Sveobuhvatne i razumljive ekonomske i finansijske informacije su ,osnovno sredstvo“ za rad svih investitora, a inteligentna interpretaci- ja. procena i analiza tih informacija predstavija osnovu investicionih odluka:! Specijalizovani finansijski gasopisi svakodnevno objavijuju veliki broj izvestaja i informacija od znacaja za ucesnike na finan: skom tri8tu. U mnogim finansijskim éasopisima u svett svakodnevno se mogu naéi izvestaji sa berzi o kretanju cena akcija i ostalih hartija od vrednosti. Radi lakieg snalazenja u moru podataka, akeije kompanija su razvrstane po granama i sektorima, a podaci su iskazani po kolona- ma. Zna¢enje kolona i oznaka moze se pogledati na primeru podataka koi se obiavlinin n The Wall Street Yournal-n: [Kolona. Znatenje [High/Low |Najvigai najniZa cena koju je akcija imala u protekle 52 nedelje, Inc racunajuéi dan objavijivania Stock |Naziv korporacije éije su akeije Syn [Skragenica naziva korporacije Div [iznos neto dividende koja se isplacuje po akeiji lid % Stopa prinosa dividende, odnosno odnos dividende i tekuce| ltr2i8ne cene (Div/Close) PE |Odnos cene akeije i neto prihoda po akciji (EPS) [Vol 1005 [Broj trgovina sa akcijom toga dana = 100 [Hi Low, Close |Najvi8a, najniZa i poslednja (zakljuéna) cena po kojoj se treovalo| jtom akcrjom u toku dana (gakljuéna cena je cena sa kojom se ot} lvara trgovanje narednog dana) [Net Che [Promena neto cene u odnosu na prethodni dan. Akcijski indeksi skih indeksa jo u ranoj fazi razvoja tr2i8ta kapitala (Ggnovna tunkeeya akeijskih indeksa je da iskaZu kvantitativne dnevne promene t2i8nih cena u odnosu na definisani bazni period. Indeksi pokazuju kako su se cene akcija kretale u prethodnom periodu (ex post), a investitorima osta~ je da na osnovu tih informacija procenjuju kretanje cena akcija u buduc- nosti i da, shodno tome, kreiraju svoju investicionn strategiju. Akcijski indeksi sluze kao reper za ocenu uspeSnosti profesionalnih investitora. Moie se slobodno reéi da su u zemijama sa razvijenim tr2istem kapita- la akeijski indeksi postali deo svakodnevnog Zivota. Postoji veliki broj razliditih indeksa, koji se izratunavaju na osnovu relativno jednostav- nih obrazaca. Iako izmedu njih postoji velika korelacija, indeksi se ne kreéu u istom praveu u isto vreme, a razlog tome je Sto su indeksi kon- struisani od razli¢itog broja akcija koje imaju razlitite vrednosti, kao i zbog razliditog nadina izraéunavanja proseka, Neki indeksi (DJIA, NYSE Composite) obubvataju samo akcije listirane na jednom tr2istu, drugi obuhvataju akeije listirane na razliéitim tr#istima (S & P 500), dok treéi obuhvataju samo akeije Kojima se trguje na OTC (Nasdaq Composite Index). Takode. neki indeksi se izraéunavaju na osnovu svih akcija kojima se trguje na odretenom trzistu (NYSE Composite Index, Nasdaq Composite Index), drugi obuhvataju samo odredeni broj akcija sa tr#ista (DJIA, S & P 500, Value Line Composite Average), dok se kod trecih selekcija zasniva na objektivnom kriterijumu, kao Sto je trzisna kapitalizacija kompanije (Wilshire indeves, Russell indexes)Tvorac prvog akcijskog indeksa, nazvanog Dow Jones Industrial Averages (DJIA), bio je Charles Dow, koji je 1884, godine napravio listu sastavijenu od cena akcija 11 najvecih i najreprezentativnijih kom- panija toga vremena. Listu su éinile akcije devet Zelezni¢kih kompanija i dve proizvodne kompanije, a indeks je predstavljao prosek cena akeija tih kompanija na zatvaranju trgovanja. Vremenom su se menjale kom- panije na listi, tako da je 1928. godine lista prosirena na 30 kompanija i taj broj se zadr2a0 do danas. Na listi se nalaze samo prvorazredne ameri¢ke kompanije ¢ije se akcije kotiraju na NYSE. DJIA se izracuna- va sledeéom formulom: 5 DIA= ¥ P,/D (VII-l) = ge je: P,—cena akeije iu vremenu t; D-delilac. Ranije je delilac predstavljao broj obuhvaéenih akeija, dok se u no- vije vreme delilac izracunava posebnom formulom, da bi se eliminisao uticaj pojedinih operacija sa akeijama (Kao sto je podela akeija) na vred- nost indeksa, Brojua dosadasnja prilagodavanja indeksa su dovela dotle Pored Dow Jones Industrial Averages, u praksi se koriste i sledegi indeksi: 1) transportni prosek (Dow Jones Transportation Average). koji pra- tikretanje cena akcija 20 najvecih transportnih kompanija; 2) usluzno-komunalni prosek (Dow Jones Utility Average), koji pra- tikretanje cena akcija 15 kompanija iz oblasti energetike: 3) kompozitni indeks (Dow Jones Composite Average), koji prati kretanje cena akcija svih 65 kompanija iz prethodna tri indeksa. ‘Standard & Poor’s sistem indeksa spada medu najpoznatije akeij- ske indekse. koji saéinjavaju:coom vednois 10 SARS STEAD a US& P 500ulaze akeije kojima se!. Ostali indikatori ade se njihovim upo- redivanjem dobija slika rasprostranjenosti opsteg kretanja cena na tr: stu, tj. Sirine tr2i8ta (breadth of market); ovaj odnos predstavija pouzda- niji pokazatelj od berzanskih indeksa. jer obulvata znatno veéi uzorak finansijske aktive: ) AT ol broj rasta akeija na tr2istu ukazuje na rastuée trziste i obrauto ~ veéi broj akcija koje dostizu svoje cenovne minimume ukazuje na padajuce trZziste: ¢) kretanja cena najaktivnijih akeija u prethodnom periodu (sedi ci), koja, takode, ukazuju ina moguéni trend kretanja celokupnog trzi- Sta. 2 , se poredenjem prometa na berzama na kojima se trguje hartijama od vrednosti razli¢itog stepena rizika dolazi do zakljuéka o kretanju celog tr (Obi prodaje ha ketatko) ede rast ovog pokazatelja ukazuje na ras- tuée tr2i8te u narednom periodu:? ta: