Komljenovic, Prof. DR - Opste Ratarstvo PDF

Prof.
dr Ilija Komljenovi
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO
UVOD
Kako u prirodi uopte, tako u poljoprivredi vlada odreeni okvir ivota koji se oblikuje pod
djelovanjem niza ivotnih faktora. Ovi faktori su abiotiki: zemljite, klima ( vazduh, svjetlost, toplota, voda), i
biotiki (gajena biljka, domaa ivotinja i ovek) a njima se pridruuju i drugi pratei biljni i ivotinjski organizmi,
meu kojima posebna uloga pripada mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljinoj makrofauni. Zemljite i
klima ine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.
Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju oveka i drugih heterotrofnih organizama, to znai da je
prvo dolo do evolucije biljaka, a onda ivotinja. ovek je za gajenje odabrao prve vie biljke koje nose plodove
(seme). S njima poinje agrikultura koja uslovljava sedelaki nain ivota. To je ujedno poetak civilizacije. Prvi
uzgajai biljaka sluili su se opaanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s veim plodovima
(semenkama), pretpostavlja se da su to bile trave od kojih su nastale itarice. To izdvajanje je poetak selekcije,
kada je otada do prolog stolea prela veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasleivanju, postavljena
je na naune osnove.
Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u prolosti nije menjala samo iskustvena selekcija
koju je obavljao ovek, nego i promena ekoloke sredine. To su u prvom redu odnosi na antropogenizaciju
zemljita. Vana uloga u tome pripada obrada i ubrenje zemljita.
ovek kao svestan faktor povezuje vladajue faktore u jedan usmereni proces, koji treba da omogui
optimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maksimuma iskoritava povoljnost
koja mu obezbeuje taj okvir a da otklanja nepovoljnost koje mogu biti izazvane delovanjem pojedinih faktora
(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, tetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd).
Prirodni uslovi odreenog poljoprivrednog prostora, predstavljaju njegov prirodni potencijal. On
omoguuje ostvarenje odgovarajueg proizvodnog efekta gajenih bilja. Do koje e mere ove mogunosti biti
iskoriene, najvie zavisi od oveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojee
uslove, a s druge strane od njegove sposobnosti da utie na uslove sredine kao i na osobine gajenih biljaka.
Polazei od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u poljoprivredi, maksimalni proizvodni
uinak postie se uz optimalno prisustvo svih spomenutih faktora. Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija,
vano je da postoji sklad izmeu proizvodnog potencijala poljoprivrednog prostora i produktivne sposobnosti
gajenih biljaka.
Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po nainu svoga ivota
i odravanja ive stalno u simbiozi sa ovekom. Procenjuje se da danas na zemljinoj kugli ima vie od 200.000
biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok ovek danas koristi oko 50.
Zbog injenice da biljke troe mali deo suneve energije, zadatak selekcije je u iznalaenju takvih formi
gajenih biljaka koje e biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunevu energiju. Takvim radom dobijene su
danas takve sorte / hibridi koje daju izuzetno visoke prinose. Sinteza ratarske i stoarske proizvodnje omoguuje
pravilno ekonomisanje inilaca proizvodnje, ouvanje i poboljavanje bogatstva, plodnosti, strukture te poveanja
ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena na proizvodnju organske
materije koja ima upotrebnu vrednost za oveka (hrana, prediva vlakna i dr), odnosno koja je neophodna za
odravanje ivota ljudi i domaih ivotinja. Ona je apsolutno neophodna, jer se njeni produkti ne mogu zameniti
vetakim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak oveanstva, odnosno
ekonomski, kulturni i socijalni razvoj drutva, (Molnar i Lazi, 2001).
ovekova uloga je da intervenie kako bi se postojea energija to potpunije iskoristila, odnosno, da u
okviru ratarske proizvodnje, otklone ono to biljkama smeta a nadopune ono to im nedostaje.
2
Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

Zelena biljka je prava biohemijska fabrika koja oveku obezbeuje oko 94 % hrane jer je sposobna,
koristei sunevu energiju, da iz prostih neorganskih jedinjenja sintetiu sloena organska jedinjenja koja su
neophodna svim ivim biima.
Smatra se da zelene biljke u procesu fotosinteze godinje obezbede oko 350 milijardi tona organske
materije koju koristi ovek, ivotinje ili su sirovina za preraivaku industriju. Najznaajniji zadatak biljne
proizvodnje, je dakle pretvaranje prirodne plodnosti zemljita u ekonomsku, to omoguava primena razliitih
agrotehnikih, meliorativnih, organizacionih i ekonomskih mera uz maksimalno mogue ostvarenje racionalnog
sistema biljne proizvodnje.
Glavna karakteristika poljoprivredne biljne proizvodnje je u tome, to se temelji na zelenoj autotrofnoj
biljci koja pomou hlorofila moe direktno iskoriavati sunevu energiju i u procesu fotosintetske asimilacije
ugljenika stvarati organsku materiju.
Poljoprivredna, kulturna biljka vezana je uz stanite, a svojim organima nalazi se u dva medijuma: koren u
zemljitu, a nadzemni deo u atmosferi. Iz zemljita biljka usvaja edafske inioce (vodu, kiseonik i hranjiva) a iz
atmosfere sunevu energiju i ugljen-dioksid.
Gajena biljka je zapravo "biohemijska tvornica" koja proizvodi organsku materiju potrebnu za opstanak
heterotrofa (ovjeka i domaih ivotinja). Poljoprivreda, a s njom i biljna proizvodnja se razlikuje od drugih grana
ljudske delatnosti. Njezina su glavna obeleja:
1. Poljoprivredna proizvodnja se odvija u slobodnom prostoru (fabrika bez krova) i ima sezonski karakter, ali i
u zatienom prostoru (plastenici, staklenici) kada nije sezonski ograniena.
2. U tehnolokom procesu biljna masa se postepeno se poveava rastenjem i razvojem uz sredstva za

proizvodnju i ljudski rad, uz postojanje povoljnih klimatskih faktora.
3. U poljoprivredi proces rada je mnogo krai od procesa proizvodnje jer radovi u poljoprivredi imaju sezonski
karakter (pica radova), dok rast i razvoj biljaka tee kontinuirano u toku vegetacijske sezone.
4. U biljnoj proizvodnji obrtni kapital se troi neravnomerno, a vraa se odjednom u toku etve berbe.
5. Koeficijent obrta kapitala u poljoprivredi se kree od 0,9 do 2,4 dok je u trgovini i industriji od 4 do 12 u
toku godine.
Poljoprivreda menja svoju fizionomiju zbog razliitih klimatskih prilika, stvarajui posebne regije u kojima
su zastupljene odreene biljne vrste pa i vrste domaih ivotinja. Dosljedno tome, i regionalnost je jedno od
obeleja poljoprivrede. Jasno je, da na stvaranje regija odnosno rejona deluju i drugi faktori (ekonomsko-istorijski,
npr.) ali su bio-ekoloki primarni.
Klima i njeno znaenje za ivot biljaka

Klima ima veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Najvanije je njezino delovanje na autotrofne
organizme (biljke) zbog bazinog procesa fotosinteze. Meutim, klima jednako tako ima vaan uticaj i na ostale
lanove agrobiocenoze (oveka i domae ivotinje).
Na klimu ne moemo znaajnije uticati, zato se ona javlja kao dominantan faktor proizvodnje. To znai da
se agrobiocenoza odnosno poljoprivreda mora prilagoavati klimi.
Klima predstavlja proseno stanje meteorolokih pojava na odreenom prostoru u duem

vremenskom periodu od najmanje 30 godina.
Klimu pored opteg pojma moemo podeliti i na:
1. Mikroklima - klima usko ogranienog podruja-prostora.

2. Ekoklima -kompleks klimatskih uslova formiranih u okviru jedne zajednice.
3. Fitoklima - klima stvorena dejstvom biocenoze koja u svome formiranju (ivotu) i rasprostiranju
uslovljava specifine klimatske uslove (fitoklima ume, vonjaka, penice, kukuruza i sl.)
4. Nanoklima - klimatske specifinosti koje se ispoljavaju na malim rastojanjima.
3
Klima je dominantan faktor kod gajenja biljaka (na koji ovek ima mali uticaj), a javlja se kao sloeni
vegetacioni inilac sa svojim elementima: svetlost, toplota, voda i vazduh.
Svetlost
Sunce je glavni izvor svetlosti. Suneva svetlost deluje hemijski i fiziko-toplinski. Suneva svetlost ili suneva
radijacija sastavljena je od zraka razne valne duine: od 280 do vie od 800 nm.
ovek vidi valne duine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na lanove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400
nm deluje na smanjenje habitusa biljke i debljanje listova. Zona do 500 do 700 nm vana je za fotosintetsku
asimilaciju ugljenika, ali najjaa je apsorpcija sunevog svetla u hlorofilu u zoni od 600 do 700 nm (crvena zona
spektra). Zona od 700 do 800 utie na produenje rasta biljaka, a vie od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavni
izvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.
Priblino polovicu ukupne suneve radijacije otpada na toplinski efekat, sledi fotositntetski uinak a tek na
treem mestu ostali uticaji na lanove u agrobiocenozi.
Prikaz sunevog spektra po talasnim duinama
U globalu bi se moglo rei, da suneva svetlost ima ulogu u sledeem:
1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)

2. Utie u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke)
3. Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformie se u toplotu, te biljka transpiracijom
vode odrava temperaturni reim.
4. Aktiviranju fermenata koji reguliu razne ivotne procese (klijanje semena, obrazovanje
hlorofila i sl.)
Priticanje suneve energije na povrinu zemlje nije svugde jednaka, pa se prema geografskom poloaju,
godinjem razdoblju i vremenu u danu odnosno vremenskim prilikama razlikuje intenzitet i duina trajanja.
suneve svetlosti:
Intenzitet suneva svetla

Koliina suneve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 10 26 kWm-
2
. Ta vrednost se naziva solarna konstanta. Od navedene koliine energije na povrinu zemlje stigne njezin manji
deo (0.9 1.1 x 1026 kWm-2). I tako mala koliina energije je za agrobiocenozu vrlo velika.
Fenomen odbijanja suneve svetlosti s povrine naziva se albedo. To je procentualni odnos izmeu
reflektovane energije zraenja i celokupne svetlosne energije koja je pala na povrinu zemlje ili nekog drugog tela.
Na albedo utie izmeu ostalog vlaga i boja povrine. to je povrina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnog
zraenja vea i tada je albedo manji. Najvei albedo pokazuje sneni pokriva (85%), dok tlo ima mnogo manji
albedo (10-30%).
Intenzitet suneve svetlosti ovisi dalje u geografskom poloaju, nadmorskoj visini, inklinaciji terena,
naoblaci itd. Intenzitet suneva svetla znatno se smanjuje naoblakom, a to utie na fotosintezu i hemositezu.
Meutim, i difuzna svetlost je vaan ekoloki faktor u biosferi i agrosferi. Smanjenje intenziteta suneve radijacije
zbog naoblake na biljke deluje tako da se vegetacija produava, jae se razvija vegetativna masa na tetu
generativnih organa.
4
0,9
Vedro
0,8
0,7
Relativna jakost svetla

0,6
0,5
slabo oblano
0,4
0,3
Jako oblano
0,2
0,1
0
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
asova u danu
Intenzitet svetla pri razliitoj naoblaci (po Lundegrdhu)
U zemljama koje imaju vie naoblaka, manje sunanih dana (sever i severozapad Evrope) manje se
nakuplja eer i ulje u semenu. To znai da takva podruja nisu prikladna za gajenje uljarica ili kultura za
proizvodnju eera. Nasuprot tome, sonije povre se gaji upravo u tim podrujima gde ima vie difuzne svetlosti.
Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili vetake livade i panjaci su zastupljeniji na severu i severozapadu
Evrope gde je dosledno tome, razvijenije stoarstvo. Jug Evrope prikladniji je za gajenje voaka i vinograda i
povra.
Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odreena koliina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to:
1. Heliofite - za svoj razvoj trae mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,
itd).
2. Semiskiofite - za svoj razvoj zahtevaju osrednji intenzitet svetlosti (tikve, deteline, neke sorte pasulja,
paradajz)
3. Skiofite - biljke sene.
Za gajenje poljoprivrednih kultura, vana je minimalna koliina svetla izraena u luksima. Luks je
meunarodna jedinica osvetljenja, koju dobiva neka ploha na kojoj je svaki etvorni metar povrine
jednoliko osvetljen svetlosnim tokom od jednog lumena. Po drugoj definiciji, luks je koliina svetlosti koja
isputa jedna svea merena na udaljenosti od jednog metra. Graak treba 1100 luksa da bi uao u fazu zriobe,
kukuruz 1 400 1 800, jeam i penica 1 800 2 000, duvan 2 200 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400
luksa.
Prinos krompira pri razliitom osvetljenju (po Klappu)
5
Ako je koliina svetla ispod minimuma, nema uspenog stvaranja hlorofila. U tom sluaju dolazi do
izduivanja bledih stabljika (etioliranje), slabo se razvija lie i koren a cvetovi i plodovi se ne formiraju.
Meutim, ne prevelik intenzitet svetlosti nije dobar jer on poveava uticaj tetnih ultraviolentnih zraka. U
tom sluaju se smanjuje habitus biljke, lie postaje manje i tamnije (nagomilavanje hlorofila). Biljka se od
prevelikom intenziteta svetlosti brani dlaicama, uvijanjem lia i sjajnim povrinama (odbijanje svetlosti).
Koliko e biljke na nekom stanitu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti

svetlosnog korienja, a ono se izraunava na osnovu sledee formule:
int enzitet svetlosti na s tan itu

L
int enzitet pune dnevne svetlosti
Preraunato u procente, svetlosno korienje moe biti od 1 do vie od 40% pune dnevne svetlosti
(Jankovi, 1966).
Propustljivost svetlosti od strane biljke Proputanje svetlosti kroz list
U biljnoj proizvodnji se intenzitet suneve svetlosti moe regulisati: pravcem setve/sadnje, gustinom useva,
pinciranjem, orezivanjem, zakidanjem zaperaka, unitavanjem korova i drugim merama nege. Biljka iskoristi samo
1- 7 % suneve energije, a neke vrste (lucerka) imaju i preko 85 puta veu lisnu povrinu u odnosu na povrinu
zemljita koju pokriva.
Duinu sunane svetlosti

Na ekvatoru je duina dana i noi uvek jednaka tj, no i dan traju po 12 asova. Idui od ekvatora prema
polovima duina dana i noi se menja. U ljetnjim mesecima, duina dana raste a zimi opada. Duina dana i noi
vaan je kozmiki odnosno geofiziki faktor za ivot na Zemlji. To se u prvom redu odnosi na biljke, jer su se one
kao autotrofni organizmi tokom svoje evolucije prilagodile stanitima. Prema tome, ritam njihova ivota je
prilagoen odreenoj duini dana i noi.
Blie ekvatoru, duina dana u doba aktivne vegetacije je kraa, a prema polovima je dua. S obzirom na
duinu dana i noi u vreme aktivne vegetacije, biljke delimo na one iz podruja kratkog i na one iz podruja
dugog dana. Ako se biljka iz podruja kratkog dana prenese u podruje dueg dana, nastaje poremeaj koji
nazivamo fotoperiodika reakcija, odnosno biljka reaguje na duinu dana. To je tzv. fotoperiodizam. Poremeaj
se manifestuje tako da biljka ne moe normalno cvasti i doneti plod. Iz ovoga se moe zakljuiti, da je
fotoperiodika reakcija jako bitna za prelaz iz vegetativnog u generativni period ivota biljke.
Danas se fotoperiodizam iskoriuje prilikom selekcije biljaka (stvaranje novih sorata ili hibrida), tako da
se u kontrolisanim uslovima prema potrebi skrauje ili produuje trajanje dana i tako omogui istodobna cvatnja
radi ukrtanja biljaka koje inae ne cvetaju u isto vreme. U direktnoj proizvodnji, fotoperiodizam se iskoriava
tako da se neka kultura kraeg dana prenese u podruje dueg dana kako bi se produio vegetativni period i tako
dobila vea biljna masa.
Meu kulturnim biljkama postoje razlike u pogledu zahteva biljaka prema duini dana, pa tako imamo:
6
1. Biljke kratkog dana (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika).
2. Biljke dugog dana (ovas, argarepa, repa, lan, graak, ra, penica, crvena detelina i pana).
3. Neutralne biljke (heljda, suncokret, jeam ozimi, ria, evropske sorte ioke, paradajz i repica).
Toplota
Glavni izvor toplote je sunce. Atmosfera se zagrejava toplinskom radijacijom kopna i mora jer sunevo
zraenje prolazi kroz atmosferu, a da je praktiki ne zagrejava. Zato je toplota vazduha pri povrini zemljita
najvea, a opada pri porastu nadmorske visine. Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hlaenja izmenama dana i noi .
Promene toplote danju i nou (po Geigeru i Kessleru)
Isto tako, postoji horizontalni raspored toplote (ovisno o geografskoj irini) i vertikalni raspored
(ovisno o nadmorskoj visini). Horizontalni raspored toplote na Zemlji pokazuje sve osobine zonalnosti, a
najpovoljniji sa gledita poljoprivredne proizvodnje je umereni pojas u kome se odvija najintenzivnija biljna
proizvodnja.
45
40 1,22% CO2
Krompir
35
30
paradajz
Asimilacija CO2
25
20
krastavac
15
10
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55
Temperatura (0C)
Zavisnost fotosinteze lia krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviu)
7
U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opada
za 0.60C (vertikalni termiki gradijent).
Za agrikulturu su vane kardinalne temperaturne take , a to su temperaturni minimum, optimum i
maksimum. Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fizioloki procesi prestaju, a najpovoljniji su pri
temperaturnom optimumu. Pri tome je najvaniji raspon temperatura od 0 do 45oC.
S obzirom na fizioloke procese u biljci, sve temperature ispod O oC smatramo negativnim, a iznad OoC
pozitivnim. Kako dioba elija u biljci prestaje kod 5oC, ovu temperaturu smatramo biolokim temperaturnim
minimumom. Sve aktivne temperature umanjene za vrednost biolokog temperaturnog minimuma su efektivne
temperature.
Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma efektivnih
temperatura vazduha ili suma toplotnih jedinica. Za izraunavanje sume efektivnih temperatura za jare vrste
(kukuruz), postoje jo dve metode (Komljenovi i Todorovi Vida , 1988):
1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi: max oC min oC

GDU 10 o C
2
2.
2

CHU jedinice (corn heats units): CHU 1 3.33 T 10 0.084 T 10 2 1.8T 4.44 0 C
max max mm
o 0 o o
Temperature manje od 10 C uzimaju se kao 10 C, a temperature vee od 30 C kao 30 C. Za svaki dan
vegetacije jarina se raunaju toplotne jedinice, i na taj nain se dobije suma toplotnih jedinica za celi vegetacioni
period ili za odreenu fenofazu razvoja biljke.
Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od poetka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500
do 3000 oC, penicu od 1200 do 23000 oC, kukuruz od 2400 do 3000 oC, suncokret od 2600 do 2800 oC, eernu
repu od 2400 do 2700 oC, paradajz od 1800 do 2000 oC, krastavce od 1900 do 21000 oC itd.
Temperature izmeu 25 i 30oC je prosean optimum za glavne fizioloke procese u biljkama pre svega
generativne kao i za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izmeu 35
i 40oC. Optimum disanja je izmeu 36 i 40oC. Pri 45oC hlorofil se inaktivira i fotosinteza prestaje, a iznad
temperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50 oC
disanje prestaje.
Za aktivni ivot biljaka su vrlo vani temperaturni pragovi: 0oC, 5oC, 10oC i 20oC. Na 0oC prestaje ili
poinje aktivni ivot biljaka, iznad 5oC poinje aktivna vegetacija trava i strnih itarica umerenog pojasa, iznad
10oC aktivna vegetacija biljaka iz suptropskih a iznad 20oC tropskih predela.
Temperature oko 250C predstavljaju optimum za cvetanje i oplodnju, dok temperature vie od 250C pogoduju
dozrevanju useva.
Vie temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe materije u biljci i za gubljenje vlage, a
jedno i drugo znai proces dozrevanja biljaka.
U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se one u tom pogledu dele na:
1. Termofilne - (prilagoene su viim temperaturama). To su biljke junih podruja i ne podnose mrazeve

(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.).
2. Kriofilne - (prilagoene su niim temperaturama). Potiu iz umerenog klimatskog podruja (strna ita,
graak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spana, kruka, jabuka i dr.)
3. Mezotermne biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom.
S obzirom na ekoloku valencu biljke delimo jo na:
a) Euritermne biljke - one podnose velika termika kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti.
b) Stenotermne - njihov areal rasprostranjenosti je mnogo ui, s obzirom da ne podnose vea termika
kolebanja.
I drugi izvori svetlosti mogu imati priblian efekat kao i suneva svetlost koja se primenjuje u
kontrolisanim uslovima (zatien prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl).
Uticaj visokih temperatura

Najtetniji uticaj visokih temperatura je zbog velikog poveanja evapotranspiracije pri emu se u biljci
deavaju nepovratne pojave u strukturi i metabolizmu biljke (koagulacija protoplazme i dehidracija), dolazi do
destrukcije hlorofila, poveava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - prisilnog zrenja.
Takva pojava naroito je poznata kod strnih ita kao toplotni udar kada temperatura vazduha dostigne
vrednost od 330C , uz nisku relativnu vlanost vazduha moe se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija penice
8
u fazi votanog zrenja i uzrokovati turost zrna uz opadanje kvaliteta i visine prinosa. Meutim, visoke temperature
mogu biti ogranieno korisne u poljoprivredi zbog suenja mokrog zemljita i osposobljavanje za poljske radove,
kao i korisnog dozrevanja i suenja plodina.
Poljoprivreda se nalazi u veini sluajeva u povoljnim termikim uslovima kao to se moe videti u
sledeoj tabeli.
Maksimalna i minimalna srednja godinja temperatura vazduha ovisno o geografskoj irini (Mihali, 1985)
Temperature Geografska irina (u 0)
(u 0C) 80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80
Max.srednja godinja -10 8 17 29 28 15 14 1 -12
Min. srednja godinja -19 -8 10 23 25 18 9 -6 -20
Za agrikulturu nisu bitne izoterme, nego termika kolebanja tokom godine, naroito u doba najaktivnije
vegetacije gajenih biljaka.
Zbog toplinskih uslova najvea prostranstva poljoprivrednih povrina nalaze se u umerenom pojasu. Idui
prema polovima, agrosferu ograniavaju niske a prema ekvatoru visoke temperature. U tropima se poljoprivredna
proizvodnja organizuje i do 3000 m nadmorske visine, a iznad 72 0 severne irine postoje samo tundre koje se
iskoriuju na nomadski nain (sobovi).
Kako je ranije bilo naglaeno, penjanjem u visinu za svakih 100 m temperatura pada za 0.6 0C, a sa svakim
0
1 C smanjenja srednje godinje temperature, vegetacija kasni 5 dana.
Za evropske prilike je 600 m nadmorske visine granica gajenja termofilnih biljaka (kukuruz, vinova loza i
voke), 800 m je granica ozimih usjeva, a 1000 m jarih kultura. To je ujedno granica gajenja oraninih biljnih vrsta.
Do 1000 do 2000 m zona je visinskih uma i travnjaka, a iznad 2000 m je pojas kamena, venog snega i leda.
Na toplinske prilike osim geografske irine i nadmorske visine utie i ekspozicija terena. June su
ekspozicije toplije, (primer u Centralnoj Evropi 400 m severne ekspozicije odgovara 550 m nadmorske visine june
ekspozicije u termikom pogledu).
tetno dejstvo visokih temperatura moe se ublaiti dobrom obezbeenou vodom, oroavanjem i
uravnoteenom mineralnom ishranom, odnosno kvalitetnom agrotehnikom.
Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su nepovoljne za biljke, u prvom redu zbog toga to aktivna vegetacije prestaje.
Na temperaturama ispod 0 oC, prestaje aktivna vegetacija, termofilne biljke ugibaju, a kriofilne prelaze u
stadijum mirovanja (kriptovegetacija). Ozime vrste zahvaljujui postepenom prilagoavanju na niske temperature
(kaljenju) mogu da podnesu veoma niske temperature. Smenjivanjem hladnih i toplih dana tokom zime, negativno
se odraava na useve. Ako su dani topli biljka poinje intenzivno da die, utroak eera se poveava, biljka se budi
iz zimskog sna - mirovanja, aktivira se njen metabolizam, a ako nastupe niske temperature ona obino ugine.
Kasni proleni mrazevi (april - maj) su izuzetno opasni, kao i mrazevi koji se javljaju u ranu jesen (trea
dekada septembra i prva dekada oktobra) kada je vegetacija jo u toku.
U toku zime niske temperature uzrokuju izmrzavanje povrinskog sloja zemljita, te se on izdie kao kora
koja izdizanjem mladih biljica kida korenov sistem. Ova se pojava naziva podlubljivanje ili srije i veoma je
tetna za ozima strna ita.
Meutim, niske temperature pogoduju nekim lukoviastim i krtolastim vrstama, jer bez niskih
temperatura one ne klijaju - period stratifikacije. Otpornost na niske temperature zavisi od naslednih osobina,
kaljenja, uravnoteene ishrane, gajenja otpornih hibrida i sorata, kvalitetne obrade zemljita, dreniranosti parcele,
malovanja folijom ili organskim materijalima, zagrtanja i gajenja u zatienom prostoru.
9
Voda
Voda je najnestabilniji
klimatski element zbog toga to se
vlaga skuplja u atmosferi
isparavanjem vodenih povrina i
kopna pa se kao oborina vraa na
zemlju. Voda se u vazduhu nalazi
u obliku vodene pare ili
kodenzovana. Kia i sneg su
glavni izvori vode za
poljoprivredne biljke. Raspored
oborina na Zemlji vrlo je
promenljiv - prostorno, koliinski
i vremenski, a uzrok su mu
nepravilan raspored kopna i
vodenih povrina te razlike u
reljefu.
Voda je potrebna svim
ivim biima. U biljkama voda
obavlja mnogostruku funkciju.
Protoplazma je izgraena od
sloenih kompleksa hidrofilnih
koloida koji primaju vodu i bubre
i u tom stanju omoguuju osnovne
fizioloke procese u eliji. Stoga,
voda za biljku ima sledeu ulogu:
Kruenje vode u prirodi

1. Uestvuje u grai elije i biljnog tkiva.
2. Vri transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren).
3. Vri transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge elije i organe.
4. Uestvuje u izgradnji organske materije, aktivira fermente, regulie metabolizam.
5. Stvara odreenu napetost (turgor, u sluaju nedovoljne obezbeenosti
biljka gubi turgor i vene).
6. Uestvuje u transpiraciji, izbacivanje vode u obliku vodene pare iz biljke. Postoji stomaterna i kutikularna
transpiracija, prvu biljka regulie otvaranjem i zatvaranjem pui, a druga je pasivni oblik transpiracije.
7. Obavlja regulisanje temperature (termoregulator).
8. Pomae pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem encima.
Najvei deo vode koju biljka koristi je tranzitna, a samo 1% vode se ugrauje u elije biljke. U vezi s tim,
potrebno je poznavati i pojam transpiracionog koeficijenta, a to je koliina vode koja proe kroz biljku da bi
stvorila 1 kg suhe tvari.
Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke

Transpiracioni
Kultura
koeficijent
Penica 450-600
Kukuruz 250-300
Ria 500-800
Soja 520-1000
Pamuk 300-600
Konoplja 600-800
Trave 500-700
Povre 500-800
10
Voda koju biljka primi korisna je ili fizioloki aktivna voda. U ivotu biljke u svakom asu je vana
njezina vodna bilanca. Postoji pozitivna i negativna vodna bilanca. Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem je
ravnotea izmeu utroene vode i nove koliine koja pritie u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem
biljka ima vee potrebe za vodom nego to iz sredine moe primiti. Negativna vodna bilanca vodi uginuu biljke
(fizioloka smrt od uvenua).
Biljke se u odnosu na potrebe za vodom znatno razlikuju. Ta se potreba ispoljava u osiguranju vode za
izgraivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na:
1. Kserofite - lako se prilagoavaju uslovima sue (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava,
eerna repa, tikve).
2. Higrofite - zahtevaju velike koliine vode (soja, paprika, konoplja, pirina, ovas , lupina, crvena detelina).
3. Mezofite - troe umerenu koliinu vode (penica, ra, krompir, jeam, crni luk).
Za svaku biljnu vrstu postoji kritini period rasta, a on nastupa kad biljka ima najveu potrebu za
primanjem vegetacijskog faktora a najosetljivija je na poremeaje, na prvom mestu na nedostatak vode.
Poznavanjem kritinog perioda od velike je vanosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kritini periodi na
nedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna.
Kod nas se najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja organizuje u zonama subhumidne klime, jer
aridnost i humidnost klime od najvee je vanosti za agrikulturu bilo kojeg podruja. Aridnost i humidnost klime
utie na stvaranje zemljita (tipovi), vodni reim, sposobnost zemljita za obradu, sistem ubrenja, izbor vrsta
gajenih biljaka itd.
Opta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)

Ukupna koliina
Ocena aridnosti-
godinjih padavina
humidnosti klime
(mm)
<250 aridna
250-500 semiaridna
500-1000 subhumidna
1000-1500 humidna
1500-2000 perhumidna
>4000 perhumidna
Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlanom do vlanom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri

manjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda moe organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali u
humidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija poveana.
Glavna poljoprivredna podruja na prostorima bive Jugoslavije je u zoni subhumidne klime (500-1 000
mm).
U aridnoj zoni potrebno je navodnjavanje, na prelazu u semiaridnu klimu povremeno gajenje biljaka
manjeg utroka vode (strne itarice). Tek u subhumidnoj klima uspeno je kontinuirano gajenje poljoprivrednih
kultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju ukljuiti i higrofite. Vlano-toplija klima povoljna je za drvenaste i
jednogodinje zeljaste vrste, a vlano-hladnija za travnjake.
U vruim predelima perhumidne klime, s jakom evapotranspiracijom, gaje se pamuk, ria, eerna trska.
Ako je vlaga visoka (1500-3000 mm godinjih oborina), a evapotranspiracija slaba, prevladavaju plantae
viegodinjih poludrvenastih i drvenastih vrsta (kakaovac, banane, sisal-palma, kokosova palma, papaja, mango i
dr). Kod velikih koliina oborina (> 3000 mm) nema vie povoljnih uslova za gajenje poljoprivrednih biljaka,
zemljite je pod bujnom prirodnom vegetacijom (kine ume).
Oborine
Vrlo su vaan faktor u poljoprivredi ne samo po obliku (kia, sneg, grad i rosa) i po koliini ve i u
distribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega.
Jedan milimetar oborina odgovara koliini od 1 litre na povrinu od 1 m2 ili 10 tona na jedan hektar.
Na primer, koliina od 720 mm godinjih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to ini pritisak
od 720 kg/m2.
11
Pritisak oborina deluje negativno na golo zemljite kao mehanika snaga zbijanjem zemljita, razaranjem
strukturnih agregata, zamuljivanjem, stvaranjem pokorice, a posljedica je slabija aeracija zemljita.
Kia
Koliina kie od ekvatora prema polovima se smanjuje, jednako se smanjuje vlaga u vazduhu. Koliina
kie koja padne godinje, zavisno od geografskog poloaja, iznosi od nekoliko milimetara do 11 000 mm (podruje
Himalaja). U tropskom pojasu padne u proseku 1 030 mm, u umerenom 610 a u polarnom samo 250 mm oborina
godinje.
Nadmorska visina i ororeljef utie na koliinu kie, pa se rauna, da se na svakih 100 m nadmorske visine
(n/v) koliina padavina poveava proseno za 80 mm. June strane brda bogatije su oborinama, od severnih, jer se
na junim stranama se penju vlane mase, a osloboene vlage zagrijavaju se sputanjem niz severnu stranu.
Meutim, june ekspozicije su jae izloene hidroeroziji.
Vano je poznavati intenzitet kie, a on se meri koliinom kie koja padne u jedinici vremena. to je
intenzitet kie vei, to je zemljite manje koristi, a opasnost je od erozije vea. Za poljoprivredu su najpovoljnije
tihe kie slaba intenziteta, kada se ak 95 % vode upije u zemljite u toku 6 sati. Kia je tetna ako je zemljite ve
zasieno vodom jer tad ga ini blatnjavim i onemogueni su radni zadaci. Jake (obilne) kie, pogotovo ako ih nosi
vetar, uzrokuju poleganje zeljastih i lom drvenastih kultura. Tople kie pospeuju vegetaciju i ivot u zemljitu, a
hladne i dugotrajne koe vegetaciju i bioloke procese u zemljitu.
Kie jakog intenziteta (torencijalne kie ili pljuskovi), izazivaju snane erozione procese na nagnutim
terenima, a na ravnim terenima izazivaju zabarivanje u mikrodepresijama. Pored toga, vei procenat vode biva
neiskorien usled brzog povrinskog oticanja.
Sneg
Za biljnu proizvodnju sneni pokriva ima pozitivnu i negativnu ulogu. Korisno delovanje snega je u
tome to se on javlja u mikrotermijskom periodu godine kao termiki izolator koji uva ozime useve od
izmrzavanja. Pored toga, on je izvor vlage za zemljite u prvim proletnim mesecima i u predelima sa manje
oborina, gde vea koliina oborina u toku godine padne u obliku snega.
tetni uticaj snenog pokrivaa ogleda se u nekoliko vidova. Rani sneni pokriva moe da pospei irenje
bolesti kod nekih ozimih useva (snena plesan na strnim itaricama), slabljenje useva usled spreavanja fotosinteze,
stvaranje ledene kore koje uzrokuje spreavanje dotoka kiseonika. Mokar i teak sneg moe izazvati guenje useva,
a dugo zadravanje snenog pokrivaa odgaa pravovremenu pripremu zemljita za setvu kao i ostale agrotehnike
zahvate.
Grad (tua)
Kao meteoroloka pojava, za poljoprivredu je apsolutno tetna. Ona dolazi u vreme intenzivne vegetacije,
u toplom delu godine. Grad ili tua izaziva oteenje lisne povrine, lomi stabljike, unitava cvetove, plodove te
smanjuje njihov kvalitet.
Danas se grad vie-manje efikasno suzbija protivgradnim raketama razbijanjem gradonosnih oblaka.
Rosa
Rosa je kodenzovana vodena para pri povrini zemljita, a u odreenim uslovima moe se iskoristiti kao
izvor vode u biljkama prirodne vegetacije i poljoprivrednim biljkama.
ematski prikaz opskrbe biljke vodom A) normalno korienje vode iz zemljita, B) korienje rose putem lia u aridnim
uslovima.
12
Rosa je obilata u aridnim predelima zbog velikih temperaturnih razlika izmeu dana i noi. Danju se
temperature visoke, a nou padnu i do ispod 00C. To je posljedica jake termike radijacije nou zbog vedrine.
U umerenom klimatskom pojasu, rosa ne igra znaajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda u
sunom razdoblju moe pomoi biljkama u svladavanju kritinog perioda nedostatka vlage. Prema istraivanjima u
Nemakoj, u toplom delu godine bez mraza, mesena koliina rose preraunata na oborine iznosi 1,21 2.46 mm.
Vazduh
Atmosfera je sredina u kojoj ive biljke sa svojim nadzemnim delovima i glavni heterotrofni lanovi
agrobiocenoze (ovek i domae ivotinje). Vazduh je jedan od elemenata klime, a za ive organizme predstavlja
svojim sastavom i kretanjem vrlo znaajan ekoloki faktor. Vazduh je meavina razliitih gasova, ija je
koncentracija na zemljinoj povrini manje-vie postojana.
Sastav vazduha
Vrednosti izraene u zapreminskim
Elementi vazduha
%
Azot (N2) 78.08 x 10-2
Kiseonik (O2) 20.95x10-2
Argon (Ar) 0.93x10-2
Ugljen dioksid (CO2) 3.3x10-4
Neon (Ne) 1.8x10-5
Helijum (He) 5.2x10-6
Metan (CH4) 2.2x10-6
Kripton (Kr) 1.1x10-6
Vodonik (H) 0.5x10-6
Azotsuboksid (N2O) 0.5x10-6
Ksenon (Xe) 0.1x10-6
Iz tabele se vidi da u vazduhu ima najvie azota. Meutim, plinoviti azot je za biljke neiskoristiv. Za
poljoprivredu azot iz atmosfere je vaan jer ga veu mikroorganizmi zemljita (fiksatori azota). Simbionti u
proseku uvek veu vie azota od nesimbionata. Simbiontski fiksatori azota (Bacterium radicicola) mogu vezati i
vie od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. Azotobacter sp.), do 50 kg azota po hektaru.
Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, deava se i pri elektrinom pranjenju (munje),
koji kasnije putem kie dolazi u zemljite. Na ovakav nain se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego
putem simbiotskih bakterija. U proseku je ta koliina oko 30 kg/ha nitrata. Ovaj fenomen je iskorien u
tehnolokom procesu proizvodnje azotnih ubriva (Haber-Bosh-ov postupak).
U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvornikih azotnih ubriva. Bez
toga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati.
Poslije azota, vazduh sadri najvie kiseonika. Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik se
obnavlja oslobaanjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najvie iz fito-planktona u oceanima.
Ugljen dioksida u vazduhu ima oko 2 1000 biliona kg. Kopnene biljke potroe 50-60 biliona kg CO2 i kad se a
koliina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina. Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putem
globalnog disanja biosfere i izgaranjem fosilnih i raznih drugih goriva. Moe se ak govoriti o jakoj tendenciji
porasta CO2 u atmosferi i sve prisutnijeg problema efekta "staklene bate" odnosno pregrejavanja atmosfere
Zemlje.
Koliina ugljen-dioksida od 0.03% nije optimalna za fotosintezu, ona bi to bila pri koliini 20 30 puta
veoj. Koliina CO2 u vazduhu neprestano se menja. Zimi ga ima vie, a leti manje, ujutro sadraj CO2 je vei a
naveer manji. Ugljen-dioksida ima vie u umi nego na travnjaku, vie u guem usevu nego u reem.
U biljnoj proizvodnji teko je poveati koliinu CO2, iako se stimulisanjem aeracije zemljita moe postii
poveanje koliine CO2 u prizemnim slojevima atmosfere.
13
7
0.12%
6
0.09%
5
Asimilacija CO2
4
0.06%
3
2 0.03%
0
1/40 1/20 1/10 1/4
svetlo
Krivulja asimilacije biljke Oxalis acetosella pri koncentraciji CO2 od 0.03 do 0.12% (po Lundegrdu)
U vazduhu se pored navedenih elemenata, nalaze sumpor, kalijum, atmosferska praina, polen biljaka,
korisni i tetni mikroorganizmi te vodena para ili vlanost vazduha. Vlanost vazduha je manja ili vea zavisno od
toplote, blizine vodene povrine. Zbog toga je vlanost vazduha u primorskim podrujima redovno vea nego u
kontinentalnim delovima. Vlanost vazduha delimo u tri kategorije (Stojanovi, 1985):
1. Apsolutna vlanost (e) - oznaava koliinu vodene pare koju vazduh sadri u odreenom momentu, pri
odreenoj temperaturi, a izraava se gramima ili milimetrima napona pare.
2. Relativna vlanost (e1) - predstavlja odnos izmeu apsolutne vlanosti i maksimalno mogue vlanosti pri
istoj temperaturi i izraava se u % :
e
e1 100
E
3. Deficit vlage (D) - predstavlja razliku izmeu maksimalno mogue vodene pare (E) i apsolutne
vazdune vlanosti (e) pri istoj temperaturi (u milimetrima ivinog supa). Od nje
zavisi veliina isparavanja:
D E e
Poljoprivredne klimatske sezone
Koristei klimatske podatke kod fiziolokih studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne kao i
optimalne temperaturne granice. Na osnovu tih graninih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, moe
se izvriti deoba kalendarske godine i sezone. Takve klimatske podele nazvane su poljoprivredne sezone. One
mogu imati prosene datume, kada poinje sezona, duina sezone, a ekstremi ili optimumi mogu se izraziti
verovatnou pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su (Backer i Strub,1963):
1. Rano prolee poinje kada je 20% ili manje minimalnih temperatura oko -8.80C. U rano prolee
viegodinji usevi kao to je Poa pratensis, poinju rasti, a jednogodinje biljke hladne sezone (ovas)
seju se.
2. Kasno prolee poinje kada je manje od 20% minimalnih temperatura od 0 0C ili nie. U kasnom
proleu usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i sline vrste), a usevi
hladne sezone brzo rastu.
3. Leto poinje kada je manje od 10% minimalnih temperatura od 50C ili nie. U leto usevi tople sezone
(soja) rastu brzo, a jednogodinje biljke ka itarice, anju se.
4. Rana jesen poinje kada je u drugom delu godine, vie od 20% minimalnih temperatura od 50C ili nie.
14
5. Kasna jesen poinje kada je vie od 10% minimuma od 00C ili vie.
6. Zima, kada je mogua proizvodnja ozimih useva ali i proizvodnja u zatienom prostoru.
Datumi nastupanja godinjih doba

Datum poetka godinjih
Godinja doba
doba
Prolee 21. mart
Leto 21. juni
Jesen 22. septembar
Zima 21. decembar
Uticaj agrotehnikih mera na mikroklimu parcele

Agrotehnikom se u izvesnoj meri utie na regulisanje temperature, vazdunog i hrandidbenog reima
zemljita, a ugleda se u sledeem:
Ljutenjem strnita nakon etve u zemljitu se sauva 20 - 30 mm vode. Poveanjem dubine obrade
zemljita za 1 cm smanjuju se gubici vode za 2- 4 mm jer se oranjem razbija kapilaritet zemljita i na izvesno vreme
spreava ascedentni tok vlage.
Po obavljanju oranja u hladnim podrujima temperatura zemljita se poveava 3-50C. Time se poveava
zapremina zemljita, a s tim u vezi i kapacitet zemljita za vazduh koji deluje kao toplinski izolator.
Nasuprot tome, u toplijim podrujima, oranje, ubrenje uz navodnjavanje (fertirigacija) poveava bujnost useva
usled zasenjivanja zemljita, to uslovljava sniavanje temperature za 2 - 30C
Navodnjavanje useva poveava odavanje toplote zemljita, ime se u znaajnom stepenu sniava
temperatura. Na parcelama bez navodnjavanja na isparavanje vlage troi se 30 - 40 % primljene suneve energije, a
na navodnjavanim 80 - 90 %.
Drenirana zemljita su toplija, bezmrazni period je na dreniranim povrinama dui za 5 - 10 dana, a obrada
u prolee poinje 10 - 15 dana ranije.
Primena mala smanjuje eroziju, spreava stvaranje pokorice, smanjuje veliinu evapotranspiracije,
smanjuje pojavu korova, poveava ili smanjuje temperaturu zemljita.
Vetrozatitni pojasevi poveavaju relativnu vlanost vazduha - poveava se produktivno isparavanje.
Hemijska defolijacija utie na poveanje temperature, smanjivanje vlanosti vazduha, poveava se
zagrevanje zemljita.
15
Edafon (zemljini uslovi)

U agrosferi biljke ive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve
kopnene, prilagoene umerenoj vlazi zemljita, premda ima izuzetaka
(ria). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranjivima i
kiseonikom (krastavac, paradajz npr,). Gajenje useva u
vodi poznat je pod nazivom hidroponino gajenje ili Organski deo 5-10% Voda
gajenje u hidroponima. Pored hidropona, biljke se (tena faza)
mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, ljunka,

ljake, usitnjenog stakla (drip kultura) i gajenje bez
zemlje (supstrat napravljen od polistirena ili
poliuretana).
Svi navedeni naini gajenja biljnih vrsta bez
prirodnog zemljita su po opsegu proizvodnje vrlo
ogranieni, iziskuju specijalistiko znanje, a po
investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga emo panju
posvetiti zemljitu kao prirodnom kategorijom po kojoj
Vazduh
su zemljita rastresita prirodno-istorijska tela nastala od Mineralni deo 90-95% (gasovita faza)
listosfere delovanjem pedogenetskih faktora od kojih
faktor vreme ima vrlo vanu ulogu.
Tako se zemljite smatra etverofaznim disperznim
sistemom, sastavljenim od krutih estica (organskih i mineralnih),
vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova,
vazduha i organizama (mikroba i makroba).
Da bi neko zemljite bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama
prua dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote.
Kulturno zemljite mora u potrebnoj meri sadravati biljna hranjiva i u obliku pristupanom za biljke.
Nepovoljno je kako vee ispiranje, tako i prelaenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko
nakupljanje aktivnih hranjiva. Poljoprivredno zemljite mora imati
dovoljno fizioloki aktivne vode i kiseonika.
Obnavljanje koliine kiseonika postie se aeracijom zemljita.
Mehaniki sastav zemljita (tekstura)

Mehaniki sastav zemljita (tekstura) je u velikoj meri konstantna veliina o kojoj ovisi vrednost
zemljita kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost
kulturnog zemljita raste od skeleta prema ilovai i pada prema glini.
Tekstura zemljita predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.
Podela zemljita prema teksturi (mehanikom sastavu)

Veliina
Grupa zemljita Tipovi zemljita
agregata
Peskovita Peskua
zemljita Krupni
Ilovasta peskua
(peskue)
Peskovita ilovaa
Umereni krupni Sitna (fina) peskovita ilovaa
Vrlo sitna (fina) peskovita ilovaa.
Ilovaa
Ilovasta zemljita
Srednji Prakasta ilovaa
Prah (prahulja)
Glinasta ilovaa
Umereno sitni
Prakasto glinasta ilovaa
Peskovita glina
Glinasta zemljita Sitni Prakasta glina
Glina
16
Dimenzije mehanikih frakcija u zemljitu

Naziv frakcije Promer (u mm)
Kamen >20
ljunak 20-2
Krupni pesak 2.0-0.2
Sitni pesak 0.2-0.05
Krupni prah 0.05-0.02
Sitni prah 0.02-0.002
Glina <0.002
Koloidi <0.0002
Na ekstremno skeletnim zemljitima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno
tekim zemljitima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s vikom ili nedostatkom
oborina. Meutim, ako se porede skeletna i vrlo teka zemljita, onda skeletna pruaju vie anse kao supstrati,
pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na ljunkovitim zemljitima pod uslovom da je
osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem).
Za uspevanje veine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruaju ilovae i to lake ilovae kod slabo
humusnih i bezkarbonatnih zemljita ili tee ilovae kod karbonatnih i humoznijih zemljita.
Naa najplodnija obradiva zemljita pripadaju zoni umo-stepe junog dela Panonske nizije. Formirana
su na karbonatnom lesu (ernozem, smea i smea lesivirana) to ukazuje da je veina poljoprivrednih zemljita
(obradivih) nastala na raun uma i travnjaka.
Oblici mehanikih frakcija zemljita: A-prizmatian, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E-horizontalno ploast, D-
mrviast (granulast)
Dubina zemljita
Kod dubine zemljita podrazumevamo dvije kategorije: apsolutna dubina i dubina fizioloki aktivnog
profila. Apsolutna dubina zemljita je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je
pedogenezom, u prvom redu poloajem zemljita u reljefu. Zato su najdublja
zemljita u ravnicama gde je materijal nanesen vodom, vetrom u velikim
koliinama. Duboka zemljita ili debeli sedimenti nastaju i taloenjem finih
estica u mirnoj vodi stajaica (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljita
iskoritavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim
poloajima, zemljita su plitka zbog poetnih procesa stvaranja zemljita ili
zbog erozije vodom. Tu se na povrini javlja geoloka podloga.
Za iskoritavanje zemljita gajenjem biljaka merodavna je dubina
fizioloki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljita. Fizioloki
aktivna dubina zemljita obuhvaa onaj deo pedosfere (dentrita, troine) koja
slui kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fizioloki
aktivnom profilu se nalazi ivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hranjiva,
korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi.
Slojevi antropogenog zemljita
17
Klasifikacija efektivne dubine zemljita (Kovaevi i Jaki Vojna, 1964)
Tip zemljita Dubina u cm

Vrlo plitka < 25
Plitka < 50
Srednje duboka <90
Duboka <150
Vrlo duboka >150
Potencijalna vrednost zemljita raste s dubinom fizioloki aktivnog profila, jer se samo na zemljitima
vee dubine, mogu gajiti biljke dubokog ukorenjivanja. Za savremeno gajenje poljoprivrednih biljaka, potrebno
je da efektivna dubina zemljita bude 90-100 cm.
Dreniranost ocednost zemljita

Ova osobina je od vanosti u iskoriavanju nekog zemljita jer su u njima odreeni vodovazduni
odnosi, a oni su kljuni za biokomponentu zemljita.
Ocednost utie na oksidacijske procese zemljita u kulturnom zemljitu u globalu moraju prevladavati
oksidacijski nad redukcionim procesima.
U odnosu na prirodnu dreniranost Mihali, (1985) je podelio zemljite na;
Podela zemljita prema prirodnoj dreniranosti (Mihali, 1985)

Razred Dreniranost Osobine
I Ekstremno ocedna Brzo gube vodu-nepovoljna za gajenje biljaka
II Jae ocedna Pogodna za vinovu lozu
Imaju povoljne vodno-fizike osobine za gajenje
III Ocedna
poljoprivrednih kultura
Srednje tekog su mehanikog sastava. Povoljna su
IV Umereno ocedna
za gajenje leguminoza.
Prisustvo visokih podzemnih voda, na njima su
V Nepotpuno ocedna zastupljene kulture sa veim zahtevom u vodi.
Popravka se vri hidro i agotehnikim zahvatima.
VI Slabo ocedna Teeg su teksturnog sastava, pogodna za travnjake.
Nalaze se u depresijama, teeg su mehanikog
VII Vrlo slabo ocedna
sastava, permanentni travnjaci, pirina i sl.
Zemljita sa vie peska i ljunka, sa veim sadrajem gline, manje su ocedita, podlona su zabarivanju i
biljke trpe zbog suvika vlage.
Brzina proceivanje vode ovisno o teksturi zemljita
18
Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljita umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos
gline i peska, kao i povoljan vazduni reim.
Struktura zemljita
Struktura zemljita predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazduni i toplotni reim
zemljita, pristupanost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogunost korenovog sistema.
Sposobnost zemljita da obrazuje agregate razliite veliine i forme nazivamo strukturnost zemljita,
a celina koja se dobija pri obradi zemljita naziva se struktura.
Zemljite moe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako estice nisu povezane (pesak) ili suvie
povezane ili slepljene (teka glina), onda takvo zemljite nazivamo bezstrukturna nestrukturna zemljita.
Prema veliini, neovisno od oblika svi agregati se dele na:
1. Mikroagregate ..< 0.25 mm

2. Makroagregate ..>0.25 mm
Strukturni agregat zemljita
Znaaj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naroito u ratarsko-povrtarskoj, isto tako je velika kao
znaaj mehanikog sastava zemljita. Struktura koriguje mehaniki sastav kao integralni indikator
produktivnosti zemljita. Ilovae samo onda vae kao najproduktivnije zemljite, kada su strukturne.
Nestrukturne ilovae su neproduktivne od strukturnih glinua, pa ak i od nekih peskua, jer se pod uticajem
strukture menja niz drugih vanih osobina zemljita, fizikih i biolokih.
Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kao strukturna zemljita samo ona koja se odlikuju
mrviastom i sitnogrudviastom strukturom. Zrnasta struktura, koja je jo bolja i otpornija od mrviaste,
praktino se ne moe nai u dananjim oranicama. Ona se pod uticajem dugogodinje obrade modifikuje u
mrviastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruima.
Oranica mrviaste strukture prua najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ila gajenih biljaka, a i za
intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrviasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omoguava
oticanje suvika vode, istovremeno zadrava kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku koliinu vode
pristupane biljnim ilama. Krupnije pore izmeu agregata obezbeuju odvoenje suvine vode i dobar
vazduni reim sredine.
U ratarstvu se mrviasta struktura u oraninom sloju postie pravilnom obradom. Dakle, ovek svojom
delatnou menja prirodnu strukturu zemljita. To menjanje varira, ve prema sistemu ratarenja, obradi, ubrenju
i prema samom tipu zemljita. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se vie ne raspoznaje, govori se u
vetakoj strukturi. Prirodna struktura zemljita se menja i pod uticajem razliitih meliorativnih zahvata. Trajanje
procesa u kome se stvara zemljite i koje utie na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, utie takoe na
strukturu. i na kraju, reljef utie na strukturu time to utie na tip zemljita, ili na nie sistematske jedinice.
Postoje i pokuaji stvaranja strukture vetakim putem i sintetskim organskim preparatima (200-1000
kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobioloko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati pod
trgovakim nazivom, terasan, higromul, strimul.
Danas se u globalu struktura zemljita popravlja na jeftiniji i jednostavniji nain i to putem:
1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

2. Regulisanja razlaganja organske materije.
3. Unoenja odgovarajuih organskih i mineralnih ubriva.
19
4. Odgovarajueg uea siderata u plodoredu namenjenih zeleninom ubrenju.

5. Stvaranja dubokog oraninog sloja zemljita.
Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljita

Osnovne grupe
Struktura Izgled strukturnih agregata
strukture
Oraasta
(uglovi i ivice
slabo izraeni,
ravni sa
hrapavom
povrinom)
Kubomorfni agregati Zrnasta

(agragati razvijeni u (uglovi i ivice
pravcu tri osi) jako izraeni)
Blokoidna
(ravni i ivice
nejasne,
povrina
neravna
Stubasta
(agregati imaju
zaobljene
vrhove i ravan
donji kraj)
Prizmomorfna
(agregati jae razvijeni
po vertikalnoj osi)
Prizmatina
(ivice agregata
otre, plohe
ravne i ponekad
sjajne)
Ploasta
Laminomorfni
(agregati u vidu
(agregati jae razvijeni
ploa i ploica
u pravcu dve
razliite
horizontalne osi)
debljine)
20
Vodne osobine zemljita

Bioloki znaaj vode potie iz injenice da je ivot nastao u vodi i da bez vode nema ivota. Voda je
odluujui faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemljita i ini njegovu tenu fazu. Ima znaajnu
ulogu u rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemljitu, omoguuje usvajanje i transport tih materija
kroz biljku, kao i njihovo uee u metabolizmu biljaka.
Spoljanji inioci koji utiu na usvajanje vode su: koliina pristupane vode u zemljitu, njena
temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljinog rastvora.
U zavisnosti od naina vezivanja molekule vode u zemljitu razlikuju se: opnena, kapilarna i
gravitaciona voda a za biljke su samo pristupane kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.
Oblici vode u zemljitu
Usvajanje vode zavisi od osmotskog potencijala zemljinog rastvora, a do smanjenja usvajanja moe
doi u letnim mesecima i to na zaslanjenim zemljitima. Pri niskim temperaturama smanjuje se usvajanje vode i
tada kod biljaka dolazi do fizioloke sue. Do ove pojave esto u naim uslovima ratarenja dolazi u prolee kad
usled relativno visoke temperature vazduha i niske temperature zemljita nastaje debalans u vodnom reimu
biljaka, i pored toga to zemljite sadri dovoljne koliine vode. U daljnjem tekstu navodimo detaljniju podelu
oblika vode u zemljitu:
1. Hemijski vezana voda - nema znaaja za biljku

2. Voda u gasovitom stanju (vodena para) - fizioloki je korisna ako kondenzacijom pree u teno stanje,
a i stalni je sastojak zemljinog vazduha
3. Adsorpciona- higroskopna voda - fizioloki nepristupana biljkama
4. Opnena voda - nalazi se oko zemljinih estica, a biljkama koristi samo kada se zemljite isui do
opnene vlage
5. Kapilarna voda - veoma je pokretna i ima veliki znaaj pri obezbeenju biljaka vodom, kao i za fizike
i hemijske procese u zemljitu. U suvljim klimatskim zonama ona je jedina rezerva za biljku, a mere koje
omoguuju zadravanje kapilarne vode su: duboka obrada, primena mala, praenje strnita, kultivacija.
6. Gravitaciono-filtraciona - to je ona voda koja se nesmetano proceuje do podzemne vode, a veoma je
znaajna ako se nalazi u zoni korena. Malo se zadrava i za biljku je od malog znaaja.
7. Podzemna voda - obrazuje se iznad ili ispod nepropusnog sloja
8. Voda se u zemljitu javlja i u obliku leda.
Za veinu gajenih biljaka najpovoljnije je ako zasienost zemljita vodom iznosi oko 70 % od poljskog
vodnog kapaciteta (PVK) ili neto iznad njega.
Zemljite na kome se uzgajaju biljke mora biti vododrivo i drenirano, odnosno takvih osobina da
zadrava koliinu vode koja je biljci potrebna, a da viak vode koji bi bio tetan proputa nanie. Kapacitet
zemljita za vodu je sposobnost zemljita da u sebe moe primiti manju ili veu koliinu vode to zavisi od:
1. Stanja zemljine povrine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivaem).

