roditelja) potrebno je da roditelji nemaju nuinih sredstava za zivot. U pogledu ispunjenja ov- og bitnog uslova va%i mutatis mutandis, sve Sto je ve¢é reéeno 0 ovom uslovu u odnosu na braénog druga kada on postavlja zahtev za poveéa- nje svog naslednog dela. Medutim, i ovde ée sud, donosedi svoju odluku uzeti u obzir i sve druge okolnosti konkretnog’slutaja koji mogu biti od znagaja za postizanje ‘cilja kome se tezi, tj. da se omoguéi povecanje naslednog dela roditelja onda kada je to nu%no, ali da time ne budu oSteceni interesi braénog druga. U pogledu ocene imovinskih prilika i sposobnosti za privredivanje roditelja, imovinskih prilika braénog dru- ga, odnosno naslednika-potomka roditelja i njihove sposobnosti za pri- vredivanje, kao i vrednosti zaostavStine kao celine, vazi mutatis-mutan- ais sve Sto je veé reteno za slutaj pove¢anja naslednog dela braénog iruga. ©) Povetanje naslednog dela roditelja move se vr8iti samo na njihov zahtev, sud to ne vr8i po sluzbenoj duznosti. Pri tome ovo pove- éanje naslednog dela moze se vr8iti bilo u korist oba roditelja bilo u korist samo jednog roditelja ostavioca. U tom sluéaju razlikujemo tri situacije: aa) Ako oba ostavioéeva roditelja dive zajedno i oba se pojavljuju kao naslednici, poveéanje njihovog naslednog dela moze se wrsiti samo na raéun, na teret naslédnog dela bratnog ‘druga, bilo delimignim sma- njenjem bilo celokupnim dodeljivanjem naslednom delu rocitelja. Sud e ocenu svih uslova za poveéanje, a posebno osnovanost uslova koji se odnosi da nemaju nuznih sredstava za Zivot, vrsiti imajuéi u vidu sve okolnosti u odnosu na oba roditelja. To zato &to izmedu roditelja kao bratnih’ drugova postoji zajednica Zivota i obaveza uzajamnog po- maganja, tako da se nemoze govoriti o ,memanju nuwinih sredsta- va za Zivot” na strani jednog roditelja sve dok drugi roditelj ima sredstva iz: kojih se mogu obezbediti sredstva za tekuée potrebe njihove zajednice. Postoji mi&ljenje da ovo vaii i za sluéaj ako jedan 268od roditelja neée i nemoze (zbog nesposobnosti i' nedostojnosti). u konkretnom sluéaju da bude naslednik-) Ukoliko se ne bi primenilo ovo pravilo mogle bi se ciniti zloupotrebe narotito davanjem izjave o odricanju od nasleda jednog roditelja. - bb) Ako su oba roditelja u Zivotu u momentu smrti ostavioca, ali je izmedu njih trajno prestala zajednica Zivota, onda povetanje nasled- nog dela mode traziti onaj roditelj koji nema nu%nih sredstava za Zivot, pod uslovom da zato ispunjavaju uslove..Za svakog posebno se ceni da i su ispunjeni trazeni uslovi. Pri tome trajni prestanak zajednice Zivo- ta mo%e nastupiti u sledstvu razvoda braka (Sto de najéesde bnti sluéaj, ali i bez toga ako je pokrenut postupak za razvod braka izmedu rodi- telja ostavioca jer oni fakti¢ki Zive odvojeno, raskinuv’i svaki medu- sobni dodir, posebno ako je njihova zajednica trajno prestala. ‘Sud u svakom konkretnom ‘sluéaju ceni da li je zaista u momentu smrti osta- vioca bila prestala zajednica Zivota izmedu roditelja ostavica i da:li se takva situacija ima okarakterisati kao trajna. ‘Ako su oba roditelja u Zivotu, ali je zajednica Zivota medu njima trajno prestala, a samo jedan roditelj nema nuznih sredstava za Zivot, onda on ima pravo da mu se poveca njegov nasledni deo. To povecanje se mo%e vrSiti kako na teret naslednog dela braénog druga, tako i na teret naslednog dela drugog ostavioéevog roditelja. Pri tome ovo pove- éanje moie obuhwatiti kako samo jedan deo drugog naslednika tako i celokupnu zaostavstinu, ukoliko je tako male wrednosti da bi njenom podelom roditelj éiji se nasledni deo povecava zapao u oskudicu. Poveéa- nje naslednog dela jednog roditelja ne mora biti vr’eno u jednakoj me- rina teret naslednog dela bratnog druga i naslednog dela drugog rodi- telja, né mora biti vrSeno u jednakoj meri ve¢ to moze biti u razli¢itim iznosima na teret jednog, tj. bratnog druga i drugog, tj. roditelja, pa éak ina teret jednog od njih, dok bi drugi dobio puni iznos svog nasle- dnog dela. cc) Ako je samo jedan roditelj ostavioca u Zivotu u momentu delacije, onda samo on (dakle, cnikada ‘ne i potomei drugog roditelja koji je umro) moze zahtevati povecanje svog naslednog dela. Pri tome ée se uslovi za udovoljenje zahtevu ceniti upravo s obzirom na njegovu situaciju u konkretnom slugaju. Ako sud utvrdi da roditelj ima pravo na povetanje svog naslednog dela bratnog druga, tako i na teret nas- lednog dela potomka drugog roditelja koji je umro pre ostavioca. To moze biti i na teret sopstvenih potomaka roditelja koji ima pravo na povecanje. d) Sud ée na najpogodniji nagin odrediti oblik umanjenja nasle- dnog dela braénog druga, jednog od ostaviotevog roditelja it potomaka toga roditelja, sve u korist poveanja naslednog dela oba roditelja od- nosno jednog roditelja. Nije iskljuéena moguénost da zahtev za poveéanje naslednog de- la bude opravdano istaknut od strane pretivelog bratnog druga i jed- nog ostaviogevog roditelja, bilo da se oba roditelja ostavioca pojavlju- ju kao zakonski naslednici tija je zajedmica Zivota trajno prestala, ili jedan roditelj, ili potomci umrlog roditelja. Uz predpostavku da sui 5) B, Blagojevié, cit, delo, str. 167, kao i u Slanku ,Ekonomski polozaj na- slednika i moguénost odstupanja od zakonskog naslednog reda’, Arhiv, 12/61, str. 167. 269bratni-drug i jedan od ostaviotevih roditelja bez nwinih sredstava za Zivot, moze na zahtev jednog i drugog do¢i do povecanja njihovih na- slednih delova na radi naslednog dela drugog roditelja, odnosno na raéun naslednog dela potomka umrlog roditelja u smislu kako je to napred izlozeno. (3) Nasledno pravo dve ili vie supruga U nagem pravu smatraju se punovaznim brakovi_zakljuéeni u bivoj Jugoslaviji, zatim za vreme NOB. i posle oslobodenja ako su sklopljent prema propisima koji su bili na snazi pre 6 aprila 1941. go- dine. Jedan od iavora braénog prava u bivéoj Jugoslaviji bilo je Seri- jatsko pravo koje je dozvoljavalo poligamijski brak (jedan, mu8karac je mogao imati vise Zena). Po3to su takvi brakovi zakljuéeni prema propi- sima koji su bili na snazi u momentu zakljuéenja, to braéno zakono- davstvo. u novoj Jugoslaviji ne moze se retroaktivno primenjivati na veé zakljuéene brakove. Zakon o nasledivanju SAP Kosva sadrzi posebne propise o nasle- dnom pravu dve ili vise supruga iz ranije priznatih brakova (i. 17, K). Savezni Zakon’o nasledivanju i ostali republitki zakoni o nasledivanju izriéito ne sadrie propise o naslednom pravu dve ili vise supruga. Me- dutim, postoji mi8ljenje da ova prava po naslednom pravu nadiivelih dve ili vise supruga ostavioca iz njegovih ranije priznatih brakova vavi svakako bez obzira Sto to nije izri¢ito reéeno u svim zakonima o nasle- divanju republika i pokrajinama u nagoj zemlji, pa je kao takvo prime- njivano do sada u sudskoj praksi.) Prema Zakonu o nasledivanju SAP Kosova él. 17 kada. ostavioca, nadzive dve ili vise supruga iz ranije primatih brakova, deo koji bi nasledila jedna supruga deli se na jednake delove na sve supruge iz takvih brakova. Ovo pravilo vazi bez obzira da li se takve supruge po- javijuju kao naslednice prvog ili drugog zakonskog naslednog reda, a pri Gemu se osnovanost eventualnog pove¢anja ili smanjenja naslednog dela svake od takvih supruga ceni posebno i odvojeno. Broj ovih slu- éajeva relativno je mali. To su u pitanju oni sluéajevi_ poligamijskih brakova koji su se mogli zakljuéiti u nagoj zemlji prema Serijatskom pravu. ‘) B. Blagojevié, cit. delo, str. 181, kao i u élanku ,Osnovne zajednitnosti i razligitosti naslednih ‘prava republike i’ autonomnih pokrajina u SR Srbiji”, Pra- vni Zivot, br. 10/75, str. 31. 270Mr VLADISLAV DORDEVIC assistant 7 LE CONJOINT EN TANT QUE SUCCESSEUR LEGAL NORMAL (Suite du numéro précédent) Résumé En continuant son exposé sur Ie conjoint en tant que successeur Iégal no- rmal, Tauteur considere la position juridique et héréditaire dans le deuxiéme ordre du droit successoral. Cette position est expliquée par le traitement de ces Questions: les personnes qui viennent en concours, la grandeur de la part héré- diteure du conjoint et les droits successifs de deux ou plusierrs épouses. Dans la motivation des personnes de deuxiéme ordre de succession qui viennent en concours comme successeur du conjoint, ’auteur ‘a donné un exposé comparatif des solutions de cette question dans nos lois des républiques fédérées et des provinces autonomes. On a constaté que Je conjoint, en ‘bonne régle, ne peut pas étre le seul successeur du premier ordre de succession, L’auteur s'engage Dour la solution par laquelle le conjoint, en bonne régle, doit exclure de Ia Succession des autres descendants du défunt de la seconde parentéle, et seule- ment dans des cas exceptionnels, il partage la succession avec les autres parents dit défunt d’aprés le droit de réprésentation. ‘On expose sur la grandeur de la part successorale du conjoint par le par- tage normal (fixe) et puis, par Paugmentation on la diminution de la part succe- ssorale. L'auteur expose en détail les conditions et il indique les specificités et les différences dans les solutions Iégislatives des républiques et des provinces. Enfin, Pauteur considére le droit successoral de deux ou plusieurs épouses car dans notre droit sont estimés comme valables les mariages unis d’aprés Ie droit musluman dans Vancienne Yougoslavie. 271