2. Oblika reljefa (blago-nagnuto).
3. Vrste i karaktera padavina.
4. Mehanikog sastava i strukture zemljita.
21
Zemljita sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrnosti se popravljaju unoenjem organskih

materije. Osim toga, tekstura se moe popraviti meanjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogunosti, pa
ak i dovoenjem peska za teka zemljita a ilovaa za laka zemljita. Ova dva posljednja naina popravljanja
dolaze u obzir samo na malim povrinama (zbog prevelikih trokova). Pored toga, mogu se primenjivti i
sintetska sredstva za poboljanje vodnog reima zemljita.
Moramo imati na umu da biljka vodu ne prima direktno iz atmosfere, ve preko zemljita kao
posrednika, pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog reima zemljita.
Vazdune osobine zemljita

U svakom zemljitu, pored vrste mase i vode, ima i vazduha. Koliina vode i vazduha menja se svakog
momenta. Izmeu vode i vazduha u zemljitu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljine pore ulazi vazduh
i obratno. Zbir koliine vode i vazduha u zemljitu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora.
Za gajene biljke optimalan odnos vode i vazduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je
priblino voda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljitu postie
se na dva naina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem, odnosno obradom zemljita. Prva mera je trajnija a
druga privremena.
Vazduh u zemljitu sadri uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko vie, ukoliko je zemljite
vlanije.
Za vazduni reim zemljita kljuni znaaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otie i koje su uvek
ispunjene vazduhom. Sadraj tih pora uzima se kao mera kapaciteta zemljita za vazduh. Normalan vazduni
reim obezbeen je ako zemljite ima vazduni kapacitet vei od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 -
10 % slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekoloki znaaj.
Smanjenjem vazdunog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemljitu, a isto tako i infiltracioni
kapacitet.
Razmena gasova izmeu zemljinog vazduha i atmosfere naziva se aeracija zemljita. Taj proces je
vrlo znaajan za korenov sistem biljaka, mikrofloru, faunu i oksidaciju organske materije u zemljitu. Vri se
pod uticajem difuzije i meteorolokih faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo
vetrova i promene procenta vlage u zemljinim porama od padavina ili navodnjavanje).
Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemljita. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i
pare pod uticajem razliite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Poto zemljini vazduh sadri vie
CO2 a manje O2 od vazduha u atmosferi, proces difuzije u zemljitu sastoji se od kretanja CO 2 iz zemljita u
atmosferu i kretanja O2 iz atmosfere u zemljite. Poto difuzija ide u pravcu nie koncentracije ili u pravcu nieg
parcijalnog pritiska, to se pod njenim uticajem O2 suprotno od CO2, sputa iz atmosfere u zemljite, CO2 se,
naprotiv, die iz zemljita u atmosferu.
Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se viak CO2 i manjak O2 (naroito u zabarenim zemljitima ili
bezstrukturnim glinovitim zemljitima). U tom sluaju, poveana koncentracija CO 2 u zemljitu preko 1% deluje
toksino na gajenu biljku (onemoguava klijanje i blokira rad mikroorganizama).
Vazduni reim zemljita se poboljava gajenjem okopavina, unoenjem organske materije, dubokom
obradom, gajenjem leguminoza.
Toplotne osobine zemljita

Toplota je znaajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemijske i oksido-redukcione
procese. Sve razvojne faze biljaka vezane su za odreenu temperaturu zemljita i prizemne atmosfere.
Temperatura zemljita utie na uzimanje hranljivih materija, njihov transport do lisne povrine i na samu
sintezu. Podzemni delovi biljaka diu na 00-350C, izvan tih granica disanje naglo opada.
Sposobnost zemljita da u svakog momenta regulie svoje toplotno stanje naziva se toplotnim reimom
zemljita. Intenzitet primanja toplote zavisi od koliine toplote koja doe na povrinu zemljita, toplotnog
kapaciteta zemljita i biljnog pokrivaa.
Zemljita se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.
Hladna zemljita su veinom teka i vlana, teko se zagrevaju a brzo se hlade. Slabo drenirana
zemljita ne sadre vazduh, a on se javlja kao uvar toplote, jer u veim porama spreava njegovo sprovoenje.
Sprovoenje toplote u zemljitu zavisi od: sadraja vode, vazduha u zemljitu, mineralokog sastava zemljita.
Umereno topla su veina naih zemljita. U topla zemljita se ubrajaju drenirana zemljita na toplim
ekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a sporo hlade zbog mrviaste strukture i veeg sadraja humusa.
22
Plodnost zemljita
Plodnost zemljita ima nekoliko definicija. Prema Graaninu (1947), to je kompleksno svojstvo, koje
ga ini manje ili vie sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlikuje potencijalnu i efektivnu plodnost
zemljita. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemljita, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih i
vegetacijskih faktora.
Za stvaranje prinosa najvanija je efektivna plodnost zemljita, pa nju treba poveati ako se eli
postii glavni cilj-poveanje prinosa gajenih biljaka.
Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljita podelio na sledee kategorije:
1. Primarna plodnost.
2. Prirodna plodnost.
3. Tradicionalna plodnost.
4. Tehnoloka plodnost.
Primarna plodnost je akumulisana u zemljitima slobodne prirode koja se razvijala pod prirodnom
vegetacijom. Kod ovih zemljita u prvom momentu su vani sadraj humusa i hranjiva. Ako se ova zemljita
privode korienju za gajenje poljoprivrednih biljaka, nazivaju se devianska zemljita.
Prirodna plodnost nastaje nakon iscrpljivanja primarne plodnosti. Ona je rezultat pedolokih
svojstava nekog zemljita. Ovde dolazi do izraaja apsolutna dubina, teksturni sastav, graa profila, prirodna
dreniranost. Na zemljitima koja su due u eksploataciji, prirodna plodnost je glavni pokazatelj
sposobnosti zemljita kao supstrata za gajenje biljaka.
Tradicionalna plodnost odraava uticaj antropogenizacije zemljita kroz due vreme. Ona je zapravo
klimaks plodnosti zemljita nastala primenom raznih agrotehnikih zahvata u prvom redu ubrenje stajnjakom,
plitka obrada i gajenje leguminoza.
Tehnoloka plodnost "poremeenih zemljita" oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih
supstrata stvaraju antropogena zemljita sposobna za gajenje biljaka. Tehnoloka plodnost rezultat je radikalnih i
sloenih mehanikih zahvata ukljuujui u to i hidrotehnike melioracije, a dopunjena efikasnim vetakim
ubrivima i drugim uzgojnim merama. Tehnoloka plodnost zemljita je jedno od obeleja savremene biljne
proizvodnje.
Na kraju, moe se rei da tehnoloka plodnost zemljita u osnovi ovisi o:
1. Dubine zemljita.
2. Tekstrure.
3. Strukture.
4. Dreniranosti.
5. Vrednosti pH.
6. Sadraja i oblika humusa.
7. Vodno-vazdunog i toplotnog reima i drugih faktora.
Za planiranje odreenih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanja
zna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se moe definisati kao
veliina oekivanog prinosa u uslovima kada je posejana/posaena vrsta, sa najveim biolokim potencijalom i
kada je primenjen sistem gazdovanja s najracionalnijim iskoriavanjem resursa i ulaganjima u agro i
hidromelioracione zahvate.
Reakcija zemljita (pH vrednost)

Reakcija zemljita ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen
zasienosti bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemljita. Ukoliko u otopini zemljita prevladavaju H
iona, onda je zemljite kiselo, a ako prevladavaju OH ioni onda je ono alkalno a ukoliko je podjednako H i OH
iona, onda je zemljite neutralne reakcije. Pri tome razlikujemo:
1. Aktivna kiselost je kiselost zemljinog rastvora, odnosno , to je ukupna koliina H iona u tom rastvoru.
2. Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona
pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna koliina adsorbovanih H
23
i Al iona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako odreena supstitucijska kiselost u sebi sadri i
aktivnu kiselost.
3. Hidrolitika kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona pod uticajem bazinih soli (1 n
CH2COONa ili sa 1 n (CH3COOH)2Ca). Zbog bazine reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi
apsorbovani H i Al ioni, odnosno oni slabije i oni jae vezani. Hidrolitika kiselost ukljuuje u sebi
aktivnu i skoro celokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemljita.
Oblici kiselosti zemljita
Za pedodimatske procese zemljita i uspevanje gajenih biljaka, optimalna zona reakcije zemljita
nalazi se oko neutralne take s laganim pomakom u kiseli medijum.
U kiseloj sredini prevladavaju procesi ispiranja, a to znai da adsorptivni kompleks nema dovoljno
hranjiva. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljitu se nagomilavaju
fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, to je vrlo
tetno za plodnost zemljita. Ni jaa alkalinost nije pozitivna. Ona blokira vei broj mikroelemata, ubrzava
mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu
nekih biljnih bolesti. Osobito su tetne lako topive
alkalijske soli jer poveavaju koncentraciju otopine
zemljita do stepena toksinosti. Osim toga, pH
zemljita uveliko odreuje stepen primanja
hranjivih elemenata od strane gajenih biljaka kao i
njihov stepen toksinosti.
Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8,
ali to su ekstremne vrednosti.
Odreivanje pH zemljita vri se u
poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnim
aparatima (pH-metrima), a pH vrednost se odreuje
u suspenziji zemljita sa H2O i u nKCl. Za naa
zemljita pouzdanija je ocena reakcije zemljinog
rastvora u nKCl.
Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva
Tipovi zemljita prema pH vrednosti (efer-ahtabel)

Oznaka Oznaka reakcije
pH pH
reakcije
Vrlo jako kisela <4 Slabo alkalna 7.1 -8.0
Vrlo kisela 4.0-4.9 Umereno alkalna 8.0-9.0
Umereno kisela 5.0-5.9 Jako alkalna 9.1-10.0
Slabo kisela 6.0-6.9 Vrlo jako alkalna >10.0
Neutralna 7.0 - -
Najbolji uslovi za normalan porast i razvie gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .
24
Bioloke osobine zemljita

Od obilja organizama izdvajaju se one koji su za ivot zemljita s obzirom na plodnost najvaniji.
Prvo je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemljita.
Koren gajenih biljaka

Korenje viih biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemljitu dvostruko. S jedne strane prima edafske
vegetacione faktore (vodu, hranjiva i kiseonik), a s druge strane izluuje ugljen dioksid, organske kiseline,
eere, alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hranjiva koje je biljka
ranije primila. Posebno su vane izluene tvari nazvane alelopatici (kolini) koje na druge vie biljke deluju
negativno ili pozitivno i fitocide koje su nepovoljni za mikroorganizme zemljita.
Korenje prima hranjiva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz tekue faze zemljita, a posredno
preko bakterija zemljita. U zoni sisajueg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U
toj zoni javlja se mutualizam. Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka
eer, organske kiseline i druge materije. Meutim, mikroorganizmi se mogu prema biljkama ponaati kao
konkurenti za neke materije ili delovati tetno putem svojih izluevina koje se nazivaju marizmini. Tako se
nesimbiotksi fiksator Azotobacter sp. javlja kao konkurent za fosfor.
Korenje viih biljaka rahli zemljite prilikom prodiranja u njega, to se naziva bioloka
drenaa. Osim toga, korenje oblepljuje grudice zemljita ime poboljava njegovu strukturu., uvajui ga
istodobno od odnoenja putem eolske i hidroerozije.
Ostaci podzemnih organa viih biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivredna zemljita.
Detelinsko travne smee, npr., ostavljaju u zemljitu najvie svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na
umu, da je odnos nadzemnog i podzemnog dela biljke u vrlo irokom proseku 1:1, to znai da je masa
korenja poljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemljita.
Saprofagna mezofauna zemljita

Zemljite je supstrat u kojem ive mnogobrojni mikroorganizmi ija je aktivnost tesno vezana za
njegov postanak i plodnost. ivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljitu zove se edafon.
Pored mikroorganizama, u zemljitu ivi itav svet viih ivotinja pa se zemljina fauna deli na:
1. Mikrofaunu - sitni beskimenjaci veliine 0,02 - 0,2 mm (protozoe i metazoe - hrane se

rastvorenom organskom materijom i mikroorganizmima).
2. Mezofaunu - krupniji beskimenjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, Collembolae .
3. Malerofaunu - ine je beskimenjaci (2 - 20 mm) i kine gliste, stonoge, mravi, puevi, insekti.
4. Megafaunu - to su najkrupniji predstavnici zemljine faune (razni glodari).
Njegova je bitna karakteristika da neki lanovi ive u zemljitu, jer su ishranom vezani za njegove
hranljive sastojke.
Sutina aktivnosti zemljinih organizama sastoji se u posrednoj ili neposrednoj transformaciji
organske materije. Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je razliita
zavisno od godinjeg doba unutar odreenog geografskog prostora. Pedofauna posredno razlae mrtvu i ivu
organsku materiju, i to uglavnom prethodnim mehanikim sitnjenjem i meanjem. Meutim, delovanje
mikroorganizama u daljem procesu transformacije je neposredno i vodi potpunoj mineralizaciji organske
materije. Kao rezultat ovog oksidativnog procesa oslobaaju se CO2, H2O i NH3 i mineralni sastojci (mineralna
hranjiva izmeu ostalog), te se ponovo ukljuuju u kruno kretanje materije. Proces mineralizacije organske
materije je najvaniji izvor CO2 u zemljitu. Stepen otputanja CO2 iz zemljita ukazuje na njegovu
mikrobioloku aktivnost. Bez ovog procesa - disanja siunih ali brojnih zemljinih organizama, ivot biljaka
bio bi onemoguen, a na povrini zemljita dolo bi do nepoeljne akumulacije nerazloenih organskih ostataka.
U normalnim okolnostima, sva organska materija se ne razloi odjednom potpuno, ve se jedan
njegov deo transformie u relativno stabilnu formu humus. U humus, kao visokomolekularnom organskom
jedinjenju, ugraena je znatna energija. U ovim sloenim procesima naroito je vana aktivnost bakterija, u
nitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota.
Prema nainu disanja, bakterije se dele:
1. Aerobne, za svoj ivot zahtevaju slobodan kiseonik. Od velikog su znaaja za poljoprivredna zemljita.
25
2. Anaerobne , koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiu negativno
fiziko-hemijska svojstva zemljita.
Na fizike osobine zemljita prvenstveno utie aktivnost

pedofaune, naroito kinih glista, koje rove, prevru i temeljito
meaju organsku materiju sa mineralnim esticama, te formiraju
strukturne agregate koje su uzgred reeno, vrlo stabilne na razorno
dejstvo vode. Ova se stabilnost objanjava vezivanjem agregata ne
samo pomou sluzi, ve i otpornijom materijom, humusom, to
znai da je organska materija u digestivnom traktu izvrgnuta
dejstvu fermenata i crevne flore. Pored toga, svojim hodnicima,
kine gliste vre prirodnu drenau to se itekako odraava na
ukupni kvalitet zemljita. Najpovoljniji ishod transformacije
organske materije (sinteza humus), javlja se onda kada u tim
sloenim biohemijskim procesima, pored mikroflore, sudeluje i
zemljina fauna. Sadejstvo svih lanova biocenoze kroz dui niz
godina, zadovoljava princip kontinuiteta, koji ima veliko znaenje Kina glista Lumbricus sp.)
za itavu ivu prirodu. Postoje meutim, i antagonistiki odnosi prema viim biljkama ili ak izmeu
pojedinih mikroorganizama (privremena prevaga heterotrofnih organizama nad malobrojnim autotrofnim, kad
se zemljitu dodaje svea organska materija).
Sve agrotehnike mere zahvataju plie ili dublje u ivotni prostor zemljinih organizama. Obrada
(ugar, plodored), ubrenje organskim i vetakim ubrivima, borba protiv korova i tetoina, kalcizacija,
odvodnjavanje i navodnjavanje utiu na sastav i ravnoteu u zemljitu. Intenzivna agrotehnika, primena
jednobraznih ubriva, nedostatak mikroelemenata, teka mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je
do naruene ravnotee ivotne zajednice u veini poljoprivrednih zemljita. Iz toga razloga, danas se namee
potreba iskoriavanja zemljita na nain koji moe obezbediti kontinuirani razvoj ivota u njemu.
Slojevi kulturnog zemljita

Pod pojmom kulturnog zemljita podrazumeva se ono zemljite koje se nalazi pod trajnim i
dominantnim uticajem oveka, to dalje podrazumeva poboljanje fizikih, hemijskih i biolokih osobina, dakle
stvaranje novog sloja koga nema u zemljitima slobodne prirode. Taj sloj se naziva ornica ili mekota -
povrinski sloj u kome se obavlja setva/sadnja, klijanje, poetni rast i glavno ukorenjavanje kulturnih biljaka.
Nastala je obradom i ukupnim sistemom biljne proizvodnje. Obogaena je humusom, ima dobru strukturu,
povoljan vodno-vazduni reim, intenzivniju mikrobioloku aktivnost, vie hranjiva i bolju pristupanost istih
korenovom sistemu biljaka. Za stvaranje mekote ili ornice, potrebno je odreeno vreme, pa je vreme vaan
faktor u njezinom stvaranju. Sigurno je da taj proces tee osetno bre nego prilikom stvaranja tipova zemljita i
prirodnih horizonata. Jednom stvorena mekota se razlikuje od drugih slojeva zemljita. Budui da je mekota
glavni ivotni prostor podzemnih organa gajenih biljaka, nastoji se da ona bude to dublja.
Po dananjoj klasifikaciji monosti orninog sloja razlikujemo:

1. Vrlo plitku ornicu...do 10 cm
2. Plitku ornicu...do 20 cm
3. Srednje duboku ornicu..do 30 cm
4. Duboku ornicu ..preko 30 cm
Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubine

zemljita, reljefa, glavnih osobina zemljita, sistema biljne proizvodnje,
vune sile i instrumenata za obradu zemljita.
Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne inioce za
stvaranje antropogenog zemljita ili na ekstenzivnu poljoprivrednu
proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora i
intenzivne poljoprivrede.
Ispod mekote nalazi se sloj zemljita nazvan zdravica. Zdravica je
zapravo deo pedosfere koji nije obuhvaen antropogenizacijom zemljita.
Kadkad se zdravica oznauje kao mrtvica ili sirovo zemljite to upozorava
na slabu biogenost i humoznost. Na apsolutno dubokim zemljitima s
dubokim fizioloki aktivnim profilom, dele se i zdravice u dve kategorije:
zdravicu I i zdravicu II.
Slojevi antropogenog zemljita
26
Zdravica I je dio fizioloki aktivnog profila, pa se u njemu nalazi jo korenja i drugi organizmi
zemljita.
Zdravica II ili donja zdravica nalazi se izvan fizioloki aktivnog profila i bez uticaja korenja viih
biljaka. Slabih je fizikih, hemijskih i biolokih osobina.
Ispod zdravice nalazi se matini supstrat odnosno litosfera. Ako je rastresit onda se oznauje sa C a ako
je stenovit onda se oznauje sa R.
Ako se zemljite obrauje dubinskim rahljenjem, ispod mekote se formira dopunski podoranini sloj -
podmekota. Ona se obino ne ubri, iako takva mogunost postoji. Prisutnost podoraninog sloja, poveava
ukupnu dubinu antropogenog sloja i moe biti uvodni stadijum za njezino kasnije ukljuivanje u mekotu, a time i
za produbljivanje aktivnog sloja zemljita.
Pored odnosa mehanikih frakcija unutar zemljita, bitna je njihova veliina odnosno, promer pojedinih
frakcija jer ona odreuje pripadnost teksturnoj klasi pojedinih zemljita.
uvanje plodnosti zemljita

Intenzivno iskoritavanje zemljita sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To znai, da
se sa gajenjem biljaka javlja opadanje poetne plodnosti i da se u iskoritavanje antropogenog zemljita, moraju
ukljuiti zahvati koje uvaju, obnavljaju, pa i poveavaju plodnost iznad poetne razine.
Faktori koji negativno utiu na plodnost zemljita jesu klima, gajena biljka i ovjek., odnosno radovi
koji se obavljaju u gajenju biljaka.
a) Klima deluje na plodnost zemljita insolacijom, oborinama i vetrom. Naime, antropogena zemljita su u
jednom delu godine "gola", a nakon setve/sadnje su i dalje nezatiena do porasta gajenih biljaka.
Zemljita slobodne prirode su naprotiv, stalno pokrivena
biljnim pokrivaem, te sama sebe tite od tetnog uticaja
atmosferilija.
a) Padavine svojom mehanikom snagom razaraju strukturne
agregate, zamuljuju ih, a posledica je stvaranje tanje ili deblje
pokorice koja spreava aeraciju i ulaenje vode u zemljite.
To se neposredno odraava na klijanje i nicanje gajenih
biljaka jer onemoguava njihov izlazak na povrinu i biljka
ugiba. Kia u obliku pljuskova jakog intenziteta uzrokuje
eroziju na golom zemljitu pogotovu na nagnutim terenima.
Razorno delovanje kine kapi na zemljite
Oblik hidroerozije uz morske i Posledice hidroerozije Delovanje vodene erozije usled jakih pljuskova
rene obale
27
Delovanje vetra na estice zemljita Zabarivanje proizvodnih povrina usled jakih

pljuskovitih kia
b) Insolacija ultraviolentnim zrakama ubija mikroorganizme zemljita na povrini i time ga bioloki
umrtvljuje. Toplotni efekat insolacije izaziva poveanju evapotranspiraciju ime naglo isuuje
zemljite.
c c) Biljke prinosom iz zemljita iznose ogromne koliine hranjiva i time smanjuju plodnost. Neke biljke
ubrzavaju razgradnju humusa ili destimuliu ugorenje zemljite.
d) Vetar na golim povrinama bez biljaka, pogotovo na obraenim i usitnjenim zemljitima moe u
odreenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose
najplodniji dio zemljita (mekotu).
e) ovek najvie deluje na smanjenje plodnosti nainom iskoritavanja zemljita. Tu su ukljueni
agrotehniki zahvati i skidanje plodina. Od agrotehnikih zahvata u prvom redu je to obrada zemljita.
Obradom zemljita se potie aeracija i tako stimulie proces razgradnje organske materije
(mineralizacija). Veom frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo vanih faktora plodnosti
zemljita ime se otvara put mikroeroziji na obraenim zemljitima. Najnepovoljniji uticaj na plodnost
zemljita u vezi je s gaenjem proizvodne povrine.
Uticaj sabijanja zemljita na razvoj korenovog sistema kukuruza (Mici, 1985)
Pri obavljanju agrotehnikih zahvata, zahvata etve, berbe i konje, po proizvodnim povrinama se
kreu razni poljoprivredne maine. One gaze zemljite, to se negativno odraava na njegovu plodnost. Gaenje
zemljita je zajedniki pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj povrini. Postoji nekoliko oblika
gaenja zemljita (Rid, 1956):
1. Stvarno zbijanje je mehaniki uinak gaenja zemljita.
2. Rupa i razmazivanje su zemljita je fenomeni koji se javljaju ako je zemljite mokro. Rupe su bile redovito
dok su se u obradi zemljita koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovog
naglog menjanja pravca kretanja na mokrom zemljitu. To je takozvani "efekat kara". Do razmazivanje
moe doi i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemljita.
Sva zemljita nisu jednako osetljiva na zbijanje, pa s poveanjem mineralnih koloida izraene
lepljivosti u zemljitu raste osetljivost, dok su lagana, a pogotovu skeletoidna zemljita neosetljiva na zbijanje.
28
Rupa i razmazivanje su ne tekim mineralnim zemljitima apsolutno tetni, zato se ne sme prelaziti
preko takvih zemljita kada su vlana. Plodno zemljite podrazumeva zemljite koje je strukturno,
humusno, bogato pristupanim hranjivima i korisnim
mikroorganizmima. Takvo zemljite je stabilnije prema nepovoljnim
uticajima i bre obnavlja naruenu plodnost.
Da se odri ravnotea prirodnih sila, ovek mora ukljuiti
zahvate koji obnavljaju, uvaju, pa i poveavaju plodnost zemljita.
Zato ovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu,
odravaju optimalan sadraj humusa, vraaju oduzeta hranjiva i
aktiviraju mikrobioloke procese u zemljitu. U tim korisnim
zahvatima vanu ulogu ima ubrenje kalcijumom, fosforom i
azotom, te obogaivanje zemljita organskom materijom.
Tragovi guma i povrinskog zbijanje pri predsetvenoj

pripremi
Korisno je i obradu zemljita svesti na odgovarajuu meru, a zemljite ostaviti to manje vremena
"golo". Podrivanje je delotvorna mera uvanja plodnosti zemljita.
Da bi se sauvala stabilna mrviasta struktura, treba ako je to mogue, ukljuiti u plodored detelinsko
travne smee.
U uvanje plodnosti zemljita, ukljuuju se danas razni tehniki zahvati. Osnovno je smanjiti broj
prohoda a time i gaenje. To se postie primenom irokozahvatnih orua (metoda stalnih tragova),
korienje pneumatika irokog profila na pogonskim i transportnim mainama, uduplavanje tokova ili
ugradnja metalnih ili gumenih gusenica.
Primena avijacije je takoer jedna od mera smanjenja gaenja zemljita. Meutim, ona je mogua
samo u radnim zahvatima ubrenja i zatite useva.
Klasifikacija zemljita
Zemljita se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogenetikih faktora (organizmi, matini supstrat,
klima i reljef), a u toku vremena se menjaju na nain koji ima karakter evolucije. Budui da oblik i intenzitet
delovanja faktora varira u irokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kombinacije dejstva faktora i kao
posledica toga, veoma raznovrsne forme zemljita. Ako se tome doda, da razvoj zemljita ne poinje
istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljita njihov ciklus ponavlja iz
poetka, onda je razumljivo to se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogenetiki faktori javljaju raznovrsni
razvojni stadijumi zemljita. Time se objanjava ogromna raznovrsnost zemljinog pokrivaa, a zadatak je
klasifikacije da, primenom adekvatnog logikog sistema, to mnotvo raznovrsnih formi zemljita uini
preglednim. Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupiu, broj jedinica kojima se operie, svodi se
na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetiku vezu meu njima, razvrstaju
po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omoguuje lako snalaenje u mozaiku zemljinog pokrivaa i
brzo informisanje o bitnim osobinama zemljita.
Proces grupisanja i razvrstavanja zemljinih individua, prema nekim zajednikim obelejima naziva
se klasifikacija zemljita, pa razlikujemo:
1. Naunu, (geoloko-petrografske, hemijske, fizike, meovite i genetike).
2. Praktinu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne).
3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemljita, prema dohotku i prema istom prihodu).
Danas se mahom koristi genetika klasifikacija (zasnovana na genezi), a u najiroj primeni je sistem
koji su izradili kori, Filipovski i iri (1973), a prihvatilo ga je Jugoslovensko drutvo za prouavanje
zemljita.
29
Automorfna zemljita
Klasa zemljita Profil Tip zemljita
1. Kamenjar (litosol)
2. Sirozem (rigosol)
I) Nerazvijna zemljita (A)-C
3. Eolski pesak (aerosol)
4. Koluvijalni nanos (koluvijum)
1. Krenjako dolomitne crnice (kalkomelanosol)
2. Rendzine
II) Humusno akumulativna 3. Humusno-silikatno zemljite (ranker)
A-C
zemljita 4. ernozem
5. Smonice (vertisol)
6. Ranker
1. Eutrino smee zemljite (eutrini kambisol)
2. Kiselo-smee zemljite (distrini kambisol)
III) Kambina zemljita A-(B)-C 3. Smee zemljite na krenjaku i dolomitu
(kalkokambisol)
4. Crvenica (terra rosa)
1. Ilimerizovana zemljita (luvisol)
IV) Eluvijalno-iluvijalna
A-E-B-C 2. Podzol
zemljita
3. Smee podzolasto zemljite (brunipodzol)
1. Rigolovano zemljite (regosol)
V) Antropogena zemljita P-C 2. Vrtna zemljita (hortisol)
3. Zemljita deponije (deposol)
1. Zemljita deponija
VI) Tehnogena zemljita 2. Flotacijski materijal
3. Nanosi iz vazduha
b. Hidromorfna zemljita
1. Pseudoglej
I) Epigeljna zemljita A-Eg-Bg-C
2. Stagnoglej
1. Movarno glejno zemljite (euglej)
II) Hipoglejna zemljita A-G 2. Kiselo-smee zemljite (semiglej)
3. Amfiglejno zemljite
1. Recentni reni nanosi (fluvisol)
III) Fluvijalna i fluviglejna (A)-I:A-I,II..A-
2. Fluvijalno livadsko zemljite (A-C-G)
zemljita Gpo
3. Ritska crnica (molini fluviglej)
1. Visoki treset (acro-histosol)
IV) Tresetna zemljita T-G 2. Prelazni treset (p.o. histosol)
3. Niski treset (plano histosol)
1. Rigolovani treset
V) Antropogena zemljita P-C 2. Zemljita pirinanih polja (rizosol)
3. Hidromeliorisana zemljita
C. Halomorfna zemljita
I) Akutno zasoljena
Asa-C-Gp 1. Solonak
Zemljita
II) Eluvijalno-iluvijalna
A-E-Bt, Na-C 2. Solonec
alkalna zemljita
Postoji i FAO/UNESCO klasifikacija zemljita. Ovde neemo dati detalje ove klasifikacije, ve samo
nazive grupa zemljita i njihove oznake: Fluvisols (FL), Gleysols (GL), Regosols (RG), Cambisols (CM),
Calcisols (CL), Gypsisols (GY), Solonetz (SN), Solonchaks (SC), Kastanozems (KS), Chernozems (CH),
Phaeozems (PH),Gryzems (GR), Luvisols (LV), Planosols (PL), Podzoluvisols (PD), Podzols (PZ), Lixisols
(LX), Acrisols (AC), Alisols (AL), Nitisols (NT), Ferralsols (FR), Plinthosols (PT), Histosols (HS) i Anthrosols
(AT)
30
Prinos
Rast organizama je glavno obeleje ivota. Ue, bioloki shvaeno, rast omoguuje da asimilacija
bude vea od disimilacije. S biohemijskog stajalita, rast znai da je prirast vei od utroenih a ekonomski, da je
efekt u produktu vei od uloenih trokova.
Fenomen ivota, pa prema tome i rast javlja se u takvom ekolokom ambijentu koji osigurava
opstanak ivih bia. Zakoni ivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi i
gajene biljke.
Ukupnu biljnu masu (nadzemnu i podzemnu) stvorenu gajenjem neke kulture na jedinici povrine
smatramo biolokim prinosom, a deo biolokog prinosa koji predstavlja glavni cilj gajenja i ima odreenu
upotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, trinu vrednost prinosom.
Prema tome, prinos je odreen u biolokom prirodu i ini njegov najvaniji deo. Svaki prinos ima
dvije komponente: kvantitet i kvalitetu. Obe komponente su vrlo vane, a za podmirenje osnovnih potreba
oveka i domaih ivotinja primarna je koliina. Nakon toga, dobija na znaaju kvaliteta, iako je kod nekih
kultura ona uvek dominantna (npr. duvan). Prirod i prinos su rezultanta pozitivno i negativno delujuih
ambijentalnih faktora, kapaciteta rodnosti i otpornosti biljke prema negativnim faktorima. Svaki od tih faktora
ima svoj raspon odnosno gradaciju delovanja, zato se ni prirod ne moe smatrati apsolutnom ili statikom, nego
promenljivom, dinamikom veliinom i za istu biljnu vrstu.
Samo u potpuno kontrolisanim uslovima i postizavanjem optimalne konstelacije svih vegetacijskih
faktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture.
Faktori stvaranja prinosa

Gajena biljka uklopljena na stanitu u dve sredine (zemljite i atmosfera) daje rod ili, drugim reima,
stvara prinos.
ematski prikaz stvaranja prinosa
Na prinos deluju unutranji i vanjski faktori. Vanjski se faktori dele na one koji deluju putem zemljita
(edafski) i one koje deluju iz atmosfere (klimatski).
Na prinos jako deluje ovek, stvaranjem sorata i hibrida te zahvatima u gajenju biljaka. Napokon, na
prinos deluju ovi kompleksni faktori: zemljite, klima, biljka, ovek.
Iz prikazane sheme, jasno se vidi da plodnost zemljita nije identina prinosu, ali se ona pored ostalih
faktora produktivnost nalazi u prinosu. Plodnost se ne moe izraziti u brojanom veliinom, jer je ona rezultat
itavog niza elemenata, za razliku od prinosa, koji se moe izraziti brojanom veliinom odnosno masom uroda
po jedinici povrine ( npr. kg/ha).
Postoji kompenzacija izmeu faktora produktivnosti (plodnost zemljita, klima, sorta ili hibrid,
agrotehnika), u odnosu prema prinosu, ali samo u odreenim granicama, jer preko toga svaki faktor deluje kao
limitirajui na prinos.
31
Zakoni stvaranja prinosa

Plodnost zemljita i rast biljaka oduvek su bili predmet panje, razmiljanja i raznih tumaenja. S
dananjih naunih pozicija uoavamo razne zablude o objanjenju prinosa u toku iskustvene epohe razvoja
poljoprivrede.
Razvojem fundamentalnih prirodnih nauka, omoguilo je razvoj naune agrikulture u 19. stoleu.
Prinos je poeo biti tretiran sa naunog gledita.
Priv zakon o prinosu postavio je Justus v. Liebig (1855), koji je ujedno i tvorac teorije o mineralnoj
ishrani biljaka. Njegov zakon je glasio: "Visina je prinosa polja u
omeru s onim, za puni razvoj biljke preko potrebnim hranjivom
kojeg ima u najmanjoj koliini (in minimo)". Zato je Liebigov zakon
poznat pod nazivom "zakon o minimumu". Po njegovom tumaenju,
prinos raste pravolinijski s porastom doze biljnog hranjiva bez obzira
na druge vegetacijske faktore.
Nedostatak Liebigova zakona je to nije ispitivao ostale
faktore koji utiu na prinos (vode, temperatura, svetlost itd). Pored
toga, po njegovom zakonu bi znailo, kad bi dodavali hranjiva u
neogranienim koliinama, prinos bi srazmerno pravolinijski rastao.
Herllriegel je u drugoj polovini stolea uz biljna hranjiva ispitivao i
druge ivotne faktore (npr.vodu), a Liebscher (1985) je dalje razradio ematski prikaz Libig-ova zakona
Liebigov zakon davi mu novu formulaciju, po kojoj je delovanje
nekog biofaktora u minimumu ovisno o optimalnom sudelovanju ostalih vegetacijskih inilaca. Veliki napredak
je u tumaenju prinosa uinio Wollny (1897-1898), jer je prvi istodobno pratio delovanje nekoliko
vegetacijskih faktora (svetlost, voda, toplota i hranjiva).
Wollny je utvrdio da jedan biofaktor utie na poveanje prinosa dakle, pozitivno od minimumima od
optimuma, a zatim efekt opada. To je zakon optimuma. Wollnyeva je zasluga to je u eksperiment uveo nekoliko
faktora, menjao njihove koliine i pratio kako kompleks faktora deluje na prinos.
Grafikon promene visine prinosa pod Wollnyev ogled (neprekidno poveanje

uticajem promene u jednom faktoru ivota biljaka prinosa pod uticajem istovremene
promene tri faktora- svetlost, voda i
hranjiva (Hellriegel-ov ogled).
32
Grafiki prikaz Mitscherlich-ova zakona
Na Wollnyevu ogledu Viljams (1938) je formulisao zakon o jednakoj vanosti i nezamenjivosti

vegetacijskih faktora. To bi znailo da su svi biofaktori jednako vani i nezamenjivi, meutim, neki su faktori
relativno vaniji (npr. voda, azot) jer ih biljke trebaju u velikim koliinama.
Mitsherlich (1954), je postavio zakon o delovanju vegetacijskih faktora koji kae da: "Prinos raste s
porastom svakog vegetacijskog faktora proporcionalno razlici do maksimalno mogueg prinosa". Njegov
se zakon jo zove "zakon o opadajuem porastu prinosa" ili jednostavno Mitscherlich-ov zakon.
Na grafikonu se jasno vidi da biofaktori u poetnim koliinama najjae deluju, a kako koliina raste,
uticaj se na visinu prinosa smanjuje prema teoretskom maksimumu "A", zato nema pravolinijskog poveanja
prinosa.
Na visinu prinosa deluju svi prisutni faktori prema koliini i intenzitetu pojedinog faktora. Za
poveanje prinosa, Mitscherlich je postavio sledeu jednainu:
log A y log A cx
-gde je A maksimalni prinos, y ostvareni prinos, c-inilac intenziteta pojedinih vegetacionih faktora, x-
primenjena koliina nekog inioca (npr. ubriva) i A-x razlika izmeu maksimalnog i ostvarenog.
Sam Mitscherlich je primetio da prinos opada kad je preen maksimum, kao to je to kod prejakog
ubrenja (npr. azota). Tada se govori o "tetnom faktoru".
Iako je Mitscherlich-ov zakon vidno unapredio nauno shvatanje i tumaenje prinosa, on ipak ima nekih
nedostataka. Prvo, ako u eksperimentu nisu potpuno kontrolisani svi faktori, nemogue je ostvariti maksimalni
prinos "A". Zatim, pojedini se faktori meusobno ne odnose samo harmonino nego i konkurentno, pa ako se
povea doza jednog faktora, drugi moe biti potisnut. To ne znai da antagonistiko delovanje iona mora uvek
biti negativno. Na kraju, u zemljitu kao heterogenom sistemu, hranjiva nisu apsolutne nego relativne veliine.
Willcox je na osnovu Mitccerlich-ova zakona zakljuio da: Delovanje nekoga faktora ne ovisi o tipu
zemljita i gajenoj biljci, da najvei broj vegetacijskih inioca mora biti pod kontrolom ako se eli ostvariti
maksimalan prinos nijednog faktora ne sme biti previe jer inae poinje delovati negativno.
Boguslawski i Schneider (1962) su izvrili daljnju interpretaciju Mitscherlich-ova zakon, to je
prikazano u sledeem grafikonu.
Mitscherlichov zakon prema Bogoslowskom i Schneideru (1962)
33
xi
U jednaini Y M 10 z (log ) vezanom za ovaj grafikon Y= srednji prinos, x = data
mi
koliina faktora rasta, M = maksimalni prinos, m = maksimalnom prinosu pripadajua doza faktora, i =
udaljenost poetne take krivulje od nulte osi (mereno u jedinicama doza faktora), z = konstanta.
Iz ovog grafikona se moe zakljuiti da se u zoni maksimuma postie najvei prinos optimalnim
dozama vegetacijskih faktora, i da se ova zona ne sme prekoraiti jer poinje prinos opadati (zona depresije). Iz
toga proizlazi da je teko dozirati sve vegetacijske faktore, tako da se optimalno dopunjuju sve do teoretskog
maksimalnog prinosa.
34
Agrotehnika
Tehnika ratarenja je primena agrotehnikih mera, a agrotehnike mera predstavljaju sredstva ijom
primenom ovek, u skladu sa agrotehnikim osnovama podeava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja
prinosa maksimalne veliine i kakvoe (Todorovi, 1958).
U ekosistemu: klima-zemljite-gajena biljka-ovek, naroitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac
ima ovek (Miloji, 1991). Dakle, ovek je tvorac poljoprivrede. Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i
vrlo je sloena. Ona se moe podeliti u tri dela: ekoloki , bioloki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija
su posebne, meutim, one se isprepliu u vrlo komplikovane odnose.. Zbog didaktikih razloga one se ipak
odvajaju.
U ekolokom delu prouavaju se faktori sredine, njihovo poboljanje i iskoritavanje u
organizovanom procesu poljoprivredne proizvodnje. U bioloki deo idu gajene biljke i domae ivotinje
ukljuivi metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.
Ako se iz ekolokog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiu gajenja biljaka, ne ulazei u bioloki i
ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo agrotehniki kompleks.
Re agrotehnika je sloenica od latinske rei- ager (polje) i grke techne (vetina, umee).
Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehnikim
merama. Zadatak agrotehnikih mera je da se sa to manje uloenog rada i sredstava postigne maksimalno
mogui prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. To je mogue, ako se svi vegetacioni
faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd).
Prema prirodi delovanja, sve agrotehnike mere se mogu podeliti u tri grupe:
1. Mere pomou kojih moemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u zatienom prostoru,
proreivanje, vetrozatitni pojasevi).
2. Mere pomou kojih utiemo na promenu plodnosti zemljita (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija,
humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujuih materija ).
3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zatita od korova, bolesti i tetoina, priprema semena,
naini setve, nega useva).
Agrotehnike mere imaju smisao vegetacionih inilaca, jer se ovek slui njima kao sredstvom kojim
utie na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u
obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne moe zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodei
rauna o njihovom kvalitetu.
Za uspeh izvedenih agrotehnikih mera znaajni su:
1. Izbor najpogodnijih agrotehnikih mera.

2. Nain primene agrotehnikih mera.
3. Blagovremena primena.
4. Saetost rokova izvoenja agrotehnikih mera, odnosno primena u onom roku kada su uslovi
najpovoljniji.
5. Izbor mehanizacije.
6. Uloena marljivost i savesnost.
U biljnoj proizvodnji razlikujemo:
1. Opte agrotehnike mere primerene svim biljnim vrstama (obrada zemljita, ubrenje, bioloka
reprodukcija, njega kultura i borba protiv tetnika).
2. Specijalne agrotehnike mere karakteristine samo za odreen broj vrsta.
3. Specifine, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan, povre itd).
Obrada zemljita
Poeci poljoprivrede nastali su u vreme neolitske revolucije u podruju plodnog zemljita na
Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem jema i penice, oko 6500 godina p.n.e. u Grkoj, ire se
oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemake, Holandije i Francuske (uz Sredozemne
obale), a oko 4000 godina p.n.e. ratari prelaze u Britaniju.
35
Ukorenjivanjem zasejanog semena poela je kulturna revolucija (gajenje) useva, a ratar je postao
stalnosedelac i vlasnik useva u polju. Formirana su i prva stalna naselja.
Kod nas se zemljoradnja razvijala autohtono, pa se sa najstarijim arheolokim ostacima sree u selu
Obrana kod Kaknja nalazima kostiju goveeta, ovce, koze, svinje i psa, a pre 7000 godina kod Butmira naeni su
dokazi gajenja kruke, jabuke, penice, zobi, trenje i sl. U neolitu zemljoradnjom su se bavili i u Podunavlju.
Obrada zemljita u historijskom razvoju poljoprivrede, prela je sledee epohe razvoja: runa,
zaprena i mehanizovana obrada zemljita.
Epoha rune obrade zemljita
Prije domestifikacije ivotinja, zemljite je obraivano runo. U poetku je to bio drveni tap raznih
dimenzija, na vrhu opaljen vatrom da ne gnjije, a kadkada optereen kamenom. Takvim tapom obavljala se
najjednostavnije obrada, zapravo, pravila rupa u zemljitu da se moe u nju poloiti seme i ubrivo (plodna
zemlja, uginula riba i dr). Ovakva obrada zemljita bila je poznata kod starih naroda Maya, Asteka i Inka
Indijanaca u centralnoj i junoj Americi.
Runa obrada zemljita kod Zui Obrada zemljita motikom (motiarstvo)

Indijanaca
Kamene motike Drvene motike
Drveni tap se razvio i oblike drvene kuke koje je vuklo vie ljudi i obraivao je veu povrinu
zemljita. Nakon pripitomljavanja ivotinja, drvene kuke su se razvile u zapreno orue ralicu.
Bronane motike u Asteka

Tamo gde se zadrao runi rad, usavrena su runa orua kakve postoje i danas u upotrebi irom sveta.
To su motike, budak, pijuk, lopata i dr.
36
Danas u svetu postoje predeli gde je runa obrada zemljita jedini zahvat. Takav oblik poljoprivrede
naziva se zove motiarstvo. Motiarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim uinkom po jedinici
povrine. Motiarstvo jo postoji u zemljama sa prenapuenim stanovnitvom ili u ekoloki nepovoljnim
rejonima za intenzivnu biljnu proizvodnju.
Epoha zaprene obrade

Zaprena obrada se javlja nakon domestifikacije ivotinja. To je bez sumnje predstavljalo znaajan
napredak obrade zemljita, najpre to se mnogo poveao izvor energije za vuu u uporedbi sa ovekom, a
zemljite se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo vie.
Obrada zemljita volovskom zapregom Oranje konjskom zapregom
U epohi zaprene obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih povrina, a odnosi se na povrinu koju
jedna zaprega u danim uslovima moe obraditi u jednom danu (od jutra do noi). Ta jedinica je kod nas jutro, u
Maarskoj - hold, Nemakoj - morgen a u anglosaksonskim zemljama -acre.
Danas se u strunoj i naunoj literaturi obavezno koristi jedinica povrine 1 hektar (10 000 m2),
to vredi u svim zemljama sveta.
Nakon uvoenja ivotinja za vuu pri obradi zemljita, orua za runu obradu su se morala prilagoditi
radu sa stokom. Smatra se da je prvo takvo orue bila spomenuta kuka, koja je postala masivnija. Od nje je
nastala ralica, koja ne okree nego samo povrinski rahli zemlju. Radni organ ralice u poetku je bio od drva ili
otra kamena, a kasnije od metala.
Tada se nazivao kapa. Ralica je dugo vremena bila jedino
zapreno orue, a kad joj je dodana daska (odgrnjaa), od nje je
nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino orue koje okree
zemljite. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i
kompletno izraeni od drveta, samo je radni organ (ralo, leme) bio
od metala. U podrujima stepe upotrebljavao se u pretprolom
stoleu vrlo masivan, poludrven plug nazvan saban kojeg su vukli
nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo iroko, a
mogao je potpuno prevrnuti brazdu. Drveni plug sa metalnim ralom
Epoha mehanizovane obrade

Primena mehanizovane obrade zemljita poela je u 19 stoleu i traje do danas. Mehanizacija danas u
poljoprivredi daje glavno obeleje savremenog procesa gajenja biljaka. U poetku je to bila parna pogonska
maina (parni traktor), zatim motor sa unutranjim sagorevanjem a sporadino i elektromotor.
37
Poeci mehanizovane obrade Traktor na parni pogon

(oranje traktorom na parni pogon)
Obrada zemljita mainama u poreenju s runom i zaprenom znai pravu revoluciju iz nekoliko
razloga. Snaga je jako poveana po nekoliko stotina kW u agregatu. Tako golema snaga omoguuje da se
mehaniki zahvaa u zemljite do velikih dubina, vie od 300 cm. Zapremina obraenog zemljita poveala, a
naroito uinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska maina (traktor) moe pokretati takva orua za obradu
zemljita koja sa zapregom a kamoli runo ne mogu primenjivati (vibro plugovi, freze, rotirajue motike ili
lopate, freze, rotirajue drljae npr). Objektivno se moe rei da mehanizovana obrada zemljita poveava
uinak i poboljava kvalitet rada.
Savremeni nain obrade zemljita
I na kraju treba istai da su se ove epohe u optoj evoluciji smenjivale navedenim redom, ali treba imati
na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta.
Primenom agrotehnikih mera i ubrenja zemljita, izazivaju se mnoge promene u zemljitu, odnosno,
tehnoloki se deluje na njega. Obrada zemljita u sebi sadri dva dela: prvo je zasnivanje ornica, koja ima
zadatak stvaranja osnovnog rastresitog i dubokog sloja zemljita kao optimalnog stanita za gajene biljke i
drugo je primena kompleksnih agrotehnikih mera, koji slue stvaranju optimalnog mehaniko-fizikog stanja za
potrebe pojedinih useva i naziva se redovno obraivanje ornica (oranica). Na ovom mestu potrebno je
objasniti pojam obradivog zemljita i oranica. Obradiva zemljita su ona koju ovek sistematski i kontinuirano
iskoritava za odreenu biljnu produkciju. Tako se u kategorizaciji poljoprivrednih povrina obradivim
zemljitem se smatra i livada iako se ona obino ne obrauje, izuzevi prilikom preoravanja travnjaka radi
obnove tratine ili zasnivanja vetake livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija da je to obradiva
povrina koja se svake godine redovito obrauje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika izmeu
atmosfere (vremenske prilike). Vonjak i vinograd se svake godine obrauju, ali se ne moraju redovito orati,
pa se ne smatraju ornicama ili oraninim povrinama.
38
Da bi ornini sloj mogao da ispuni svoju ulogu potrebno je, da zemljite raspolae svim svojim
pozitivnim unutranjim snagama u smislu suprotstavljanja negativnim uticajima uz maksimalno udovoljavanje
kulturnim biljkama i da je obraen na potrebnu dubinu prema zahtevima veine gajenih biljaka.
Sve se povrine ne mogu ili nije ekonomino obraivati. S obzirom na reljef, za obradu se najpovoljniji
ravni i manje nagnuti tereni, a ako se prethodno ne obavi korektura reljefa (stvaranje kontura i terasiranje).
Dalje, pedosfera mora imati dovoljnu dubinu i povoljnu teksturnu grau. Za obradu nisu pogodna skeletna i
teka glinovita zemljita (teke gline). Teka glinovita zemljita se zovu jo minutna zemljita, jer se mogu
obraivati u jednom kratkom vremenskom periodu kada imaju povoljnu vlanost za obradu. Izvan toga perioda,
ona su prevlana ili su jako suha za obradu.
Glavni zadatak obrade zemljita je, kako je ve ranije reeno, da zemljite uini povoljnim za gajenje
kulturnih biljaka. To je mehaniki zahvat mehanikim sredstvima sa zadacima da:
1. Pripremi zemljite za setvu.

2. Omogui prodiranje korenovog sistema u dubinu radi usvajanja potrebnih hranljivih elemenata
rastvorenih u vodi, boljem ukupnom ukorenjavanju, veoj otpornosti na poleganje itd.
3. Da se popravi struktura zemljita.
4. Da se omogui povoljna bioloka aktivnost zemljita i biljna hranjiva iz nepristupanih prevedu
u biljkama pristupane oblike.
5. Bolje ekonomisanje vodom.
6. Da se omogui razmena vazduha izmeu zemljita i atmosfere.
7. Da izvrgne tetne zemljine insekte i semenke korova nepovoljnim klimatskim uslovima.
8. Unitavanje korovskih biljaka i njihovih reproduktivnih organa.
Obrada je nuna zbog okulturenja zemljita, a vri se do dubine orninog sloja (antropogenog,
obraenog sloja), kao i zahvatanjem zdravice (meliorativna obrada). Dubina obrade ovisi u apsolutnoj dubini
zemljita, o stanju podzemnih voda, teksturnoj grai i stratigrafiji, reljefu, klimi, izvoru energije, sredstvima za
obradu, zahtevima kulture, agrotehnikoj nameni i visini ulaganja u obradu zemljita te u ukupnim reijskim
trokovima za gajenje neke kulture.
(Mihali, 1985) je dubinu obrade zemljita podelio na sledee kategorije:
Vrlo plitka obrada (do 10 cm dubine), zahvaa povrinski sloj u kontaktu s atmosferom, to je kritini
sloj u kojem se obavlja setva veine biljaka. Ovom se obradom razbija pokorica, omoguuje prodiranje oborina u
zemljite, aeracije zemljita, disanje i grejanje. Za takvu obradu se primenjuju lagana i irokozahvatna orua.
Plitka obrada (od 10 do 20 cm dubine) ima u principu iste agrotehnike zadatke kao i prethodna
kategorija, ali je zapremina obraenog zemljita i specifini otpor vei. Ovom obradom omoguuje se da ostaci
useva i vee koliine ubriva (u prvom redu organskih), budu lake uneseni u zemljite, a osim toga pogodna je
za setvu i sadnju veeg broja kultura.
Srednje duboka obrada (od 20 do 40 cm dubine) je stvarna granica zaprene obrade. Ova obrada je
namenjena setvi odnosno sadnji, ali ve u sebi nosi element korekture klime (ekonomija vlagom) i produbljenje
mekote.
Duboka obrada ( od 40 do 100 cm dubine) u prvom redu ima za cilj melioraciju zemljita i korekturu
klime, a obavlja se primarno na teim zemljitima nepovoljne uslojenosti. Kombinuje se sa meliorativnim
ubrenjem. Duboka obrada obavlja se prema biolokom zahtevu gajenih biljaka dubokog zakorenjavanja i radi
meliorativnih zahvata.
Vrlo duboka do ekstremno duboka obrada (dublje od 100 cm) ima samo meliorativno znaenje, a
moe se obavljati samo na jako dubokim zemljitima ravnog reljefa. Ovom obradom se menja tekstura gornjeg
sloja ili se premetaju horizonti. Takva obrada namenjena je stvaranju novog, antropogenog zemljita u inae
nepovoljnim uslovima pedosfere i vodnog reima, a povezana je s drugim specijalnim agrotehnikim zahvatima.
Pri ovoj obradi koriste se specijalna orua kao to su plugovi rigoleri, dubinski rahljai, beskonane punice za
izbacivanje zemlje iz dubine. Pogonska maina su vrlo teki traktori. Ovakva obrada je vrlo skupa, pa se
primenjuje samo u izuzetnim uslovima a ulazi u ekonomsku kategoriju investicija.
Povoljno stanje za obradu zemljita

Poljoprivredno zemljite je dinamian sistem koji se menja, a glavni je agens tih promena voda.
Zapravo, klima utie na hidrotermike prilike u zemljitu, a one opet na ostale pedodinamike i bioloke procese
zemljita. Hidrotermike oscilacije menjaju koherenciju i plastinost zemljita. To vredi za srednje teka i teka
zemljita, dok se kod rastresitih peskulja oba fizika svojstva zbog siromatva mineralnih koloida ne javljaju ili
tek u maloj meri.
39
Kad su u zemljitu povoljni vodo-vazduni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji

izraz toga je stanje ugorenosti zemljita.
Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastinost u nekim ekstremnim zemljitima, moe se
videti u grafikonu .
Iz grafikona se moe videti da samo pri povoljnoj vlanosti, odnosno u intervalu povoljnog stanja za obradu
(izmeu take krutosti "C" i take itkosti "C1") To je interval kod tekih zemljita vrlo uzak, zato se nazivaju
minutna zemljita. Ona su najvei deo vremena ili mokra ili lepljiva, presuha ili zbita. Kod humusne ilovae,
interval povoljnosti za obradu iri je nego kog tekih zemljita, a kod peskulja ga nema, pa se one mogu
obraivati u svako vreme.
Uticaj vlanosti zemljita na momenat obrade
Povoljno stanje zemljita za obradu zavisi u prvom redu o sadraju vode u tekuem agregatnom stanju,
te se smatra da se jedno srednje teko zemljite najbolje obrauje pri sadraju vode 40-%maksimalnog
kapaciteta. Tolika vlanost treba biti do dubine do koje dopiru orua.
Koje vreme i momenat obrade zemljita treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke
koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljitu, zakorovljenosti .
Za ocenu pogodnosti zemljita za obradu primenjuju se razliiti kriterijumi. U odnosu na koliinu vode
u i na zemljitu kvalitet obrade ocenjuje se kao to je prikazano u sledeoj tabeli.
Pogodnost obrade zemljita zavisno od stanja vlanosti zemljita (Butorac i Mihali, 1970)
Mogunost (stanje
Kategorija Stanje zemljita s obzirom na prisutnost vode
obrade)
0 Ekstremno suvo i tvrdo Ne moe se obraivati
1 Suho i tvrdo Teko se obrauje
2 Prosueno Obrada oteana
3 Umereno vlano i ne lepi se Stanje za obradu povoljno
4 Jako vlano i modeluje se Obrada oteana
5 Mokro i vlano Teko se obrauje
6 Zasieno, voda lei u depresijama Obrada nemogua
7 Voda lei na povrini zemljita Obrada nemogua
Ako se zemljite obrauje kada je jako mokro nastaje dugotrajna teta. jer su mikrostrukturni agregati
s vodenim omotaem vrlo osetljivi, deformiu se, naruava se struktura, to direktno utie na plodnost zemljita.
Mokro, odnosno lepljivo zemljite se ne sme obraivati. Znaajan momenat vezan za obradu zemljita
jeste da izmeu obrade i setve proe odreeni vremenski period radi biolokog zrenja, odnosno aktiviranja
razliitih fizikih i mikrobiolokih procesa.
Teka, nestrukturna zemljita siromana humusom, naroito zbog nedostatka vlage i niih temperatura,
zahtevaju dui period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obraivati znatno ranije u odnosu na setvu. Laka,
peskovita zemljita lake se aktiviraju, pa ih treba obraivati to blie vremenu setve.
Tako se u jesen prvo obrauju tea zemljita jer se prije zablate, a zatim se obrauje laka. U proljee je
sukcesija obrnuta, sada se prvo obrauje laka zemljita jer se pre sue, a kasnije teka zemljita dok ne postignu
povoljnu vlanost za obradu.
40
Meutim, esto vremenske prilike diktiraju momenat obrade ako se zna da mesec oktobar predstavlja
pic poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji, od pomenutog pravila, kao idealnog, se odstupa radi
vremenskih, agrotehnikih rokova, pa esto njive u jesen ostanu nezasejane kao posledica obilnih kia i rane
pojave snenih padavina.
Biljna proizvodnja sastoji se od umea pomaganja prirodi (putem agrotehnikih mera koje ovek
preduzima) da na svakom mestu svakoj gajenoj biljci obezbedi sve povoljne uslove i otkloni sve smetnje u
domenu oveka za njihov nesmetan porast i razvie.
Po globalnoj agrotehnikoj nameni obrada zemljita moe se podeliti na: osnovnu i dopunsku obradu
zemljita.
Osnovna obrada zemljita

Zadatak osnovne ili bazine obrade, je da zahvati masu zemljita do odreene dubine u kojoj e se
formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji e primiti seme i osigurati aktiviranje
biolokog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktino zahvata sloj pedosfere do maksimalno
mogue dubine.
U osnovnu obradu zemljita se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni naini u koje
se ubraja i tretiranje zemljita eksplozivom.
Oranje
Bazini zahvat kod osnovne obrade zemljita je oranje. Njime se stvara dubok, rastresit sloj zemljita
koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima.
Osim prevrtanja plastice, zemljite se sitni, rahli i mea, ime
se poveava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost
zemljita, poveava propusnost za vodu i vazduh, obezbeuje vie
kiseonika, manji je kapacitet i provodljivost toplote, ali vea
evaporacija.
Oranjem se stimulie razvoj korena i poveava aktivnost
mikrorganizama i razlaganje organske materije, prekidaju se
uspostavljeni kapilarni tokovi.
Pored upotrebe diskosnih, rotacionih, vibracionih i nekih
drugih plugova, najzastupljeniji su raonini plugovi. Raoni plug radi
na principu rezanja i struganja. Pri kretanju pluga kroz masu
zemljita, raonik odree brazdu horizontalno, a crtalo ree okomito. Oranje trobraznim plugom
Odrezano zemljite potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i
otporu na odgrnjai, zemljite se rahli i slae u brazde.
ematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=irina oranja, =ugao prevrtanja brazde, =ugao nagiba brazde
i horizontalne zdravice)
Na grafikonu je D-A dubina, a D-C irina oranja. Pri okretanju zemljita za 43 - 460 zemljite se
najbolje izlae uticaju atmosferilija, najbolje se unose ubriva, biljni ostaci pretkulture (slama, kukuruzovina,
etveni ostaci soje) korovi. Pri potpunom prevrtanju brazde, ugao iznosi O 0. Optimalan odnos irine i dubine
brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je =450 . Prosena irina brazde iznosi 25
cm a brzina oranja treba da u proseku bude 9,5 km/h zavisno od o vunoj sili, konstrukciji i radnim
karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljita u asu oranja, dubini i irini oranja.
41
Oranje je danas jedini nain obrade kojem se zemljite okree, a najmanje mea. Oranje u vreme
povoljnog stanja zemljita izaziva efekt "kalanja" ili listanja to je vrlo poeljno. Taj efekt se javlja zbog trenja
odnosno otpora to se stvara na povrini odgrnjae.
A obzirom na dubinu zahvata, oranje se moe podeliti u:
1. Vrlo plitko oranje do 10 cm. Usled vrlo malog zahvata u dubinu i malog specifinog otpora, mogu se
koristiti viebrazdni plugovi velikog radnog zahvata ili teke tanjirae. Ova obrada se primenjuje nakon
skidanja strnina u leto(ljutenje, praenje, zaoravanja strnita).
2. Plitko oranje od 10 do 20 cm ima agrotehniku svrhu kao prethodna kategorija ali je prikladnija za unoenje
organskih ubriva, zaoravanje siderata, etvenih ostataka ili predvegetacijsko unitavanje korova.
3. Srednje duboko oranje od 20 do 30 cm ima namenu stvaranja pogodnijeg supstrata za setvu/sadnju.
Primenjuje se i radi obavljanja ubrenja, prvenstveno namenjena gajenim biljkama za koje se ore, ovo se
oranje esto naziva oranje za setvu.
4. Duboko oranje od 30 do 40 cm obavlja se samo raonim plugovima. Ovo oranje se primenjuje radi
produbljivanja mekote i korekture klime (sakupljanje vlage i vertikalna drenaa). Duboko se ore za kulture
dubljeg zakorenjavanja. Svi zahvati ubrenja se mogu povezati s dubokim oranjem.
5. Vrlo duboko oranje od 40 do 50 cm se obavlja samo jednobrazdnim plugom veih dimenzija zbog vrlo
velikog specifinog otpora. Koristi se u meliorativnim zahvatima, prvenstveno radi korekture klime i vodnih
prilika u zemljitu. Vrlo duboko oranje se spaja sa meliorativnim ubrenjem i ono obino ne prethodi setvi,
ve se ostavlja da zemljite neko vreme lei kako bi se sleglo i aktiviralo pod uticajem atmosferilija.
Po pravilu ore se uz duu stranu parcele, a na nagibima po izohipsama, ili po konturama. Na parcelama
u ravnici pravougaonog ili kvadratnog oblika ore se u oba pravca, naizmenino iz godine u godinu, to
omoguuje bolje meanje zemljita, izravnavanje povrinskog sloja. Pri tome treba odabrati odgovarajuu
tehniku oranja. Ona zavisi o reljefu, osobinama i vodnim prilikama zemljita, klimi, vunoj sili i vrsti pluga,
zatim o veliini i obliku parcele. Razlikujemo nekoliko tehnika oranja ovisno o nainu slaganja brazde:
1. Oranje u ravnicu.
2. Oranje u slogove.
3. Oranje u figuru.
4. Oranje na grebenove
5. Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i nagibu.
Oranje u ravnicu
To je najbolja tehnika oranja jer nema nikakva gubitka u proizvodnoj povrini, odnosno najmanje je
praznog hoda traktora. Pri oranju u ravnicu brazde padaju u jednu stranu (shema ). Za to se oranje primenjuju
plugovi obrtai ili premetnjaci (slika ).
Za ravno (glatko) oranje koriste se plugovi obrtai sa dvostrukim plunim telima, a tehnika oranja
sastoji se u tome to se oni mogu vraati istim tragom u povratnom smeru prevrtanjem plastice na desnu stranu,
pri emu se racionalizuje utroak pogonskog goriva, smanjuje potrebno vreme i poveava uinak.
Plug obrta 5-brazdni
Oranje u ravnicu
Oranje u ravnicu se koristi na zemljitima sa dobrom dreniranou i u manje vlanoj klimi. U vlanoj
klimi i na teim zemljitima, dolo bi do saturacije vode na povrini (zabarivanja u depresijama).
42
Oranje na slogove
To je najrairenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plunim telima
koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na naoravanje i razoravanje.
Naoravanje se obavlja tako da rad poinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu,
a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignue - "naor". Da bi se ovo uzdignue
izbeglo, prva brazda se ore ue i plie, a druga ire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na eljenu dubinu.
Tako se dobije ravna povrina sloga.
Razoravanjem se poinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi
na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanali nazvan "razor".
Pri razoravanju je bitno da
se dve prve brazde na suprotnim
stranama sloga izoru paralelno, jer e
tada razor imati paralelne stranice.
Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak
razor, pa je time gubitak na
proizvodnoj povrini manji. Ako prve
bone brazde nisu paralelno izvuene
u sredini sloga (na poetku ili kraju
razora) ostaje iroka povrina koju
nazivamo osredak ili uklinak.
Uklinak treba kasnije poorati, pa se
time izaziva gaenje poorane
povrine. Ukoliko je klimat sa dosta
vlage, razor ima ulogu da skuplja
suviak vode na parceli, a ako je
zemljite povoljne strukture i dobre Oranje u slog ( razoravanje) Oranje u slog ( naoravanje)
dreniranosti, u klimi gde ne postoji prevlaivanje proizvodnih povrina, razor se moe nakon zavretka oranja
sloga zatvoriti (zaoravanje razora).
Svakom slogu pripada dio proizvodne

povrine na kojem se kreu radne agregati izvan
brazde, a to je uvratina (elo sloga). Bez uvratina bilo
bi nemogue izvoditi tehniku oranja u slogove. Za
traktorsku obradu, irina uvratina treba da bude oko
10 m.
Noeni etverobrazdni plug za oranje na slogove
Oranje u figuru
Ova tehnika oranja se primenjuje na
tablama pravilnog oblika, odnosno gde je irina i
duina jednaka. Figurno oranje je pogodna u
manje vlanoj klimi, na parcelama gde je
zemljite strukturno, sa dobrom propusnou za
vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu.
U sreditu parcele odredi se "figura" koja u
malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se
ona poore sa tehnikom oranja u ravnicu. Posle
toga, traktor kruei oko figure stalno ore bez
praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine
neobuhvaene krunim oranjem, One se naknadno oru tehnikom Oranje u figuru
oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, poto se te povrine
prethodno podele u potreban broj jedinica za obradu.
43
Oranje na grebenove (humke)

Ovaj nain oranja ima za cilj da na plitkim
zemljitima obezbedi dovoljno rahlog zemljita za
ukorenjavanje, a u sluaju poveane vlanosti
zemljita, da smanji negativan uticaj prevlaivanja.
Razmak grebenova je 50 - 60 cm, a visina 15 - 30
cm.
U perhumidnoj klimi, grebenovi se dobro
sue i greju, prvo zbog ceenja vode u jarke izmeu Izgled grebenova kod oranja na humke
grebenova, a drugo, zbog toga to na grebenove padaju
suneve zrake pod veim uglom i jai ih greju.
Za oranje u grebenove moe prethoditi plono plie oranje itave povrine, a zatim formiranje
grebenova ili se odmah mogu formirati humke bez prethodnog plonog oranja. Za ovo oranje mogu posluiti
obini jedobrazdni plugovi kojim se odmah jako naorava i tako formiraju grebenovi, ili se koriste posebni
dvokrilni plugovi odgrnjai (dvije daske na zajednikom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod
nazivom bedding-system, a moe biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je runi rad jako angaovan.
Grebenovi ili humci su prikladni za useve reeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug.
Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibima

Pod sistematizacijom podrazumevamo korekturu reljefa, sa svrhom intenzivnog iskoritavanja uz
prethodno regulisanje vodnog reima u ravnici i uvanje zemljita od erozije vodom na nagibu.
Na dubokim, teim zemljitima u uslovima uticaja podzemnih ili nadzemnih voda formiraju se
proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju baule, a itav posao baulacija. Sastoji se u
stvaranju uzdignute povrine sa slogovnom brazdom.
Baule su u sredini uzdignute u obliku krova, radi eliminacije povrinskih voda sa baule u kanale
sisai, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u kolektore.
Baule imaju raznu duinu
i irinu o reljefu, klimi, osobinama
zemljita, veliine proizvodnog
prostora, fiksnim komunikacijama
itd. Poeljno je da duina baula
bude dua od 100 m a za nae
uslove irina bi trebala iznositi 20
do 50 cm. Relativni pad baule bi
trebalo iznositi 1,5 2%. Ako je
pad prevelik, nastaje jaa erozija
vodom koja odnosi povrinski dio
zemljita u kanale. Ako je pad
mali, onda je obino oceivanje
vode sporo to teti gajenim biljkama. ematski prikaz baula
Baule se formiraju poto se prethodno buldoerima grubo poravna
zemljita a zatim ore na naor i to na dubini veom od 30 cm. Nije dobro svake
godine orati na naor, jer se moe prei kritina veliina relativnog pada, pa se
povremeno ore na razor.
Na nagnutim terenima, zemljite se obrauje tako da se stvaraju
pojasevi ili terase. Tada se ore samo uzdu kontura ili terasa, dakle, po
izohipsama. Na takvim terenima najee se koriste diskosni plugovi.
Diskosni plug
44
Rigolanje
Ve smo pomenuli da duboka obrada zemljita ima

meliorativnu ulogu na teim zemljitima. Namenjeno je stvaranju novog
antropogenog zemljita na povrinama sa nepovoljnim vodni reimom. To
je poseban nain oranja, gde se zemljite okree na veliku dubinu od 50, a
izuzetno do 200 cm. Rigolanje se obavlja plugovima s jednim plunim
telom velikih dimenzija, a vuku ga traktori goleme snage. Korpus pluga
rigolera je masivno napravljen. Odgrnjaa je od specijalnog ilavog
vieslojnog ili specijalnog jednoslojnog elika. Raonik je pojaan i
izduen u obliku dleta.
S obzirom na dubinu zahvata rigolanje se deli u tri stepena: prvi
stepen 50-10 cm, drugi 100-150 i trei 150-200 cm. Radni zahvat pluga
rigolera je 50-60 cm, dubina zahvata je obino takva da je omer irine i
dubine jednak ili inverzan. Zbog takvog omera dubine i irine dolazi do
sklizanja odnosno premetanja povrinskog humusnog sloja (h)
u gornju treinu dubine rigolanja. To je pogodno za drvenaste biljke, jer je
njihovo poetno zakorenjavanje mnogo dublje nego kod biljaka koje se seju. Rigolanje
ematski prikaz rigolanja (po Dereti), a=dubina brazde, b=irina brazde i h=humusni sloj
U naim klimatskim uslovima zemljite je najvie suho leti i rano u jesen, pa se tada i rigola. Rigolanje
se najee povezuje s meliorativnim ubrenjem koje takoer ima karakter meliorativnog zahvata prema tipu
zemljita. Meutim, to se usklauje sa zahtevom gajenih biljaka. Zato se redovito rigola za drvenaste kulture, ali
i za neke oranine koje se duboko ukorenjuju (hmelj, lucerka).
Podrivanje
Podrivanje dublje zadire u zdravicu, a obrada se vri paralelno s
povrinom zemljita na raznim dubinama. Debljina podrivenog sloja u proseku
je 8-15 cm a ree dublje zbog jakog poveanja specifinog otpora zemljitu pri
podrivanju. Poveanje specifinog otpora zemljita iznosi u proseku do 50% u
poreenju s otporom prilikom oranja.
Podrivanje u principu ima opravdanje samo na zemljitima sa zbitom
zdravicom i ako ima dokaza da se samim oranjem utie negativno na rast
gajenih biljaka, inae prednost ima oranje. Najbolje vreme za momenat
podrivanja je kada je sloj zemljita koji e se podrivati dovoljno suv (nikako
mokar), dakle u letnim mesecima. Podrivanjem se stvaraju bolji uslovi za
fizioloku aktivnost korena gajenih biljaka.
Rad podriva
adarovi (1988) ukazuje da na aluvijalnom zemljitu sa plitkim orninim slojem,
dugogodinjom obradom tekim traktorima sa pneumaticima se stvara zbijen, nepropustan sloj (pluni on) na
uvratinama i na takvim mestima dolazi do stagniranja povrinskih voda. Usev na takvim mestima poinje da
propada , to znaajno smanjuje aktivnu povrinu (10 - 20 %), a time umanjuje ukupni prinos.
Da bi se eliminisale negativne posledice, prilo se primeni vibracionih podrivaa, koji su ve u prvoj
godini ispoljili pozitivne efekte. Podrivanje se danas spaja s ubrenjem (organskim i mineralnim). Pneumatski
45
pod pritiskom utiskuje se vapneni materijal u jedan ili vie slojeva, mineralna i organska ubriva, ak i
pokvarena silaa. U ovom sluaju, pokvarena silaa slui kao dren za proceivanje vode.
Za uspeno odstranjivanje suvinih voda na povrinama sa postavljenim drenanim sistemima (cevna
drenaa), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadravanje odreenog pada.
Isto tako, osnovna obrada zemljita, odnosno oranje moe dovesti do zbijanja zemljita, pa je neophodno da
pravac izvoenja see smer podrivanja i drenova.
U globalu, podrivanje poveava dubinu aktivnog sloja zemljita, ostvaruje bru infiltraciju iz kritinog
dela mekote, obogauje podriveni sloj kiseonikom i time stimulie procese oksidacije. Time se poveava ivotni
prostor korenja gajenih biljaka.
Vertikalno dubinsko rahlenje

Na zemljitima vee i velike apsolutne dubine koja u
profilu imaju zbiti nepropusni sloj ispod 40 cm, a teeg su
mehanikog sastava, primenjuje se vertikalno dubinsko rahlenje na
50-100 cm dubine. Radni organi su u obliku noa i imaju irinu
priblino 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja
na istom zemljitu i to traktorima velike snage. Na nagnutim
terenima sa izraenom vodenom erozijom, pre formiranja pojasa,
izvodi se vertikalno dubinsko rahlenje ime se umanjuje razorna
snaga vode. Da bi se smanjio otpor zemljita, primenjuju se i
vibracioni dubinski rahljai.
Vertikalni dubinski rahlja
Krtina drenaa
Na tekim glinovitim zemljitima, kao zamena za crevnu drenau, primenjuje se naroit nain
dubinskog rahlenja pod nazivom krtina drenaa. Takav tip drenae pogodan je za travnjake, ali nije za oranice
i druge obradive povrine. Zato je ona prvenstveno namenjena travnjacima. Oruem za krtinu drenau se
vertikalno see zemljite, i pod malim relativnim padom prave se provizorni drenovi (iza radnog dela postoji
cilindrini nastavak koji prolaskom kroz zemlju proiruje, zaglauje stenke i tako uvruje drenove tzv.
torpedo). Provizorni drenovi primaju i odvode vodu o otvoreni kolektor. Promer drena je 7-10 cm, razmak
izmeu njih 2 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ree dublje. Krtina drenaa
funkcionie tako da se voda
infiltrira kroz vertikalne pukotine,
ulazi u drenove i otie padajui u
kolektore. Kretanje vode izaziva
usisavanje vazduha, to je
pozitivno. Uspeh
krtine drenae ovisi o teksturnoj
grai zemljita, njegovoj
uslojenosti, vodo-vazdunim
odnosima, stabilnosti strukturnih
agregata, dubini izmrzavanja. Na
oranicama je krtina drenaa
pokazala slabe efekte, jer se drenovi
brzo zatrpaju pogotovo u zoni
izmrzavanja zemljita. Ispitavanja su pokazala da efekti krtine drenae
traju do
3 godine. Plug za krtinu drenau Izgled krtine drenae
46
Specijalni naini osnovne obrade

Navesti emo nekoliko specijalnih naina obrade zemljita koji imaju uglavnom meliorativni karakter.
Zapravo, oni se retko koriste i to u sluajevima kada se neko zemljite privodi iskoritavanju u proizvodnji
hrane. Ove mere su vrlo skupe, te pripadaju karakteru investicija.
1. Izbacivanje peska radi popravljanja teksture antropogenog sloja zemljita. Primenjuje se

samo gdje se u dubini profila nalazi sloj peska, a na povrini teka glina. Vaenje peska se vri pomou
posebne maine koja ima beskonanu punicu. Ona prodire u dubinu zemljita do sloja peska i izbacuje
ga na povrinu pod uglom od 450. Izbaeni pesak zahvaa rotirajua zvezda i jednoliko ga rasporeuje
po povrini u irinu 200-300 cm. Posle toga, tekim tanjiraama ili frezom se pesak izmea sa
povrinskim delom zemljita. Ovakva maina se primenjuje na polderima u Holandiji.
2. Prebacivanje horizonata sa nieg na vii novo u

profilu i to tako to se peskoviti, laki sloj postavlja blie
povrini, ime se postie bra infiltracija u descedentnom
pravcu. To se postie tako da se taj laki sloj podigne "sprat"
vie. Operacija se izvodi posebnim vrlo velikim dubinskim
rahljaem koji radi na dubini do 200 cm. On na donjem delu
ima metalno proirenje (krila). Prolazei kroz masu zemljita
na veoj dubini pod odreenim uglom, podie laki sloj
zemljita do visine krila i tu ga ostavlja. Na taj nain, teksturno
laki sloj zemljita bude postavljen blie povrini, odnosno
ispod mekote, pa se voda bre infiltrira i kree descedentno.
Krilni dubinski rahlja za premetanje
horizonata
3. Primena eksploziva poznata je u poljoprivredi za tretiranje zemljita prilikom razbijanja vrlo

debelih, kompaktnih glinovitih slojeva koji se ne mogu dovoljno razrahliti na drugi nain obrade, zatim
za probijanje sloja ortajna koji je neprobojan za prolaz vode i korenja. Ni jedan nain obrade zemljite
tako radikalno ne razrahljuje, sitni i mea kao eksploziv. Rukovanje eksplozivom je struan i opasan
posao, zato ga u dogovoru sa agronomima izvode za to obueni ljudi.
4.
Dopunska obrada zemljita
Posle oranja, poorana povrina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku,
to onemoguava potpuno iskoritavanje i dobijanje maksimalnih prinosa. Zato se pristupa pripremi njenog
povrinskog sloja. Zemljite mora biti pripremljeno tako da je idealno izdrobljeno, usitnjeno, da grudve ne
spreavaju i ometaju pokrivanje semena i njegovo klijanje. Dopunska obrada zemljita ima iskljuivo karakter
povrinske obrade.
Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljita, odnosno predsetvenoj pripremi povrinskog
(setvenog) sloja zemljita su: brananje (vlaenje), ravnanje (finiiranje), kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i
obrada rotacionim oruima - integralna obrada. Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja ornice i stvaranje
uslova za klijanje i nicanje semena i dalji porast i razvie kulturnih biljaka.
Brananje
Osnovna namena brane je izravnavanje povrinskog plitkog rastresitog

sloja zemljita do 3 cm dubine. Brananjem se zemljite "see", lomi tanka
pokorica na povrini. Uinak se brananja sastoji u smanjenju evaporacije,
zemljite se zagrejava, sitni, a povrina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi
a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primenjuje se na lakim, strukturnim
i nezakorovljenim zemljitima, rano u prolee, na oranju koje je obavljeno u
letnje-jesenjem periodu prethodne godine. Pravi je momenat za brananje onda
kad vrhovi brazda sa sunane strane pobele odnosno, onda kada su se prosuili, a
sa suprotne strane su jo vlani. Ta intervencija se jo naziva zatvaranje
brazde.
Brana od drvenih
gredica
47
Ako je zemljite suvie suvo i sklono raspraivanju brananje se ne preporuuje jer tada dolazi do
nakupljanja sitnih agregata u mikrodepresijama (mineralni koloidi) te ukoliko doe do padavina - kia, stvara
se debela pokorica. Brana se takoe ne primenjuje ako je zemljite suvie vlano.
Pravac brananja obino je ukoso u odnosu na pravac oranja, sem u sluaju teih, glinovitih zemljita,
kada se ova operacija obavlja popreko na pravac oranja. Brzina rada je 6 - 8 km/sat. Ova se operacija praktikuje i
pri rasturanju krtinjaka na travnjacima.
Ima nekoliko konstrukcija brana, a prema potrebi moe se izraditi i na samom gospodarstvu.
Jednostavna brana je izraena od nekoliko paralelno postavljenih drvenih gredica koje su meusobno spojene
lancima. Umesto drvenih gredica mogu posluiti metalni obruevi, metalne ipke itd.
Ravnanje zemljita
Potreba za ravnanjem zemljita u dopunskoj obradi javlja se kao
posledica nekvalitetno izvedene osnovne obrade. Za ovaj posao vie nego
kod drugih operacija mora se voditi rauna o stanju vlanosti zemljita. Ako
je zemljite vlano dolazi do kvarenja strukture, razmazivanja, zbijanja, a
potom raspucavanja. Ravnanje se primenjuje u cilju sistematizacije terena,
izravnavanja prirodnih depresija ili uzvienja koja ometaju normalan rad
mehanizacije za osnovnu i dopunsku obradu zemljita u sistemima
intenzivne biljne proizvodnje.
Danas se u tu svrhu koriste ravnjai, skreperi, greberi, finieri. Naa
mainogradnja (IMT) izrauje na srednjim i tekim traktorima tokaima
ravnja upravljan hidraulinim sistemom, sa noicama iji se ugao moe
menjati. Primenom ovih orua postie se ravna, mrviasta i rahla povrina
zemljita. Ravnja
Drljanje
Pravilno izvedeno drljanje predstavlja vrlo koristan zahvat u obradi zemljita, kojim se postie stvaranje
rastresitog povrinskog sloja zemljita kao idealne podloge za klijanje semena i nicanje biljaka. Dubina rada
drljae je 6 - 7 cm, a najbolje efekte postie ako je zemljite umerene vlanosti (40 - 50 % PVK).
Noena kombinovana drljaa ema rada drljae
Drljanjem se razbija pokorica formirana kao posledica obilnih padavina, ime se stvaraju povoljni
uslovi za aeraciju to poboljava toplinsko stanje i disanje zemljita, agregati se isitnjuju, njegova povrina
poravnava pri emu se suzbijaju krovi. Dobar uinak i kvalitet rada postie se pri brzini 6 - 8 km/sat.
Pri drljanju zemljita pokazuje se specifinost drljaa a sto je sortiranje agregata zemljita. Nakon
primene drljae, na povrini ostaju krupnije grudice, a ispod njih sitnije. Sortiranje agregata zemljita vezano je
za radni organ drljae, a to je zub raznog oblika i duine. Moe se rei da nijedno drugo orue kao drljaa nije
tako efikasno u mehanikom unitenju korova u poetnim fazama njegova rasta. Najpogodnije je vreme za
unitavanje korova drljanjem, kada semenke korova isklijaju, a primarne se stabljiice korova poput belih
konaca nalaze ispod povrine zemljita, dakle, pre nicanja. Agrotehniko pravilo je da se na tekim zemljitima
primenjuju tee drljae, dok se na zemljitima lakeg mehanikog sastava, uglavnom upotrebljavaju lake
drljae.
Na parceli se moe drljati u svim smerovima, uzdu brazda, dijagonalno, okomito na brazde i cik-cak.
Na grebenastoj povrini nakon prethodne obrade, najbolje je drljati dijagonalno ili okomito na vrhove brazda.
48
Danas se u upotrebi nalaze razliiti tipovi drljaa: krute i ogibljene, zatim mreaste, livadske drljae,
klatee, rotacione, kao i plevilice (upaju korove i plitko usitnjavaju zemljite).
Tanjiranje
Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljite isee, usitni i izmea. Ovo je posledica injenice da za
radne organe tanjiraa ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog)
oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), delovi zemljita prevaljuju razne duine puta, blie
centru tanjira krai, a idui prema obodu tanjira dui put. Radni organi tanjirae ulaze u zemljite od 10 do 15
cm a maksimalno neto vie od 20 cm. Rad tanjirae ovisi o veliini tanjira, o uglu izmeu poluosovina i o
optereenju orua. Tanjiraa sa veim promerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljite, a prodiranje
je to jae to je manji ugao izmeu poluosovina i ako je tanjiraa jae optereena. Kada su poluosovine
izravnane, tanjiraa ne obrauje zemljite.
Vuena offset tanjiraa Noena tandem tanjiraa
Optimalno vreme izvoenja tanjiranja je kod sadraja zemljine vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog
vodnog kapaciteta (MVK).
Brzina rada tanjirae obino se kree oko 4,5 - 5 km/sat, odnosno 8 km/sat u cilju boljeg sitnjenja
zemljita.
Tanjiranjem se mea ubrivo (organsko i mineralno) a osim
toga i otvara put plugu na zbitim travnjacima i detelitima pre
preoravanja. Vano je istai da tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat
obrade na oranici, jer iza tanjirae povrina ostaje grebenasta, zato
nakon tanjiranja treba zemljite poravnati drljaom.
U agregatiranju tanjiraa vaan je proporcionalan odnos snage
traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja,
minimalno potrebna snaga po disku je 0,73 kW (1 KS), dok je za
duboko tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).
S obzirom na konstrukciju, tanjirae se dele na jednostruke
(dve poluosovine) o dvostruke (etiri poluosovine).
Princip rad tanjirae
Jednostruke tanjirae su noene, a dvostruke su vuene ili polunoene. Posebna konstrukcija su offset
tanjirae, ije su poluosovine pomaknute u stranu. Pogodne su za obradu zemljita u irokim nasadima,
prvenstveno u vonjacima. Posebnu grupu ine tanjiraste ljutilice. Koriste se za ljutenje strnita nakon etve
strnina. Imaju veliki broj tanjira ili baterija diskova, koja im omoguava da se lako prilagoava neravninama
zemljita. irokog su zahvata i imaju veliki uinak po jedinici vremena.
Plono kultiviranje
Plonim kultiviranjem se zemljite intenzivnije rahli i sitni, odnosno mea zemljite, ali se sloj zemljita
zahvaen obradom ne okree.
Kultiviranje je delotvoran nain mehanikog unitavanja korova, a samo ogranieno upotrebljava za
meanje mineralnih ubriva. Plono kultiviranje se po pravilu nastavlja na oranje, pogotovo ako se poorano
zemljite sleglo ili se od kia zbilo. Kadkad je plona kultivacija prva operacija na lakim zemljitima i u
aridnijem klimatu.
49
Vano je da se zemljite kultivira u vreme povoljne vlanosti zemljita. Ako je zemljite prevlano, na
povrinu izbacuje mokre grude koje se kasnije brzo stvrdnu. Ako je zemljite suho, orue teko ulazi u
zemljite te lome komade zemljita.
Ploni kultivator Plono kultiviranje
Kod tekog, zbitog i suhog zemljita, kultivator ne moe ui u zemljite. Smer kretanja kultivator ne
ide uzdu brazde, nego dijagonalno, jer ako se kultivator kree uzdu brazde, radni organi kultivatora jednim
delom obrauju naprazno, odnosno, prolaze izmeu sastava brazda. Ako je zemljite pre kultiviranja poravnano,
onda se kultiviranje vri okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu povrinu, pa je posle
toga potrebno izvriti drljanje.
Dubina kultiviranje se kree od 5 do 30 cm a u proseku 10 do 15 cm. Prosena radna brzina je 7 km/h.
Pored plonih kultivatora postoje meurednim kultivatori o kojima e biti rei u poglavlju nege gajenih biljaka.
Valjanje
Namena valjanja kao agrotehnike mere je poravnavanje povrinskog sloja zemljita, pojaanje
kapilarnog penjanja vode, uspostavljanje fizikog kontakta semena i zemljita, razbijanje busena (grudvi) i
pokorice, provociranje korova na nicanje Valjanjem zemljita postaju hladnija ali se poveava vodljivost toplote.
Valjanjem se takoer mogu unitavati korovi ili ih provocirati na aktivan ivot. Valjci s glatkim platom ne
mogu izravno unitavati korov, ve potiu na klijanje i nicanje, pa se onda unitavaju sledeim zahvatima
obrade. Valjci neravnih plateva izravno unitavaju korove ali samo u poetnim stadijuma rasta. Agrotehniko
pravilo je da valjanje oranica glatkim valjcima ne sme biti poslednja agrotehnika operacija, kod travnjaka
naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja povrinu zemljita treba prorahliti kako ne bi dolo do stvaranja
pokorice. Sloj zemljita zbit valjcima nije debeo, a kree se izmeu 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje
teki do 15 a teki ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine.
Glatki valjak Rad glatkog valjka
Za valjanje su najpogodnija zemljita osrednje vlanosti u suprotnom se ne postie oekivani efekat,

naprotiv, moe se uiniti vea teta na stanje zemljita (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljite ili stvaranje
debele pokorice ukoliko je zemljite jako vlano).
50
Na ravnoj povrini nakon osnovne obrade zemljita, moe se valjati uzdu, okomito pa ak i
dijagonalno na smer oranja
Ima mnogo orua za valjanje. Uglavnom se dele na valjke s glatkim i neravnim platem. Po broju
cilindarskih delova, oni se dalje dele na jednodelne, trodelne, peterodelne i viedelne. Valjak ne moe biti
dvodelan, jer bi izmeu dva cilindra ostalo nepovaljano zemljite. U principu, bolji su viedelni valjci od
jednodelnih jer se mogu prilagoavati neravninama zemljita.
Po teini valjci mogu biti lagani, srednje teki i teki, zatim valjci sa cilindrima veeg i manjeg
promera. Valjci manjeg promera jae razbijaju grude, a veeg promera dublje zbijaju zemljite.
U poslednje vreme u primeni su kombinovana orua (kultivator + valjak) koji izuzetno efikasno sitne
zemljite, paravnavaju povrinu i stvaraju idealne uslove za setvu.
Obrada zemljita frezom

Obrada zemljita rotacionim oruima predstavlja integralnu obradu zemljita, s obzirom da se u jednom
prohodu stvara supstrat, dovoljno pripremljen za setvu - sadnju.
Freza se primenjuje prilikom privoenja zemljita kulturi, za uklanjanje spontane biljne vegetacije,
homogeniziranja unetih materija (ubriva, pesticida, strukturo-obrazujuih materija) i zemljita. Freza moe biti
vuena i noena. Radni delovi mrve, sitne i bacaju delove zemljita uvis koji udaraju u zatitni poklopac i tu
padaju. Taj deo je homogen i moe se izvriti setva. Freza obino zahvata samo deo ornice (15-25 cm) i
ukljuuje osnovnu, dopunsku obradu pa je zemljite u jednom potezu sposobno da primi seme.
Princip rada freze Rad freze u polju Traktorska noena freza
Radna brzina kretanja freze je 1,5 - 7,5 km/sat. Pri optimalnim uslovima, primenom freze se stvara
idealna struktura zemljita, koja na alost nije stabilna jer je stvorena u jednom momentu na vetaki nain, pod
uticajem mehanikih sila. Zbog toga se zemljite brzo slee. Na koloidnim zemljitima nestabilne strukture se
nakon obilnih kia stvara debela pokorica, o emu svakako treba voditi rauna.
Danas se opravdano smatra da je freza s obzirom na uinak gotovo nezamenjivo orue za obradu tekih,
koherentnih tala u nepovoljnom stanju za obradu, za potpuno meanje bilo koje materije s zemljitem i kad u
jednom zahvatu treba prirediti zemljite za setvu (sadnju).
Obrada zemljita rotacionom lopatom

Princip rada jeste rotacija ekscentrino uzglobljenih radnih organa na
horizontalnom vratilu (nema iru primenu kod nas). Rotirajuom se lopatom ili
prvi put obrauje i tada je to osnovna operacija obrade, ili se primenjuje kao
dopunski zahvat nakon izvrenog oranja. Mehanika lopata jo moe posluiti za
unoenje organskih materija u zemljite (stajnjak, siderati, mineralna ubriva). To
je orue osobito pogodno za obradu tekih ilavih zemljita, za spreavanje
stvaranja bolesti tabana pluga. Upravo u gorim uslovima proizvodnje, rotirajua
lopata omoguuje finalizaciju obrade za setvu (sadnju). Dubina rada rotirajue
lopate je do 35 cm.
Radni organ rotirajue lopate
51
Obrada zemljita rotirajuom motikom

Ovim nainom se obrauje plitki povrinski sloj s ciljem pokorice i suzbijanja korova. Ovom se
traktorskom rotirajuem oruu okretanje radnih organa postie kretanjem traktora odnosno orua kroz tlo.
Radni organ rotirajue motike Rotirajua motika
Rotirajua motika vrlo plitko, povrinski rahli

zemljite. Pri tome razbija tanku pokoricu, mehaniki unitava
korov u klijanju i nicanju. To je glavna namena ovog orua, a
primenjuje se u poetnom rastu gajenih biljaka, i to onih ireg
razmaka setve (okopavinski usevi).
Rad rotirajue motike
Ogrtanje
Sastoji se u ogrtanju prizemnih delova biljke rastresitom, sitnom zemljom (krompir). Nakon ogrtanja, u
redovima biljaka nastaju humci. Ogrtanje je mogue kod kultura irokog razmaka setve, odnosno sadnje
(okopavine). Svrha ogrtanja je bolji rast podzemnih organa biljaka (gomolja), bre suenje i grejanje tekog
zemljita kada je godina vlana, uvrenje useva visokog rasta na lakom zemljitu protiv jaih vetrova
(kukuruz). Ogrtanjem se usput unitava korov.
Ogrtanje ima i svojih nedostataka, a to je poskupljenje reijskih trokova, suhi grebenovi na suhom
zemljitu smetaju pri skidanju useva i daljnjoj obradi, pogotovo za sune godine, jer je ogrnuta povrina jae
osuena zbog poveane povrine i evaporacije.
Ovaj nain obrade zemljita je naputen za kukuruz i druge okopavine osim za krompir.
Orue za ogrtanje okopovina posebne konstrukcije Rad ogrtaa
52
Agregatiranje orua za obradu zemljita
U dananjim uslovima, racionalnom korienju rada i sredstava, blagovremenom izvravanju planiranih

operacija u optimalnim agrotehnikim rokovima u manjem
broju prohoda teke mehanizacije, pravilno agregatiranje
orua ima izuzetan znaaj. Naime, svaka radna operacija u
obradi zemljita je delimina, to znai da se pri obradi
zemljita intenzivno gazi proizvodna povrina to utie na
pogoranje fizikih osobina zemljita. Da bi se ovo izbeglo,
mogue je koristiti maine koje u jednom prohodu vre vie
radnih operacija i na taj nain smanji broj prohoda. Kod
kombinovanih zahvata obrade najvanije je iskoristiti
povoljno stanje vlanosti zemljita to je vrlo bitno za
kvalitet izvedene operacije. Time se stvaraju najpovoljniji Vueni setvosprema (teki) Multitiller
uslovi za klijanje i nicanje.
Danas se agregatiranje orua najee koriste za dopunsku obradu zemljita. Ona su irokozahvatna da
se smanji broj prohoda a time i gaenje. Meutim, postoje i brojne druge izvedbe u kojem je povezana osnovna i
dopunska obrada zemljita, npr., osnovna obrada rotirajuim oruima+priprema zemljita drljanjem i jeastim
valjcima ili sa upljim cilindrima+setva (rotosem sistem).
Jedno od najsavremenijih reenja jeste maina koja istovremeno obavlja sledee operacije: osnovnu
obradu zemljita diskosnim oruem, ravnanje povrine, drljanje, aplikaciju mineralnih ubriva i pesticida,
valjanje i setvu (tilter, maxicultivator).
Sistemi obrade zemljita

Spajanjem odvojenih naina obrade zemljita u agrotehniku logiku celinu nastaje sistem obrade
zemljita. On je prilagoen ekolokim i proizvodnim uslovima da bi se to bolje iskoristilo zemljite za gajenje
biljaka, a istodobno to nije zatvorena celina, nego postoji u kontinuitetu gajenja biljaka sa sezonskim uklapanjem
u intervale odreene za obradu zemljita.
Na sistem obrade zemljita deluje vei broj faktora kao to su klima, zemljite, reljef, ubrenje, sistem
biljne proizvodnje, izvor energije i orua za obradu, nivoa ulaganja u gajenje kultura itd. Prema ovome se vidi,
da su zemljite i klima konstantni inioci, a sve ostalo su promenljivi. Prema tome, nema univerzalnog sistema
obrade zemljita za celu agrosferu, on je regionalan a ponegde i lokalan. Na istom mestu, sistem obrade se
menja.
Svaki sistem obrade ima i nedostatke, ali je najbolji onaj sistem obrade koji je optimalno usklaen s
osobinama zemljita i klime, sa zahtevima gajenih biljaka a istodobno treba najmanje rada.
Iz gora razloga emo izloiti sisteme obrade koji su prilagoeni naim uslovima. To su zapravo klasini
sistemi obrade jer se kod nas najee koriste.
Postoji tri sistema obrade zemljita a to su:
1. Sistem obrade zemljita na oranicama.
2. Sistem obrade zemljita za drvenaste kulture.
3. Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice.
Sistem obrade zemljita na oranici

Ovde je dominantna sezona setve/sadnje, pa se na oranici sistemi obrade dele na:
1. Sistem obrade za ozimine (jesenska setva).

2. Sistem obrade za jarine (proletna setva).
3. Sistem obrade za interpolirane useve (kasna proletna i letna setva)
53
Sistem obrade za ozimine

Zajedniko za ozimine je da se seju na prelazu leta u jesen i u jesen. Ozimine izdre nepovoljan zimski
period odnosno prezimljuju. S proleem nastavljaju vegetaciju, a dozrevaju u toplom delu godine pod uslovom
da nisu viegodinje biljke.
U naim proizvodnim uslovima je agrotehniki zadatak sistema obrade zemljita za ozimine, da se
pripremi povoljan supstrat do optimalnog roka setve. Pri tome treba naglasiti, da u ovom sistemu nema potrebe
da se oborine sakupljaju u zemljitu jer ozimine i onako prolaze hladno-vlani period, u kojem ima prekomerne
vlage.
Sistem obrade zemljita za ozimine ima nekoliko varijanata ovisno o slobodnim intervalima izmeu
preduseva i termina setve ozimina. Sledea tabela prikazuje neke varijante sistema obrade zemljita za ozimine.
Varijante sistema obrade zemljita za ozimine

Redni
Leto Jesen
broj
1. Vrlo plitko oranje strnita+plitko letnje oranje Duboko oranje, dopunska obrada
2. Vrlo plitka obrada zemljita (stnjikanje) Duboko oranje, dopunska obrada
3. Oranje za setvu (duboko oranje) Dopunska obrada
4. Strnjikanje+ duboko oranje -
5. - Plitko oranje+duboko oranje, dopunska obrada
6. - Duboko oranje, dopunska obrada
U naim uslovima se danas primenjuje varijanta dubokog oranja i s dopunskom obradom u jesen.
Ostale varijante se zbog racionalizacije i smanjenja reijskih trokova gotovo vie ne primenjuju. Drugi razlog je
plodored, odnosno predusev. Predusev ozimina u nas je redovito neka jara okopavina, koja se ubire u jesen
(kukuruz, soja, suncokret, eerna repa itd), pa nema dovoljno vremena za primenu ostalih varijanti obrade
zemljita.
Duboko oranje ili oranje za setvu
To je najdublji zahvat obrade zemljita za ozimine, a obavlja se raonim plugom (ponegde diskosnim).
Prosena dubina oranja varira 20-30 cm. U zadnje vreme, na teksturno lakim zemljitima primenjuje se
tanjiranje tekim tanjiraama, imajui u vidu olakotnu okolnost da strnine (penica, jeam, ovas) imaju slabije
razvijen korenov sistem. Setveno oranje se obavezno povezuje s prethodnim osnovnim ubrenjem. Ukoliko pri
berbi ili etve preduseva, etveni ostaci nisu usitnjeni, vri se njihovo sitnjenja (tarupiranje). Ako to nije
mogue, primenjuju se plugovi sa visokim klirensom da ne bi dolo do zaguenja etvenim ostacima. U tom
sluaju dolazi do iskakanja pluga iz brazde, to nije poeljno, jer je tada kvalitet oranja vrlo lo.
Dopunska ili povrinska finalna obrada
Za finalizaciju obrade nakon loijeg oranja moe posluiti tanjiranje i drljanje, eventualno i kultivator.
Ako je zemljite dobro poorano u vreme povoljne vlanosti na tlima lake strukture, dovoljno je koristiti samo
setvosprema. Da bi se neravnine prilikom oranja ispravile, dobro je da se setvospremaem ide dijagonalno na
smer brazde.
Neka od orua za dopunsku obradu zemljita
54
Budui da se radi o kulturama koje prolaze kroz vrlo nepovoljan godinji period (zimu) s niskim
temperaturama i obiljem oborina, to se u finalizaciji obrade treba drati pravila, da setvena povrina ne bude
previe usitnjena jer se lake zakorovi a usevi jae mrznu. Zato se u ovoj fazi obrade ne primenjuje freza, ne
brana se tekom branom niti radikalno drlja. Iako krupniji agregati na setvenoj povrini ne pruaju lepu sliku,
ipak je takva povrinska struktura povoljnija za usev jer se biljke bolje odupiru izvlaenju od mraza
(golomrazica) i zatienije su od ledenih vetrova ako nema snenog pokrivaa.
Sistem obrade zemljita za jarine

Ovaj sistem obrade se odnosi na useve koji se seju/sade nakon zime, odnosno poetkom prolea i u
prolee, a kao jednogodinji zavravaju vegetaciju kasno leti ili u jesen. Agrotehniki zadatak sistema obrade
zemljita za jarine je da stvori povoljan supstrat do optimalnog termina setve jarih useva. On u naim uslovima,
takoer ima zadatak da sakuplja vlagu u hladnom i vlanom periodu jeseni i zime i da je uva u toplom delu
godine.
Sistem obrade zemljita za jarine moe se realizovati prema intervalu slobodnog zemljita izmeu
preduseva i sledeeg useva. Taj interval moe biti dug, tako da obuhvati sve sezone (leto, jesen, zimu i prolee),
ili jako kratak. Mereno vremenskim intervalom, to je raspon od 10 meseci do svega nekoliko dana.
U sledeoj tabeli, dat je prikaz varijanti sistema obrade zemljita za jarine.
Varijante sistema obrade zemljita za jarine

Redni Godinje doba
broj Leto Jesen Zima
1. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
2. Strnjikanje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Vrlo plitko oranje+dopunska
3.
obrada
4. Strnjikanje+duboko oranje - Dopunska obrada
Duboko oranje sa ili bez
5. Eventualno plitka obrada Dopunska obrada
podrivanja
6. - Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
Proletno setveno oranje+dopunska
7. - -
obrada
Vrlo plitko oranje+oranje za
8. - -
setvu+dopunska obrada
Dana se u nas najee primenjuje nekoliko varijanti sistema obrade za jarine, a to su: 1. strnikanje u
leto, duboko oranje u jesen i predsetvena priprema u prolee, 2. duboko oranje u jesen i predsetvena
priprema zemljita u prolee i 3. oranje za setvu u prolee + predsetvena priprema zemljita.
Strnikanje
Strnikanje (praenje, ljutenje strnita) se obavlja nakon etve strnina u leto. Strnikanje se vri
plugovima strnikaima ili tanjiraama ljutilicama. To je plitka obrada od 10 cm dubine. Uloga strnikanje je da
se sauva vlaga nakon skidanja strnina, da se u zemljite unesu etveni ostaci, unite tek ponikli korova a oni
koji nisu ponikli da se isprovociraju na klijanje nicanje. Bitno je da se odmah nakon etve i usitnjavanja etvenih
ostataka izvri strnikanje, kako bi se iskoristilo povoljno stanje vlanosti. Ukoliko protekne dosta vremena
izmeu etve i strnikanja, proizvodna se povrina u usled letnih vruina brzo isui to kasnije, utie na kvalitet
rada ove operacije.
55
Strnjikanje
Duboko oranje u jesen (setveno oranje)
Duboko oranje u jesen treba izvriti prije sezona kia u jesen, a to je od polovine septembra do
polovine oktobra. Ore se dublje od 30 cm, jer okopavine manje-vie imaju dobro razvijen korenov sistem. Ako je
zemljite teeg mehanikog sastava (teke gline) oranje se povezuje sa podrivanjem, da bi se razbio nepropusni
sloj za vodu i unitio tzv. taban pluga.
Dubokim oranjem se okree vea masa zemljita i izvrgava uticaju atmosferilija. Nie zone oranog
zemljita u koju su migrirala i delom inaktivirala biljna hranjiva, sada se izbacuju na povrinu, gde se ponovo
aktiviraju. To je prije svega posledica snane oksidacije.
Povrina zemljita se zimi navlauje i smrzava pi negativnim temperaturama, kod nas ponekad po
nekoliko puta, zbog izmene hladnih i toplih razdoblja. To je vrlo korisno jer dolazi do ve ugorenja zemljita
od mraza, koje e se iskoristiti nakon zime za brzu i kvalitetnu povrinsku pripremu zemljita za setvu, bez
ponovnog oranja.
Izvrgavanjem zemljita negativnim temperaturama postie se ugibanje biljnih tetnika i korova.
Napokon, to je vrlo vano, svrha dubokog oranja izmeu ostalog je akumulacija zimske vlage kojom e se
biljke koristiti u toplom delu godine, u vreme kada nema dovoljno oborina.
Dopunska obrada ili priprema zemljita za setvu
Ako je jesensko oranje obavljeno kvalitetno i na vreme, ako je usled mrazove dolo do ugorenja
zemljita, kasno u zimi ili rano u prolee kada je sa sunane strane brazda dolo od prosuivanja, moe se
obaviti zatvaranje brazde brananjem. Dobar uinak ima i drljanje ili kombinovane sitnilice. Pre setve, vri se
tanjiranje ako je povrina grublja i ako je jaa pojava korova. Ukoliko to nije, tanjiranje se moe izostaviti. Tada
se zemljite za setvu moe pripremiti nekim kombinovanim oruem kao to je setvosprema.
Kod nas se ponekad, a to je ee kod privatnim proizvoaa hrane, izostavlja strnikanje ili duboko
oranje u jesen. Tada se samo ore za setvu u prolee to je nepoeljno, jer se time gubi osnovna svrha obrade
zemljita za jarine, a to je akumulacija vlage, ugorenje zemljita pod uticajem mraza i izlaganje tetoina
nepovoljnim klimatskim uslovima, to se dakako kasnije odraava na pad prinosa jarina.
Priprema zemljita za setvu
56
Sistem obrade zemljita za interpolirane useve
Ovaj sistem se primenjuje za useve krae ili kratke vegetacije koji se seju kasno u prolee ili leti nakon
skidanja ozimog meuuseva ili ozimina koje ostavljaju zemljite slobodno raniju u letu.
Osnovno je da se obrada obavi u to krae vreme zbog visoke evapotranspiracije, da se ne gube
optimalni termini setve i da se osigura dovoljno dug period vegetacije za interpolirane useve. Za ovu grupu
useva, najdelotvornija je primena freze, jer u jednom prohodu moe prirediti zemljite za setvu. Danas postoje i
druga orua koja u jednom prohodu obrade, pripreme zemljite za setvu i izvre setvu. To je ve spomenuti
rotosem sistem.
Ako se ne primenjuju ova orua, mogu se koristiti raoni ili diskosni plugovi koji treba da pooru na 10
do 20 cm dubine i povalja. Svrha valjanja je, da se uspostavi kapilaritet i dovede vode kapilarnim putem iz
dubljih slojeva zemljita. Nakon valjanja, drlja se, da bi se povrinski sloj razrahlio i spreio nagli gubitak vlage
evaporacijom. Drljanje je poslednja operacija pre setve. Pre frezanja odnosno oranja, rasipaju se vetaka
ubriva.
Sistem obrade za drvenaste useve

Sistem obrade zemljita za drvenaste biljke, dele se u dve glavne vremenski odvojene faze. Prva faza
dolazi pre postavljanja nasada. Druga se dalje deli na obradu za vreme mirovanja i obradu u toku aktivne
vegetacije drvenastih useva.
Pri postavljanju plantaa ore se duboko, rigola pa i dubinski rahli. Ova operacija se u naim klimatskim
uslovima obavlja kad je zemljite dovoljno suvo, a to je kasno leti i rano u jesen.
Jako duboku obradu iziskuju voke zbog vrlo dubokog ukorenjivanja. Ovi vrlo masivni zahvati u
osnovnoj obradi su povezani sa meliorativnim ubrenjem organskim i vetakim ubrivima, koji se u zemljitu
dodaju u veim koliinama radi produnog efekta ali i zbog velike zapremine zemljita koja se obrauje.
U drugoj fazi obrade obavljaju se operacije osnovne obrade za drvenaste biljke dok vegetacije miruje
(jesen i rano prolee). Tada se vri srednje duboko oranje u jesen, zatim plie frezanje rano u prolee. Ti se
agrotehniki zahvati dopunjuju tanjiranjem i kultiviranjem. Dok vegetacija miruje, obrada se spaja sa redovnim
osnovnim ubrenjem.
Za vreme aktivne vegetacije prema potrebi se obavlja plitka povrinska obrada odgovarajuim oruima.
Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice
Trajni je travnjak prirodna biljna zajednica formirana na zemljitu slobodne prirode s prirodnom
stratigrafijom. Prilikom stvaranja permanentnih travnjaka u oranicu, dominiraju dva momenta: gustina tratine i
tip zemljita sa svojim prirodnim horizontima.
Za fitocenozu trajnog travnjaka je karakteristino da prevladavaju travne viegodinje vrste, pa je
dosledno tome stvoren vrst sklop odnosno tratina. Trave su karakteristine po procesu busanja, te se stoga mora
voditi rauna o kvalitetu oranja takvih povrina, jer e inae travne vrste nakon privoenja o oranicu stalno
izbijati na povrinu.
Zato je agrotehniki zadatak privoenja trajnog permanentnog travnjaka u oranicu da se uniti tratina,
konzervacija humusa i dobijanje istog zemljita za setvu gajenih biljaka.
Za praksu je vano vreme odnosno sezona privoenja travnjaka u oranicu. Najpogodnije je leto, kad je
prirodni travnjak iskorien (kosidba).
Debljina humusnog sloja pod tratinom varira, a time njegov sadraj, ali je pravilo da se pri prvoj obradi
ore dublje od debljine humusnog sloja.
Ti su naina pretvaranja permanentnog travnjaka u oranicu:
1. Preoravanjem plugom za 1800.

2. Preoravanjem plugom za 1350.
3. Frezanje.
Preoravanje plugom za 1800, primenjuje se na tekim zemljitima s vrlo kompaktnom tratinom. Za tu

svrhu slue plugovi sa izduenim spiralnim odgrnaama. Rezultat je potpuno okretanje tratine da ona nalegne na
zdravicu pa zbog nedostatka svetla i kiseonika ugine.
57
ema preoravanja travnjaka za 1800
Preoravanje plugom za 1350 se primenjuje na neto lakim zemljitima sa slabijom tratinom u

sunijem klimatu. Oranje se obavlja obinim plugovima. Da ne bi na spojevima brazdi izbijala tratina, dodavali
su se predraonici za rezanje tratine na spoju brazda (u obliku trougla ili pravougaonika). Jo jedan nain, koji je
ei je da predraonik ree prvi sloj sa tratinom na 10 do 12 cm i baca je na dno brazde, a za njim glavno pluno
telo ore i potpuno poklapa sa izoranim slojem plastice. Na taj nain je bila smanjena mogunost oivljavanja
tratine.
ema preoravanje travnjaka za 1350
Primena freze ima prednost to brzo unitava tratinu i stvara fino sitno zemljite, ali postoji opasnost
da vegetacija ponovo krene ako je vreme vlano ili kad posle obrade nastupi kini period.
ema rada pluga sa predraonikom
Danas se pre privoenja travnjaka u oranicu koriste totalni herbicidi, ime se uspeno unitava tratina,
nakon ega se ore normalnim ili uobiajenim plugovima. Sa zaoravanjem travnjaka, primenjuju se insekticidi,
kalcizacija za kisela zemljita itd.
58
Redukovana obrada zemljita

Prelaskom sa rune na sprenu, obrada zemljita se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti
(iva sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljita nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omoguena
izrada sprenih orua od gvoa. Nakon pronalaska parne maine, te kasnijim uvoenjem benzinskih i dizel
motora, ona je prela u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavrava u dva pravca: a) poveava se
dubina zahvata, b) poveava se broj operacija ( Mihali, 1985). Upotrebom mainske obrade zemljita,
ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastini. u poreenju sa runom ili sprenom obradom, prvenstveno po
dubini zahvata u pedosferi (Mihali, 1985 ).
Redukovana obrada se esto primenjuje na nagnutim terenima
Glavno i osnovno orue u obradi zemljita je lemeni plug, koji energino prekree, mrvi i mea
oranini sloj zemljita. Takvim nainom rada pluga, javili su se neeljeni efekti kao to su gubitak organske
materije, pojave tabana pluga, naruavanje strukture zemljita a s tim u vezi fizikih i hemijskih svojstava
zemljita.
Zbog toga su jo u prolom stoleu poela kritika klasine obrade zemljita. Zahtevi za promenu naina
obrade nisu u poetku imali za cilj ekonominost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno
unitenje korova. Iz tog razloga su na kraju prolog i poetkom ovog stolea stvoreni sistemi obrade tla koji su
odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plonog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade
zemljita kao to su Jeanev i Ovsinsky-ev (Butorac et.al. 1986 ), sistem biolokog ratarenja po Goerbing-Sekeri
( Todorovi, 1957 ), Maningerov sistem u Maarskoj, Campbellov sistem u Australiji i jo neki sistemi razvijeni
u Nemakoj i SAD (Butorac et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po Maljcevu u prvoj polovici ovog stolea, (
Todorovi, 1957 ).
izel plug je dobra zamena za lemeni
59
U veini sluajeva, na ovim sistemima obrade zemljita opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog
jake zakorovljenosti, a izmeu ostalog i zbog plitke obrade tekih zemljita bez okretanja plastice. Iz tog razloga,
ovi sistemi obrade zemljita bili su naputeni, iako su i dalje vrena istraivanja. Meutim, pojavom totalnih
herbicida krajem pedesetih godina, uvoenjem teke mehanizacije u obradu zemljita, te nastankom energetske
krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraivanja, pa tako i irenje sistema redukovane obrade
zemljita.
Imajui sve ovo u vidu, moe ne navesti nekoliko razloga uvoenja i irenja redukovane obrade
zemljita:
1. Energetski razlozi -Primenom standardne obrade zemljita, troi se velika koliina energije. Tako
se prema zapadno evropskim proraunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troi za obradu
zemljita, (Miloji, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje ( Mihali, 1978 ).
Prema amerikim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljita troi se 8 l/ha goriva i 48 sati
ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljita potroi 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog
rada ( Mi1oji, 1988 ).
1. Ekonomski razlozi - Smanjivanjem utroka energije, mainskog i ljudskog rada, opadaju trokovi
proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 (Konstantinovi, 1988 ), to se konano odraava na
profit gospodarstva.
2. Organizacijsko-tehniki razlozi - U mnogim zemljama ili u pojedinim podrujima jedne zemlje,
specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "pice radova". Primenom redukovane obrade
zemljita u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod,
bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeuje obavljanje radova u
optimalnim rokovima.
3. Ekoloki razlozi Primenom teke mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja
strukture zemljita, degradacija humusa, poveanja zbijenosti zemljita, naruavanja vodo-
vazdunih odnosa u zemljitu i promene odnosa tetne i korisne mikrofaune u zemljitu u korist
tetne. Klasinim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u podrujima sa
suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska
obrada) smanjuju se ili ak zaustavljaju ove pojave izazvane klasinim ratarenjem.
Promene koje se danas uvode u obradu zemljita imaju tri cilja:
1. Redukovanje klasinih sistema obrade zemljita.

2. Minimalizacija obrade zemljita.
3. Izostavljanje obrade zemljita.
Direktna setva soje i kikirikija u mal od slame
60
Redukovanje klasinih sistema obrade

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je
omogueno zbog primene herbicida, jaeg ubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati
obrade i kombinovana orua - setvosprema npr.).
Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produno delovanje a na drugoj potiskuje
korove. To je omoguilo ne samo pliu osnovnu obradu u periodu dok fenomen produnog delovanja duboke
obrade traje, nego i naputanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha unitenje korova ili stimulacija
procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida, predvegetacijsko unitenje korova vie
nije potrebno.
Minimalizacija obrade zemljita

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljita na potreban minimum. Ona ima dva vida:
1. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraivanje pojasa na proizvodnoj povrini .

2. Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. esto su oba vida minimalizacije spojena (strip
tillage).
Minimalizacija obrade zemljita je poela u kukuruznom pojasu SAD i ula u literaturu pod nazivom
minimum tillage.
Minimalnom obradom zemljita se redukuje zapremina obraenog zemljita na minimum,
obrada se svodi na jedan zahvat, uva humus i struktura zemljita, spreava erozija na proizvodnoj
povrini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u
nepovoljne uslove.
Miloji (1968) je predloio naziv minimum obrade i dao definiciju po kojoj je sistem minimum
obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, povrini, tj. masi obraenog zemljita i broju radnih
operacija.
Ona je uspena samo onda ako se upotrebljavaju orua sa tehnikim reenjima za ovakav vid obrade
zemljita. Fabrika John Deere proizvodi vei broj tipova kombinovanih orua i maina za minimalnu obradu
zemljita.
Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehniko reenje koje pored minimalne obrade,
unosi ubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih reenja (oranje+drljanje na teim zemljitima ili
oranje+setva na lakim zemljitima).
Agregatiranje orua razliitih radnih operacija
Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po irini mogu biti ploni, odnosno da se obrauje cela
povrina ili samo pojasi irine 35 do 50 cm kod useva irokih redova.
Minimalna obrada zemljita se pored primene na istoj povrini primenjuje i na povrinama pod mrtvim
i ivim malem.
61
Orue za strip till obradu
U podrujima s manje oborina (ispod 700 mm godinje) i poveanom evapotranspiracijom primenjuje

se varijanta minimalne obrade u mrtvi mal, a to je na povrini pod etvenim ostacima preduseva. Mrtvi mal
slui kao zatita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.
Maine za obradu, ubrenje i setvu obrauju pojase u koje se stavlja ubrivo i seme. Razmaci setve u
mrtvi mal su 50 do 100 cm.
Nakon nekoliko godina, primena mrtvog mala se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka
treba spaliti ili zaorati.
Strip-till obrada sa depozitorom za teni amonijak Strip - till setva
U predelima sa godinjom koliinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se
varijanta minimalne obrade u ivi mal, dakle na povrinu gde ve postoji aktivna vegetacija. Dovoljne koliine
vlage i povoljni hidrotermiki odnose ne dovode u konkurentne odnose ivi mal i useva za vodu, ali moe doi
do konkurencije za hranjiva, naroito za azot. Radi toga se kao ivi mal koriste leguminoze, iako u poetnom
stadijumu razvoja leguminoza moe doi do borbe za azot.
62
Ridge till obrada i setva (obrada na grebenove-humke)
Izgled grebenova ridge till obrade Usev soje na humkama (ridge-till obrada)
Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrauje se pojas od 37 do 50 cm irine i u njih seju usevi,
redovito kukuruz. ivi mal odlino titi zemljite od erozije i atmosferilija, a uva i humus zemljita. On se vrlo
esto koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi spreavanja vodene erozije.
Minimalne obrade zemljita pogoduje lakim, plodnim zemljitima i u povoljnoj klimi. Nadalje,
minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu irokog razmaka setve (soja, kukuruz,
pamuk). Loija je na teim zemljitima, nie plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima
(trave, deteline, eerna repa).
Minimalnom obradom zemljita se ne mogu reiti krupni agrotehniki zahvati kao to su
meliorativna obrada, meliorativno ubrenje i ubrenje na zalihu niti se ne moe primeniti za drvenaste
useve pre postavljanja nasada.
Izostavljena obrada zemljita

Sistem izostavljene obrade zemljita se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida na bazi diquata i
paraquata 1958. godine (Janji, 1988). Prilikom razmatranja termina o obradi zemljita Miloji (1968), je
predloio da se za ovu obradu zemljita primenjuje termin gajenje useva bez obrade to podrazumeva
izostavljanje obrade u cilju korienja povoljnog stanja zemljita. Kod nas se ovaj nain obrade zove jo
nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljite bez obrade itd).
U SAD se izostavljena obrada zove zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed
preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing u Velikoj Britaniji direct drilling,
Nemakoj direksaat, Francuskoj labours chemiques, Rusiji itd.
63
Setva u neobraeno zemljite (no-till setva) Adaptirana sejalica SKPO4 za no-till setvu
Osnovni smisao izostavljene obrade je iskljuiti obradu zemljita kao najtei i ujedno najskuplji
zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sauvati humus i strukturu zemljita.
Setva bez obrade zemljita je poela u Engleskoj. Temelj svega ini primena herbicida jakog letalnog
delovanja ali bez produnog delovanja kao to su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno
pod trgovakim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo
veom efikasnosti unitavanja posebno viegodinjeg korova (iz grupe glifosata).
No-till setva u mal od kukuruzovine Redovi setve no-till sejalice u malu o kukuruzovine
Prednosti izostavljene obrade zemljita su potpuno uvanje zemljita od erozije, smanjenje irenja
bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenina upotreba povrina za travnjak i
oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i utede energije u tehnologiji useva, izravno korienje
zemljita za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljita u pogledu stepena vlanosti
i koherencije, apsolutno smanjenje troenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku unitenja korovske
vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve). Meutim, u kasnijim
istraivanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobraeno
zemljite, jer se na takvim povrinama pojavljuje vei broj viegodinjih korova kao i korova koji su bili u
momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena.
Kukuruz ispod mala od kukuruzovine na neobraenom zemljitu Gajenje penice izostavljenom obradom zemljita
64
Izostavljena obrada zemljita se esto primenjuje sa primenom mrtvog mala po povrini ime se
znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno uva vlaga zemljita.
Za setvu u neobraeno zemljite koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju
brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti razliite izvedbe (glatki, cik-cak, naseeni po obodu
itd). One moraju imati mogunost za ulaganje startnih koliina ubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je
problem kod izostavljene obrade zemljita primena veih koliina ubriva koja rasipanjem obinim rasipaem
ostaje na povrini zemljita.
Razliiti diskovi za otvaranje brazdi na sejalici za no-till setvu
Meutim, sistem izostavljene obrade zemljita ne moe biti novi univerzalni nain iskoriavanja
kulturnog zemljita, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljite.
Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu
Sistemom izostavljene obrade zemljita, analogno sistemu minimalne obrade, ne moe se obavljati
maliorativno ubrenje, unositi u zemljite nadzemni ostaci useva, vriti redovito ubrenje naroito organskim
ubrivima s veim koliinama, a nema mogunosti da se obradom koriguje klima. Ne moe se primenjivati na
tekim, zbijenim zemljitima niske plodnosti niti za korenaste useve (eerna repa).
No-till sejalica za setvu penice u neobraeno zemljite No-till sejalica za setvu kukuruza u neobraeno zemljite
Zemljita pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljite
unijeli etveni ostaci, a isto tako iskoristio produni efekat duboke obrade.
65
Merenje otpora na izostavljenoj obradi zemljita pod kukuruzom
Najvee povrine pod izostavljenom obradom se nalaze u kukuruznom pojasu SAD (drava Illinois
Cornbelt pojas).
66
ubrenje zemljita
Svaka biljka prima iz svoje sredine (zemljite i atmosfera) elemente odnosno hemijska jedinjenja koji
su joj potrebna za ivot. To jednako vredi i za gajene biljke. Telo gajenih biljaka, izuzevi vodonik i kiseonik,
uglavnom je izgraeno od ugljenika (priblino 40%), dok na ostale elemente otpada malo, tek
5-10%. Biljke primaju ugljenik, vodonik i kiseonik iz atmosfere i zemljita,
najvie kao ugljeni dioksid i vodu, a ostale hemijske elemente odnosno jedinjenja
iz zemljita.
Gajenje biljke troe mnogo vie hranjiva u istom vremenskom razdoblju, a
naroito u tome to znatan deo vezanih hranjiva u biljci (seme, koren, gomolj,
vegetivna masa itd.) iskoriuje ovek i domae ivotinje kao hranu ili sirovine za
industrijsku preradu. Na taj se nain prekida kruenje materije biljnih hranjiva.
Posledica je toga stalno osiromaenje u aktivnim biljnim hranjivima na
antropogenom zemljitu.
Biljke ne mogu primati hranjiva bez vode, koja u najveoj meri izgrauje
biljni organizam (od nekoliko do vie od 90%). Ako nema dovoljno vode iz
atmosfere i zemljita, a ne moe se dodati natapanjem, ili e se bioloki prirod
znatno smanjiti, ili gajenje biljaka nije mogue.
to se tie hranjiva koje gajene biljke primaju iz zemljita, njih ima u

razliitim koliinama, ali nikada dovoljno za trajno iskoriavanje bez
nadoknaivanja (ubrenje). U zemljitu dolazi do aktiviranja hranjiva iz rezerve
zemljita (organske i mineralne), a neto ulazi u zemljite oborinama. Meutim, te
su koliine male i ne bi mogle zadovoljiti stvaranje prosenih prinosa, a pogotovo
visokih. Hranjivi biljni elementi
Praksu dakako ne interesuje donja granica prinosa jer je ona takva da ni izdaleka ne pokriva uloena
sredstva, a tek se minimalno iskoriuje bioloki kapacitet rodnosti gajenih biljaka. Nasuprot tome, biljnu
proizvodnju interesuju barem proseni, a jo vie maksimalno mogui prinosi. Meutim, ti se prinosi ne mogu
ostvariti bez redovitog unoenja biljnih hranjiva u obliku ubriva (fertilizatora u agrotehnikom zahvatu koji se
naziva ubrenje, fertilizacija).
Kretanje biljnih hranjiva u zemljitu
U antropogenom zemljitu vlada specifina dinamika koja je rezultat iskoriivanja zemljita gajenjem
domestifikovanih biljaka. Kretanja biljnih hranjiva u kulturnom zemljitu mogu se prikazati kao tokovi
gubitaka i dobitaka po kriteriju njihove pristupanosti biljkama odnosno mogunosti iskoriivanja.
Ako je stanje na nekom stanitu uravnoteeno, onda su gubici i dobici (osim odnoenja etvom i
donoenja ubrenjem) praktiki izjednaen. Prevladava li jedan od gubitaka hranjiva, ne moe se govoriti o
normalnim uslovima gajenja biljaka, dok prevladavanjem dobitaka hranjiva dolazi do poveanja nivoa plodnosti
zemljita. Izuzetak je obogaivanje poplavama, jer u tom sluaju nije situacija normalna i bez obzira na dobitke
treba titi proizvodne povrine od poplava.
Gubici i dobici mineralnih zemljita u poljoprivrednom zemljitu (Mihali, 1985)

Gubici hranjiva Dobici hranjiva
Inaktivacija u organski ili mineralni oblik i tetna
Aktivacija iz organskog ili mineralnog dela zemljita
fiksacija
Ispiranje iz fizioloki aktivnog profila zemljita Ascedentno kretanje vodom do povrine zemljita
Ascedentno donoenje korenovima iz zdravice u
Erozija vodom i vetrom
mekotu odnosno gornji sloj zemljita
Denitrifikacija bakterijama Poplave
etva/berba Oborine
Vetar
Bioloka azotna fiksacija (simbiotska i nesimbiotska)
ubrenje
67
Gubici i dobici biljnih hranjiva u poljoprivrednom zemljitu mora biti pod kontrolom
organizatora biljne proizvodnje.
ubrenje kao agrotehniki zahvat je potrebno da bi se odralo funkcionisanje sistema zemljite -
biljka s obzirom na primanje hranjiva i stvaranje prinosa.
Definicija i podela ubriva
Pojam ubrivo, dolazi od glagolaubriti se, a to je u vezi s patolokim pojavama u ljudi i

ivotinja. Uporedbom s ubrenjem kod heterotrofnih bia, uginula i bakterijama izmenjena organska materija
nazvana je ubrivom. Primenjena kod gajenja biljaka, povoljno je delovala na rast biljke. Ona je, stoga,
ubrivo ili fertilizator.
ubrivo ili fertilizator sinonimi su, samo to termin fertilizator vue koren od latinske rijei fertilitas
to znai plodnost, a ovdje se to odnosi na plodnost zemljita.
Prema tome, svaka materija koja povoljno deluje na plodnost zemljita trebalo bi da se naziva
fertilizatorom ili ubrivom. To ipak nije potpuno tano, jer pojam je plodnosti mnogo iri, a ubrivo ili
fertilizator utie na povienje plodnosti prvenstveno u hemijskom kompleksu zemljita, i to kao nosilac biljnih
hranjiva.
Sve materije organskog ili mineralnog sastava koje obogauju zemljite aktivnim hranjivima,
koje deluju na poveanje plodnosti antropogenog zemljita i poveanje biolokog priroda i prinosa,
nazivaju se gnojiva ili fertilizatori.
ubriva se mogu podeliti po raznim kriterijumima, ali je uobiajeno da se dele u dve glavne grupe:
domaa i tvornika ubriva. Prva nastaju u procesu poljoprivredne proizvodnje na samom gazdinstvu ili u
ljudskim naseljima, a druga dolaze iz tvornice ili trgovake mree.
Domaa ubriva su organskog sastava i prema tome su nosioci humusnih materija. Izuzetak ini pepeo
nastao spaljivanjem raznih organskih materija u samom gospodarstvu.
Podela domaih ubriva

Tvornika ubriva zovu se jo trgovaka, vetaka ili mineralna. U velikoj meri su anorganskog ili
mineralnog sastava, pa se s pravom nazivaju mineralna ubriva.
Tvornikih ubriva ima mnogo vie od domaih, a nose i razna trgovaka imena. Uobiajeno je ipak da
se dele prema biljnim hranjivima koja sadre u veoj koliini i koja kupac pri nabavci plaa.
Tvorniki fertilizatori dele se u makroubriva i mikroubriva, a zatim u ubriva koja sadre jedno ili vie
makrohranjiva. Postoji posebna grupa mikroubriva nosilaca mikroelemenata, ali mikrohranjiva mogu biti
sadrana i u makroubrivima.
Dalje, ima posebna grupa humusno-mineralnih ubriva u kojima su s humusom kao nosiocem, spojena
razna mineralna ubriva odnosno biljna hranjiva. Kao humusna osnova moe sluiti treset, ugljen i druge
materije.
Bakterijska ubriva nisu ubriva u pravom smislu. U njima su na nosiocu - supstratu (agar, sterilisana
zemlja i dr.) razmnoene bakterije koje u zemljitu obavljaju razne procese korisne za plodnost zemljita, u
prvom redu bioloku fiksaciju azota. Nosilac-supstrat ovih ubriva moe biti obogaen biljnim hranjivima (npr.
fosforom).
68
Podela tvornikih ubriva
Po fizikom stanju ubriva se nalaze u svima agregatnim stanjima, krutom, tekuem i gasovitom. A
kruta ubriva mogu biti u kristalima, prakastom stanju i granulama (zrncima).
Humus u zemljitu
Na prirodnim stanitima postoji promet humusa, a on

kree unutar klimaksa prirodnih biocenoza. U poljoprivredi
postoji takoer promet humusnih materija, ali na njega utie
ovek nainom kako je organizovao proces poljoprivredne
proizvodnje, a ue obradom i ubrenjem zemljita te sistemom
biljne proizvodnje.
Glavni je problem u iskoriivanju kulturnog zemljita
poveanje proizvodnosti (porast prinosa) uz istu ili poveanu
plodnost zemljita. To je u najuoj vezi s unoenjem sveih
organskih materija u zemljite, odravanjem potrebnog nivoa
humusa i mineralizacijom organske materije zemljita.
Humus je uginula organska materija na antropogenom
zemljitu i u njemu, a dalje se deli na hranjivi i trajni humus.
Hranjivi humus ine lako raspadljivi ugljeni hidrati

(hemiceluloza, celuloza, eeri, pektini, skrobovi), organske
kiseline i lako raspadljive belanevine. Hranjivi je humus
odlina hrana bakterija i brz izvor energije, koju one dobijaju
procesom mineralizacije organske materije. Pri tom nastaje
Ciklus organske materije u zemljitu
69
voda, CO2, azot, sumpor i P205, neke anorganske kiseline, antibiotici, biljni stimulatori i lepljive materije
(bioloki cement) koje uvruju strukturne agregate zemljita.
Trajan humus rezultat je razgradnje i resinteze u procesu stvaranja pravog humusa. Trajan humus je
stabilan, teko raspadljiv organski kompleks zemljita. Njemu pripadaju: lignin, uronske kiseline, taninske
materije, voskovi, masti i teko raspadljivi proteini. U procesu humifikacije, organska se tvar obogauje
ugljenikom, a tu su za plodnost zemljita najvanije huminske kiseline, ako su nastajale u zemljitu bogatom
bazama u prisustvu glinenih koloida pri smanjenom prisutnosti kiseonika.
Na putu stvaranja trajnog humusa vana je oksidacija lignina i njegovo spajanje s azotom, pa dolazi do
ligninsko-proteinske veze autooksidacijom i polimerizacijom. Zapravo se stvaraju strukturne jedinice huminskih
kiselina, zatim njihova kondenzacija i napokon polimerizacija kondenzata. Huminske kiseline se mogu stvarati i
na drugi nain, preko kinoidnih produkata izmene materije (kinomi su derivati benzola, heterocikliki nezasieni
ugljenovodonici).
Huminske kiseline su mnogobazine slabe kiseline, slaba elektrinog naboja i velike sposobnosti
upijanja korisne vode. Huminske kiseline s jednovalentnim ionima (H+, K+, Na+, NH4+) ine topive, a sa
vievalentnim ionima (naroito s Ca2+) teko topive soli-humate.
Trajni humus je glavna rezerva organski vezanog azota u zemljitu. S gledita plodnosti zemljita
najkvalitetnije su sive huminske kiseline, bogate azotom, velike pufernosti i sposobnosti vezivanja produktivne
vode. Njih sadri kulturno zemljite kao blagi, zreli humus. Nasuprot njima fulvokiseline su neprijatelji
plodnosti antropogenog zemljita, a nastaju radom gljivica. One deluju u zemljitu mikrobicidno.
Stabilizacija huminskih sivih kiselina pospeuje se meanjem sa sekundarnim mineralima gline,
naroito s montomorilonitom. Tu baze deluju na vezivanje u humusna-glineni kompleks, a ovaj kompleks ima
prvorazredno znaenje u formiranju stabilne mrviaste strukture zemljita.
Za procenu vrednosti organskih materija a posebno za humus zemljita, vaan je razmer ugljenika i
azota. On je i jedan od kriterijuma odvajanja tipova zemljita. Idealnim se smatra razmer C: N = 10 : 1,
povoljnim 10-20: 1, a nepovoljnim iri od toga. ernozem ima razmer C: N = 10: 1, pseudoglej 30 :1, podzol
50: 1, slama strnih itarica 50-150 :1, stajnjak od slame 25 : 1, a kompost 15: 1.
U antropogenom zemljitu humus je kompleksan faktor plodnosti zbog svojih regulatornih
funkcija, on popravlja voda-vazdune odnose, izvor je hrane za organizme zemljita i nosilac aktivnih
materija.
U tekom zemljitu deluje na razrahljivanje (vie vazduha), a u lakom na povezivanje (vea
vododrnost). Ako neko zemljite svojom mineralnom masom loije regulie vodovazdune odnose, to treba
vie humusa, i obrnuto.
Potrebna koliina humusa prema teksturi zemljita (po Welteu, 1964)
Humus zemljita za plodnost ima jo jedno vano svojstvo, a to da na svoju aktivnu povrinu dobro
vee baze (hranjiva) i da se one relativno lako desorbiraju. Zato ovde ne dolazi do tetne fiksacije kao kod
mineralnih koloida zemljita.
Mobilizacija azota je bra to je u humusu razmer C:N ui. Ukupna se masa organskih materija u
procesu poljoprivredne proizvodnje, sastoji od svih moguih domaih organskih ubriva, nadzemnih i
70
podzemnih ostataka gajenih biljaka i svih heterotrofnih organizama zemljita. Stalnom prolaskom organske
materije kroz zemljite i njezinim stvaranjem, u njemu se podrava proces mineralizacije, osigurava izvor
energije i hranjiva za biokomponentu i tako kulturno zemljite odrava bioloki aktivnim.
Nivo humusa u poljoprivrednim zemljitima

Svaki tip prirodnog zemljita ima stanovitu koliinu i oblik humusa koji odgovara prirodnom klimaksu
stanita. Izraeno u procentima, ima tipova zemljita koji su vrlo siromani humusom (< 1%) i takvih koji su
njim vrlo bogati (>20%). U slobodnoj prirodi tundre sakuplja se priblino 5 tona, a u praumama 500 tona
biljne mase po hektaru. I dok ernozemi sadre blagi humus, u drugih je tipova on kiseo ili nezreo (sirovi
humus).
Kad neko prirodno zemljite doe pod ovekov uticaj, nivo humusa se menja, po pravilu ispod razine u
prirodnom zemljitu, ali moe u stanovitim ekolokim uslovima i pod delovanjem odreenih zahvata porasti
iznad nivoa u prirodnom zemljitu.
Stvaranje kulturnog klimaksa u odnosu na prirodni klimaks prema sadraju humusa u zemljitu(Mihali, 1985)
Intenzivnije iskoriivanje zemljita deluje se na gubitak humusa. Poveanom frekvencijom obrade

zemljita ubrzava se mineralizacija organske materije, a dubokim se okretanjem zemljita snizuje sadraj u
gornjem sloju zemljita.
Kompletno i harmonino ubrenje pozitivno utie na ivot zemljita. S jedne strane ubrzano se
razgrauje organska materija, s druge u zemljitu ostaje vie podzemnih organa (korenova), pa se organska
materija ponovno vraa u zemljite.
Primena herbicida utie na sadraj organske materije, jer smanjuje potrebu obrade radi unitenja
korova, a ponekad se takva obrada i ne vri. Na taj nain ne uva se samo humus nego i struktura zemljita.
Sistem biljne proizvodnje vrlo mnogo utie na humus zemljta. Ako se ukljuuju usevi koji ostavljaju
mali ostatak u zemljitu, a pri tome se jo u toku vegetacije meuredno obrauju, humus se u pravilu znatno
gubi. Naprotiv, ako usevi nagomilavaju podzemne ostatke, traju vie godina i ne obrauje se za vreme rasta,
onda je nakupljanje humusa najjae.
Lucerka i detelinsko-travne smee ostavljaju vrlo mnogo korenova u zemljitu, strne itarice osrednje, a
krumpir i repa malo.
Danas se sve vie praktikuje unoenje etvenih ostataka (slame i kukuruzovine) u zemljite ime se
snano deluje na promet organske materije kroz zemljite.
Faktori koji utiu na razgradnju organske materije u zemljitu su klima, teksturna graa zemljita,
pH-vrednost zemljita, sadraj kalcijuma, zasienost zemljita bazama, vodni, zrani i toplinski reim
zemljita, karakter organske materije (odnos C:N), vrste useva i agrotehniki zahvati.
Plodno i bioloki aktivno zemljite bre gubi organsku materiju, to bre to je odnos C:N ui. Tu utie i
otpornost azota prema kiselinskoj hidrolizi. Dalje, u ispranim, kiselim zemljitima pored nagomilavanja biljnih
ostataka nakupljaju se i fulvokiseline koje deluju tetno na mikroorganizme zemljita. Posledica je toga
gomilanja sirovog humusa male vrednosti. Zato plodno zemljite redovito ima nii nivo humusa od zemljita
niske plodnosti.
Unesena humusna sirovina bre se raspada to je prirodni klimaks u sadraju humusa, kao rezultat
delovanja ambijentalnih faktora nii, a odnos C:N ui. Tu utie i sastav, odnosno odnos C:N u korenovima.
Zemljita od prirodne niske plodnosti zbog sadraja kiselog i sirovog humusa mogu poveati nivo
humusa unoenjem zrelog humusa koji je bogat huminskim kiselinama i potiskivanjem fulvokiseline.
71
Ako humusna sirovina sadri vie hranjivog humusa u zemljitu, bre se raspada, a bre
takoer to je ono plodnije, i obrnuto.
Poveanje humusa iznad nivoa prirodnog klimaksa nije lako postii, naroito ako klima utie na
gubitak humusa, a sistem biljne proizvodnje ne pridonosi akumulaciji humusa. Poveanje se lake postie ako je
prirodni klimaks vii te ako agrotehnike mere pogoduju sakupljanju organske materije u zemljitu.
Za neko kulturno zemljite je bitan optimalan nivo humusa, a to je ona koliina pri kojoj su
uslovi ishrane gajenih biljaka povoljni.
A optimalan nivo humusa ovisi o tipu zemljita, o ambijentalnim faktorima, zahtevima useva
odnosno o sistemu biljne proizvodnje. Za to nema nikakva recepta, pa je optimalan nivo s obzirom na sadraj
humusa jedan put nii, a drugi put vii. On u proseku ipak nije apsolutno visok i kree se za oranina ilovasta
zemljita izmeu 2 - 3 %.
Kad se zna koliki je optimalan nivo humusa za neko kulturno zemljite, onda se on mora postii i
odravati!
Uklanjanje etvenih ostataka useva

Nakon odvajanja prinosa nekog useva ostaju u zemljitu podzemni organski ostaci (korenovi, delovi
gomolja, rizomi), a na zemljitu nadzemni (stabla, lie itd.). Podzemni ostaci useva delom podleu potpunoj
razgradnji, a delom prelaze u trajni humus zemljita.
etveni ostaci gomilaju se svake godine u itarskim gazdinstvima koja imaju malo stoke ili je nemaju,
te kod ponovljenog gajenja, a pogotovu monoprodukcije(npr. kukuruza).
Ako se nadzemni ostaci ne iskoriuju, oni predstavljaju stvarne vikove pa je potrebno odluiti to e
se s njima dalje initi, odnosno kako ih se reiti.
Nadzemni ostaci useva mogu se ukloniti na vie naina:
a) Spaljivanje -ako potpuno uspe, totalan je gubitak organske materije, Na taj nain se indirektno
ubrini pepelom koji ostaje nakon spaljivanja na povrini zemljita.
U naim proizvodnim prilikama najvie se nagomilava slama i kukuruzovina. Prva se spaljuje relativno
lako, a druga mnogo tee. Osim gubitka u organskoj materiji, spaljivanje iziskuje dosta rada i trokove oko
obavljanja te operacije. Inae je u naim agroekolokim uslovima poeljan vei promet organske materije kroz
zemljite pa je spaljivanje etvenih ostataka nepoeljan postupak. Meutim, spaljivanje moe biti i opravdano,
ako ambijentalni inioci pogoduju nakupljaju humusa zemljita, zatim ako bolesti i tetnici ozbiljno ugroavaju
gajenja useva, a nema delotvornih fitozatitnih sredstava protiv njih.
Spaljivanje slame
b) Zastiranje povrine zemljita etvenim ostacima i setva useva za zelenino ubrenje praktikuje
se leti, uglavnom slamom nakon etve strnih ita. Usitnjena slama ostavi se da lei na povrini zemljita poput
zatitnog sloja, tzv. mrtvog mala. Na taj nain smanjuje se gubitak vlage iz zemljita, potiskuju se korovi, a
pod uticajem atmosferlija slama omeka i ve na povrini zemljita poinje razgradnja. Pod mrtvim malem
slame aktivira se biokomponenta zemljita, u prvom redu mikroorganizmi, ali i fauna zemljita. Budui da e
slama krae vreme leati na zemljitu, tu se preteno namnoi grupa mikrofaune zemljita (Collembola,
Enchytreae), dok bi za kine gliste trebalo due vremena. Ali ako pre etve i nakon nje nastane suni period ili
su kie slabe, zemljite e ispod mala ostati suvo.
72
Zastiranje proizvodnih povrina slamom (mrtvi mal)

Nakon odreenog vremena, a to je u vezi s izmenom useva, slamu
treba zaorati. Period leanja slame se ponekada iskoriuje za usejavanje pod
mrtvi mal useva za zelenino ubrenje. Za to su pogodne repica, goruica,
rauola, lihoraps. Kad siderati razviju dovoljnu lisnu masu, zaoru se zajedno sa
slamom. Siderat dobro iskoriuje osloboena hranjiva, a ubrzava procese
razgradnje organske materije.
Navedeni nain ostavljanja slame na povrini mogu je tamo gde
slobodno zemljite ostaje due vremena bez useva i gde u toploj sezoni ima
dovoljno oborina da se razviju siderati. Iako ta praksa moe pozitivno uticati na
plodnost zemljita, ona iziskuje dodatni rad i trokove za seme, pa treba dobro Collembola (skoibube) se
u svakom sluaju prosuditi, da li je korisno da se provodi. namnoe ispod mrtvog
mala od slame
c) Unoenje nadzemnih ostataka u zemljite ima nekoliko prednosti u poreenju sa spaljivanjem,
ostavljanjem na povrini, s usijavanjem siderata.
Njima se najvie poveava promet organske materije, stimulie bioloka aktivnost u zemljitu,
pozitivno utie na voda-vazdune odnose, a u vezi s tim i na strukturu zemljita. Unoenje nadzemnih ostataka u
zemljite vaan je prilog vraanja organskih materija koje su se u toku jedne godine mineralizovale. Pri
razgradnji etvenih ostataka, snano se deluje na disanje zemljita, pa osloboeni ugljen dioksid razrahljuje
zemljite. Osim toga, u teko zemljite uneseni nadzemni ostaci dok nisu razgraeni, poveavaju dreniranost
zemljita do dubine unoenja organskih materije.
Unoenje etvenih ostataka u zemljite tanjiranjem
Za unoenje u zemljite dolaze u obzir razni organski materijali: slama, kukuruzovina, lie eerne
repe. Koliine nadzemnih ostataka mogu varirati. U proseku rauna se u intenzivnom gajenju sa 4-5 t/ha slame,
6-7 t/ha kukuruzovine i 40-60 t/ha sveeg lia eerne repe.
Kod organskih materija irokog C:N razmera (slama i kukuruzovina) moe se oekivati pojava azotne
depresije zbog oduzimanja azota iz raspoloivog fonda u zemljitu koji bakterije ugrauju u svoja tela.
Posledica toga je pad sadraja azota koja moe uticati na rast useva. Da bi se otklonila azotna depresija, dodaje
se azot u koliini 6-12 (proseno 8) kg/ t biljne mase. Moe se javiti stanovita depresija i drugih hranjiva, ali je
ona od malog znaenja u poreenju s azotom.
73
Postoje dve mogunosti davanja azotnih ubriva:

1. Dok su etveni ostaci jo na povrini zemljita, kada se osigurava se bra razgradnja unesene
materije. Meutim, postoji opasnost da bakterije dodani azot veu u svojim elijama, pa
idui usev ima manje azota za sebe.
2. Druga mogunost davanja azotnih ubriva je pred setvu /sadnju useva, koji dolaze nakon
unoenja organskih materijala u zemljite. Ovaj nain moe usporiti razgradnju organske materije, a
usev u poetnom periodu rasta staviti na raspolaganje previe azota.
U praksi ima prednost prvi nain, a dokazano je da su prinosi vii i stabilniji ako se kod unoenja
etvenih ostataka u zemljite daje i azot.
Kao izvori azota dolaze u obzir gnojnica, tekui stajnjak i tvornika azotna ubriva (KAN, urea).
Amonijum sulfat nije poeljan jer jae zakiseljuje zemljite.
Dubine unoenja nadzemnih ostataka, mora biti tolika da do njih dopire kiseonik jer je proces
razgradnje aeroban. Osim toga, povrina mora ostati ista za nesmetanu obradu i setvu /sadnju useva. U srednje
tekom zemljitu ako je manja koliina etvenih ostataka, zadovoljiti e dubina 10-20 cm, a kod vee koliine
organske materije i lakeg zemljita ostaci se dublje unose.
Nadzemni ostaci unose se u zemljite raonim plugom posebne konstrukcije, diskosnim plugovima,
frezama (rotavatori) i krunim plugovima. Najbolje to obavlja freza, ali je radni uinak u jedinici vremena nizak.
Najvie se upotrebljavaju raoni plugovi koji se ne gue od biljne mase, jer imaju visok slobodni prostor (klirens)
izmeu okvira pluga i korpusa, te razmaknuta pluna tela.
Kruto stajsko ubrivo

Klasino stajsko ubrenje je smesa je krutih i tekuih ekskremenata domaih krupnih i manjih
etverononih ivotinja. Izmean sa steljom, a preraen radom mikroorganizama upotrebljava se kao organsko
ubrivo.
Kruto stajsko ubrivo moe se smatrati humusnim i bakterijskim, te kompletnim ubrivom, jer pored
svih makrohranjiva ima i mikroelemente. Osim toga, kruto stajsko ubrivo sadri aktivne materije kao to su
vitaminski B-kompleks i estrogene materije (ove se materije nalaze u mokrai gravidnih kobila), a pripadaju u
hormone koje ubrzavaju stvaranje huminskih kiselina. Ako je dobro pripremljen, ima priblino 35% trajnog
humusa.
Sastav sveeg i zrelog stajskog ubriva u zavisnost od vrsta domaih ivotinja (u%), (Mihali, 1985)
Vrsta stoke Voda Org.mat. N P 2O 5 K2O CaO MgO
Svei stajnjak
Meani 76.0 20.0 0.40 0.20 0.60 0.45 0.14
Govei 77.3 20.3 0.40 0.16 0.50 0.45 0.10
Konjski 71.3 25.4 0.60 0.28 0.53 0.25 0.14
Oviji 64.3 31.8 0.80 0.23 0.67 0.33 0.18
Svinjski 72.4 25.0 0.45 0.20 0.60 0.08 0.09
Zreli stajnjak
Meani 75.0 18.0 0.50 0.25 0.65 0.60 0.18
Plemeniti 75.0 18.0 0.60 0.32 0.70 0.64 0.22
Stajnjak dubokih tala 75.0 18.0 0.75 0.35 0.75 0.60 0.21
Konjski 75.0 20.0 0.65 0.30 0.63 0.30 0.18
Oviji 75.0 20.0 0.85 0.33 0.80. 0.35 0.20
Meutim, radi jednostavnosti uzima se u raznim obraunima prosean normirani sastav: 0,50% N;
0,25% P2O5; 0,50% K2O i 20% organske materije
Stelja ima uticaja na sastav i fiziko stanje ubriva. Za nastiranje upotrebljavaju se razne materije,
slama strnih itarica, kukuruzovina, pokvareno seno, pilovina, umska prostirka (listinac), treset, pesak i dr.
Najvie se upotrebljava slama strnih itarica. Ona prua najudobniju i najhigijenskiju stelju, a ujedno najbolju
sirovinu za dobijanje ubriva. Kukuruzovina je neudobna kao leaj, slabije upija tekuinu i tee se njome
manipulie u staji i na ubritu. Listinac daje kiselo ubrivo, a pilovina se zbog mnogo lignina sporo raspada.
Pesak je inertna masa koja mnogo smeta u spremanju ubriva.
Svea masa, balege i navlaene stelje izvrgnuta je na ubritu biohemijskim promenama koje su ve
zapoele u staji. Nosioci tih biohemijskih promena su neke grupe bakterija.
Masa sveeg stajskog ubriva sastoji se preteno od celuloze, hemiceluloze, lignina i belanevina.
Celuloza, hemiceluloza i lako raspadljivi proteini predstavljaju hranjivi humus stajskog ubriva koji podlee
74
brzoj razgradnji, pa dolazi do bioloke vatre i s njom u vezi do podizanja temperature u masi ubra. Termogene
bakterije u ubrivu mogu podii ekstremno temperaturu do 73 0 C na mestima gde je najvei pristup kiseonika,
inae ove bakterije podiu temperaturu do 600 C. Dublje u hrpi ubriva temperatura ne prelazi 35 0 C.
Dnevna proizvodnja stajnjaka zavisno od vrste i kategorije domaih ivotinja
Pri raspadanju stajskog ubriva stvaraju se razni gasovi (CO, CO 2, CH4, H2 i NH3), a nepoeljno je
stvaranje amonijaka, jer to znai gubitak azota volatizacijom. Ako nema dovoljno vlage, ubre plesnivi, ali ako
je vlage previe, poremeuje se tok aerobne razgradnje i ubre gnjije. U suvo godinje doba, potrebno je zalevati
hrpu ubra, a u perhumidnoj, zatititi ubrite od prevelikih oborina. to se tie topline, ona uz povoljnu
vlanost ubrzava raspadanje, a hladnoa koi rad bakterija i razgradnja tee sporije.
ubre se moe polivati obinom vodom, ali jo bolje gnojnicom ili gnojovkom. Od prevelikih oborina
vee se ubrite zatiuje krovnom konstrukcijom, ree daskama.
ubrite
Na brzinu zrenja stajskog ubra, deluje se manipulacijom tako da se razgradnja pospeuje toplim, a
usporava hladnim postupkom.
Po toplom postupku ubre se u poetku rahlo rasprostire tako da kiseonik ima slobodan pristup. Time
se snano stimuliu termogene bakterije, pa se ve nakon nekoliko dana temperatura u masi- ubra znatno
podigne (do
600 C). im se ubre zagreje do te temperature, hrpa se zbija a time se potisne aktivnost termogenih u korist
ostalih bakterija.
Po hladnom postupku na pod ubrita stavlja se i rasprostre sloj zrelog stajskog ubriva i na njega
slae sloj sveeg ubra. Ugljeni dioksid prodire iz zrelog ubra u sveu masu i zbog smanjenja udela kiseonika
razgradnja tee sporije. Temperatura mase ubra po ovom postupku u pravilu je priblino 10 0 C via od
temperature okoline.
U praksi se primjenjuje kombinacija obaju postupaka, a to znai da se prvo ubre na ubritu rahlo
rasprostre ime se temperatura brzo povisi, ali se idui sloj zbije tako da se prekida rad termogenih bakterija.
Zreli stajsko ubrivo je poluhumificirana masa koja se dobiva leanjem stajskog ubra od
nekoliko meseci, u proseku 3-4 meseca.
U toplijim uslovima uz dovoljno vlage ubre zri bre, i obrnuto, sporije. Poto hrpa ubra sazre, dobro
je pokriti ga slojem zemlje 20-25 cm, jer se time ubre titi od nepovoljnog uticaja atmosferilija.
75
Zapreminska masa, kvalitet i potrebno zrenje stajnjaka (Mihali, 1985)

Dnevna koliina Vreme potrebno
Masa m3 sveeg Kvalitet stajkog
stelje (kg/po grlu Nega ubra za zrenje stajskog
stajnjaka (u kg) ubriva
stoke) ubriva (dana)
Mokar, bogat Slae se do visine
0-2 900 60
belegom, teak od 100 cm
Slae se na kocke
Mokar, bogat na ubritu, a slee
2-4 700 60
balegom se vlastitom
teinom
Slae se na kocke,
Dosta slame, esto
5-7 500 potrebno gaenje i 90
suv
vlaenje
Primenjuje se u
10-15 >500 S mnogo slame dubokim stajama, 180
bez nege.
Nakon zavretka zrenja ubra, javljaju se gubici u ukupnoj masi i glavnim hranjivima, ali se gubitak
hranjiva odnosi prvenstveno na azot.
Gubici pri zrenju stajskog ubra ovisno o kvalitetu nege (Mihali, 1985)
Gubici (u%)
Kvalitet nege
Org. materije N P2O5 K2O
Najbolji 15 20 0 0
Srednji 25 40 18 10
Lo 50 60 20 20
Retko se ostvaruje najvii stepen nege kad nema gubitaka fosfora i kalijuma, a azota 20% i organske materije
15%. Za obraunavanja najpouzdanije je uzeti srednju kvalitetu nege, iako je u praksi ona zapravo loa, pa su
gubici organske materije i glavnih hranjiva veliki.
Fosfatiziranje krutog stajskog ubriva

To je zapravo dodavanje obinog superfosfata krutom stajnjaku, ali se daju i sirovi fosfati. Obini
superfosfat deluje bakteristatino i na sebe vee amonijak supstitucijom vodonikovih iona.
Primena obinog superfosfata u staji deluje povoljno na zdravlje stoke zbog bakteristatinog
delovanja, i zbog vezivanja amonijaka. Smanjuju upale vimena mlene stoke, infekcije pupka u teladi i bolesti
papaka. Oslobaanje amonijaka prati i stvaranje amina, a ovi uzrokuju razne alergije i tetne pojave kod stoke.
Nakon primene superfosfata znatno se smanjio broj muva u staji. Za stajsku primenu uzima se samo suvi i fino
mleveni superfosfat, jer sirovi fosfati nemaju bakteristatinog delovanja ni sposobnost vezivanja amonijaka.
Stoka ne sme lizati superfosfat.
Norme doziranja superfosfata za stajsku primenu

Superfosfat (g/m2
Vrsta stoke Superfosfat (dnevno u g)
povrine leaja)
Krupna stoka 500 -700 800-100 g dnevno
Svinje 150 2-3 kg za suprasne krmae
Ovce 80-100 -
Perad 20-30 500 g (svaka 2-3 dana)
Ako se praktikuje redovita primena superfosfata u staji sa 500-700 g dnevno, onda u masi od 30 t
fosfatizovanog stajnjaka ima 546-765 kg superfosfata, pa se s time mora uskladiti mineralno ubrenje fosforom
sa
svrhom smanjenja ili izostavljanja fosfornih ubriva za prvu vegetaciju nakon primene takvog ubriva.
Primenom superfosfata nastaje amonizovani superfosfat i delom dikalcijumov fosfat, a ubre ima vie
azota i organske materije.
76
Superfosfat se moe davati na ubritu sa 20 do 25 kg na 1 000 kg stajnjaka. Ali ta praksa nije dobra,
jer se gubi amonijak i organska materija, a nije postignut uticaj na zdravlje stoke. Zato davanje superfosfata jo u
staji ima apsolutnu prednost.
Prilikom zrenja stajnjaka na ubritu, veu se fosforna kiselina i humusne materije, to je vrlo povoljna
za plodnost zemljita.
Odreivanje koliine stajnjaka po jedinici povrine
Kriterijuma za doziranje krutog stajnjaka ima nekoliko:
a) Prema zapreminskoj masi obraenog zemljita.
b) Prema koliini hranjiva potrebnih za ubrenje neko useva, potrebi useva za organskom
materijom, teksturnoj grai zemljita i klimi.
Naroitu vrednost ima doziranje po principu intenzivnosti ubrenja, a ova se ravna prema dubini
obraenog zemljita odnosno zapreminskoj masi zemljita.
Koliina stajnjaka za ubrenje u zavisnosti od intenziteta ubrenja i dubine oranja (Todorovi, 1960)
Dubina oranja Zap.masa Intenzitet ubrenja (u %)
(cm) zemljita (t/ha) 0,5% 0.75% 1,0% 1,5%
10 1 250 6.25 9.37 12.50 18.77
20 2 500 12.50 18.75 25.00 37.5
30 5 000 25.00 37.50 50.00 75.00
U praksi se doza krutog stajnjaka odreuje prema empirikim normama, a ove ukljuuju glavne
ekobioloke i proizvodne momente. Meutim, sada kada osnovu ubrenja ine tvornika (mineralna) ubriva,
ovaj kriterijum nije aktuelan, a koliine stajnjaka odreuju se preteno radi uklapanja u promet organske materije
kroz zemljite, odravanja bioloke aktivnosti i procesa mineralizacija, te prema dubini obrade zemljita.
U srednje tekim zemljitima s niim sadrajem humusa, a pri dubljoj obradi, koliina stajnjaka iznosi
od 30 do 40 t/ha.
U novije vreme predlae se da se koliine stajnjaka smanje na 7 do 8 t/ha uz redovito davanje na svim
obradivim povrinama, sa svrhom da se zemljite odrava bioloki aktivnim unoenjem energetskog materijala
prvenstveno za proces mineralizacije organske materije.
Kad kruti stajnjak postigne eljenu zrelost, a to znai kad je masa u poluhumifikovanom stanju, odvozi
se s ubrita na mesto upotrebe. Za pranjenje ubrita pogodno je prohladno i oblano vreme bez vetra, dok
jaka insolacija te suhi i topli vetrovi nisu povoljni.
Rasipanje treba podesiti tako da se stajnjak odmah ili to pre unese u zemljite na jedan od naina
obrade, a po pravilu oranjem. Ostavljati rasuto ubrivo da lei na povrini vie dana nije dobro, jer se gubi
organska materija i azot. Ukoliko zbog organizacijsko-tehnolokih razloga, unoenje stajnjaka nije mogue
odmah, onda se stajnjak ostavlja na tabli u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje da
ne doe do gubitka hranjiva, posebno azota volatizacijom.
Zreo stajnjak
77
Vreme i dubina unoenja stajskog ubriva u zemljite

Zreli stajnjak se moe uneti u svako vreme ako stanje zemljita to omoguuje. Ipak, upotreba stajnjaka
se podeava prema setvi/sadnji, a prema njima se ukljuuju sistemi obrade zemljita kada se odreuje momenat
primene stajnjaka. Stajsko ubrivo se kod nas primenjuje leti, u jesen i prolee.
Rasturanje stajnjaka
Ako je klima sunija, stajnjak se moe uneti dosta pre setve/sadnje, a ako je klima vlanija, unosi se
blie setvi. Ako je zemljite teksturno tee, stajnjak se unosi mnogo pre setve, a ako je lake blie setvi/sadnji.
U naim klimatskim prilikama, bolje je za jarine dati stajnjak u jesenskom periodu, a za eernu repu je
to izriito potrebno.
to se tie zrelosti stajnjaka, moe se davati blie setvi/sadnji ako je zreliji i obrnuto mnogo pre setve.
Na nezreli stajnjak je osetljiva eerna repa, a posledica primene nezrelog stajnjaka je pad prinosa i stvaranje
ravastog korena, to je za preradu nepoeljno.
Dubina unoenja stajnjaka odreuje se prema koliini ubra i prema svojstvima zemljita. U
proseku, dubina unoenja stajnjaka u zemljite je 20 do 25 cm, iako se ona ponekad kree u rasponu od 10
do 45 cm dubine.
Dinamika delovanja krutog stajskog ubriva

Biljke hranjiva iz stajskog ubriva loije iskoritavaju, priblino 30% u odnosu prema hranjivima u
mineralnim ubrivima.
Azot se u proseku iz stajnjaka iskoriuje priblino 25%, fosfor 25 do 30% a kalijum 60 do 70%. Pri
tome se mora imati u vidu da su biljna hranjiva u stajnjaku organski vezana pa su prema tome biljkama
nepristupana do momenta mineralizacije.
Stajnjak ima produno delovanje, te nakon unoenja deluje nekoliko godina. Meutim, njegovo
delovanje nije jednako svake godine to zavisi od teksture, strukture i tipa zemljita, kvalitetu stajnjaka, stepena
zgorevanja, klimatskih uslova itd. Iskoriavanje mineralizovanih hranjiva iz stajnjaka u proseku je najvee u
prvoj godini nakon primene:
1. U prvoj godini iskoriuje se oko 50%
2. U drugoj godini iskoriuje se oko 30%
3. U treoj godini iskoriuje se oko 20%
S obzirom da iskoriavanje hranjiva iz stajnjaka postepeno, biljkama nisu pristupana mineralna

hranjiva u potrebnoj koliini za eljeni prinos u jednoj sezoni. Iz tog razloga se nedostatak hranjiva do potrebnih
koliina za biljku nadoknauje iz mineralnih ubriva. Kombinacija organskih i mineralnih ubriva ima najbolji
uinak na prinos biljke.
78
Maine za rasturanje stajnjaka sa vertikalnim i horizontalnim noevima
ubrivo peradi
Ovo organsko ubrivo pripada takoer krutom stajskom ubrivu, ali se od njega razlikuje po hemijskom
sastavu i to nema tekuih ekskremenata ni stelje.
Koliina i srednji sastav ubra peradi (Gericke i Brmann, 1964)

Vrste Koliina Sadraj mineralnih hranjiva (u%)
peradi (u kg godinje) Voda N P2O5 K 2O CaO MgO
Kokoi <60 55 1,6 1,55 0.85 2.4 0.75
Patke 50-70 55 1.0 1.4 0.60 1.7 0.36
Guske 50-70 70 0.55 0.55 0.95 0.85 0.20
Od navedenih vrsta peradi za spremanje stajnjaka dolaze u obzir samo kokoi jer se one uzgajaju na
velikim farmama u velikom broju, dok su guske i patke tzv. vodena perad, pa prema nainu dranja najvei dio
ekskremenata propada, a proizvodnja na farmama nije od znaaja.
ubre peradi moe se primeniti u krutom stanju ili kao otopina. Praktikuje se i homogeno meanje sa
zemljom ili tresetom u razmeri jedan deo ubra sa 2 do 3 dela zemlje. Masa se umereno vlae i mea i odrava
zagrevanje na optimalnom nivou. Ako se mea sa vodom, onda jedan deo ubra dolazi na 6 do 7 delova vode.
Poto stoji 2 do 3 sata, suspenzija je spremna za upotrebu.
U krutom stanju, ubre peradi se primenjuje 7 do 10 dana pre setve/sadnje, a kao vodena otopina
izravno pred setvu/sadnju ili ovrno za vreme vegetacije. Prednost je ipak u unoenju u zemljite.
Koliine ubriva od peradi koje se daju po jedinici povrine zavise od raspoloive mase ubra, sadraju
humusa u zemljitu, sadraju aktivnih materija i o usevu za koje se ubrivo primenjuje. Koliine mogu iznositi
od nekoliko stotina kilograma do 20 t/ha. Prednost za primenu stajnjaka od peradi imaju visokoprofitabilni usevi,
posebno povre.
79
Teni stajnjak
U grupu tenih stajnjaka ulaze otplavno stajsko ubrivo, gnojovka i osoka.
Otplavno stajsko ubrivo

Ovo organsko ubrivo se dobije od krutog stajskog ubra, u stajama gde se kruti i tekui ekstrementi
iste hidraulikim putem (vodom). Slama se za taj postupak usitnjuje na 2 do 3 cm duine i mea sa stajnjakom.
Kasnije se razreuje s vodom ili gnojnicom u razmeru 1:3. U takvom se stanju otplavni stajnjak moe prebaciti
cevima i ak primeniti fertirigacija ako se doda vie vode. Samleveni ostaci lie na blatnu juhu. Biljna hranjiva
iz otplavnog stajnjaka bre deluju u zemljitu od klasinog krutog stajnjaka.
Delovanje vrstih i tenih ubriva
Gnojovka
Radi smanjenja trokova u stoarskoj proizvodnji i primena slame kao prostirke za leaj stoke je sve
manje u upotrebi. Naime, da bi se proizveo vrsti stajnjak, slama od njive do primene na proizvodnim
povrinama u obliku stajnjaka, mora prei kroz jedanaest i vie radnih operacija. Dranje stoke bez prostirke je
znatno jednostavnije i jevtinije, jer se na leita ne stavlja prostirka, pa se kao otpadak skuplja samo urin i
balega, koji se meaju sa vodom posle pranja. Reetkasti pod ili neki drugi od plastinih materijala slue za
odvoenje tenog stajnjaka do jama u kojima se uva stajnjak od 25 do 90 dana. Pri tome je vrlo vano
dimenzionirati septike jame odnosno spremita za gnojovku. Ako se doda voda pre upotrebe, rauna se s 4 m 3
prostora po uslovnom govedu 500 kg teine za period od 4 meseca punjenja spremita. Po jednoj velikoj
stonoj jedinici moe se uz dodatak vode raunati s godinjom proizvodnjom od 25m 3 gnojovke. Bolja su
spremita kapaciteta 20 do 25 dana punjenja a moe i do 90 jer se do tog vremena jo ne stvara kompaktna kora
na povrini gnojovke.
Betonsko spremite gnojovke (laguna)
80
Koliina organske materije i hranjiva svee nerazreene gnojovke (Rbensam i Rauhe, 1968).
Koliina hranjiva i organske materije u kg
Vrsta gnojovke Odnos
Org. At. N P2O5 K2O
hranjiva
Siromana balegom 37 6,0 1,1 11,4 1:0.18:1,9
Bogata balegom 113 5,0 1,6 8,7 1:0,32:1,7
Potpuna gnojvka 125 4,6 1,8 7,0 1:0.3:1,5
Sirova ili svea gnojovka je ona do tri dana starosti, a prevrela nakon fermentacije u septikim jamama
u vremenu od 1 do 4 meseca.
Zemljana laguna obloena plastinom folijom Zemljana laguna
Pre upotrebe, gnojovka se mea u spremitu mehaniki sa ugraenim krilima ili tanjirima ili
propelerskim mealicama, pneumatski (kompresorskim ili vazdunim mealicama)i hidrauliki (vodom).
Utovar gnojovke u cisterne pumpama
Mirno, prohladno i oblano vreme najvie odgovaraju primeni gnojovke u polju.

Gnojovka se do mesta primena transportuje cisternama ili pomou zalivnih sistema. Primenjuje se u
koliini sa 20 do 25m3 po hektaru.
S obzirom da gnojovka najvie sadri azota i kalijuma, pa se ona tretira kao azotno-kalijumovo
ubrivo.
Primenjuje se i svea gnojovka razreena s vodom jer to poveava hranljiv dejstvo. Na oranicama se
gnojovka moe razliito primenjivati, na golo zemljite, na slamu ili kukuruzovinu pre zaoravanja. tetno je
primenjivati po tankom snegu ispod kojeg su usevi, jer volatizacijom gnojovka gubi toplotu, sneg se tada otapa
pa se usevi jae oteuju usled niskih temperatura. Jae ubrenje gnojovkom na travnjacima moe biti tetno, jer
moe doi do gubitka kalcijuma zbog antagonizma prema kalijumu, zatim do irenja divlje mrkve, a kod stoke
se mogu javiti neke bolesti (lom kostiju, spontani pobaaji, prolivi) pa ak i do kvarenja kvaliteta sira.
81
Rasturanje gnojovke cisternom Unoenje gnojovke u zemljite injektorima
Osoka (gnojnica)
Urin domaih ivotinja sadri lako raspadljiva azotna jedinjenja, najvie ureju, a osim nje
hipurnu kiselinu i u maloj meri mokranu kiselinu.
im se urin izlui iz tela domaih ivotinja napadaju ga mikroorganizmi, koji ureju razlau encimom
ureaze u amonijumkarbonat, a ovaj se lako raspada i pri tome oslobaa amonijak. Hipurna se kiselina pod
delovanjem encima takoer hidrolizuje i nastaje benzojeva kiselina i glikokol. I dok se benzojeva kiselina veim
delom zadrava u gnojnici, glikokol se brzo razgrauje, tj. amonifikuje.
Stvoreni amonijak lako ishlapljuje pa postoji velika opasnost od gubitka azota iz gnojnice, zato su
potrebne mere njegove konzervacije. Drugim reima, gnojnica je uvek prevrela, a to znai da zapravo ne sadri
ureju i glikokol. Gubici azota volatizacijom amonijaka mogu biti priblino 50%, a katkada do 85%.
Prema svom sastavu gnojnica je slino gnojovci azotno-.kalijumov likvidno ubrivo, a sastav joj je u
proseku priblino 98% vode, 0,8% organske materije, 0,22% N, 0,01 % P 2O5 i 0,45% K20.
Da se sprei gubitak azota, urin se zatvorenim kanalima odvodi u jamu za gnojnicu, a ova je opet
sifonom spojena s ubritem. Najbolje je ako je jama za gnojnicu uska i duboka i izgraena od betona. U nju ne
sme prodirati okolna voda. Jama za gnojnicu mora biti vrsto zatvorena betonskim poklopcem ili daskama. Po
povrini gnojnice polije se staro motorno ulje, koje kao specifino lake pliva na povrini i spreava da amonijak
ishlapljuje.
Najpogodnija je sezona za iznoenje gnojovke prolee i leto, a zatim jesen. Gnojnicu ne treba izvoziti
na smrznuto zemljite, a nipoto na sneg zbog istog razloga koji vredi za gnojovku. S obzirom na usev, gnojnica
se izvozi pred setvu/sadnju ili na poetku rasta useva povrno, a na travnjake priblino osam dana nakon konje
livada ili pred poetak vegetacije travnjaka u rano prolee, na panjake pre kretanja vegetacije i nakon zavrenih
napasivanja.
Utovar osoke traktorskim pumpama
to se tie vremenskih prilika pogodnih za izvoenje gnojnice, vredi isto to je reeno za gnojovku. Na
povrinama gde je upravo izvrena kalcifikacija treba izbegavati primenu gnojnice, jer lako dolazi do gubitka
azota oslobaanjem amonijaka.
Gnojnicu kao i gnojovku treba korigovati ubrenje poveavanjem fosfora u mineralnim ubrivima.
Koliina gnojnice po hektaru rauna se prema sadraju azota, a njegova se koliina kree 20 do 40 kg. Vie od
toga nije preporuljivo jer dolazi do veih gubitaka azota. U skladu s tim dozira se i gnojnica 100-200 hl/ha
hektaru, uz pretpostavku da sadri priblino 0,2% azota.
82
ubrenje s tenim ubrivima injektorima
Rasturanje tenih ubriva po povrini i inkorporacija u zemljite tanjiranjem
Bihugnoj
To je organsko ubrivo, zapravo ostatak nakon dobivanja bio-gasa od stajskog ubriva i raznih drugih
organskih otpadaka.
U hermetiki zatvorenim kontejnerima stvara se uz obilato dodavanje vode, kod 30 0C metan sa oko
60% i CO2 oko 40%. Metan dobiven anaerobnim vrenjem vrlo je kalorian pa se moe upotrebiti za rasvetu,
pogon motora i grejanje.
Inae se i mulj koji preostane od ienja gradskih kanalskih voda moe podvrgnuti metanskom vrenju i
kao ostatak dobiva se bihugnoj. Bihugnoj je mnogo bogatiji od stajskog ubriva glavnim hranjivima pa sadri
priblino 3% azota, 1,2% fosfora i 3,7% kalijuma.
Bihugnoj je gusta likvidna masa, pa je nain primene isti kao kod gnojovke. Koliine primene
bihugnoja su za travnjake od 10 do 20 t/ha, za itarice 15 do 20 t/ha a za okopavine 40 do 60 t/ha. Daje se
uglavnom pred setvu/sadnju ali i u toku vegetacije.
Cisterne za proizvodnju bio-gasa
83
Komposti
Termin kompost dolazi od latinskog prideva compositus = sloen ili sastavljen, a odnosi se na smesu
raznih organskih otpadaka gazdinstva, kuanstva, naselja i industrija, koji preraeni radom mikroorganizama i
faune slue kao ubrivo.
Zajedniko je svim kompostima da je kod njih proces humifikacije iao do kraja, pa je organska
materija u njima gotovo posve trajni humus.
Podela komposta
Najstarija je vrsta komposta u koji se unose otpaci kuanstva odnosno gazdinstva, kao to su kuhinjski
otpaci, fekalije, pepeo, mulj, ubre peradi, lie, korovske biljke, slama iz trapova, krompirova cima, pokvarena
krma itd. U kompostnu hrpu ulazi jo zemlja i mineralno ubrivo.
S obzirom na proces humifikacije sve materije obinog komposta mogu se podijeliti u tri grupe:
1. grupa - teko raspadljive materije dlake, perje, ekinje, ronate materije.
2. grupa - materije koje imaju veliku sposobnost sorpcije vode i hranjiva (zemlja, mulj, pepeo).
3. grupa - materije koje potiu na raspadanje (fekalije, kre, ubre domaih ivotinja, mineralna
ubriva).
U kompostnoj hrpi ne smeju biti materije koje se uopte ne razlau, tetno utiu na rad
mikroorganizama, koje su negativne za plodnost zemljita, mogu biti toksine za biljke i opasne za zdravlje ljudi
i domaih ivotinja. To su metalni predmeti, staklo, otporni plastini materijali, sredstva za zatitu biljaka, leine
ivotinja uginulih od zaraznih bolesti, korovi sa zrelim semenom.
Kompost
Zreo kompost je tamnosmee-siva amorfna masa, bogata trajnim humusom, prema tome i ugljenikom,
ima svojstva pufernosti i dobre sorpcije korisne vode i biljnih hranjiva.
84
Za spremanje obinog komposta bira se prikladno ocedito mesto (obino se ne podie betonska ploa
kao za ubrite), u blizini zgrada i lako pristupano. Najbolje je da kompostite bude sa severne strane u seni
zgrada ili pod drveem s velikom kronjom. irina kompostita varira 150-200 cm, a visina 60-120 cm. Duina
hrpe ovisi o koliini materijala za kompost. Te su dimenzije pogodne za runu manipulaciju. Kod manjih hrpa
slojevi se slau horizontalno, a kod velikih i gde dnevno dolazi dosta materijala slau se koso.
Mikroorganizmi i makrofauna koji uestvuju u Kompostne sirovine

razgradnji organske materije u kompostu
povezani lancem ishrane
Na povrinu zemljita koja se prema potrebi nabije slojem gline, stavlja se prvo sloj stare slame, pleve
ili listinca, a zatim prvi sloj otpadaka. Na prvi sloj otpadaka dolazi sloj zemlje priblino 10 cm debeo i tako se
slae redom do konane visine. Kad hrpa komposta dobije definitivnu visinu, oblae se plodnom zemljom
debljine 10-20 cm, ime se kompost titi od nepovoljna uticaja atmosferilija. Na kompostite se obino poseju
usevi koji vole azot, a stvaraju veliku lisnu povrinu (npr. goruica i tikva).
Proces razgradnje organske materije u kompostitu
Za vreme zrenja komposta, hrpa se 2 do 3 puta prebacuje sa svrhom da se uklone materije koje su
tetne, organska masa prozrai i potaknu oksidativni procesi. Osim toga, dodaje se kre ili mineralna ubriva da
se ubrza proces humifikacije. Prvo meanje dolazi 3-4 sedmice nakon zavretka hrpe. Kre ima ulogu
neutralizatora stvorenih kiselina i odrava povoljnu reakciju za rad mikroflore. Na m3 organske mase dodaje se
85
10-15 kg CaO. Da bi se ubrzalo zrenje komposta primenjuju se jo razna sredstva koje sadre materije za
aktivaciju mikroorganizama ili pak same bakterije.
Razliiti oblici kompostera za batensku upotrebu komposta i u zatienom prostoru
Od mineralnih ubriva dolaze azotna, i to ona koja imaju kalcijuma i ne zakiseljuju. Dodavanjem azota,
suzuje se odnos C:N, ubrzava razgradnja i povoljno utie na dobivanje vrednih huminskih kiselina. Mogu se
dodavati i bazini fosfati, ali je uloga azota primarna. Kompost se prema potrebi vlai vodom ili gnojnicom.
Kompostna se masa obino prebacuje odnosno mea runo, ali se moe i mehanizovati, ako su koliine
komposta velike. Duina zrenja komposta od 6 do 20 meseci. Najbolje je poeti slagati hrpu s prolea da
kompost zimi promrzne. Sastav komposta varira, to je razumljivo kad se ima na umu da u njega ulaze materije
raznih osobina odnosno hemijskih svojstava.
U zrelom obinom kompostu ima 0,35% N, 0,20% P2O5, 0,25% K2O i 2-3% CaO
Zreli je kompost sadrajem glavnih hranjiva siromaniji od stajskog ubriva, ali bogatiji trajnim
humusom, zato bolje deluje na plodnost zemljita.
S obzirom da je zreli kompost humificirana masa u kojoj su burni procesi razgradnje zavreni i
nema jaeg zagrevanja, moe se bez rizika dati zajedno sa semenom ili sadnim materijalom.
Kompost sadri stimulativne materije (fitohormone) koje potiu klijanje, ukorenjavanje i bokorenje trava.
Zreo se kompost moe primijeniti na obradivim povrinama u principu u svako vreme, na travnjacima u
mirovanju vegetacije ili na livadama nakon prvog otkosa, a na panjacima nakon glavnog napasivanja.
Koliine mogu varirati 20-60 t/ha . Duina delovanja obinog komposta je od 1 do 2 godine.
Mehanizovano meanje komposta u toku fermentacije organske materije
86
Kompostirani stajnjak
Cilj ovog kompostiranja je da se proces humifikacije stajnjaka dovede do kraja. Zrenje se pospjeuje
meanjem s plodnom zemljom i zrelim obinim kompostom. Na taj nain unose se mikroorganizmi i fauna za
ubrzavanje razgradnje, a moe se s bakterijama i faunom inokulisati masa namenjena kompostiranju.
Priprema komposta od krompira i stajnjaka
Treba raunati da se pri kompostiranju stajnjaka i dalje gubi organska materija, u prvom redu hranjivi
humus. Zrenje u normalnim uslovima zavrava za 4-6 meseci.
Stajnjak se kompostira i mainama. Kroz maine-mealice proputa, stajnjak i plodna zemlja s
poljoprivrednih povrina. Na 1 deo stajnjaka dolazi 4-5 delova zemlje, ali se odnos stajnjaka i zemlje moe
menjati i tako delovati na toplinu zrenja, manje zemlje -jae zagrevanje, i obrnuto. Temperature kod zrenja
komposta se kreu 50-700C (to je visoko), a nakon 3 do 5 meseci, kompost je sposoban za upotrebu. Kod
meanja mogu se inokulirati korisne vrste mezofaune (kine gliste). Takav kompostirani stajnjak je bogat
humusno-glinenim kompleksom. Koliine za ubrenje zemljita se u proseku kreu 10 do 12 t/ha a mogu biti i
vee, ovisno o koliini raspoloivog komposta i potrebe za ubrenjem.
Kompost od slame i kukuruzovine

Kompostiranje slame i kukuruzovine sve se vie naputa iz nekoliko vanih razloga. Najvaniji je taj
to, ako neko gospodarstvo ima tolike vikove slame ili kukuruzovine koje ne moe iskoristiti stoarstvo, tada je
najbolje da ti vikovi ostanu na polju i da se izravno unesu u zemljite, a ne sakupljaju, utovaruju, transportuju i
uskladituju na ekonomskom dvoritu. Drugi je vaan razlog to spremanje komposta od slame ili kukuruzovine
iziskuje mnogo runog rada i vode, a esto treba graditi posebne betonske podloge za kompostiranje. Potrebno je
humificirati slamu i kukuruzovinu onda kad tog materijala ima previe, postoji opasnost od irenja bolesti i
tetnika ako se unosi u zemljite, a ne eli se masa spaliti.
Priprema slame za proizvodnju komposta radi proizvodnje gljiva
87
Kompost od slame strnih itarica. Prvo je potrebno izgraditi betonsku plou dovoljno veliku, s
odvodom suvine vode iz kompostne hrpe. Slama strnih itarica siromana je azotom (iroki odnos C:N), pa se
mora dodavati azot i to na 100 kg slame priblino 0,7 kg istog azota (kreno-azotna ubriva).
Na pod se stavi sloj raznog biljnog materijala, ali najbolje zrelog stajnjaka, na to dolazi seckana slama
debljine priblino 30 cm. Nakon toga sloj plodne zemlje debljine priblino 10 cm pa sloj slame itd., do konane
visine koja treba biti tolika da se moe kompostom manipulisati. Kako se slae sloj po sloj, tako se hrpa zbija
traktorom. Novi sloj dolazi svakih 8-10 dana. Slama ima premalo vode za rad bakterija, pa treba dodavati vodu,
u poetku 200-300 litara na 100 kg slame, a kasnije, kada hrpa ve bolje dri vodu i 400 litara.
Kompostiranje kukuruzovine je isto kao kod kompostiranja slame. S obzirom da je kukuruzovina

grublja, treba je raeljati posebnim mainama. Da bi se razgradnja ubrzala, dodaje jo 25 do 30 kg brana od
pokvarenog sena.
U proseku se od 100 kg slame/kukuruzovine dobije 200 do 250 kg komposta.
Kompost od treseta
Vrednost treseta je njegovoj sposobnosti vezanja aktivne vode i hranjiva. U zemljitu deluje povoljno na
plodnost laganih zemljita.
Treset se kompostira slino kao i obini kompost, uz odravanje umerene vlanosti i dodavanje biljnih
hranjiva u obliku mineralnih ubriva. Na balu treseta dodaje se 1/2 m3 plodne zemlje, 4 kg amonijum sulfata, 4
kg superfosfata, 4 kg patent kalijuma ili se daje 8 kg kompleksnih NPK ubriva. Osim dodavanja mineralnih
ubriva, kompost se poleva gnojnicom i gnojovkom i mea s raznim organskim otpacima da bi mu se poboljala
fertilizacijska vrednost.
Utovar i rasturanje komposta po proizvodnoj povrini
Kompost od gradskog smea, mulja otpadnih voda i industrijskih otpadaka

Pored toga to gradsko smee i industrijski otpaci zagauju ovekovu sredinu, oni su istodobno nosioci
humusnih materija i svih biljnih hranjiva.
Gradski i industrijski otpaci se mogu podeliti na tekue i vrste. Tekui su kanalske otpadne vode, a vrsti
smee.
Kompost od mulja otpadnih voda. U otpadne vode urbanih centara ubraju se ljudske fekalije, prljave
vode iz stanova i ulica, zatim tekue industrijske otpatke. Kanalske otpadne vode mogu se upotrebiti za
natapanje poljoprivrednih povrina (krmni i povrtni usevi) u prvoj zoni oko gradova, ali ih prije toga treba uiniti
bezopasnim za zdravlje ljudi i ivotinja (one sadre toksine materije, uzronike raznih oboljenja, pre svega
crevnih). Otpadne se vode putaju u bazene radi sedimentacije i unitavanja uzronika bolesti. Pre se
primenjivala metoda meanja prljave vode u bazenima mehaniki pomou ugraenih propelera ili lopatica. Zbog
energine aeracije, bakterija i protozoe su ugibale i taloile su se na dnu bazena u obliku finog taloga bogata
proteinima. Danas se kroz masu vode proputa slaba izmenina elektrina energija koja stimulie aktivnost
mikroorganizama i time ienje vode. Kasnije se kroz vodu proputa jaa struja koja ubija mikroorganizme. Na
dnu se sakuplja mulj koji je predstavlja sirovinu za dobijanje ubriva.
Iz bazena se izbacuje mulj na odreena mesta gde e se kompostirati. Dopunskim mehanikim
tretiranjem masa mulja se sui na 50-55 % sadraja vode a zatim formiraju kompostne hrpe 2-2,5 m iroke i 1-
1,2 m visoke. Hrpe su u poetku dosta rahle i u njima se brzo poinje dizati temperatura do 60 0C, zbog rada
termogenih bakterija, to pridonosi daljnjem ugibanju patogena. Raspadanje tee brzo jer je u masi odnos C:N
88
uzak, pa je korisno dodati gradsko smee ili treset. Iz starije je literature poznato da se od mulja otpadnih voda
dodavanjem superfosfata dobivalo kruto ubrivo nazvano poudrette.
Iskoristivost hranjiva iz mulja je jednaka iskoristivost iz stajnjaka.
Da bi se postigao meliorativni uinak na zemljite, moraju koliine otpadnog mulja biti vee, pa se za oranice
uzima 40-80 t/ha svake 3-4 godine. To znai da mulj analogno stajnjaku pokazuje produno delovanje, ali ima
jai uticaj na humizaciju zemljita.
Iskoriavanje otpadnih voda. Pre nego se puste u vodotoke, one se mogu iskoristiti za natapanje. Za
fertirigaciju bi se mogle u odreenim uslovima primeniti i neoiene vode. Za natapanje koriste se sistemi kao
preplavljivanje i putanje u brazde, a radi uvanja zemljita i natapanje kienjem.
Prljave vode imaju hranjive sastojke u organskom i mineralnom obliku, a temperatura je vode
povoljnija nego kad se drugi izvori vode upotrebljavaju za irigaciju (vodotoci, voda iz dubine). Mora se imati u
vidu da se u vodama nalaze tvari tetne s gledita plodnosti (masti, NaCI i dr.), zato se na mineralizovanim
zemljitima kvari struktura i stvara pokorica. Zbog spomenutih razloga najpogodnija su za ovu vrstu fertirigacije
peskovita zemljita.
U 1 000 m3 otpadnih voda ima 40-60 kg azota 8-20 kg P2O5, 30-40 kg K2O i 140-200 kg CaO. Prilikom
natapanja mora se raunati s gubitkom azota (isparavanje amonijaka) i antagonistikim delovanjem kalcijuma i
kalijuma. Fertilizacijska sposobnost otpadnih voda opada ako su prljave vode bile pre toga iene i mulj
iskorien. Pre setve/sadnje, potrebna je kvalitetno izvedena osnovna obrada zemljita.
Za ovu vrstu fertirigacije najbolji su usevi za dobijanje vegetativne mase, (travnjaci, zeljasto povre i
krmne repe). Neko vreme pre berbe plodina odnosno iskoriivanja travnjaka, treba prestati s natapanjem, a kod
gajenja sveeg povra potpuno izostaviti.
Kompostiranje gradskog smea

Kompostiranje smea mnogo se praktikuje jer je to povoljno s gledita javne higijene, a dobiva se
vredno organsko ubrivo. Ovdje, postoji proces humifikacije gde se pored razgradnje (mineralizacije) zbivaju i
zamreni procesi izgradnje novih humusnih materija.
U kompostiranju smea glavnu ulogu imaju bakterije koje izluivanjem encima utiu na raspadanje
organske materije. Pored bakterija pri tom sudeluju gljivice, aktinomiceti, alge, protozoe.
Termiki gledano, postoje tri faze:
1. faza - mezofilna (poetno zagrevanje),
2. faza - termofilna (maksimalno zagrevanje)
3. faza hlaenje mase. Tek u treoj fazi, kad se i nakon meanja masa vie ne zagreva, kompost od
smea je zreo.
Optimalan sadraj vlage u hrpi je 50-60%, ali nje u proseku ima 30-40%. Na odravanje povoljne
vlanosti deluje se najbolje dodavanjem otpadnih voda. Da bi se dobilo fiziko stanje smea pogodno za
humifikaciju i s tim u vezi odnos vode i vazduha, potrebno je da se svee smee pre toga samelje u sposebnim
bubnjevima.
Odnos C:N je u proseku 35:1. Suavanje odnosa dobiva se dodavanjem mulja i azotna ubriva. Dobro
prireen kompost od smea, ubrivo je kompleksnog, ali pozitivnog delovanja na plodnost zemljita. Ako se
izvode meliorativni zahvati i eli brzo poboljati zemljite (regulacija vodo-vazdunih odnosa, struktura,
sorpcija), onda se moraju dati i vee koliine (> 50 t/ha).
Proizvodnja komposta od gradskog smea Maina za meanje (aeraciju) komposta
89
Industrijski kompost
Razlika se u odnosu prema obinom kompostu sastoji pre svega u ulaznim sirovinama i u koliini
kojima se manipulie. U industrijske komposte ulaze, pepeo od ugljena, amonijana voda kao otpadak
industrije, mulj otpadnih voda, treset, ubre svinjskih i peradarskih farmi.
U ehoslovakoj se proizvodi industrijski kompost pod imenom vitahum. Ovaj industrijski kompost
moe sadravati maksimalno 40% vode, 25% organske materije, 5% azota, 1,4% fosfora i 0,9% kalijuma,
a pored ovih ima u njemu dosta kalcijumaa, zatim neto magnezijumaa i mikroelemenata.
Industrijski kompost ima vie glavnih hranjiva, bogatiji je trajnim humusom, vee je pufernosti i
sorpcije, a ima i stimulatore biljnog rasta.
Meutim, upozorava se da gradsko-industrijski komposti mogu biti nosioci materija tetnih za zdravlje
ljudi i domaih ivotinja. Meu njima se spominju teki metali i heterocikliki benzolovi derivati.
Fekalije
Upotreba zahodnjaka je rairena u selima prenaseljenih zemalja dalekog istoka (Kina, Japan, Koreja).
U gradovima je sav urbani prostor obuhvaen kanalskom mreom i ljudske fekalije su sastavni deo gradskih
otpadnih voda. Uklanjanje ljudskih izmetina sanitaran je problem pa je podvrgnuto strogim propisima.
Hemijski sastav i koliina fekalija ovisi o dobi, polu, individualnim razlikama, zdravstvenom stanju,
prehrani i nainu dranja.
Hemijski sastav fekalija i godinja produkcija po oveku (Prjaninikov, 1946)

Sadraj (u%) Po oveku
Ekstrementi
Voda Org.mat. Ukupni N P2O5 K2O CaO kg/godinje
Kruti 77.20 19.50 1.20 1.13 0.37 0.60 48.5-60
Tekui 96.30 3.30 0.80 0.80 0.19 0.002 483.5
Iz septikih jama zahodnjak se izvozi na mesto primene, ali uvek na golo zemljite bez useva.
Zahodnjak se moe upotrebiti nakon odreenog vremena leanja u septikim jamama dok ne zavri
bakterijsko-enzimatsko vrenje, a najbolje zimi dok zemljite nije jo smrznuto. Zahodnjak treba biti dobro
pomean s zemljom, to se postie raznim zahvatima obrade.
Zreo zahodnjak se moe dati za vei broj useva, ali ne za one kojima ne pogoduje vea koliina hlora,
kao to su duvan, vinova loza i krompir. Inae, zahodnjak deluje nepovoljno na strukturu zemljita i ono nakon
tretiranja postaje sklono zakorovljivanju.
Prosjene koliine zahodnjaka kreu se od 20 do 60 m3/ha. Upotreba zahodnjaka kao ubrivo znai
latentnu opasnost irenja bolesti i parazita na oveka i ivotinje. Nakon zavrenog amonijanog vrenja mokrae
u septikoj jami, jedan e dio patogena i parazita uginuti, ali ne potpuno. Zbog toga postoji rairenost koli-
zaraza i crevnih parazita u zemljama dalekog istoka, gde se za ubrenje redovito upotrebljavaju ljudske izmetine.
Sapropel
Sapropel je talog koji se skuplja na dnu voda
stajaica (slatkih i slanih) u itkom ili petrifikovanom
obliku. Komponente od kojih se sastoji sapropel su
plankton, uginuli biljni i ivotinjski organizmi i
mineralne materije. Prema tome je sapropel organo-
mineralna smea koja se razgrauje u anaerobnim
uslovima.
Izvaeni sapropel podvrgnut oksidaciji i ispiranju
tetnih sastojaka, moe posluiti kao organsko ubrivo.
Vadi se iz slatkih jezera i gradskih luka na obalama jezera
ili mora.
Postoji kategorizacija jezerskog sapropela prema
sadraju pepela u njemu:
Vaenje taloga (sapropela) iz jezera
90
1. s malim sadrajem pepela (5-30%),

2. s osrednjim sadrajem (30-50%),
3. s veim sadrajem (50-70%)
4. s visokim sadrajem pepela (70-85%).
Ako je udio pepela vei od 85%, onda je sapropel ve mineraliziovan. S porastom sadraja pepela, u
sapropelu raste udeo minerala: gvoa, kalcijuma, aluminijuma, silicijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora,
bakar, mangan, molibden, brom, bor, titan, kobalt, jod i neki drugi.
Vrednost pH jezerskog sapropela u proseku je 5-6, krenih sapropela vie od 7, a kiselih ispod 5.
U sapropelu ima 4-6% huminskih kiselina, nekoliko procenata bitumena, promenljive koliine hemiceluloze i
celuloze te fulvo kiselina. Azota ima malo (manje od 1 do nekoliko procenata). Jezerski sapropel moe se
dodavati kompostu ili pumpanjem radi kolmacije razbacivati na odreene povrine. Dobro ga je meati s
mineralnim ubrivima i amonijanom vodom.
Sirovi sapropel (nakon vaenja iz jezera) Preraeni sapropel kao organsko ubrivo
S ekonomskog gledita, najbolji je hidraulini transport, dakle, pumpanje i razvoenje cevima. Pri tom
se mulj taloi, a voda odeljuje. Izbaeni mulj pusti se da lei preko zime izvrgnut uticaju atmosferilija
(smrzavanje, oksidacija i suenje), nakon ega se pretvara u prakastu masu koja se dalje primjenjuje kao i
ostala kruta ubriva.
Doziranje sapropela iz jezera ovisi o tri glavna faktora: sadraju pepela, svojstvima zemljita i klime
te o usevu koja e se gajiti. Sapropel bogat organskom materijom se primenjuje u koliini od 10 do 20 t, a sa
srednjim sadrajem organske materije u koliini od 20 do 40 t/ha. Sapropeli s mnogo pepela ne isplate se
transportovati daleko, a nisu pogodni za mineralna zemljita. Primenjuju se u koliini od 50 do 60 t/ha.
91
Glistenjak
Poznato je da su kine gliste indikator dobre plodnosti zemljita. Samo na plodnom i nezagaenom
zemljitu ima glista. To je i osnov da specifine gliste korisne za proizvodnju organskog ubriva glistenjaka.
Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromaan mineralnim azotom (1 do 1,7%) ali sadri visoke koliine
fosfora (do 240 mg/100 g zemljita)i kalijum (do 1 4000 mg/100 g zemljita) kao i znaajne mikroelemente (Zn,
Cu, Mn, Fe). Glistenjak se koristi u smei sa zemljitem i to za siromana zemljita jedan deo glistenjaka prema
10 delova zemlje, a za ploda zemljita u odnosu 1-6. Ove smee koriste se za gajenja rasada i povra, u batama i
u zatienom prostoru. Glistenjak se kao ubrivo koristi u koliini od 0.2 do 5 kg/m2.
Kine gliste (lumbricus terestris) u glistenjaku
Zelenino ubrenje
(sideracija)
Zelenino ubrenje znai unoenje u zemljite nadzemne mase za to posebno gajenih biljaka.
Sinonim je za zelenino ubrenje vue koren od kulta plodnosti vezanog uz zvezde i mesec. Sideracija dolazi
od latinske rijei sidereus,to znai zvezdan. U ovom se kultu verovalo da plodnost s nebeskih tela prelazi na
biljke, a s njih na zemljite. Odatle se i usevi za zelenino ubrenje nazivaju siderati.
Zelenino ubrenje u prvom redu obogauje kulturno zemljite sveom organskom materijom koja se
preteno sastoji od lako raspadljivih sastojaka (celuloza, hemiceluloza), ime se snano utie na bioloku
aktivnost zemljita. Osim toga, siderati u teim zemljitima rahle i proimaju masu zemlje, uzimaju iz zemljita
tee pristupana hranjiva, a leguminozni siderati obogauju zemljite azotom. Na tekim zemljitima sideracija
razrahljuje, a na lakim poveava kompaktnost zemljita, ima efikasnu pedohigijensku ulogu pri ponovljenom
gajenju istog usjeva ili monoprodukcije.
Sideracija se primjenjuje na zemljitima u kojima nema dovoljno humusa, kad nema organizovane
stone proizvodnje, da se na ovaj nain osigura promet organske materije. Zelenino ubrenje je dobar nain
organskog ubrenja na vrlo udaljenim i tee pristupanim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti
stajnjak.
Gajenje leguminoznih siderata sa svrhom da se popravi azotna bilanca u ubrenju, danas nije toliko
aktuelna jer je fertilizacijska vrednost bioloki vezanog azota u zeleninom ubrenju manja od mineralnih
azotnih ubriva.
92
Izbor i svojstva siderata
Broj siderata je dosta velik. Oni pripadaju raznim botanikim grupama i familijama, a raireni su po
itavoj agrosferi sveta i prema tome prilagoeni vrlo razliitim ekolokim uslovima rasta.
Najee biljne vrste koje slue za zelenino ubrenje

Dubina Dubina
Vrste siderata korena Vrste siderata korena
(cm) (cm)
110-
30-50
220
Vicia villosa Roth. (dlakava grahorica) Melilotus alba Med. (kokotac)
100-
30-90
200
Trifolium pratense L. (crvena

Vicia sativa L. (usevna grahorica)
detelina)
30-80 >200
Ornithopus sativus L. (seradela) Onobrychis sativa L. (esperzeta)
93
30-80 80-150
Trifolium incarnatum L. (inkarnatka) Sinapis alba Mill. ( bela goruica)
60 -
80-150
230
Lupinus luteus L. (uta lupina) Brassica napus L. (repica)
80-
80-150
150
Fagopyrum esculentum L.
Phacelia sp. (facelija)
(heljda)
Faktori o kojima ovisi izbor siderata i uspeh zeleninog ubrenja su klima, zemljite i sistem biljne
proizvodnje. Dovoljno dug vegetacijski period prua znatnu mogunost za ukljuivanje useva za zelenino
ubrenje.
Koliina oborina limitira gajenja siderata, pa se kao minimalna godinja koliina uzima 400-500 mm
uz prosenu evaporaciju. Ispod 400 mm nema dovoljno vlage za izgradnju biljne mase ako se ne osigura
natapanjem. Potrebno je da se oborine u vegetacionom periodu budu dobro rasporeene.
Zemljite srednje teksturne grae, dobro opskrbljeno humusom i kalcijumom pogoduje svim
sideratima, ali ima razlika meu vrsta u tome kakvo zemljite podnose. Bob, grahor, stoni graak i bela detelina
dobro uspevaju na tekim zemljitima, a uta lupina, heljda i seradela na laganim.
Gotovo svima leguminoznim sideratima pogoduju zemljita s dovoljno kalcijuma, a jednako i nekim
neleguminoznim usevima (npr. kupusnjae). Od leguminoza je jedan izuzetak lupina koja dobro podnosi i kiselo
zemljite.
94
Kvrice bakterija na korenu i koren leguminoznih siderata
Sistem biljne proizvodnje odluan je za izbor siderata jer ini temelj iskoriavanja nekog
agrobiotopa, a prilagoen je edafsko-klimatskim uslovima gajenja useva, osim u sluaju kada jo nije
organizovano glavno gajenja biljaka, i siderati ine uvodnu fazu, oni mogu sami koristiti proizvodnu povrinu i
celi vegetacioni period. Ako ve funkcionie sistem biljne proizvodnje, zelenino ubrenje se interpolie
vremenski i prostorno izmeu glavnih useva na oranici, a uvek kao podusev u nasadima drvenastih biljaka.
Gajenje siderata na oranici
Setva. Na oranici se gajenje siderata uklapa u sistem biljne proizvodnje tako da se oni redovito seju kao
vremenski interpolirani usevi, ree kao podusevi, a izuzetno kao glavni usev. Samo onda kad jo nije
organizovana stona proizvodnja, treba pojaati promet organske materije kroz zemljite i kad je vegetacioni
period kratak, moe imati opravdanje setva siderata kao glavnih useva. Kao vremenski interpolisani usevi dolaze
siderati na oranici najvie leti nakon skidanja useva. To je i najbolje, ali uz pretpostavku da je leto klimatski
povoljno, odnosno da s vremena na vreme ima oborina. Inae se usevi za zelenino ubrenje ne bi mogli sejati
bez natapanja. S obzirom na klimatske prilike leti, letna setva siderata moe biti riskantna.
Usevi za zelenino ubrenje mogu se usejavati kao podusevi odnosno meuusevi u glavni usev. Oni
mogu biti niskog i vieg rasta. Prilikom usejavanja prednost imaju siderati malog habitusa, jer ne smetaju
eventualnim zahvatima u toku vegetacije, a naroito pri skidanju glavnog useva. Poznati su dobri rezultati s
usejavanjem bele deteline u kukuruz, dok bela lupina kao podusev ima prebujan rast u visinu te stvara znatne
tekoe pri berbi kukuruza.
Usejavanje siderata u glavni usev moe biti i inkompatibilno s primenom herbicida, pa treba proceniti
moe li se to praktikovati ili ne.
Neke travne vrste se koriste kao siderat Ra i detelina kao siderati
Usevi za zelenino ubrenje kao poduseva nemaju posebne agrotehnike, izuzevi setvu. Naprotiv, kao
samostalni usevi, siderati imaju svoju agrotehniku, a to znai da se za njih obavlja obrada, ubrenje i setva. to
se tie ubrenja, treba imati na umu da se potpun uspeh zeleninog ubrenja, postie samo onda ako se razvije
velika nadzemna masa. A to ne moe biti bez dovoljno hranjiva. Zato se u principu daju sva tri glavna hranjiva
(N, P i K). Za leguminozne siderate daje se priblino 20 kg/ha istog azota za poetni rast, odnosno, za period
azotne gladi dok ne nastupi bioloka fiksacija azota kvrinim bakterijama. Za neleguminozne siderate potrebna
je normalno ubrenje azotom d 80 do 120 kg/ha, jer se inae nee dobiti dovoljno velika nadzemna biljna masa.
Moe se dati i poveana koliina slabije pristupanih fosfornih ubriva sa svrhom da ih neki siderati iskoriste i
ostave aktivirane u zemljitu.
95
Koliina semena za setvu siderata poveava se 25 -100% u poreenju s uobiajenim ciljem gajenja tog
useva. To ne vredi za vrste koji su namenjene samo zeleninom ubrenju. Koliine semena se znatno razlikuju,
od nekoliko do vie od 200 kg/ha.
Usevi za zelenino ubrenje obino ne iziskuju nikakvu negu, osim ako se izmeu setve i nicanja stvori
pokorica, tada ju treba razbiti.
Siderati u plantai vinove loze
Vreme i tehnika unoenja siderata u zemljite. Za uspeh zeleninog ubrenja je bitno vreme unoenja
nadzemne mase u zemljite. Postoje razlike izmeu leguminoznih i neleguminoznih siderata, a zatim izmeu
pojedinih biljnih vrsta. Vano je da se nadzemna masa dovoljno razvije. Ako prevladavaju lako raspadljiva
jedinjenja (celuloza), razgradnja u zemljitu tee prebrzo. Kod leguminoza se najvea koliina bioloki vezanog
azota stvara nakon cvatnje. U vezi s iznesenim treba ekati dok masa neto odrveni, a dobro je da je ofuri mraz,
jer tada razgradnja u zemljitu ide sporije.
Nakon sideracije se obino seju jari usevi, pa se zaoravanje ravna prema svojstvima zemljita. Na teem
zemljitu i ako u prolee dolazi rana jarina, zaorava se u kasnu jesen, a na lakom zemljitu za kasnu jarinu u
prolee. Zaoravanje siderata na lakom zemljitu i u humidnijem klimatu u prolee ima veliku prednost, a
unoenje u zemljite jo u jesen moe uzrokovati gubitke do 70% bioloki vezanog azota.
Ako se ipak i na lakem zemljitu s blaim zimama ele s jeseni uneti leguminozni siderati, nakon
unoenja moe se posejati neka ozima strna itarica koja e sauvati osloboena hranjiva tokom zime, a u
prolee se i ona zaore. Time e se dobiti vea ukupna nadzemna masa koja e poveati uinak zeleninog
ubrenja. Prednost ima dublje unoenje jer se tim se produava korisno delovanje zeleninog ubrenja.
Izuzetno se siderati vrlo plitko unose, tako da iz zemljita vire biljke, ako se eli sneg zadrati na
proizvodnoj povrini. Inae vredi agrotehniko pravilo da biljnu masu treba pokriti zemljom, da ne smeta u
pripremi za setvu.
Tehnika unoenja usjeva za zelenino ubrenje podeava se prema visini nadzemne biljne mase, a
zatim da li je masa sona (mekana) ili je odrvenela. Freza vrlo dobro unosi i mea biljnu masu s zemljom, ali je
glavno orue plug. Niski siderat lako se zaorava, ali ako su biljke visoke, potrebno ga je pre toga glatkim ili
rebrastim valjcima povaljati u smeru oranja. Sledi tanjiranje tekim tanjiraama a nakon toga zaoravanje. Ako je
zemljite u asu zaoravanja zbito i suho, pa postoji opasnost da zaorana biljna masa nee imati dovoljno vlage,
nakon unoenja se povalja i tako uspostavi kapilarna veza s donjim slojevima zemljita i bolje dranje vlage u
obraenoj masi zemljita.
Tanjiranje siderata od ute lupine Frezanje siderata
96
Vrednost zeleninog ubrenja
Najvanije je a u isti mah i najkorisnije kod zeleninog ubrenja unoenje svee organske materije, a
kod leguminoznih siderata jo i obogaivanje zemljita azotom.
Uticaj siderata na poveanja suve materije i azota u zemljitu

Vrste siderata Koliina suve materije (kg/ha) Koliina azota (kg/ha)
Bela lupina 6 980 183
Stoni graak 7 981 223
Grahorice 5 680 175
Zelenino ubrenje se moe smatrati uspenim kada siderati stvore 5 000-8 000 kg/ha organske suve
materije a kao leguminoze nakupe 100-200 kg/ha azota.
Meutim, koliina azota najee je blia donjoj vrednosti, a u siderata kratke vegetacije koliina pada
ispod 100 kg/ha.
Vrednost, zeleninog ubrenja se nalazi u povienju prinosa glavnih useva koje slede nakon unoenja
organske materije u zemljite. Taj pozitivni uticaj traje 1 do 2 godine. Ono je prve godine jae, a druge slabije
od stajnjaka, ali u celini delovanje je otprilike na nivou stajnjaka. Zelenino ubrenje u globalu popravlja
strukturu zemljita a i znaajan je faktor pedohigijene.
Nedostaci sideracije su u dekalcifikaciji pod uticajem CO 2 koji se oslobaa pri raspadanju organske
materije Posledica je gubitak kalcijuma, poveanje kiselosti, to je naroito opaeno na lakom, peskovitom
zemljitu. Osim toga, siderati mogu imati uticaj na poveano razlaganje humusa u zemljitu.
97
Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO
Kalcijum
Poljoprivredna zemljita sadravaju razliite koliine kalcijuma, ovisno u prvom redu o tome od kakva su
geolokog materijala nastala i kakvim uticajima su bila izvrgnuta u svom razvoju i iskoriavanju.
Kalcijuma u zemljitu ima u raznim materijalima (kalcit, kalcijumkarbonat, dolomit, silikati), kao biljci
nepristupaan, u otopini zemljita i kao zamenljivi kalcijum adsorptivnog kompleksa zemljita.
U poreenju s drugim elementima kalcijum je redovito najvie zastupljen iona poljoprivrednog zemljita.
Kalcijum ima dvostruku ulogu: kao kompleksan faktor plodnosti zemljita i kao biljno hranjivo.
Kao faktor plodnosti zemljita ima nekoliko korisnih funkcija. Glavni je neutralizator kiselosti zemljita ime se
odrava povoljna pH vrednost zemljita za korisne pedodinamske procese i za aktivnost edafona.
Simptomi nedostatka Ca kod paradajza i kukuruza
Pri tome treba naglasiti da kod povoljne reakcije zemljita (oko neutralne take) prevladavaju za plodnosti
zemljita korisne bakterije, a potisnute su gljivice. U kiselom mediju, gljivice stvaraju jake organske kiseline koje
potiu tetne procese za plodnost zemljita, na primer, razaranje adsorptivnog kompleksa zemljita i ispiranje
hranjiva. Kalcijum nadalje, smanjuje mobilnost gvoa, aluminijuma i mangana, a ovi ioni u pokretnom obliku u
veim koliinama tetno deluju na plodnost zemljita i rast biljaka.
Kalcijum do odreenog stepena popravlja strukturu zemljita na dva naina. Pre svega koagulacijom
koloida, zatim neutralizacijom huminske kiseline u kalcijumove humate koji su ne topivi u vodi, a to je siguran put
stvaranja stabilne strukture zemljita. U vezi s humusom kalcijum pomae pri stvaranju huminske kiseline vrlo
potrebnih za plodnost zemljita.
Kalcijum indirektno pospeuje razgradnju organske materije stimuliui aktivnost biokomponente
zemljita. Aktivira druga hranjiva zamenom na adsorptivnom kompleksu zemljita. Posebno treba spomenuti da
mobilie vano mikrohranjivo - molibden, koji je inae u kiseloj sredini blokiran i stoga biljci nepristupaan.
Kao biogeni element se nalazi u organskim jedinjenjima, gde je sorptivno vezan. Poznata su jedinjenja
kao to su kalcijumovi oksalati, fosfati. U biljci kalcijum ima vrlo vanu ulogu kao graevni element i prilikom
stvaranja mitohondrija.
Dinamika kalcijuma u poljoprivrednom zemljitu

Kalcijum se iz zemljita gubi ispiranjem i odnoenjem putem gajenih biljaka. Ispire ga voda obogaena
uljendiokisid zbog stvaranja u vodi topivog kalcijumbikarbonata. Jak je antagonizam kalcijuma i iona kalijuma to
dovodi do istiskivanja kalcijuma iz adsorptivnog kompleksa, i tada se otvara put za prelaenje kalcijuma u topivi
oblik u otopinu zemljita. Ispiranje je jae u lakim zemljitima u hladno-vlanoj klimi i ako se zemljite ee
obrauje i due lei bez gajenih biljaka. Prema istraivanjima mnogih autora, gubici kalcijuma ispiranjem mogu
dostii i do 800kg/ha godinje.
Biljke takoe odnose kalcijum i to vrlo razliito, to ovisi o vrsti gajenih biljaka i visini prinosa.
Proces neutralizacije kiselih zemljita
98
Kalcijum najvie iznose biljke iz familije leguminoza i kupusnjaa.

Kriterijum za stvaranje i odravanje povoljnog nivoa kalijuma u zemljitu u prvom redu je pH vrednost
zemljita, zasienost bazama i puferna sposobnost zemljita. Padne li pH vrednost za odreenu vrstu zemljita
ispod optimalne veliine, znak je da treba izvriti poveanje reakcije zemljita kalcizacijom.
Zasienost bazama je merodavna za intervenciju kalcijumom, pa je kalcizacija aktuelna ako je zasienost
ispod 50%.
Puferna sposobnost zemljita od velikog je uticaja na odmeravanje koliine kalcijuma, pa se samo
zemljite jae pufernosti mogu obogaivati kalcijumom u veim koliinama, inae moe se izazvati ok u zemljitu
zbog nagle promene reakcije zemljita. To se negativno odraava na pedodinamske procese u zemljitu i aktivnost
mikroorganizama.
Kalcizacija
Postoje dva oblika kalcizacija: meliorativna i dopunska.

Meliorativna se kalcizacija primenjuje ako je glavni uzrok slabe plodnosti nedostatak kalcijuma, a
redovito se obavlja na zemljitima srednjeg ili teeg mehanikog sastava. Na njima se meliorativna kalcizacija
provodi do neutralne tae, za razliku od dopunske gde se nadoknauju gubici kalcijuma nastali zbog ispiranja iz
zemljita i zbog toga to ga odnose gajene biljke.
Kalcizacija se provodi krenim ubrivima, ali u dopunskom kalcizacijom izgubljeni kalcijum se moe
vratiti pomou fertilizatora bogatih kalcijumom.
Razliiti kreni materijali Rasturanje krenog materijala

Navesti emo nekoliko krenih ubriva, a to su: ivi kre (70-90% CaO, gaeni kre (60-70% CaO),
krenjak (50-55% CaO), dolomitno brano (30% CaO), sadra ili gips (33% CaO), saturacioni mulj kao
otpadak pri proizvodnji eera (22% CaO), lapori (10-95% CaCO3 i MgCO3).
Koliine krenog materijala za kalcizaciju odreuje se na osnovu hidrolitike kiselosti, jer se tada
obuhvata ne samo slobodni vodonikovi ioni u otopini zemljita nego i oni koji se nalaze u asorptivnom kompleksu
zemljita. Izraunate vrednosti se preraunavaju u kg ili tone odreenog krenog materijala koji se daje po jedinici
povrine (hektaru). U proseku su to koliine od 5 do 10 t/ha krenog materijala.
Osim navedene egzaktne ima i empirika (iskustvena) kalcizacija, koja se provodi u predelima jae kiselih
zemljita sa hemijski manje aktivnim materijalima (krenjak, dolomitno brano i lapori). Ovako izvedena
kalcizacija zove se odranje, a koliine materijala po hektaru se kreu do nekoliko t/ha.
Kreni materijal za kalcizaciju mora biti finom mleven, pa se za tea zemljita upotrebljavaju estice
promera od 0.5 do 1 mm, a za laka zemljita od 0.1 do 0.5 mm. Samleveni materijal se razbacuje runo ili to je
jo bolje mehanizovanao. Na maine za rasipanje krenog materijala stavljaju se zatitne cerade da se sprei jako
raspravanje krenog materijala, ali uspeh nije potpun. Zato se kalcizacija unato brojnim tehnikim poboljanjem
nerado obavlja. Potrebne su odreene mere zatite radnika, jer su oni izloeni oteenju koe i sluzokoe. Radnici
na sebi moraju imati zatitne kombinezone a po mogunosti maske.
99
Unoenje krenog materijala u zemljite moe se izvriti u svim sezonama ali je najpovoljnije u leto
nakon etve, jer su putevi prohodni a zemljite povoljne vlanosti da ne dolazi do njegovog zbijanja. Prednost je i u
tome, to se nakon etve vri plitko zaoravanje strnita, nakon toga duboko oranje u jesen i u prolee predsetvena
priprema zemljita. Na taj nain se kreni materijal unese dublje u zemljite i dobro izmea. Pored toga, letna
primena krea ostavlja dovoljno prostora za uspostavu ravnotee u zemljitu zbog oka izazvanog naglom
promenom reakcije zemljita.
Rana jesenska kalcizacija manje je povoljna za jarine, a najnepovoljnija je proletna. Ovo je zbog toga to
moramo raunati s vlanim i jo ee s mokrim zemljitem (teta od gaenja), a teko je osigurati mesec dana
izmeu kalcizacije i setve. Na travnjacima je glavna zimska kalcizacija.
Rahlja za dubinsko unoenje krea Zaoravanje krenog materijala
to se tie naina unoenja, ono se redovito obavlja plugovima ali se to moe raditi i drugim oruima
(kultivatorima, drljaama, tanjiraama i rotovatorima). Poznato je u novije vreme lokalno, etano unoenje krenih
ubriva posebni dubinskim rahljaima. Vano je naglasiti da je delovanje kalcijuma ogranieno dubinom
unoenja, zato ne treba oekivati da e ono imati veeg uticaja na dublje, kalcizacijom netretirane slojeve zemljita.
U principu, treba meliorativnu kalcizaciju odvojiti od ostalog ubrenja. To je naroito vano ako
se primenjuju hemijski vrlo aktivna krena ubriva (ivi kre). Ako se kalcizacija vri na oranicama, ona mora biti
prva radna operacija a nakon 3 do 4 sedmice se primenjuje organsko ubrenje. to se tie azotnih mineralnih
ubriva, osoke i gnojovke, istodobno davanje sa ivim ili gaenim kreom znai stvarnu opasnost od gubitka azota
volatizacijom, pa se ti zahvati moraju odvojiti.
Kalcizacija prethodi kulturama iji se optimum rasta nalazi oko neutralne take ili je pomaknut u alkalnu
sredinu. Setvu/sadnju acidifilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati. Nakon meliorativne kalcizacije treba
oekivati pad plodnost zemljita i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost poveava i rast prinos gajenih
biljaka. Najjai se efekat kalcizacije osea druge i tree godine nakon kalcizacije, kada uinak kalcizacije ponovo
stagnira. Ali se moe rei, da nakon meliorativne kalcizacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljitu ima
slobodnih kalcijumovih iona. Treba znati, da neka mineralna ubriva zakiseljuju zemljite, zato povremeno treba
primeniti dopunsku kalcizaciju ubrivima koja u sebi imaju kalcijum (vapneni azot, vapnenoamonijska salitra,
pelofos), a neka ubriva poveavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko
koncentrovana kompleksan ubriva).
Kritiki osvrt na kalcizaciju

Kalcizacija sama po sebi ne reava problem plodnosti zemljita, jer se kalcizacijom ubrzava razgradnja
organske materije i mobiliu vezana hranjiva, ali je to prolazni povoljan uinak, pa se mora primeniti odgovarajua
organska i mineralna ubriva. Ovako je kalcijuma bilo odavno poznato pa otuda izreka: Kalcizacija zemljita
obogauje oeve a osiromauje sinove.
Kao to je poznato, postoje antagonizmi izmeu iona kalcijuma i nekoliko drugih iona (kalijuma,
magnezijuma, bora, amonijuma i natrijuma). Primenom kalcizacije izazivaju se tekoe u primanju magnezijuma,
kog trebaju naroito leguminoze. Kalcijum nadalje blokira i druge elemente, gvode, mangan, bakar i cink, a
posebno fosfor ukoliko se poveava udeo kalcijuma u jedinjenjima sa fosforom sve do hidroksilapatita, koji je
netopiv u vodi i kiselinama.
100
Mineralna ubriva
Biljna hranjiva se sve vie iznose iz poljoprivrednog zemljita, zbog stalno rasue potrebe za proizvodnju
hrane. Stvoriti visoki prinos mogu samo biljke velikog biolokog potencijala rodnosti, a postii taj potencijal moe
se uz ostalu konstelaciju vegetacionih faktora stavljanjem na raspolaganje gajenim biljkama velike koliine
hranjiva. To mogu pruiti samo ubriva kao koncetrovani fertilizatori. Treba istai da savremena poljoprivreda ne
moe opstati bez mineralnih ubriva, a ne bi bio mogu ni njezin daljnji progres.
Ranije se smatralo da se plodnost zemljita ne moe ouvati bez organskih ubriva, a danas smo svedoci
da se na brojnim gazdinstvima ne koriste ova ubriva, dakle samo mineralna, pa su ipak postignuti vrlo visoki
proseni prinos. Pri isticanju vanosti mineralnih ubriva ne smeju se zaboraviti neke injenice. Poljoprivredno
zemljite nije samo mrtva masa, nego se definie kao etverofazni disperzni sistem sastavljen od krute, tekue,
gasovite faze i biofaze. A biofaza za svoje postojanje odnosno rad treba organsku materiju kao izvor energije. U tom
pogledu organska materije je nezamenjiva vrednost.
Danas su mineralna ubriva glavni, a organska dopunski izvori s obzirom na opskrbu gajenih biljaka
hranjivima.
Dananja saznanja ukazuju da Zemlju izgrauje 80 elemenata. Meutim, biljke ih sve ne usvajaju, a one
koje biljke koriste svrstavamo u 3 grupe: neophodni (biogeni, esencijalni, hranjivi), korisni i ostali. Da bi se neki
od elemenata smatrao biogenim mora ispunjavati sledee uslove:
1. Da u njegovom odsustvu biljke ne mogu da prou sve faze ivotnog ciklusa.

2. Da omoguava harmonino nicanje i razvie biljaka.
3. Da se simptomi uoeni nedostatkom nekog elementa mogu otkloniti njegovim dodavanjem.
4. Da se zbog svoje fizioloke uloge ne moe zameniti drugim elementima.
Elementima koji grade organska jedinjenja pripada oko 95,0 %. Meutim, za optimalnu mineralnu
ishranu bitno je omoguiti efikasno iskoriavanje neophodnih elemenata.
Makroubriva
U makroubriva ulaze azotna, fosforna i kalijumova ubriva.
Azot i azotna ubriva

Azot ima vodee mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljita i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo
koristi prirodnim zalihama azota (ilska salitra), jer su glavni izvori azota za iva bia u atmosferi u obliku gasa.
Koliina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljite ili koju veu bakterije fiksatori, ograniena je.
Zato iskoritavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor
nezamenjivog hranjiva u savremenoj
poljoprivredi.
Sva azotna ubriva se mogu
podeliti u etiri grupe: nitratna (salitre),
amonijana, amonijano nitratna i
amidna.
Nitrati se ne veu za koloidni
kompleks zemljita, zato se lako ispiru
ako ih ne primaju biljke i zemljini
mikroorganizmi. Ali se nitrati u
anaerobnim uslovima bakterijskim
procesom denitrifikacije redukuju u
elementarni azot i ovaj se gubi
volatizacijom.
Amidni azot (cijanamid i urea)
u transformaciji prelazi prvo u amonijski
oblik, dalje je podvrgnut bakterijskom
procesu nitrifkacije s dve faze: nitritna i
nitratna, i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljita, Azotni ciklus
101
a jednako ni amidni oblici azota, to se amonijumov ion dobro vee za adsorptivni kompleks zemljita, to vie u
odreenim uslovima on se jako, pa ak i tetno fiksira na nekoliko meseci. Neki glineni minerali (montmoriolinit,
biotit, ilit, vermikulit) imaju izraena svojstva fiksacija amonijumova iona. Na jakost fiksacija amonijumova iona
imaju i ekoloki faktori.
Poseban problem je amidni azot ureje zbog znatne nestabilnosti ovog jedinjenja, zato dolazi do
transformacije u amonijski oblik, ime je opet otvoren put nitrifikaciji.
Ureja je sama po sebi odlina i brzo delujua, ali se brzo hidrolizira, pri povoljnoj temperaturi za 3-4
dana, zato biljke najvie primaju azot u amonijskom obliku. Urejin azot biljke najvie iskoriavaju kad se ona
primenjuje folijarno.
Porastom doza azota u ishrani gajenih biljaka, (amonijana, amonijano-nitratna i amidna ubriva)
zaotrava se problem nitrifikacije i potreba da se u zemljitu stvore zalihe vezanog azota, sprei luksuzno troenje
u obliku nitrata i ispiranjem.
Zato se ureja podvrgava hemijskom vezivanju s aldehidima (formaldehid i acetaldehid),
derivatima krotonske kiseline (CD-ureja) u ugljenima. Tim se osim zatite od prebrze hidrolize i dalje nitrifikacije
postie produno delovanje. Zbog ovakvog tehnolokog postupka, urea je neto skuplje ubrivo u odnosu na ostala
azotna ubriva.
Nitrati i naroito amonijum-sulfat zakiseljuju zemljite. Ali u prisustvu slobodnog kalcijuma moe se
zakisljevanje ublaiti odnosno ukloniti. Ostali amonijski oblici a pogotovo isti amonijak u prvo vreme jako
alkalizuju sredinu izazivajui stanoviti ok na izbalansirane procese u zemljitu, uz propratnu pojavu blokade
mikroelemenata, slino kao kod kalcizacije. Kasnije dolazi do nitrifikacije i time do tendencije prema
zakiseljavanju.
Kreni azot zbog obilja kalcijuma (54%) alkalizuje sredinu, ali i tu kasnije dolazi do promena iako u
ogranienom opsegu. Ureja je u poetku neutralna, nakon hidrolize utie na povienje pH vrednosti zemljita i
konano prelaskom u nitrate ima tendenciju prema zakiseljavanju.
Biljke azot usvajaju u obliku NO3- (nitratnog) i NH4+(amonijum) jona, a odreene biljne vrste
(Legiminoseae) zahvaljujui i simbiozi sa kvrinim bakterijama (azotofiksatorima) mogu da koriste elementarni
azot iz atmosfere (200 - 300 kg/ha).
Njegova fizioloka uloga je: azot je gradivni element i ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji
azot ne utie (posredno ili neposredno). Za njega se kae da je prinosni element pa pored visine prinosa, azot
determinie i kvalitet proizvoda.
Ukoliko u zemljitu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su ui, bledo-zeleni, dolazi do hloroze,
koren se izduuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova a ako je potronja azota
suvie luksuzna dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma soni, koren krai i deblji, a
otpornost biljaka na zemljinu suu je slabija.
Simptom nedostatka azota na kukuruzu (Vukadinovi)
Pri odreivanju koliine azota u obzir se uzima sadraj azota u zemljitu, potreba gajenih biljaka shodno
planiranoj visini prinosa, kao i karakteristike sezone. Ako zemljite sadri vee koliine ukupnog azota znai da su
bolje obezbeena humusom. Prema sadraju ukupnog azota sva zemljita su podeljena u 3 klase:
Klasifikacija zemljita prema sadraju azota

%N Klasa obezbeenosti zemlji{ta
<0.10 Siromano
0.10-0.20 Srednje obezbeeno
>0.20 Dobro obezbeeno
102
Azotna ubriva
Vrste azotni ubriva Sadraj N u ubrivu (u %)
ilska salitra 16
Norveka (kalijumova) salitra 15.5
Kreni amonijum nitrat (nitromonkal, kalkamon) 27
Amonijum sulfat 20.5
Kreni azot (kalcijum cijanamid) 20-21
Sintetska mokraevina (ureja) 46
Amonijum nitrat 32.5-34.0
Anhidrovani amonijak (gasoviti) 82
Amonijana voda 20.6-24.7
Primena azotnih ubriva

Najee se primenjuju u predsetvenom ubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom ubrenju,
pogotovo ako se ubri za jarine. Tada se daje manja koliina, jer je podloan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada
nema vegetacije (jesen zima) a poveane su koliine padavina. Ostatak, (vea koliina) azota daje se pred
dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani. A ako se daje za ozimine, moe se dati vea koliina u osnovnom
ubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani.
Ureja se obino unosi u zemljite prilikom zaoravanja etvenih ostataka radi ubrzavanje mikrobioloke
razgradnje celuloze u koliini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni etvenih ostataka. Ako se daje u prihrani okopavinskih
useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meuredni kultivatori) da bi se spreila volatizacija azota.
Fosfor i fosforna ubriva

Za razliku od azota, fosfor se nalazi u mineralima, ali ne u tako velikim koliinama i ne jednako rasporeen
kao azot u atmosferi. On se nalazi u nekoliko veih nalazita, (Bliski istok, severna Afrika, bivi SSSR, SAD i
Oceanija), i najvie dolazi u formi apatita. U zemljinoj kori ima priblino 0.28% istog fosfora. U povrinskom
sloju zemljita fosfora ima i u organskim jedinjenjima.
U odnosu prema azotu, problem fosfora je mnogo komplikovaniji jer u pogledu azota postoji stalno
kruenje slobodnog oblika u vezani i obrnuto, kod fosfora pretee ireverzibilni proces. Naime, fosfor se nagomilava
u heterotrofnim organizmima a najvie u kostima i tu ostaje u raznim jedinjenjima. Poseban problem je vezanje
fosfora u ljudskim kostima, ime je povratni krug definitivno prekinut.
Biljke fosfor primaju u obliku HPO4-- i H2PO4- iona. Ima znaajnu ulogu u biljnom organizmu u prometu
energije, procesu fotosinteze, disanju, sintezi primarnih i sekundarnih jedinjenja. Konstitutivni je element
nukleinskih kiselina (RNK i DNK), povoljno utie na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti i poleganje .
Fosfor ima dvojaku ulogu, vano je biljno hranjivo i faktor plodnosti zemljita. Pozitivno utie na strukturu
zemljita, nakupljanje i kvalitet humusa, na simbiotske fiksatore azota i neizravno na korisnu saprofagnu mezofaunu
zemljita. Zato se koliina aktivnog fosfora uzima kao indikator stepena plodnosti zemljita.
Fosforna ubriva unesena u zemljite izvrgnuta se promenama. Specifinost je dinamike fosfora u tome to
taj biogeni element u jedinjenjima koja se unose kao ubrivo prelazi iz topivih u manje topive oblike. U vodi
monokalcijumov ortofosfat (superfosfat) primajui kalcijum prelazi u oblike netopiv u vodi. Po optoj shemi put ide
od pomenutog monokalcijumova fosfata prema monohidratu Ca(H 2PO4) zatim dikalcijumovu fosfatu, odatle
dihidratu (CaHPO4 x 2H2O) pa oktakalcijumovu fosfatu (Ca4H(PO4)3 x nH2O napokon do hidroksilapatita -
Ca(HPO4)5OH.
Istim putem opada topivost fosfata, a kao hidroksilapatit gotovo je netopiv u vodi.
103
Ciklus fosfora u zemljitu Simptomi nedostatka fosfora kod kukuruza

(Vukadinovi)
Dakle, s porastom udela kalcijuma u zemljitu opada i topivost fosfata. Za fertilizaciju je vano da su
fosforna ubriva u vodi topiva i da u zemljitu tee da preu u manje topive oblike. Meutim, stvaranje
dikalcijumova fosfata nije tetno, jer ga biljke pod uticajem svojih sekreta i kiselina otapaju i mogu ga dobro
iskoritavati.
Ako kalcijuma ima vrlo malo, a ima dosta mobilnog aluminijuma i gvoa, to se dogaa na kiselim
zemljitima, topivi oblici fosfora prelaze u vrlo teko pristupane gvoeve i aluminijumove fosfate, pa se tada
govori o tetnoj promeni fosfata u zemljitu.
Primanje fosfornog iona najjae je oko neutralne take, zato treba odreenim zahvatima zemljite
odrati u optimalnoj pH vrednosti.
Primena fosfornih ubriva
Fosfor ima osobinu da iz topivih oblika pree u manje topive i biljci nepristupana jedinjenja. Obrnuto, u
vodi netopiva fosforna ubriva se u zemljinom rastvoru odnosno kiselinama zemljita aktiviraju. Budui da se
fosfor sporo pomie u zemljitu i dobro vee na adsorptivni kompleks, a ne stvara u zemljitu poveane, a jo manje
tetne koliine, moe se u ubrenju dozirati odjednom i u veim koliinama.
Potreba za fosfornim ubrivima u odnosu prema klasi obezbeenost zemljita fosforom

Sadraj P2O5 u zemljitu Potrebno je uneti P2O5
Klasa obezbeenosti
mg/100 g zemljitu vie od iznetog u %
Siromano <10 50-100
Srednje obezbeeno 10-20 30-50
Dobro obezbeeno >20 Vratiti izneto prinosom
Fosforom se ubri itava masa obraenog sloja zemljita do maksimalnih dubina mehanikog zahvata
zemljita. Fosfor nije podloan ispiranju. Fosforna ubriva je najbolje unositi sa osnovnim ubrenjem u jesen i
predsetveno. Koliina fosfora koja se primenjuje zavisi od klase obezbeenosti zemljita i potreba za ubrenjem.
Fosforna ubriva
Vrsta fosfornih ubriva Sadraj P2O5 u ubrivu (u %)
Tripleks 42-45
Super fosfat 17-19
Tomasovo brano 16-22
Termofosfat 19-28
Precipitat 20-35
Pelofos 17-18
104
Kalijum i kalijumova ubriva

Ovo hranjivo je jako raireno u prirodi (3% do 16 km dubine Zemljine kore). A nalazi se u brojnim
mineralima (silikatima, ortoklasu, leucitu i dr). Naroito je nagomilan u prirodnim nalazitima kalijumove soli u
obliku silvinita, silvnina, kainita, karnalita i drugih minerala.
Ciklus kalijuma u zemljitu
Velika nalazita kalijumove soli ima u Evropi (Nemaka, panija, Francuska,bivi SSSR ), u Izraelu, SAD
i Kanada. More i oceani su golemi izvori kalijuma. Veoma je vaan za biljke, a utie na fotosintezu, sintezu
proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih hidrata. Mnoge ratarske i povrtarske biljke (krompir,
kukuruz, eerna repa, duvan, lucerka, heljda, paradajz, spana) imaju velike potrebe u kalijumu i odlikuju se
poveanom sintezom skroba i eera.
Simptomi nedostatka kalijuma kod soje, eerne repe i kukuruza (Vukadinovi)
Vizuelni simptomi nedostatka kalijuma uoavaju se prvo na najstarijim listovima u vidu uto-mrke ili
mrke boje (nekrotine pege), na vrhu lista i du ivica, krajevi lista savijaju se dole ili se sue. Koren je kratak,
plodovi su loijeg kvaliteta i tee se uvaju.
Biljke kalijum usvajaju u obliku K + iona. U pedosferi pored primarnih minerala koji sadre kalijum, ima i
sekundarnih glinenih minerala, nosioca kalijuma. To su u prvom redu ilit i vermikulit. Iako su kalijumove soli
topive u vodi, ipak se u zemljitu brzo veu uz adsorptivni kompleks iz otopine zemljita.
Samo u humidnoj klimi i u peskovitim zemljita moe doi do gubitka kalijuma descedentnim tokovima
c vode. Meutim, u normalnim zemljitima gde ima dosta glinenih koloida, veina kalijumovih iona su sorbirana uz
adsorptivni kompleks, pa se u otopini nalazi manje od 10% ukupne koliine kalijumovih iona. I dok je u
mineralnim zemljitima glavni deo kalijuma vezan za glinene minerale, u peskovitim zemljitima zbog nedostatka
kalijuma preteno je vezan za humusne koloide u onoj meri u kojoj ga zemljite ima.
Vezanje kalijumovih iona na sekundarne glinene minerale ovisi o njihovoj grai kao ploastih dvoslojnih i
troslojnih paketia debelih 0.6-2 nm, tetraedarske grae i oktaedarske kristalne strukture. Zbog jaeg negativnog
105
elektrinog naboja, pozitivno nabijeni ioni vezuju se na povrini ili izmeu lamela paketia mineralnih koloida
zemljita. Kontinuirana izmena iona u vodenu otopinu zemljita, ovisi o njegovoj vlanosti i zasienosti
adsorptivnog kompleksa. Primanjem kalijumovih iona od strane biljke poremeuje se hemijska ravnotea, pa se ona
opet uspostavlja odlaenjem kalijumovih iona s kompleksa adsorpcije u otopinu zemljita. Za kalijum je vano da
se u stanovitim uslovima javlja vrlo jaka, zapravo tetna fiksacija. Tada biljke ne mogu iskoriavati kalijum. Na
fiksaciju utie razmak izmeu lamela u paketiu i viak elektrinog naboja. Naroito ilitna i vermikulitna glina
nakon dueg izlaenja kalijuma iz interlamelarnih prostora puni se drugim ionima iz zemljita (Ca, Mg , NH 4), a
prostori se izmeu lamela proiruju. Ako se u takvoj situaciji ubri kalijumom, on se tetno fiksira i za biljke je
izgubljen. Kompenzacija kalijuma se u tom sluaju postie meliorativnim ubrenjem, koja biljci osigurava dovoljno
pristupanih iona nakon zasienja u paketiima glinenih minerala. Ovakvo obilno ubrenje se ne vri svake godine,
jer ima meliorativni karakter i vrlo je skupo. Da bi se spreila jaka fiksacija kalijuma delotvorna je jako organsko
ubrenje, jer se ioni kalijuma tada veu za humusne koloide s kojih se lako desorbuju.
Osvrtom na pojedinana ubriva koja su
prikazana u tabeli, treba napomenuti da se u
savremenoj fertilizaciji sa smanjenim udelom
organskih ubriva poveava vrednost kalijumsulfata
kao dobrog izvora sumpora. A sa patent klijumom
pored sumpora obavlja se ubrenje i magnezijumom,
to je povoljno zbog antagonizma kalijuma i Ca iona
prema magnezijumu u zemljitu.
Potrebe biljaka u kalijumu naroito su
izraene u prvoj polovini vegetacije, odnosno u fazi
intenzivnog porasta vegetativnih organa. Ratarske i
povrtarske biljke iz zemljita u irokom proseku
iznose od 120 - 550 kg K2O /ha . Fiksacija kalijuma
Primena kalijumovih ubriva
Kalijum je kao fosfor slabo mobilan u zemljitu. Njega dobro vee adsorptivni kompleks zemljita, ak
kako smo ranije istakli, moe doi do tetne fiksacije. Ipak treba napomenuti da su sva kalijumova ubriva topiva u
vodi i zato lako dolazi do prolazne poveane pa i tetne prelazne koncentracije u zoni klijanja semena. To vredi i za
azotna ubriva.
Klasa obezbeenosti i potrebe za ubrenjem kalijumom

Sadraj K2O u zemljitu Potrebno je uneti K2O
Klasa obezbeenosti
mg/100 g zemljitu vie od iznetog u %
Siromano <10 80-100
Srednje obezbeeno 10-20 60-80
Dobro obezbeeno >20 50-60
Kalijumova ubriva
Vrste kalijumovih ubriva Sadraj K2O u ubrivu (u %)
Kalijum hlorid 40-62
Kalijum sulfat 48-51
Kalijum-magnezijum sulfat 26-30 K2O i 9-12 % MgO
Najbolje ih je unositi u zemljite pred osnovnu obradu u jesen ili predsetveno.
Magnezijum
Neophodan je sastojak hlorofila, aktivira odreene encime koji uzimaju uea u procesima fotosinteze i
disanja. U zemljitu se nalazi u primarnim mineralima, od kojih prema udelu spominjemo najvanije: serpentin,
olivin, biotit, augit i dolomit. Vezan je u na adsorptivni kompleks u sekundarnim mineralima i u otopini zemljita .
Nedostatak aluminijuma najvie se javlja u kiselim, ispranim zemljitima, ali zbog antagonistikog delovanja iona
moe se dogoditi da ga biljke tee usvajaju, iako ga u zemljitu ima. Najizraeniji je antagonizam izmeu
106
magnezijuma i kalcijuma, a povoljnim se smatra odnos Mg : Ca = 1:6. Zato se prilikom kalcizacije radije
upotrebljava dolomit. Postoji i antagonizam izmeu magnezijuma i kalijuma, a u manjoj meri izmeu Mg i NH 4
iona. Magnezijum je pokretljiviji od kalijuma, manje se vee na adsorptivni kompleks i lake ispire.
Nedostatak Mg prvo se manifestuje na starijim listovima (izmeu lisnih nerava) u vidu hloroze sa
nekrotinim mrkim pegama.
Simptomi nedostatka magnezijuma na listu kukuruza (Vukadinovi)
Primena magnezijuma
ubrenje magnezijumom se ne obavlja posebno ve se njegov gubitak nadoknauje iz drugih ubriva. U
zemljitu se ponaa slino kao kalijum ali mu je topivost jae izraena i lake podlee ispiranju, pogotovo ako
prevladavaju u zemljitu ioni kalcijuma i kalijuma. Organska ubriva sadre magnezijum iako u maloj koliini. Od
mineralnih ubriva najvie ga ima dolomit (kalcijum magnezijumski karbonat), zatim kalijsko-magnezijumski sulfat
i ostala kalijumska ubriva, osim 60% kalijum-hlorida, zatim ga sadri Thomasova fosfat, pelofos, obini
superfosfat, termofosfat, sirovi fosfati i krenoamonijska alitra ako se mea salitra. Osim navedenih, magnezijum
se dodaje amonijumskim i kompleksnim ubrivima (magensium-nitrophoska sa 3% MgO).
Nivo obezbeenosti i preporuke za ubrenje (Gruppe, 1970)

MgO mg /100 zemljita (CaCO2
Nivo Preporuka
metoda)
obezbeenosti MgO
Teksturna klasa zemljita
zemljita Mg kg/ha
Peskua Ilovaa Glinua
Nizak <6 <8 <10 <35
Srednji 8-10 8-15 10-18 35
Visok >10 >15 >18 -
Najdelotvornije nain opskrbe biljaka magnezijumom je ubrenje zemljita, ali se u sluajevima blokade
ovog elementa koristi folijarno magnezijum sulfatom - (MgSO4 x 7 H2O) i to 30 - 40 kg/ha, sa 2 %-tnim rastvorom
u kombinaciji sa urejom.
Gvoe
Osnovna fizioloka uloga mu je to uestvuje u tvorbi hlorofila (iako nije u sastavu molekula), zatim u
metabolizmi belanevina, kao redoks katalizator pri oksidaciji ugljenih hidrata. Ima znaajnu ulogu u fiksaciji
elementarnog azota. Sadraj gvoa u suvoj materiji se kree od 50 - 200 ppm, ali neke ferofilne biljke (spana)
mogu da sadre i do 3000 ppm gvoa.
Njegov nedostatak se prvo manifestuje na alkalnim zemljitima sa pH vrednostima preko 7 i na zemljitima
bogatim kalcijumom i glinom. Zbijenost zemljita i visok sadraj fosfora mogu da izazovu nedostatak gvoa.
Tipian znak nedostatka gvoa je hloroza koja se javlja na najmlaim listovima, izmeu nervature, kasnije zahvata
celi list koji poprima limun utu, a ponekad i belu boju.
107
Simptomi nedostatka gvoa (soja) Simptomi nedostatka gvoa (kukuruz)
U zemljitu ga ima u primarnim mineralima (olivin, biotit), ali pristupanost gvoa biljkama zavisi od pH
zemljita i redokspotencijala. to je kiselost vea, to u otopini zemljita ima vie gvoenih iona, ali su to preteno
dvovalentni i manje pristupani ioni. Ako je redoks potencijal zemljita visok, tada gvoe prelazi u vievalentne
oblike pristupanije biljkama.
U redovnom ubrenju ne primenjuju se posebna gvoeva ubriva, pa se daje u ubrivima koja u sebi
sadre gvoe (pelofos, Thomasova drozga, sirovi fosfati, termofosfati).
Ako se na zemljitima bogatim kalcijumom vri fosfatizacija, gvoe moe prei u teko topive gvoeve
fosfate, to istodobno znai i gubitak aktivnog fosfora. Postoje i drugi uzroci blokade fosfora.
Moe se rei, da kod veine biljaka do nedostatka gvoa dolazi kada je njegov sadraj u suvoj materiji
listova nii od 50 ppm. Najefikasniji nain otklanjanja nedostatka gvoa je prskanje helatima gvoa ( Fe-EDTA i
sekvestren, versen) sa 0,3 - 0,5 %-nim rastvorom gvoa ili putem fertirigacije uz primenu helata gvoa.
Sumpor
Sumpor sudeluje u izgradnji encima, proteina, vitamina, raznih ulja. U zemljitu je najvie vezan u
organskom materiji, nekim materijalima (gips), zatim na adsorptivnom kompleksu i u otopini zemljita. Glavni
oblik sumpora u zemljitu je sulfatni ion (SO4), koji je lako topiv i pristupaan biljkama. Organska ubriva sadre
sumpor, pa se smanjenjem ili izostavljanjem organskog ubrenja zaotrava problem ishrane biljaka ovim
elementom.
Simptomi nedostatka sumpora (uljana repica) Simptomi nedostatka sumpora (.repa)

(Vukadinovi) (Vukadinovi)
Sumpora imaju neka mineralna ubriva. To su superfosfat, kalijumfosfat, patent-kalijum i amonijum

sulfat. Treba imati na umu da sumpor u zemljite dolazi putem pesticida, naroito fungicida, kao to je koloidni
sumpor i bakar-sulfat. U zemljite sumpor ulazi putem padavina kao sumporni dioksid (SO 2).
Mikroubriva
U ovu grupu pripadaju mikroelementi: bor, mangan, bakar, cink i molibden. Biljke ih trebaju vrlo
malo, a ako ih ima previe mogu izazvati toksini efekt.
Mikrohranjiva u biljci obavljaju razliite i vane funkcije pa su u tom pogledu nezamenjiva. Kao
najvanije istie se njihov udeo u enzimatskim sistemima biljnih elija. Mikroelemenata u zemljitu ima u razliitim
mineralima, vezanih na adsorptivni kompleks ili kao slobodnih iona u zemljinom rastvoru, ali u vrlo malim
koliinama.
108
Dakle, biogeni mikroelementi imaju znaajnu ulogu u biljnom organizmu, a i u zemljitu jer su znaajni
inioci normalnog rasta i razvia gajenih biljaka. Razlozi zbog kojih je opravdano oekivati veu primenu
mikroelemenata su sve manja primena organskih ubriva, sve vea primena mineralnih ubriva sa manjim
sadrajem korisnih primesa, intenzivna obrada zemljita, gajenje intenzivnih sorata i hibrida osetljivih na
nedostatak mikroelemenata, uzak izbor kultura u plodoredu (jednostrano korienje asimilativa u
zemljitu), antagonistiko delovanje iona, prevoenje mikroelemenata u teko pristupane oblike za biljke,
sabijanje zemljita sve eom primenom teke mehanizacije u nepovoljnim uslovima vlanosti.
Bor
U prirodi je iroko rasprostranjen, ali u veoma malim koncetracijama. Ukupni sadraj u zemljitu se kree
od 2 do 100 ppm. Ulazi u sastav organskih jedinjenja. Ima vanu ulogu u procesu klijanja polena, sintezi lignina,
biosintezi fosfornih jedinjenja. Ukoliko ga u zemljitu ima manje od 0.5 ppm, zemljite je nedovoljno obezbeeno
borom, a ako ga je vie od 5 ppm moe delovati toksino na biljke.
Koncentracija bora u listovima moe da ukae na nivo obezbeenosti biljaka borom, a u sluaju
nedostatka dobri efekti se postiu ubrenjem sa 10 - 30 kg/ha boraksa ili folijarnim tretiranjem biljaka sa 500 -
1000 l/ha razblaenog rastvora (0,1 - 0,3 %) boraksa. Za ubrenje borom mogu se koristiti i natrijum tetraborat,
salubor, borna kiselina, kolemanit.
Simptomi nedostatka bora kod cvetae, eerne repe i kukuruza (Vukadinovi)
Mangan
U prirodi se nalazi u obliku oksida, a ukupni mu je sadraj u zemljitu od 200 do 3000 ppm. Granina
vrednost koncentracije u suvoj materiji kod veine biljaka iznosi manje od 25 ppm. Znaajan je regulator oksido-
redukcionih procesa i aktivator brojnih encima u biljkama u procesu fotosinteze, redukciji nitrata, fiksaciji azota .
Za ubrenje manganom mogu se koristiti: mangan sulfat, mangan oksid, mangan karbonat, mangan
hlorid, mangan helat (folijarno). Ako se manganova ubriva primenjuju na celoj povrini koristi se 20 - 120
kg/ha Mn, a ako se u zemljite unosi u trake doza je manja i iznosi 6 - 15 kg/ha Mn.
Nedostatak mangana moe se takoe otkloniti folijarnim tretiranjem uz korienje mangan sulfata 0,5 do
2,0 kg/ha ili mangan helata 0,1 - 0,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba ponoviti 2 - 3 puta tokom vegetacije u
dvonedeljnom intervalu.
Simptomi nedostatka mangana kod soje, kukuruza, eerne repe (Vukadinovi)
109
Cink
U zemljitu se nalazi vezan u mineralnim i organskim jedinjenjima s ukupnim sadrajem od 10 do 300 ppm
ili 80 ppm u proseku. Sadraj cinka u suvoj materiji biljaka kree se od 20 do 100 ppm kritino od 10 do 20 ppm, a
pri 10 ppm pojavljuje se vidljivi znaci njegova nedostatka. Ulazi u sastav encima i utie na metabolizam drugih
jona. Za ubrenje cinkom koriste se: cink sulfat, cink oksid, cink hlorid, cink amonijum fosfat, kao i tena i
vrsta NPK ubriva obogaena cinkom, kako folijarno , tako i unoenjem u zemljite.
Pri unoenju u zemljite u vidu soli doze se kreu od 5 - 20 kg/ha cinka, a ako se primenjuje folijarno 0,5
- 1,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba otpoeti rano u prolee, im se obrazuje dovoljna lisna povrina. Tokom
vegetacije biljke se tretiraju 1 - 1,5 %-nim rastvorom cink fosfata, koga pre upotrebe treba neutralizovati
bakarnim kreom. Nedostatak cinka se moe nadomestiti i unoenjem stajnjaka, zeleninim ubrenjem. Na
nedostatak cinka snano reaguje kukuruz.
.
Simptomi nedostatka cinka kod kukuruza (Vukadinovi)
Bakar
U zemljitu se nalazi u irokom rasponu od 10 do 200 ppm, a kritina koncentracija za biljke pri njegovoj
ekstrakciji sa DTPA iznosi 0.2 ppm, a u suvoj materiji manje od 5 ppm. Biljke ga usvajaju u obliku Cu+ i Cu2+ iona.
Osnovna uloga bakra u fizioloko-biohemijskim procesima u biljkama ogleda se u tome to ulazi u sastav niza
encima koji reguliu oksido-redukcione procese. Bakar utie na otpornost biljaka prema sui i bolestima. Jedinjenja
bakra mogu se primenjivati preko zemljita i folijarno. Pri ubrenju sa bakar sulfatom i bakar oksidom, zavisno od
primene, koristi se 1 - 4,5 kg/ha pri unoenju u zemljite u trake, dok se tretiranjem cele povrine upotrebljava 3 - 6
kg/ha.
Pri folijarnom tretiranju Cu fosfatom upotrebljava se oko 100 g/ha, a pri tretiranju Cu helatima (Cu-
EDTA) 30 g/ha. Tretiranje se obavlja samo u prolee i ponavlja se svakih 15 dana.
Simptomi nedostatka bakra na penici i citrusu (Vukadinovi)
Molibden
Sadraj ukupnog molibdena u zemljitu je veoma nizak i kree se od 0.5 do 10 ppm, dok se njegova
pristupana forma za biljke kree oko 0.25 ppm. Molibden je neophodan za vezivanja atmosferskog azota putem
azotobactera kod leguminoza. Utvrena je pozitivna korelacija izmeu udela molibdena i azota, dok je izmeu
bakra, bora, cinka i gvoa u odnosu na molibden u negativnoj korelaciji. Molibden smanjuje broj kvrica koje se
nalaze na korenu leguminoza ali se one krupnije i fizioloki aktivnije pa zahvaljujui tome usvajaju veu koliinu
azota.
Nedostatak molibdena ispoljava se na kiselim zemljitima gde se moe javiti nedovoljna obezbeenost
kalcijumom, magnezijumom, kao i suviak aluminijuma i mangana. U svim sluajevima javlja se hloroza.
110
Nedostaci molibdena efikasno se mogu otkloniti primenom natrijum molibdata 150 - 500 g/ha
unoenjem u zemljite, dok se u folijarnoj primeni preporuuje 0,1 % rastvor natrijum molibdata.
Kalcizacija kao obavezna mera na kiselim zemljitima moe znaajno poboljati snabdevanje biljaka
molibdenom. Nedostatak uzrokuje pojavu hloroze, listovi su uti, biljka zaostaje u porastu, stablo je smanjeno i
zadebljava. Za ubrenje se koristi:
1. natrijum molibdat .. sa 39 % molibdena

2. amonijum molibdat... sa 54 % molibdena
3. molibdenov trioksid sa 66 % molibdena
4. molibdenov sulfid. sa 60 % molibdena
Primena mikroelemenata
Mikroelementi dodani glavnim ubrivima podreuju se nainu primene njihovih nosilaca. Ako se daju
odvojeno, kao mikroubriva, onda se ve iz navedenih razloga unose u zemljite prilikom osnovne obrade u obliku
koji nije topiv u vodi pa tu slui kao zaliha oligohranjiva due vreme. Kao ista jedinjenja u aktivnom obliku daju se
u agrotehnikoj fazi osnovne ili dopunske obrade ili u folijarnom ubrenju.
Simptomi nedostatka molibdena na listu citrusa
Makroubriva sa dva ili vie hranjiva

S razvojem hemijske poljoprivrede, iz tehnolokih
razloga, poela su se upotrebljavati jedinana ubriva, koji
su nosioci jednog od glavnih hranjiva. Uoene su greke zbog
jednostrane primene jednog hranjiva, pa su se poetkom 20.
stolea jedinana ubriva poela fiziki meati. Tada su
nastala meana ubriva. Ulazne komponente su bila
pojedinana N, P i K ubriva. Meana ubriva su imala nii
sadraj aktivnih materija, ali s dosta balasta, to je
kompleksnije delovalo na plodnost zemljita i ishranu biljaka.
Razvojem tehnologije tvornikih ubriva i potrebe
savremenog gajenja biljaka, naroito na velikim povrinama,
poela su se proizvoditi visoko koncentrovana kompleksna
ubriva.
Kompleksna ubriva za razliku od meanih,
dobijaju se posebnim tehnolokim postupcima, korienjem
hemijske reakcije, pa su u hranjiva u njima preteno u
jedinjenjima odnosno hemijski vezana.
Dve su glavne grupe kompleksnih ubriva: prva s
fosforom topivom u citratu, a druga s fosforom topivim
u vodi. U prvoj grupi fosfor je u obliku dikalcijum- Oblici makroubriva
ortofosfata, a u drugoj pored amonfosfata, jo amonijum
polifosfat, kalijumov polifosfat pa i kalijumov metafosfat.
Osim postojeih razlika u sadraju aktivne materije, ubriva su prve grupe imaju neto niu a ubriva
druge grupe imaju veu koncentraciju.
Kompleksna ubriva oznauju se s brojevima koji znae sadraj hranjiva u procentu (%). Prema
meunarodnom dogovoru brojevi dolaze u sukcesiji N:P:K, a ako nekog hranjiva nema , na to se mesto stavlja O.
111
Pa tako na primer, ubrivo NPK 7:20:30, predstavlja formulaciju 7% azota, 20% fosfora i 30% kalijuma a
to je ukupno 57% aktivne materije, a ostalih 43% je balast. Prema aktivnoj materiji se raunaju norme ubriva, a
kupac plaa samo aktivnu materiju u ubrivu.
Formulacija kompleksnih ubriva danas ima preko 70, premda je mogue da se prema specifinom nivou
hranjiva u zemljitu i potreba biljaka za odreena hranjiva iz fabrike narui odgovarajua kombinacija radi
balansiranja hranjiva. Naravno da e ovakve naruene formulacije biti skuplje za naruioca u odnosu na ona koja se
nalaze na tritu.
Sve formulacije se mogu podeliti na sledee kategorije:
1. Formulacije s jednakim sadrajem glavnih hranjiva (NPK -10:10:10)
2. Formulacije s vie fosfora od azota i kalijuma (NPK 10:20:10)
3. Formulacije s vie azota od fosfora i kalijuma (NPK 17:8:9)
4. Formulacije s vie kalijuma od azota i fosfora (NPK 10:20:30)
5. Formulacije sa dva hranjiva s veim sadrajem od treeg (NPK 10:20:20).
U agrotehnikoj primeni pri osnovnom obradi dolaze formulacije s poveanim sadrajem fosfora i kalijuma
(NPK 7:20:30, 10:20:30, 10:30:20 itd., a mogu biti formulacije bez prisustva azota NPK 0:10:20). U predsetvenoj
obradi zemljita primenjuje se ubriva sa vie fosfora i kalijuma a s manje azota ili u kombinaciji sa jednakim
sadrajem sva tri elementa. U startnom ubrenju, koriste se formulacije sa jednakim omerom svih hranjiva (NPK
15:15:15), a u prihranjivanju formulacije sa veim sadrajem azota u odnosu na ostala dva hranjiva (NPK 20:10:10).
Formulacije kompleksnih ubriva

Formulacije s fosforom topivim u citratu Formulacije s topivim u vodi
Vreme primene
Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%) Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%)
10:20:10 40 10:20:20 50
Osnovno ubrenje
8:16:22 46 12:30:16 58
(pred osnovnu obradu)
9:18:18 47 10:30:20 60
10:10:12 35 10:20:30 50
Predsetveno ubrenje 12:12:12 36 17:17:17 51
9:18:18 47 12:18:24 54
Startno 10:10:10 30 15:15:15 42
Prihranjivanje 17:8:9 34 20:10:10 40
Glavna prednost kompleksnih ubriva to pojednostavljuje primenu i uvanje od greaka jednostranog

ubrenja. Kompleksna ubriva trebaju manje ambalae, manja je masa ubriva kojom se rukuje i treba manje
prostora za skladitenje i transport.
Humusno-mineralna ubriva
Spajanjem humusne i mineralne komponente dobija se humusno-mineralno ubrivo. Posmatrajui sa
stanovita ishrane biljaka, bioelementi vezani za humusne koloide se ne fiksiraju i lako se odvajaju desorbuju.
Humusna komponenta povoljno utie na pufernost zemljita, vee fizioloki aktivnu vodu i za mikroorganizme
predstavlja izvor energije. Prema izvoru humusne komponente razlikujemo: humusno-mineralno ubrivo na bazi
treseta, na bazi industrijskih organskih otpadaka i na bazi uglja.
Uee humusne komponente u proseku iznosi 50 %.
ista jedinjenja humata u malim koliinama dodaju se vodi i tretiraju s vodenom otopinom, bilo da se
dodaju za natapanje, bilo u folijarnom tretiranju ili pak unose u zemljite.
Iako ova ubriva povoljno utiu na plodnost zemljita i prinos, vrlo su skupa zbog naina dobijanja, a
uzgubljena je pozitivna komponenta -organska materija.
Visina doze ovih ubriva zavisi od udela biljnog hranjiva u fertilizatoru. Ako je u ubrivu zastupljen azot u
veem procentu onda se prema njenu ravna gornja granica dotinog ubriva.
Poveanjem koncentracije biljnih hranjiva smanjuje se koliina ubriva.
Tena ubriva
Danas se ne troi ni jedno ubrivo koje bi po svojim hemijskim svojstvima bila tena. Prema tome, pojam
tena ubriva se odnosi na vodeni rastvor krutih mineralnih ubriva i otopine amonijaka u vodi.
Prednost tenih ubriva je u tome to je njihovo delovanje neovisno u vlazi zemljita, a uslovi primanja
hranjiva pribliavaju se optimumu.
112
Ona imaju i nedostataka, a to je, da se pre svega mora

osigurati mnogo vode, a potrebe za vodom rastu s poveanjem
povrina koja se njima tretiraju. Zatim, tena se ubriva mogu
primeniti samo iz posebnih metalnih ili plastinih kontejnera, a ako
se radi o otopinama pod pritiskom, kontejneri moraju biti od
specijalnih legura i ureaja za uvoenje u zemljite ili u vodu za
natapanje. Za njihovu primenu, treba obezbediti dopunski i struni
rad, jer se meaju s vodom u odreenoj koncentraciji na licu mesta, i
na kraju, tena ubriva nemaju balast, pa se javlja problem kako
nadoknaditi korisne materije koje se inae nalaze u balastu
kompleksnih vrstih ubriva. Unoenje tenih ubriva u zemljite
Za prireivanje otopina dolaze u obzir sva ubriva ija je topivost u vodi dobra. Od azotnih ubriva se sva
mogu primeniti kao tena osim vapnenog azota, od fosfornih su primarni kalcijumovi ortofosfati, ista ortofosforna
kiselina, amonijumfosfati i sva kalijumova ubriva.
Za tena ubriva prikladna su sva kompleksna i mikroubriva dovoljne topivosti i napokon amonijak.
Vodene otopine tvornikih ubriva mogu se podeliti u dve grupe: otopine bez pritiska i otopine s pritiskom.
U otopine bez pritiska ulaze sva ubriva osim bezvodnog amonijaka, jer njegovo sudelovanje stvara
pritisak. Porastom udela amonijaka raste pritisak pa se dobijaju otopine s visokim pritiskom. Otopine u kojima
osim amonijaka sudeluju i druga azotna ubriva (ureja, amonijum nitrat) nazivaju se amonijakati.
Rukovanje njima iziskuje posebnu opreznost i strunost, jer su pod pritiskom i mogu izazvati eksploziju i poar.
Tena ubriva se detaljnije mogu podeliti na sledee grupe: azotna, sloena i specijalna.
U azotna tena ubriva spadaju anhidrovani amonijak sa 82 % azota, amonijane vode sa 20-25 %
azota, amonijakati sa 50 - 54 % azota.
Sloena tena ubriva su ili dvojna (NP, NK, PK) ili trojna (NPK). Proizvode se kao bistri rastvori, ili
kao suspenzije. Primenjuju se na razne naine, a najee po celoj povrini uz inkorporaciju na dubinu 10 - 15 cm.
Mogu se primenjivati folijarno preko lista, ili putem navodnjavanja. Prema potrebi im se dodaju i mikroelementi.
Neka sloena tena ubriva koja se danas nalaze na naem tritu proizvodi hemijska industrija Zorka
Subotica:
Sloena tena ubriva

Sadraj hranjiva u tenom ubrivu (u%)
Trgovaki naziv
N P2O5 K2O Mikroelementi
Terafert 36 0 4 -
Terafert 36 0 4 2%B
Folizor N 12 5 5 -
Folizor P 6 11 5.5 -
Folizor K 5 8 10 -
Specijalna tena ubriva su sa hranjivima koja su izbalansirana za potrebe odreene grupe ili vrste
gajenih biljaka. Pa tako postoje sledea specijalna tena hranjiva koje proizvodi Biovita iz Aleksandrovca (kod
Banje Luke).
Specijalna tena ubriva

Trgovaki Sadraj hranjiva u tenom ubrivu (u%)
naziv N P2O5 K2O Mikroelementi Korienje
Agrovita 11 3 6 Zn, Cu Fe, Mo,B Za povre, kruke i jabuke
Floravita 8 2 6 Zn, Cu, Mn, B Za hortikulturu
Izraunavanje potrebnih koliina hranjiva

Svaka biljna vrsta ima svoje zahteve i potrebe za biljnim hranjivima, na ta se mora obratiti posebna panja
pri odreivanju doze ubriva. Na bazi obezbeenosti zemljita lako pristupanim hranjivima i na bazi planiranog
prinosa utvruje se potrebna koliina hranjiva koju treba unositi u zemljite ubrivima.
Ukoliko ne raspolaemo detaljnim analizama hemijskih osobina zemljita, onda se orijentaciono mogu
koristiti iskustvene norme.
113
Orentacione koliine NPK koje treba primeniti za neke kulture (Kastori, 1991)
kg/ha
Kulture Fosfor
Azot (N) Kalijum (K)
(P)
Penica 110-130 70-90 50-70
Kukuruz 120-140 80-100 100-120
eerna repa 130-150 100-120 160-180
Suncokret 60-80 80-100 100-120
Krompir 110-130 100-120 120-140
Ako pak posedujemo, hemijske analize zemljita (vrednosti pH, procenat humusa u zemljitu, sadraj P 2O5
i K2O u mg na 100 g zemljita), zatim planirani prinos za odreenu vrstu gajenih biljaka za koju vrimo ubrenje,
iznoenje hranjiva po toni prinosa iste vrste gajene biljke, moemo egzaktno izvriti proraun potrebnih koliina
ubriva za planirani prinos odreene vrste gajenih biljaka. Ovaj nain je mnogo bolji, jer unosimo u zemljite onu
koliinu hranjiva koja su potrebna za odreenu visinu prinosa. Tu tada postoji mogunost utede respektujui
efektivnu plodnost zemljita, a isto tako kvalitetnije balansiranje hranjiva.
Naini ubrenja
Ima vie naina unoenja ubriva u zemljite, a to su: runo rasipanje vrstih i tenih mineralnih
ubriva, rasipanje vrstih ubriva rasipaima irom iznad povrine zemljita, lokalno unoenje tenih i
gasovitih ubriva u zemljite, folijarno ubrenje, aeroubrenje i fertirigacija.
Runo rasipanje vrstih i tenih ubriva

Kvaliteta rada runog rasipanja ovisi o fizikom stanju ubriva, o vremenskim prilikama (vetar) i vetini
izvoaa rasipanja. Za runo rasipanje najprikladnija su granulirana ubriva. Pored rasipanja omake irom
proizvodne povrine, primenjuje se rasipanje oko biljke (runa prihrana), u jamice i otvorene jarke kod sadnje.
Nedostatak runog rasipanja je mali radni uinak i neravnomeran raspored granula pri bacanju irom.
Nakon runog rasipanja, ubrivo se mora izmeati ili pokriti zemljom.
Rasipanje vrstih ubriva rasipaima irom iznad povrine zemljita

Ovom nainu rasipanja ubriva ne smeta vetar, jer se rasipa sa male visine. Ovde se ubriva rasipaju irom,
ali je uinak mnogo vei i kvalitetniji u odnosu na runo rasipanje.
Za rasipanje rasipaima, najbolja su granulirana ubriva iji je optimalni promer granula od 3 do 4 mm.
Koriste se rasipai raznih tehnikih izvedbi. Ranije su bili u upotrebi rasipai sa aktivnim i pasivnim valjkom, a
danas su najee u upotrebi rasipai koji rade na principu centrifugalnih sila. Jedna izvedba je rasipa sa
horizontalnim diskom koji se okree brzinom od 720 do 800 o/min.. Na rotirajui disk padaju granule ubriva iz
koa, koji ga razbacuje u irinu od 6 do 12 m. Druga izvedba j rasipa sa klateom cevi, koja se na bazi ekscentra
brzo pokree levo i desno i tako razbacuje granule ubriva u irinu od 4 do 7 m. Radna brzina ovih rasipaa je i do
25km/h
Rasipa s horizontalnim diskom Rasipa s klateom cevi
114
Lokalno unoenje vrstih, tenih i gasovitih ubriva u zemljite

Lokalno se ubrivo polae zajedno sa zahvatima osnovne i dopunske obrade (plone i za vreme vegetacije),
neovisno o obradi zemljita i istodobno sa setvom/sadnjom.
U osnovnoj obradi zemljita vrsta mineralna ubriva unose se plugovima i podrivaima koji imaju
depozitore za ubriva. Pri oranju se ubrivo lokalno polae na dno brazde na dubinu do 40 cm.
U dopunskoj obradi ubrivo se unose plonim kultivatorima koji imaju depozitore na dubinu od 10 do
20 cm. U agrotehnikoj fazi osnovne i dopunske obrade zemljita, primenjuje se najvie ona ubriva koja se dobro
veu u zemljitu a to su fosforna i kalijumova ubriva.
U meurednoj dopunskoj obradi zemljita ubriva se unose lokalno meurednim kultivatorima. Ona se
uglavnom koristi kod prihrane irokorednih useva, gde se najvie u zemljite dodaju azotna ubriva
(kalcijskoamonijski nitrat ili urea).
U setvi/sadnji (startno ubrenje) koriste se sijaice koje imaju depozitore za ubrivo. Dok se kod setve
uglavnom koriste granulirana mineralna ubriva, najee kompleksna ubriva sa istim udelom glavnih hranjiva
(npr., NPK 15:15:15), to se prilikom sadnje vie primenjuju tena ubriva odnosno vodene otopine vrstih ubriva.
Vezano za setvu, ubrivo se polae ispod, iznad i sa jedne i s druge strane semena.
Folijarno ubrenje
ubrenje preko lista zasniva se na spoznaji da biljke nadzemnim organima a najvie liem mogu primati
makro i mikrohranjiva, sama ili u kombinaciji sa sredstvima za zatitu biljaka.
Biljna hranjiva primljena listovima pektinskom vezom u kutinu kutikule putuju dalje kroz biljku floemom.
Nadzemnim organima primljena hranjiva skupljaju se tamo gde je rast najivlji, a to su mladi listovi i vrh korenja.
Folijarno se tretiraju usevi kada se stvori dovoljno velika
lisna masa dok su listovi jo u porastu, a metabolizam elije
intenzivan.
Folijarno ubrenje ne moe u celosti ispuniti potrebu za
opskrbom biljaka hranjivima, tako da ona ispunjava samo priblino
1/3 ukupne koliine hranjiva planiranih u ubrenju za neki usev ili
priblino 40 kg istih hranjiva po hektaru.
Koncentracija vodenih otopina za folijarno ubrenje vrlo
je razliita. Ona se moe kretati od 0.3% od 30% (za tretiranje
strnih itarica). Mikroelementi se primenjuju u koncentraciji od
0.1%. Folijarno ubrenje poveava potrebe biljaka za vodom to
u aridnijim podrujima moe imati i nepovoljne posledice. Folijarno ubrenje avionom
Folijarno ubrenje vri se lenim prskalicama na malim povrinama (povrtnjaci), a traktorskim
prskalicama i avionima/helikopterima za velike povrine.
Aeroubrenje
ubrenje avionima ispunjava sve potrebne zahteve jer se ubriva mogu dozirati eljenom tanosti i
rasporediti po povrini zemljita ravnomernije nego kad se ubrenje obavlja sa zemlje.
Aeroubrenje ima apsolutnu prednost na ravnim terenima, na velikim parcelama pravilnih dimenzija.
to se tie ubriva, prednost imaju granulirana nad prakastim i to ubriva veeg promera granula, jer im
tada manje smata vetar i bre padaju na zemljite. Najbolja su granulirana kompleksna ubriva vee koncetracija
aktivnih hranjiva. Takoe, radi efikasnosti, primenjuju se mineralna ubriva sa sredstvima za zatitu biljaka
(volaton).
Za aeroubrenje vie se koriste avioni nego helikopteri. Helikopteri imaju prednost na parcelama koje su
manje i nepravilna oblika , ali im je rad skuplji i komplikovaniji.
Postoje laki avioni, specijalno izraeni za primenu u poljoprivredi. Prilikom primene aviona za ubrenje,
da bi rad bio efikasniji i jevtiniji, potrebno je izvriti dobro organizaciju i signalizaciju na parceli koja se ubri.
Treba osigurati blizinu privremenog aerodroma i brzinu utovara ubriva.
Vano je da se ubriva ravnomerno rasturaju po jedinici povrine. Avioni lete blizu zemlje od 10 do 15 m.
Nosivost aviona je razliita, kao i radni zahvat. Duina leta aviona traje proseno 3-5 minuta, odnosno, 10-15 letova
u jednom satu. Utovar mineralnih ubriva vri se mehaniki, tako da se za minut utovari oko 1 000 kg .
Aeroubrenje se obavlja po mirnom i prohladnom vremenu i dobroj vidljivosti. Kia i magle ometaju
aeroubrenje, a i vetar, im pree jainu 3 stepena po Boforovoj skali.
U povoljnim uslovima rada, jedan avion moe naubriti povrinu od 200 do 300 hektara.
115
.
Aeroubrenje
Fertirigacija
Fertirigacija je oblik natapanje dodavanjem ubriva, ali je irigacija glavna. Pri fertirigaciji povisuje se
delovanje ubriva u proseku 20-30% u odnosu prema primeni ubriva na uobiajeni nain. ubriva se unose u vodu
za natapanje po sistemu stojee ili tekue poplave, pri natapanju u brazde i u sistemu za vetaku kiu.
Koncentracija otopina ubriva variraju pa se u primeni pre setve/sadnja kreu od 7 do 10%, a u vreme
aktivne vegetacije su nie. Treba naglasiti da fertirigacija na obuhvata sve obroke zalevanja, nego se ona podeava
prema planu natapanja i ubrenja useva. Jedna se zalivna norma u 2/3 koliine obavlja istom vodom, a samo 1/3
otopinom ubriva. Nakon toga se natapa istom vodom, to je kod sistema vetakog kienja vano da se povrine
biljaka ispere ostatak ubriva.
Osnovni kriterijum za primenu ubriva preko sistema za navodnjavanje jeste da on mora obezbediti
ujednaenu raspodelu hranjiva, to zavisi od efikasnosti meanja, ujednaenosti primene vode, od osobina vode za
navodnjavanje i od osobina primenjenih formulacija ubriva. Primena ubriva i njihovo unoenje u irigacioni sistem
izvodi se na dva naina:
1. Na osnovu razlike u pritiscima (venturi-aspiracioni sistem).
2. Putem specijalnih pumpi, to je precizniji nain.
Da bi se izbegla pojava korozije elemenata sistema za navodnjavanje, u nekim zemljama (Izrael) oni se
izrauju od plastinih masa. Meutim, u tom sluaju moe doi do taloenja i zaepljenja cevi, spojeva i kapljaa.
Zbog toga se pre svake sezone, a i kod ee upotrebe fertirigacionog sistema, vri detaljno ispiranje.
U pogledu funkcionalnosti sistema za navodnjavanje, zatim u odnosu na biljku i zemljite, najbolje je kada
voda sadri minimalne koliine preko potrebnih mineralnih materija. Pored hemijskih, biolokih i fiziki agensi
imaju znaajnu ulogu kod zaepljenja cevnih vodova. Uzimajui u obzir i domaa iskustava (Vui, 1985) dobijene
rezultate treba uporeivati sa hlorifikacijom voda u odnosu na rizik zaepljenja.
Rizik od zaepljenja zalivnog sistema (prema Bucks et Nakayama, 1980)

Stepen rizika od zaepljenja
Agensi koji izazivaju zaepljenje
Neznatan Srednji Visok
Fiziki
vrste estice u suspenziji mg/l <50 50-100 >100
Hemijski
pH <7 7-8 >8
Ukupni isparljivi ostatak <500 400-200 >2000
Mangan <0.1 0.1-1.5 >1.5
Gvoe ukupno <0.2 0.2-1.5 >1.5
Vodonik sulfid <0.2 0.2-2.0 >2.0
Bioloki
Broj bakterija /ml <10.000 10.000-50.000 >50.000
Meutim, sa razvojem tehnike navodnjavanja i usavravanjem pojedinih radnih delova: filtera i kapljaa
problem zaepljenja je sve manje prisutan.
Noviji tipovi kapljaa Tiphon, Ra - am, Eurodrip, omoguuju nova reenja za otklanjanje mehanikih
primesa u vodi.
Da bi ubrenje putem fertirigacije imalo eljeni efekat, ubriva moraju se ispuniti sledee uslove:
1. Da se u najveoj moguoj koncentraciji nalaze u rastvorljivoj formi.
116
2. Da sadre deo azota u nitratnoj formi radi direktnog delovanja, a drugi deo u amonijanoj formi radi produnog
delovanja.
3. Da su slabo kisele hemijske reakcije radi manjeg taloenja i izraenog antihlorotinog delovanja.
4. Da sadre minimalne koliine hlora i sulfata radi neznatnog poveanja sadraja ukupnih soli u zemljitu.
5. Da sadre lako usvojivi magnezijum.
6. Da sadre mikrohranjiva Mn, Cu, Zn, Fe i B, izuzev bora u helatnom obliku.
Zorka - Subotica proizvodi ubrivo Plantazor, koje se osim za folijarnu primenu uspeno koristi za
fertirigaciju, sa sledeim odnosom makro hranjiva:
NPK (23:4:16), (18:4:25), (26:9:92), (0:0:6) i (19:19 19 sa mikroelementima ili bez mikroelemenata).
Kompanija DSM iz Holandije proizvodi kristalon sa sledeom formulacijom

Odnos
hranjiva Osnovna namena
Naziv ubriva
N:P2O5:K2O
uti 13:40:13 Za dobro startno delovanje
Ljubiasti 19:6:6 Za voe i povre i vrste gde se koristi list
Bela etiketa 15:5:30 Dodato 3% MgO-za cvee
Plava etiketa 19:6:20 Dodato 4% MgO-za cvee , povre i voe
Crveni 8:14:32 Dodato 3% MgO za jagodiasto voe
Specijalni 18:18:18 Za nuan antihloritiki tretman
Da bi se to tanije odredila potrebna koliina hranljivog rastvora - vode za fertirigaciju Vui (1987) je
za uslove Vojvodine razradio jedan uproeni postupak nazvan hidrofilno-termiki indeks (HFTI) koji oznaava
potrebe - potronju vode od strane pojedinih vrsta u m3/ha. On se kod ratarskih useva kree od 1,1 - 1,3 u prvim
mesecima razvoja, kao i na kraju vegetacije, pa do 1,8 -2,0 u toku letnjih meseci.
Vemeiren et Fabling utvrdili su praktini postupak za odreivanje bruto irigacionih normi (IN b) u mm
koji glasi:
IN b = E . ke . kc. kr. ks. Eu + Lr - R
E = Isparavanje sa evaporimetra klase A u mm
ke = Koeficijent evaporimetra klase A
kc = Koeficijen kulture
kr = Redukcioni faktor
ks = Koeficijent sadraja vode
Eu = Uniformnost isticanja vode iz emitera
Lr = Potrebne koliine vode za ispiranje soli u %
R = Koliina vode iz drugih izvora (rezerve vode u zemljitu, atmosferski talozi, podzemne vode).
ubriva za mikronavodnjavanje unose se u obliku rastvora, a rastvor se priprema rastvaranjem vrstih ili
razblaivanjem tenih ubriva.
Sadraj iste materije u matinom, ve pripremljenom rastvoru najee je oko 180 - 200 g/l , to sa vodom
za navodnjavanje ini odnos 1 : 200 (1 l matinog rastvora u 200 l vode za navodnjavanje)
117
Najee koriena ubriva, njihova rastvorljivost i koncentracija hranljivih elemenata (Janji, 1992)
Rastvorljivost Sadraj hranjiva (%)
Naziv ubriva
g/100 cm3 vode N P K Ostali
Amonijum nitrat (AN) 118 33.5 - - -
Amonijum sulfat 71 21.0 - - -
Kalcijum nitrat 102 15.5 - - 21 Ca
Diamonijum fosfat (DAP) 43 21.0 11.5 - -
Monoamonijum fosfat (MAP) 23 11.0 10.5 - -
Fosforna kiselina 550 - 23.5 - -
Kalijum hlorid 35 - - 52.0 -
Kalijum nitrat 13 14.0 - 39.0 -
Kalijum sulfat 12 - - 45.0 18 S
Karbamid (urea) 78 46.0 - - -
Bakar (II) sulfat 22 - - - 25 Cu
Gvoe (II) sulfat 29 - - - 20 Fe
Mangan (II) sulfat 105 - - - 25 MN
Natrijum borat 5 - - - 11 B
Natrijum molibdat 56 - - - 40 Mo
Cink sulfat 75 - - - 22 Zn
Fe DTPA 22 - - - 10 Fe
Kristalno ubrivo (19:19:19) 100 19.0 8.3 15.8 -
Osnovni rastvor se priprema i uva u rezeorvarima otpornim na koroziju (plastika, polietilen, armirani
polietilen).
U rezervoar se unese prvo voda pa onda ubrivo uz intenzivno meanje. Napravljen rastvor je u principu
stabilan, te ga dalje ne treba meati.
Odreivanje koncentracije hranjiva u hranljivom rastvoru
Najpre nam je potreban podatak o zapremini vode u m3 (Q) koja se koristi za navodnjavanje (dnevno,
meseno, godinje), masa hranjiva (NPK) u kilogramima (H) koja se u datom momentu unosi po jedinici povrine.
Koncentracija hranljivog elementa u hranljivom rastvoru (C) dato je u g na m3 vode koja se koristi za
navodnjavanje.
H 1000
C ( g / m3 )
Q
Pripremljeni osnovni rastvor unosi se u vodu za navodnjavanje u odreenom zapreminskom
odnosu. Ako je odnos 1 : 200, razblaenje (q) osnovnog rastvora iznosi 200 puta, to praktino znai da je
koncentracija osnovnog rastvora (C osn.) obino 200 puta vea od koncentracije hranljivog rastvora.
C osn. = C . q (g/ m3= ppm)
q = zapremina vode koja dolazi na jedinicu zapremine osnovnog rastvora.
Osnova za izraunavanje potrebne koliine ubriva za odreeni period vremena je masa hranljivog
elementa (NPK) u kilogramima (H) sa kojom se vri ubrenje u datom periodu.
Masa ubriva (\) izraunava se:

100 H
(kg / ha ubriva)
P
p = % istog hranjiva u ubrivu.
Putem mikronavodnjavanja primenjena hranjiva omoguavaju ravnomernije usvajanje hranjiva i njihovo
dublje prodiranje u zemljite.
Isto tako prua se mogunost automatizacije i programiranja prihranjivanja, ime se znatno smanjuju
trokovi, potpunije je iskorienje hranjiva, vode itd.
118
Setva i sadnja
Bazini biohemijski proces, vezivanje suneve energije fotosintetskom asimilacijom ugljenika i daljnja
nadgradnja u hemosintezi dogaaju se u aktivnoj vegetaciji gajenih biljaka. Budui da svaka biljka mora uginuti, to se
osnovni biohemijski procesi produavaju ponovnim gajenjem biljaka, dakle biolokom reprodukcijom.
Bioloka reprodukcija koja se odnosi na gajenje biljaka deli se na generativnu (setva) i vegetativnu (sadnja).
U gajenju biljaka je mnogo vie zastupljena setva nego sadnja, pa se setva uzima kao opti pojam za bioloku
reprodukciju.
Seme
Pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi delovi poljoprivrednih biljaka koji slue za setvu i
razmnoavanje. Po botanikoj definiciji, seme je organ viih biljaka, nastao spajanjem muke i enske oplodne elije
(gamete).
Pojam semena u poljoprivredi je iri i pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi organi i delovi
biljaka koji slue za razmnoavanje pa se ono dalje deli na pravo i nepravo.
Pravo seme se deli na prosto (mahunarke,lan,mak, suncokret, uljana repica, paradajz, paprika itd., seme-
plod (itarice, trave) i sloeno (repe).
Prosto seme (soja) Seme plod (penica) Sloeno seme (cvekla)
U nepravo seme ulazi sadni materijal odnosno, svi vegetativni delovi biljke koji slue za razmnoavanje
(gomolji, reznice, rasad, sadnice, lukovice, rizomi).
Nepravo seme (lukovice) Nepravo seme (gomolja-krompir)
Svako seme ima dva osnovna dela: klica (budua biljka) i

endosperm odnosno klicine listie (spremite hrane za klicu odnosno
klijanac do osamostaljenja u primanju biofaktora iz sredine). Seme gajenih
biljaka se po grai razlikuje u osnovi na dve grupe. Ono koje pripadaju
botanikoj grupi monokotiledona (jednosupnice- itarice i trave) i
dikotiledona (dvosupnice leguminoze, suncokret, repice, repe itd). Seme
monokotiledona se sastoji od osnovna tri dela, a to su: ljuska ili omota,
endosperm ili kotiledon i klica), a kod dikotiledona: ljuska ili omota, dva
kotiledona i klica).
Seme je ljuskom ili omotaem zatieno od nepovoljnih vanjskih uticaja.
Endosperm i kotiledon slue kao izvor hrane za klicu prilikom klijanja i
nicanja do momenta kada biljka prelazi na autotrofnu ishranu. Klica je kako je
ranije bilo naglaeno budua biljka i glavni je deo semena.
Seme monokotiledonih biljnih vrsta (penica)
119
Ona se sastoji od sledeih delova:

1. Klicin koreni (radicula).
2. Klicin listi (coleoptila kod ita i trava), i cotiledonae kod dvosupnica.
3. Klicino stabaoce (plumula).
4. Klicin titi (scutelum).
Klicin listi obmotava klicino stablo i titi ga prilikom probijanja kroz
zemljite. Kod dikotiledona, na povrinu izbijaju dva kotiledona koji slue za
poetak asimilacije do pojave prvog pravog lista. Klicin titi prenosi za vreme
klijanja hranu iz endosperma ili kotiledona. Klicin koreni lei u donjem, a
stabaoce u gornjem delu klice i oni u procesu klijanja poinju rasti. Kod
monokotiledonih (crni luk) na povrinu izbija jedan klicin listi.
Odlika semena je da sadri malo vode (od 12-15%). Zato su ivotni
procesi u semenu svedeni na minimum (latentni ivot).
Po hemijskom sastavu endospermi (kotiledone) se u zavisnost od vrste
biljaka razlikuju. Praktino su zastupljene tri grupe: krob, proteini i ulje.
Seme strnih itarica sadre najvie kroba, seme leguminoza proteine a seme
uljarica ulje (suncokret, uljana repica, ricinus).
Seme dokotiledonih biljnih vrsta (soja)
Proseni sastav nekih vrsta semena i plodova (Mari, 1987)

Suva materija Proseni ukupni sastav u %
Vrsta semena
(%) Proteini Masti Celuloza BEM Minerali
Jeam 89.8 12.3 2.3 8.5 63.7 3.0
Pasulj 88.2 22.9 1.4 3.5 56.1 4.3
Sirak 88.6 10.8 3.5 8.4 62.7 3.2
Heljda 90.4 11.9 2.4 10.3 63.8 2.0
Kukuruz 88.5 9.8 4.3 1.0 71.0 1.5
Kukuruz-eerac 90.7 11.5 7.9 2.3 67.2 1.8
Pamuk oljuteni 93.6 39.0 33.2 2.2 14.8 4.4
Lan 93.6 23.5 36.4 5.9 24.2 3.6
Sirak 89.1 12.1 4.1 8.6 60.7 3.6
Proso 90.7 11.7 3.3 8.4 64.2 3.4
Ovas-ozimi 91.1 9.6 7.2 8.7 62.2 3.4
Ovas bez plevica 91.7 16.2 6.4 1.9 65.3 1.9
Graak 90.5 23.8 1.2 6.2 56.2 3.1
Kikiriki-oljuteni 94.7 30.5 47.7 2.5 11.7 3.2
Bundeva 55.0 17.6 20.6 10.8 4.1 1.9
Pirina 88.6 8.3 1.8 8.8 64.7 5.0
Pirina-polirani 87.8 7.4 0.4 0.4 79.1 0.5
Ra 90.0 12.3 1.7 2.3 71.7 2.0
Soja 90.2 36.9 17.2 4.5 26.3 5.3
Suncokret 93.4 15.9 25.1 28.1 21.2 3.1
Suncokret-oljuteni 95.5 27.7 41.4 6.3 16.3 3.8
Penica 89.6 13.5 2.1 2.4 69.8 1.8
Svojstva semena gajenih biljaka

Po poljoprivrednim kriterijumima, razlikuju se unutranja i vanjska svojstva semena.
Unutranja svojstva semena

Unutranja svojstva semena su fizioloka zrelost, koja kod gajenih biljaka redovito kasni iza tehnoloke
zrelosti koja odreuje momenat ubiranja useva. Bez postizanja potpune fizioloke zrelosti, seme nema pravu klijavost.
U vezi sa fiziolokim dozrevanjem je i dormantnost (uspavanost) semena. Ona je vie izraena kod korova,
pa ako uspavanost semena postoji, limitira klijanje semena u razliitim vremenskim periodima.
Postoji i meridionalizacija semena. To je promena u ponaanju biljnih vrsta gajenih u junim geografskim
regijama ako se prebace u severnije krajeve. Meridionalizovano seme daje vei i kvalitetniji prinos ali pod uslovom da
geografske razlike nisu velike, inae moe biti ispoljen negativan uinak.
120
Vanjska svojstva semena

U vanjska svojstva semena ulaze: istoa, klijavost, energija klijanja, snaga nicanja, apsolutna masa (masa
1000 zrna), hektolitarska teina, boja (sjaj), miris i oblik semena.
istoa semena
istoa semena odreena je njegovom neistoom, koja se oznaava kao ukupna neistoa nekog semena.
Ukupna neistoa semena moe biti iva i mrtva. U ivu neistou ulaze klijave semenke korova, jaja insekata i ivi
insekti. U mrtvu neistou idu razni delovi biljke, estice peska, grudvice zemlje, mrtvi insekti. tetnija je iva od mrtve
neistoe, pogotovo ako u semenu ima klijavog semena korova. istoa semena gajenih biljaka se izraava u teinskim
procentima, a odreuje se tako da se iz 100 g odvagnute koliine semena izdvajaju sve neistoe, a ova opet odvajaju u
ivu i mrtvu.
Prilikom odvajanja neistoa iz semena, izdvajaju se sledee kategorije:
1. isto seme osnovne biljne vrste. To je zrelo i neoteeno seme vrste koja se ispituje, normalne veliine
kao i polomljeno seme, ako su delovi takvog semena vei od polovine celog zrna pod uslovom da sadre
klicu.
2. Seme drugih gajenih biljaka. To je seme koje se nae meu semenkama osnovne biljne vrste, koje
ispunjava uslove navedene za isto seme za koje se vri ispitivanje.
3. Seme korova. To su semenke korova naene u semenu osnovne biljne vrste. Nerazvijeno i oteeno seme
korova ulazi u grupu inertnih materija.
4. Inertne materije. Ovde pripadaju delovi semena osnovne biljne vrste, seme drugih biljnih vrsta i korova,
koja su nerazvijena i nemaju klicu, zaraeno seme, pljevice, semene ljuske, estice zemlje, peska, jaja
insekata, ivi i mrtvi insekti, i ostale primese koje ne predstavljaju seme.
Kao to je bilo ve reeno, iz ovih kategorija se dalje razvrstavaju ive i neive neistoe. Ako je ukupno
odvojeno 10 g neistoe, onda je istoa tog semena 90%.
Najmanja dozvoljena istoa semena je 82% za neke trave, za penicu, kukuruz, jeam, ovas i ra 98% za prvu
i 97% za drug klasu.
Dobro seme gajenih biljaka mora biti dovoljno isto, ali sama visoka istoa ne garantuje dobar prinos, jer i
male koliine opasne ive neistoe mogu ozbiljno ugroziti rast i razvoj useva.
Klijavost semena
To je najvanija vanjska osobina semena jer samo seme koje je klijavo moe dati novu biljku. Ona je osnova
za odreivanje koliine semena za setvu neke gajene biljke.
Klijavost kao i neistoa se izraava u procentima, a prosena klijavost nekih gajenih biljnih vrsta iznosi za:
kukuruz 83%, strne itarice 85-90%, konoplju 85%, uljanu repicu 96%, duvan 75%, suncokret 55%, eernu repu 7%,
soju 80% itd.
Pri tretiranju klijavost semena javljaju se dva aspekta a to su: maksimalna duina klijavosti i trajanje
setvene klijavosti gajenih vrsta.
Dok maksimalna duina klijavosti semena nije od znaaja za bioloku reprodukciju (npr. penica moe da
nikne nakon 15 godina dranja u optimalnim uslovima sa 80.5%), to je trajanje setvene klijavosti od veeg znaaja,
jer ona u osnovi znai da je procenat klijavosti toliki koliki odgovara zahtevima setve. A setvena ili gospodarska
klijavost mnogo je kraa od maksimalne.
Duina trajanja setvene klijavosti
Usev Trajanje setvene klijavosti (godina)
Ra 1-2
Strne itarice (osim rai) 3-4
Kukuruz 4-5
Repe 4
Graak i pasulj 4-5
Suncokret 4-5
Lubenica 5-7
Postoji pravilo da se ozimine seju iz iste godine proizvodnje semena, a jarine iz prole godine, dok seme
kukuruza ne sme biti starije od dve godine. Dranje semena u skladitu ovisi u najveoj meri o sadraju vode, pa njega
121
u krobnom semenu ne sme biti vie od 14 do 15% , a u semenu uljarica ne vie od 11%. Naravno, loi uslovi
skladitenja semena smanjuju njegovu klijavost.
Odreivanje klijavosti semena deli se na kvantitativno i kvalitativno, a postoji i posebni nain odreivanje
klijavost semena.
Kvantitativno odreivanje klijavosti je najmerodavnije za ocenjivanje gospodarske
klijavosti i izraunavanje koliine semena nekog useva po jedinici povrine. Ona se moe
odreivati na najjednostavniji nain pa do serijskog ispitivanja velikog kapaciteta u
laboratorijama za kontrolu semena. Tada se koristi germinator po Jacobsenu koji ima
elektrino grejanje semena. Jednostavniji nain utvrivanja klijavosti je da se seme stavi u
petrijevu ili neku drugu posudicu sa sterilnim peskom ili nekom drugim materijalom (tucana
cigla, filter papir, gaza, sterilisana zemlja). Uzima se nekoliko proba (3-6) po 100 semenki.
Raspored semenki u posudi mora biti taan i pravilno rasporeen. Semenke se ne smeju
dodirivati da ne bi dolo do prelaska biljnih bolesti s jednog zrna na drugo. Podloga se navlai
i stavlja u termostat na klijanje u kojem se moe regulisati potrebna temperatura, vlanost i
svetlost.
Vana je duina ispitivanja klijavosti, a ona je razliita, ovisno o vrsti. Kvantitativno (standardno)
odreivanje klijavosti semena
na podlozi od gaze.
Za strne itarice i kukuruz, klijavost se odreuje nakon 10 dana, za repe 14 dana, a za veinu trava nakon 21
dan. Nakon ovog vremena, prebrojavaju se isklijale semenke i podele sa brojem proba gde dobijena aritmetika sredina
izraava prosek klijavosti. Kvalitativno odreivanje klijavosti semena je brz nain, ali je neprecizniji u odnosu na
kvantitativno odreivanje. Koristi se uglavnom u trgovakim kuama za promet semenskom robom. Kod ovog
odreivanja klijavosti koriste se metode sa selenskim jedinjenjima, tetrazolium solima i jodnom otopinom.
Otopina tetrazolium soli u koncentraciji 0.5-2% oboji klijave semenke crvenom, a neklijave ostaju neobojene. Proba
ovom metodom daje rezultate ve osam sati nakon tretiranja semena.
Tetrazolium metoda (crvena klica)
Sa jodnom otopinom rade se tako da se seme tretira sa 10% kalijum jodidom dve minute. Posle toga se seme
ispere istom vodom i ostavi da se osui. Neklijave semenke potamne, a zdrave ne potamne.
Cold test
Hladna proba (cold test)

Primenjuje sa samo za kukuruz jer je on izrazito termofilna i jedna od glavnih ratarskih vrsta. Budui da su
laboratorijski uslovi ispitivanja klijavosti semena gotovo idealni, dobijeni podaci esto ne odgovaraju procentu
klijavosti koji se dobije u prirodnim uslovima gde su uslovi klijanja daleko nepovoljniji. Meutim, za gajenje useva
merodavno je ponaanje semena s obzirom na klijavost u nepovoljnim uslovima. Iz toga razloga se za kukuruz
primenjuje posebna hladna proba ili cold test.
Ova proba se sastoji u tome, da se kao supstrat uzima zemlja iz polja gde se namerava sejati kukuruz, pomea
s neto peska i umereno navlai. U smesu se stave zrna kukuruza, a proba smesti u termostat gde ostaje 7 dana pri
temperaturi od 10OC. Nakon toga proba se prebaci na temperaturu od 25OC u trajanju od 4 dana.
122
Svrha je takva tretiranja da se aktiviraju patogeni mikroorganizmi iz zemljita, a kod usporene klijavosti pri
niskim temperaturama ispita izdrljivost semena. Ako seme dobro izdri hladnu probu, izdrae i u polju, pogotovo ako
hidrotermike prilike u zemljitu ne budu povoljne. Zapravo, ovom probom se oponaaju uslovi prirodne sredine za
vreme klijanja kukuruza u polju.
Norme kvaliteta semena gajenih biljaka

istoa Druge Korovi Klijavost
Masa najmanja po najmanja po Vlaga
gaj.vrste %
Vrsta uzor. klasama (%) klasama (%) najvie
% najmanj
(g) %
I II najvie e I II
Penica 1000 98 97 - - 93 85 15
Ra 1000 98 97 - - 90 82 15
Jeam 1000 98 97 - - 93 85 15
Ovas 1000 98 97 - 0.3 90 82 15
Kukuruz 1000 98 97 - - 93 85 14
Sirak 500 97 96 0.5 0.2 83 70 15
Soja 1000 95 94 - - 85 70 14
Pasulj 1000 98 97 - - 90 75 15
Graak 1000 97 96 - - 90 75 15
Bob 1000 98 97 - - 90 75 15
Lupina 1000 98 97 0.5 0.2 90 75 15
Kikiriki 1000 98 97 - - 80 65 11
Suncokret 500 98 97 - - 93 80 11
Uljana repica 100 97 96 0.5 0.3 90 75 12
eerna repa 500 97 - 0.3 0.1 80 - 15
Lan 500 98 97 0.5 0.5 90 75 13
Konoplja 500 97 90 0.2 0.2 85 70 13
Duvan 10 98 97 - - 80 70 10
Paradajz 50 98 97 - - 85 70 14
Paprika 100 98 97 - - 80 65 13
Salata 50 95 94 0.5 0.5 85 75 13
Luk 100 97 96 0.2 0.3 80 65 13
Spana 250 95 94 0.2 0.5 80 65 14
Kupus 50 98 97 0.2 0.3 90 75 12
Energija klijanja
Energija klijanja se manifestuje brzinom klijanja semena. To je zapravo raunska metoda iskoritavanja
podataka iz dnevnika klijanja u koji se unosi vrsta i sorta semena, datum postavljanja probe, broj isklijanih semenki po
danima i broj isklijanih semenki na kraju ispitivanja. Za izraunavanje energije klijanja uzimaju se semenke nakon
treeg do zakljuno sedmog dana od asa postavljanja probe, ali ovisno o vrsti kulture. Za jeam, ra, heljdu i kukuruz
uzima 4 dana, riu i ovas 5 dana. Ove emo navesti jedan primer izraunavanja energije klijanja.
Nain raunanja energije klijanja semena

Duina klijanja Broj isklijanih semenki Umnoak Energija klijanja
1. 2. 1x2
3 30 90
466:98
5 50 250
7 18 126
Suma 98 466 = 4.75
to je raunskim putem dobijen manji broj, to je energija klijanja semena vea, jer je u krae vreme isklijalo
vie semenki. Podatak o energiji klijanja je vaan za praksu jer on ukazuje na bre nicanje i osamostaljenje neke gajene
biljne vrste, te da e se usev vee energije klijanja bolje odupreti negativnim klimatskim uticajima u poetnom rastu.
123
Nicanje
To je u osnovi sposobnost klice da njezino primarno stablo probije sloj zemljita odreene debljine i razne
zbijenosti u to kraem vremenu. Ta vanjska osobina ima prilino relativnu vrednost, jer e krupnije seme imati veu
klicu i samim tim i veu snagu nicanja. Ispitivanje se vri tako da se seme stavlja u posudice s peskom na razliitu
dubinu (3.5 i vie cm). Vano je da semenke budu jednake veliine. Nakon 14 dana prebroje se ponikle biljke. to je
broj poniklih biljaka vei, a sloj peska deblji, to je snaga nicanja vea.
Masa semena
Masa semena se deli na apsolutnu i hektolitarsku (relativnu). Prilikom merenja apsolutne mase, vae se
stvarna masa odreenog broja semenki, a u drugom samo zapreminska masa ili masa semena zapremine jednog
hektolitra.
Apsolutna masa semena pokazuje koliko tei 1 000 sitnih ili 100 krupnih semenki izraeno u gramima. Za
odvagu se uzima samo normalno oblikovane i neoteene semenke, a broje se na posebnom aparatu-granometru.
Obiava se uzeti polovica spomenutog broja semenki. Zato se rezultat pomnoi sa dva ili se probe ponavljaju. Treba
istai da je apsolutna masa semena u pozitivnoj korelaciji s visinom prinosa jer tee seme ima jau klicu i vie rezervne
hrane, pa zato ima i veu energiju klijanja, to jest bri porast.
Hektolitarska teina je teina jednog hektolitra semena nekog useva,
dakle to je njegova zapreminska teina. Hektolitarska teina odreuje se
hektolitarskom ili operovom vagom a izraava se u kilogramima. U metalni
nastavljeni valjak sipa se seme do njegova ruba, pa se posebnim noem
presee tano na zapreminu od 0.25 ili 0.5 litara. Ostatak semena koji se nae
u gornjem cilindru se baci, a seme u donjem cilindru se vae. Pomou prirune
tabele iz dobivene teine prerauna se u hektolitarsku masu semena. Vea
hektolitarska masa govori o veoj kvaliteti semena bilo da se radi o
semenskom ili merkantilnom materijalu. Penica u proseku ima hektolitarsku
teinu od 72 do 86 kg, kukuruz od 75 do 88 kg, suncokret od 33 do 45 kg,
crvena detelina od 72 do 80 kg itd.
Elektronska hektolitarska vaga

Boja, sjaj, miris i oblik semena
Svako seme odreene gajene vrste biljaka ako je zdravo ima svoj specifian miris, boju, sjaj i oblik. Dobar
poznavalac semena brzo e zapaziti kakva je kvaliteta nekog semena ako je vidio boju, oblik, sjaj i osetio miris semena.
Ako je seme neke biljne vrste normalno sazrelo ono je na svoj nain sjajno, a ako je izgubilo prirodni sjaj, to moe biti
signal da seme nije imalo povoljne uslove sazrevanja i dranja u skladitu. Jednako to vredi za boju i oblik, tj., ako
seme nema karakteristinu boju i oblik za odreenu vrstu pa ak i za sortu ili hibrid. Miris po pljesni siguran je znak da
seme nije pravilno drano i indirektno upozorava na snienu klijavost.
Klijanje semena
Da bi se seme probudilo iz latentnog ivota, pre svega treba upiti dovoljno vode i istodobno imati osiguran
pristup kiseonika i toplote. Primanjem vode seme nabubri, povea zapreminu, a u semenci se aktiviraju enzimi. To je
biohemijsko-enzimatski proces. Enzimi netopivu materiju semena provode u topivu. Encim dijastaza hidrolizuje krob u
maltozu. Dijastaze ima najvie u epitelnom sloju skuteluma. Encim maltaza pretvara maltozu u glukozu, koja se
transportuje u klicu a tu moe biti do kraja iskoriena ili opet pretvorena u netopive oblike ugljenih hidrata.
Proces klijanja i nicanja soje
124
Proteolitiki enzimi razgrauje proteine u aminokiseline i dalje u amide. Postoji meutim i obrnut proces.
Encim lipaza pretvara biljna ulja u masne kiseline i alkohol glicerol,
a eventualno dalje u eere. Povratno, od eera se u organima klice
sintetizuju drugi ugljeni hidrati i masti. Jasno je da do prelaska na
autotrofnu ishranu, mlada biljka izgubi mnogo rezervnih materija iz
semena odnosno iz endosperma. Za navedene procese, klica i
klijanac dobijaju energiju disanjem. Za proces klijanja od bitnog
znaaja je koliina vode, pa seme bogato celulozom treba najmanje
vode za klijanje, a krobnato i bogato eerom neto vie vode, u
proseku polovini svoje mase. Mnogo vie vode za klijanje treba
seme bogato proteinima i
uljem, ali ono prvo treba toliko koliko samo tei, a seme uljarica
Proces klijanja semena kod travnih vrsta i vie od toga.
Izmena semena
Izmena semena se sastoji od sledeih postupaka:

1. Introdukcija stranih sorata iste biljne vrste. Ona u sebi nosi rizik zbog nepoznavanja kako e se strana sorta
ponaati u novoj sredini. Zato se te sorte proveravaju setvom u ogranienom opsegu. Introdukcija u novoj
sredini daje razliite rezultate, jednake, bolje ili slabije u odnosu na ishodinu sredinu. To prvenstveno zavisi
od razlike u klimatskom pogledu izmeu ishodine i nove sredine. Ako se iz aridnijeg podruje sorta
introducira u vlanije podruje, tada e ta sorta imati veu i bujniju masu a u skladu s tim i vei prinos. To vai
i obrnuto, samo tada treba oekivati manje prinose ukoliko se ne vri navodnjavanje.
2. Zamena stare sorte iste biljne vrste domaom novom sortom. Ovde je takoer potreban oprez, odnosno pre
uvoenja u proizvodnju, treba takve sorte ispitati na manjim povrinama. Prelaz na nove domae sorte znai u
osnovi setvu iste gajene vrste ali druge sorte vee rodnosti odnosno bolje kvalitete. Uvoenjem novih sorata
vee rodnosti iziskuje primenu agrotehnikih zahvata koji moraju odgovarati zahtevima nove sorte sa svrhom
iskoriavanja njezinog biolokog potencijala.
3. Osveenje semena iste sorte, ali druge provenijencije. To je provereni nain zamene semena. Potreba
osveenja dolazi zbog dugotrajnijeg gajenja iste sorte u istoj sredini opada prinos uprkos odravanju dobre
agrotehnike i zatite. Prinos zbog nepovoljnih uticaja ambijentalnih faktora (abitoskih i biotskih). Vrlo je dobro
poznata degeneracija krompira u nizinskim predelima to prisiljava na osveenje semenskog materijala iz
zdravih, po pravilu visinskih zona. Spomenuta meridionalizacija semena mogla bi se ogranieno svrstati pod
osveenje semena ako se moe iskoristiti geografska razlika: sever-jug.
Sav semenski materijal mora biti sertifikovan.
Tretiranja semena pre setve

Seme kao najvredniji deo prinosa i organ u kojem su smetene nasledne osobine vrste i sorte, podvrgava se sve
vie raznim tretiranjima. Pored uobiajenog mehanikog ienja od raznih primesa, seme se priprema da bi bilo
prikladno za preciznu setvu. Ali tretiranje semena u savremenom gajenju biljaka ima mnogo ire znaenje. Seme koje u
sebi skriva buduu biljku u rudimentarnom obliku, vrlo je pogodno da se upravo njim utie na aktivan rast i razvoj
gajene biljke radi dobivanja prinosa vee koliine i kvaliteta.
Mehaniko tretiranje semena

Ovde se vre sledee radnje: ienje, skarifikacija, kalibracija i pripremanje naturalnog semena eerne repe
(poliranje i segmentacija).
ienjem se odvaja mrtva i iva neistoa raznim ureajima (trijeri, selektori, vetrenjae). O ovome je bilo
rei u poglavlju o istoi semena. Tehniki aspekt ienja semena razmatra se u predmetu poljoprivredne maine.
Skarifikacija semena provodi se kod zdravog semena tvrde ljuske (npr. lupina). To je zapravo omekavanje
semene ljuske trljanjem specijalnim papirom (staklenim ili peanim) ili posebnim ureajima. Postoji i hemijski nain
125
omekavanje ljuske. Skarifikovano seme tvrde ljuske pre nabubri i klija. Ono je skarifikacijom oteeno, pa se kao
takvo mora to pre sejati.
Kalibracijom se seme izjednaava po veliini da bi se dobio semenski materijal optimalnih dimenzija radi to
preciznije setve. To se najee radi kod semena kukuruza i eerne repe. Naime, aparati sejalice za preciznu setvu rade
ispravno samo ako je seme kalibrisano.
Tretiranje naturalno semena eerne repe osim kalibracije, sastoji se jo od poliranja i segmentacije klupka.
Poznato je da se kod naturalnog semena eerne repe nekoliko pravih semenki srauju s perigonom u klupko.
Poliranjem a to je zapravo dekortikacija semenog omotaa, klupko se zaobljuje. A polirano seme lake se kalibrira i
pokriva slojem u smislu piliranja. Segmentacija znai mehaniko lomljenje klupka u segmente koji redovito sadre
jednu pravu semenku. Segmentirano seme olakava kasnije proreivanje useva eerne repa. Danas se segmentacija
naputa, jer se u proizvodnji nalaze jednoklino ili monogermno seme eerne repe.
Naini tretiranje semena
Fiziko tretiranje semena

Obuhvata nekoliko zahvata, a to su kvaenje vodom, hibernacija, tretiranje elektrinom energijom,
ultraviolentnim zrakama, ultrazvukom i oblaganje semena hidrofilnim koloidima.
Kvaenje semena vodom je nain fizikog tretiranja kako bi se postiglo bre bubrenje semena a s tim u vezi
klijanje i nicanje. Seme se kvasi u trajanju 24 asa pre setve. Meutim, ovaj postupak moe biti rizian, ako se
nakvaeno seme poseje u suho zemljite a da posle setve ne bude kie. Tada iz semena voda prelazi u zemljite, pri
emu klica ugine.
Hibernizacija ili promrzavanje semena kriofilnih useva obavlja se izvrgavanjem semena od jedan do
nekoliko dana niskim temperaturama do -4OC. Hibernizacijom se poveava energija klijanja, ubrzava nicanje i rast
biljaka (do 40%).
126
Tretiranje semena elektrinom energijom pri emu se koristi izmenina struja visoke frekvencije (50
Hz) u vremenu od 30 sekundi do 1 minute. Seme izloeno elektrinoj energiji bre klije i nie, a kasnije bujnije raste.
Po nekim autorima, prinos se povea do 15% (Mihali, 1985).
Zraenje semena ultraviolentnim, gama i rendgenskim zrakama, ima koristan uticaj na budui prinos u
koliini i kvaliteti. Poveanje ovisno o kulturi se kree od 10 do 30%, a u pogledu kvaliteta, utvren je poveani sadraj
eera, proteina, ulja, vitamina i drugih korisnih materija u biljci.
Oblaganje semena hidrofilnim koloidima kao to je agar i elatina. Tretiranje se izvodi tako da se oko
semena stvori sloj koji dobro upija vodu, i tako osigura semenu dovoljno vlage za bubrenje, klijanje i nicanje. Ovaj
tretman je pogodan za plitku setvu i u suvom klimatu.
Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza na temperaturi i do 60 0C, uz stalno
meanje, tokom tri asa, omoguuje bre nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno poveava.
Naklijavanje semena se obavlja izmeu dva sloja dobro navlaene tkanine i pri temperaturi oko 25 0C. Seme
se redovno vlai i povremeno mea, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Kada se na manjem broju
semenki (do 5%) pojave klice, seje se.
Pilirano (drairano) seme omoguuje preciznu setvu. Piliranje se obavlja specijalnim aparatima, a sastoji se
u obmotavanju semena organskim i mineralnim materijama, pri emu se poveava njegov obim. Posle piliranja seme se
prosuuje 2 do 3 asa na temperaturi 30 do 35 0C. Ovakvo seme se 1 do 3 dana pre setve navlai u vlanom pesku ili
strugotini pri temperaturi 20 do 25 0C. Uvek ga treba sejati u vlano zemljite. Posle setve ovakvog semena obavezno je
zalivanje.
Za batensko gajenje, moe se koristiti seme zalepljeno na hartiju. Zalepljeno seme se seje tako to se
na eljenom rastojanju otvore plitke brazde (1-4 cm) u koje se postavi traka sa semenom u duini koja odgovara leji.
Hartija se vrlo brzo raspada, a seme nie na eljenom rastojanju, onako kako je bilo zalepljeno na traci.
Hemijsko tretiranje
Hemijsko tretiranje semena sastoji se od dva postupka: mokri i suvi. Po mokrom postupku hemijske tvari
prodiru u seme, a po suvom ostaju vezane na povrinu semena.
Mokro tretiranje semena ima u osnovi cilj da se u seme unesu makrohranjiva, mikroelementi, stimulatori
(aktivatori) odnosno regulatori rasta biljaka. Tretiranje makrohranjivima manje je pogodno, ali je zato vrlo efikasno
mokro tretiranje mikroelementima (cink, bor, molibden, mangan, bakar i dr), i kombinacija makro i mikrohranjiva u
hemijskim jedinjenjima na primer, amonijum molibdat, kalijum bromat i kalijum jodat. Iz grupe aktivatora i
regulatora rasta postignuti su dobri rezultati giberelinskom, nikotinskom i jantarnom kiselinom, jedinjenjima
heterociklikog lanca (triptofanom, kortizonom, alantoinom, itd). Koncentracije otopina za mokro tretiranje su u
globalu vrlo male, za makrohranjiva 0.1% a za mikrohranjiva i stimulatore rasta jo manje.
Suvo tretiranje semena se primenjuje u dva postupka: zapraivanjem i oblaganjem ili piliranjem
semena. Danas prevladava piliranje semena. U omota se ubace hranjiva, stimultori rasta i pesticidi. U proizvodnji
eerne repe primenjuje se obloeno monogermno seme, a sitno seme salate se pilira vermikulitom. Oblaganje vrlo
sitnog semena olakava se precizna setva i stvaraju povoljni uslovi za klijanje i nicanje.
Bioloko tretiranje semena

Bioloko tretiranje semena obuhvata dva postupka; unutranji i vanjski. U prvi postupak ulazi jarovizacija a
u drugi bakterizacija (inokulacija) sa i bez oblaganja semena.
Jarovizacija ili vernalizacija semena menja svojstva ozimosti semena tako da se ozimi usevi mogu sejati
nakon zime i dobiti normalan urod. Vernalizacijom jarina skrauje se vegetacija i u stanovitoj meri poveava prinos.
Kod jarovizacije se seme najpre nakvasi vodom i ostavi da lei u tanjem sloju da nabubri i pusti klicu do polovine
veliine semena. Nakvaeno seme neko vreme lei u tamnoj prostoriji pri konstantnoj temperaturi od 2 do 50C ovisno o
biljnoj vrsti. Nakon toga se naklijalo seme sui pri sobnoj temperaturi i kasnije seje. Kod vernalizacije jarina umesto
sniene primenjuju poviene temperature. Ostalo je isto.
Inokulacija (bakterizacija) semena se primenjuje na seme leguminoza a tretira se simbiotskim bakterijama
(Rhizobium spp) i nesimbiotskim fiksatorima azota (Azotobacter sp.) i u manjoj meri bakterijama aktivatorima plodnosti
zemljita. Prilikom inokulacije, praktikuju se dva postupka, sa oblaganjem i bez oblaganja semena. Prilikom oblaganja
seme se lagano navlai i zatim dobro izmea s kulturom bakterija tako da se seme prevue tankim slojem bakterija. Kao
supstrat za bakterije slui agar, sterilisano vrtno zemljite, treset i kaolin. Dobro je supstrat obogatiti dodavanjem
127
fosfornih ubriva. Suvo oblaganje (proliniranje) semena leguminoza je prikladno za alkalna zemljita. Kao podloga se
uzima vapno ili sadra. Suvo oblaganje ima prednost za ekoloki nepovoljnije uslove setve. Mokri postupak nije
komplikovan, ali je to dodatni rad. Seme se odmah nakon inokulacije mora posejati. Svi oblici bakterizacije se moraju
izvoditi u senovitim mestima bez prisustva direktnog sunevog osvetljenja, visokih temperatura i jakog vetra.
Danas se u fazi dorade semena vri proces predbakterizacije koje vri ustanove za doradu semena.
Predbakterizacija se vri tako, da se seme vlai bogatom suspenzijom kvrinih bakterija. Nakon toga se naklijalo i
inokulisano seme sui u vazdunoj struju. Osueno seme moe leati vie meseci pre same setve. Dokazano je da
predbakterizacija ima vei uinak na fiksaciju azota od uobiajenog naina inokulacije semena.
Odreivanje koliine semena za setvu

Za svaku gajenu vrstu od najvee vanosti je optimalno iskoritavanje proizvodne povrine uzimajui kao
merilo najpovoljniji broj biljaka po jedinici povrine. S tim u vezi, gajenim biljkama treba osigurati potreban ivotni
odnosno vegetacioni prostor da mogu nesmetano primati ivotne faktore iz zemljita i atmosfere. Vegetacioni prostor
se moe izraunati na sledei nain:
Vegetacioni prostor (cm2)=Razmak izmeu redova (cm) x Razmak unutar redova (cm) = 70 cm x 28 cm = 2184 cm2
Osnovno je agrotehniko pravilo na proizvodnoj povrini bude maksimalno mogui broj biljaka. Pri
odreivanju vegetacionog prostora u obzir se uzimaju ambijentalni faktori, bioloka svojstva gajene vrste, habitus
biljaka i cilj gajenja.
Pree li se broj biljaka po jedinici povrine, vie od optimuma, nastaju smetnje u rastu i primanju vegetacionih
faktora. Nasuprot tome, premali boj biljaka uslovljava nii prinos, a istodobno ostavlja zemljite nedovoljno pokriveno
pri emu zemljite biva izvrgnuto tetnom uticaju atmosferilija i snanom irenju korova.
Da bi se dolo do optimalnog broja biljaka za neku gajenu vrstu, bitno je odrediti koliinu semena za setvu.
Prvo se izraunava teoretska koliina semena za setvu, na koju utie botanika osobina gajene vrste, sortne
karakteristike, cilj gajenja, termini setve, ekoloki uslovi gajenja i cilj proizvodnje. Teoretska koliina semena dobije se
mnoenjem idealnog broja semenki po m2 ili hektaru sa apsolutnom masom semena koje e se sejati.
Broj zrna / m2 apsolutna masa zrna

Teoretska kolicina semena za setvu
1000
Ali time nije utvrena stvarna koliina semena koja e se posejati, jer treba pre toga izraunati upotrebnu vrednost
semena. Nju odreuju istoa i klijavost semena.
cistoca (%) klijavost (%)

Upotrebna vrednost semena
100
Sada se moe izraunati stvarna koliina semena za setvu.
Teoretska kolicina semena u kg

St var na kolicina semena 100 kg / ha
Upotrebna vrednost semena
Evo jednog primera:
Planira se setva penice sa 600 zrna/m2. Apsolutna masa zrna penice je 35 g, istoa semena 98% a klijavost
je 95%.
1. Prvo se izrauna upotrebna vrednost semena.
98 95
Upotrebna vrednost 93 %
100
128
2. Zatim se rauna teoretska koliina semena .

600 x 35
Teoretska kolicina 21 g / m2
1000
Ako se eli preraunati koliina semena po hektaru, tada se koliina semena po m2 mnoi sa 10 000 jer jedan hektar
sadri 10 000 m2.
21 g x 10 000 = 210 000 g ili 210 kg
4. Na kraju se izraunava stvarna koliina semena za setvu.

210
St var na kolicina x 100 226 kg / ha
93
Sa koliinom semena od 226kg/ha e se sejati penica raunajui da e od te koliine, 93% dati novu biljku.
Prilikom izraunavanja koliine semena za setvu a ako je loa upotrebna vrednost semena, moe se vriti
korekcija do neke granice poveanjem koliine semena. Cilj gajenja, takoer moe menjati koliinu semena za setvu.
Ako se kukuruz gaji za silau, tada se koliina semena za setvu moe znatno poveati. Na koliinu semena utiu i
geografski inioci. Tako se npr. u Evropi koliina semena kod iste gajene vrste poveava idui od zapada prema istoku.
Jednako tako koliina semena na istom geografskom prostoru se poveava s porastom nadmorske visine.
Klima utie na poveanje koliine semena, tako to se u nepovoljnim uslovima poveava norma setve ili ako
setva kasni od optimalnih rokova.
Optimalizacija uslova za klijanje i nicanje gajenih biljaka

Za normalne procese klijanja i nicanja useva, od velike je vanosti da se za setvu priredi dobar setveni sloj
zemljita, da se setva obavi pri povoljnoj vlanost i toploti zemljita, na odreenoj dubini i u optimalnim rokovima.
Finalna ili predsetvena obrada zemljita je glavni agrotehniki zahvat za stvaranje povoljnog setvenog sloja
zemljita. To se ogleda u povoljnim vodo-vazdunim odnosima zahvaljujui pogodnoj strukturi zemljita. Time se
ostvaruju preduslovi za toplinsko stanje zemljita. Meutim, termike prilike zemljita ovise samo o klimi, a ona se
tokom godine ili vegetacionog perioda menja.
Za klijanje je idealno kada se toplinsko stanje zemljita kree u granicama temperaturnog optimuma od 18 do
250C, ali se u klimi umerenog pojasa smenom godinjih doba i grupiranjem setve prema sezonama ovaj optimum ne
moe ostvariti.
Zato su za setvu bitne minimalne temperature klijanja, pri emu postoje razlike izmeu kriofilnih, mezofilnih i
termofilnih biljaka.
Minimalne temperature za klijanje nekih gajenih vrsta biljaka

Minimalne temperature Minimalne temperature
Vrste gajenih biljaka Vrste gajenih biljaka
klijanja (0C) klijanja (0C)
Deteline 1 Ovas 4-5
Grahorica 1-2 eerna repa 4-5
Ra 1-2 Suncokret 8-9
Jeam 2-4 Kukuruz 8-10
Uljana repica 2-3 Soja 10-12
Penica 3-4 Duvan 13-14
Dok kriofilne biljke imaju visoku toleranciju prema temperaturi za klijanje, to se termofilnim biljkama mora
posvetiti vea panja posebno u setvenom sloju zemljita, jer je njihova tolerancija znatno manja. Pa je iz toga razloga,
temperatura setvenog sloja zemljita vrlo vana informacija za donoenje odluke o momentu setve. Temperatura
zemljita se meri posebnim prenosivim geotermometrima.
Dubina setve treba da bude takva, da se seme seje 5 do 10 puta dublje od veliine semena s tim da izuzetak
ine zrnate leguminoze krupnog semena koje iznose kotiledone iznad povrine zemljita (soja, bob, lupina). One se seju
plie u odnosu na izreeno pravilo.
Pored toga, na dubinu setve utie i struktura, vlanost setvenog sloja zemljita te vremenske prilike u vreme
setve, pa se prema tome seje plie ako je zemljite teko, previe vlano, klima humidna a usev iznosi supke iznad
povrine, a dublje se seje ako je zemljite lagano, klima aridnija ili se nakon setve oekuju mrazevi a usev je
termofilan. Odstupanje od prosene setvene dubine je riskantno, meutim, opasnije je kada se seje dublje od
predvienog, jer tada biljka kasnije nie, nema dovoljno kiseonika, troi previe energije i rezervnih hranjiva iz semena,
te zbog iscrpljenosti i nedostatka hrane moe propasti. Kod plie setve postoji opasnost isuivanja semena pogotovo u
aridnijim uslovima, klijanci mogu da promrznu ili ih pojedu ptice.
129
Uticaj dubine setve na brzinu nicanja biljaka
Optimalna dubina setve za neke gajene vrste biljaka

Biljna vrsta Dubina setve (cm) Biljna vrsta Dubina setve (cm)
Cikorija 0.5-1 Strne itarice 3-5
Deteline 1-2 Suncokret 3-5
Repe 2-3 Kukuruz 3-7
Konoplja 2-4 Krompir 10-15
Grahorica 3-4 Soja 4-5
Beli luk 5-7 Boranija 2-5
Cvekla 2-4 Dinja 3-5
Krastavac 2-8 Kupusnjae 0.5
Mrkva 1.5-3 Paradajz 1.5-3
Paprika 1.5-3 Salata 1-2
Kukuruz npr. ima dosta krupno seme, ali je on ipak osetljiv na preduboku setvu. Naime, kukuruz obrazuje
krunu korenja, a to je taka stvaranja glavnog korenja na istoj dubini, ali blie povrini zemljita. Ako se kukuruz
poseje preduboko, slabije e nicati i formirati e slabu krunu korenja, to se negativno odraava na rast i prinos
kukuruza.
Rokovi setve se podeavaju prema sezoni, vodei rauna da se osigura potreban broj dana vegetacije, uskladi
ritam rasta s duinom dana i klimatskim prilikama pogotovu u pogledu oborina i toplote. Za sve gajene vrste postoji
optimalni rok setve kada su ekoloki uslovi i bioloki zahtevi useva usklaeni. Optimalni termin za istu vrstu gajenih
biljaka nije na itavom podruju gajenja isti, ve se podeava prema lokalnim uslovima. Isto tako, rok setve za svaku
godinu nije kalendarski fiksiran. Za pojedine regione utvren proseni optimalan termin setve mora biti ispotovan od
strane proizvoaa hrane, jer on prua najvee izglede za normalan rast i dobar prinos useva.
Formiranje krune korenova s obzirom na dubinu setve kukuruza
U naim agroekolokim uslovima gajene bilje se seju u tri roka:
1. U jesenjem roku (od druge dekade avgusta do zime, uljana repica i ozime strne itarice),
2. U prolenom roku (jari usevi), kada nastupe povoljni temperaturni uslovi zemljita.
130
3. Naknadna setva, nakon etve ozimih useva, (setva postrnih i useva kratke vegetacije).
Prilikom setve, koriste se odreene kategorije semena, o emu se treba voditi rauna. U kategoriju semena kao
semenske robe spadaju sledee kategorije:
a) Izvorno (ishodno) seme proizvodni se samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se za stvaranje

novih ili obnavljanje postojeih sorti. Izvorno seme se ne prodaje.
a) Elitno seme (Es) se takoe nalazi samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se po specijalnoj metodici
u toku 3-4 godine. Ono mora biti potpuno sortno, tj., da sadri najtipinije osobine date sorte. Slui za
reprodukciju (umnoavanje) ili za sortne oglede.
b) Originalno seme (Os) dobije se iz elitnog semena umnoavanjem u selekcijskim ustanovama ili pod
njihovim rukovodstvom van instituta.
c) Seme prve reprodukcije (SR-I) dobije se umnaanjem originalnog semena koje se vri pod kontrolom
selekcijske intitucije.
d) Seme druge sortne reprodukcije (SR-II) dobije se umnaanjem semena prve sortne reprodukcije na
semenskim gazdinstvima i ono se upotrebljava za prve reprodukcije na semenskim gazdinstvima i ono se
upotrebljava za iroku proizvodnju, a dalja reprodukcija (trea i dalje) smatra se merkantilnom robom.
Naini setve
Setvom se treba obezbediti povoljne uslove za normalno klijanje, kao i to ravnomerniji raspored, da bi biljke
imale potreban prostor za svoj porast i razvie. Postoji dva osnovna naina izvoenja setve, a to su runo i mainski.
Runa setva
Runo se seje na vie naina, ovisno o cilju gajenja, vrsti odnosno botanikoj pripadnosti gajene biljke, veliini
povrine na kojem se dotina vrsta gaji, veliini semena,
agroekolokim uslovima proizvodnje itd.
Setva omake je jedan od najrairenijih najstarijih

naina rune setve. Ovim nainom setve se seme po proizvodnoj
povrini runo razbacuje pod korak. On ima dosta nedostataka, a
najvei je to to se ne moe uticati na dubinu setve i raspored
semena po povrini. Ovoj setvi smeta vetar, tim vie to je seme
lake a vetar jai. Zatim, kvaliteta rada ovisi o vetini sejaa, a
uinak je ogranien fizikom sposobnosti oveka. Ovim nainom
setve se potroi vie semena za 20 do 30%. Posle setve omake,
obavezno je da se seme unese dublje drljanjem ili setvospremaem. U stanovitim uslovima, ovakva setva moe imati
opravdanje, ako zemljite suvino vlano a rokovi za setvu su izmakli. Meutim, to se izvodi na manjim povrinama.
Na veim povrinama se moe primenjivati setva pomou aviona, ali to ve ulazi u kategoriju mainske setve. Dobra se
pokazala aerosetva rai na peskovitim zemljitima.
Setva u otvorene brazde pod plug se pre vie primenjivala na malim povrinama na seljakim
gazdinstvima. Ovakva setva trai dosta rada, ali se moe uticati na dubinu setve. Prilikom setve u otvorene brazde,
plugom se stvaraju redovi a ponekad se ona kombinuje sa ubrenjem naroito sa stajnjakom (akanje).
Setva pod motiku je bila jako rairena na malim povrinama za useve irokog razmaka (kukuruz). Danas se
ponekad koristi za setvu pasulja ili boranije u povrtnjacima. Iziskuje dosta rada, jer se motikom otvaraju kuice u koje
se stavlja vie semenki raunajui na propadanje jednog broja semenki zbog loe klijavosti, delovanju tetnika i bolesti).
Setva u otvorene brazdice odgovarajueg razmaka se vri u specijalne svrhe, npr. za oglede. Primenjuje se
na malim povrinama jer iziskuje dosta rada
Mainska setva
Mainska setva u poreenju sa runom ima vie prednosti a ogleda se u tome da se seme polae na eljenu
dubinu i razmak, zatim da je uinak u jedinici vremena velik, da radu ne smeta vetar i napokon da se setva moe vrlo
dobro kombinovati i mineralnim ubrenjem. Navodimo sledee oblike mainske setve.
131
Setva u zbijene kontinuirane redove se obavlja posebnim sejalicama koje seju na razmak 6.5-8 cm. Imala
je vee opravdanje u predherbicidno doba poljoprivrede. Primenjivala se samo za useve gustog sklopa odnosno za
itarice. Danas se manje koristi.
Setva u normalne uske kontinuirane redove je glavni nain setve strnih itarica. Razmak izmeu redova
je 11-15 cm, ali na teim zemljitima moe biti i do 20 cm. Vei razmak omoguuje plevljenje korova ali i olakava
njihovo irenje. Danas se koriste herbicidi pa se setva na razmak od 20 cm na tekim zemljitima naputa. Za takvu
setvu se koriste itne sejaice razliitih izvedbi a esto se koristi u kombinaciji sa ubrenjem (startno ubrenje).
Naini setve u uske redove
Setva u uske ukrtene kontinuirane redove se jedno vreme primenjivala za ozime useve u prvom redu
strne itarice u podrujima s otrom zimom i jakim golomrazicama. Imala je i svrhu suzbijanja korova dok se jo nisu
upotrebljavali herbicidi. Takvom setvom su prinosi bili poveani ali su trokovi bili vei. Ovakva setva ima vie
nedostataka jer se ista povrina seje dva puta ime se setva duplo produava, potrebno je dvostruko vie semena za
setvu, angauje se vie maina i ljudi a prilikom presecanja redova nagomilava se na ukrtenim mestima vie semena.
irokoredna setva se obavlja na razmak 30 100 cm za useve retkog sklopa a koji se u toku vegetacije
mogu meu redovima negovati (proreivati, okopavati, ubriti). irokoredna setva ima dva naina: a) setva u
neprekidnim kontinuiranim redovima i b) setva u isprekidanim redovima ili setva u kuice (gnezda, odake).
a) irokoredna setva u neprekidnim kontinuiranim redovima primenjuje se za setvu za mahunice, prosa,
sirka kao i za setvu pravih okopavinskih useva (kukuruz, repe, suncokret), s time da se kasnije izvri proreivanje.
Nedostatak ove setve je vei utroak semena.
b) irokoredna setva u isprekidanim redovima (u kuice) primenjuje se kod gajenih biljaka koje imaju
veliki rast u nadzemnu masu, pa im je potreban i vei vegetacioni prostor. Na ovaj se nain seje kukuruz,
suncokret, repa, ricinus, pamuk, zrnene mahunice. Rastojanje izmeu redova je 40-70 cm, a izmeu biljaka u
redu 25-50-70 cm. Pri setvi u kuice vaan je raspored semena. Kuice mogu biti rasporeene u kvadratu,
trouglu i pravougaoniku. Raspored kuica u kvadrat je najpovoljniji, jer se koristi i prostor i svetlost, a obrada
je omoguena u dva pravca kao i mehanizovana nega.
Setva u trake (pantljike) je u osnovi setva u uske kontinuirane redova, s razlikom da se dva ili tri reda seju
na uske razmake (11-15 cm), a izmeu njih ostavlja razmak do 30 cm, da se moe za vreme vegetacije izvriti
meuredna obrada. Ovom setvom se rauna na efekat rubnih redova (jai rast rubnih biljaka), radi postizanja veih
prinosa, pa se i smer redova okree u pravcu sever-jug. Setva u trake poskupljuje gajenje useva, a ne daje oekivani
efekat u visini prinosa. Ima opravdanje kod setve leguminoza ali ne i strnih itarica. ee se koristi kod setve detelina.
132
Naini irokoredne setve
Setva kukuruza
Sejalice za irokorednu setvu - kukuruz (pneumatske Majevica i John Dere) i mehanika (Majevica)
Setva penice
133
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO
Specijalne tehnike setve

Ovde e biti opisano nekoliko oblika specijalne tehnike setve, jer se takvi oblici setve detaljnije tretiraju u
posebnim granama biljne proizvodnje.
Setva sejalicom koja iza sejae cevi ima valjak i lanac

primenjuje se pri setvi okopavinskih useva na lakem zemljitu ili pri
looj strukturi povrinskog sloja zemljita. Svrha joj je da se seme
dobro priljubi sa zemljitem, osigura primanje vlage i normalno
klijanje. Ovakva se setva treba izbegavati na tekim i vlanim
zemljitima, jer se na tom mestu zemljite zbija, pa seme tee klije i
nie.
Setva ozimih useva gustog sklopa u brazdice iroke 5-7
cm, napravljene posebnim sejaim ralom na sejalici. Sejalica unosi seme na potrebnu dubinu izmeu brazdica, a vrhovi
brazdica tite njene biljice od ledenih vetrova i izvlaenja biljaka usled srijei (podlubljivanja). Meuredni razmak je
od 20 cm, a nakon zime obavlja se drljanje da bi se brazdice poravnala okomito na smer redova.
.
Formiranje brazdica prilikom setve penice i izgled useva penice u zimskom periodu
Setva u neobraeno zemljite je deo agrotehnikih zahvata u okviru redukovane obrade zemljita koja je
detaljnije opisana u poglavlju o redukovanoj obradi. Sejalice za direktnu setvu mogu svojim diskovima otvoriti zbiti sloj
zemljita za ulaganje semena na potrebnu dubinu.
Nain rada no-till sejalice Diskovi sejalice otvaraju brazdu Setva penice u neobraeno zemljite
za ulaganje semena
Zajedno sa setvom vri se i ubrenje zemljita. Kao to je ve ranije bili reeno, postoji vie naina setve u
neobraeno zemljite: no-till setva, setva u trake (strip tillage), setva u humke (ridge tillage). No-till setva se koristi
na ravnim terenima a setva u trake i humke nagnutim terenima ili na podrujima sa izraenom eolskom ili vodenom
erozijom gde se na povrini ostavljaju etveni ostaci preduseva ili se usev usejava u mrtvi eventualno u ivi mal.
134
Nain setve na humke (grebenove) Radni organi sejalice za odsecanje vrha humki
Setva u ekstremnim uslovima vlaenja (mokro i suvo) poklapa se sa nainom setve na neobraenom
zemljitu, pogotovo sa ridge tillage setvom, s tom razlikom to se ova setva obavlja na obraenom zemljitu. U aridnim
uslovima seje se posebnim lister-sejalicama tako da stvaraju grebenove (humke), a seme se polae u dno izmeu dve
humke.
Shema setve na grebenove pod nepovoljnim Listerovanje

klimatskim uslovima
Ova metoda se zove listerovanje. Listerovanjem se stvara pogodni fitoklimat za usev, naroito u poetnom
stadijumu rasta. U dnu jarka vie je vlage pa je time osiguran rast useva. Listerovati se moe i ralicom kao to se to ini
u Makedoniji pod nazivom trapenje. U vlanom klimatu, pogotovo na tekom zemljitu, usev se seje na vrhu humki
(grebenova).
Setva pod foliju je oblik setve gde se folije koriste kao mrtvi
mal. Danas postoje specijalne sejalice koje polau folije i odmah seju s
posebnim sejaim aparatom koja po obodu velikog diska imaju cevaste
ulagae koje probijaju fotorazgradivu foliju i ulau seme u zemljite na
potrebnu dubinu (francuska izvedba). Po holandskoj izvedbi sejalice,
ulaga semena ispred folije ulae seme u zemljite, a sejalice po
posejanim redovima polae foliju. Ovakva setva je skupa, pa se
uglavnom koristi za visoko profitabilne useve ili useve za proizvodnju
semena.
Sejalice za setvu pod foliju
Sadnja
Ranije je bilo reeno da je sadnja bioloka reprodukcija raznih delova odnosno organa biljke koje nisu pravo
seme u botanikom smislu. Materijali za sadnju ine: gomolji, rizomi, lukovice, reznice, sadnice i dr. Pri tome treba
napomenuti da u nekim sluajevima, sadnji jednog useva prethodi setva a tek u drugoj fazi sadnja (npr. duvan ili jo
ee kod proizvodnje povra).
Gomolji, rizomi i lukovice treba da veliinom (eventualno obliku) i zdravstvenom stanju budu pogodni za
sadnju. Za razliku od pravog semena, sadni materijal sadri dosta vode, pa ga je teko uvati i lako stradaju od abiotskih
135
i biotskih negativnih faktora. Pa i ako se sadni materijal uspeno sauva u skladitima, mogu se javiti stanovite tekoe
u sadni i rastu useva.
Kod krompira se prvenstveno vri naklicavanje, sa svrhom da se otkriju eventualne bolesti gomolja i okcima a
drugo da se ubrza nicanje i poetni rast useva. Radi naklicavanja gomolji se u tankom sloju izvrgnu difuznoj svetlosti
25-30 dana pri temperaturi od 15 do 180C.
Sadnice,rizomi i ostalo, kadkada se pre sadnje tretiraju tako da im se deo koji e doi u zemljite uranja u kau
od bakterijskih cepiva, zemlje i vode, a mogu se dodati stimulatori rasta i plodnosti zemljita. U pogledu bakterizacije,
unose se nesimbiotski azotni fiksatori i bakterije drugih korisnih procesa u zemljitu, a stimultori rasta treba da ubrzaju
oiljavanje reznica ili jaanje ve postojeeg korenja.
Termini sadnje
Termini sadnje u umerenom klimatskom pojasu vezani se uglavnom za period aktivne vegetacije. Presadnice
termofilnih useva (duvan, paprika, paradajz) sade se na otvorenom tek kad se zemljite dovoljno ugreje, a opasnost od
kasnih mrazeva proe. Sadnja zeljastih presadnica produava se do letnjih meseci ako je njihova vegetacija kratka i ako
su razvijene biljke otporne prema nepovoljnim vremenskim uslovima kasne jeseni.
Tehnika sadnje
Sadnja gomolja, korenja, lukovica i zeljastih presadnica obavlja se mehanizovano, a reznica i cepova
drvenastih vrsta obavlja se runo. Maine za sadnju obsluuju radnici, s tim da sadilica otvara brazdu u zemljitu u koju
se ulae sadni materijal, zatim sadilica pokriva brazdu zemljom i poravnava povrinu zemljita. na sadilicu se moe
postaviti kontejner sa otopinom mineralnih ubriva. Mehanizovana sadnja je mnogo efikasnija od rune, kako u
pogledu kvaliteta sadnje tako i uinka po jedinici povrine
.
Razni tipove sadilica (s leva na desno- za rasad, dvoredna poluautomatska sadilica za krompir, automatska sadilica za krompiri.
136
Nega useva
Gajene biljke izlaskom iz slobodne prirode izgubile su bioloku snagu divljih biljaka, a okulturivanjem i u
daljem procesu evolucije izloene su mnogim neizvesnostima. Sa biolokog gledita gajene biljke su oslabile, a da bi
stvorile visok i kvalitetan prinos potrebna im je briga uzgajivaa, dakle oveka.
Primenom savremenih agrotehnikih mera tei se da se buduem usevu po mogunosti stvore to optimalniji
uslovi za njegov porast i razvie. Nega gajenih biljaka ima za cilj da odbrani biljku od negativnih uticaja i da osigura
vegetacione faktore u dovoljnim koliinama i u povoljnim odnosima.
Da bi odbranili biljku od negativnih uticaja raznim merama nege smanjuju se, pa i spreavaju nepoeljne
pojave. Negativni uticaji nalaze se u ambijentu u kojem gajene biljke rastu. Oni se dele na abiotske i biotske faktore.
Zapravo, jedan je glavni i dominantan neivi faktor - klima, u kojem je bila re u poglavlju agrekologije, dok se ivi
faktori dele na tri glavne grupe: bolesti, tetnici i korovi. Ovde se mogu pridruiti i divlja, ali one priinjavaju tetu
samo povremeno i to na poljoprivrednim povrinama koje se nalaze uz velike ume. Meutim, borba protiv tetnog
uticaja divljai je vrlo sloena, jer divlja sezonski pod zatitom zakona (lovostaj), a osim toga, briga i odstrel divljai
pripada lovnoj privredi. Poljoprivrednom proizvoau preostaje samo mogunost da sprei dolazak divljai na
proizvodne povrine pod usevom, ali je to esto vrlo teko sprovesti.
Mere nega gajenih biljaka se mogu podeliti prema karakteru zahvata, a to su mehanike, fizike, hemijske i
bioloke.
Mehaniki zahvati nege su sve radne operacije koje se obavljaju za vreme aktivnog ivota gajenih biljaka
ukljuivi i plevljenje korova. Zapravo, mehanikim zahvatima nege poinje se sa negom useva, npr., razbijanje
pokorice posle setva i jakih kia. U toku vegetacije, mehanikim zahvatima se osigurava da se povrinski sloj zemljita
razrahli radi lakem pristupa kiseonika u rizosferu korenja, pri emu se mora voditi rauna da se pri tome ne otete
klijanci i mlade biljice. Ovi zahvati nege ne smeju prei kritinu dubinu zahvata u pojedinoj fazi rasta useva. to se
tie mehanikog unitavanja korova, danas je od manjeg znaaja jer je naglasak dat na hemijsko unitavanje, premda
obrada zemljita i sada ima korisnu ulogu eliminisanja korova s proizvodne povrine.
Fiziki zahvati nege se uglavnom odnose na dodavanje vode (natapanje) ili odvoenje suvine vode
(odvodnja). U ovu grupu nege ubraja se i dimljenje (fumigacija) radi zatite od kasnih mrazeva kao i odbrana od tue
ispaljivanjem protivgradnih raketa.
Hemijski zahvati nege je jedan od glavnih zahvata nege useva pa prema tome je od najvee vanosti. U
obzir dolaze sva sredstva za zatitu biljaka (pesticidi, ubriva, regulatori rasta, hemijska zatita od mrazeva). Pesticidi
ulaze u grupu disciplina koje se bave zatitom biljaka, dok se herbicidi u ovoj disciplini tretira kao logiko
zaokruivanje sistematske borbe protiv korova jer se za razliku od suzbijanja insekata i bolesti korovi znaajnije
suzbijaju i mehanikim agrotehnikim zahvatima. ubriva su obraena u poglavlju o ubrenju, pa je potrebno dotaknuti
samo regulatore rasta i hemijskoj zatiti od kasnih mrazeva.
Regulatori rasta mogu delovati u pozitivnom i negativnom smislu. U pozitivnom smislu oni ubrzavaju i
poveavaju deobu elije odnosno znatno ubrzava rast biljke. To su stimultori rasta koji po hemijskom karakteru mogu
biti organske kiseline, vitamini, heteroauksini, alkaloidi i glikozidi. Giberelin (giberelinska kiselina) je jedan od
najpoznatijih stimulatora rasta, pored njega je Wuxal koji sadri fitohormone, makro i mikro hranjiva.
U usevima strnih itarica sklonih poleganju, primenjuju se negativni regulatori rasta (morforegultori). Svojim
hemijskim delovanjem usporavaju ili smanjuju deobu elija i tako skrauju stabljiku, odnosno skrauju internodij
stabljike ili pak pojaavaju vanjski prsten stabljike na drugom nodiju i tako uvruje stabljike od poleganja. Glavni
predstavnici morforegulatora su Agrostemin, Stabilan, Hlorkolinhlorid (CCC) itd.
Poseban je hemijski zahvat radi zatite useva od niskih temperatura posebno kasnih mrazeva, gde se koriste
pored ostalih i borni preparati u razdoblju pre pojave mrazeva.
Bioloki zahvati nege ovise o tome o kakvoj se vrsti gajenih biljaka radi i cilju gajenja. Kod jednogodinjih
useva u bioloke mere nege ulaze korektura sklopa, dopunsko sejanje/sadnja, a kod pregustih useva proreivanje. U
bioloke zahvate ulazi i dopunsko opraivanje kod useva za proizvodnju semena (semenski kukuruz npr), lomljenje
zaperaka, pinciranje, obrezivanje itd.
Mere nege se mogu podeliti prema duini vegetacija gajenih biljaka a to je: nega jednogodinjih useva
(ozimine i jarine) i nega viegodinjih useva.
137
Mere nege jednogodinjih useva (Mihali, 1985)

Ozimine Jarine
r.b. Gusti sklop Retki sklop r.b. Gusti sklop Retki sklop
Drljanje izmeu setve i
1. 1. Drljanje izmeu setve i nicanja
nicanja
Odvoenje vode od jeseni do
2. 2. Drljanje nakon nicanja
prolea
Razbijanje ledene kore na
3. 3. Valjanje nakon setve Isto
usevu
Isto
4. Drljanje nakon zime 4. Prihranjivanje
Valjanje useva izvuenih
5. 5. Fitozatita
mrazom (srije)
6. Prihranjivanje 6. Natapanje (fertirigacija)
7. Fitozatita 7. - Korektura sklopa
8. Natapanje 8. - Okopavanje
9. - Okopavanje u jesen 9. - Ogrtanje
10. - Okopavanje u prolee 10. - Malovanje
Nega viegodinjih useva (Mihali, 1985)

Zeljasti usevi Drvenasti usevi
1. Valjanje izvuenih biljaka mrazom 1. Meuredna kultivacija
2. Dopunsko sejanje 2. Obrezivanje
3. Drljanje nakon zime i u toku vegetacije 3. Prihranjivanje
4. Prihranjivanje 4. Malovanje
5. Natapanje (fertirigacija) 5. Fitozatita
6. Fitozatita 6. Fertirigacija
Nega jednogodinjih useva

Drljanje strnih itarica izmeu setve i nicanja mera kojom se spreava stvaranje pokorice, ime se
omoguuje aeracija zemljita, disanje korena biljaka i aktivnost ivih organizama u zemljitu. Pokorica se javlja na
nestrukturnim zemljitima i onom koja su sklona zabarivanju. Javlja se posle jaih kia pljuskova.. Pokorica blokira
izbijanje klijanaca, odnosno mehaniki oteuje ve ponikle biljice. Drljanje se moe obavljati kada su klijanci dugi
oko 2 cm i kad se pojavi prvi list na povrini zemljita. U periodu kada je duina klice vea od 2 cm a pre nicanja, nije
preporuljivo drljati a isto tako dok pravi list nije vie zatien koleoptilom. Sledea faza razvoja biljaka kada se moe
opet drljati je kada biljke dobiju tri lista pa sve do punog busanja (shema 1). Posle ove faze, tetno je drljati usev jer se
pribliavanjem vlatanja moe otetiti vegetacioni vrh. Preciznom setvom na konanu gustinu useva nije potrebno
primenjivati ovakvu meru nege.
Vreme drljanja useva
Odvoenje vode sa proizvodne povrine je mera kojom se leea voda nastala otapanjem snega i veim
koliinama kie odvodi iz mikrodepresija putem provizornih jaraka u bone kanale, jer moe znatno otetiti usev usled
nedostatka vazduha ili promrzavanja.
138
Razbijanje ledene kore je mera kojom se spreava da ona ne ugrozi usev usled izmrzavanja biljaka i smanjenog
pristupa kiseonika. Kakvom e se tehnikom primeniti ova mera, zavisi od procene stanja useva i ledene kore na povrini
zemljita.
Valjanje jesenskih useva se sve manje primenjuje zbog poboljane agrotehnike uopte. Pravovremena i
precizna setva ozimina kao i veliki broj biljaka po jedinici povrine umanjuju znaaj ove mere. Meutim, ako je setva
zakasnela, te biljke loe prezimljuju a golomrazice su veoma jake, tada se valjanjem koren biljaka izvuen
golomrazicom, vrati u kontakt sa supstratom.
Prihranjivanje ozimina je potrebno radi postizanja visokih prinosa. Nakon zime, biljke poinju s aktivnom
vegetacijom, pa one moraju dobiti dovoljne koliine azota za daljnji nesmetani razvoj. Dodavanje azotnih ubriva se
moe vriti runo, irokozahvatnim rasipaima ili primenom poljoprivredne avijacije.
Natapanje ozimina kod nas se retko ili se uopte ne primenjuje, jer je kod nas u doba vegetacije ozimina
ee vei problem vika nego manjak vlage. Natapanje ozimina nema ekonomskog opravdanje, jer poveanje prinosa
postignut ovom merom nege, ne opravdavaju trokove natapanja.
Okopavanje ozimina retkog sklopa nije od velike vanost stoga to je malo ozimina retkog sklopa izuzev
uljane repice. Ukoliko se ono obavlja to se manje radi u jesen, a vie u prolee (suzbijanje korova).
Za jarine gustog sklopa vrede mere nega kao i za ozimine, pa emo se ovde vie zadrati na mere nege jarina
retkog sklopa.
Razbijanje pokorice nakon setve a pre nicanja useva retkog sklopa koriste se mreaste drljae, a nakon
nicanja specijalna orua nazvana rotirajua motika. Ta orua ne oteuju usev a dobro razhraljuje zemljite i unitava
korova u poetnim stadijumima rasta.
Valjanje useva nakon setve ima ulogu da seme priljubi uz supstrat i dovede voda kapilarnim putem do
semena. Kod proletnih strnih itarica valjanje je manje aktuelno zbog brzog nicanja, ali kod dikotilednosnkih useva a
posebno kod detelina gde je klijanje, nicanje i stvaranje male rozete vrlo sporo valjanje je vrlo esto potrebna mera
nege da bi se ovaj proces ubrzao. Zato je valjanje prvenstveno namenjeno za jarine iz dikotiledonske grupe useva retkog
sklopa.
Za useve retkog sklopa obavljaju se bioloki zahvati,na prvom mestu korektura broja biljaka po jedinici
povrine. Ako je nedovoljan broj biljaka na m2, primenjuje se dopunsko sejanje (podsejavanje). Ovo je mera nude.
Loe nicanje useva najee je posledica subjektivnih razloga (slabo seme, loi uslovi setve, neodgovarajua dubina
setve, nepodeena sejalica). Podsejavanju se mora prii sa puno ozbiljnosti, a ono podrazumeva pripremu semena i
izbor sorata i hibrida krae vegetacije, pre svega zbog neujednaenog zrenja i problema prilikom etve i berbe,
pogotovu ukoliko je ona mehanizovana. Nasuprot toga, ako je broj biljaka prevelik, biljke se proreuju runo ili
mehaniki. Mainski se usev proreuje uzdu redova ili okomiti na redove (tzv., buketiranje).
Presaivanje je sadnja novih rasadnika na mesto ranije rasaenih koje se nisu primile, odnosno koje su
unitene.
Kod jarina retkog sklopa, ovisno o osobinama useva, primenjuju se i drugi bioloki zahvati kao to su
dopunsko opraivanje, lomljenje zaperaka, pinciranje itd).
Okopavanje je mera njega koja se danas koristi na malim povrinama ili na terenima gde je primena
mehanizacije oteana i tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Uglavnom se izvodi runo motikom, i ima ulogu
podsecanja korova, razrahljivanja zemljita oko korena biljke radi lakeg o breg pristupa kiseonika. Prilikom
okopavanja istodobno se i vri ogrtanje.
Meuredno kultiviranje se obavlja kultivatorima koji efikasno razrahljuju zemljite i unitavaju korov
izmeu redova. Taj se zahvat ponavlja prema osobinama i stanju zemljita kao i stepenu razvoja useva, a podeen je
prema vremenskim prilikama. Vlano-hladne godine i gajenje useva na teim zemljitima namee veu brigu oko
razrahljivanja i unitenja korova, dok za suvih godina i na lakem zemljitu kultiviranje se moe izostaviti. Danas se
meuredno kultiviranje vie koristi za razrahljivanje povrinskog meurednog sloja zemljita i spojeno je s prihranom.
Sada ima manju ulogu za suzbijanje korova zbog primene herbicida.
139
Dubina i irina zone kultiviranja u zavisnosti Zatitni diskovi prilikom kultiviranja

od porasta biljaka
Meuredno kultiviranje kukuruza
Kod prve kultivacije kada su biljke male od najveeg je znaaja spreavanje nagrtanja zemlje na biljke. Tada se
obavezno koriste zatita u vidu diskova kojima se precizno odseca zatitna zona i istovremeno spreava nabacivanje
zemlje na biljke. Pored toga, vano je i pravilno podesiti dubinu kultiviranja kako ne bi dolo do povrede korenovog
sistema.
Osim meurednih kultivatora sa pasivnim radnim organima (motiicama) u primeni su i kultivatori sa aktivnim
radnim organima za meurednu kultivaciju u obliku rotacionih sitnilica.
Ogrtanje se pre mnogo vie primenjivalo u nezi nekih useva retkog sklopa. Ogrtanje je nespojivo s
mehanizovanim skidanjem plodina, pored tekoa koje mogu nastati za obradu na tekim, zbitim odnosno prosuenim
zemljitima. Izuzetak je krompir, jer rastu gomolja pogoduje nabaeno rahlo ogrtanje, a kod vaenja gomolja (vadilice
krompira) manje smetaju grebenovi u radu maine.
Ogrtanje kukuruza Ogrta za krompir
Prihranjivanje jarih useva je redovna mera nege. Ozimi usevi kod kojih je najintenzivniji rast u prolee se
prihranjuju odmah posle zime (usev tada veoma iscrpljen) i pred vlatanje.
Prihranjivanje se izvodi azotnim ubrivima - lakorastvorljivim i pristupanim biljkama. Kod prihranjivanja useva guste
setve korienjem traktora, primenjivati sistem stalnih tragova ili koristiti reetkaste nastavke na pneumaticima radi
manjeg gaenja. Okopavine se prihranjuju sa operacijom kultiviranja. ubrivo se unosi u trake, neposredno uz korenov
sistem. Ovom merom se plitki sloj zemljita prorahljuje, unitavaju se korovi i razbija pokorica.
Na manjim povrinama, ukoliko raspolaemo potrebnom tehnikom, prihranjivanje je najbolje obaviti
neposredno pre kie.
140
Nega viegodinjih useva

Gotovi su sve viegodinji zeljasti usevi gustog sklopa, a zapravo su to viegodinje deteline u istom gajenju
ili u kombinaciji s perenim travama. Jedna gajena vrsta ini izuzetak a to je hmelj. Meutim, ona je poluzeljasta vrsta a
traje vie godina.
Valjanje gustog useva posejanog u jesen dolazi u obzir nakon zime, ako je mraz izvukao biljice iz zemljita.
Za ovu operaciju upotrebljavaju se valjci glatkog oboda.
Dopunsko sejanje dolazi u obzir ako je deo klijanaca ili mladih biljica propao u toku jeseni i zime. Osim
osiguranja potpunog sklopa, dopunskim sejanjem se onemoguava razvoj i irenje korova na praznim mestima.
Drljanje nakon zime praktikuje se u drugoj godini vegetacije i kasnije, ali se taj zahvat prema potrebi
primenjuje i u toku rasta tako da se povrina prodrlja nakon konje.
Prihranjivanje je vaan zahvat nege ovih gajenih vrsta, s tim da za vreme vegetacija dominira azot, dok je
teite fosforng i kalijumovog ubrenja prebaen u period mirovanja vegetacije. Prihranjivanje se primenjuje sa
agrotehnikom merom drljanja.
Zatita useva (fitozatita)je aktuelna naroito u poetku dok su biljke useva jo male i korov ima prednost u
zauzimanju proizvodne povrine. Kasnije je fitozatita usmerena samo na opasne korove.
Natapanje je vrlo bitno i usklaeno je s adekvatnim ubrenjem. Na taj nain se znatno poveava prinos, a
daje dobre rezultate u sunoj godini. Vrlo je efikasna fertirigacija, kada se natapanje vri u obrocima 7-8 dana nakon
konje, odnosno kada su rezovi biljaka ve zarasli.
Nega drvenastih useva

Nega drvenastih useva je specifina jer se radi o viegodinjim usevima (vonjaci). Od mehanikih zahvata
nege, primenjuje se tanjiranje, plitko frezanje i kultiviranje. Meuredna obrada u nezi drvenastih useva ima isti zadatak
kao kod jednogodinjih useva retkog sklopa, tj., odravanje slobodne povrine rahlom i istom od korova.
ubrenje kao mera prihranjivanja primenjuje se u nasadima drvenastih useva na nekoliko naina,
aplikacijom krutog stajnjaka na povrinu zemljita ili u zemljite, folijarno ubrenje i fertirigacija. Folijarno tretiranje
mikro i makrohranjivima dalo je dobre rezultate.
Natapanje drvenastih useva ima veliki znaaj u suvim uslovima proizvodnje ili u sunom delu godine.
Fitozatita kod drvenastih useva je vrlo sloena i skupa. Pri fitozatiti ovih useva akcenat je dat na
spreavanje biljnih bolesti i unitavanje tetnih insekata, dok je zatita protiv korova mnogo jednostavnija i manje
sloena. U nasadima drvenastih useva primenjuje se malovanje, tj, pokrivanje proizvodne povrine raznim mrtvim
materijalom, slama, kompost, stajnjak, seno ili ivim malom (npr.lihoraps) .
Meuredna obrada u vonjaku kultivatorom tipa boomerang
Hmelj kao viegodinja poluzeljasta vrsta saena na razmaknute redove ima iste zahvate nege kao i drvenasti
usevi (obrezivanje, meuredna obrada, prihranjivanje, natapanje i malovanje).
Zatita od mraza i protivgradna odbrana su fizike mera nege useva tokom vegetacije. Odbrana od
grada u nadlenosti je protivgradne slube finansirane od strane drave.
Najbolju odbranu od mrazeva prua zatieni prostor (tople leje, plastenici, staklenici), a na otvorenom polju
primenjuju se: oroavanje, zadimljavanje - pravljenje dimnih zavesa. Pogodnim vremenom setve utie se na razvoj
useva i stvaranje vee otpornosti prema mrazu.
141
Pokrivanje proizvodnih povrina (malovanje)

Zemljite slobodne prirode koje nose biljni pokriva zatiena su od nepovoljnih uticaja atmosferilija, izravne
insolacije golog zemljita, razaranje strukturnih agregata kiom, odnoenje zemljita vodom, evaporaacije i veeg
temperaturnog kolebanja. Na poljoprivrednom zemljitu prisutni su svi ti momenti. ovek je spoznao ovaj problem, pa
je pokuao to da rei pokrivanjem proizvodnih povrina na razne naine. Pokrivanje ili zastiranje poljoprivrednih
povrina raznim materijalima u strunoj literaturi se zove malovanje. Termin dolazi od engleske rei mulch to
izvorno znai nastor od lia ili slame.
Poloaj lukovica ispod mala Mal od raznih prirodnih materijala
Malovanje odnosno nastiranje proizvodnih povrina ima nekoliko namena. Pre svega je zatita od izravnog
nepovoljnog uticaja atmosferilija ukljuujui i insolaciju, poboljavanje vodnog i toplotnog reima zemljita,
stimulisanje biofaze zemljita, poboljavanje uslova ishrane gajenih biljaka i suzbijanje korova. Na pokrivenim
povrinama zemljite ne treba obraivati. Malovanje je redovna mera na nagnutim terenima izloenim eolskoj i hidro
eroziji i sastavni je deo konzervacijske obrade zemljita.
Za pokrivanje proizvodnih povrina ima veliki broj materijala kao i naina malovanja. Svi ti materijali se
mogu podeliti u dve grupe- ive i mrtve.
U materijale mrtvog mala pripadaju: plosnato kamenje, ljunak, pesak, pilovina, slama i drugi etveni
ostaci, seno, stajnjak, treset, ugljena praina, specijalni papiri, plastine folije au poslednje vreme i razna hemijska
sredstva koja poput propusnog filma uvaju nezatienu povrinu zemljita.
U ivi mal ulaze biljke malog habitusa, sejane u gustom sklopu sa ciljem da pokriju nezatienu povrinu.
ivi mal dolazi u nasade drvenastih kultura i u hmeljite. On ne sme da smeta usevu, a naroito ne u vreme berbe. Kao
ivi mal, seju se leguminoze (Triticum repens) i neleguminoze (facelija, lihoraps). Kasnije, ivi mal slui kao
zelenino ubrivo. Pogodan je na nagnutim terenima, ali mora biti osigurana voda i vee dovoljno hranjiva a kod
leguminoza o dovoljno azota. Treba napomenuti, da korienje ivog mala mora izbegavati u suvom klimatu, jer
dodatno iscrpljuje vlagu iz zemljita, pa je ovde racionalnije primenjivati mrtvi mal.
Primena mrtvog mala

Primena ploastog kamenja je vrlo stara, a koritena je u vinogradima primorskog podruja.
ljunak i pesak dolaze u nasadima drvenasti useva, ali se pesak primenjuje i kod nekih povrtnih useva.
Malovane povrine ljunkom i peskom u paniji se naziva enarenadosi. Meutim, malovanje ljunkom i peskom je
vrlo skupo jer trai mnogo rada, a kasnije stvara potekoe prilikom izvoenja odreenih agrotehnikih zahvata.
Pilovina se pre dosta primenjivala kao mal pri gajenju jagode, ribizle i maline. Pilovina se mea sa
zemljitem, to moe nepovoljno uticati na plodnost zemljita jer je pilovina bogata ligninom, a siromana azotom, pa
se pri razgradnji stvaraju kiseli meuprodukti. Zato je potrebno dodavati azot i voditi rauna o nautralizaciji
kiselosti zemljita.
Slama i pleva ee se javljaju kao materijali za pokrivanje, naroito slama. Malovanje slamom izvodi se na
oranicama nakon etve strnih itarica u intervalu izmeu dva useva. Tako pokrivena povrina moe se iskoristiti za
usejavanje postrnog siderata. U konceptu odrive poljoprivrede, malovanje slamom ili drugim slinim materijalima
ima iroku primenu u borbi protiv korova, odnosno smanjenja primene herbicida, kao i uvanje vlage zemljita u suvom
delu godine. Pleva se primenjuje kao i pilovina, ne samo kod vonih vrsta nego i na oranici. Uticaj na prinos je
pozitivan, ali tu treba mnogo materijala (30 t/ha) ka i radne snage, pa je ekonomski efekt upitan.
142
Mal od slame u usevu jagoda Mal od kukuruzovine u usevu kukuruza
Seno je mala koji se koristi iskljuivo u nasadima voa. Otkosi se nastiru oko stabala sa svrhom da se smanji
gubitak vode i bioloki aktivira zemljite. Mal od sena ima svojih loih osobina jer se u njemu nakupljaju tetnici a
pogotovo glodari, i to on uz sebe dosta vode i ne predaje u zemljite.
Kompost i stajnjak smatraju se odlinim malem pogotovo ako su zreli. To proizlazi iz toga to oni ne
samo da pokrivaju zemljite, ve su to ubriva ijim ulaskom hranjiva u zemljite povisuje plodnost i aktivira
mikrorganizme zemljita.
Treset i ugljena praina znatno smanjuju albedo zbog tamne boje, ine zemljite toplijim odnosno
poboljavaju toplinski reim zemljita.
Specijalni papiri su se upotrebljavali pre pojave plastinih folija za malovanje. Zbog skupoe materijala i
naina pokrivanja, primena ovih papira se isplatila samo kod visokoprofitablinih useva.
Plastine folije su se danas proirile kao materijal za malovanje. Dok prozirne folije slue za pokrivanje
osetljivih biljaka ili gajenje presada, to se sa neprozirnim (tamnim) folijama maluje slobodna povrina izmeu biljaka.
Premda to nije pravilo, jer se tamne folije upotrebljavaju kod malovanja povrina po redovima setve/sadnje naroito za
useve, iji se plodovi formiraju na povrini zemljita (krastavac, lubenice).
Razliite boje folija za malovanje Mal od crne plastine folije
Mehanizovano nastiranje Isecanje rupa na foliji
Na taj se nain plodovi uvaju od neistoa, te oni bivaju istiji i zdraviji. Tamne folije odlino tite zemljite
od nepovoljnih uticaja atmosferilija, poboljavaju vodno-toplinske prilike u zemljitu i eliminiu korove. Vano je rei,
143
da se prethodno povrina zemljita mora kvalitetno obraditi, tako da budu dobro usitnjena i poravnata jer e samo tako
folija lepo prilei na povrinu zemljita.
Postavljanje folija danas je mehanizovano (bilo je ranije rei u poglavlju o specijalnoj setvi). Na mestima sadnje prave
se rupe karama u obliku slova X ili plinskim buaem. Rupa ne sme biti vea od 10 cm promera, jer se inae mogu
pojaviti korovi.
Slaba strana plastinih folija je to brzo stare pod uticajem sunca, premda postoje fotorazgradljive folije koje se
nakon odreenog vremena pod uticajem svetla poinju same razgraivati. Ostaci takve folije se jednostavno zaoru.
Danas se naroito za malovanje u povrtarstvu primenjuje razliite folije prema odreenoj nameni (neke folije
ne dozvoljavaju kodenzaciju vodene pare s njezine unutranje strane, neke imaju u sebi sadre zatitna
sredstva, folije koje proputaju samo odreeni deo sunevog spektra, a razlikuju se po obliku materijala ili po boji itd).
Razna hemijska sredstva za zatitu golog zemljita od nepovoljnih uticaja atmosferilija i erozije
vodom ili vetrom, ne predstavlja pokrivanje zemljita u obinom smislu, ve stvaranje propusnog filma na povrini
zemljita. To su u prvom redu organski polimeri (Curasol), koji se prska kao vodena otopina po zemljitu gde nastaje
porozan tanki film (od 0,2 do 10 mm dubine zemljita). Taj stvoreni film uva zemljite od prejake evaporacije i erozije
vodom ili vetrom. Ova otopina stimulie klijanje i rast biljaka, a moe se meati sa ubrivima i pesticidima. On se moe
prskati i nakon setve. Osim curasola, primenjuju se bitumenske emulzije koje uvaju vlagu zemljita i stimuliu rast
useva. Za poboljavanje toplinskog stanja zemljita a s tim u vezi i bolje rast useva pre se sa anilinskim
jedinjenjima, dok kombinovanjem vermikulita s polivinilacetatom ili nekim drugim jedinjenjima, daje smese za
tretiranje povrine zemljita do 2,5 cm dubine, to vrlo pozitivno utie na nicanje i razvoj useva. Zatita od sue je
mera nege u vreme vegetacije useva. Koristi se u suvom klimatu ili u sunom delu godine, za veinu ratarskih a
pogotovo povrtnih kultura. Cilj je da se biljkama biljkama osigura dovoljne koliine vlage u najkritinijim fazama
razvoja, onda kada dotok vlage prirodnim putem nije dovoljan. Za osiguranje vode potrebno je izgraditi zalivne sisteme,
koji mogu biti razliite izvedbe, zavisno od veliine povrine, vrste useva i cilja gajenja.
Sistemi za navodnjavanje ( s leva na desno - tifon sistem i navodnjavanje prelivnim cevima)
I na kraju treba naglasiti da unapred propisati i predvideti mere nege za pojedine kulture je veoma teko.
Moraju se znati konkretni agroekoloki uslovi, trite, raspoloiva sredstva rada, njihove karakteristike, sorta/hibrid i
njihove karakteristike.
I najidealniji planovi nege, odnosno planovi agrotehnikih mera tokom vegetacije moraju se korigovati, jer je
to uslovljeno elementima koji nisu predvidivi.
144
Borba protiv korova

Naziv korov potie od Nemakog naziva Unkraut preko Maarske rei kr, a naem jeziku postoji
niz sinonima: divalj, dra, trava, antraga, glota, haluga, lomina, kalj, urodica, ogrizine, oinci, oredine,
amelj, avrlje, prijevor, handraina, harbuda i badrljica.
Korovi su u veoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih povrina, a na kopnu jo
i biljke bez hlorofila (paraziti).
Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se ovek poeo baviti zemljoradnjom, a
danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni lanovi u heterogenoj biolokoj grupi nazvanoj pratilaki
kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd).
Sve biljke koje rastu na proizvodnim povrinama meu gajenim biljkama mimo volje oveka,
oznaavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovita interesa oveka, pod korovima se
podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom stanitu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to
ne samo divlje ve i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).
Korovi u usevu kukuruza
Postoji razliita podela korova. Pored podele korovskih biljaka prema taksonomskim jedinicama,
sistematike biljaka, korovi se mogu podeliti na vie naina u zavisnosti od kriterijuma koji se uzimaju za osnovu
podele. Tako, na primer, korovske biljke shvaeno u irem smislu mogu se podeliti na dve osnovne grupe:
1. Korovske biljke u uem smislu.

2. Korovske biljke u irem smislu.
Korovske biljke u uem smislu predstavljaju ekoloku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao
pratioci gajenih biljaka, a ova grupa korova se naziva jo i segetalne biljke ili korovi. Segetalne biljke se nalaze
samo ili iskljuivo u usevima ili zasadima, esto samo u pojedinim usevima, dakle, ne mogu se razvijati bez
antropogenog uticaja.
Korovske biljke u irem smislu su sve nekorisne i tetne biljne vrste koje se pojavljuju na
antropogenim stanitima i izvan oraninih povrina. U ovu kategoriju ulaze: ruderalne biljke, korovi na
prirodnim livadama u panjacima, kanalima, korovi u umama, ribnjacima itd.
Ova podela izvrena je prema karakteristikama stanita koju korovi naseljavaju. Meutim, korovi u
irem smislu mogu se javiti u usevima i zasadima, kao to se npr., segetalni korovi odnosno korovi u uem
smislu mogu javiti na nekim ruderalnim i drugim stanitima. Zbog toga je prihvatljivija sledea podija korova:
korovske, korovsko-ruderalne i ruderalne vrste.
a) Korovske biljke obuhvataju vrste koje se sreu uglavnom u usevima i zasadima, odnosno
obradivim povrinama na kojim se vri primena intenzivnih agrotehnikih mjera. Meu ovim vrstama
prevladavaju jednogodinji korovi.
b) Korovsko- ruderalne biljke su velika grupa vrsta koje se skoro podjednako mogu nalaziti u
usevim i zasadima kao i na ruderalnim stanitima. Meu ovim vrstama se sreu jednogodinje i viegodinje
biljke, a obino se sreu na stanitima sa slabijim intenzitetom agrotehnikih mera.
c) Ruderalne biljke ili vaganti, predstavljaju vrste koje se uglavnom sreu na ruderalnim stanitima
(ubrita, ekonomska dvorita, prostori oko naselja, utrine, mee, pored puteva, kanala, eleznikih pruga,
145
vodotokova itd.). Ruderalne biljke se retko sreu u njivskim usevima. ee se sreu u vonjacima i vinogradima
i na livadama i panjacima. Meu njima prevladavaju viegodinje vrste.
Postoji i ira podela korova sa stanovita interesa u poljoprivrednoj proizvodnji, a to je:
a) Apsolutni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj povrini koja nije cilj gajenja, a koja stoji u
kompentencijskom odnosu prema gajenim biljkama i koja nije od koristi a moe biti tetna za sami usev,
zdravlje ljudi i domaih ivotinja
b) Relativni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj povrini koja nije cilj gajenja, a inae moe
biti gajena biljka ili biljna vrsta koja na neki nain moe biti korisna ali ne pripada u antropogene biljke. esto u
relativni korov ulaze i gajene biljke ako se nau u usevu drugih vrsta ili sorte pa ak i hibrida.
Pored ovih podela, postoje podele na osnovu duine vegetacije:
1. Jednogodinji.
2. Dvogodinji.
.3. Viegodinji.
Zatim prema nainu razmnoavanja, dakle vrste korova koje se razmnoavaju:

1. Semenom.
2. Vegetativno.
3. Vegetativno i semenom.
Prema botanikoj pripadnosti:
a) Uskolisni (korovi iz razreda jednosupnica Monocotyledonae)

b) irkolisni (korovi iz razreda dvospunica Dycotiledonae)
Isto tako, prema visini stabljike (niski, srednji i visoki), prema vremenu klijanja i nicanja (rani, srednji i
kasni), itd.
Korovi nisu sluajni pratioci, ve su se kroz due vremensko razdoblje ivei uz gajene biljke, a pod
uticajem oveka prilagoavali agrotehnikim merama koje je primenjivao ovek u procesu gajenja useva.
Prilagoavanje na antropogeno zemljite i agrotehnike zahvate je ilo tako daleko da mnogi korovi izvan
agrosfere ne mogu uopte opstati. Njima je potreban indirektan ovekov uticaj.
Kao rezultat evolucije korova pod uticajem oveka, prilagodili su se novim uslovima na antropogenom
stanitu. Imaju naglaenu jednogodinjost, izgubili su zatitne organe, leguminozni korovi nemaju "tvrda" zrna ,
imaju uveanu ili smanjenu veliinu semena u poreenju sa izvornim vrstama i kozmopolitizam.
Od navedenih prilagodbi, najvanije su jednogodinjost i kozmopolitizam. Zbog jednogodinjosti,
korov se dobro prilagouje izmeni useva na obradivoj povrini, a kroz kozmopolitizam osigurava ekoloku
adaptaciju na razliite agrobiotope.
Jednogodinjost se karakterie irenjem korova samo semenom, a u semenu mogu najbolje preiveti
nepovoljne periode, bilo da se to odnosi na ekoloke uslove ili na agrotehnike zahvate.
Bioloke osobine korova

Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoavanja na ivot u agrobiocenozi.
Bioloke osobine korova su poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki,
otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima, otpornost prema bolestima i tetnicima, posedovanje
posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja, otpornost semenki prema vanjskim tetnim
uticajima, sposobnost klijanja semena u mlenom zrenju, stvaranje semenki razne duine klijavosti.
Poliploidija
Poveani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veu bujnost, vei habitus i varijabilnost to im
osigurava bolju ekoloku adaptaciju.
146
Dormantnost
U nepovoljnim uslovima za ivot korova, neki inhibitori u semenu spreavaju klijanje iako je ono
sposobno za klijanje. Na taj nain dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe
povoljni uslovi za ivot korova. Poveanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.
Neotenija
Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona
je potaknuta ekolokim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva
potie neoteniju. Neotenija oteava borbu protiv korova, jer skraivanjem vegetacije, korov osigurava
potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu povrinu.
Stvaranje velikog broja semena

Zbog vee proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama, jer ostaju na proizvodnoj
povrini i osiguravaju potomstvo u razliitim uslovima rasta i pri veem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.
Tab. Broj semena jedne biljke korova (Koji i inar, 1985).

Vrsta korova Broj semena Vrsta korova Broj semena
Bidens tripartitus 250 Daucus carota 4 000-10 000
Bifora radians 100-1 200 Anthemis arvensis 4 400-30 000
Lathyrus aphaca 400-1 300 Capsela bursa-pastoris 2 000-40 000
Veronica triphyllos 1 000-2 000 Chenopodium album 3 100-80 000
Heliotropium
2 100 Solanum nigrum 40 000
europeum
Cirsium arvense 4 000-6 000 Stellaria media 15 000-25 000
Rumex crispus 3 700-5 100 Artemisia vulgaris 50 000-700 000
Sonchus arvensis 6 400 Erigeron canadensis 100 000-200 000
Portulaca oleracea 9 200 Galinsoga parviflora 300 000
Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujui svojoj biolokoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi lake trpe od nepovoljnih
abiotskih faktora (sua, vlaga, hladnoa, vruina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u
veini sluajeva ostaju neoteeni i tada obilno stvaraju vei broj semena.
Otpornost prema bolestima i tetnicima

Vei vigor ini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a ini ih istodobno
konkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.
Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja

Posebni organi u korova su otre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr).
Insekti i ivotinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lake preivljavaju i obezbeuju sebi
potomstvo. U nekih korovskih vrsta, elije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog ega ih ivotinje
ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia
sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium , Hyoscianus niger, Solanum nigrum).
147
Ononis spinosa je obrasla dugim i otrim bodljama Bodlje na listu palamide
Conium maculatum je jedna od naih najotrovnijih korova Hyosciamus niger (bunika)
Otpornost semena prema vanjskim uticajima

Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje grae i sastava.
Vrlo vrsta semena ljuska (kremina kiselina) i vei sadraj ulja u semenu ini seme korova vrlo otpornim na
tetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.
Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena

To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreenom momentu kada za biljku
korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija ve u mlenom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji
ovas (Avena fatua).
Divlji ovas (Avena fatua) moe da klija u mlenom zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)
148
Stvaranje semena razne duine klijavosti

Mnogo korovskih vrsta stvara seme razliite duine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju
postepeno u etapama i trei imaju produenu klijavost do nekoliko desetljea. Gajene biljke tu sposobnost
nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo ovek.
Nain razmnoavanja korova

Korovi se razmnoavaju na dva glavna naina: semenom i vegetativnim organima (rizomi, lukovice,
stoloni). Dok se jedne vrste korova razmnoavaju samo semenom, drugi semenom i vegetativno.
Korovi koji se razmnoavaju samo semenom su jednogodinji a nazivaju se semenski korovi. Nasuprot
njih, vrste koje se razmnoavaju semenom i vegetativno su viegodinji (pereni) a nazivaju se jo i rizomni
korovi, iako se neki ire i drugim vegetativnim organima.
Zastupljenost jednogodinjih i viegodinjih korova ovisi o stepenu intenzivnosti poljoprivrede.
Ekstenzivnu poljoprivredu prati vei broj viegodinjih korova, a intenzivnu jednogodinjih korova.
Nain irenja korova

Korovi se ire aktivno i pasivno.
Aktivno irenje korova semenom (autohorija) nije tako esto kao pasivno. Pri aktivnom irenju, korov
odbacuje seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. Oni se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj
nain odbacuje seme na izvesnu daljinu. Udaljenost prilikom odbacivanja semena od majinske biljke nije
velika (od nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara). Autohorno se ire Linaria vulgaris, Delphinium
consolida, Agrostemma githago, Erodium cicutarium, Ecbalium elaterium i neki drugi).
Aktivno irenje (Erodium cicutarium)
Pasivno irenje korova semenom (alohorija). To je glavni oblik irenja sjemena korova, a faktori
pasivnog prenoenja semena su vetar, voda, ivotinje i ovek.
a) irenje vjetrom ili anemohorija. irenje vjetrom u prirodi je vrlo raireno i vaan nain
zakorovljivanja proizvodnih povrina, pogotovu u predelima gde duvaju jaki vetrovi. to je vetar
jai, a seme lake i bolje osposobljeno za letenje to je anemohorija vea. Mnogima su korovima
seme tako graene da mogu leteti ( dlaice -papus) ili izrataji na plodu (krilca), pri emu je bitno
da je seme lagano. Anemohorni korovi su Tragopogon pratensis, Taraxacum officinale, Cirsium
arvense, Senecio vulgaris, Sonchus arvensis , Centaurea cyanus i drugi.
149
Seme prilagoeno irenju vetrom -Taraxacum officinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)
b) irenje vodom ili hidrohorija. Uz anemohoriju to je najvaniji nain irenja semena korova. Vode
svojim kretanjem, poevi od jaih kia, pljuskovi, bujice, manji i vei potoci, osobito poplave u
velikim koliinama prenose semenke korova a katkada na velike daljine. Pri tome naravno, propada
stanovit postotak semena korova, ali zbog otpornosti prema vodi ostaje velik broj njih na ivotu i
doprinose zakorovljivanju. Seme i plodovi korova koji se ire vodom, imaju specifinu masu manju
od vode, a esto i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene vazduhom to im
omoguava lake lebdenje u vodi. Da bi se plodovi i semena korova zatitili od tetnog dejstva
vode, oni se esto odlikuju nekvaljivou. Nekvaljivost se postie votanom prevlakom, jako
razvijenom kutikulom ili naroitim tkivom, a u sitnijih plodova i semena postoje udubljenja u
epidermisu, papilama i dlakama. Mala udubljenja i meuprostori izmeu papila i dlaka ispunjeni su
vazduhom, koji spreava kvaenje povrine ploda i semena. Hidrohorno zakorovljivanje je jako
izraeno kod proizvodnih povrina sa sistemom za navodnjavanje.
c) irenje ivotinjama ili zoohorija.. Korove naroito ire kukci, ptice i velike ivotinje povrinom
svog tela ili probavnim traktom. Zato se zoohorija deli u epizoohoriju i endozoohoriju. Poseban je
oblik zoohorije skupljanje semena korova to ga ine neke ivotinje, a naziva se sinzoohorija
(hrak). Kod epizoohorije seme korova se hvata za tela ivotinje (dlaka, runo i papci u
ivotinja papkara). Korovi se zadravaju raznim hvataljkama ili lepljivim materijama. Od
ivotinjskih vrsta, ovca svojim runom vrlo mnogo iri semena korova. Za tela ivotinja lako se
hvata seme Arctium lappa, Bidens tripartita, Agrostemma githago Galium aparine, Xanthium
strumarium, Caucalis platycarpos. Kod endozoohorije, semena korova s hranom prolaze kroz
probavne organe ivotinja i ostaju neoteene. Padaju na zemljite s ekskrementima i dalje klijaju
u povoljnim prilikama. Endozoohorija moe biti vaan oblik irenja korova ako ivotinje jedu
hranu bogatu njihovim semenima. Na velike daljine seme korova raznose ptice (omitohorija) ako
se hrane korovima. Poseban je oblik irenja semena korova to ga ine mravi (mirmekohorija).
Mravi u svojim nastambama pored ostalih materija sakupljaju seme korova, pa to moe biti jedan
iako ne tako vaan nain irenja korova.
Plod Arctium lappa prilagoen za zoohorno irenje Kukice kojom se iak prihvata za dlaku ivotinja
150
Seme Xanthium strumarium Seme Galium aparine Seme Bidens

tripartita
sa kukicama
d) irenje od strane oveka ili antropohorija. ovek nesvesno iri korove, pa antropohorija prati
agrikulturu tako rei od njezina postanka. Moe se rei da su razmeri i daljinski dometi
antropohorije s vremenom bivali sve vei. Tome su u velikoj meri pridonosile seobe naroda, ratovi
i meunarodna trgovina. Naroito su dva svetska rata prebacivanjem vojski iz jedne zemlje u drugu
te s kontinenta na kontinent izvrili antropohoriju u tako velikim dimenzijama koje do tada nisu
bile poznate u istoriji poljoprivrede. ovek prenosi seme korova obuom i odeom, ali najvie
trgujui semenom i reprodukcijskim materijalom, u transportnim sredstvima, oruu i mainama,
primenjujui nedovoljno prevreli ubrivo, nezreli kompost itd.
Viegodinji korovi takoer sudeluju u zaraenosti pedosfere. Pod zemljom na jednom hektaru se moe
nai 10 t rizoma, to iznosi duinu od 1 000 km sa 100 000 000 vegetativnih pupova korova (Klap, 1967)..
Tab. Duina rizoma, broj vegetativnih pupova i masa rizoma korova po jedinici proizvodnje povrine
Duina rizoma Broj vegetativnih
Vrsta korova Masa t/ha
(u km/ha) pupova/ha
Cirsium arvense 82 81 500 - 5 210 000 1,580
Tussilago farfara 1 500 1 700 000 - 25 960 000 15,240
Sonchus arvensis 760 760 000 -166 090 000 10,080
Polygonum amphibium - 600 000 9 100 000 11, 140
Stachys palustre - 5 280 000 - 70 000 000 10, 790
Agropyron repens 4 950 495 000 - 2 597 000 28, 900
Palamida (Cirsium arvense) ima duboke i razgranate rizome
151
teta od korova
Zajedno sa insektima, grinjama, nematodama, glodarima, pticama i prouzrokovaima biljnih bolesti, korovi
spadaju u bioloke agense koji prouzrokuju tetu. Prema jednoj analizi, teta od korova u SAD iznose 3,7
milijardi dolara godinje. Od ukupne tete u poljoprivredi te zemlje, 34 % otpada na tetu od korova (Koji i
inar, 1985).
Tab. Svetski gubici prinosa pojedenih gajenih biljaka (u procentima od potencijalno moguih prinosa)
Gubici (u%)
Usevi Prouzrokovai Korovi Ukupno
tetoine
bolesti
Penica 6,0 9,1 9,8 23,8
Kukuruz 12,4 9,4 13,0 34,8
Pirina 26,7 8,9 10,8 46,4
Krompir 6,5 21,8 4,0 32,3
eerna repa 8,3 10,4 5,8 24,5
Povre 8,7 10,1 8,9 27,7
Voe 7,8 12,6 3,0 23,4
Vinova loza 3,2 23,4 10,1 36,7
Tab. Ukupni gubici prinosa u raznim geografskim oblastima (u procentima od potencijalno moguih
prinosa)
Gubici (u%)
Usevi Prouzrokovai Korovi Ukupno
tetoine
bolesti
Sev. i Cent. Amerika 9,4 11,3 8,0 28,7
Juna Amerika 10,0 15,2 7,8 33,0
Evropa 13,0 12,9 15,7 41,6
Azija 20,7 11,3 11,3 43,3
Okeanija 7,0 12,6 8,3 27,9
teta od korova i poljoprivredi se najee moe ispoljiti u sledeim oblicima:

1. Korovi u proseku troe vie vode od gajenih biljaka.
2. Zasenjivanjem proizvodne povrine sniavaju temperaturu zemljita (i do 2,70C na 10 cm dubine
zemljita).
3. Troe velike koliine biljnih hranjiva, naroito kalijuma i azota.
Korovi su snaan konkurent za biljna hranjiva. Korovi zasenjuju vegetacioni prostor gajenih biljaka
Kukuruz pokazuje simptome nedostatka azota.
4. Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama.
152
Palamida i divlji sirak ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama
5. Rizomi viegodinjih korova smetaju u obradi zemljita. (Sorghum halepense, Cirsium arvense,
Agropyron repens, Pteridium aquilinum, Cynodon dactylon, Rubus ceasius).
6. Prenosioci su bolesti i tetnika gajenih biljaka. Anchusa officinalis prenosi ru strnih ita. Za irenje
virusnih obolenja krompira, duvana, paprike, opasni su korovi iz familije Solanaceae. Nematode
eerne repe (Heterodera schachtii) ire se pomou Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Atriplex
patule. Mnogi korovi su domaini prvoj generaciji liinki kupusnog belca (Pieris brassiceae).
Anchusa officinalis je prenosilac bolesti itne re
7. Neki su korovi paraziti gajenih biljaka. Cuscuta europea parazitira mnoge gajene biljne vrste, kao i
specijalizovani parazit Orobanche sp.
153
Vilina kosica (Cuscuta sp). je najopasnija biljka parazit Vilina kosica parazitira biljku krastavca
8. Izazivaju poleganje gajenih biljaka nenije grae, (Convolvulus arvensis i strnim itima).
Slak (Convolvulus arvensis) izaziva poleganje nenih gajenih biljaka

9. Alogamni korovi se mogu spontano ukrtati sa alogamnim gajenim vrstama. Raireno je ukrtanje
korova iz familije Brassicaceae sa gajenim biljkama iz iste familije. Divlji ovas se spontano ukrta sa
gajenim ovsom.
10. Izazivaju trovanje ljudske i stone hrane. Kukolj kvari kvalitet brana, mleka i maslaca.
Melampyrum arvense takoer kvari kvalitetu brana a i tetna je za zdravlje ljudi. Divlji luk kvari ukus
i miris mleka. Lolium temulentum je toksian za oveka i domae ivotinje. Conium maculatum moe
izazvati trovanje ljudi i stoke sa smrtnim ishodom. Pteridium aquilinum kod rogate stoke izaziva
hematuriju, odnosno krvarenje u mokranom sistemu to dovodi do uginua stoke, Linaria vulgaris
kod konje izaziva latirizam.
Paprat (bujad- Pteridium aquilinum) izaziva krvarenje u mokranom sistemu goveda
154
Korist od korova
Kao pripadnici velike grupe viih biljaka, korovi mogu biti na odreeni nain korisni za
oveka. Neki od korova su dobra i kvalitetna hrana za ishranu stoke naroito za svinje (Amaranthus
retroflexus, Urtica dioica, Chenopodium sp. Atriplex patula, Galinsoga parviflora, Sonchus sp itd). Brojne
su korovske vrste koje imaju lekovite osobine, prvenstveno kamilica, metvice, stolisnik, koprive, a neke
mogu posluiti i u ljudskoj ishrani kao mlada salata u vreme kada gajena salata nije dospela za upotrebu.
Korovi su dobra pelinja paa, naroito maslaak ako se ne nalazi u plantaama voa.
Stoka je vrlo rado jede (Galinsoga parviflora)
Meutim, od prisustva korova na proizvodnim povrinama je vea teta od koristi, pa je zato potrebna
stalna borba protiv njih.
Suzbijanje korova
Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj
da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja
korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemogue u potpunosti unititi, suzbijanje
mora ii do praga ekonominosti, a sa tim u vezi do praga i tetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u
usevu gde nee naneti gajenim biljkama znatniju tetu. Otuda se ekonominost u suzbijanju korova mora pronai
kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoenje integralnih mera
borbe protiv njih.
Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa razliitih mera i naina suzbijanja korova
koji se, u zavisnosti od useva, floristikog sastava i grae korovske zajednice i konkretnih agroekolokih uslova
na datim povrinama, meusobno na ovaj ili onaj nain dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da
bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru.
U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i
direktne mere.
Indirektne mere suzbijanja korova
To su mere koje obuhvataju sve one naine suzbijanja korova koje se izvode van obradivih povrina pre
nego to seme korova dospe na proizvodne povrine, a to su:
a) ienje semena -Iz semena gajene biljke odstranjuju ive i neive primese, a naroito seme
korova. Setva istog semena predstavlja vrlo efikasan nain suzbijanja korova i od toga u mnogome zavisi
budua zakorovljenost useva. ienje semena se vri u ustanovama za doradu semena. Ono je toliko vano da je
u pogledu nekih korovskih vrsta i regulisano zakonom.
155
Trifolin maina sa magnetnim valjcima za ienje semena detelina od viline kosice
Tako je po Zakonu o prometu semenskom robom bive SFR Jugoslavije, meu ostalim pisalo da seme
detelina, trava, detelinskotravnih smesa ne sme sadravati ni jedno klijavo seme viline kosice (Cuscuta sp.),
maka (Papaver sp) ni bunike (Hyosciamus niger), a u semenu lana ne sme biti vie od 10 semena korova Lolium
linicolum, 60 semena Lolium temeulentum i 20 semena korova Camelina sativa. Naroito je opasna prisutnost
viline kosice u semenu detelina, zato u promet ide samo plombirano seme. Seme detelina se isti u ustanovama
za doradu semena pomou trifolin maina. Neoieno seme detelina se pomea sa finom metalnom
pilovinom. Pilovina se nahvata na hrapavu povrinu semena viline kosice i prolazei pored elektromagneta
odvaja se od glatkog semena detelina.
b) Ispravan postupak sa raznim otpacima u poljoprivredi Jedan od naina irenja korova je
da se otpaci vridbe daju stoci kao hrana. Otporna semena korova prolaze neoteena kroz probavni trakt
ivotinja i tako se vri zaraza proizvodnih povrina, (endozoohorija). Vrlo je vano da se etveni ostaci koji se
najee sastoje od semena i plodova korova, ako se iskoriavaju kao stona hrana (tzv. urodica), izloe
visokim temperaturama, a seme korova koje se nalazi u plevi samelje, pa tek tada upotrebi za ishranu stoke.
c) Pravilno negovanje stajnjaka i komposta -U stajnjaku i kompostu ima mnogo semena korova
koje je prolo kroz probavni sistem stoke. Seme korova ima visoko izraenu ivotnu sposobnost tako da moe
ouvati klijavost pri vrlo nepovoljnim uslovima ivota. Osim toga u prostirki slame ima takoe veliki broj
semena korova. Stoga je potrebno da se koristi dobro zgoreo stajnjak gde se usled uticaja termogenih bakterija
prilikom razgradnje organske materije u stajnjaku i kompostu. Ovo se postie pravilnom manipulacijom
stajnjaka prilikom zgorevanja gde se postie temperatura u stajnjaku iznad 80 C, pri emu se znatan procenat
semena korova unite.
d) Odravanje istoe poljoprivrednih zgrada, dvorita i maina Ekonomska dvorita, silosi,
farme, skladita stone hrane i hangari moraju se istiti jer mogu biti veliki rasadnik korova, a isto tako se
moraju odravati i istiti poljoprivredne maine jer se u njima moe nai znatan broj semena korova. Ekonomska
dvorita se moraju esto kositi pogotovo prije obrazovanja semena a koji se nalaze u ekonomskom dvoritu.
e) Unitavanje korovskih biljaka na neproizvodnim povrinama Povrine pored puteva,

eleznikih pruga, vodotokova, neureene povrine kraj naselja, deponije ubrita, utrine, mee, zaparloene
povrine itd., su stanita posebne ruderalne vegetacije, u ijem sastavu se, pored ruderalnih nalaze i korovsko-
ruderalne biljke. Ova stanita predstavljaju stalan izvor zaraze proizvodnih povrina. Korovi na ovim stanitima
se unitavaju koenjem i spreavanjem plodonoenja, razoravanjem, plamenom, kao i primjenom totalnih
herbicida.
156
Unitavanje krova na neproizvodnim povrina plamenom
157
Direktne mere suzbijanja korova
Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim povrinama. One se,
prema nainu izvoenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehnike, fizike, hemijske i bioloke mere.
Agrotehnike mere
a) Zaoravanje strnita -Zaoravanjem strnita nakon etve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi
korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnoavanja.
Zaoravanjem strnita unitavaju se nadzemni organi jednogodinjih i viegodinjih korova zaostalih posle etve. Ovom
merom se na odreeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodinje vrste, a kod viegodinjih vrsta,
unitavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa to dovodi do iznuravanja biljaka.
b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uniti sve nadzemne delove
biljaka, izbaci na povrinu podzemne organe vegetativnog razmnoavanja i seme korova koje je bilo na povrini duboko
zaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljanjih uslova smanjuje se
vitalnost izbaenih vegetativnih organa korova kada bivaju uniteni. Izorana semena koja su prola kroz period
mirovanja, ponovo niu da bi dopunskom obradom zemljita ponovo bili uniteni.
c) Predsetvena priprema zemljita -Predsetvenom pripremom zemljita, unitavaju se iznikli korovi. To
se postie vlaenjem, plonim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.
Predsetvenom obradom zemljita se unitavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obrade
d) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki znaaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim tim
mogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje odreenog sklopa i njegove
pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razvie korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve u
velikoj meri utiu na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehaniki ugui
korovske biljke.
e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljava se ambijent odnosno poboljavaju se uslovi rasta i
razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoravaju uslovi za rast i razvoj korova.
Razbijanje pokorice drljaom i unitavanje korova Meuredna kultivacija ratike
158
Te mere su: drljanje prilikom unitavanja pokorice pri emu se unitavaju i korovi, ubrenje odnosno
prihrana pri emu se poveava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje,
meuredna kultivacija itd.
Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju Vider sa horizontalnim prstima
Vider sa vertikalnim etkama za povrtne useve Vider sa horizontalnim etkama

za predsetveno unitavanje korova
Plevljenje korova iz rasada biljaka u zatienom prostoru Okopavanje krompira
f) ubrenje -ubrenje kao mogua mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usled
povoljnih uslova pri poveanju sadraja hranjivih materija u zemljitu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i povea
njihova konkurentnost u odnosu na korove.
159
g) Malovanje -Malovanje pored ostalog, ima znaajnu ulogu u suzbijanju nicanja i razvijanja korova, jer
materijali sa kojim se pokriva setvena povrina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od vetakih materijala,
specijalni papiri, plastine folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena povrina koja stvara tanak i porozan
film) onemoguuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.
Mal od slame je jedan od naine zatite od korova (usev belog luka)
Crni plastinim malem se efikasno titi o korova Dobre rezultate pokazuje i mal od specijalnog papira
Polje pod malem od slame i agrotekstila Usev paradajza pod malem od crne folije
h) Plodored -Plodored je vrlo vana mera zatite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja moe
biti fiziki i alelopatski. Fiziki je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili kotan u usevu
penice) i na taj nain onemoguava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niu u aprilu kada je penica ve vrlo
bujna i nalaze se u fazi zavretka vlatanja i poetka klasanja. Alelopatski odnos izmeu gajene biljke korova zasniva se
na uticaju izluevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos moe biti obratan. Ovas
inhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, ra suzbija rast Matricaria chamomilla, penica inhibitorno deluje
na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se
odnosi proizvodnje i delovanja kolina to za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici i
useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz odreenih useva.
160
Fizike mere suzbijanja

Fizikim merama borbe, direktno se unitavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ili
natapanjem vodom.
a) Primena plamena -Unitavanje korova plamenom vri se samo u irokorednim usevima otpornim na visoke
temperature (kao na primer pamuk) ili na povrinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni
kultivatori sa veim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i unitavaju nadzemni delovi korova i seme
na povrini zemlje.
Meuredno unitavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povre
b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu unititi i pregrejanom vodenom
parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim povrinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko
provodi i to uz izuzetno stroge mere zatite.
c) Natapanje vodom -Primenjuje se na povrinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvoja
korova. Natapa se itava povrina vodom do uginua korova. Meutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se
nalaze u fazi semena. Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niu, pogotovo ako se ima u vidu njihovu
ivotna sposobnost preivljavanja u obliku semena u nepovoljnim ivotnim uslovima.
Bioloke mere suzbijanja

Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako
i korovi. U vezi s tim postoje sledee bioloke mere borbe protiv korova:
a) Bioloka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz
Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva
prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unoenjem iz
Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina
hyperici, dolo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.
Chysolina hyperici
b) Mikrobioloki agensi kao faktori bioloke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosno
mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na odreenom stanitu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix
inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.
Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.)
prouava se mogunost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.
Primena patogena se vri na dva naina: klasinim nainom inokulacije (infekcije) korova i daljnim
samostalnim irenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.
b) ivotinje herbivore (stoka odnosno domae ivotinje) u biolokoj borbi protiv korova- Domae
ivotinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na povrinama gde nema jo gajenih biljaka znatno smanjiti
broj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparloene povrine, itd. Isto tako i ribe herbivore
mogu renim i jezerskim vodenim povrinama smanjiti broj vodenih korova.
161
Ovce efikasno reguliu populaciju korova na zaparloenim povrinama
d) Vie biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova. - Ve je ranije reno da biljke
jedna na drugu utiu kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiu na razvoj
odreenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnou mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na
primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta istu povrinu od korova.
Hemijske mere suzbijanja
Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno
unitavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je poela poslednjih etrdeset godina. U odnosu na
ostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost to je omoguilo
njihovu iroku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.
Podela herbicida
Prema karakteru delovanja na gajene biljke, herbicidi se mogu podeliti na: neselektivne i selektivne.
a) Neselektivni herbicidi -Primenjuju se za potpuno unitavanje biljnog pokrivaa (totalni herbicidi), ili bar
nadzemnih delova biljki. Koriste se za unitavanje vegetacije pored eleznikih pruga, puteva, kanala i drugih
irigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobraenim terenima koji se privode kulturi, itd.
b) Selektivni herbicidi To su hemijski preparati koji unitavaju pri odreenim koliinama samo korovske
biljke dok za gajene biljke nisu toksini. Prema nainu delovanja, herbicidi se mogu podeliti na: kontaktne i herbicide
translokacionog delovanja.
Kontaktni herbicidi -Deluju pri neposrednom dodiru sa delovima biljke pri emu ne prodiru u unutranjost i
ne razaraju ostale delove, ve samo delove biljke koji su doli u kontakt sa herbicidom.
Translokacioni herbicidi -Nazivaju se jo i sistemini herbicidi. Oni imaju hemijska jedinjenja koja bivaju
usvojena preko biljnih organa (list ili koren), premetaju se kroz biljku (floem, ksilem ili elijski protoplast), te
dospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivaju promene fizioloko-biohemijskog karaktera koje dovodi
do uginua biljke.
162
Usev soje zaraenim korovima
Primena herbicida na oranicama

(za ratarske i povrtne useva)
Herbicidom se moe tretirati zemljite ili samo korov. Tretiranjem zemljita, herbicid unitava klijance korova,
a kad se tretira korovska vegetacija, onda herbicid deluje dodirom (kontaktom) ili translokaciono kroz biljku.
S obzirom na agrotehnike zahvate, herbicidi se primenjuju:
a) Pre setve (presowing metoda).

b) Pre nicanja (preemergence metoda).
c) Nokon nicanja (postemergence metoda)
Na oranicama pre setve herbicidi se manje primenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima,
ili se radi u herbicidima koji se moraju inkorporirati u zemljite zbog fotolabilnosti.
Primena herbicida pre setve (presowing metoda)
Metoda primene herbicida pre nicanja je glavni nain suzbijanja korova na oranicama. Herbicid se primenjuje
od asa setve do pred nicanje, radi unitavanja korova u fazi klijanaca. Uinak ovisi o svojstvima i stanju zemljita
nakon setve/sadnje.
163
Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva Suzbijanje korova u rasadu paprike u plasteniku
(Hrusti, et.al.1998) (Rui, 2002)
Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, takoer je vrlo rairena, pri emu je mogue tretirati itavu
povrinu useva gustog sklopa, redove kod useva retke setve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina
kosica npr.).
Nakon setve/sadnje redovito se daju hormonski, selektivni herbicidi, pa se lako mogu otetiti susedni osetljivi
usevi prilikom zanoenja sredstva.
Ve prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinani preparati ili njihove kombinacije.
Meuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja useva
Detaljnije mere zatite useva od korova herbicidima sluaju se na kursevima Fitofarmacija i Zatita bilja
na Poljoprivrednim fakultetima.
164
Sistemi biljne proizvodnje

Gajene biljke su vezane uz grane biljne proizvodnje odnosno uz proizvodne kategorije
zemljita (oranice, vrtove, vonjake, vinograde i travnjake). Svaka od navedenih kategorija se iskoritava na
specifian nain spajajui ekoloke faktore sredine s glavnim zahtevima gajenih biljaka. Prema tome, pojedinim
kategorijama zemljita svojstveni s sistemi biljne proizvodnje, a oni su klasifikovani na sledei nain.
Klasifikacija sistema biljne proizvodnje
Sistemi biljne proizvodnje kod drvenastih useva obrauju se detaljno u proizvodnim granama voarstva
i vinogradarstva, a sistem biljne proizvodnje na travnjacima u predmetu Krmno bilje. Zato e ovde biti
opisan samo sistem biljne proizvodnje na oranicama i konsocijaciji odnosno kombinaciji oraninih i drvenastih
useva.
Sistem biljne proizvodnje na oranicama

Sistem biljne proizvodnje na oranicama ukljuuje sledee kategorije:
1. Plodored.
2. Slobodna plodosmena.
3. Monoprodukcija.
Plodored
Pre detaljnijeg razmatranja pojma plodoreda, potrebno je terminoloki objasniti pojmove kategorija
useva koje se esto upotrebljavaju vezano za plodored.
Kategorije useva u plodoredu (Mihali, 1985)

Oznaka useva Kategorija useva Vreme setve i dozrevanja
Botaniko - Jednogodinji Traju samo jednu vegetaciju
uzgojna Viegodinji Traju dve ili vie vegetacija
Ozimi Seju se od leta od jeseni. Dozrevaju idue godine
Seju se nakon zime (prolee). Dozrevaju od leta
Sezonska Jari
od jeseni.
Letni Seju se leti postrno, dozrevaju u jesen.
Predusevi Usev koji prethodi sledeem usevu
Sledei usevi Usev koji dolazi nakon preduseva
Usevi velikog habitusa ili su odmakli u rastu u
Nadusevi
odnosu na podusev.
Nadusevi koji tite podusev u poetku rasta
Agrotehnika Zatitni usevi
(strnine u odnosu na deteline)
Podusevi Usev manjeg habitusa od naduseva.
Naknadni usevi Seje se nakon glavnog useva od prolea do jeseni.
Interpolacija moe biti prostorna, tada je podusev,
Meuusevi (interpolisani usevi)
ili vremenski tada je naknadni usev.
Poljoprivredno- Glavni Usev koji je najvaniji u plodoredu.
ekonomska Sporedni Usevi manjeg znaaja (naknadni ili meusevi)
165
Plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje s pravilnom izmenom useva, prostorno i vremenski na
proizvodnim povrinama a zamenjuje bioloka ravnotea spontanih biocenoza ukljuujui niz agrotehnikih i
organizacijsko-tehnikih mera. Prema Todoroviu (1948) plodored predstavlja plan iskoriavanja
vegetacione sredine u prvom redu klime i zemljita putem gajenja biljaka po unapred utvrenom
rasporedu u vremenu i prostoru.
Obuhvata vremensku smenu useva (plodosmenu), prostornu smenu useva (poljosmenu) i odmor
zemljita.
Vremenska smena useva ili plodosmena ostvaruje se u okviru plodoreda u toku jedne rotacije, a
okosnicu ine glavni usevi plodoreda. Plodosmena se oznauje u sledu godina (kalendarski), na primer:
1998. godine okopavina
1999. godine- jara strna itarica
2000. godine- detelinsko travne smese
2001. godine- okopavina
2002. godine ozima strna ita
Prostorna smena useva (rotacija) znai prostornu smenu useva po

plodorednim poljima. Ona se ostvaruje tako da se sve porizvodne povrine
(oranice) podele u odreeni broj plodorednih polja. Odatle potie numerika
oznaka plodoreda (dvopoljni, tropoljni, etveropoljni plodored itd). Kada jedan
usev obie sva polja u plodoredu, tada je jedna rotacija zavrena i poinje druga.
Iz toga se moe zakljuiti da je rotacija nemogua bez vremenskog faktora. U
sledeoj emi prikazana je jedna rotacija esteropolja.
Odmorom zemljita treba osigurati normalno funkcionisanje zemljita
kao supstrata za gajenje oraninih useva. Klasino odmaranje zemljita ranije se
provodilo ugarom, a danas se funkcionisanje sistema zemljita-gajena biljka eli
prebaciti na redovitu agrotehniku, u prvom redu ubrenje kao i na zahvate
pedohigijene.
ematski prikaz poljosmene
useva u plodoredu od est polja
Razlozi uvoenja plodoreda

U poetnom periodu razvoja poljoprivrede, gajeni su trajni usevi na jednoj povrini do granice koje su
postavili negativni faktori (iscrpljivanje biljnih hranjiva, tetnici, bolesti itd). To je bila primitivna
monoprodukcija. Upravo su slabe strane trajnog gajenja useva bile uzrok da se potrailo reenje u smeni useva,
dakle u plodoredu.
Za uvoenje plodoreda postoje bioloki, agrotehniki i organizacijsko-ekonomski razlozi.
Bioloki razlozi
Bioloki uvoenja plodoreda grupiraju se u etiri grupe: tolerantnost useva prema ponovljenoj setvi,
irenje korova, irenje tetnika i bolesti dotinog useva.
Tolerantnost useva
Jedni usevi lako podnose ponovljeno gajenje sve do monoprodukcije, a s druge strane su vrlo osetljivi
odnosno netolerantni. Svi oranini usevi mogu se razvrstati
prema stepenu tolerantnosti u prilino iroku skalu. Pa tako
postoje snoljivi ili samostabilni usevi (trave, kukuruz,
proso, sirak, ovas, ra, ria, krompir, lupina, soja, pasulj i
konoplja. U nesnoljive ili samolabilne useve ulaze: jeam,
crvena detelina, lucerka, graak, eerne repa, lan i
suncokret. Prema tome, samolabilnost useva glavni je razlog
izmene, zato to je netolerantnost vea, pa isti usev ree sme
doi na isto mesto odnosno, visoka tolerantnost
omoguuje slobodno ratarenje bez vrstog plodoreda sve do
monoprodukcije. Zapravo, netolerantnost nekog useva
povezuje se uz negativne procese u zemljitu, koji mogu
postati i limitirajui za daljnoj gajenje istog useva. Avionski snimak plodorednih polja
166
U ponovljenom gajenju delovanje na isti usev moe biti samo zemljite, pa su negativne pojave
samolabilnih useva nazvane zajednikim imenom umornost zemljita. Tu se radi zapravo, o kompleksnoj
pojavi koja se manifestuje slabim rastom useva na istom mestu sve do onemoguavanja gajenja u ekstremnim
sluajevima. Ona se objanjava na vie naina, kao to je naprimer nedostatak aktivnih hranjiva, naroito
mikroelemenata. Vrlo est uzrok umornosti zemljita je nakupljanje nematoda, drugih tetnika ili uzronika
bolesti. Daljnji uzroci umornosti zemljita se pripisuju poremeaju u normalnim odnosima grupe zemljinih
mikroorganizama, nakupljanju inhibitornih materija koje su posledica raspadanja etvenih ostataka, pa i pojave
raznih toksinih materija u zemljitu.
Nedostatak hranjiva u zemljitu je manji problem, jer se oni mogu dodavati u zemljite prema potrebi
useva, ali problem predstavlja poremeaj u biolokoj ravnotei u zemljitu.
Postoje dve starije teorije koje su pokuale objasniti umornost zemljita. Jedna od njih je teorija
toksina koja tumai da korenovi biljaka po ponovljenom gajenju istog useva izluuju i toksike materije koje se
toliko nakupe da poinju delovati tetno na sami usev. Ova teorija nije dobila znatniju podrku u strunoj i
naunoj javnosti, jer se smatra da se umornost zemljita javlja zbog nakupljanja inhibitornih materija prilikom
raspadanja etvenih ostataka.
Druga je bakterijska teorija ili Hiltnerova teorija koja tvrdi da se umornost zemljita javlja zbog
promene u mikrobiolokom sastavu zemljita, to za posledicu ima nesposobnost mikroorganizama da stvaraju
aktivan sloj rizosfere, a s druge strane, nestajanje korisnih mikroorganizama i faune u zemljitu. Nestanak
korisnih mikroorganizama prati irenje tetnih organizama zemljita koje negativno deluju na bioloku ravnoteu
zemljita.
I ova teorija nije potpuno objasnila pojavu umornosti zemljita, jer za ne stvaranje aktivnog sloja
rizosfere nema argumenata i jednostrano je. Mnogo vie podataka ima, da u ponovljenoj setvi neki usevi
nakupljaju odreene
grupe mikroorganizama koji izluuju materije koje deluju tetno na druge korisne mikroorganizme. Osim toga,
postoji negativna alelopatija izmeu zemljinih mikroorganizama i useva. Pored toga, neki mikroorganizmi
lue toksine koji uzrokuju umornost zemljita.
Meutim, najvei udeo u netolerantnosti useva u ponovljenoj setvi imaju biljno-parazitarne nematode.
Za poljoprivredu imaju veliko znaenje sledee nematode: Heterodera schachtii (nematoda eerne repe),
Heterodera avenae (nematoda ovsa), Heterodera rostochiensis (nematoda krompira), Heterodera trifolii
(nematoda deteline), Heterodera cruciferae (nematoda kupusa). Pored ovih nematode, poseban problem
predstavljaju pokretne ili selee nematoda koje pripadaju vrlo tetnim mikroorganizmima, u prvom redu iz roda
Pratylenchus spp.
Heterodera schachtii Ciste H.schachtii Heterodera rostochiensis
Gale ili guke H. rostochiensis Heterodera avenae (ciste desno)
167
Pratylenchus spp. Heterodera trifolii
Ne postoji dovoljno delotvornog hemijskog sredstva za unitavanje nematoda jer su postojei

nematocidi ueg spektra delovanja i brzo se inaktiviraju u zemljitu. Nematode se ipak najuspenije suzbijaju
izmenom useva odnosno plodoredom, gajenjem otpornih sorata, unitenjem korova domaina.
Bolesti, tetnici i korovi

Gajenjem useva u monoprodukciji izazvalo je irenje bolesti, tetnih insekata i korova pa je to bio jedan
od glavnih razloga uvoenja plodoreda. tetni organizmi u monoprodukciji mogu potpuno onemoguiti gajenje
useva. Malo pre spomenut je problem biljno-parazitskih nematoda, ali ne mali problem izazivaju i bolesti kao to
su uzronici poleganja strnih ita, glavnica rai, zatim tetni insekti poput sovice, repiine pipe, sjajnika a u
zadnje vreme i kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte). Ona predstavlja vrlo veliki problem u
kukuruzu koji se gaji u monoprodukciji, ime se u znatnoj meri ograniava gajenje kukuruza u ovom obliku.
Diabrotica virgifera L e Conte (imago) Diabrotica virgifera Le Conte (larve)
U ponovljenom gajenju useva, mnogo se ire korovi, a hemijsko suzbijanje tih korova ili nije dovoljno
delotvorno, ili to je jo gore, teti samom usevu zbog nakupljanja aktivne materije u zemljitu. Pored toga,
pojedini korovi postaju otporni na herbicide koje se koriste svake godine na istoj povrini, to uslovljava njihovo
snano irenje. Da bi se reio ovakav problem, jedino prihvatljivo reenje je izmena useva, kada se iza
monokotiledonskih gaje dikotiledonski usevi i obratno. Kadkad i negativni alelopatski odnosi izmeu gajenih
vrsta i korova mogu uticati na potiskivanje gajenih vrsta. Osjak ili palamida (Cirsium arvense ) npr., ima snaan
negativan alelopatski odnos prema kukuruzu.
Agrotehniki razlozi uvoenja plodoreda

Odnosi se na pravilno iskoritavanje staninih faktora, u prvom redu samog zemljita. Glavni razlozi su
odraavanje nivoa humusa i strukture zemljita, pravilno troenje vode, razliito ukorenjavanje useva, bolje
iskoritavanje hranjiva i razliita obrada zemljita.
Odravanje nivoa humusa i strukture zemljita

U plodoredu se izmenjuju usevi koji osiromauju zemljite humusom i azotom sa usevima koji ga
obogauju (leguminoze i trave). Na taj nain se zadrava dostignuti nivo humusa i azota u zemljitu. Humus u
zemljitu odrava njegovu povoljnu strukturu, pa je time ouvana ukupna plodnost poljoprivrednog zemljita.
Pravilno troenje vode

Usevi razliito troe vodu, pa i unutar iste vrste potronja vode se menja prema stadijumu razvoja.
168
Ako u nekom agrobiotopu ima dovoljno vlage, izmenom useva razliitog utroka vode odnosno transpiracionog
koeficijenta, te sezonskom izmenom useva (ozimine, jarine, jednogodinji i viegodinji usevi) raspoloiva
voda se pravilnije troi u plodoredu.
Delovanje plodoreda na sadraj organske

materije u zemljitu (po Thompsonu)
Razliito ukorenjavanje useva

Svaka biljna vrsta razvija u normalnim okolnostima korenov sistem koji je svojstven toj vrsti. Korenje
se po vrstama biljaka razlikuje po ukupnoj masi, dubini prodiranja u zemljite, bonom irenju, veliini rizosfere
itd. Iz toga razloga, izmenom useva u plodoredu, korenovi razliito deluju na zemljite, kako u pogledu bioloke
drenae, iskorienja zemljita po slojevima, stimulisanje ili destimulisanje procesa ugorenja zemljita i
humifikacije zemljita korenovim ostacima.
Bolje iskoritavanje biljnih hranjiva

Usevi se pogledu potreba za biljnim hranjivima meusobno razlikuju. Jedni imaju veu ili manju
sposobnost usvajanje tee pristupanih hranjiva ili hranjiva uopte, pa je ritam uzimanja hranjiva razliit u
vegetacionom periodu od onog po sezonama. Ovas i jeam na primer, slabo iskoritavaju biljnja hranjiva, a
lupina, bob i heljda naprotiv vrlo dobro ak tee pristupane oblike fosfora. Iskoritavanje biljnjih hranjiva
zavisi od stepena razvijenosti korenovog sistema odreenih biljnih vrsta. Tako suncokret dobro iskoriava
kalijum iz dubljih slojeva zemljita zbog dobro razvijenog korenovog sistema, dok strne itarice to ne mogu jer
im je korenov sistem u proseku slabije razvijen. Plodoredom se dakle, zbog izmene useva, mnogo bolje i
ravnomernije iskoriavaju hranjiva iz zemljita.
Razliita obrada zemljita

Obrada zemljita je prilagoena potrebama svakog pojedinog useva. Ona se prema tome, razlikuje po
dubini i broju operacija osnovne i dopunske obrade zemljita. Ne samo da je razliita frekvencija i dubina
obrade, ve se obrada vremenski razliito izvodi. Kada se u plodoredu menjaju usevi, menja se i sistem obrade
zemljita to pozitivno utie na plodnost zemljita, ukljuujui bolju ekonomiju vodom, procese ugorenja
zemljita i bolje unitavanje korova. Poznat je produni efekt duboko obrade u pozitivnom smislu, na sledee
useve koji se seju iza useva za kojeg je vrena duboka obrada zemljita.
Organizacijsko tehniki razlozi

Gajenjem useva u monoprodukciji, poljski radovi se obavljaju u isto vreme. Posledica toga je sezonsko
ili povremeno nagomilavanje agrotehnikih zahvata u jednom kratkom vremenu, koja se zove pica radova.
Takvi zahvati koji se moraju svladati u kratkom vremenskom periodu, iziskuju veliko angaovanje maina i
ljudskog rada. Problem se uslonjava ako je neka povrina pod monoprodukcijom vea, a vremenske prilike
nepovoljnije.
Nasuprot tome, u plodoredu se zbog istodobnog gajenja nekoliko razliitih useva, agrotehniki zahvati
ravnomernije rasporeuju tokom godine ili vegetacione sezone, ime se prilino ublaava pica radova.
S ekonomskog stajalita, plodored ini poljoprivrednog proizvoaa stabilnijim prema tritu, jer e u
klimatski nepovoljnoj godini, jedan usev podbaciti, dok e drugi imati relativno dobar prinos. Vrlo je vana
injenica, da se gajenjem useva u plodoredu izbegava vea teta koju moe izazvati eksplozija nekih tetnih
169
insekata ili bolesti nekog useva. Ostali usevi koji nisu tako napadnuti, svojim prinosom i cenom na tritu mogu
gazdinstvu pokriti eventualne trokove zatite i ostvariti odreenu dobit.
Uticaj klime i zemljita na izbor plodoreda

Klima svojim hidrotermikim osobinama znatno utie na rast biljaka, izbor useva kao i na plodored.
Dakle, plodored je pored drugih faktora uslovljen i klimom.
Vlanost klime je vaan faktor pri izboru useva, jer se biljke razlikuju prema potrebama za vodu.
Naime, dovoljno vlana klima i povoljan raspored oborina daje veliku mogunost gajenja i izbora useva ako su i
ostali faktori povoljni. Ako nema dovoljno oborina, izbor useva u plodoredu je suen, jer se tada moraju sejati
usevi koji podnose nedostatak vlage ili se mora osigurati navodnjavanje. Ako je godinja koliina padavina oko
150 mm, uz povoljnu evapotranspiraciju, na oranicama se mora primenjivati crni ugar koji se smenjuje sa
penicom, jer ozime strne itarice iskoritavaju vlani deo godine, a zavravaju vegetaciju u toplom (suvom)
delu naredne godine.
U subhumidnoj klimi mogu se kombinovati usevi veeg i manjeg potroka vode (strne itarice,
okopavine i leguminoze), a u humidnoj klimi prevladavaju deteline i trave. Previe vlana klima, takoe suava
izbor useva u plodoredu, pa se nee sejati usevi koje ne podnose provlaivanje zemljita.
Toplotne osobine klime mnogo utiu na rast biljaka. Za useve je bitno da se duina vegetacionog
perioda poklapa sa zonom efektivnih temperatura od 5 do 450C. Prema tome, niske temperature u odreenim
stadijumima razvoja biljaka, ne mogu izdrati termofilne biljke, ali to mogu kriofilne. To znai, da e u klimatu
s niskom prosenom godinjom temperaturom vazduha, izbor useva u plodoredu biti suen samo na one biljne
vrste koje podnose niske temperature (ozime strne itarice, neke trave i deteline), dok e u klimatu sa veim ili
visokim prosenim godinjim temperaturama vazduha, izbor useva biti znanto iri. Isto tako, dugi vegetacioni
period prua velike mogunosti izbora i kombinovanja kriofilnih, mezofilnih i termofilnih useva. Smena hladnih
i toplih perioda u toku godine, uzrok su podele useva na ozime i jare, a skraenjem vegetacionog perioda sve
vie prevladavaju jarine krae vegetacije.
Intenzitet, duina osvetljenja i broj sunanih dana (insolacija), utie na rast useva i na njihov
izbor u plodoredu. Voda, toplota i suneva svetlost ne deluju kao odvojeni faktori, ve istodobno, u vrlo
razliitim odnosima deluju na gajenje useva pa prema tome i na plodored. Podruja s dosta osvetljenja i toplote,
pogodna su za gajenje useva od kojih dobijamo eer, ulje i aromatine materije, u umerenom podneblju useve
za krob i proteine a u vlanom-hladnijem podruju za proizvodnju vegetativne mase. I vetar svojom brzinom,
toplotom i vlanou u utie na rast i razvoj useva, pa i on u odreenoj meri moe uticati na izbor plodoreda.
Zemljite sa svojim osobinama deluje kompleksno na useve, ono ima veliku ulogu izbora useva u
plodoredu. Zemljita sa srednje teksturnog sastava pogodna su za sve useve (ilovasta zemljita), dok idui prema
glini ili skeletu, nastaju ogranienja izbora useva, pa sve do nemogunost organizovanja oranine biljne
proizvodnje.
Lagana, peskovita zemljita su pogodna za gajenje krompira, rai i lupine ali su nepogodna za deteline i
trave, dok su tea, glinasta prikladna za trave i strne itarice, a neprikladna za korenaste i gomoljaste useve.
Nepovoljan sloj profila (stratigrafija), spreava rast korenovog sistema biljaka, a prate ga obino i loe vodne
prilike zemljita. Meutim, ako je zemljite duboko, prua povoljne uslove za useve dubokog korenja (eerne
repa, hmelj i lucerka), a plitka zemljita sa dosta vlage pogoduju travama.
U pogledu reakcije zemljita (pH), moe se istai da blago kisela zemljita pogoduju gotovo za sve
vrste useva. Osrednje kisela zemljita su dobra za gajenje krompira i rai. Alkalina zemljita su nepovoljna,
pogotovo ako je lunatost posledica lako topivih soli. Ali ako ona nije visoka, mogu se gajiti halofitini usevi
(jeam, lucerka, bela detelina, suncokret i ria). Na krenim zemljitima, izbor useva se suuje na leguminoze,
eernu repu, kupusnjae i druge kalkofilne useve.
I sadraj humusa u zemljitu ima odgovarajui znaaj za izbor plodoreda, jer vea koliina humusa
pogoduje gajenju zeljastog povra, useva za dobivanje voluminozne krme i konoplja za vlakno, ali kodi
kvaliteti useva za proizvodnju semena a pogotovo eernoj repi (krupan koren sa veim udelom proteina to je
nepovoljno sa stanovita prerade u eer).
Kompatibilnost i sukcesija useva u plodoredu

Kompatibilnost (ksenotolerantnost) useva se ogleda u uticaju preduseva na plodnost zemljita i to preko
ostataka podzemnih organa u zemljitu, meuprodukata razgradnje biljnih ostataka te pojave inhibicije,
stimulisanja procesa ugorenja odnosno koenja, pozitivnog ili negativnog delovanja na strukturu zemljita. Pri
tome, najvei udeo u inkompatibilnosti imaju zajednike nematode.
170
Prilikom postavljanja sukcesije u plodoredu od vanosti je poznavanje plodoredne vrednosti useva.

Nju treba gledati kompleksno, jer ona ovisi o staninim iniocima, izravnom uticaju preduseva na zemljite i o
specifinim agrotehnikim zahtevima idueg useva. Na istom stanitu, plodoredna vrednost nekog useva je vie-
manje stalna, ali na istom stanitu se menja ovisno o predusevu. Zato, pri postavljanju plodoreda treba voditi
rauna o kompatibilnosti i plodorednoj vrednosti useva, a obe kategorije utiu na odabiranje sukcesije (sleda)
useva. Pri tome se nastoji da u plodoredu budu zastupane povoljne sukcesije useva ili, drugim reima, treba
izbegavati njihov negativan sled.
Povoljna i nepovoljna sukcesija useva u plodoredu (Knnecke, 1967)

Dikotiledonski Dikotiledonski Monokotiledonski -
Sukcesija
-monokotiledonski - dikotiledonski monokotiledonski
useva
Predusev Sledei usev Predusev Sledei usev Predusev Sledei usev
Ozima repica Ozimi jeam Krompir eerna repa Ozima penica Ovas
Graak Ozimi jeam eerna repa Krompir Ovas Ozima penica
Lupina Ra eerna repa Graak Ozima penica Ra
Povoljna Lucerka,crvena
eerna repa Jari jeam Krompir Ovas Kukuruz
detelina
Krompir Ozima penica Graak Ozima repica Ra Ra
Krompir Ozima ra Rani krompir Ozima repica Ra Ra
Krompir Ovas Krompir Mak Jari jeam Ozimi jeam
eerna repa Ozima penica Lan Graak Ozimi jeam Jari jeam
Graak Jari jeam Repica eerna repa Ozimi jeam Ozima penica
Nepovoljna
Kasni krompir Ozima ra Crvena detelina eerna repa Jari jeam Ozima penica
Crvena detelina Ovas Graak eerna repa Ovas Jari jeam
- - - - Jari jeam Ovas
Sastavljanje plodoreda (graevne jedinice)

Plodored ima i svoju unutranju strukturu odnosno graevne jedinice. One su lanovi jednog
plodoreda, a postoje krnji i pravi lanovi plodoreda. Krnjim lanovima pripadaju plodoredna dvojka ili par, a
pravim plodoredna trojka. Plodoredna trojka se dalje deli na pravu trojku, koja je sastavljena po membenom
principu. Membeni princip je oblik sastavljana plodoreda gde se dve strne itarice razdvajaju drugim usevima
(okopavine ili leguminoze). U pravoj trojci sudeluje jedna strna itarica, jedna okopavina i jedna leguminoza.
Osim prave trojke postoje itna trojka, sastavljena od dve strne itarice i jedne okopavine, okopavinska trojka
sa dve okopavine i jednom strnom itaricom te krmna trojka koja je sastavljena od dve samostabilne
leguminoze i jedne okopavine.
Navedenim graevnim jedinicama se sastavlja plodored s razliitim brojem polja, od dva do petnaest i
vie. To se postie mnoenjem plodorednih dvojki ili trojki ili njihovim kombinovanjem. U staroj poljoprivredi,
plodoredi su bili sastavljeni do tri polja, pa je ve etveropolje bio proiren plodored. Danas je donja granica
plodoreda od etiri polja, a plodored vei od tog broja, ve se smatra viepoljnim plodoredom.
Najpovoljniji su plodoredi graeni na osnovu prave trojke po membenom principu u kojem su glavne
grupe useva u razmeri 1/3 strnih itarica, 1/3 okopavina i 1/3 leguminoza, a po broju polja mogu biti 3,6,9 i 12-
poljni plodored. Meutim, kao praktina gornja granica plodoreda smatra plodored od 10 polja jer ako je on vei
od tog broja polja, plodoredi postaju komplikovani i nepregledni.
Struktura plodoreda ima i druge pojmove. Ako se broj plodorednih polja podudara s brojem useva, radi
se o pravom plodoredu. On je izgraen od jedne ili vie graevnih jedinica. Broj useva moe biti i manji od
broja plodorednih polja, ako u rotaciju ulazi neki viegodinji usev . Ako je svako polje plodoreda zauzeto samo
jednim usevom, to je tada jednostavni plodored, a ako jedno plodoredno polje dele dva ili vie srodnih odnosno
ksenotolerantnih useva, govori seo sastavljenom plodoredu. Ovakav plodored se esto primenjuje u
povrtarstvu.
Kada neki usev (dve ili vie vegetacija) izlazi iz vrste poljosmene, re je u prekinutom plodoredu.
Izvan rotacije najee izlaze viegodinji usevi (lucerka i deteline), a nakon iskorienja izluena se povrina
ukljuuje ponovo o rotaciju, a izdvaja nova.
Poveanje broja useva u jednoj rotaciji naziva se intenziviranjem plodoreda. Meutim, za
intenziviranje plodoreda, moraju biti osigurani odreeni uslovi, posebno u pogledu klime s povoljnim
hidrotermikim odnosima, ime je osiguran dugi vegetacioni period. Osim povoljne klime, zemljite mora biti
plodno, primena intenzivne i kvalitetne agrotehnike, dobra organizacija rada da se optimalno iskoriste prazna
nesta u rotaciji. Prilikom intenziviranja plodoreda, interpoliraju se nakon etve/berbe glavnog, usevi krae i
kratke vegetacije, a to su postrni i ozimi krmni meuusevi.
171
Shema plodoreda sa interpoliranim usevima Shema pravog plodoreda
S temeljnim ili glavnim usevom u plodoredu poinje rotacija. Ranije je to bila okopavina, a
danas to moe biti usev koji dobija najvee koliine ubriva (na zalihu). U emi jednog plodoreda uz glavni
usev ubren punom koliinom stajnjaka, stavlja se znak xx, a kod polovinog ubrenja stajnjakom drugih
useva u plodoredu oznaava se znakom x. Za ubrenje mineralnim ubrivima na zalihu stavlja se znak ++
da bi se uoila razlika od ubrenja stajnjakom. S biolokog, agrotehnikog i organizacijskog gledita vrlo je
vaan udeo glavnih grupa useva u plodoredu (strnih ita, -okopavina i leguminoza). Kod strnih ita, kao
prosena granica dela u plodoredu uzima se 50% setvenih povrina, premda ima i odstupanja ovisno o
klimatskim karakteristikama odreenog poljoprivrednog podruja. Tako se ra moe gajiti u monoprodukciji, a
penica unutar proizvodnih povrina moe zauzimati maksimalno 70-80%. U itnom tropolju, udeo strnih
itarica moe biti i do 66%.
Kukuruz kao tolerantna vrsta nema ogranienja da ovaj usev zauzme 100% proizvodnih povrina
(monoprodukcija), dok je eerna repa vrlo osetljiva, pa teko da moe zauzeti vie od 33% plodorednih polja. U
globalu, gornja granica zastupljenosti okopavina u plodoredu je kao kod strnih itarica oko 50%, a u
okopavinskim plodoredima je njihova zastupljenost do 66% pod uslovom da se radi o samostabilnim vrstama.
Netolerantne leguminoze mogu u plodoredu zauzeti do 25% setvenih povrina u plodoredu, srednje
tolerantne do 33%, a vrlo snoljive do 66%.
Istorijski razvoj plodoreda

Poetak gajenja biljaka imao je praoblik prelonog sistema. Od slobodnih biljnih zajednica uzimane su
manje povrine za setvu, paljenjem prirodnog biljnog pokrivaa. Na tim povrinama neprekidno gajen jedan
usev do potpunog iscrpljivanje zemljita. Posle iscrpljivanja zemljita, prelazilo se na novu proizvodnu povrinu.
U daljnjem razvoju, zadran je selilaki princip ratarenja, ali kao zaleajni sistem. To znai da je nekoliko
godina ili decenija iskoriavanja proizvodne povrine, pa je nakon toga preputana dugom odmoru vraanjem
prirodne vegetacije, a nakon toga je ponovo koritena za gajenja useva.
U podrujima s velikim povrinama prirodnih travnjaka, nakon pripitomljavanja ivotinja, javio se
poljsko-travnjaki preloni sistem, s tim da je pod travnjacima bilo znatno vie povrina, jer je to bio izvor
stone hrane. I ovaj sistem je imao ekstenzivna obeleja.
Mnogo kasnije, poveanjem broja ljudi i smanjenjem povrina pod prirodnom vegetacijom, uveden je
stacionirani oblik ratarenja. Tada se naputa monoprodukcija. Javljaju se i prvi oblici plodoreda, najpre u
sredozemlju (Egipat, Mezopotamija, Grka i Rim). U stacioniranom ratarenju otro su podeljene oranice od
drugih kategorija poljoprivrednog zemljita i povrina slobodne prirode. Na oranicama se gaje iskljuivo strne
itarice.
Najnii oblik plodoreda bio je dvopoljni plodored s ugarom i ozimom penicom, a poznat je pod
nazivom mediteransko dvopolje. Ugar je povrina u vrstom plodoredu koja se neko vreme ne seje. On moe
biti polugodinji ili godinja, meutim, ako on traje vie godina (2-3) tada se naziva parlog.
Ugar s gledita biljne proizvodnje je jalov, ali se deli na pravi jalovi ugar ako se ne seje niti obrauje,
a ako se samo obrauje, naziva se crni ugar. Jalovi nezasejani ugar se dalje moe podeliti u kasni jalovi ugar i
rani jalovi ugar. Kod kasnog jalovog ugara povrina ostaje prazna nakon strnih itarica do leta idue godine, a
kod ranog samo do idueg prolea kad se seje jari usev. Gde god je mogue, jalovi ugar se naputa a prazna
povrina se seje u poetku krmnim usevima a kanije sideratima, pa je to tada zeleni ugar. To vie nije pravi
172
ugar a naziv ima samo istorijsko znaenje. Zelenim ugarom se poveava odmornost zemljita s povoljnim
uticajem na njegovu plodnost, tim vie ako su usevi na zelenom ugaru iskljuivo leguminoze.
Dvopoljni plodored s ugarom (mediteransko dvopolje) Dvopoljni plodored
Danas se crni ugar zadrao jo samo u semiaridnim podrujima na donjoj granici humidnosti u
uslovima suhog ratarenja (dry farming), i tamo gde je zbog surove i duge zime vegetacioni period kratak
(SAD, Kanada, Rusija i Australija).
Staro mediteransko dvopolje razvilo se u dvopoljni plodored bez ugara u dva oblika. Prvi oblik je da
je su u plodored ule dve strne itarice (ozima i jara), a u drugi oblik plodoreda su uli strna itarica i jedna
okopavina. Ovo drugo dogodilo se kod nas uvoenjem kukuruza nakon otkria Amerike. Dvopolje sa strnom
itaricom (najee s ozimom penicom) i kukuruzom, postao je na najvaniji plodored i jo je glavno obeleje
nae poljoprivrede.
Mediteransko dvopolje se kasnije razvilo u plodored s tri polja, poznat pod imenom feudalno tropolje.
Zbog velikog udela strnih itarica i pravog jalovog ugara, bili su jako raireni korovi kao i tetni insekti i bolesti.
Iz toga razloga, plodored nije proizvodio kvalitetnu krmu, pa su travnjaci sluili kao glavni izvor hrane.
Nakon otkria Amerike, u Evropu su donete dve vrlo vane poljoprivredne biljne vrste kukuruz i
krompir. To je uticalo na poboljanje feudalnog tropolja gde je polje ugara zamenjeno okopavinom, pa ak i
uvedeno okopavinsko tropolje sa dve okopavine i jednom strnom itaricom. U naoj ravniarskoj regiji, tropolje
je prilagoeno tako da se sva plodoredna polja jednako delila na tri glavne grupe useva (strne itarice,
okopavine i leguminoze) po ovoj shemi:
1. polje okopavina (xx)

2. polje-zrnata leguminoza
3. polje- ozima strna itarica
Kukuruz je bio glavna okopavina, zrnata leguminoza je bila grahorica a ozimih strnina penica. Taj
plodored je nazvan staro slavonsko tropolje.
Feudalno tropolje
U 17. stoleu, u pokrajinama Norfolk i Suffolk (Engleska), uveden je novi plodored po membenom
principu. Poznat je pod nazivom norfolki plodored. U svom originalnom obliku imao je shemu:
2. polje- jara strna itarica s usejanom detelinom
3. polje detelina
4. polje ozima strna itarica
173
Norfolki plodored
U norfolokom plodoredu strne itarice su zauzimale 50% povrina, 25% okopavine i leguminoze
25%. Ovaj plodored se poeo iriti po Evropi u 18. stoleu, pa je uz njegova prilagoavanja odreenim
agroekolokim uslovima u ostatku Evrope postao opte prihvaen. Pored odvajanja strnih itarica po membenom
principu nekom leguminozom (detelinom), detelina daje i kvalitetnu krmu koja poveava uzgoj stoke, a u vezi s
tim, i proizvodnje dovoljne koliine stajnjaka za ubrenje okopavina. ubrenjem okopavina, poveava se
plodnost zemljita to dakako utie i na poveanje prinosa sledeeg useva a to je ozima penica. U ovom
plodoredu sled useva u celoj rotaciji povoljan je s biolokog i agrotehnikog gledita, a jara strnina slui kao
zatitni usev za usejanu detelinu.
Osim pravog norfolokog plodoreda bilo je poznato okopavinsko membeno etveropolje bez
leguminoza sastavljeno od dve membene dvojke:
1. polje okopavina(xx)
2. polje jara strnina
3. polje okopavina (x)
4. polje ozima strnina
Kao primer, navodimo emu esteropolja s detelinom i zrnatom leguminozom:

2. polje jara strnina s usijanim detelinama s travama ili bez njih
3. polje detelina ili travno polje
4. polje okopavina
5. polje zrnata leguminoza
6. polje ozima strnina.
Na malim gazdinstvima, redak je plodored od est polja. U bivem SSSR-u, primenjivan je viepoljni
plodored. Temelj takvom plodoredu je dao Viljams (1950), koji je poao od premise da je osnovno odrati
zemljite tajno plodnim. Da bi se zadrala trajna plodnost zemljita, ono mora imati stabilnu mrviastu
strukturu. Stabilnu mrviastu strukturu najbre je postii intenzivnim gajenjem viegodinjih trava i detelina,
zato su one ukljuene u plodored u znatnom procentu. Kako su deteline niske tolerantnosti, plodoredi
moraju biti viepoljni. Ovaj sistem ratarenja nazvan je travopoljni sistem ili Viljamsov sistem ratarenja.
Broj polja u travopoljnim plodoredima rastao je do 15, a ponekad i vie. U sledeoj slici, dat je primer
jednog travopoljnog plodoreda od devet polja po membenom principu.
Travopoljni plodored od devet polja rasporeen po membenom principu
Ratarski ili poljski plodoredi s crvenom detelinom razvili su se do sedam polja, oni s lucerkom i vie
od sedam s tim da se trajanje travnog polja proiruje na tri godine, ne uraunavi godinu setve.
Nakon drugog svetskog rata, dolo je do smanjenja broja polja i useva u plodoredu. To je regresija
vrstih plodoreda, a razlog ovog procesa je sledei:
174
Poljoprivreda u razvijenim industrijskim zemljama je poprimila obeleje robne odnosno trine

proizvodnje. Smanjen je broj ljudi zaposlen u poljoprivredi, ija je radna snaga postala skupa. Da bi se ovaj
problem prevladao, u proces biljne proizvodnje uvedena je u velikom obimu poljoprivredna mehanizacija.
Istodobno, dolo je do odvajanja ratarske od stoarske grane poljoprivrede, koje su postale autonomne oblasti u
proizvodnji hrane. Ratarska proizvodnja se nala u situaciji gde treba znatno manje proizvoditi krmu na
oranicama, suzila je plodored, odnosno smanjila je broj polja i useva u plodoredu. Suavanje plodoreda ide
razliito ovisno o tolerantnosti useva. Kod tolerantnih useva suavanje je ilo ak do monoprodukcije
(kukuruz), dok je kod samolabilnih (netolerantnih useva) kao to su strne itarice,
plodored sveden do tropolja u kombinaciji s okopavinama ili do dvopolja (strnina-
okopavina). Kao to je ve poznato, dvopolje penica-kukuruz je na glavni
tradicionalni plodored.
Odbacivanjem krmnih leguminoza i trava iz plodoreda, zaotrio se problem
strukture zemljita. Velikom upotrebom poljoprivredne mehanizacije, povealo se
gaenje oranica. Istodobno je smanjena primena organskih ubriva a poveana
primena mineralnih ubriva i pesticida. To je dovelo do ubrzane mineralizacije
poljoprivrednih zemljita, s naruenom strukturom i poveanim sadrajem rezidua
pesticida. U vez s tim, pojavio se problem proizvodnje zdravstveno ispravne i
kvalitetne hrane.
Imajui to u vidu, danas se sve vie nastoji ponovo uvesti na oranicama iri
plodoredi uz ostale mere pedohigijene (primena organskih ubriva i siderata, smanjenje
primene pesticida, bioloka borba protiv tetnika, odgovarajua obrada zemljita, itd).
Ovaj novi koncept poljoprivrede, poznat je pod nazivom koncept odrive poljoprivrede.
Shema suenog plodoreda
(regresija plodoreda)
Tehnika uvoenja plodoreda i prelaz s jednog plodoreda na drugi

Kada se plodored uvodi prvi put, potrebni su odreeni pripremni radovi. Prvo se sakupljaju svi
raspoloivi podaci iz samog gazdinstva, ueg ili ireg podruja: o zemljitu (tip, dubina, uslojenost, teksturni
sastav, vodni reim i nivo plodnosti), klimi (hidrotermike osobine, kolebanja temperatura, apsolutne i
minimalne temperature, koliine i raspored oborina, klimatske averzije tua, jaki vetrovi, njihovu frekvenciju i
sezonske pojave), usevima (podaci o visini prinosa pet godina unazad, primenjena agrotehnika sistem obrade
zemljita za svaki usev, dubina obrade, koliine organskih i mineralnih ubriva).Vrlo su vani podaci o
bolestima, tetnicima i korovima, uestalost njihove pojave te stepen njihova napada. Uz skupljanje ovih
podataka, premeravaju se obradive povrine da bi se od njih formirala polja plodoreda. Razmeravanjem u polja,
treba obuhvatiti putnu mreu a vana je lokacija ekonomskog dvorita. Idealna lokacija ekonomskog dvorita je
u centru ili blie sredini plodorednih polja. Plodoredna polja po povrini meusobno ne bi smela odstupati vie
od 10%, kako bi se izbegla vea razlika u planiranoj proizvodnji pojedinih useva, naroito krmnih za vlastite
potrebe. Kada se zavre svi pripremni radovi, odabire se najprikladniji plodored prema oceni ambijentalnih
faktora i potrebama gazdinstva. Potom se uspostavlja knjiga plodoreda. Svako polje dobiva svoj list. U njega
se unose sledei podaci: poloajni nacrt plodorednog polja (table) s orentaciom i izohipsama, veliina table, opis
zemljita, plodosmena i agrotehnika. Za svaku tablu se unose se detaljni podaci o zemljitu (tip zemljita, reljef,
dubina oraninog sloja, reljef, stratigrafija, vodni reim, pH vrednost, nivo fizioloki aktivnih hranjiva i humusa
te bonitetna ocena zemljita). Po godinama ili plodosmeni, unose se sledei podaci o usevu i sorti, obrada
zemljita i ubrenja te ostala agrotehnika, pojava bolesti i tetnih insekata, fitozatitne mere i zakorovljenost. Na
kraju se unose podaci o prinosu u pojedinim godinama (zrno, slama, gomolj, koren, seno).
Nakon formiranja plodorednih polja, poinje prva rotacija plodoreda. Ako su u plodored uvrtene
detelinsko-travne smese, onda se za njih biraju najbolje table i osigurava vrlo brina agrotehnika, jer bi u
suprotnom sluaju bio promaen odmor zemljita.
Kada gazdinstvo menja plodored, ini to pomou prelaznog plodoreda. Prelaznim plodoredom se
prelazi s plodoreda s manjim brojem polja na plodored s veim brojem, no moe biti i obrnuto (regresija
plodoreda). Plodored se moe menjati i tako da se uvode detelinsko travne- smese ili se one iskljuuju
(prekinuti plodored). Najee se prelazi s plodoreda bez detelina i trava s manjim brojem polja gde su
gajene dve glavna useva, na plodored s detelinsko-travnim smesama i veim brojem polja. Plodoredna polja iz
poetnog dvopoljnog plodoreda (npr. kukuruz i penica) se svaka naredne godine dele na tri polja (ukupno est).
Na novo formiranim plodrednim poljima (tablama) odrava se kontinuitet gajenja najvanijih useva, kukuruz i
penica, ali se u plodored uvode novi usevi (npr., dve okopavine, jedna zrnasta leguminoza i jara strnina). To je
prva prelazna etapa koja mora biti kratkotrajna.
175
Poetna etapa plodoreda Prelazna faza proreda

(formiranje novih plodrednih polja)
Druge godine prelazne etape, poinje se s uvoenjem detelinsko-travnih smesa, i to na najboljem

mestu, gde je uspeh najsigurniji. etvrte godine, formiran je novi plodored, u kome je pored polja sa
okopavinama, strnim itaricama, detelinsko- travnim smesama uvedeno u plodored polje sa istim usevom
trava.
Druga prelazna godina Formiran stalan plodored s travnim i detelinsko

travnim poljima (tablama)
Slobodna plodosmena
Slobodna plodosmena se moe nazvati trinim ratarenjem. Naime, sve vea proizvodnja hrane za
trite, uzrok je naputanja vrstog plodoreda, a gajenje useva je orentisano prema slobodnoj plodosmeni. Dakle,
slobodno ratarenje se ravna prema konjukturi na tritu, a to znai da se do maksimuma proiruju povrine pod
usevima koje su najrentabilnije, odnosno pod usevima koji gazdinstvu donose najveu dobit. Treba napomenuti,
da se slobodno ratarenje moe organizovati gde su ekoloki uslovi gajenja oraninih useva povoljni, u suprotnom
se mora prei na plodored ili ratarenje uopte nije mogue.
Slobodna plodosmena iz trinih razloga usmerava poljoprivrednika prema ponovljenoj setvi pa se tu
zaotrava moment tolerantnosti useva. Zato stepen netolerantnosti postavlja granicu u povrinama odnosno
ponavljanju netolerantnih useva.
U slobodnoj plodosmeni ne sudeluju krmni usevi, a najmanje deteline i trave (same ili u smesama),
zato je ona autonomna tj, neovisna o stoarstvu. Ako se na nekom gazdinstvu dri stoka, onda se uz samu stonu
farmu organizuje krmni ili prifarmski plodored.
Povoljni ekoloki uslovi sami po sebi nisu dovoljni za slobodnu plodosmenu, ve je preko potrebno
visoko struno znanje i visoka organizacija rada u gajenju useva. Od velike vanosti je i efikasno ubrenje i
zatita useva.
S obzirom na smenu useva u slobodnoj plodosmeni jo veu vanosti ima komptibilnost useva, te s
posebnom panjom treba birati povoljne sukcesije useva.
Monoprodukcija
176
Monoprodukcija je vremenski neogranieno gajenje istog useva na istom mestu. Kratkom

monoprodukcijom moemo nazvati ponovljenom setvom koja moe biti u okviru vrstog plodoreda ili u
slobodnom ratarenju (slobodnoj plodosmeni).
Trajno gajenje istog useva se istorijski moe podeliti na :
1. Monoprodukciju daleke prolosti.
2. Tradicionalnu monoprodukciju.
3. Savremenu monoprodukciju.
O monoprodukciji daleke prolosti smo ve ranije pisali u poglavlju o etapama razvoja plodoreda.
Meutim, unato svim nedostacima, monoprodukcija se zadrala u ogranienom opsegu i to s autostabilnim
usevima. U tradicionalnoj monoprodukciji najuspenije je gajenje visokotolerantnih useva kao to je naprimer
kukuruz. Kod nas se uz reke, na poplavnim podrujima kukuruz neprekidno seje (vena kukuruzna polja) a isto
tako u kukuruznom pojasu u SAD. U severnoj Evropi na peskovitim zemljitima seje se monoprodukcija rai, u
skandinaviji monoprodukcija krompira, a u Aziji monoprodukcija rie. Savremena monoprodukcija kako smo
ve naveli, zasniva se na konjukturi trita i esto se primenjuje u slobodnom ratarenju kao ponovljena setva.
Danas su stvorene nove sorte i hibridi a biljna zatita je delotvornija. To olakava ponovljenu setvu u
smeru monoprodukcije. Meutim, trajna monoprodukcija jo se zasniva na tolerantnim usevima, a sa
netolerantnim usevima monoprodukcija je riskantna ili nemogua.
O faktorima netolerantnosi je ranije bilo rei, a ove ponavljamo da se oni praktino svode na tetnu
mikrofaunu zemljita (nematode) i inhibitorske materije u zemljitu s jo nekoliko negativnih faktora.
Relativno se najlake mogu odstraniti inhibitori, tee korovi a najtee bolesti i nematode. Danas ne
postoje takve sorte i hibridi koje bi bile potpuno tolerantne prema ovim negativnim faktorima. Koriste hemijska
sredstva koja su vrlo skupa s ogranienim delovanjem, ili se interpoliu usevi antinematocidnog delovanja, ali sa
deliminim uspehom.
I kod samostabilnih ili tolerantnih useva se mogu javiti negativni uticaji koji mogu ograniiti ili
onemoguiti njihovo gajenje u monoprodukciji. Tako naprimer kod kukuruza, nakon nekoliko godina gajenja u
monoprodukciji, poinju se iriti neki korovi (Sorghum halepense, Cirsium arvense, Panicum crus galli,
Agropyrum repens, Convolvulus arvensis) na koje slabo deluju herbicidi. Pored toga, javljaju se bolesti i tetni
insekti s kojim zatita teko izlazi na kraj. Ve je ranije spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera Le
Conte) koja je dospela kod nas iz SAD (verovatno 1990.godine) a prva teta je uoena 1992. godine u blizini
aerodroma Surin, (Baa et.al, 1995). Ona je dakle nova tetoina kukuruza u Evropi i predstavlja veliku
potencijalnu opasnost po ovaj usev jer ima dobre klimatske uslove za masovno irenje. U dananjoj SR
Jugoslaviji na 40-50% polja gajenje kukuruza se obavlja u monoprodukciji (Baa et.al, 1995). Poznato je da
kukuruzna zlatica napada kukuruz gajen u monoprodukciju, to znai da ona moe znatno smanjiti povrine
kukuruza pod monoprodukcijom.
Interesantno je napomenuti da do danas jo nije ostvarena monoprodukcija eerne repe, penice i
jema.
Zdrueni usevi (konsocijacija useva)

Istodobno gajenje dviju ili vie biljnih vrsta na istoj povrini naziva se konsocijacija useva. Svaka biljka
je aktivan faktor stanita a to vredi i za poljoprivredne vrste. Svojim delovima biljka horizontalno i vertikalno
zauzimaju prostor tvorei vei ili manji habitus. U ndazemnim delovima biljke nastaje proce fotosinteze, biljke
iz atmosfere upijaju razne materije, a izluuju materije koje kia ispire (alohtone supstance). Korenjem biljka
prima vodu, hranjiva i kiseonik, ali s druge strane izluuje itav niz materija (organske kiseline, eere,
aminokiseline, ugljendioksid) kao i fitoncide koje tete mikorganizmima zemljita i koline (alelopatike) koje
deluju na korenje drugih biljaka. Na biljke takoer deluju mikroorganizmi a ovi dalje antibioticima deluju jedni
na duge u zemljitu. Na prirodnim stanitima postoje prikazani odnosi ali su ono uravnoteeni. Za razliku
od ovih, u agrobiocenozi ovek sam bira odnosno kombinuje useve za gajenje na istoj povrini u konsocijaciji.
Za uspenu konsocijaciju ili zdruivanje useva ne sme izmeu partnera postojati negativna alelopatija
niti sekreti korenja koji negativno deluju na korisne mikroorganizme u zemljitu. U zdruenom usevu, partneri
ne smeju doi u konkurentne odnose u primanju edafskih vegetacionih faktora. Nadalje, biljke nadzemnim
organima ne smeju ometati druge biljke u primanju atmosferskih vegetacionih faktora, niti sme doi do tetnog
uticaja alohtonih materija.
177
Meusobni odnosi viih biljaka i mikroorganizama u zemljitu
U sledeem tekstu dajemo podelu konsocijacije:
1. Konsocijacija oraninih useva (jednogodinjih i viegodinjih)

2. Konsocijacija povrtnih useva (jednogodinjih i viegodinjih)
3. Konsocijacija oraninih i povrtnih useva (jednogodinjih i viegodinjih)
4. Konsocijacija drvenastih useva.
5. Konsocijacija drvenstih useva s oraninim i povrtnim usevima (jednogodinjih i viegodinjih).
6. Konsocijacija umskog drvea (listopadnog i crnogorinog) s poljoprivrednim usevima.
Povezujui s iznesenom podelom konsocijacija u razradi pojedinih primera, iznosimo glavne razloge za
uvoenje konsocijacija.
1.Bolje iskoritavanje iste proizvodne povrine je jedan od najvaniji razloga. Postoji nekoliko
oblika iskoriavanja proizvodne povrine.
a) Ekstenzivna polikultura se primenjuje gde obradivih povrina ima malo ili je bonitetna vrednost
zemljita slaba. Gajenje biljaka je na niskom tehnikom nivou, a pretee konsocijacija jednogodinjih ratarskih
ili povrtnih useva.
b) Intenzivna polikultura je ei oblik konsocijacije u povrtarstvu nego u ratarstvu, a tome pomae
krai period vegetacije veine povrtnih useva. U ratarstvu ima primera ovakve konsocijacije kao to je setva
tikava, pasulja ili siderata u kukuruz.
c)Iskoritavanje slobodnog prostora u nasadima drvenastih useva i umskog drvea gde postoje
nekoliko mogunosti. U prvom sluaju, nakon sadnje drvenastih useva (voaka, vinove loze i umskog drvea)
kombinuju se ratarski i povrtni usevi. Druga mogunost je da se u vrlo irokim redovima maslinjaka trajno seju
neki ratarski ili povrtni usevi, i trei mogui oblik konsocijacije je da se izmeu redova vinove loze takoe seju
ratarski i povrtni usevi (interkalarni usev).
2.Pozitivno delovanje na plodnost zemljita u smislu nakupljanja trajnog humusa i stimulativnog
uticaja na rad korisnih mikroorganizama u zemljitu. kolski je primer konsocijacije trava i leguminoza. Trave
obogauju humusom povrinsko sloj zemljita, a leguminoze prodiru duboko u zemljite i stvaraju vredan humus
uskog odnosa ugljenika i azota.
3.Povoljno delovanje jednog partnera na drugog. Ovde se ne radi o pozitivnoj alelopatiji, nego
o korenskim izluevinama koje s korisnim uinkom prima drugi partner. Meu najpoznatije primere, pripada
konsocijacija leguminoze s drugim usevima, jer leguminoze izluuju azotna jedinjenja (aminokiseline).
Time one jo za ivota poboljavaju azotnu ishranu neleguminoznih useva. To vredi za konsocijaciju
trave i deteline, strnih itarica i leguminoza.
5. Iskoriavanje rubnog uticaja na partnere u konsocijaciji. Rubne biljke imaju vei vegetacioni
prostor to se odnosi na korenov sistem i nadzemne delove, a time imaju vee mogunosti u primanju
edafskih (voda i hrana), i atmosferski inioca. Kao posledica poloaja u rubnim redovima, biljke u
njima imaju bujniji rast i u skladu s time vei prinos. Kada doe do pojaanog rasta i razvoja biljaka u
rubnim redovima, govorim o fenomenu ruba ili efektu rubnog reda.
178
Meusobno pozitivno delovanje partnera u konsocijaciji Konsocijacija jare strnine i leguminoze
Polazei od postavke o rubnom efektu, organizovane su konsocijacije jednogodinjih useva. One su

poznatije u gajenju povrtnih useva nego u ratarstvu.
U ratarstvu konsocijacija useva se naziva jo zdruena setva. Ovde postoje znatne razlike u habitusu
biljaka koje ulaze u zdruenu setvu, zatim u terminima setve, ritmu porast, vremenu nastupa kritinog perioda
razvoja (razlike u utroku vode i biljnih hranjiva, u intenzitetu svetla), razmacima setve, zahvatima nege,
fitozatiti itd.
Konsocijacija kukuruza i pasulja Shematski prikaz konsocijacije penice i kukuruza
U praksi se pokazalo da su konsocijacije penice i kukuruza te eerne repe i kukuruza nepovoljne, a

kukuruza i soje, kukuruza i krompira, kukuruza i paprike povoljne.
Od navedenih najslabija je konsocijacija kukuruza i eerne repe, jer kod uih pojaseva raste jalovost
kukuruza, a kod eerne repe manji je sadraj eere.
5. Zatitna uloga jednog prema drugom usevu u konsocijaciji, ostvaruje se kada jedan usev
veeg habitusa stvara povoljna mikroklimat u kojem poinje ivot drugog useva manjeg habitusa ili kasnije
setve. Jeda od primera je zatitna uloga strnih itarica s prema usejanim detelinama iji je poetak aktivnog rasta
spor i pri tome se veoma osetljive na nepovoljne vremenske prilike.
6. Dobivanje prinosa boljeg kvaliteta je posebno izraeno kod konsocijacije trava i detelina. Trave
su bogate ugljenhidratima a deteline proteinima. Takva se masa lake i bolje sui a i manja je opasnost od
nadimanja stoke.
7. Bolje iskoriavanje vegetacionog prostora se delom odnosi na zatitnu ulogu partnera u
konsocijaciji a delom na bolje iskoriavanje proizvodne povrine. Naime, nakon skidanja zatitnog useva, drugi
partner poinje rasti i razvijati se znatno ojaan. Osim konsocijacije strnih itarica i detelina, poznata je
kombinacija jema i argarepe, paradajza i krompira, paradajza, cvetae i salate itd.
8. Poveanje sigurnosti gajenja jednog useva na granici areala njegova gajenja. Ovde se
radi o konsocijaciji srodnih biljnih vrsta. Najvie su poznate konsocijacije strnih itarica na granici gajenja manje
prilagodljivih useva. Primer toga je konsocijacija penice i rai u ekolokim uslovima nepovoljnim za penicu, a
poznata je kao suraica.
179

Komljenovic, Prof. DR - Opste Ratarstvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komljenovic, Prof. DR - Opste Ratarstvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

2. U tehnolokom procesu biljna masa se postepeno se poveava rastenjem i razvojem uz sredstva za

Klima i njeno znaenje za ivot biljaka

Klima predstavlja proseno stanje meteorolokih pojava na odreenom prostoru u duem

Klimu pored opteg pojma moemo podeliti i na:

1. Mikroklima - klima usko ogranienog podruja-prostora.

Prikaz sunevog spektra po talasnim duinama

U globalu bi se moglo rei, da suneva svetlost ima ulogu u sledeem:

1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)

Intenzitet suneva svetla

Relativna jakost svetla

Intenzitet svetla pri razliitoj naoblaci (po Lundegrdhu)

Prinos krompira pri razliitom osvetljenju (po Klappu)

Koliko e biljke na nekom stanitu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti

int enzitet svetlosti na s tan itu

Propustljivost svetlosti od strane biljke Proputanje svetlosti kroz list

Duinu sunane svetlosti

Promene toplote danju i nou (po Geigeru i Kessleru)

Zavisnost fotosinteze lia krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviu)

1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi: max oC min oC

1. Termofilne - (prilagoene su viim temperaturama). To su biljke junih podruja i ne podnose mrazeve

S obzirom na ekoloku valencu biljke delimo jo na:

Uticaj visokih temperatura

Uticaj niskih temperatura

Kruenje vode u prirodi

Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke

Opta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)

Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlanom do vlanom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri

Poljoprivredne klimatske sezone

Datumi nastupanja godinjih doba

Uticaj agrotehnikih mera na mikroklimu parcele

Edafon (zemljini uslovi)

mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, ljunka,

Mehaniki sastav zemljita (tekstura)

Podela zemljita prema teksturi (mehanikom sastavu)

Dimenzije mehanikih frakcija u zemljitu

Slojevi antropogenog zemljita

Klasifikacija efektivne dubine zemljita (Kovaevi i Jaki Vojna, 1964)

Tip zemljita Dubina u cm

Dreniranost ocednost zemljita

Podela zemljita prema prirodnoj dreniranosti (Mihali, 1985)

Brzina proceivanje vode ovisno o teksturi zemljita

1. Mikroagregate ..< 0.25 mm

Strukturni agregat zemljita

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

4. Odgovarajueg uea siderata u plodoredu namenjenih zeleninom ubrenju.

Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljita

Kubomorfni agregati Zrnasta

Vodne osobine zemljita

Oblici vode u zemljitu

1. Hemijski vezana voda - nema znaaja za biljku

1. Stanja zemljine povrine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivaem).

Zemljita sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrnosti se popravljaju unoenjem organskih

Vazdune osobine zemljita

Toplotne osobine zemljita

Zemljita se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.

Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljita podelio na sledee kategorije:

Reakcija zemljita (pH vrednost)

Oblici kiselosti zemljita

Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva

Tipovi zemljita prema pH vrednosti (efer-ahtabel)

Najbolji uslovi za normalan porast i razvie gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .