SIMO MATAVULJI Ievanjac i osvajaé Na fotografiji, Matavulj je govek dobroéudan, skoro bezazlen, ali to je podvala: autor Bakonje fra-Brne je juz- njak, i to lukavi juZnjak koji ume da oseti i razume, ne- pogresno, i ono sto svet i Ijudi pokusavaju da sakriju od njega. Istina, on je znalac nekolikih jezika i literatura (prevodio je na na8 jezik Mopasana, Zolu, Molijera); on je obavesten, jedini nag pisac onoga vremena koji je éitao Hismansa i komentarisao njegov A Rebours, jedini naS akademik, valjda, koji je u svojoj pristupnoj besedi po- menuo Malarmea. Ali imena Hismansa i Malarmea ne treba da nas zavedu: Matavulj nije iskljutivo u kulturi, u onome Sto je mogao da nauéi od drugih, on je pre svega juznjak, jedan izvanredno razvijen sluh za’ stvari sveta kome je bio upuéen. Samo juznjak? Negde je izgovorio reé sudbinski zna- éajnu za sebe: izvanjac. Citavog Zivota, zaista, bio je iz- vanjac. Moze li da se prenebregne istorija ovoga éoveka koji je, neminovno&éu vremena u kome je Ziveo, bio pri- nuden ‘da se ostvaruje uvek u novoj sredini? Rodom iz Sibenika, utitelj u Herceg-Novom, Matavulj je svoju 2i- votnu i literarnu avanturu ostvarivao na Cetinju a zatim u Beograd. Ko bi spojio te tri sredine, nase Primorje, Crnu Gora — (i to Cetinje iz epohe kneza Nikole) i Beo- grad Jovana Skerlia? Matavulj je u tome uspeo, i u Zivotu i u literaturi, Ako je bio opsednut tajnama jezika, ako je ditavog Zivota belezio bezbrojne sinonime i njihova macenja, to nikako nije bio izraz jedne ¢isto filoloske strasti: on je slutio, zahvaljujuéi svom izvanrednom sluhu juinjaka, da je jezik najveda dimenzija éovekova, da se 5u njemu kriju tajne podneblja i kulture. Znao je, bolje no iko 0 ondasnjoj naioj kulturi, valjda upravo stoga Sto je morao uvek iznova da podinje u novoj sredini, i da traZi svoje sopstveno mesto u njoj (posebno na Cetinju i u Beogradu) da je jezik ono prvo sto treba da se osvaja. Izuzetnog sluha, éije sposobnosti nikad ne mogu dovoljno da se naglase, Matavulj je mogao da razume ljude i kulture samo sluhom: on je najpre sluSao pa onda ra- zumevao. Uostalom, i njegovo razumevanje ostaje, najéeSée, u granicama sluha, kao Gisto muzitki dozivijaj: kod Mata- vulja nema refieksije koja bi bila dovoljna da se on ovako moéno ostvari kao Sto se ostvario, nema ideje koja bi, sama sobom, mogla da natkrili sve drugo. Matavulj, kad pise, ne osvaja idejom; on osvaja svojim jezikom. Pa i njegove vizije, o'kojima se govori kao 0 uzoru rea- lizma, njegove slike, uistinu Zivopisne, i Zive, nikad nisu oslobodene darova sluha. Drugim piscima njegove epohe polazilo je za rukom da sliku oslobode zvuka, govora; Matavuljeva slika uvek je zvuena slika, njegova proza nije napisana veé izgovorena reé. Iako se rano oslobodio epske naracije (koja je jedan veliki govor, pripovedanje), Mata- vulj je prvi, klasiéni pripovedat upravo po tome Sto je najveca njegova sugestija u govoru: njegovu prozu valja slugati da bi se dobro razumela. Matavulj ostaje Matavulj samo dok se obraéa naSem sluhu. Bez toga sluha, kako bi on bio mogué na Cetinju? Bez njega, Sto bi bio u Beogradu? Sluh je, oduvek, jedinstvena (ako ne veé i je- dina) njegova Sansa éoveka i kao pisca. U Biljeskama ima onaj éuveni opis njegovog susreta sa Fransom, a takode i sa Lazom Kostiéem, opis koji je od prvorazrednog znaéaja za razumevanje tog fenome- nalnog njegovog sluha, On je osvajao prigom, pa i masni- jim dosetkama, i Fransa i Lazu Kosti¢a: uspevao je, i hhvalio se:time, da natera i jednog i drugog da se na- smeju, u emu se ogleda lukavstvo tipiéno juinjatko, lu- kavstvo doiljaka koji se ne miri sa tim da ostane doiljak. Istim lukavstvom Matavulj je osvajao ¢itava podneblia. Nije li na Cetinju progovorio ernogorskim govorom? Istina, 6 on se na Cetinju nije odrekao svog evropskog odela, naj- zad i svoje potrebe da se, makar krigom, u sebi, podsmehne Patetici Sto se negovala u tadasnjoj Lokandi; ali neizmen- Viva éinjenica, iz cetinjske njegove epohe, jeste roman Uskok, pisan u ritmu i leksikom crnogorskog govora. Ako u toj Ginjenici, u jeziku kojim je pisan Uskok, ne bismo videli, pre svega, ovu Zelju jednog nikogoviéa, jednoga izvanjea da se aklimatizuje sredini, da tu sredinu kroz govor apsorbuje 3to vise mote, kako da se, onda, shvati onaj neverovatni a ipak nuzni, Matavulju sasvim adekvatni preobrazaj: da je on, ijekavac rodenjem, ijekavac borav- kom u Crnoj Gori, u vreme Srpskog knjizevnog glasnika i tek pokrenute Srpske knjizeune zadruge, u Beogradu odjednom progovorio beogradskom ekavStinom? Neki kritigari koji su voleli njegove primorske prige videli su u ovome prihvatanju ekavétine potez kockara koji igra i suviSe hazarderski a da bi mogao da bude posteden gubitka. Ovo hazarderstvo Matavuljevo ne moze da se spori. Cak i danas, pri ponovnom éitanju njegove proze, lako se oseti kakvoj opasnosti se Matavulj izlagao u Beogradu: njegova ekavStina, uporedena s govorom iz njegovih »primorskih« pripovedaka, s tom muénom mu- zikom izuzetne sazetosti i prodornosti, deluje kao ekspre- sija beznada posle koga je moguée jo8 samo Cutanje. Ali Matavulj nije mogao drugaéije: da je ostao veran isklju- Eivo svojoj ijekavstini, da nije, pi8uéi svoje prige o Pri- morju, istovremeno pokuSavao, u svojoj samackoj sobi, negde'na Kragujevatkom drumu, da govori jezikom beo- gradske periferije (a kasnije i Terazija), Matavulj bi iz- neverio samoga sebe, svoju prirodu dosljaka i osvajaca. Skerlié, Koji je, inaée, imao sluha za temu dodljastva, jednu od fatalno najbitnijih tema nage kulture (i koji je, uosta~ Jom, inspirisao Uskokovica za njegov roman Doéljaci), na- slutio je Matavuljevu istinu u mnogogemu, ali pravo je €udo kako nije osetio da je Matavulj, pre svega, dosljak, i to dosljak kakvog je on, pobornik svakoga vitalizma, mogao samo da pozeli, dosljak kao najbrutalnija antiteza Uskokovicevog Milosa Kremiéa. Ako je otpor nove sredine unistavao Uskokovi¢evog junaka, taj otpor Matavulja je, uuvel, samo jo8 vise mobilisao: Sto je otpor sredine jaSto je sredina vie zatvorena, ovaj juénjak, vitalan kao , nasrée upornije, strasnije. U Beogradu, Matavulj prihvata beogradsku ekavstinu je onaj isti Matavulj koji na Cetinju, u epohi Uskoka, odusevijeno prihvata ernogorsku govornu frazu; on je hazarder, ali od prave rase: kao svaki veliki igraé, znao je da moze da dobije samo ako je spreman da izgubi, Ni veliki gubici, koje je on jednom pretrpeo u svojoj igri (kao Sto je sluéaj s nje- govim dramskim pokuSajem Na slavi), nisu mogli da ga nateraju na sigurnu kartu. Uostalom, on i nije mogao druk- Gije: svojom sudbinom, koja je sudbina veéitog izvanjca, bio je osuden na zanosne trenutke trijumfa, ali i na teske poraze. Na talasu istorije Imao je sve odlike rodenog igraéa, a najpre onu o novnu, bez koje nijedan igraé ne moze da se zamisli bio je éovek rastanka vie no éovek povratka. Istina, niko u ondagnjoj srpskoj literaturi nije tako predano’kao on, godinama ponekad, redigovao svoje tekstove, u potrazi za maksimalno taénom i moénom ekspresijom, ali_nijedan na§ pisae njegova vremena nije tako vrtoglavo, bez pre- daha, letao iz jedne u drugu svoju epohu. Primorje, kome je ostao veran kroz éitavu svoju avanturu, deluje kao ‘osnovna njegova tema, skoro kao nekakav lajtmotiv u muzici inaée duboko protivuretnoj, u muzici koja zna za nagle prelaze iz jednoga stava u stav sasvim drugadiji, neogekivan ali, sugtinski, duboko opravdan. Matavulj je napuStao svoje motive kao predele u koje nikada vise neée da se vrati, ponekad i bez osvrtanja éak, spreman, samo zato sto je osetio poziv novih motiva, nove epohe, da se obragunava sa idealima proslosti. Ova nje- gova strasna privrzenost novom, uopite svemu Sto je do- Zivljavao kao aktuelni imperativ trenutka, ponekad dobija izraz (i to ne treba kriti) koji moze da zbuni. Matavulj, koji nije voleo nista Sto obavezuje, oseéao je vernost iziv- Yjenom oduSevijenju kao svojevrsno ropstvo. U toj okol- nosti ovog vetitog osvajata, verujem, krije se i odgonetka pravih motiva njegove knjige Biljedke jednog pisca, u kojoj se, najéese, vidi samo pokusaj autobiogralfije, ali koja je, mnogo vise, pokuiaj velikog Matavuljevog obra- Guna sa sopstvenom svojom prosloscu. Ako se Matavulj, u Biljeskama, obracunava sa ljudima nekadainjeg svog Cetinja, a najvise sa _knezom Nikolom; ako éak preéut- kuje neka svoja raspolozenja iz vremena kada je, na Ce- tinju, Ziveo i radio skoro sa oduSevijenjem jednog roman- tidara; ako veé na prvim stranicama ovog svog obracuna, kategori¢ki nagla8ava da je poznavao i naligje one divne medalje koju je slikao cika Ljuba Nenadovié i, dalje: Ni- jesam se, dakle, uputio u Crnu Goru suvise mlad ni opti- ‘mista, niti sam ponio djetinjstva nadanja kao mnogi drugi, i mladi i stariji, kojima je poslije zbog neostvarenja tijeh nadanja bio zagoréan Zivot, — da li je to samo zato St je on, taj bivSi urednik Glasa Crnogoraca i nekadasnj glumac u Balkanskoj carici kneza Nikole, hteo da se osveti za stare nesporazume, za dvorske intrige pa i za zagoréan Zivot zbog neostvarenja nadanja, onih nadanja koja su, neizbeZno, bila i njegova? Matavulj nije u zlopaméenju, a u svome naknadnom susretu sa Crnom Gorom, izgleda, nije tak ni u paméenju; on je, upravo suprotno tome, govek koji hoe da zaboravi. Biljeske jednog pisca pisane st u Zelji da se ditav jedan svet, da se velika jedna epoha Sto pre i sto potpunije zaboravi, i to za ljubav novog sveta u kome se Matavulj vee nagao. Paradoksalno, Matavulj se u Biljeskama seca da bi zaboravio, on se vraéa jednom prohujalom vremenu ne zato, kao Sto sam kaze u uvodu Biljezaka, da bi to vreme ofiveo, veé da bi ga sto dublje zakopao u zemlju zaborava: on se ne obraéunava samo sa Crnom Gorom kneza Nikole, veé u prvom redu sa samim sobom, sa onim Matavuljem koji je, u vreme kad je boravio u Crnoj Gori, bio njen sa odanoSéu za koju je sposoban samo jedan lacman, jedan uskogaca i nikogovié, izvanjac koji Zeli da ga prime kao svoga, koji hoce, kao njegovo Latinge (u pripovetki Kako se Latinée ozenilo), da ga priznaju, da bude svoj na svome. Dosljak iz éesarske carevine, kako je on mogao drukéije da se oseéa na Cetinju? ako je 9sudbinski bio upuéen na to da napi’e sasvim drugatija pisma o Crnogorcima od onih koja je napisao bezazleni {i divni, ipak) dika-Ljuba, ovaj Govek s izuzetnim éulom za realnost sveta u kome je Ziveo nije mogao na Cetinju istinski da Zivi samo kao realist: na Cetinju, u vreme kad je on bio gimnazijski nastavnik, novinar, glu- mac, saradnik Crnogorke, autor pripovetke Milo’ od Po- cerja, éak sekretar »ekonomskog drustvax vojvode Maia Vrbice, realizam iz njegove kasnije, beogradske epohe bio je nemogué, Da je Matavulj uspeo da napise samo onda’- nju svoju prozu, posveéenu Crnoj Gori, ostao bi kao pri- povedaé koji tek nasluéuje buduée moguénosti naSeg rea- lizma, kao Covek Koji je, iako rodeni realist, podelio neka nadanja sa oduievijenim Lazom Kostiéem, velikim nagim pesnikom, prevodiocem Sekspira, éitaocem Hegela, koga ipak ni istanéani ukus ni kultura nisu mogli da spreée da ne pomene, u zanosu svog vremena, da je Balkanska carica kneza Nikole ipak dramat a da Gorski vijenac to nije, veé je samo spev. ‘am, '3tinas Matavulj je na Cetinju pisao najéuvenije svoje ‘elo Bakonju fra-Brne, roman @ija vrednost nikako nije samo _u realizmu, ali roman koji je jedino mogao da se Todi u jednome duhu sposobnom, izmedu ostalog, i za realistigki dozivljenu pojedinost. Samo Matavulj je svoj ondasnji smisao za realizam i, pogotovo, svoj nesvaki- dainji smisao za smeh, naSao zagledan u Primorje, a ne suoéen sa svojim ondagnjim vizijama Crne Gore. Okolnost da on nije pokusao da nade jednog ernogorskog Bakonju, da nije, recimo, napisao roman o varalici Duki, 0 kome je kasnije pisao u Biljeskama, izvanredno je znatajna: na Cetinju, suogen sa Crnom Gorom, Matavulj se nije ni- jednom nasmijao kao u Bakonji i svojim drugim pri¢ama. Bakonja je izvanredan dokaz da je on tada bio sposoban za smeh, i to za smeh Kakav ni sam nije kasnije doziveo, ali tadainji njegov, ipak i patetiéan, ipak i romantigarski dozivijaj Crne Gore (romantiéarski uprkos svemu sto ga Je u njoj duboko vredalo), nije mu dozvoljavao da se smeje, makar i sa Sakom ‘na ustima, onda kada je stvarao literaturu 0 njoj. Patetiéno odusevijenje i nestrpljivo iste- Kivanje s kojim je ¢itava nacija izgovarala ime Crne Gore 10 nisu dozvoljavali realistiéku reé i pravi smeh ne samo uu ondasnjem Cetinju veé i u ondasnjem, crnogorskom Matavulju, Da je Matavulj, u Biljeskama jednog pisca, pisao o tome vidu svoje sudbine, da je stigao da zavréi Biljedke i napise poglavlje o nastajanju romana Bakonja fra-Brne, mi moida ne bismo saznali 0 Bakonji vise no Sto sada znamo, ali bismo (Gitajuci s opreznoscu i ta po- giavlja ovog Matavuljevog obraéuna) nesumnjivo imali potpuniju predstavu 0 njegovom dozivijaju Crne Gore iz vremena kad je boravio na Cetinju. Pa ipak, iako je u Crnoj Gori, nogen i sam talasom istorije kao i svi drugi, morao da Zivi sa veéim odusev- Ijenjem no Sto je u Biljeskama, kasnije, obraéunavajuci se isa sobom i sa drugima, bio spreman da prizna (kako bi, inaée, napisao Uskoka, roman kojim nije bio zadovoljan i kome se, zato, u tri navrata posvecivao), njegova odu- Sevijenja ni tada, kao i nikad uostalom, nisu bila apso- lutna, kao ona odugevijenja u kojima je sagorevao Laza Kostié, takva da bi mogla do kraja da ga obuzmu i zauvek odnesu za sobom. Ako Crnu Goru, u to vreme, nije mogao potpuno realisti¢ki da dotivi, a jo8 manje da se smeje pred njom i sa njom; ako je i sam, i kao éovek i kao pisae, morao da plati nuzan obol tadasnjoj herojskoj mitologiji Crne Gore, ovaj lukavi juznjak predavao se odusevijenju i magijskoj privlaénosti te mitologije, izmedu ostalog, i zato Sto je slutio da bez odusevijenja nista ne moze da se dosegne i da usamljeni duh niti moze niti treba do kraja da ide protiv opiteg istorijskog talasa. Njegov zanos uvek se kontrapunktira s jednom nesum- njivom mo¢i sudenja, sa tada joS nedovoljno izrazenom ali postojecom sposobnoséu sudenja, sposobnoséu koja mu uvek omoguéava nuzni odnos i prema svetu i prema sa~ mome sebi, onakav odnos, valjda, koji ima pravi glumac @ak i u trenucima najveceg sazivljavanja sa svojom ulo- gom, sazivljavanja koje nikada nije isto Sto i potpuni identitet, U gestu, pa iu regi, u samoj tehnici Zivijenja i pisanja ovoga éoveka, zaista ima neéega bitno glumackog: Matavulj se saZivljava sa onim Sto je na dnevnom redu istorije, ali to sazivljavanje je i moglo da ostavi onako moéan utisak na druge samo zato Sto je kontrolisano, sto ije vodeno jednom izvanredno racionalnom sve&u, jednim veoma Zivim éulom za trenutak i sredinu, Kad on (ne bez sujete uostalom, i to sujete karakteristiéne za svakog ko- zera i glumca) govori kako je njegova gluma u Balkansko} carici bila laskavo ocenjena, i kad citira jedno mesto iz prikaza izvodenja Balkanske carice u Podgorici, gde se za njega kaze da ima u Spagu glumacki zanat, on zaista ima razloga za to: Matavulj je, nadasve, veliki glumac, i to upravo zbog te sposobnosti da uvek’'saéuva izvestan odnes prema sebi i svetu. Izvanjac, on je novu sredinu @ Cetinje i Beograd) uvek dotivijavao kao glumac novu Publiku, publiku koju je moguée osvojiti samo ako se go- Vori njenim jezikom i ako se priznaju njeni ljubomorno skriveni snovi. Pomet na beogradskoj koSavi Nesumnjivo, ova Matavuljeva nevernost sopstvenim epohama, nevernost koja je diktirala i potrebu za brutal- nim obraéunom, a ne samo za rastankom, ima u sebi neito od nevernosti istorije koja, obuzeta sobom, svojim ritmo- vima i razlozima, kao u nekakvom putovanju bez kraja, ne¢e i ne moe da zna za pravu vernost samo jednome svom trenutku: ako je u svojoj evoluciji ponekad i bru- talan, Matavulj je brutalan kao sama istorija éiji hod Je pazljivo osluskivao i Gije glasove je pokuSavao da zabe- lezi rukom darovitog pripovedaéa. Pa ipak, ova vernost istoriji kao vetitom osvajanju, u Matavuljevom slucaju, ostaje tragiéna vernost, ona je postignuta po cenu oéajanja i, ne manje, velikih Zrtava. Ko bi mogao da zaboravi kako se on Zalio da na Cetinju ne mote da zavr$i Bakonju fra-Brne? Veé tada, svom svojom duom, on je bio u Beogradu, slutedi da je nje- gova crnogorska epoha zavrsena i spremna da pode u Susret novim iskuSenjima. Ali roman Bakonja fra-Brne, uostalom kao i Biljeske (koje mu nisu davale mira sve do sinrt), kao i alegorijsko-autobiografski spis U Mari- aniji, ostao je nedovrSen: poslednja glava, pod naslov FravJerkovié XXV, predstavlja tedko" nasiije, to je ‘ral, 12 napisan u Zurbi, u prolazu, skoro kao na nekakvoj Zelez~ nitkoj stanici, u éekanju voza. U vreme kada je morao da nastavi Bakonju, da dopiSe joS najmanje onoliko koliko je napisao, Matavulj je delo nasilno priveo kraju: s epo- hom Bakonje, za njega, bilo je zauvek svrSeno. U Beogra- du tom novom njegovom jstorijskom trenutku i nalogu, tom iskudenju kome se on odazvao sa straséu neumornog osvajaca, moglo je da ga éeka sve samo ne vise Bakonja fra-Brne. Radanje beogradskog Matavulja (neizbeZno, valjda, kao i radanje samog tog Beograda, kulturnog i politiélog centra) istovremeno je i tragiéna smrt Bakonje. Sve Sto je Matavulj ostvario u ovo vreme postignuto je po cenu ove smrti ditavog jednog sveta éiji glasovi se nikada vise nisu uli u srpskoj literaturi. Razlog je, izgleda, uzasno prost: osmehom kojim se Matavulj smejao u Bakonji nemoguée je smejati se na ‘Terazijama. Istina, Matavulj je zamislio roman o Bakonji fra-Brnu kao veliku panoramu Dalmacije: u vreme kad je Bakonja, iz jedne pripovetke, prerastao naotigled dita Jaca Letopisa u roman, Matavulj je veé bio sklon reali- stiékoj tehnici, pozitivisti¢kom doZivijaju sveta. Ali so- cijalna kritika, koja se obiéno naglaSava kad se govori o romanu Bakonja fra-Brne, nije ono u éemu se Matavulj iserpljuje. Ako je i poceo od Zelje za panoramom, za kri- tikom, on nije zavrsio u njima: u Bakonji, srecom i po sebe i po nau kulturu, Matavulj je prevashodno jedan veliki smejaé, i to rableovskog tipa, on se smeje jer mu je do smeha a ne do kritike. U tom njegovom smehu ima negega od renesansnog duha, onog duha koji smehom sebe odr2ava i koji samo smehom, i kroz smeh, moze da siavi svet. Zaista, sve je tu kao u nekakvoj renesansnoj povorci, kao u nekakvim maskarama, u karnevalu: ako nema kljastih, bagavijeh i Goravih, nakaznih éak i telom i duhom, éemu bismo se smejali? To je demonska teologija smeha kao iskupljenja sveta: sve &to je zlo u svetu postoji zato da bismo mogli da se smejemo, kroz smeh do opstanemo. Ako rudno nije, nadasve, velika inspiracija za smeh, éemu onda ruéno? I gde je njegovo opravdanje, njegov smisao? Sve nakazno,éudovisno, izopateno, ovde se ipak prihvata, i to kao izvor smejanja koje svet preobrazava u jednu veliku, neobuz~ danu muziku s one strane morala. To je jedan Siroki, zanosno nezlobivi, mediteranski smeh, jedini smeh koji se takav zaorio u srpskoj prozi novijeg vremena. Pozi- vanje na prilike i jude, na pozitivisti¢ki, kritigki razum, vise je uzgredno, ponekad i vestako, u’svakom sluéaju delo nesporazuma ondasnjeg Matavulja sa samim sobom; svaka analiza, svaka socioloska studija preobrazava se, ovde, u neodoljivi smeh, gubi se u njemu kao u nekakvom velikom vatrometu. Ako Matavulj, rodak Bakonjin, nije napisao panoramu Dalmacije, to je zato sto mu ondainja njegova potreba za smehom to nije dozvoljavala. Ali kako je u Beogradu mogao da opstane ovaj Rap- leov potomak? Da li je Matavulj, taj poslednji junak 1% karnevalske renesansne povorke, junak koji se nasao na Terazijama, mogao i dalje da se smeje smehom dostojnim sebe? I Sta preostaje jednom Pometu na beogradskoj ko- Savi nego da umre? Matavulj je ovu smrt mediteranskog smeha u sebi sa strahom odbijao da prizna: pokusao je éak da vidi Bakonju u Beogradu, i to je bio jedan ve- iki poraz (pripovetka Bakonja u Beogradu), pokugavao Je, veé éuven sa svog smeha, da se smeje u jo8 nekoliko navrata, i posle smrti Bakonje, ali to vise nije bio onaj njegov stari smeh koji je plenio sve oko sebe. Nezadrzivo, 5 jednom upravo porazavajuéom nuznoséu, ovaj smeh pre- tvarao se u smeh Ben Akibe, otvarajuéi jednu od naj- straénijih sumnji, mozda vetito aktuelnih: zar je moguée da mi, u Beogradu, mozemo da se smejemo samo kao Ben Akiba? Ima neéega muénog, do nepodnoSljivosti, u éasovima kad ovaj beogradski Matavulj na sve moguée naéine poku’ava ponovo da nas osvaja smehom. Svaki takav pokugaj zavriava se porazom koji govek ose¢a kao svoj sopstveni, najliéniji poraz, kao uvek, uostalom, kad smo primorani da svedogimo uzaludnim pokuiajima ne- Koga da se domogne, na silu, blazenih vrhunaca humora. Pred Matavuljem koji uzaludno pokugava da se smeje, pred tim svrgnutim kraljem smeha, tim avetinjskim Po- metom, nasluti se prava dimenzija humora iz Bakonje, kao izraza moéi.da se bude iznad stvari, da se bude jadi 14 od sveta. Nemoéan humor, humor beogradskog Matavulja, to je nemo¢ naia pred stvarima, njihova surova viast nad nama. U Beogradu, uostalom, Matavuljeva proza iz dana u dan ispunjavala se strasnom sumornoséu: u njoj je motiv smrti sve ée8i, Ako Covek Zeli da oseti taj strani pad ‘Matavuljev, pad sa vrhunca rableovskog smeha u dolini sumornog suocavanja sa smréu, treba Matavulja da potrazi i vidi upravo tu, u Casovima njegovog suoéavanja sa mo- tivom smrti, U Bakonji, smrt je jedan od mnogih trenu- taka karnevala, incident koji se uvek javlja kao povod novoj avanturi, novom izvoru smeha; ona je samo jedan od mnogobrojnih motiva Zivota, znatajem ni ve¢i ni manji ‘od drugih, samo jedan od elemenata zivota a ne neko u sebe zatvoreno vreme, naSem pogledu uskraéen i 2a- branjen pejzaz. U beogradskim priéama Matavuljevim, me- dutim, smrt postaje sila nad silom: ona napusta Zivot, javlja’se iznad njega: Matavuljev dozivljaj_smrti postaje hriSéanski, neporeéeno misti¢ki dozivljaj. Voden nemilo- srdnom rukom sopstvene sudbine, koja se ukazuje kao talas jedne veoma realne istorije, Matavulj je u Beogradu pokusao da sagleda Zivot iz perspektive smrti, a ne kao u svoje puno mediteransko doba da vidi smrt iz perspek- tive Zivota, u njemu samom. Ovaj Matavuljev preobrazaj je, mozda, jedan od naj- stragnijih, najtragiénijih preobrazaja u srpskoj prozi: Ma- tavulj ne samo to nije uspeo da nastavi roman Bakonja fra-Brne, veé nije mogao ni sebe samoga da sacuva od strane katastrofe: u pripovetkama kao to su Naumova slutnja, Murtalov stuéaj, on je paradoksalni, porazeni Ra- ble Koji se preobrazio u mistigara. Moze li, uistinu, da se zamisli stra&niji preobrazaj? I kako govek da se pomiri sa vizijom Pometa koji, prestravijen, priziva duhove? Ma- tavulj u ovo vreme ne krije vise da posecuje spiritisti¢ke seanse, uplagen, s jednom ernom nadom u dugi; ali on vise nije u stanju, on ¢ak vise i ne zcli da sakrije svoj ogajnitki misticizam koji je izvor izraza i atmosfere neki njegovih najsugestivnijih pripovedaka, Sve u ovoj epohi izgleda neizbeino, bez izbora. Ako je na Cetinju Matavulj ostavljao utisak coveka koji, ipak, 15izabira sam, éak i onda kad njegov izbor nije samo nje- gov, i kad kritigki duh u njemu s nepoverenjem osluskuje ritmove zanosa, u Beogradu njemu kao da je uskraéeno svako pravo izbora. Jedna njegova pripovetka (0 ljubavi, koja se, sasvim mopasanovski, dakle sasvim nerableovski, rada pored odra na kome se mrtvac jo§ nije ni ohladio) nosi Karakteristigan naslov Sukobi. Sve Matavuljeve priée ‘0 Beogradu mogle bi da ponesu ovaj naslov: one su nastale u Matavuljevom sukobu sa sopstvenom prosloSéu ali, ne manje, i sa Beogradom, s njegovom brutalnom realnos Ako je Matavulj, voden nepogreSnim instinktom za isto- riju, doSao u Beograd zato da bi se njegovo ime nailo veé u prvom broju Srpskog knjizevnog glasnika i u prvom kolu tek pokrenute Srpske knjizevne zadruge (on je, ta- Kode, jedan od prvih pisaca koje je Stampao S. B. Cvija- novid), da li je on u Beogradu naiao samo Glasnik, samo dub jedne nove literature u radanju, ili je na’ao i onaj éudovisni ciganski pogreb, taj straini kontinentalni karne- val éiju strahotu ne moze da ubla%i ni ona napomena (na kraju_pripovetke Ciganski ukop) 0 srpskoj demokratiji koja se oseéa i na groblju, a takode i svog frontaga, tog odbagenog heroja i, uopste, ondainju beogradsku perife- riju, taj svet koji ga je ispunio oajanjem i stravom? Dok je u ranijim svojim epohama, u igri sa svetom, ovaj osva- jaé uspevao da saguva nesumnjivi odnos prema sopstve- nom dozivijaju, da bude jazi od motiva kome se posve- éivao, u Beogradu on to nije uvek mogao: tu, njega motivi prevazilaze, oni ponekad i nisu samo motivi nego opsesije koje imaju sve vecu viast nad njim. Na Cetinju, dok je osvajao duh i govor Crne Gore, Matavulj je imao nadu, ono isto »nadanjex koga se kasnije odricao, ali i nadu u Beograd kao sinonim jedne buduénosti. Ali Beograd u Koji je dosao bio je onaj isti Beograd u kome je optuzivan kao spijun kneza Nikole i Laze Kos! sve strainijih sukoba i iskuSenja. Matavuljeva nada, uisti- nu, nije mogla da uskrsne ni iz abdikeije kralja Milana: smrt, ta straina opsesija njegove proze, postala je uskoro jedini pejzaz, tajanstven i mragan, u koji Matavulj moze i hoge da gleda. Nekada prevodilac Zolin, kasnije njegov veliki teorijski protivnik, Matavulj je u ovo vreme Zolu 16 mogao da osporava teorijski ali ne i sustastvenim znate- njem svoje proze: ova proza éesto se priblizava autentié- nom naturalizmu, onom naturalizmu Koji se, i ovog puta kao uvek vostalom, rada tamo gde i svaki misticizam, — u sumornom carstvu ogajanja. Istina, Matavulj je tada veé bio na pragu Srpske kra- lievske akademije, au porazu zbog drame Na slavi njega su pokuiavali, ako ne veé da odbrane a ono sigurno da opravdaju jedan Skerlié, jedan Milan Rakié; dotle ~sa- mac« u nekoj sobi za izdavanje, na Kragujevaékom drumu, feljtonist koji, 2a novac, izneverava pisca u sebi, on je (po- sle Zenidbe udovicom jednog bogatog trgovca) postao sta~ novnik Knez-Mihailove ulice, pisac koga postuju i citiraju, ugledni beogradski knjizevnik, gospodin Matavulj. Viden na ulici, u nekoj tadainjoj beogradskoj kafani, u Akade- miji, on u ovo doba ostavija utisak ¢oveka keji je na samom vrhuncu svoje gradanske karijere, one iste karijere sigurno, 0 kojoj je oduvek potajno sanjao, ne samo na Cetinju veé i ranije, u kuci grofa Jankovica, u selu Islam, Kad je groznigavo udio francuski jezik; 0 kojoj je mozda maitao, sa svim njenim atributima burzoaskog uspeha, kao nastavnik Pomorskog zavoda u Herceg-Novom. Ali taj tri- jumf je, kao i svaki trijumf ove vrste, latan trijumf; to je, u stvari, kraj jedne vrtoglave, sjajne avanture. Seéanje, kraljevstvo siromainih Matavulj u Beogradu nije ni izdaleka onako i onoliko pripadao Beogradu kao sto je nekad, borave¢i nz Cetinju, uspevao da se saglasi sa Cetinjem, .da bude jedan od njegovih pravih, autentitnih gradana, Njemu, u nekim éasovima beogradske epohe, kao da je potrebno da na- puita Beograd: on putuje po Turskoj, odlazi u Rim, Pariz, Nica, na Severno more. Veé umornom rukom, sa isku- stvom sigumnog pisca ali bez vatre neodlognog nadahnuéa, bez najmanjeg poleta, u toj zimi svog Zivota on pi8e puto- pise, tu prozu éiju nemoé ne mogu da izbriSu veoma retki trenuci lucidnosti, dubljeg dozivijaja (kao u putopisima Vrata od Levante i Levant). U Milanu, posle razgledanja 2 Bakonja fra-Bme 7Gambetinog groba, izmedu dve beleSke o dnevnim izda- cima (0 kupovini SeSira i dva para rukavica, za Zenu, za 7 franaka), on ée napisati, suzdrzano, sa zaledenim ofaja- njem bivSeg osvajaéa: jedno razocarenje vise. Istina, po- kusavao je da zavrSi Biljeske, ali u Evropi koja za njega vi8e nije bila ona Evropa koja ga je nekad, kad je vodio crnogorske dake u Milano i Pariz, primoravala da, u bes- krajnom odugevljenju, zavrSi skoro svaku drugu recenicu uskliénikom; on, sam, vise nije osvajat, gladni juznjak, veé gradanin, umoran i mrzovoljan gradanin kome je, od svega, ostao jo8 samo gorki skepticizam. Moda je jo8 verovao da putovanje nije zavr8eno, ali i ta Evropa u koju je otifao, u poslednjoj svojoj epohi, skoro kao kamuflirani emigrant iz Beograda, gasi se za njega: ni njen plamen nije mu vise mnogo znagio. Ostali su, zaista, samo se¢anje, strah: u dnevniku iz Nice, pisa- nom najvige ciframa svakodnevnih izdataka (u francima, u lirama), poraavajuée odjekuje jedna retenica, napisana uz pomoé francuskog jezika: Cele no¢i morio me cauche- ‘mar. Sanjao da me Crnogorci hoée da ubiju! 1, odmah posle toga, kao u Zelji da se odagnaju mratne slutnje, neispla~ éeni’ dugovi ¢itavoj jednoj proilosti koja ustaje iz groba: Posle podne odvezli se u Beau Lieu; vratili se predveée. Ranije legli. Barometar 74 1/2, termometar 13 stepeni cel- zijusovih. — Trofak. — Za cigarete 2 fr.; 2a torbu Ljubi- éinu 16; 2a post-cigaret 10; nedeljni raéun u hotelu 240; slugama 2; tramvaj, sitnice 6. To je kraj: nijedna nova epoha ne mote vise da se otvori; postaje i suvise hladno, svet se zamrzava. Ako Biljeske jednog pisca nisu zavréene; to je i zbog te hlad- noée, zbog straha koji je u ovome duhu, veé zavetovanom misticizmu, sve vedi; to je zbog cauchmarea koji mu do- nosi strane snove, senke onih sa kojima je nekada bio, ali koje je napuStao, sa svom bezobzirnoséu hazardera. ViSe kao da nema Zivih, ostali su samo mrtvi; svet oko njega, Zivi svet koji je’ osvajao godinama, neosetno ali nezadrzivo nestaje, gubi se, i na njegovim razvalinama, koje dozvoljavaju, ovog puta, da se 0 njima progovori sa- mo uzurbanim, groznifavim govorom feljtoniste, uskrsava odavno napustena proslost. Matavulj, u vreme svog pot- 18 punog trijumfa, nije vise imao kuda da ode, pred njim se vise nije nalazila nijedna zemlja koja bi u njemu vas- krsnula starog osvajaéa: svet je njegov ali, paradoksaino, on ga je izgubio upravo kad ga je dobio: njegov trijumt je prvi neporeéni njegov ljudski poraz; tek tada, kad vise nije bio izvanjac, kad pred njim nije vise bila nijedna ziva dusa koju treba’ pleniti, ni_Anatol Frans, ni konte Jan- kovié, ni starac Beara sa Cetinja, ni podgori¢ka publika koja je, uz viku, pratila njegovu igru u Balkanskoj carici, ni Laza Kostié, ni knez Nikola, tek tada je on, prvi i po- slednji put, zaista bio izvanjac, stranac u svetu koji ga vise nije pozivao na igru. Jedino sto mu je ostalo, to je seéanje na detinjstvo (njemu, éoveku koji je, po svojoj kondiciji, po nalozima istorije, bio éovek stvoren za never- stvo), seéanje kao kraljevstvo svih siromasnih, Ima u tom njegovom obraéanju dalekom svetu zavi- éaja, u tom priznavanju secanja, netega zaista ljudski tragi¢nog, ali literatura je upravo tako, kroz tragediju ovog Matavulja koji je siutio da nema vise kuda da od- lazi sem da ée vraéa, dobila neke od svojih antologijskih stranica, Njegova nesreca, u kojoj je (kao u skoro svakoj nesreéi) pogled mogué samo za daleka obliéja, u kojoj sluh moze dobro da guje samo glasove koje mu Salje se¢anje, jeste velika sreca nase literature: pripovetke o Primorju, koje je pisao.od 1897 (kad je napisao pripovetku Uskrs Pilipe Vrlete), pa sve do godinu dana pred smrt (Petljina cura, 1907), a najpre, valjda, njegove priée Oskopac i Bila, Povareta, Pilipenda, nisu samo delo jednog pisca koji se udio na tekstovima velike evropske literature, veé sui ostvarenja moguca jedino u neizrecivoj groznici duha koji, u éasovima kad se sluti konatni zavrSetak igre, ne moze vise da rasipa vreme. Ova proza, u kojoj je bukvalno svaka ret skupa, u kojoj nijedan potez nije sluéajan, jeste delo velike duhovne koncentracije, izuzetno snaznog intenziteta. Ako je, dakle, agonija Matavuljeva unistila potpunog Ba- konju, onakvog 0 kakvom mozemo danas samo da sanja~ mo; ako je dala nagoj literaturi i nekoliko stranica nepod- mitivog svedotenja 0 ondainjem Beogradu, kao i nekoliko redenica éudesne atmosfere neizrecivog, ona je. evo, omo- guéila i najbolje Matavuljeve priée o Primorju, prige koje * 19su, U svojoj neverovatnoj prostoti, mogle da se ostvare samo u tudem svetu, u besprimernom siromastvu. Zaista, da Matavulj nije doSao u Beograd, da li bi ikada napisao svoga Pilipendu i pripovetku Oskopac i Bila? Matavulj je u Beogradu, s fanatiékom upornoséu, trazio Beograd, ali naSao je svoje Primorje: tek u kon- trapunktu sa ekavStinom Beograda kao da se, u punoj svojoj muziékoj moéi, mogla da éuje njegova iskonska, primorska ijekavstina; tek u sukobu Matavuljevom sa ob~ ligjima s beogradske’periferije i sa Terazija, kao da je mogla, u njegovom duhu, da se objavi prava svetlost mora, dalmatinskog kamena, svetlost koja svoj najintenzivniji sjaj (ko da 2na zasto?) otkriva tek u seéanju. Da bi da~ nainji Gitalac Matavuljev mogao da oseti svu silinu, pravo maéenje ovog kontrapunkta, ovog sukoba svetova kao su- koba dveju muzika, moida éak i dveju kultura, treba da Gita, treba da odslusa, jednu za drugom, njegove priée pisane, u istoj godini,’ ekavitinom (1897. Viajkova tajna, 1902. Oskopac i Bila), priée iz beogradskog i priée iz. pri- morskog zivota. Ova} pokusaj da se Zivi i misli, skoro istog asa, u dva pravea, da se svojim sopstvenim ‘duhom povezu i usklade potpuno protivureéni svetovi, da se i2- mire nepomirljive sile, to je veliko iskugenje kome je mogao da odoli, koje je, vostalom, mogao i da izaziva samo jedan Matavulj: ‘drugi bi se izgubio u ovoj igri, unistilo bi ga nesaglasje, smrvilo protivuretje. Matavulj kao da je znao da je to ono pravo, poslednje a mozda i najvece njegovo iskuSenje koje mora da prihvati i koje je, zato, prihvatio, on, ipak jo3 lukavi Matavulj: u trenueima Povarete ili Pilipende, posle svih onih beogradskih pred- meta za pricu (pripovetka Predmet za priéu), neki drugi Matavulj napustio bi Beograd, te éasove zlih slutnji u po- noé, i posao u susret svetu koji ga doziva iz seéanja ali ovaj do kraja oprezni, mudri Govek znao je da je to opasna zamka, i da u svome Primorju moze da bude samo ako ostane u Beogradu; on je umeo da prikvati o¢ajanje, tak da iskoristi svoju nesre¢u, s istom lukavoSéu s kojom je umeo, ranije, da iskoristi nebrojene prilike koje mu je srega pruzila, Ako: je znao da iskoristi (i ncka ova reé ne bude i suvise teSka) jednoga grofa Jankovica, jednoga 20 kneza Nikolu, evo kako je znao ono sto je neuporedivo teze: da se koristi ogajanjem, pre nego Sto ne potone u njemu. U svojoj pristupnoj akademskoj besedi (1905), tri go- dine pred smrt, objaSnjavajuéi, skoro s potrebom da se opravda, zasto je nekad bio obozavatelj Zolin, rekao je i to: Kad se Covek nalazi u nekoj novoj evoluciji, ne moze je posmatrati spolja, Ali, to nije samo opravdanje, to je Blas jednog velikog iskustva koje je, pre svega, iskustvo prihvatanja: Matavulj je znao da je pisanje, uvek, veliko prihvatanje onoga Sto je na dnevnom redu istorije; da je to vedita evolucija koja je moguca samo ako ¢ovek ume i moze sebe da daje trenutku, strasti, i da je to davanje jedini nadin da se dobije, da se zaista postoji u istoriji, da se bude sama ta istorija. Ako mnoge njegove stranice danas ne stizu, u neka- dainjoj svojoj moéi, do nas, ako mi nemamo, uvek, naj- bolji sluh za Matavuljev govor, te stranice ipak pripadaju jecinom jedinstvenom delu koje, kao velika parabola, po- Zinje s anegdotom u duhu Stjepana Mitrova Ljubise i zavtSava se, preko nacionalno-romantiénog, neotekivano renesansnog, naturalisti¢kog i mistitkog dozivijaja sveta, Matavuljevim pripovetkama s Primorja bez kojih bi jedna~ Gina nase literature bila siromasnija, Radomir Konstantinovié 21BAKONJA FRA~BRNEI, SVETA LOZA Dalmacija ima: Sest biskupa, Zetiri mitronosna opata, Sest kaptola, deset bogoslovskijeh sjemenista, éetrdeset dekanata, dvjesta devedeset i sedam parohija, sto trideset i tri kapelanije, sedamdeset i tri manastira iu njima oko dvije hiljade pet stotina manastirske éeljadi. U Dalmaciji ima katolitkog naroda oko éetiri stotine hiljada duga; ona je siromasna, te se njezina djeca klan- éaju na sve éetiri strane svijeta radi hijeba nasusnoga, pa Ko to zna, taj bi mogao re¢i da u tome vinogradu gospod- njem, prema prostoru zemljista i broju éokota, ima rabot- nika i odvige. Ali vecini Dalmatinaca i danas je jad na Francuze koji, potetkom ovoga vijeka, ukidose jo8 toliko biskupija, opatija, kaptola, sjemenista, dekanata, parohija, kapelanija, manastira i crkava. Kao god Sto se mnoga dalmatinska plemena ponose svojim junacima u proslosti, koji su se odlikovali u rato- vanju § Turcima, tako se isto mnogo plemena ponose svojim »misnicima+, koji su se borili protiv »nevirnih rkaéa«; kao god sto u Dalmaciji ima bratstva, koja su u neprekidnome nizu dala do trideset, éetrdeset serdara, bar- jaktara, itd., tako isto ima ih iz kojih je izaSlo toliko fra~ tara, ili popova (fratar je vise cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze. Tako je sveta loza Jerkoviéa u Zvrljevu, koje je do danas, dalo manastiru V. dvadeset i pet fratara, Ima jedna knjiga u kojoj su Zivotopisi sviju fra-Jer- koviéa do polovine ovoga vijeka, njih dvadeset trojice. Ja sam bio srecan da tu knjigu imam u rukama za njeko vrijeme, te sam iz nje ispisao glavnije podatke 0 njeko- lieinji_glavnijeh fra-Jerkoviéa, a ovdje Gu navesti samo pet biljezaka, da titaoci vide zasluge tijeh Ijudi. 25Napomena, Prvi broj znagi godinu rodenja; jedan krst znaéi koje se godine éovjek zafratrio, dakle kad je umro za svijet; a dva krsta znaée godinu u kojoj je zbilja umro — onako kao Sto i mi mremo. Evo tijeh biljezaka u bunjevatkom govoru, sasvijem kao Sto je u pomenutoj knjizi: »Fra-Brne II (+ + 1519). Priveja je puno puka iz sta- roga zakona u katolitku viru, u Gemu’ su mu bas vridno, na ruku bili: E, Moéenigo, Providur u Zadru, T. Pilotié, kapitan u... i R. Petak Alfijer u... kako svidogi jedan zapis od ruke istoga fra-Brne, u kome reéenome zapist (od godine 1502. na glagoljskome éasoslovu, na kome ima Jo3 mnogo zapisah) receni f. B. priporuéuje redovnicima, Posli sebe, da spominju na maloj Misi imena tih Ijudih... Jos se pripovida o njemu u Zvrljevu da je lipo piva uz gusle, po viaski, i da je moga dozvati éovika na jednu uru daleéine, tako je jak glas imax. »Fra Martin (1545, + 1565. + + 1630). Zupnikova je u... Biza je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puske od riSCanah ... Ima jedan zapis od njega: a nije nikada okusija ribe, ni varene, ni peéene, ni mor- ske, ni ritke, jerbo je nije 'moga podniti, sto j Gudan sokret od mara! 08% PoUmith #0 Je as jedan »Pra-Jerica (1631, + 1652. + + 1710). Naodija se u Kotarima kadno srdari: Jankovié i Naki¢ prognase Tur- ke... Mlogo je podnija u bigstvu, a jo8 vise od zlih i kvarnih ljudih, koji ga napastovaSe za niki veliki grih, zato je i pedepsan bija. Za njegovo vrime umra je jedan mladi Jerkovié u manastiru, kao dijak, a drugi Jerkovié Gitiéi pobiga je iz manastira, te se samo treci zaredija... Pri svrsi bija je fra-Jerica ispovidnik Biskupa i od njega puno ljubljen .. « »Fra-Bortul (1709. + 1729. + + 1776). Ovi slavni re~ dovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz gréke vire'u nau katolicku. Zato ga je deneral naSega reda zva u Rim i prikaza S. O. Papi Klimentu, i uéinili su mu mlogo pocesti, ali je u povratku, putujuéi iz Zadra na konju, pa i ulomija nogu, od sta je dugo bolova... Kad je jopet bila glad (1756),'on je zakupija Zito i proda ga 26 dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, mana- stiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f« »Fra-Viéenco (1774. + 1793. + + 1835). Kad je prin- cip propa, odija je s ostalom Gospodom Dalmatinskom k Svitloj Kruni Betkoj, radi pokorenja Dalmacije cesaru, kako bihu poslate Deputacije od sve Dalmacije. Bija je kod Krune na ruku i razgovara se s Njom... Kada Fran- cuzi zabranige naS S. Red, on osta sam u manastiru za 8 godina, a Redovnici se razbizaSe po Zupah . . . U to je vri me pritrpija mlogo od riSéanskih ajdukah, koji onda bisni- Se stravito. U jednom susretu reéeni ajduci odsikose mu uvo i osta bez uva do smrtix. U nage doba ima desetak kuéa Jerkoviéa, ali se veé ‘od poodavna dijele na tri grane, koje se preziviju: Brzo- kusi, Zubaci i Krkote. Mogao bi ko, zbog tijeh nadimaka, pomisliti e su Jerkoviéi prezreni medu svojim zemljacima, a to nije istina. Ne samo po Zupama sv. Frane nego éak i Zvrljevu niko nikoga ne zove pravijem prezimenom, ni_pravijem imenom, nego svako éeljade ima nadimak. Isti, fratri iako su poslije Boga najvige Stovani, ne mogu izma¢i tome na- rodnjem kritenju. To je, dakle, prosto obitaj, neki zao obigaj, ako éete, ali nigta drugo. A da je kuéa Jerkovia zaista’u puku poStovana kao sveta loza, tome ima sila potvrda, a mi emo odabrati samo dvije-tri. Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu nego i po okolini, kad se Sto priéa iz starine, obiéno se dodaje: »To je bilo u vrime fra-Martina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubca, ili Yra-Vice Krkote« itd. — ba§ kao kad Boinjak rede: »Za- Kulina bana«, a Hercegovac: U doba hercega Séepa- nal... Drugo, MiljuSani, ljudi jako »privatljivi« — (kako se onamo kaze za lupeze) — radije ¢e »privatiti« Jerkovi- éima odojée nego li drugome kome ovcu jalovicu, e uvje- reni da je meso od Jerkoviéa stoke mnogo slade od mesa itije druge stoke. Jo& jedan primjer, pak je dosta. Prije_njekoliko go- dina sporjecka se neki Jerkovié sa njekijem susjedom. Jerkovié se naSao pranica, te udari susjeda, a ovaj imao 27u ruci sjeldru, pa zamahne oltrijem put Jerkovida, ali se brz0 predomisli i obrne uéice, pak usicama zvizne Jerkoviéa po elu i ubije ga. Pitan u sudu zasto to tako uéini, susjed odgovori: ~Nije mi, valaj, Za sto sam ga ubija, ali ne bi nikad prigalija da sam’ mu kro prolija, jer je njihova kro teska u devetom kolinu«... ° Jerkoviéa se soj razlikuje po mnogo éemu od od- stalijeh doseljenijeh i starosiockijeh bratstava, ‘Belen i Zubei mahom su krakati, duga vrata, kostunjavi i ko- smati. Krkote su, vecijem dijelom, maloga rasta, jedri i golopuzasti. Svi Jerkoviéi imaju velike zube, i gotovo svaki je malo razvratastijeh usta, smede dlake i sijerijeh ogiju. Svi su, veoma nigti duhom (u jevandelskom zna- éenju), miroljubivi, slatkohrani, i vrlo malo »privatljivi«. _ Samo se po sebi razumije da je medu Jerkoviéima najodabranija ona grana od koje je zivi fratar. Fra-Vice (774, + 1793. + + 1835), onaj kojemu su »ajduci od- sikli desno uvo i koji osta bez uva do smrtix bio je Brzokus. A Brzokus bjese i fra-Brne (III) (1819. + 1838, +2). Ovaj podljednji imao je tri brata: Jeru, Juru i Baru, ili kako se u Zvrljevu zvahu: Kuimelja, Cagalja i Sundu, Kusmelj zato Sto bijese veoma rutav, Cagalj stoga Sto je bio suh kao kuka, a Sunda zbog toga Sto je govorio kroz nos, Posto je ovoga vijeka sveti in bio u grani Brao- kusa, a Kusmelj bio starjegina u bratstvu — mi éemo © njemu i njegovoj porodici progovoriti napose, u ovoj drugoj glavi. 28 Il, KUSMELJ I KUSMELJICI Jere Jozov Jerkovié, Brzokus, KuSmelj, bjeSe sta- ponog, vrata kao u divokoze, glave okrugle i tvrde, da je mogao njom bukovu dasku razbiti. Ridi mu brei zati- skivahu nozdrve i dopirahu do usiju. Zubima mogase na~ gristi pletu, a Sakama slomiti évrstu suhoricu. Mogao je ojesti peceno dvize, ali piti je slabo mogao. Pored svega toga, bjote mirnjacina, te ga je sitna i Zoljava Barica, Zena mu, ili kako je zvahu »Osinjaéa« (zbog zelenijeh ‘ofiju), mogla karati do mile volje... Kugmelj Zivlja’e ponajbolje medu svojima, a bijase odijeljen od braée. A kako bogatstvo nije naodmet ni u svetoj lozi, i kako je vrijedno znati koliko treba da éo- vjek ima pa da bude najbogatiji u Zvrljevu, cujte sta je bilo njegovo: Od nepokretnijeh dobara KuSmelj imadijaie: kuéu pod plogom, petnaest lakata dugu; uz kuéu naslon; pod kugom vrt i desetak dana grohota, kao Sto je sva, zemlja u Zvrljevu; pod brijegom oko petnaest: motika vinograda i njeSto zagajene ograde. Od kretnog imetka imao je: Zenu Osinjatu, tri sina, dvije kéeri, dvije krave, dvadesetoro vunjaéi, dvoje ma- garadi i svinju za posjek U rodnoj godini Kusmelj se_mogase ishraniti svojim titom do Botiéa, a od tada do Petrova-dana namirivase kutnje potrebe prodavsi vino, ako je i ono rodilo, prodavsi vunu i smok, prodajuéi voce kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu. Uz to, Osinjaéa je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni. Eto tako se u kuéi KuSmeljevoj sastajao kraj s kra- jem w rodnoj godini. Do duse njihove potrebe ne bijahu 29prevelike. Neka je pure izobila, svetanikom po malo mrsa i po malo kominjaka, da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine, da se tijelo pokrije — pa dosta! Po tome mo- Zete suditi kako su Zivotarili Cagalj i Sunda, a kako i svi ostali Jerkoviéi, Ali siromastina nije sramota nikome, a najmanje svetoj lozi!. A kad bi ljetina izdala? A kad bi ljetina izdala, bogme i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjaéa bi tkala po vas dan i po svu noé, magarci, natovareni drvima i za njima Kusmelj ka- sahu Gece put varosice, a, Sto je najglavnije u takvoj ne- volji, i KuSmelj i Osinjaéa i Kumeljiéi stegli bi se u pasu. Dua valja, u zloj godini fra-Brne je pomagao naj- vise starijega brata, ponjesto i onu dvojicu, To je dujo Ginio kao dobar éovjek, ali tome bjeSe i jedan krupan uzrok — nije vajde kriti. Rekosmo poprijed da su Jerko- viéi maliéak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotovo ako ne pretete zlo! Sad da prijedemo na ono Sto je preteznije. KuSmelj kao da bjese i najposteniji medu svojim zemljacima. Velimo: »kao da bjese« jer ne znamo po- uzdano. On se kleo da nikad nikome nije nista ukrao osim strigevima dvije koze, i to prije no sto se ozenio, ito po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevijani Kleli, da on ima na dudi bar trideset gria, Sto sitne sto krupne stoke, i jo mnoge manastirske stvari. Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pre- tierivalo is jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te prebivsi na polak i uzevsi na um da kad je éovjek iz Zvrljeva, a nije prihvatio vise od pet- naest glava Zivotinje, da taj govjek nije prijesao iz gra- nica éestitosti, te da moze biti narodnijem glavarom. I po- stavi vlast KuSmelja knezom u Zvrljevu. A Zvrljevijani u toj prilici rekose: -Lako je onome biti svetac kome je Bog otac!« Biva: »Fra-Brne je Bog, pak ti je tako, Ku- Smeljul« A i jest fratar Kusmelja ljubio mimo braée i mimo sve rodake, Ijubio ga je »kao kruh vino«. Samo da znate koliko je puta s njim jeo, ba’ s njim za jednijem stolom 20 iu manastiru i po Zupama! S njim je i putovao. Dva puta idose zajedno éak do Zadra! On ga je od duga oslobodio, on mu je krov poplotao, on stoku kupio, njegova ga je preporuka digla na knestvo, itd, Cagalj, Sunda, Kljako, Rdalo, Rkalina, Rora i svi ostali izdanci svetoga Korijena ne zavidahu Kusmelju toliko ni jedeno jelo, ni putovani put, ni oduzeni dug, ni pokriveni krov, ni zapacenu stoku, ni steéeno knestvo, sve mu to ne zavidahu toliko koliko njeSto éemu se Kus- melj nadao. A Kuimelj i Osinjaéa zebli su u srcu da im se na- danja_neée obistiniti. O tome su svakog vetera govorili, a uvijek jedno te jedno, Ne samo Sto svake bogovjetne veéeri ponavijahu iste misli, nego ponavljahu isti isto- vjetni niz rijeéi, tako da im djeca nauéige napamet te razgovore bas kako kakve molitve. Po veteri Zena bi zapotela: — Cmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu Gizme ofistiti, niti bi moga vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se dize u zoru da zvoni zdravu Mariju, a kamoli da prati piske strica kad digod na konju pode, a kamoli da bude svuda skokom kuda redovnici okom, ka’ sta je, bome, red najmladem dijaku! Aja, brate! A i da nije svega toga, nego da ga puite da lastvuje pa da samo knjigu udi, zar bi ovo tele bozje ikad knjigu naucilo?... Ma na koga si se uvrga, ne bilo te!... Poslije tijeh rijeéi nastao bi tajac i svi bi se pogledi stekli na Cmanjka, a on bi oborio glavicu, znajuéi lijepo da je kriv sto dode na svijet slabunjav i bedunast ... Tome djetetu pravo ime bjese: Jozica. Materino pi- tanje: »Na koga se uvrgao«, imalo je zaista smisla. Jozici je bilo veé trinaest godina, a glava mu ne bjese veda od dobre kruske, a prema glavi sve ostalo tijelo, i trbuh mu utonuo pri rtenjaci — ele, Saka jada, sa8ta ga i prozvaie Cmanjkom .. fatijem bi Kuémelj, uzdahnuvsi najprije sto dublje fe, probesjedio ovako 31— Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve moga Sto Cmanjak ne moze, moga i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oéeé li se ikad okaniti galijotstva, o¢eS li se ‘ikad pameti dozvati... Ba- konja, grom te ubija! Ti Ge§ zlo svréiti, na vi8alima ée8 svréiti ka niko tvoj! Ti si priliéniji za ajduke negoli za redovnika, ti ka da si po sto puta od risanske krvi... Nesritno dite! Nesritno dite! Ubija te grom!. Rekavsi to, KuSmelj bi obiéno briznuo u plaé, a Ba- konji ni brigase za to, no bi se raskoratio i gledao malo podrugliivo »éaéu«. Ive ili Bakonja, »vtorodeni« sin Kuimeljov, bijese od dvanaest godina koliko drugo napredno dijete od pet- naest, rumen i zbojit, Zivolazan, veseo i gotov uvijek na »galijotstvo«. On je odmetao kamenom i starije od sebe, odskakao i u trei utjecao svijem svojim vrsnicima, mogao se popeti na drvo kao vjeverica, mogao je uzjahati gola konja, a imao je srca da se pobije i s kojim brkonjom. U cijelom Zvrljevu ne éase naéi djeteta koje ne bi imalo biljege od Bakonjine ruke, ali i njegovo tijelo bijeSe puno mozulja, ama se nikad ne uteée ocu da ga on brani, nego se svetio sam, koliko je mogao i trpio junacki. A najvise ga odlikovase od druge djece njegova tvrda volja; sto bi naumio, to bi i uéinio pa mu stotinu smetnja na putu bilo; Sto bi hotio zatajiti, ne bi odao pa da ga na muke meéeS, Ponjekad bi zasnuo rijetima, a pogdjekad posta bi muéaljiv, kao stanac kamen. To je sve éudnovato, ali je éudnovatije Sto je Bakonju Osinjaéa vise Ijubila no i Kuimelja i Cmanjka i dvije kéeri: Galicu i Krivu, Ne éa’e dati prst jedan njegov za koje od njih, a pregorjeti éa’e sve skupa za njegovu lijepu glavu, Planula bi kad bi i malo sto skrivile curice, iska- lila bi se na svima u kuéi kad bijaSe Ijuta, a Bakonji ne samo Sto nikad ne rege grke rijeéi, no ga je zaklanjala u svakoj prilici, i onda kad je njegovo galijotstvo bilo isuvise oéito. Koliko i koliko puta Kumelju prevri, pa skoéi da istuée »nesritno dites, a Osinjaéa se onda nakostrijesi put muva, baS kao kvotka branedi pilad. A rekosmo po- prijed da se silni knez Kuimelj bojao Zoljave Osinjaée! Davo neka razumije kako je to mogio biti, ali vi éete ra~ 32. zumjeti da je malome stoga lako bilo raskoraditi se i sluSati podrugljivo ogine prijekore ... Poslije Bakonje, najmiliji bjeSe materi podjevojéar Skembo (ili Roko), djetence od éetiri godine. Posto bi se Kuémelj isplakao, uzela bi ona Skemba preda se, pa mu poéni ovako tepati: — Evo ko ée biti na§ redovnik, na’ biskup, naga kkruna! ... Je li da oces, moj kopicane (kopreane)? Ja Sam maji, maji, maji, maji, pa cu biti viki, viki, viki, pa cu biti bikup, bikup, bikup!... Duso materina, sice materino, diko nasal... — Pa onda: cmok! emok! emok! izljubi ga i Yuljuskaj dokle ne zaspi... — Bog ée sve na dobro upraviti! — rekao bi naj- poslije knez, nakon dugog razmi8ljanja. — A da ko no Bog! — prihvatila bi zijevajuéi Osi- njaga, pa bi svi legli. Tako je zadugo trajalo pod krovom najstarijeg Brzo- kkusa, a tako hoéase trajati jo8 da se ne dogodi njesto. Bakonja fra-Brne 33UL. IZBOR BjeSe u potetku jeseni. Jednoga radnoga dana, odmah po sunéanom smiraju, Kusmelj i njegovi okupili se oko trpezice na kojoj se dimljaSe pura u drvenoj zdjeli. Sjever je jako duvao. Prije no Sto ée sjesti da jedu, zagatise svi jednogrlice »ote nas« i baS izrekli pridi kraljevstvo tvojes, kad li Bakonjino tanko uho, kroza svu vjetrenu hupu, éu konjski bahat, te poteée k vratima, pak viknu: — Fra-Brne! Kusmelj i Osinjaéa istréa’e u avliju i vidjese — prvo Sto vidjeSe bjese najdeblji dio fratrov, jer kulaS obmnuo sapi vratima, a fratar se povio na kulasu, pa s nategom izvlaéi desnu nogu iz uzendije. Sejiz, njeko crno- manjasto momée odjeveno po kotarsku, sa ¢itom kubura za pasnjaéom, driaSe konja za uzdu. KuSmelj dopade, izvuée bratovu nogu, pa obuhvativ ga oko sirokog struka, pomoze mu da side. Pa onda se braéa poljubige u sumit dva puta. Osinjaéa cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese usnama konop kojim se opasuju franjevei. Fra-Brne, bjese svom glavom manji od brata, ali kad bi Kuimelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, Sija, trbuh i — sapi, bio bi isti fra-Brne. — Biémo wu kuéu, e pomete! — rege duhovnik, pa doda s praga: Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija! — prihvatise Kusmelj i Osi- njaéa. Ona zbunjena stade se muvati po kuéi, ne zna- judi sta ce. — Pa kako? kako? — pita dujo. — Vala Bogu i prisvetoj Divici, nije zla! eto, gladi nije, a bolesti nije, pa se Zivotari — veli knez Kusmelj. 34 — Dede, nevis fra-Brne, Osinjaga prostrije kligano rakno. — Ta-ko! — rege fratar. — Sad mi izuj gizme i metni mi kladu pod noge, ta-ko. E, sad zapali sviéu! U svakoj katoliékoj kuéi nalazi se po jedna voSta- nica, osvecena na Sretenje (na Kandeloru), a éuva se u kuéi za upotrebu samrtnicima. Osinjaéa se prekrsti i pro- Baputa: oprosti, Boze i majko Kandelorice!, pa zapali svi- jeéu i usadi je u ¢aiu Zita, Brne naslonio pleca na poviju od tronozne stolice, prepleo prste na trbuhu i obrée palac oko palca, Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo, to, metni malo sukna na stolicu — rece — Ne znam Sta éu, — reve Kusmelj ée&kajuéi se po glavi. — Hoée§ li da zakoljem jednu kokodicu? — Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za veéeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domacica. — Ajde veterajte, Zivi bili! Stipane, daj da se i mi zalozimo. I ti Ge sa mnom veéerati, Jerolime. Domaéica metnu svoju zdjelu na tle, a trpezicu do- nese pred djevera, pa onda dovede: Cmanjka, Skemba, Krivu i Galicu da poljube konop strigev. Stipan izvuée iz bisaga jednu guku, zavijenu u har- tije, koju odmota. Bjehu tri pegene pastrmke. Za tijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogagu, viljusku, noz i éasu. KuSmelj, éeskajuci se jednako po glavi, biée mislio: »Lako je tako postiti!s — Odi, Jerolime, sidi — veli tra-Brne. — Ma, ja... onaj... kao... — pote se neékati, — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare. I sva trojica se-slozise. Napolju se nadimase vjetar na mahove, te treska’e vratnicama. Torni pas Kugmeljev vijase u naslonu. Osinjaéa je Saptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi disto * 35rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovjetnog dana! Kako li Je lijepo da te svuda narod pozdravlja! Izdaleka Ijudi skidaju kape, a Zene se klanjaju! Ko ti se primakne, jubi ti ruku i konop oko pasa!... Bakonja duboko uzdahnu. — Sta ti je? Zaito ne ide’? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo se otvorise vrata i ude gomila Jerkoviéa. Prvi udose: Cagljina i Sunda. Za njima Kljako i Rdalo, sa dvojicom svojih momaka, Pa onda pet Krko- tiga: Rkalina i Rora sa svoja tri sina, Jedan za drugim svaki nazva »Valjen Isus!« i svaki poljubi fratra u ruku, pa posjedase. — Kako, Jure? Kako, Bare? Kako, Simeta? Kako, . Kako svi? — pita fra-Brne. Vala Bogu i Divici, sa zdravljem smo dobro, muéimo se kako mozemo — odgovori Cagljina u ime svij — Tako! — rege fratar i nastavi jesti, Bratstvenici izvadige lule s kratkim kami8dima, te zakurnjavise, Poito se nagledase »vra-Naévara« (to je bio nadimal Brnin), pogledi im se stekoSe vrhu ognjiéta gdje vigase njekoliko butina ovnujskih i svinjskih porebrina. Jedno momée Krkotiéa, gledajuéi to, Sapnu najblizem: »Gledaj, molim te, blaga bozjeg u gubavoga Kuimeljal« — »Ej, da nije krov poploéan, ili bar da je sira badZa« — odgovori onaj uzdahnuvsi. Posto ona trojica pojedose ribu, domain dohvati s Police jedan zemljani vré, duhnu u nj, i naglo odmahnu glavom jer milioni zrnaca prasine izletjese iz njega. Ba- Konja pride ocu sa vostanicom, te obojica otidose ka baé- vama, koje bjehu iza razboja. Svijeéa se ugasi, te Kus- melj rete: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, bestijo muska! — rege tiho Osi- njaca, — Zar se Kandelorica pridaje vragu! — Pravo kates, nevisto! — reve glasno Rkalina. — Grijota je sviéu grditi i kad nije Kandelorica, a kamoli Jo8 vridat Boga prid didicom i prid duovnikom. Vice’ 36 — Valaj smo ba’ beitije kad se ni prid redovnicima ne mozemo uzdréati! A da Sta lajemo kad nas oni ne Guju? — dodade Kljako. Hoéahu odista Rdalo, Rora i Cagljina svaki ponjesto jo8 reéi da se fratar ne bijeSe zagovorio sa sejizom, te ih ne sludase. — Tako! — veli fra-Brne, odignuvsi éaSu_vina prema oku, — Je li ovo staro vino ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije nego novo... nije ba8 ni staro ni novo! — odgovori knez Kusmelj, toliko se bijeie zbunio ‘od Ijutine zbog zamjeraka bratstvenika. — Kako to? — reve Brne. — Nije ni staro ni novo? — pa ne saéeka odgovora, no ispi éaiu i ostavi je pred Stipana. — Jevo vidi8 kako. Priteklo mi je pet barila od lanj- skoga, a cina mu je bila prid trganje, te ti ga ja smilaj 's novim, a novoga sam naia trinaest barila, te ti ja sve uspi u onu baévu, a ona bagva bere malo vise od 18 barila, te ti ja... — A je li emu? — prekide Osinjaéa, pitajuéi fratra, — Vire mi, nije lose! — odgovori Stipan, pa pote Ijustiti jaja. —.Taa-a-ko! A o¢eS li dati braéi da skvase grla?... Jeste li veterali, Ijudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kuimulj uze bardak ispred djece, pa krenu put baéve, ali ga Rkalina ustavi. — Neéemo da migaS s tim kominjakom! Aja! — Nama kominjaka i kod kuée pritiée! — viknu Cagljina. — Ne, ne — zagrajase svi. Kuimeljii bi kao da ga péela upeée uvrh nosa, te odize obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, Sta ée vam cilo vino, Ovde nema ni Avi gage dropinjaka! — Ima, kriza mi, gotovo pun bardak! — reéi ée njeki Zubatac, nadnijevii se. 37Svi prsnuse u smijeh. Osinjaéa istr2e mudu sud iz ruke, preruéi kominjak, pa ode k batvi. Svi povukose dusu u se te se tulo kako mlaz Si¢e. »Vra-Naévar« u toliko izvadio njeki list, pa stade Citati. Cagljina, primivSi od snahe pun bardak, ustade i ski- de kapu. Svi poustajaSe i poskidae kape. Fratar, ne dizuéi gla- ve rete: — Stipane, namiri konja! To je najglavnije. Za tim se pobrini za moju loznicu odma! Momak izade, a za njim i Bakonja. Cagljina se nakaSlja, onako kako se ini kad se hoce da privuée éija pagnja, Akad ni to ne pomoze, on zovnu: — 0, vra-Brne! Fratar dize glavu. Brat mu tad zapoée: —_U zdravije vase mile dobrodoSlosti, ka Sta je u vike bilo nae drage dobroproslosti, jer ona uvik nage Zelje i na8u dusu isliduje; jer ona odi i brodi medu nama grisnima, baS ka mudrost’ medu volovima, da nas pro- Vedri i prosvitli, ruza naSa, ka sviéa kroza dim od tamjana! Po tom, da ti bude u svru prid Bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na o- nome svitu za Zivot, a na ovome za duu! Po tome, ka Sta si se stega svetim konopom, da stegneS boljitak, za~ éetak, virovanje i strplienje i svako blagoslovljenje; jer dusa ne umi da su dvi, jer na kraju visi pokajanje i’ mo- Vjenje; a svra je velika, da ti, ruzo naga, budeS dosa ka vist blagovist od dive Marije, od Isusa slatkoga, od Jozefa pravednoga! Potom, kako je Isus sakrugija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu eviéa, a prokleti sotona prosuja otrov! KA Sto su vridni bili svi naSi misnici, dvadeset i tri do tebe, tako ée i nakon tebe! A ti pisme pivas i molitve divanis. KA Bog Sto sve zna — jer mudros, éestitos, bogoljubos, skrusenos, kripos, lipos, mi- Jos, duevnos, rados, poniznos, u tebi su ka u vriéi! A po tom i po tom. naS drugi i blagosloveni, slavni, virni i mirni, kA Sto si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, 38 gorika do brda, dakle, u glavi uje8, a u udima vidi8, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u dusi ko je kkriZom umijen, dakle, neka se lig koga boli ovom sve- tom svrom, ka tri vra-Brne, kA i oni nasi svi prosli duov- ! Dakle: alvundandara, Zivija nag diéni vra-Brne! — Zivija! — uzviknuse Jerkoviéi. — Ko ¢e napiti ka on! — veli Rkalina, maSuéi glavom. — Niko ka on! — Viru mu njegovu, da je udija, kakva bi to gla- va bila! — Ja sam mu malo koju rié razumi — A ja ba’ nista! I svi se diviSe tome govoru koji ne razumjese — jer po Zupama svetog Frane, kad se napija uéenu dovjeku, ili kad se u kakvoj preteZnijoj prilici govori pred ugenijem Yjudima, treba govoriti da drugi ne razumiju. A Cagljina bijage pravi vjestak u tome, takav vjeStak da on sam nije razumijevao sto je govorio. On je tako dvas tri8 besjedio u manastiru, a njekoliko puta u gradu prilikom opéinskih izbora, i uvijek bjeSe potresen najvise on, pa svi oni koji bi ga najmanje razumjeli. Besjednik nagnu bardakom. A kao da ni u tome poslu ne bjeSe posljednji, jer mu jabuéica skakaSe kroza dugaéko grlo, od kotlaca do podbratka. Posto predusi, huknu, i do- dade sud bratu Sundi. — Un zdravljen vran! Donbro dona! — napi Sunda, pak odape ni8ta slabije od starijega brata i dodade sud rodaku Rkalini Zubacu. ‘A Rkalina, nakon dobijenih deset gutljaja, dodade sud Osinjaéi, jer ‘bjeSe veé prazan. — E, ovoga jo8 nije bilo! — re¢i ée Ku8melj tiho, kako su ga najblizi mogli éuti. »Oblaporne gube, dotepale se mukti8a, pa naginju ko ée bolje; klju-ka, kljuk-ka, Klju- -ka! Ka da meni s neba pada! Ej, ej! Uto se vrati sluga noseéi naruéje sijena, kojijem na puni najbolji krevet. Bjase ih u kuéi svega tri, otesanijeh sjekirom od bukovine, kao Sto su obiéno po dalmatinskim selima. Povrh sijena sluga prostrije éiste plahte, koje i vadi iz bisaga, a svrh toga metnu pokrivace. 39Za njim bija’e uljegao Bakonja, pa se raskorati pred pragom, gledajuéi koso stri¢eve i rodake. Osinjata je nje&to Saptala s muéem, pak napuni drugi ‘a. , puni drugi bardak, kojijem se odredise: Rdalo, ‘Kljako iv Rora, Pa onda tre¢i, Kojim zavr$ise moméad Krkote i Zubaci. Stipan pripali cigaretu fratru, pa se poizmaée. . _Jerkoviéi razumjese sad da je blizu éas u kome ée se izleéi ono oko éega se sve obrtalo, te umukose i pogledase Cagljinu, a on skupio prstima mrske na ¢elu, kao da prebere misli Svi ofekivahu ko ¢e prvi progovoriti i kako ée. Prvi probesjedi sluga Stipan: — Ljudi bo2fi, ala ste diviji! Taj va’ duvan smrdi, vire mi, ka kuga, i Stiplje za ofi, te e tribati rastvoriti vrata i badZu posto izadete! Ljudi bozji, ala ste divlji! Na to se uzmigoljige, ali mudri Cagljina odmah po- vn : ign © & B2 smo nego diviji! Mi smo, bolan, ka Pa ugasi lulu, Sto i drugi s mjesta utinise. — Pa onda jo§ njesto — nastavi Stipan. — Mi smo posli iz manastira u podne, pa je, bogme, dujo umoran fon bi lega, a vi zasili... Na to evi jedanak poustajase ‘ratar glednu na svoj ¢asovnik i mahnu put njih rukom, ali kal j ji ije j ees av ko u taj mah razjapi usta, od zijehanja, — Ostanite . Posjedage opet. _ — Tara-ko! A kako je sad ov...ov...?— i zijehanje prekide gledao Bakonju. Osinjaéa brzo ustade, pokloni se, stavi ruke za pojas, pa pote: — Du&e mi, vra-Brne, pravo da ti kazem, malo je beskaran, malo je svoje glave, malo je Ziv, Zivlji od druge dice, ali, jopet, dade se i svitovati, ima niko vrime!... — Hm! Ta-a-ko! Cagalj se znaéajno naka8lja, 3to utini8e i svi njegovi. 40 jo...8ma...a..lo, jos malo! Cc opet mu jeG, ali svi razumjede 8ta pita, jer je — He! nije bas posve lo, ali je mudar, moj vra-Brne, Divice mi, mudriji u mnogim stvarima od éaée! — Ta-a-ko! — Jade kaéljanje medu Jerkoviéima. — Od éaée i od drugih, viruj ti meni, vra-Brne! Jeto prikojuée dosli Ligani da kupuju vino. Jere trazi po jeda~ naest viorina barilo, a oni nude po devet. Tako je trajalo sve jutro. Najposlinak Jere tijeSe da da, ali mu Bakonja reée: »Ne daj, éako, jere sam se ja prikra kad su se razgovarali, pa sam éuja di govore da je vino po drugim selima skuplje od naSega, a slabije od nagega. Jo§ rekose da bi se u nae moglo usuti treci dija vodel« — Taaa-ako, taa-ko, tako! Anu, amo, odi, mo, od’, — rete fratar. Bakonja poljubi striea u ruku. — Pa Sta misli8, a? O¢e8 li galijotati ako te povedem u manastir, a? — Ja éu te sludati i biéu dobar! — odgovori Bakonja, gledajuéi strica otvoreno u oti. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slusaéu vas Eestiti o8e, i biu va8oj dobroti pripokoran! — popravi Stipan. — Sludaéu vas, estiti oe, i biéu vaioj dobroti pripo- koran! — ponovi Bakonja, i poljubi opet strica u ruku. — Tako, moj lipi Stipane, — reée Osinjata — zdrav- Ijica se nanosija, a tako ti tvoje sriéice, poudi neuko dite, jer mi smo kA goveda... — Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali ée doéi na éud, ja se nadam, a ako li ne dode, ja éu s njim natrag! A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i Sto za’, pa neka ide sutra sa mnom. Taa-ko! A ti me, mali, izuj! Osinjaéa dopade i izljubi obje ruke djeveru. Za njom pristupi Kuimelj. Oboje zavodnjelo ogima. Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reve Brne. — Vrime je leéi! Pak ustade, i nagnu se put Stipana. Stipan uhvati za ramena od mantije i povuée k sebi, te fratar osta u pan- 4.talam, prsluku i goloruk. Takav se Ginja’e mnogo debl: i kao njeko drugo éeljade. 8° debit Cagalj, Sunda i Rkalina saptahu njesto Zivo medu so- bom. Cagalj upro kaziputom put svoga éela, pa kucka u nj. _,_ Osinjaéa reve djeci: »Ajte, poljubite ruku stricu i re- cite: Vala, nag lipi dujo!« Cmanjak, Krivica i Galica udinise tako, a 3 », iti di Skemba, te i on ¢uki strika, aman eee — Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braéo! — Bi molija za jednu rié! — pote Caglii i ina, skinuy kapu i primaknuvii se ka ognji8tu. Svi se Jerkoviéi na- slagaée iza njega, — A ita to, Jure? — pita nemarno dujo, éeSuéi se po listovima. _ ~~ Bi molija, a prosti ka stariji i pametniji. Jevo Sta, Mi... onaj... da reéem, mi jevo ne Zelimo zla nikome, a teli8 svojoj krvi, svome bratu, ali... ali. " — Ajde, brajo Jure, ajde kuci, Ziv bijal Aj . , Ziv bija! Ajte svi, i onako je veé kasno! = prekide ga'Osinjaéa, blijeda ‘kao T All... fiba da kazemo da mi nismo kajeli... — A Bia kajeli? sta kajeli? gubo pijanal — prekid ga Kusmelj i spopade vatral, | pewe Ali stade medu njih Sunda i zaSunda, dignuvsi ruku visoko: — Ajan! Ovdin nen ponmage stransiti! I min mon- Zemo slonmiti konme renbra! I jonS kanko! Alvun-dan- ~danral — Sta? — viknu fratar zaprepaséen. — ijete? Prida mnom?! Taaakol? Zeger om — Da se bilete?! — Prije svega, reci ovoj magaréini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neée ostati papricke od njega! — veli Cagljina. — Taa-ko? — A tvoje ée se isto brojati, ka uvik, dujo, ali j dobro da nas éujes! — veli Kljako. He duo alt Je — Taa-ko! . : — A njemu, sta ée biti od risi? Zasto i mu je dusa mina? — veli Rdalo. Se Hah ako 42 — Taa-ko! .. — A najglavnije je da dr2i ruke pri sebi i jezik za zube, on i Osinjaéa, jer... — Rkalina zaskrguta zubima, — Taa-ko! — Anko jonpet nasrne, dan gan zvinznem po éin- venrinci, Krnkontiéu, dinte! — veli Sunda. — Ah, Isuse! Isuse! — uzdahnu dujo i stropoSta se na stolicu, pak dize obrve, valjajuéi ogima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a KuSmelj i Bakonja pri- slonige se uza krevet. — Jesam li ja medu braéom ili medu ajducima no- gas? — pote fratar. — _Moj dobri vra-Brne, molim ti se, uj me — zaée meko Cagljina, — Jesam li ja reka sta rdavo? A jesam li i mislija Sta rdavo? A on nas tira iz kuée na ovaj natin! Mi jesmo u njegovoj kuéi, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da regem nisto, u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — rege Brne, povrnuvsi se maliéak. — Tako je! tako! — zagrajase svi. — Dakle, jevo Sta je. Malo prije sam reka da mi nemamo zle primisli na naSu krv, jer u krvi je milos i kripos, a pri tom bogoljubnos... Nemoj tako, nemoj ka’ ono malopri, nego kadi u kratko i bistro Sto ima’! — rege fra-Brne. Sunda odgurnu brata, pa stavSi na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenéemo dan vondi8 Ban- konju un manastir. — Taa-ko? Vi neéete?! A ko meni zapovida? Kljako oturi Sundu i stade na njegovo mjesto: — Mi ti ne zapovidamo, niti mozemo, ali krvi mi Isusove (a ona je priskupa), kajaéeS se ako ga poveded, jer ée te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja éu s njim natrag ako ne bude za to. — Zio je i da pode! — reée Rora. Dokle ga pozna8, moze uéiniti Sto se ve¢ neée moéi ispraviti — veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riti; i ja ne znam Sta o¢ete najposli? 43Zestoki Rkalina skrgutnu zubima, odgurnu sve, pak se usi¢i pred fratra. — Jevo mene da ti ka%em, bez zavijanja, najkraée i bistro, Ti odabra sina Kusmeljeva da uéi knjigu, pa da 8 vrimenom bude redovnik! Ti s nama veéeras ne progovori tri rigi, nego nas zadréa da vidimo tvoj izbor. Lipo. Ali ée8 éuti istinu pa éini kako zna8. A istina je ovo: U Zvrljevu dosad nije bilo lupeza, palikuée, ubojide, ni drugoga vrai jega stvora, ka 8to ée biti ovaj Bakonja! On se umetnuji na pokojnog strica Juretu, ni uzmi ni podaj, i obréiée ko on... Kuimelj jeknu kao ranjen vo. Osinjaéa i Bakonja plakahu. Nemilostivi Rkalina nastavi: — To si ti sve zna, ali ti nama ne viruje’, nego si se upija u tvoga Kusmelja, — Ja nisam znd to? — Jesi, jesi! Jesenas smo ti kazali sve potanko, Kaza ti je i Cagalj i Sunda i Kljako i Rora i ja, a kaSée ti i sve selo, jer je sve selo na éudu s njim! Vidis kako sad plaée uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A dzigerice bi ti izvadija 2a krajcaru. Eto, mati mu priéa kako je mudar, kako se privuka da slua Sta Ligani govore, a neée da kate da im je ukra iz kola dva préuta i da su i? zajedno pojeli... — LazeS! — rege Osinjata kroz plaé. — Muéi, Zeno muéi, nemam ja kad, a moga bi tipi stvari izredati... Dakle, razumija si sve pa sad ga vodi! Cuée mu za zdravije tvoja braéa fratri, a ni sv. Vrani nece biti lako, jer Ge ga oguliti ako bude moga’, ka Sto ée i pravo imati! — Dosta, grisnige, dosta! — prekide ga fratar, vide Zalostivo nego li o8tro. Ali Rkalina planu na to, pak stavi ruke na krsti i reve: — Ko je visi grisnik, ja ili onaj &o zaklanja ovakve lupeze, a vratre?... Tada Stipanu prekipje te viknu: — Natrag, ti Rkalino, kako li te zovu, jer éu ti mozak proliti! — i magi se orugja, 44 i i j Sti Smelj opet Bakonja se stani u tren kraj Stipana, a Kusmelj spopade vatralj. Osinjaéa zaleleka. Fratar se ukoéanjio na stocu. , — Natrag! — povikaie sva trojica. Rkalina pogleda prezirno Stipana: — — A Sto se ti upliced, ti skitadu, ti vratarski ruvijane i tavolizu, a!? A znas da éu ti uzeti te crvaljike iza pasa, pa cu i slomiti oda te!... — Pokusaj! — rege Stipan, izvadiv8i kuburu, ; Fratar ugasi svijecu. — Cuge kako krenu oroz na pusci. Brna stade pomaganje. ; — Jere!... Jure!... Bare... Simeta! Jeste li mi braéa! Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, dite! ... . , nemo) Ne bo} se, vratre, ni8ta biti neée — reve Kljako, ropirujuéi glavnju. | Pros ‘Nen bonjimo sen men ti’ prinkovodana, tin onru- Zani denlija! — veli Sunda. Brne poée grliti Stipana i odmaknu ga u éo8ak, pak se obrou k Jerkovicima: — Za ime bozje, sta ogete od mene? ‘Oéemo da izberes od navi ditiéa, koji bude naj- dostojniji! — reve Rkalina, — Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja! ; we pa ja nisam reka da neéu! — odgovori fratar, malo mirniji. ‘tckovi potede gurkati Rkalinu u pleta, i svi za- ajase: Grale™* Pa lipo!... Kud li ée se lipse!... Pa dobro!... Ka tan govik!...dobri na8 vra-Brne!... PamOnda Cagljina stupi na svoje predainje mjesto, pa ée medeno: | MENA ita je tribalo da se do ovoga dolazi? Zasto ne pustiti mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum! ka da se ne moze ljudski... — Dobro! dobro! Ajte sad! — A moj dobri, moj lipi vra-Brne! — nastavi Cag- Vina — nemoj ti misliti da smo ti mi izgubili rigpet, i 45da ja nisam znd da ée5 ti utiniti kak 1a i poljubi ga u ruku. © 26 pravol — rete Svi ostali redom pristupise mu_ruci, jue ‘ r . preklinjuéi se gyakl da'mu nije siagubio rispet~ i’ molesi da oprosti, Njeki jo§ povikase: »Dobra noé, br smelj i vala tina Castil« rate Kusmelia, Prost Rkalina se zaplaka na polasku. »Ni-i~ i-sli-j dag, Patina se zaplaka na polasku, »Ni-i-sam ni mi-sli-ja — Ajde, Ziv bija, ajde! — veli fratar, pak se otet do kreveta i izvali se, uzdahnuvii, “de bjese svalio do reveta i iavalt i, kao ‘da bjese svalio Taa-aa-ko! Uf! Neka vas vrag nosi sve, sve, koliko vas je — A prokleti antikristi lupezi! galijoti! Zbiri! ajduci - ! galijoti! zbiri! ajducit ubija vas Bog! A platicete! platiti! 2 ublia vas Bog! A platiti! ako Ziv bude Jere — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi dis pa jo8 viruj njima! — plakage Osinjaéa vids sam, fraten, K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjase jednako U zoru, po naredbi fi j, Sti i eu zon O i fratrovoj, Stipan osedla konja, te Kusmelj, posto pomoie bi 5 sonst els Bosto po ratu da uzjaie, stade pred Fratar blijed, kao da je bolovao, gleda u vrh od éizama i veli: »Pa... onaj... vidiéemo!... ‘Tamo po Botiéul« — Ja... onaj... kako god ti reées! — veli Kusmel Fratar se jo’ dublje zamisli, pak ée najzad odluéno: — Pa ba§ neka pode odma! Neka ide!... Bas neka ide dma! 7 obode Konja i odjezdi. usmelj i Osinjaga izgrlise Bakonju, preporugujudi mu da sluga strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkoviel lube, pa neka se bas za njihov inad podobri " Siipan i Bakonja podoge, _Muz i Zena stajahu u dvoristu dokle ih iz vi ne izgubiSe, pak udoSe u kucu. eh god iz vida 46 IV. UVOD U NOVI ZIVOT Bakonja i Stipan idahu sto su bolje mogli, ali zaosta~ jahu iza dobra fratrova konja. Kusmeljié, pored sve trke, ne dade odusiti sluzi, no ga pitae za ovo i za ono, koje je ono selo, kuda vodi onaj put, otkuda teée rijeka, itd. Koga god sretnu svak pozdravija fratra, i svak pita Si pana gdje je bio dujo, i diji je klapéié. Bakonja se éudio gdje toliki narod poznaje strica, a eto su odmakli Bog zna koliko od Zvrljeva! Kad u njekoj prodolini htjedose prijeéi cestu, dva konja letijahu put njih, upregnuta u gospodska Kola. Fratar ih priéeka, pa kola stadoSe pored njega. Na prednjem mijestu sjedijaie covjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: »Valjen Isus!« Za njim, u koSu, izvalila se dvojica, kakve Bakonja nikad ni u snu ne usni Ger Bakonja nikad ne bi u gradu). S desne bjeSe starac sijede brade do prsa, a na glavi mu njekaka kapa, kao golema pecurka. § lijeve éaéurak njeki, suh, ispijen, a na Kukasta mu nosu stakleni prozorci. Obojica zaéavrljase razmahujuéi rukama, dok u njeke starkelja izvadi njeku Knutiju i pruti je strieu, a stric uze medu dva prsta crna pepela iz nje, mrknu ga i kihnu. Stipan je na éudu bio da malome sve razjasni. — Onakve haljine i kape nose po varosima sva go- spoda, One prozorke nose Ijudikoji dobro ne vide. A onaj se pepeo smrée da se osnazi vid. Onaj jezik sto je sluSao zove se talijanski, i njim govore svi uéevni Ijudi. »Prke« znaéi: za8to; »Si« znagi: da!; »Ze« znati: jest, itd. Sunce bjeSe odskotilo tri koplja kad stigoe ka rijeci. Stipan i vozari na svu muku uvedose konja u splatu, jer se propinjao i bacao zadnjim nogama. »Koji mu je vrag jutros!? »— veli fra-Brne. Najposlije, vesla udarise i 47Jada se otisnu. Stipan stao na sred nje, drée¢i jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajuéi oti od sunca, Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta, pa im dovikuje: ~Po-lako! po-la-kooo! Cu-vajte, da se ne pri-paneee! Cuvajte, da ni pribije noge kad iza-deee!» Bakonja stojase iza fratra. SluSao je on mnogo i mnogo pricati o svemu sto mu sad bijese pred o¢ima, ali je sve kudikamo drukéije nego li Sto je on zamisljao! Eto voda krklja i krklja kao da u hiljadu lonaca vri kupus. Ama otkuda tolika voda!? U Zvrljeva ima samo ubala, pa kad ljeti presahnu, red je hodati na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenih glava, jer je naloga i svak trazi da prije ugrabi! A ovdje mogla’ bi Piti_sva éeljad Sto je ima na svijetu, i sva stoka Sto je Ijudi drée, i sve avjerke i sve tice, pa ne bi otpili toliko da se pozna' A kakve su ono tice Sto lete tamo-amo nad vodom? Onakijeh nema u Zvrljevu! Povise su od golubova, a oStri- jeh i dugaékijeh krila. Sad, gle! gle! Gle! jedna sleti u vodu, pa iznese njesto Sto joj se koprea u kijunu! Iznose ribu! Eno i druge kljucaju i love ribu! Tice love ribu! E, Sta sve ne biva u manastirskijem vodamal!... Sad Ba- konja potelje da mu je buénuti u vodu, pak se prosusiti u »ajerux, pa opet pljus! i sve tako, dokle ga od te po- misli ne uhvati mala jeénja.... Pa onda se sjeti e je slugao da ta rijeka otiée u more, a more da je siroko kao nebo. Pogleda niz rijeku sto je dalje mogao, dokle je nazrije_tanku kao konac, gdje se krije medu brda... — Zatijem obrnu ofi put ostrvca, na kome bijeSe manastir. Eto voda optoéila zemlju, pa’ se dva rukava sastaju i éine Sirinu, Jedan trak rastoke bije’e modar, a drugi zelenkast. Bakonji bi Zao, pomislivsi da voda mrvi zemlju, ‘nu lijepu crnicu sto se nakosila kao da bjedi od svoga neprijatelja. Na njenoj okrajici skrkle se vrbe, a od njih ni8ta dalje ne vidi do opet zelene éesti i vrhu njih gvoz- deni krst na zvoniku. Bakonja se prope na prste, a u taj mah mlaznu mu u ofi silna svjetlost iz manastira. (Bjese staklo na erkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunéevi zraci.) Bog zna Sta on pomisli da je, te se opet stade propinjati, a tada gaknu njeSto od onuda: gaa-aaa... 48 — Sta je ono? — viknu Bakonja. Stric mu se poplasi od tog uzvika, pa se obrnu i udari ga po obrazu. — Magare od magareta! Tako me pripade, a?... A Sto te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti GekaS brod ka gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare. Bakonja briznu u plaé... Ja... ja... ja — Sta: ja... ja... ja...!? — osijece se dujo. — Svetoga mi Frane, velikoga mi sv. Frane, fali§ li mal Sto... izgubi8 li ri8pet, meni ili kome od redovnika, se pobije§ s mladima, onda ¢u ti najprije odalamiti pedeset tojaga, pa éu diniti da s noge na nogu izades iz mana~ stira i reéi éu ti: »Ajde natrag, gubo, u svoj tor!« Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi nema u cilom krSéanstvu! Gori ste od rka¢a. — A Sta radite vise, vrag vas odnija, a? — bru se Ik vozarima, koji Zivo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oge! Pomamija se konj, nije tija da izade, nego sve udr’ udr’ nogama, i udrija je u bedru mlinara! — Taa-ko!? Ki zdrav? — Jest, ofc, ali ée mlinar odlezati barem petnaest dana — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno bas side pred manastirom — Ajd ulazi! — viknu sinoveu, sjedajuéi na krmi. Bakonja otrije dlanom oéi i namjesti se na kljunu, Kad se navezoge na irinu, on glednu poda se u vodu, ali mu se svijest pote obrtati te se uhvati za bodinu. Tako je sjedio, klanjajuéi se na svaki odboj, dokle se opet, razlijegnu ono gakanje. — Sta je ono? Je li ono kakva tica? — zapita vozara Sapatom. — Ono je jedna velika zvirka — veli jedan. mu je vrag danas!? A je li iza’a’ — Koja ée te izisti ako se ne budes éuva! — do- da drugi. 4 — Bakonja fra Bre 49Bakonja se isprsi gledaju¢i podrugljivo tu manastir- sku fukaru, njihove prugaste plave pantalone, pak im obmnu eda, a kad brodié uljeze u pristanié, on iskodi kao vidle. Vozari izvedose Brnu, pa lego’e pod rakitu, Stric i sinovae podose muteéi kroz dubravu. LiSéa jos bjese na staroj drevadi, ali jo8 vise Susnjarka po ledini. Nakon njekijeh pedeset koraka puée tratina, a na njezinu kraju, iza dva reda visokijeh stabala, izdigli se pravi vilinski dvori. Tako se udini Bakonji, koji stade. Razjapio usta i iz- buljio of. — Poljubiées svakog redovnika u ruku i pokloni¢es se prid svakim, jes me razumija? Taa-ko! Pak éeS se izmaknuti i stajace’ gologlav, jes me razumija? Taa-ko! rege strie ne gledajuci ga i krenu se pred njim malo brie. Bakonji bjehu prionule ogi uz manastir, te se pre- pade kad mnogi glasovi zagrajase: — Vazda Isus i Marija, fra~Brne! A imao je Bakonja Sta i vidjeti! Sedam fratara izvalilo se na klupi pod orasima. A kakvi su da od Boga nadu! Petorica se kulja nadula, sva- kome jednako zadrigla Sija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo djehu mréavi judi. — A je li ti to sinovac? — zapitaée ponajstariji, dig- nuvsi naogare s nosa na éelo. — Jeto jest... Ajd’ uéini svoju duznost! Bakonja poljubi redom sedam ruku, pokloni se sedam puta, pak se vrati na predainje mjesto, obréuéi kapicu media prstima. — A koliko mu je godina, Brne! — Dvanaest . — Sali se, Coviée! Nije moguée! — Nije moguée, vise mu ima! — ponovige svi u gudu. — Ma virujte da i’ nije ni napunija! — pak sjednuvsi obrnu talijanski da im njesto priga. Fra-Vice (gvardijan), fra-Dume, fra-Brne, fra-Lovre, fra-Simun, fra-Jakov, fra-Brne i fra Anton zapodjenuse 50 razgovor, prekidaju¢i i pretjetuéi jedan drugoga. Tako ih je erkva’ krstila, ali po narodnom krstenju zvahu se: Pirija, etka, Naévar, Blitvar, Duvalo, Srdar, Vrtirep, Zvalonja. Bilo je jo8 nekoliko postrienika manastirskih, ali su se oni nalazili »u tekovinis, po parohijama. Samo kad Koji oboli, ili kad je kome potreba da se odmori, do¢i Ge za njeko vrijeme »kuci« sa parohije, a nastaniée se u njoj kad se godine natovare na pleta, kao pomenutoj osmorici. Ovi, dakle, u miru prezivahu Sto je dao Bog i sv. Frane. Bakonja stade gledati manastir. BjeSe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu. Crkva je svojim obijeljenim progeljem prilijepljena uza nj, Zid mana- stirski nije zaklacen, te se vidi u njemu éetvrtasto ka- menje, okruglo, ploge, Skrilje i komadi opeka. Maleni pro- zori niti su jednaki niti u jednoj vrsti, te da nijesu jo8 éetvrtasti, moglo bi se misliti da su topovska zrna zid isproresetala. Kapci su svakojake boje i raspadaju se od starosti. Iz daljine se ta zgrada svakome éinjaSe lijepa, jer je zatinja zelenilo, ali Bakonji ni izbliza ne poruinje. Fra-Brne jednako prkelase, pogledajuéi sinovea, pa kad i tome dode kraj, pote naéki. — Jeto tako! Nisam uja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude viadi kako valja, ja éu fi-ju! (pokaza rukom kako ée ga istoljagati), pak nek ide otkud je i dosa. Uto se pomolige na vratima dva dakona i tri dagiéa u dalmatinskoj varo’koj nognji. Na svakome bijahu: pan- tale, kruzat sa srebrnim pucama i gunj optoten gajtanom, sve od crne svite, pa onda Sarent pas i pljosna crvena kapica. Tako se nose trgovéiéi po dalmatinskijem varo- Sicama i fratarski daci dokle se ne »obuku«. (Obuéi se, U njihovu govoru znaéi: nositi mantiju.) iée on bolji nego mislis! — rege gvardijan usta- juéi. Pak mu se poprimage i potap8a ga prstima po obra- zu, — Je li da ée§ biti dobar, a? Bakonja se oslobodi, pogleda starog kuljeSu otvo- reno, pa ponovi Sto bjese putem nauéio od Stipana. — Biéu pripokoran, pripostovani oée!— E, pa lipo! Ajde sad sa onim dijacima, Ajde pove- dite ga! Bakonja se oslobodi, pogleda staroga kulje’u otvo- nade se odmah u dvoristu, gdje vidje da je manastir ozidan na lik tvorila. Jednu stranu zahvataie crkva, a ispred triju strana bjeée Siroki trijem poduprt stubovima, ‘Trijem bjese pokriven daskama, ploéama, opekom, kako gdje. Izmedu krova od trijema i krova od cijele zgrade, na mnogo mjesta, dim je ostavio Zute mlazove. Dvoje kamene stube, sastavljene od nezgrapno ote- sanijeh kamenova, izvodahu na trijem, Duz trijema, vrata od éelija i od drugih suvota bjehu nejednaka i razliéito obojena. Izmedu jednih i drugih bjehu izdubene panjege, a u njima se nahodaée svetiteljskih kipova, polupanih lonaca, krpa, itd. Pod na trijemu pokriven njegdje daskama, nje- gdje plotom. Kad obrnuge drugijem laktom trijema, Ba- Konja vidje u kutu jedne stubice na lik svrdla, one sme- tahu prolasku, a ne vodahu nigdje, jer njekadainji otvor iza njih bjeSe zazidan. U tre¢oj strani zatede joS vecu zbrku. Tu bjeSe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata i obratno, Najzad stigoSe do kraja. Tako jednijem gredom obidose manastir. Kusmeljié izraguna da ée u toj kuéi biti oko éetrdeset suvota, a kad se tome doda tavan i podrum, onda bi se u manastir mogao smijestiti gotovo sav zvrljevski narod, Dva dakona svrnuée lijevo, kroz velika vrata nad Kojima bijeSe ikona i kandilo. Bakonja je mislio da je iza tijeh vrata njeka svetinja, ali kroz njih dopirase ono »blagovonijex, koje dopire iz manastirske kujine. — A jesi li kad bija ovdi? — zapitace ga jedan ma- liga, posto ostage s njim na trijemu. — A kako te zovu? — pita drugi. — Ime mi je Ive — odgovori Kusmel; — Al te zovu Bakonja! — dodade treéi smijuéi se. — Ocu ti je nadimak: Kusmelj. Majci: Osinjaéa. Jednome bratu Cmaljak. Jednoj sestri: Galica. Drugoj:_ Krivica. Najmladem bratu: Skembo. A strigeve ti zovu: Cagljina i Sunda. Reci da nije tako. I svi se slatko smijahu. 52 — A Bta si radija kod kuée? — Pasa je koze! A ovdi ée8 pasti guske, razumi8 li? A nije lako uvati guske, brajko! Prije svega triba svakoj da nadineS ime, jer ti nijedna jutrom neée izaci dok je ne zovneS po imenu. Pa, valja da ide§ prid njima ovako (pokaza mu kako ¢e se gegati), ako li koja uteée niz riku, moraée’ tréati za njom niz obalu dok je ne suzbijes. Poslije tijeh uputstava udoge za dakonima. Udose u prostranu dvornicu, u kojoj bjese veliki sto. Iza proéelja, na stijeni, bjese razapet Isus, go i niSta manji od Kusmelja. Na drugoj stijeni visage slika koja prikazivase gomilu judi Sto sjede oko stola, Svi su bili kosmati i svi osim jednoga imadijahu njeki svijetli lopar oko glave. Pred tom slikom bije’e nalonja i na njoj otvorena knjiga. Bakonja sa svojim drugovima prijede u manju sobu, gdje bjeSe jedan manji sto sa dvije starinske klupe, a na stjenama police pune krugova i zdjela. Odatle udoge u kujinu. Pred visokim ognjistem stojage postariji fratar, Ije- vajuéi gorbu kroz gvozdeno cjedilo. Bakonji se uéini éu- dnovato da redovnik vr8i takve poslove; priéeka dokle onaj polozi lonac, pa pride i cmoknu ga iznenada u ma- snu ruku, Dakone i dake podusi smijeh. Kuvar se snebi, pa zapita djetka: — Koji si ti? Koga trai — Ja sam sinovae vra-Brnin, — A! Tako! Ziv bija... Vidi... ovaj... ja nisam redovnik nego lajik.... ali jopet, lipo je Stovati starije... ja bi tebi po godinama moga biti otac... A Sta se smijete, bezobraznici? — viknu na dake. — Cudna mi éuda sto me dite poljubilo u ruku! Metni kapicu, dite, metni, Meni je ime Grgo, zvaéeS me: »Sjor-Grgo~. Ladaj se lipo, a ja éu te u svemu poutiti. Ali, svr svega ne budi ka ovi tvoji drugovi. Ajde sad tamo, odmori se. Bakonja, zbunjen, vrati se u prednju sobu gdje bijahu oni pet, te ga opet podede zadirkivati. — Zaéto nisi i mene poljubija u ruku, a, guSéaru? — pita ga, toboz otro, jedan izvijeni dati¢, tri-cetiri godine stariji od njega. 53— Nemojte tirati sve jednu te jednu komediju sa ditetom! — rege visoki, boledljivi dakon, koji se jedva dréase na nogama. — Jeto fra-Tetke! Bizmo! — viknu najmladi, te svi izadoSe osim Bakonje, koji se zatudi vidjevai fratra sto je sjedio do strica. Dakle, to bjeSe fra-Tetka. — Oée li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manji- stru usuja? — Nisam jo8, o¢e — odgovori Grgo zlovoljno. — Ma vrag te odnija, jesam li ti reka da manastirska ura izostaje! Jevo veé podne! — I Tetka ljutito izade. Bakonja stupi ka prozoru i ugleda prostran vrt za manastirskim: naliéjem. Iza njega bijaSe red omanjih zgra- da. Pred jednom potkivahu konja. Tu se bjese naéetala gomila slugu, medu kojima poznade Stipana. Iza tijeh kuéa prudila se livadica, a pod njom odmah tekla je rijeka, sira no na drugoj strani ostrvca, Preko vode prudila se ravnica, a iza njih naslagala se brda, zagajena vinovom lozom i maslinicima. Sve to bjeSe krasno, u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine ofi letijahu na sve strane, dok se ne ustavige na granju jednog stabla usred vrta. — Isuse moj, Sta li je ono? — zapita sam sebe Ba- Konja, izbuljivsi of. Vidi da jg dugaéki titiji rep, a na njegovu kraju, na sjajnim perima, u zlatnim krudi¢ima, njekakve modre pjege. U taj mah uSete u baStu fra-Tetka, pa kad je bio pod drvetom, gaknu ona tica vrhu njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti tica i pote tréati nezgrapnijem dugijem nogama, a kako tréi povija joj se tanki vrat i na glavi mala perjanica, Odnjekuda pritréage Kk njoj njekakve sive i kusaste kokosi, koje Ginjahu: gr-er-gr-gr Bakonja ude u kujinu, — Molija bi vas, sjor-Grgo, za jednu rié — rege Bakonja, pa se i nehotice obliznu pogledavsi na petenje. — Sta ée&, dite? — Kako se zove ona tica zlatna repa? Eno je u vrtu — Ono je pajun. Ajde sad. — Aone druge kusaste? — Ono su varaunke. Ajde sad, 54 — Pajuni i varaunke — ponovi Bakonja, sjednuvdi opet. — Sve je ovdi éudno, sve! Zbog onog sam pajuna dobio jutros éusku od strica! A jeto ovdi je i kuvar uw vratarskim haljinama, a kau da nije vratar! A otkud oni galijoti_znadu nadimke éa¢i, materi i ostalima!? Da im to nije Stipan kaza? Zar je i Stipan galijot? S tom teskom sumnjom Bakonja prekloni glavu i za- spa na klupi. Nakon pola éasa probudi ga vrdanje u fratarskoj trpe- . Oni su éatili molitvu, pa poteie pokretati stolice, anje posuda i onda mrmoljenje kroz nos, se primaée vratima i vidje ona dva dakona pred nalonjom, jédan éita, drugi prati ogima. Poslije njekoliko, onaj drugi pote da ¢ita, a prvi da gleda, dok gvardijan ne zabobonji njesto, na Sta se dakoni poklonige, pa i oni jedose za sto. Mali Jerkoviéu! — viknu ga kuvar, sjedajuéi u progelje druge trpeze, te Bakonju_posadi do sebe, a ona trojica daéiéa se malo odmakoSe, Bakonja prionu svojski. Jadnik se ne bjeSe omrsio bogzna otkad, a jo8 toga dana pjesagio éetiri éasa. Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada govedine, Sjor-Grgo podnese petenje i salate, pa onda jednu krusku, pa punu au vina. U fratarskoj trpezariji gas bi se digla graja, gas bi se smijali i Saptali, dok opet zavrdase stolicama, opet zagavrljase molitvu, pa izadose. Grgo ode u kujinu, a Bakonja se doSunja za njim, pa reve umiljato: — Ako Sto zapovidate da vam pomognem, sjor-Grgo. — Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — rege kuvar dirnut. — Ali danas mi neée3 pomagati jer si umo- ran, nego opet ajde legni na klupu, posto je i stric oti8ao da se odmara. Poslija cu te razbuditi i povesti da vidis erkvu. Bakonja se povrati u datku trpezari — Ma ti ka da ne begeniSeS ovo naSe vino — rete onaj dagié koji ga je i dotle zadirkivao, pokazujuéi na Bakonjin tek naveti dio, On nagnu ¢adu, ali poslije jed- 55noga gutljaja lice mu se zgréi, a oti mu zasuziée, te za- manu éaSom i udari njom po glavi varalicu. Ona dvojica skoti8e na Bakonju, ali snatni Kusmelj zalijepi Sakom jednoga i drugoga u tinji ¢as. Grgo dopade. — Sta je!? Zasto se tutete? Bakonja mu pruzi éaSu, a kad Grgo primirisa i nade da su mu papriku stavil, viknur pe — Pavolski sinovi, zar se tako dodekuje drug, a? Dobro si utinija, Jerkoviéu! Ako te tude, ne boj se, izvuci ée oni deblji kraj... Izlazite odma, ili éu sad ka gvar- dijanu. Kad oni odo8e, Grgo dade Bakonji sredine hijeba da avaée, pa ga svjetova da legne, Sto Bakonja i uéini odmah, a brzo zaspa, iako mu se jo$ ne bjehu osusile suze na obrazima. Grgo ga ostavi tako puna dva gasa, pa ga onda od- vede u crkvu. Bakonji se uéini da je na jezero stupio, tako sijahu ervene i plave plote od poda, a tako isto i mramorne stubice ispred sedam oltara. A ta je to prema pozlaéenim stubama, svijeénjacima, krivoletima, kandilama, prema sli- kama i kipovima Sto plijenjahu pogled sa sviju strana! Na krajevima bijelijeh trpetnjaka vigahu ruzi¢aste cipke. Grgo mu obrati paznju na hor, gdje sijahu cijevi na orguljama kao da bijahu od suhoga zlata. Iz crkve ga Grgo odvede u konjusnicu, gdje su grizla éetiri dobra sedlanika i éetiri tovarna. Tu se prilitno dugo zabavige, jer su konji bili velika ljubav Bakonjina. Iz konjusnice svrnuge u naslon, koji je toga maha bio prazan, ali mu Grgo kaza da je to mjesto za Sest krava muzara, Odatle obidose mlin, gdje se Bakonja upozna sa milinarem i kovaéem, koji uvijek drugovahu. Viganj je bio na njekoliko koraka odatle. Najzad otidose u novu madupnicu. _Njekada su sluge jele u manastiru, ali prije desetak godina fratri sagradiSe za naligjem manastirskim kuéu za mlade. BjeSe to dosta prostrana zgrada, podijeljena na troje; sredina bjeSe ogradena niskim zidom, pri dnu koga 56 bija’e kameni kolomat za sjedenje; pri jednoj stijeni pri- gradena bijase jedna peé za hijeb; nasred poda bijahu dva gvozdena prijeklada gdje je gorjela vatra. Sa strana te srednje zgrade bijahu dvije klijeti: spremnica i mlije- gar. Cijela se kuéa zvaie novom medupnicom. U staroj madupnici, u manastiru, zimi se grijahu fratri, kao god 3to stari mlijeéar pridadose ka riznici. Sve to Grgo potanko isprita novom daku i joS mnogo Stosta, a osobito kako on dolazi jutrom i veéerom da dijeli mladima obroke. To je ustanovljeno prije deset go- to bjese vrlo dobro po miSljenju Grgovu, jer tako mladi, bez velike potrebe, ne unose noge u manastir. Bakonja je sve to slugao nekako rasijano otkad u novoj madupnici éu njeki razgovor izmedu dvojice slugu koji lezahu, te se i ne mrdnuse kad kuvar ude, Bakonja je jasno @uo gdje jedan od onih rete: — Bogati, ko je ovaj klapéié sa Baleganom? (Dakle, Sjor-Grgu zovu Baleganom — reve u sebi Bakonja.) Kad je bilo doba veternji, Kusmeljié se pribi u kut erkveni, ~Blagoslov« (vecernju) sluza’e fra-Vrtirep. Osta- ih Sest redovnika sjedijahu sa strana velikog oltara; dva @akona kleéahu malo dalje. Od tri dadi¢a jedan bijase u stiharu, a dvojica posluzivahu, Dakle, nije bilo narogitog zvonara ni crkvenjaka. Odjednom zabrujase orgulje, te se Kudmeljicu kosa nakostrijesi, jer dotle ne bjese éuo te svirke. On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i reSeta glavom. Vedera prode istijem redom kao i ruéak. Drugovi ga i ne gledahu a kamoli da bi ga zadirkivali. Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoées rei: vi8 da dobre Sake pomaéu i manastiru vise nego pamet! Poslije vetere Naévar zovnu Balegana. — A, Grgo, a di je ono moje dite? Vire mi, ja ga i zaboravija bija. Je li galijota Sta? — Nije, dujo, kri#a mi, nego, koliko mi se éini, ba& je mudro dite. Taa-ko! E, e »nova neva svaka je valjana!« Do- vedi ga posli kt menika. 87Balegan odvede Bakonju u srednji trijem, gdje je Naévar imao svoje dvije sobe kao i svi ostali fratri, U prednjoj bjese veliki orman knjiga, éetiri naslonjace, di- van, a po stijenama njekoliko slika i jedan éasovnik sa utezima. Kroz druga vrata vidjela se Na¢vareva lodnica, u Kojoj takode klopotase jedan éasovnik istog oblika kao i prvi. Kuvar iznese iz te sobe u prednju jednu pustinu pokrivaé i kozni podglavaé, koje predade Bakonji. Dok je to radio, on i fratar govorahu talijanski. — Taaa-ko! — reve najzad Brne zijevajuéi. — Izuj se prid kamarom, pn ée8 onda tu le¢i, a sutra zorom uzmi onaj sud i donesi vode sa éesme. To jest, najprije ces edzvoniti budionicu, pa ée8 na vodu. A kazaée ti Grgo di je desma. A sad laku noé! — Brne se zatvori. Grgo osta jo3 malo da pouti dijete, pa otide. Bakonja se hitno prekrsti, duhnu u svijecu i odmah zaspa kao zaklan. Sta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te no¢i?! Nepoznati krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, pau- novi, lada, vozari, manastir, crkva, orgulje, mlin, viganj, dobro jelo, paprika u vinu _U potonju Bakonja snijevase sve ljepie i ljepSe. Bas usni e oni daci s kojima se bio dobili krila, pa lete po »ajerux i njega nose, a on ih preklinje da mu kadu svoje nadimke. Pa onda jo§ oko njega lete »pajunovi i vara- unke«, pa odnjekuda doleti i fra-Tetka, sjede¢i na oblaku i kucajuéi prstima po zupcima od orgulja, Sva ta mje- Savina letijase navise, naviSe, a 2a njom letijaSe onaj bolesljivi dakon, vrlo tuzan Sto ne moze da ih stigne, i ba§ kad hocahu da zadu za njeki rumeni oblak, razbudi Bakonju treska u sobi i strigev glas: — Didi se, magaréino! Jesi li se u Zvrljevu navika da spavaS do ovo doba, magare od magareta! 58 V. PRVI DOGADAJ Sest nedjelja poslije odlaska Bakonjina nasta rdavo vrijeme u Zvrijevu. Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Zedna zemlja pijaie brzo vodu. Zatijem poée tiho ali trajno rominjati ona kiga Sto pastirima prodire do kostiju. Cmanjak, najstariji KuSmeljié, gurio se tijeh dana u jednoj pudari, éuvajuéi stoku. Kroza suhe grane, kojima bjese pokrivena koliba, proticala je kiSa, te Cmanjak pro- zebe tako da ga tas poduzimage vatrustina, a éas se tre sija’e od studeni. Pored svega toga, kukavac se ne pozali, nego se otimao bolesti i posrCuéi hodio. Ali jednoga vecera, smrklo se uvelike, a Cmanjak ne javi stoku kuéi. Tada otac otide da ga trazi i nade ga nesvjesna, Osinjaéa odmah pogodi Sta mu je. »Nagazija je nesritnik!« veli, pa potréa ka Controni Cagljininoj, koja bjeSe vjesta tijem rabotama. Controna, iako ne govorase sa knezom, dode. Posto pre~ gleda Cmanjka, reéi ce: »Nagazija jest, to je cigurno, ali se ne zna je li na sugreb ili na Gini! Ako mu izadu Sklopei po tilu, onda je na sugreb, i ozdravie lako! Ali ako su Gini, onda ...« zavrti glavom. Osinjaéa joj donese odmah Zivoga ugljevija i zdjelu vode. Controna baci prvi Zeravak u vodu i zapita: »Je li ovome kriva Pe&njetina?« Ugljen zacvréa, ali ne potonu. »Je li Cvrlja Ozegova?« nastavlja Controna »Je li Zlandra Cukova?... Je li Vrija Ku- kumarova?«,.. »Je li Candrljoka Kokina?« Na sva ta pitanja Zeravei evréahu, ali nijedan ne potonu. Najzad Osinjaéa, koja dotle mahaie glavom, baci Ze- ravu pitajuéi u sebi: »A da nije bas tome kriva ova Con- trona?« 59Na to Zeravak: evrrrrr!... pa potonu kao olovo. — A kojoj si to naminila, vire ti, Barice? — zapita je jetrva gledajuéi je podozrivo. — Neka je vrag nosi koja je da je, nego pomozi, Cvito, pa éu te napojiti dobrim vinom! — rete Osinjaéa, a zabaSuri svoju zabunu kailjem. Controna zapoji Cmanjka tri puta onom vodom u kojoj bjese gaSeno ugljenje i otide, odnijevsi za svoj trud vré vina. Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeéi pljuvagku i mrmoljeci nje8to, pa nastade oko djeteta, Sutradan rano, Cmanjak izjede dva popriena jaja i popi éagicu vina. Strina mu Controna, obiSavsi ga jo8 jednom podjeméi svojom dugom da ée ozdraviti. Tada Kriva zamijeni bolesnika kod stoke, Barica i Galica tkahu, a knez je tesao njeke pauznice, i svakoga trenutka izlazio pred vrata da vidi mijenja li se vrijeme. Tek u popasno doba osjeveri i ukaza se malitak pro- blijeska na nebu. Tada knez, Osinjaéa i Galica otidose na potkutnjicu da beru klipove. Vratise se pred mrak, kad i Kriva dode. Cmanjak je spavao, a Skembo se igrao u pepeljaku. Domaéica usu u lonac kukuruzno braino, koje knez izmijeSa. Tek nakon njekoliko zalogaja progovori Osinjata: — Bote moj, Sta radi sad na¥ Ivica? Davi li se ion purom kao mi! Je li kisnulo danas moje zlato? Je li se obuka u manastirini? Kako li ga pazi strie Naévar? Knez je pogleda zatudeno. — A Sta si izdreljija te ofurine u mene!? Zar ja ne smim spominjati svoje dite? Sram te bilo! Jer tebi baS KA da je 24 3to se tvoje slutnje ne ispuniie! Ma nece to Bog dati, ne, ne, ne, pa ti zakovrnuja od zloée, od... Njeko zalupa na vratima. — Ovo ti je jopet ona krivorepa Con vitigina. Misli da ée se i veteras mukte opi Controno, valaj, makar crka i Cmanjak. — Ne govori tako, krSéanice! — opomenu je knez. Opet se zaéu lupanje. — Ajde, Krivetino, otvori, neka je vrag nosi. Na veliko njihovo éudo ude Bakonja. 60 Bakonja, blijed u lic, glibav do koljena, u ruci mu Stit od kige, a o ramenu Sarena torbica. Sjednuvsi nazva Isusa, pa snimi kapu, tresnu njom o koljeno, te strecnuse kapljice na sve strane... — O Bote... Boze! — progovori jedva jedvice mati, — Sta sam ti zgrigila, éudni Bote, da me vako kastigas!!? Sta ée sad re. di o..vi na. Si i8 ko ci! O01 o! Tada se i knezu odrije8i jezik. — A, nesritno dite, ubija te gram!... Zn sam ja, znd! Skembo, Kriva, Galica, pa i Cmanjak, koji se u to bjeke probudio, povedose se 2a roditeljima, te uéas nasta plaé i ridanje u domu Kusmeljevu. Bakonja sko% — Prikinite... ja sam poslom dos! — Kakim poslom, grom te ubija! — veli knez. — Kagem ti: poslom! Ajde odma po Kenju Krkotiéa. — Staa? Kaako? —_ — Ajde po Kenju, kad ti velju. Reci mu da je njegov posa i njegova korist, ali se cuvaj da te ne éuje nje- gov éaéa. Kuimelj zinuo, te ga Zena gurnu, — Ajde, sta se primiSljas, ka da moje dite ne zna Sta govori! Ne vidis li da je vratrova poruka! Knez, utrvai dlanom ogi, uze guku pure i izade. — Dakle te nisu izagnali, duSo materina, sree mate- rino? — pita Osinjaga, Ijubeci Bakonju po obrazima i po Biji. — Dakle si bas poslat? I to bas Kenju, gubavom Kenju? Sta to moze biti? — Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! rege Bakonja, pa izvadi iz torbice pogaée i sira i pode jesti Mati otkloni djecu, isprigavsi mu Sta je bilo sa Cmanj- kom. »I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona! Bakonja na to usta poljubi brata, pa se opet vrati na predainje mjesto. I ona se pribi u ugao, pa pote ispod glasa. — Pa 08 li majei kazati Sta je to? — Ma GuéeS sad, gim dode éaéa. 61— Znam, ali bi rada da te posavitujem. Ali, jopet, radi kako zna8. OéeS da te izujem? Neéces, veli8! Pa ti, po ovome vrimenu, oklen doklen! Valaj, ni vra-Na¢var nema srea! I Salje te radi gubavog Kenje! Ma 3ta to moze biti dite?! Cigurno nika velika stvar, A Sta ée8 ti raditi ako dode i stari Krkota s njim? Zna8, odma mu reci: »RS! nisu tvoji posli!« Tako uéini, Ladaj se mudro, dra~ go dite! Poslije jednoga éasa dovede knez Kenja. BjeSe tome Kenju oko osamnaest godina, a bjese snopast, vrljav, kao i svi Krkotici. — Valjen Isus! — nazva Kenjo. — E! a ti, Ive, zar jopet doa kudi? — Ja jevo do8A da se s tobom razgovorim. — Sa mnokrace? _— Jest, da mi kaze3 di je strigev kulai — reve Ba- konja, gledajuéi ga dobro u odi. Knez i Osinjaéa skodige sa stolica, Kenjo ih plaho Pogleda i pote mucati. — Ja, vire mi, ne razumim &ta me pita’! Zar je ne- stalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukra? — Unrali ste ga vi... ti veé zna8 koji vi — reve Bakonja otro, — Ne pomage tu zabasurivati ni trositi vidi u vitar... Sve se zna. — Ma ko je to slaga, trista mu krsta i svetaca?! Tada se knez umijeSa i napravi lice kao da sve zna. — Ne psuj, magaréino, nego kazuj di je konj, . Dosta je jednu rié reéi, pa da osvane§ sutra u slipiéu — veli Bakonja. — A tebi ée biti najteze, jer ostali kad odleze niko vrime, otiéi Ge ku¢i, a tebe de otpraviti u soldate. Kenjo problijedi. __— U soldate, razumié li, — nastavi Bakonja — jer je stric najvige na ‘tebe kivan. Ovako je rekA: »Onoga éu galijota poslati priko mora da Ge mu svakog jutra oda- dirati po deset batina, i to ée trajati deset godina.« _ = Tako su ba lani poslali jednoga iz Primorja, te je rka od Siba — veli Ku&melj, 62 — 0, Isuse! O, Divice! 0, Jozefe pravedni, Sta se jo8 na svitu neée éuti — uzdi’e Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci? — pita Kenjo. — A otkud bi ja zna, i zaSto bi mene stric slao po ovom vrimenu kad on ne bi potisto zna ko mu je konja odveja. — Ma ja, ka velju da... — Cuj do kraja — prekide ga Bakonja. — Meni se sadali za tobom, pa stado moliti strica: »Nemojte, dujo, em s Kenjom. Ko zna! Mozda se sve to jo8 na lipe svrsiti, a moze biti da je Krkotié najmanje kriv.« Tada fra-Brne odmeknu i reée: »Ajde pokuSajmo i to, neka ga vrag nosi. Ako se pokaje i vrati odma paripa, — 0, Isuse, 0, Divice! O, Jozefe pravedni! — pote opet Barica. Bakonja odrijesi iz jednog krajitka od ubrusa pet krunaga pa ih ponudi Kenju, kome o@i sinuie, te éase da prihvati novac, ali se na vrijeme popravi. — Valaj, bas éu gledati da doznam, pa da proso- im. ; Ne, nego smista kaZi di je konj, ili éu ja odma dati éaéi strigevu knjigu. — Kakvu knjigu? — zapita knez. — Stric je ovako zapovidija: ~Ako Kenjo ne tine ‘odati, a ti podaj éaéi ovu knjigu neka je odma odnesu u grad u sud, pa onda je lako.« — Bakonja izvadi iz torbice njeko pismo zavijeno novinama. — Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma &ta moe biti to? — rete Kenjo s malom dusom. — Sta mote biti? Ovo je leporat u kome se nalazi sve kako je bilo, kako ste konja odveli, kud ste ga proveli, sve, sve, sve, do najmanje sitnice. — Daj, dite! — viknu opet knez. — Ja éu odma Kenja svezati i odvesti_u grad kad veé ima leporat. Sta da gubu Stedimo ... Daj, Barice, konop. 63— 0, Isuse slatki! Divice pretista! Jozefe pravedni! — klige Barica ustavéi. — Nemo}, striko, kazaéu sve ako ée me éaéa i ubiti — jedva izgovori Kenjo, a znoj mu probi kroz éelo. — Di je konj?! — breknu Bakonja. — Di je konj?! — ponovi Kusmelj. — Konja na sridu, gubo od gube — reée i Barica, — Jeno ga pod Crnim Kukom, u sinici strica Rore. — Tréi, éaéa! — veli Bakonja davsi Kenju novee. — Brzo, moj lipi Jere — doda Zena. — Ajdemo — rege KuSmelj, uzev§i kuburu s orud- nice, pa istura Kenja pred sobom, Bakonju spopade takav smijeh da se izvrati nauznak. Kad se Osinjaéa povrati, Bakonja se jo8 smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao vise da’ govori, no ode na krevet i leie, moleéi mater da ga odmah pro- budi ¢im se oni povrate. Barica zapali svijecu pred »Divicom«, kle’e i pote govoriti »krunicex, Kad izgovori deset krunica, izide pred kuéu da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje. Tako je trajalo do pred zoru, kad Barica zatu konjski topot, te razbudi sina. Kenjo ude vodeéi za oglav kulaSa, koji, sav blatav, pokriven rakancem, zarza videci Bakonju. Za konjem ude Kuimelj, dréeci u ruci nategnutu kuburu, Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu, — Borme, sinko, za dlaku je Skapulé! — veli knez. — Sutra zorom hoga’e ga Krkota odvesti na bosansku gra- nicu. A zna§ 3ta su bili smislili? Da slaZu stricu kako si ti izda konja drugim nekim lupezima! — 0, Isuse slatki! O, Divice pritista! Sri¢a da je ‘vra-Brne na vrime dozna sve! — rede Barica. Bakonja sloti ruke na kulaSu, pa pogledavii pobjed- nigki oca i majku, rege: — Moj dobri éaéo, i moja dobra najo, ni8ta stric za to ne zna, On i sada ovoga trenutka cigurno misli da mu je konj na drugoj strani. — Sta veli8?... Kako to? — pitaju roditelji, a na Kenjovu licu pokaza se vi8i uZas no prije. 64 — Kazem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovisno! (to rekavii zape noktom za zube). Jevo éu vam po redu sve iskazati — dodade Bakonja sjedavsi. — Kad prikojuge u jutro dopade Stipan i kaza da prikovodani ukradoSe ku- JaSa, ja odma reko u sebika: nisu, borme, »prikovodani« nego Krkotici? Ka da mi je sam Bog to na uvo priganuja, tako sam uviren bija da je to njiov posa, i da im je namira da mene u to upletu. Kad stric i Stipan odoée priko vode, ja sam se puno muéija, pa najposli kazem kuvaru Bale ganu svoju sujmu. Dobri Balegan lipo me svitova Sta éu Giniti... Jeto ti kako je bilo... Kenjo huknu, pak se odmaée u prisjenak. — 0, mudro moje dite, 0, lipo moje dite — rete knez zagrlivsi sina. — Blago nama dovika — doda Osinjaéa otimljuéi Ba- konju iz o¢ina zagrljaja. — Jesam li ti ja uvik govorila, Jere, da je ovo dite odvojilo mudroséu, da je za njega malo da bude vratar! — Dakle, ko je bija s Kenjom? Sta kate? — zapita Bakonja, gledajuéi krivea preko ramena. — Bija mu je éaéa i Rore — veli knez. — A zbilja, ko je dakle napisa taj Jeporat? — Ovo je prosta kartina! — rege Bakonja razvivsi list nepisane hartije. — 0, Isuse slatki! Ima li jo8 ko ovakoga diteta!? — uzviknu Barica, pa koliko je bila vesela, natoci éasicu rakije i ponudi Kenju. ‘A knez se uputi k njemu, viknuvsi: »Daj krunage odma!« — Sta? Da vratim... Knez ga Scepa i naredi Barici da izvadi talijere. Pa onda knez obrnu Kenja, pa Sto najbolje mogaSe udari ga nogom gdje bjese najmeksi, tako da Kenjo presko¢i preko praga. PoSto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaSa, a olac pode pred njim, te se krenuSe ka manastiru. Gotovo svi Zubaci i Krkote i Brzokusi bijahu po dvoristima kad otae i sin prodose, ali se niko ne javi, niti se udini vjest toj svari. 5 — Bakonja fra-Brne 65Kuimelj i KuSmeljéié stigose u ruéano doba ka vodi. Dugo su morali ¢ekati vozare. Kad najzad dodose pred manastir, zatekoe sve fratre pred njim, ba’ kao i onda kad je Bakonja prvi put dosao. Mozete zamisliti kako li se svi zaudi8e. Fra-Brne ode bratu u susret, te mu brzo prigapta: — Vidim Sta je, ali ispriéaj drugatije, — Kusmelj izmisli kako je to rabota MiluSana, kako se njegov sin tome dosjetio i doSao da mu javi, kako je on digao hajku i naSao konja éak na granici. Kako je dao dvadeset talijera sodébine. Ali kad bje’e nasamo s Na¢varom, ispriéa mu potanko svu istinu, samo precuta da je oteo od Kenja onih pet krunasa i jo8 izmisli da mu je obeéao drugih pet, koje Naévar odmah dade, pohvalivsi Bakonju. Poslije ruéka sin isprati oca do voza, Na rastanku reée Bakonja. — Caéo, kupiées mi joS ove nedilje dvi priobuke novi dijatki aljina, jer ja neéu da sluzim po manastiru u benevrecima i opancima! — Ma moj sinko, i to je na tebi novo... Pritrpi se za niko vrime! — Neéu valaj, ¢aéo, nego ako mi ne budu aljine do nedilje, ja éu kazati svu istinu stricu, jer najposlinakarce, ja sam zamirita ti deset talira . Ali se Bakonja ne ponese. No sutradan opet zamijeni najmladega daka pred sobom, u nizim rabotama, kao i dotle, te je zvonio budionicu, meo erkvu, raspremao stri- Geve éelije, i najvise pomagao Baleganu’— ele, bio vrlo vrijedan pustodak, ali samo pustodak. 66 VI. DAKOVANJE I DRUGI DOGADAJI ‘Tek u Novoj godini Bakonja pote uéiti knjigu. Bo- IcSljivi dakon Skoranca (pravijem imenom: Inoéentije Lov- rié, sin jednog obuéara iz grada) poée mu pokazivati gla golicu. Po vas dan Bakonja mrmoljase: az, buki, vjedje, glagoli itd., i mugae se da naudi pisati one éudne grabulje i Skorpije Sto se zovu glagolica, Takode nauéi -odgovarati« jutrenju i misu, Bakonja imadijase umiljat i snazan glas, zbog Gega veoma omili fra~Tetki, koji, premda bjese naj- uéeniji fratar u V., opet je vise to trazio od daka, no marijivost u nauci. Evo kako je Bakonja provodio vrijeme prve godine svoga dakovanja. Posto bi odzvonio budionicu, otistio obuéu stricu i donio mu _vode, odastajao jutrenju i pospremio strigeve éelije, onda bi’ gekao svoga »Vra« (tako ukratko zvaie fra-Brnu), da se vrati sa doruéka. — Jesi li zatvorija ponistre? — pita’e Vra sa trijema, jer i Ijeti bojase se udi u sobu ako stakla nijesu zatvorena. — Jesam, duovnite. — Jesi li istres4 tapiée i praSinu otro? — Jesam, duovniée. — Da nisi dovata karte na tavulinu, ili orlode? — Boze saguvaj, duovnite! — Taa-ko! Svakoga bogovjetnoga jutra Na¢var bi izredao sva ta pitanja, a Bakonja uvijek jednako odgovarase. Na stolu Vraovu bjese gomila hartija (veéinom Naé- vareve pjesmice) a Bakonji bijaSe najostrije zabranjeno da ih ne dotiée, no ih je Vra slagao, éisteci guScim perom prasinu ispod njih. Zatijem bi se Vra izvalio u naslonjaéu, * 67pa stavio preda se dva Spagna, zlatna éasovnika. To mu dijage uzivanje da slusa kako Klopocu ona dva velika na stjenama i dva mala pred njim, Ako se nocu koji ustavi, onda bi se Vra odmah probudio; ako se dva sloze u ku- canju, onda bi se docnije probudio. Od strica Bakonja bi otiSao ka svome zastitniku Bale- ganu da »struni rosu sa sreax, kako kazu nasi. Inaée, po obigaju, dacki doruéak bijaSe komad hljeba, Iz zahval- nosti, Bakonja bi pomogao kuvaru isjeéi meso, ili otistit ribu, ili aperuSati kokos itd, pa onda bi se opet vratio ka stricu. Sad ako Vra nadme obraze i pregne glavu, Bakonja dohvati sa police jedan tanki odjeljani prutié, pa ga lagano udjene stricu pod koSulju i éeska ga po pledima. To trajase najmanje polak éasa, jer poslije kucanja éasov- nika to bjeSe Vrau najvece uzivanje, to ga njekako spre- mage da uzmogne s nasladom ¢itati najdublja bogostovska djela i pisati stihove. A ako Vra odmah ne nadme obraze ine pregne glavu, onda Bakonja éeka dok to bude, jer bez toga nijesu se razdvajali jutrom. Poslije toga izaiao bi Bakonja i obrnuo bi drugim laktom trijema, protivnijem praveem od Kujine, te bi za- Ieucao i usao kroz jedna vrata izmedu riznice i gvardija- novih soba, Tu je bila knjizica, a u isto vrijeme i »skulas, Najprije bi Bakonjin nos osjetio zadah viage i pra’- Ijavijeh knjiga, pa onda bi njegove oti otiste ka velikom Isukrstu na stijeni i na katedru pod njim, gdje bi sjedio jedan fratar. Bakonja bi na vrh prsta otiSao da ga poljubi u ruku, pa bi otiSao na svoje mjesto, u trecu klupu. U prolasku morao se pokloniti dakonima Cimavici i Skoranci, koji sjedijahu na stolicama, izmedu katedre i klupa. Sko- ranca je vrlo éesto izostajao zbog bolesti. Najzad bi sio Bakonja, kao Sto rekosno, u treéu klupu, iza trojice svojih drugova: Matka, Bujasa i Lisa, koje ispitivase jedan od dakona, — Bakonja bi izvadio svoj bukvar i poceo mrmo- Vjiti iz njega, ili bi gledao slike oko sebe. Svud unaokolo bijahu veliki ormani puni knjiga, koje su mahom mii naéeli, a povrh knjiga velike slike svetaca, 68 a, provineijala itd. na platnu. Bakonji se reklo da su Bjeke od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, dr2i njeku tidicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mriav, visok, mlad éovjek, dr#i rostilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Je~ ronim (ena8 zemljak«), sijede brade do pasa, grbasta nosa i krupnijih o¢iju, koje je izbuljio gledajuéi Ijudsku lu- banju, te se dinjase da se éudi on njoj a ona njemu; najzad njeki kostunjavi i napolak’ goli svetac, kleci_ u vazduhu, visoko povrh jedne gomile ljudi, a rasirio ruke i zakovrnuo ogima. Predavanje obi¢no poéinje gvardijan sa dakonima. To je trajalo samo njekoliko minuta, Ako bi Bakonja i stigao na vrijeme da sluSa odgovore dakona, to njemu bijase sasvijem kao turski, toliko je mogao razumjeti. Gvardijana bi zamjenio fra-Duvalo, te ispitivao dake, ili bi naredio Cimavici da ih presliSava. Duvala zamijeni fra-Vrtirep, tada bi Bakonja bar njesto razumijevao, jer se tumaéahu »kriposti« bogoslovske i kr8éanske, »dila mi- losti«, duznosti redovnitke, izreke svetijeh otaca itd. Naj- zad bi Vrtirep izazvao Bakonju da, on po stoti put, pise glagolicu. Rede bi tratio da Bakonja sriée reéenice koje se nalazahu pod svakim slovom. Ispod »aa« bjese: »a-ki-. Jspod »GykH«: -Gec-Mpb-Th-Hb«. Ispod »»BEAb«: »BE-Ce- “AP BKH-TE-A1O«, ‘YVrtirep bi preporutio dakonima i dacima da »pritvrde« maloga Jerkoviéa, pa bi ih sve predao fra-Tetki, koji je predavao pjevanje. Tada bi i dakoni sjeli sa dacima, a tada se isticaSe Bakonja, iako mu bjeSe prva godina »skuljenja~. ‘Tetka bi se prosetao gore-dolje ispred njih, pa bi zamahao prutiéem, a na to bi se slozili glasovi. Bakonjine su o@i sjaktile, prateéi svaki pokret prutiéa, a kad bi se vrSak toga pruti¢a k njemu obratio, te on dao maha svome zvonkome glasu, tada bi sinule oti Tetkine. — Bravo, Jerkoviéu! Dede jopeta sam: Kr-ste, u-sligi nas! Kr-Ste, po-miluj nas! Ki-i-i-ri-je elejson! I tijem bi se svrSilo predavanje. 69Srdar se nije mijesao u to. On se bavio privredom. Fra-Blitvar je bio zauzet drugim poslom. On je vodio manastirske raéune. Na¢var je predavao crkvenu povijest, dogmatiku, ermeneutiku i... sve vise stvari, ali samo Poslije »sijestex. Jz skule, opet bi se Bakonja javio svome Vrau da vidi treba li mu Sto, pa bi oti3ao da odzvoni éasove. Iz erkve bi sa ostalijem drugovima pratio fratre u ruéaonicu te Posluzivao. Poslije ruéka, fratri bi oti8li na svoju sijestu, a daci na svoju, u skulu, gdje bi se obiéno zavrgla komendija. Svaki se Salio na ‘svoj ratun, a Bakonja prikazivase sve fratre kako idu, govore, njihove uzredice i druge osobine. Bakonja je bio pravi glumac. Poslije sijeste otiSao bi da éeska strica po listovima od nogu, pa bi zajedno u skulu. Iz skole bi na vecernju, sa veéernje u konjusnicu da pomogne Stipanu i éistibasi Skelju napojiti konje. ‘To bjeSe najmilije doba Bakonjino. Lijepo ga bjese vidjeti onako stasita i okretna kad uzjase na gola konja, koji se pod njim malko propinje, ili grabi sitnijem kasom, ili igra »zetki«. Stipan prorica’e da nikad nije bilo crno- risca binjadzije kao Sto ée biti s vremenom taj mali Jer- kovié. I Srdarina reée vise puta: Ovaj Kusmeljié ka da nije od njiove bagre! Ovo ée biti junadina — dobar vojnik sv. Frane! Tako se Bakonji nizao dan za danom u manastiru. $ njima rastahu ~lipos, kripos, bogoljubnos, milos« (kako je ono govorio stric Cagljina); ali je on slabo napredovao u Bukvaru, éemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobro- dusni dakon Lovrié, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo mogao pougavati zbog svoje bolesti. Ako je kome to na dusi bilo, bilo je fra-Brni. Ali, opet, i fra-Brne se mogase opravdati, jer Govjek koji lomi glavu sa djelima Jeronimovim, Tome Akvinskoga i pedeset dru- gih otaca, taj se ne mote baviti sa poéetnikom. Uostalom; fra-Brne bjeSe potpuno zadovoljan sa si- noveem, jako fratar to nije nikad izriéno potvrdio. Ali se to moglo suditi po njekim biljezima, ali najvise po tome 70 Sto na kraju ljeta rege bratu KuSmelju, koji dode da raspita: — Jeto jes magareée krvi, ali jopeta ne mogu se puno tuziti na nj. Vidiéemo, vidi¢emo s vrimenom! Mozete zamisliti kako je to knez iskitio u povratku i kako to odjeknu po Zvrljevu. Krkotiéi i Zubaci pucahu od jada, ali pored svega toga, Cagljina, doSavgi poslom jedared u manastir, trazio je — ba8 je trazio — da se umili Kuimeljiu. A mudri KuSmeljié odazva se najljubaznije stricu i pozdravi Roru, Rdala, Krkotu, Contronu, Candrljoku i sve, sve s reda. Kad prispije vrijeme berbe, svi se iz manastira razido3e preko vode osim gvardijana, Skorance i Balegana. Bakonja osta éetiri nedjelje sa stricem u vinogradima, i svijem se- Ijacima omilje, i njegovo se ime razglasi i dalje od Zupa sv. Frane. Pa onda opet nasta mrtva jesen i nastavi se jednoligni Zivot manastirski. Tako -hoGeke trajati do proljeéa da se, licem na Novu godinu, ne desi nemili dogadaj, koji je imao éudnijih poiljedica. Na prvi dan Nove godine uzdio sjever, rekbi sve po- nese! Rasklimane Stice vrhu trijena i nezakageni kapci na prozorima luparahu na sve strane. Fra-Tetka, jedini usta- lac od sve braée, izlazio je noéu dva-tri puta iz svoje celije te obilazio trijem, bojeci se da vjetar ne ponese otkle Zeravak i ne nanese ga na trulinu, U praskozorje sva éetiri zvona oglasi’e jutrenju, ali im se zvuk jedva mogase Guti kroz vjetrenju hupu. Fratri, ogrnuti kabanima, potréage trijemom do erkve. Tri najmlada duhovnika obukoSe se u erkvene haljine i sluzba otpoée. Bakonja i Maéak, u stiharima, kadahu pred njima, Balegan je vukao konope iza orgulja, a fra~Teth Kuckajuci po zupcima, tapkao je nogama da ih zagri, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukotanji, a kad god mogase ugrabiti, prinosio je Sake ustima da duva u njih. Tako Ginjahu i'svi ostali, a uz to derahu se svi skupa, jer se zbilja Govjek njekog jada ugrije pjevajuci. Kad ta derba doprije do najveceg nesklada, fra-Tetka se najedi, apa ion poée nemilice udarati po zupeima, te iz cijevi izlijetahu svakojaki glasovi. Ali kad sunce granu, vjetar pode slabiti, pa, malo- =pomalo, utoli sasvim, onda’ se povrati sklad iu erkvi., Svako se prepade svoje grjeine rabote, pa da pokaje, pote svaki umiljato pojati. Poslije sluzbe fratri odoge u trpezariju. Pod Isukrsto- vom veterom bje’e veé poredano osam stolica, te fratri posjedase, sve po godinama i po starjeSinstvu. Posto po- stkase kavu, Balegan otvori vrata. Prvi pristupi dakon Cimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavsi: »Na zdravije vam mlado lito. Daj Boze da i? mnogo dozivite!« Gvardijan mu dade njekakvu knjizicu ervenijeh korica, pa rege: »Jevo ti, sinko, ovi mali, ali dragocini dar. Ove je »Cvit krianski kriposti« naSega uenoga fra-Jerolima Alatoviéa. Stij ovaj libar, sinko, dan i nog, i ladaj se po njemu, zarad spasenja duse svoje. Amen!« — Dakon ga ponovo poljubi u rukt, pa to isto uéini svakome, ponav- Vajuéi istu gestitku, Za njim prodose daéiéi: Maéak, Bu- jas, Lis + Bakonja. Svaki primi po pletu od Gvardijana. Za njima Balegan, j on primi dukat. Za kuvarom éestitase: mlinar Boban, kovaé Trtak, konjuSar Stipan, pak vozari Beljan i Dundak, a najzad govedar. Fra-Pirija kolendisa, Koga vise koga manje, prema godinama sluzbovanja. Naj- zad Balegan rasjete njekoliko jabuka, i poSto ponudi slu- Zinéad, nali éaSicu rakije, pak nazdravi: — U ime boiije, a za dobar podetak! U zdravlje naseg pripostovanog oca gvardijana, i sviju redovnika, koji su ovdi i koji nisu ovdi, i svega puka krSéanskog i njegovog poglavice svetog oca pape! Zivili! — zagrajiée mladi. A Sta je s Lovriéem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaée gvardijan dakona Cimavicu, posred graje. Cimavica smignu ramenima, pak izade, Dundaka nagonjahu drugovi da nazdravi svakome fratru, a uz svaku zdravicu da iskapi po Zasicu. On se smije, a sve pogleduje fra-Piriju (kome, uzgred budi reéeno, taj nadimak ne bje zaludu dat). Fratar namignu, 72 ana to Dundak, u tinji éas sali u se sedam kupica rakije, uz nazdravice. — Sad neka i8éati molitvu! — rege Boban. — Kakvu molitvu!? — zapita fra~Tetka. — Ma, dujo, niku rigéansku molitvu! Cuées je! Fratri se zgledaie smijuéi se, a to posokoli Dundaka, te razmahnu rukama. Napravi se kolo oko njega, on se prekrsti tri puta sa tri prsta »po riSéansku«, metanisa tri puta, Sapucuéi njeSto, pa prekrsti ruke na grudima, dite glavu pa pote popijevajuéi: — »Zelembata koze vrata, po duboku, po siroku, da napase, da namuze, da nakupi ugnju masla, da namaze ivale i nadimale! Nadimlji se crni vraze, ka no Grei po polici, Oni jesu dobri lovci. Strijeljahu jednu goru i uva- tide ticu srnadicu. Iz nje vade taloga da namazu takole. Takoli riéu, takoli buéu, takoli idu SeSarskijem putem i nalaze SeSarskoje dijete. Dijete u ... opanke kiselilo, prstom, nabadalo, a zubma okruzivalo... Gospodi pomi- luj, amin!« Ponovo zaée da klanja i da se krsti. Usred te graje dopade Cimavica, blijed kao krpa, a kose mu se nakostrijesile. Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvatku i zavrti glavom i opet — Zio! — Zlo, Lovriéu? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja! — Sta? — Da... umra!... umra je!. Svi potekoSe u dakonsku ¢eliju, koja se nalazila iz medu Na¢vareve i Tetkine. Zbilja, jadni Skoranca uko- éanjio se, a otvorene mu oti. Na krevetu i na podu dvije lokvice krvi. Kraj njega, na stoliéu, njekoliko sklenica ljekarija. Haijine mu pobacane vrh pokrivaéa. Prema nje- govu krevetu, uz duvar, bijae drugi krevet, na kome spa- vase Cimavica. Posto se gvardijan razabra malo, zasu grdnjama Ci- mavicu.— Gade, gubo, rdo, izmetu, smrdljiva Cimavico, tako li si pazija druga, a? Tako si se brinuja za nj!... Svi navalise na dakona, ko ée bolje. Fra Srdaru ne bi ni to dosta, no ga udari dva-tri puta, a da je mogao od naloge u tijesnoj sobi, éase ga i nogom napipati. Fra-Brne nadimlje obraze i dréi se za trbuh. Kad god bi vidio Sto nemilo, éase ga zaboljeti u Kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prs! ma, po utonulu zelucu, a drugom rukom maha i govori njesto. Dundak stade otvorati sklenice ljekara i svaku murisa’e. Boban digao suhu nogu mrtvoga, pa joj mjeri prstima debljinu. Jedini Stipan sastavio ruke na grudi +i gleda. — Ma Sta sam ja kriv? Sta sam kriv, za rane Isu- Krstove? — kuka Cimavica, kad ga jedva dopade red da ga Cuju, — Sta sam moga uéiniti? Jeto sinoc uvatija ga ‘oganj i ka8lja je i znojija se, ka i svaku veée! A to ste znali svi, Bas Sinocke bi mu lakée i razgovarali smo se i smijali, Jos reée da ée jutroske na matutin ako vitar ujenja. — »iMfa isto nemoj me buditi ako se sam ne pro- budim« — rege mi, A jutroske, posli prvi zvona, ja ga dva puta polako zovnu: »Inocenco! Inocenco!« Pa kad sam vidija da spava (jer sam mislija da spava), ja ga ostavi, Jer sta bi drugo éinija?... — Taa-ko! Dakle, on je preminuja jo noéaske? — pita fra-Brne, — Pa to se zna! To se odma vidi! — veli Tetka. — O Bote! Boze! Pa ovako? Bez ispovisti i bez pri- éeSéa! — Sta éemo, de? Sta ti je, tu ti je! — Sad ne pomaze karabulina no da se uredi Sto triba urediti! — rete fra-Tetka. — A, Sta sam ja kriv? Sta sam moga uéiniti, za bla~ zenu Divicu? — kuka jednako Cimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaze da si sto kriv? — tjeSi ga fra-Brne, Sad svi poéese tjeSiti dakona. — Zasto me onda bije? — pita dakon. 4 — Zasto! Zasto! — veli gvardijan. — Jete tako! Po- triba se Coviku iskaliti, a ti si mladi, a... ajdemo! Ajde- mo-te da se svr8i Sto je triba! Stipan, koji odavno imadase zub na fra-Srdara, iz~ lazeéi, prostrijelja ga otima, pa reve oprho: — Lako se iskaliti na nejaéem i na mladem, ali nije pravo, a, kriza mi — A Sta, kriza ti? — planu Zestoko Srdar — Sta bi bilo da sam tebe, a? de?... Razdvojise ih odmah. — 0, 0, o! — pote tiho fra-Blitvar. — Ti, Stipane, kanda gubi8 rigpet redovnicima, o! o! — Ja, vire mi, dujo, malo marim kad ko o¢e da ta- bagi, pa da je i biskup, razumi8 li! A onaj ditié nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga sreéom njegovom ustavise, jer odista éaSe nagrajisati. Gvardijan s mjesta isplati najam Stipanu i izgna ga. Fra-Brne, huéuéi jednako i dréeéi se za kulju, darova mu pet krunaga zato &to mu je dobro pazio kulasa. I tako delija Stipan iznese stope iz manastira. Pa onda posla’e momka s pismom u grad majstoru Bortulu Lovriéu, obuéaru, i javise mu da mu je sin Ino- cenco nenadno preminuo. Pa obukose mrtvaca i prenijese u erkvu, gdje mu na porede poteée éatati bdjenja. Bakonja je lio éetvorostruke suze i nije se micao od mrtvaca. On jedini u manastiru bjeSe jako rastuzen. U fratarskoj trepezariji, za objedom, zavrze se Zestoka bogoslovska raspra. Fra-Tetka dokazivase da se o veli- kijem godovima ne mode, bez nevolje, opojati mrtav sve- éenik. Fra-Duvalo je protivno tvrdio. Pirija i Naévar bijahu mi8ljenja Duvalova, a ostali pristajahu uz Tetku. Svaki se naprezao da se sjeti kakvijeh rijeci iz svetijeh knjiga kojima bi mogao potvrditi svoje mi8ljenje. Vrtirep se opkladio sa Na¢varom da ée njeSto na¢i u njekoj knjizi, pa je stoga hodio u manastirsku knjiénicu i izgubio opklad. Najzad osta svak pri svome misljenju. Sutradan dode majstor Lovri¢, 6___ Bijase to gaéurak, ali Zilav i okretan, dugaékijeh crni- jeh brkova i ervena nosa. Mogao je imati oko pedeset godina. On ne pokaza prevelike Zalosti. Najbolje ga utjeai Dundak, s kojim je do podne osusio oku muéenice. — Vis! — rete mu Dundak. — On bijase brilju: brate, Ti anaé Sta mi u Kotarima zovero ‘prilusae? Te je, zna8, jaje koje se izleze bez kore. A on je jaj a je pukao od studeni... Je blo take ie, — Sakrrr — viknu majstor. — Na koga sakr!? Jasam se dvadeset.godina lomija po Talifi’pe Ceskoj, bija sam tri godine u Bedu, éetiri godine u Mora~ viji, u Stiriji, u Slovaniji, Salizburgu, Spilibergu, Trentu TrijeStu, Veroni, Mantovi, Pjaéenici, pa u Ungeriji, svu sam Ungariju obiga ka ovaj dlan, razumisli? Bija ‘sam u vraga doma! Bija sam u papinoj zemlji i tuka se s Fran- cezima. Drezda sam na polju po noéi, kisnuja, odija pisice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se nala~ dija. A on... Sto ti kazes.., briljuzak dode na svit bez dua! Zato ga i dado ovdi medu ove (dodade Sapatom) site dokonjake, pa, pa jeto sve jednako, sakrrr ... .,. Ali, moze biti da ba’ njemu utrnuge zubi stoga Sto si ti i ja nezrila voca? — reve Dundak, kome se, kao i svoj manastirskoj éeljadi, zakaéila u pameti pokoja iz- reka iz Svetog pisma, ve pa _. Majstora Lovriéa, u mladijem godinama, otpravi op- éima_nasilu »u soldatiju«, jer cijela varo$ nemade mira od njegova bakoéenja. Kad se nakon petnaest godina vrnu doma, ozeni se jednom slabunjavom, a veé zrelom curom, koja imadase njesto svoga. U vojsci nauéi crevljarski zanat, pa je u gradu prolazio lijepo. On je izradivao obuéu frat rima, stoga mu i primiSe sina. To bjege jedini dak kojemu ne bija’e rod nijedan fratar. Zena Lovriéu umrije poslije éetiri godine, a eto vidjesmo kako sin svrSi u dvadeset Prvoj godini svoga jadnoga vijeka. Sahranise nesreénog dakona, pak se malo-pomalo pote povracati stari red u manastiru, ali se, u isto vrijeme, pote osjecati, »Zapa« Cimavica, posto je Getiri dana lezao | . i dan: gdje i prije, od- Jednom navali da ga premjeste. On ne htje kazati od 76 éega se prepao, no kad ga ko zapitaj o tome, on se naburi, ana licu mu se ¢itahu strasne price. Toliko bje dosta da strah obuzme dake. A kad jo3 Cimavica zaiska i dobi dopust da ode doma na njeko vrijeme, onda strah useli u sve sluge, pa dohvati i fra-Brnu. Zlosreéni Cimavica ne ustavi se ni na tome, nego pisa iz svoje kuée stricu fra Pinjati Cuku, koji u to doba drza’e parohiju u 0. U pismu se moli da ga strie premjesti u koji drugi manastir, jer da je radiji »svuci sex, no se povratiti u... posto je’ kuéa sjenovita (mnogo sinovitas). Fra-Pinjata povolji sinoveu, a njegovo pismo poialje fra-Piriji, dodavsi sam kako bi dobro bilo da braéa ogate bdjenje za pokoj Skoranéine due. Sad prionu strah i fratrima osim Tetke i Srdara. Zaludu se ova dvojica opirahu da se bdjenje ne dati, jer da ée se tek nakon toga raspaliti masta mladezi, Fra-Brne je dokazivao da treba, a uza nj pristajahu jos Getiri brata. Zapodjede se Zestoka bogoslovska parba, te se prizivali sveti oci u pomoé. Ali, kako obiéno biva u takijem prilikama, nadjaéani se veéma rafestise i osta- doSe pri svojoj. Junaéki fra-Srdarina ne umije8a se preti, no im vikage: »Ona guba, ona smrdljiva Cimavica, izmislila koje&ta samo da nade izvit kako ¢e se proskitati, a vi odma: tum! bum! Odma po sridi svete oce i karabljice! Valaj je dobro uéinija Sto se otistija odavlen. jer da se opet navrati, napipa bi ga nogom di je najposteniji! Cuk od éuka, kao Sto su svi njegovi, a najvise Pinjatina!... ‘A mrtvi Skoranca neka se meni javi ako je kadar« Bakonja je pio rijeéi Srdarove. Bakonju zanofase sve Sto je musko i sokolasto, te iako se éudio uéenosti ostalijeh fratra, divio se jo8 vise sréanosti Srdarevoj. Ne bojati se mrtvoga Skonarce, no ga jo8 ¢ikati! Drugoga vetera posto stiZe pismo Pinjatino, sjeli fratri da veteraju. Bajas za nalonjom pote da éati Zivot sveti- telja éiji je dan. — Mali Jerkoviéu! — zovnu Srdarina_prekinuvsi Stioca, — Sta velite? — odazva se Bakonja, usav k njima. — Ajde mi donesi ubrus iz kamare, jevo ti kljué! Bakonja se obazrije, mignuvsi Matku. 7— A kuda ée8 ti? — pita Srdar Maéka. — Ja... onaj... Ti, onaj, ostani di si, a ti, Jerkoviéu, donesi sto sam ti naredija, __ »Stioc« nastavi: »blazeni Ze sligav to ot angela pade nic na zemlju i pokloni se i glagola U tome se Bakonja povrati, blijed kao krpa, i predade ubrus. Fratri ga svi pogledase. Bakonja se — u dackoj ‘trpezariji — stroposta na klupu i poée brisati ledeni znoj sa éela — Vidija si ga, je li? — pitaju Maéak i Lis _ Bakonja zavrti glavom, pa jedva izgovori: »Nisam, ali mi se sve éinilo da mi je iza leda.. .« — Skopicu! — viknu fra~Tetka. — Sta velite? — odazva se Macak. — Ajde mi donesi onu kutiju praska iz moje kamare! Zaboravija sam ga, a triba da ga pijem s vinom! _ Maéak nemade kud ni kamo. Vidi zlu igru fratarsku, ali je red slusati. Kad je bio prema skolskoj dvorani, stade ga dreka, pak se vrati. — Sta je? — pitaju ga. — Ajme meni! Vidija sam ga... __— Koga? — zapita Srdar, pa skoti i stade prema njemu, — Ja ne znam... fra... mote biti, uéinilo mi se. Srdar izade psujuci. Za njim potréa Tetka. Onda Maéak pade na koljena prema Isukrstu. — Tako mi ovoga raspela, duovnici, bija je on... On, Skoranca, glavom! — Ukinilo ti se, budalo. — A, nije, kad vam se kunem!... Gvardijan i svi ostali ne htjedoe sluSati dalje, nego otidose. — On, on — nastavi Magak dacima. — Naslonija se wza zid, a izdreljija ofi na meneka! Ajme meni! Ajme meni! Kako nisam umra na mistu!... — E, sad se veé nema rasta kriti! — pote Balegan, — Dosad sam krija radi mira domacega, @ sad se vee noma rasta kriti! I ja sam ga vidija! 8 Moiete zamisliti kako to tek prenerazi dake. — Jesam ... Ono Sto jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi reéi! Prikojude, u oéi nedilje, kad ste vi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa giedam kakvo ée vrime, Gledam, gledam, dok mi odi ponise put greblja, a tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oi u meneka. A meni, brate moj, privie se noge ka dva konca. O¢u da izmolim »po- zdrav Gospin«, a ne mogu! Kako je moga dopriti glavom do onolike visine? Biée se popeja na grob pokojnog fra-Fe- licijana Felicijanoviéa Jo§ im Balegan kaza da se Skoranca javljao Bobanu, Beljanu, Trtku i govedaru, ali da se to krilo radi mira domacega, a sad se veé ne moze kriti! Razumije se da su toga istoga vetera doznali i fratri, svaki od svoga daka. Sutradan, poslije blagoslova, okupise se svi u pokojnikovu sobu, gdje se éatilo veliko bdjenje. Ali, na veliko éudo svatije, ne pomaze ni bdjenje Skoranca se poée javijati jo8 éesée. Najzad on sam objasni Dundaku zasto nema mira. Dundak srete Skoranca usred bijela dana, kad je isao od voza k manastiru. Dundak, slobodan, a vjeSt kako se treba ponaSati w takijem prili- kama, prekrsti se, izgovori polako »pozdrav Divici«, pak zapita pudalinu: »Duo krSéanska! Sta Zeli8 od meneka«? — »Zelim, da ti se ispovidim'« — »Duio krsanska! Ajde ka kome redovniku sporadi toga!« — »Ne, nego ba§ onome Koga prvoga udesim! Tako mi je naredeno za pedipsu Sto sam to propustija uéiniti uo’i smrti. Dakle, sluSaj...« Dundak morade sluSati svu ispovijest dokraja, sve krupne i sitne grjehove Skoranéine, éak i to kako je krao duvan fra-Duvalu pa ga slao ocu u grad. Zatijem pudalina kaza da se zaludu pojalo bdjenje, jer da nece imati mira ni stanka u grobu dokle on (Skoranca) ne otpjeva misu u manastirskoj erkvi. A to ée biti nou. A biée kad se navrsi vrijeme koje bi proteklo, i da je Ziv, do »mlade misel« Cim se to razglasi, fra-Brne ne puStaSe iskraj sebe Bakonju, te se pote s njim razgovarati koje o gem, pa, najposlije, pode ga zapitkivati 0 onome Sto bjese naugio 19kao dak. Bakonja sve svoje znanje istrese pred stricem u manje od po ure. Onda se Vra tate duse, pa mu sta kazivati glavnije stvari. Srdar se ljutio na »izumisli didurlijes, a najvise na fra-Brnu koji je baS »poditinjijax. Ali kad je morala nje~ gova ljutnja doseci do vrska, onda baS omeéa, te ne ka- rage nikoga. »BaS nije loSe, da se ove budalastine razglase!« rete on fra-Tetki nasamo. »Na8i se Ijudi vise boje jednoga mrtvoga negoli stotine Zivi. A bolje po nas ako se pri- kovodani pripanu, osobito ove godine kako je slabo ro- dilo!« Zaista se preko vode razglasi kako se dakon potentio, te se ne éaSe niko osloboditi da se nocu dosunja, pa da bi znao e ée blago »privatiti«, 80 Vil. STA SE RADILO U BUKAREVO VRIJEME ProtekoSe dvije godine bez ikakvih znatnih dogadaja u manastiru, pa opet nasta vrijeme puno udesa. Na dan sv. Frane Saleskoga (29. januara po rimskom), u zoru, proprsi malo snijega na ostrvu. Ne pade ga ni koliko ‘poplat da pokrije, ali je i to neobiéno u onom Zupnom mjestu gdje je vazda Kopnina i gde bajam cvjeta oko Svijecnice. Dan zimskoga sv. Frane nije zapovijedni praznik narodu, ali fratrima jest, te otpojase veliku misu, au podne ée i daci imati jedno jelo vise. Fratri i daci taman izaili iz erkve, a kroz Velika vrata ude u avliju visok seljak, u bukovitkoj nosnji, Cudan davo! Glava mu obla, oéi velike i sijere kao u éuka, desni mu brie dulji od lijevoga, na razdrljenijem grudima ¢itavo runo zakovrée- nijeh dlaka. Na njemu bjese jecerma sa joste njekoliko ilik, a ne mote se raspoznati kakve je masti. Kozna mu painjaéa sva naéiékana pulama, a u nju zadjenuo kuburu i arbiju. Benevreci mu panuli ispod dimnjaka, te mu je trbuh pokriven samo koSuljom, a kroza promahe vidi mu se glibavo meso. Na koljenima mu se naduli benevreci, a pod koljenima stegao potkoljenice ko2ne. Na nogama mu povrh izdrtijeh nazubaka, isprijegane opantine! Koliko je hladno, nije obukao bukovitki »aljak« no se ogrnuo njim, a jednu ruku stavio iza oruzja. — Kakav je ovo zavrzan, ako Boga zna8!? — veli Srdar. — Odakle si ti? — Ja? Je li? — rege kao iz badnja Bukovitanin, gle- dajuéi blesasto. Svi prsnuse u smijeh. Bukovitanin se useknu sa dva prsta, pa opet pripita: — Ja? Je li ja? 6 — Bakonja fra-Brne 81— Ma ti, oklen si? Sta si doa ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo! Bukovivanin brzo skide kapu, pa potece da im ljubi ruke, govore¢i — Ja, onaj, éuk da vam triba konjuSar, pa, onaj, kao rekok da podem do u manastir, kao velju: moga bi ja — A odakle si? — Ja? Je li? Iz Bukovice, iz Zelengrada... — Ma ti si ris¢anin? — Ja? Je li? Nisam, ni dao Bog, nego sam iz Zelen- grada, a u Zelengradu ‘nema riSéana, a nema ik ni uw Medvidoj, nema ik u ta dva sela, a sve ostalo, znai, sve je po Bukovici rigéanluk — Pa bi li ti umija timariti konje? — pita Na¢var. — Ja? Je li? Bik, bogme! Ja... — A kako te zovu? — pita gvardijan. — Mene, je li? Zovu me Grgo... — Cegovie? — Prokasa! Grgo Prokasa, znaé, iz Zelengrada... — Ne bi nam falilo nego jo8 da ovake Zivotinje uzim- ljemo u sluzbu! — reée talijanski fra-Duvalo. — A zaito ne? — reve Srdar. — Sta nama smeta 3to je suklata. Ovakvi i jesu ba8 za sluzbu dobri. I Naévar i gvardijan mi8ljahu kao i Srdar. Dokle oni »prkelahu«. Bukoviéanin tako blesasto gledase da su se daci kidali od smijeha. — A, bi li smija, kd velju, da prostite, uci u erkvu, k6 velju, da mi se Bogu pomoliti? — zapita Grgo. — Prigekaj, pa ée8! — odgovori gvardijan, pa obrnu talijanski; — Vidite, ovo mi se svida! Prva mu je misa erkva! Sto ée reéi prost, pravi, nepokvareni seljak, ka~ kvima se gubi trag! — Pa onda ga opet zapita: — Dakle bi ti umija timariti konje?... Bi, veli8!... A koliko bi najma iska za godinu? — Ja? Je li? Ja, oge, da mi da8 opanke, i koSulju da mi da, i ranu da mi dai, a novea, ko velju, koliko ti a2 vidi, koliko zamiritam. No, molim ti se da me pustis u crkvu. — E, ajde se pomoli Bogu, ka pavi krSéanin, pa éemo te okuSati za nikoliko dana. F, ajd, ajd! Fratri odose na kafu, a daci odvedose Grga u erkvu. On zinu éim prijede preko praga, pak se pruzi koliki je dug i Sirok i poljubi plocu. Daci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane. Oni ga povedose pred glavni oltar, gdje se Grgo previjao i busao u grudi to je ikad mogao. Poslije njekoliko dana Bukovitanin ugodi fratrima. Koliko je bio glup, opet je dosta vjesto radio oko konja. Prozvase ga Bukar radi velike mu glave, i u oti ga tako zvahu, a on se nimalo ne jedase. Dacima i slugama sluzaSe za sprdnju, Kad su god mogli, okupi se oko njega, na komedijaj. A najsmjeSnije bi kad mu kazase da se Skoranca potenti! Smijuéi se njegovu pretjeranu strahu, svaki se pomalo oslobodi svoga straha. Cim bi svrsio dnevni posao u konjuinici, spopao bi Bukara ili Boban, ili Trtak, prosto ko ga prije ugrabi. Hajde sad da vuée mjehove u vignju, da udara veli- kijem maljem, ili da rastovarava i na pleéima nosi vreée uglja Sto bi vozom doile; da u mlinu zasiplje u koSeve; da kupi braino; da gazi vodu ako se Sto zakaéilo medu ka8ike, ako je ustavu voda ponijela, ili se jata zatrpala. Kad bijase pomljelacd i pokovalaca ispreko vode, Bukar se njeSto pomagao; dali bi Ijudi, ko lulu duvana, ko malo mrsa, ili po koji novéié — iako su se na sav mah rugali glupome Bukoviganinu. Ali kad rijeka naraste, nema pristupa prekovodanima, te mu red bijase rabotati bez zadina, Boban je zapinjao vrike svakoga veéera, te prije mitio cobane da mu ih pred zoru vade, a sad je to Bukar ¢inio; ako iznese koji mrenié, dopao bi ga jedan ili dva, ali pastrve ne okusi nikada. A Boban je brao lijep novac od fratra za ribu! A kad Bukara ne trebahu ni mlinar ni kovaé, onda ga odista trebahu vozari da vuce splatu, u kojoj oni sjedahu smijuéi se i pudedi. Pa ga trebahu svakog éasa Balegan i daci, a uvete govedar. A Sto je za udo, koliko su mu svi ° 83dosadivali i brecali, on se nikad ne namrdi, niti rege: »Necu! ne mogu! No je bio zadovoljan; i u_ono malo trenutaka kad bi ga pustili da predusi, »pio« je iz svoje lule, »Kamo te, Bukaru!« Ja? Je li? Evo me, ja! Pusti me, vire ti, da ispijem po lule!« odgovarao je obiéno. Jednoga veéera zasijala mjesedina kroz omeé, bi rekao proljetnja je noé! Duhovnici popusidjeli malo’ u staroj madupnici, pa se razidose. Maéak, Bujas i Lis uzeli medu se Bakonju, pak, sve iduéi za fratrima, njesto mu Sapéu, On se kao Séinja; kao hoée li, nece li pristati na njesto. Najzad Lis naburi usta put njega, kao iz prezrenja, a na to mu Bakonja pruzi ruku, pak se rukova i sa Mackom isa Bujasom, pak preteée strica, te mu otvori éeliju. — Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrejala, pa Gu smista zaspati. Dobra noé! Dobra noé svima! — veli fra-Brne. — Dobra noé! Dobra noé! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvori’e, pak reze iznutra zazve- éase, pak nasta tiSina. Kad mjesee odskodi, tada Lis odskrinu vrata svoje éelije, pak na vrh prsta ‘izade na trijem, drzeci obucu u ruci. Pak izmilje Maéak, i on bos, i mahnu rukom Lisu i pode k njemu. Nijesu se ova dvojica jo8 ni sastala, izade Bujas. — Beitija! Kuimelj od KuSmelja! Ako ne izade, strah me da nas ne proso¢i! — sapnu Lis, — To nije kadar!... To nije kadar!....— veli Ma- éak, — Prigekajmo ga jo$ malo, — Ajdemo prid Naévarevu kamaru, pa éu se ja i nakasljati ako ustriba! — reée Bujas. I sva_ trojica, dr2eéi obuéu rukama, prodoSe trijem naokolo. Cekali su dosta, ali u njeke Skrgnu mandal, vrata se lagano otvorige i Bakonja se promoli. — Ne boj se!... Izlazi!... Ta zna§ da Brnu ni Tu- barde ne bi probudile u prvome snu! — sokole ga drugovi. — Ajme meni!... — Sapnu Bakonja, ali pode za njima niza stube u avliju. Bujas i Maéak otréa’e pred podrum, gdje bijahu drvene Ijestve, koje oni ponijese i ispravise uza zid od 84 groblja Sto za desetak lakata vezuje crkvu za kujinu. Lis Séede prvi da se popne, ali ga Bujas ustavi. — Adi je ono?... Zna8?... — pak nagnu Sakom put usta da ga podsjeti na pice. Na to Lis otkasa sam k podrumu, a Bujas istréa kao vjeverica uza ljestve, pak uzjaha na zid i stade se obuvati. Za njim se popne Macak, pak Bakonja, te sva tri jaSuéi na zidu éekahu Lisa, koji se teze uspentra jer noSase njesto © ramenu objeseno. Sad izvukose ljestve, pa ih premetnuSe na drugu stranu i nasloniSe na grob fra-Pelicijana Felici- janoviéa. Daci se zaustavise, gledajuci njekoliko redova bjelijeh grobova, osvjetljenth mjeseginom, pa onda je- danak sastavise poglede na najnoviji grob, Sto je zavrSio treéi red. — Jadni moj, dobri Inocenco! — reve Lis, prekrstivsi se. — Bog da te prosti, i ti si vise od jednom ovuga sla- zio!... Izrecimo barem po jednu »Zdravu Marijux za nje- gov pokoj! Drugovi_ga, Sapéudi molitvu, stigo’e, pak polozise Ijestve vrh Felicijana, pak izadose iz groblia. — Sad odanimo najprije! — reve Lis kad bijahu na tratini prema novoj madupnici! — A ti, Bakonja, u pamet se. Mi smo jevo, ovako @inili prije smrti Skoranéine kad god rijeka naraste, te nema u mlinu pr.kovodana... Kad smo ono najprije... znam da je bilo one zime kad je Stipan doa — Vridni na¥ Stipan! — rege Bujas i uzdahnu... — Onaj Srdarina! Onaj Srdarina! — Ostavi sad jadikovanje! — nastavi Lis. — Dakle, razumié li, Bakonja, jevo je peta godina da mi tamo idemo na silo! (Pokaza mu rukom put nove madupnice, otkud se @ula velika graja.) Niko to od fratora ne sluti, a sluge nas ne smiju odati jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!... Ne velim da bi ti moga izneviriti nas, ali, ka bojim se da Srdar kako ne nanjusi, pa da te ne iskuSa, Ti zna8 kakav je on. — Ajde, prodi se predikanja! — prekide Maéak, pa krenu put madupnice. — Sta da ga tu katekiza’ kad sam zna da bi ga Naévar otira kad bi doz 85Bujas udari petom u vrata, koja se otvorise, Od silne svjetlosti zabljestise dacima o@i, — Dobro ste dosli! — vicu im iznutra, — Ulazite! Sidajte! — Bas ste dobro doSli posli toliko vrimena, a jo3 s obzirom — rege Boban, koji iskoéi na susret i skide kapu: — Reko li ja da ¢e oni do¢i s obzirom, a? Vidite li? Pa i Jerkovié, soko od sokola! Prvi put k nama na posilo, a Jerkoviéu? Ama bas lipo, ama ba$ dobro! Dobro dosli! Sidajte! Njih éetiri sjedose na kolomat, izmedu Trtka i Bo- bana. Skeljo, Dundak, Beljan, govedar, posadili se jedan do drugoga, svi na kolomatu, a od silne jare zaklanjahu lice rukama. — Pa kako, ljudi? Kako se Zivi, a? — pita Lis. — Vire mi, nije lose, a jeto, ako Bog podr2i, s vama dobro! — odazva se Skeljo, namigujuéi drugu do sebe. — Ba8 dobro i lipo, i bratski, i kako bag triba! — pote sladiti Trtak — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da reéemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu_jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmecar; ali, jopet, svi smo jedan drugome potribni. Je li tako, braéo? — Tako je, tako! — zagrajase svi. — E, pa u ime toga da ste mi zdravi! — nastavi Trtak— Za 2dravlje ovi vridni dijaka i njiove lipe mla- dosti, Bog im daj da dozive ono za éim idu! Sluge poustajase i skidoge kape. — A u ovoj prilici triba se sititi joS dvaju njiovi drugova, od kojih je jedan u Zivotu, a drugi je u bozijem dvoru! — Daklenka, prid dusu i za pokoj pokojnoga Lovriéa! — Amen! — zapojase svi. — A za zdravije Cimavice di god bija! — Zivija! I svi se obredise. — Valaj nam je jadni Skoranica od vajde i mrtav! — rege govedar Lisu. — Promisli, dijace, otkad je njega bog uzeja, pa se jeto, proculo da se dize, ne smi ti od 86 tada vrazi prikovani amo u kradu! Svi mozemo spavati bez brige. — KA onaj koga je Bog blagoslovija i Ziva i mrtva! — doda Dundak. Sad se zavrie razgovor 0 svaéem, a najvise o proslim sijelima. Svi se rado sjeéahu Stipana i njegove Sale. — Ma, di vam je Bukar? — zapita Bujas. — Ja ga zalud trazim ogima? — Jeno ga tamo u zapecku. On je zaspa ima i dvi ure. Anu, prikinite govor pa éete cuti kako rée! — veli Skeljo. Ucutase. Zaista Bukar hrka’e kako ne bi dvojica da sastave zajedno. — Zovnite ga! —reve Lis. Govedar ga gurnu nogom. — Dizi se! — Je li ja? — pita Bukar. — Ti, magardino, a da ko je drugi u tvojoj kozi? Zovu te dijaci. Grgo se primaée k ognjistu razbaruSene kose i raspas. Dake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovjedi Lis. Bukar izreée njeSto smeteno, pa nagnu buraéom. — Pij, pij, koliko god mos! — viée mu Lis. Nakon dvadeset gutljaja, Bukar preduii ogima. — Jo8! jo3! — viéu daci, iako ostalijema to ne bi- ja8e milo. Grgo opet nagnu: kljuka! kljuka! dokle se nadu kao tenac, pak sjedne nasred poda i poce puniti lulu. Sad ga svi okupige, zadijevajuéi ga na stotinu nagina, A on, brblja njesto, brblja, dokle mu pode zapinjati jezik. U njeke reée mu Boban: — Ajde, Grgo, obadi naslon i Stalu, jer je red da niki od nas to éini, a ti si najmladi po sluzbi! Ajde! — Je I’ ja, je l!? — tepa Bukar. — Sve ¢'te p'sludati, a-ma-ma sve, sve pri-i-ko dan, ali s’d, na ’vu uru, ja, a-ja! — A zaito ne sad? valjajuéi 87— Ac-ja-jak! Da mene Sk-sko, ran-ran-ca... vu u... u. — Pak odgmiza opet u zapecak, gdje opet hrka. — Strasljiv je k& koza! — veli Boran smijuéi se. — Ma éemo mu opraviti salu jedne noéi! — reve Bujas. Daci su dugo sjedjeli, pa se istim naéginom vratise u manastir. Sutradan zaéudi se fra-Brne Sto mu sinovac ne do- nosi vode i Zerave u mangalju; zovnu ga, dva-tri puta, pak otide u prednju éeliju, a kad tamo, Bakonja slatko spava. Ta-ako!! — veli Brne, pak brzo dohvati sa police onaj prutié kojim ga je obiéno sinovac éeSao po ledima, i njim ga oinu, — Ta-ako, magare od magareta! Podeja si se veé go- spoditi, a!? Da te ja budim, je li?. Koliko god taj kolaé bje’e nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: »blago meni, kad stric ne znal«.— pak otide po vodu. Ali posto brzo raspremi kamare i krenu na jutrenju, obuze ga sumnja da koji od fratra nije do- znao, ili Balegan, koji mu idage u susret. — A 3ta si to noéas radija, a? — zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu pote8e klecati. Pitam te: zar nisi spava no¢as kad nisi moga ustati ranije, nego da ja zvonim! — Bo... lija me trbu! — dosjeti se Bakonja. — A, trbu te bolija! — rege blaze Balegan. — A, moj sinko, zasto ide’ onoliko? Zasto si ija onoliku ribu sinocke? Ajde, bre naredi Sto triba — rege davsi mu kljué od erkve. Bakonja se nje8to pribra, ali mu drhta8e trska u ruci kad je palio svijece. Muvajuéi se po erkvi, moljase se: »Moj lipi sveti Vrane! Oslobodi me ovoga puta, pa jevo tise za... (éa8e da rege: »zaklinjem se«, ali se predo- misli), pa jevo ti davam rié da neéu vise! Fratri udose. Srdarini bjeSe red da slu’i, Kad bi on ‘obrnuo njima pleéi, a lice k oltaru, onda je Bakonja gle- dao svoje drugove, koji éavrljahu molitve, kao obiéno, 88 zijehajuéi; ali kad bi se Srdar okrenuo put njih da ih biagosilje, onda bi Bakonja oborio glavu, jer se bojase Srdareva oStrog pogleda koji bi mogao prodrijeti do dna duse Bakonjine, te vidjeti veliku tajnu— ako veé ne zna za nju. Posto duhovnici izadoSe, on lagano prenu za njima, pere¢i usi da uhvati Sto govore. A kad prolazase trpezari jom, drzao se zida, gotovo da zagrebe ako Srdar sjekne put’ njega: ~A di’ si bija nocas, a mali Jerkovicu, a? Jer sve mu se éinjase — éim onaj otvori usta da ée éuti to kobno pitanje. Ali Srdarina sjede da srée kafu, ne osvréuéi se ni na koga. Onda Bakonja odahnu i poe se udvarati Baleganu vige no obigno, priéajuci mu kojesta i smijuéi_ se. Drugovi ga, mamurni, pogledahu zaéudeno, pa odoge. Onda on zamoli Grga da ga izvini kod strica. Zatijem se Bakonja javi fra-Tetki, pitajuéi ga treba li mu &to. Poslije toga oslobodi se éak da ponudi i Srdaru svoju sluzbu. — Ba§ mi tribaju mala kli8ta. Ajde i? donesi iz vig- nja! — rege Srdar. Bakonja svrnu u novu madupnicu, gdje nade Bukara sama, Bakonji se udini da koliko je naglo krotio preko praga, da je u Bukara sasvim drukéiji izraz lica negoli obiéno. Ali to mu se samo trenom privide, jer na njegovo pitanje Sta se osamio, onaj poge svojim vjetitim: »Je li ja, je lil« gledajuéi glupo. Odatle Bakonja ode ka kovaéu, te uze klijesta. — Danas ti je sinovac vrlo vridan — rege Srdar za objedom. — Zato Sto je dobija jutros poparu— odgovori Naé- var, pa ispriga Sto je bilo i dodade lagano: — A sad mi je 24, jer sam poslin od kuvara dozna da ga je bolija drob! To éu Maéak, pak ispriga druzini, a na to Bakonja udari u plaé. Zaludu su ga drugovi tjeéili, zaludu ga i Balegan mazio, on jednako — lijase suze. Docnije u skuli umiri se njesto, ali kad poseSe govoriti da ée iste veteri na sijelo, on planu: 89— Da Bog da ja nogu slomija ako ¢u tamo vise! Ti si mi kriv, ti si me naveja! — pote koriti Lisa. — Pa dobro, ne triba da se kunes, ni da se inadi Ne moli te niko, a ne nagoni te niko! — odgovori Li mirno. — Mi smo tohko godina isli bez tebe, pa se nismo sidali da nam ko vali, A velig da sam ja kriv! Pravo velis! Kriv sam, te dosta, Sto sam te dré za druga! — Neéemo tako! — umije’a se Bujas — nego éemo da budemo pravi drugovi. Sto je tebi tesko, to ja razumim, jer je i meni te&ko bilo s poéetka. Ti mislif da je veliki gri proveseliti se malo u ovo doba, uz mesojede, a u nasim godinama. Ja ne velju da baS nije gri; ali je sasvim mali, upravo gri8cié, koji se moze otpostiti. ‘Te stvari ja bolje znam nego ti, kao Sto su bolje znali od mene pokojni Skoranca i Cimavica . — Nije to, nego je on strasljiv! — reée Macak. — Ti lates! — viknu Bakonja. Nisam ja strasijiv! Nisam ja okle si ti, di su judi ka kozel... Jest, ka koze, jer bi jedan na§ tird vas pedeset. Umal’ sto ne dode do ruku, Bujas mu objasni: — Ma ne veli on, Ive, da si straSljiv od stra, nego, zna8, od strica, da ne dozna pa da te istira... A jevo ti se kunemo da do toga dode, tribalo bi da nas sva éetiri istiraju, jer bi mi sva tri klekli na kolina, pa rekli: »Ne- mojte! jer koliko je on kriv, mi smo deset puta visel« Dakle, orazumi se, bolan, pa ‘idemo veéeras! — Neéu, pa neéu! Ne¢kao se dva dana, a oni ne htjedose bez njega. To ga dirnu, te treéega pristade, i sva éetiri, istijem putem i naginom otidose na sijelo. Kako je rijeka jednako nabreknuta bila, sijelo je bi- valo njekoliko noéi zasopke Bakonja se naviknu, te je mogao i ustajati ranije. Koliko se sprva utezao, toliko Je sad viSe navaljivao da se ide, Tako je trajalo do ustavaka mesojeda, koje te godiae bijahu u polovini marta. Toga dana uveée skupljale bi se i sluge u staroj madupnici, u manastiru, i slobodno se bjese i dacima proveseliti. 90 Poslije éasova, pred podne, Skeljo, omréena nosa, do- éeka fratre pred erkvom. — Ovaj je poteja zarana! — veli fra~Tetka. — Ja sam dosa da vam javim, fra-Brne, da ¢e tribati jo8 danas potkovati Kulaga, jer je obosija u obi pridnje. — Ta-ako! a ti ajde odma!! Neka se naredi sve Sto triba, a jevo mene za tobom. | — Ajdemo i mi kad je vako lipo vrime! — reée gvar- dijan, pak odstetase svi, i daci za njima, ‘Tamo se okupile sluge, svaki omréen pomalo, a Bukar sav crn kao Arapin; oko vrata mu objesili vijenac luka, a za pas mu tisnuli vatralj. — — Nema tu govora o potkivanju! — veli Naévar. — — Pripanuja bi se i davo, a kamoli ne plasijiv konj — Bai ga i triba navikavati! — veli Srdar. — Izvedite vi njega! | Bukar izvede kulada, koji je pratioca poprijeko gle- dao. Bakonja ga poée milovati. Skeljo mu podnese zob uw reetu, Tri-éetiri momka ga opkolise, rastegnuse konop kojim ée mu stegnuti noge da se prevali — jer je bio uporan, niti je bilo drugoga nacina da se potkuje. Kula’ prinjusi zob, pak pote valjati otima od jedno- ga do drugoga. Sluge, misleéi da je veé zgoda, povukose konop za krajeve, ali konj ugrabi prije, te se prope, odi gavsi Bukara, pak se, dva-tri put zaosob, baci nogama. Kad mu se opet primakoSe, on udesta gadati i pote tréa~ ti oko Bukara, koji je évrsto drZao oglav. — Dréi dobro! Dr2i! — viéu mu. | Fra-Brne se primage, a kulaS naperi put njega kopita, i da Bukar ne povuée svom snagom k sebi, razbi konj svome gospodaru kulju. Pa onda pobjesni, te se i fratri i sluge odmakose. — Drdi, Grgo, drdi! Bukar vuée Sto igda moze, tako da mu je oglav dlane prezuljao, pa najzad potréa uza nj malo. Konj ote mah i potece u sav trk. Onda vidjese cudo. Vidjese gdje Covjek tréi usporedo s konjem! ga! Pusti! — dovikuju svi. a1Bukar ne pusti, nego skrati oglav, pa ni stope da 2a- ostane, te se nije moglo znati ko je brii. — Mote li se ovo o¢ima virovati!? — rege, krsteci se, Srdar. — Je li ovo smeteni Bukar? Je li Govik ili pas? — Brzi su Bukovigani, oca im njihova! — veli Bo- ban — ali je ovo jopet priko mire! Konj i Bukar prolecese ispred kuéa, pak savige duz rijeke. Fratri, daci i sluge preprijecise izmedu vignja i madupnice, te stadose prema vodi. Sad vidjege drugo éudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplagi se pak po- skoéi malko na stranu, a u taj mah Bukar mu uplete prste u grivu, pa skoti na nj, polegnu se i potjera u sav trk krajem ostrva, te ga izgubise s oéiju. — E, ovo je za pripovist! — veli opet Serdar, udara- juéi se rukom po stegnu. — Da moie vaki binjad?ija biti ko mu drago a ne smeteni Bukar! E, ovo je za pripovist! Svi se éudahu. Domalo se vrati Bukar. Sa konja je curio znoj, a konjik ne izgubi onaj vijenac luka oko vrata, ni vatralj iza pasa! — A viteze! — vitu mu drugovi. — Je li ja? je li? Ja ka velju. — Nosi te vrag bestijo! — progovori Naévar, koji jedva dode k sebi od tuda. — Nagrdi mi konja, bestij Uvedi ga, Skeljo i istari dobro! . — Je li ja? je li? Ja ka velju — Ma da nisi ti onaj iz Zelengrada Sto mote skoéiti iz batve u baévu? — pita ga Srdarina, Kako to? — reée gvardijan. — Ma priga mi je fra-Martin Karinjanin da u Zelen- gradu bi8e éovik koji je moga utedi najbraem konju, i da je moga trupacki skoditi iz baéve u baévul... Davo bi ga zna, kaza mi je i ime, ali sam zaboravija... Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan — pitaju — Je li ja? je li? Ja ka velju. — Nemate ga rasta pitati — umijeSa se Trtak. Nika- da vam neée odgovoriti na ono sto ga pitate, nego se onda «» Kati, jesi i? — 92 jo8 vise smete... Pustite vi mene!... Slu8aj, Grgo!... ‘Ako si kapac skoviti iz batve, ajde, recimo, i na ledinu, a ne u drugu baévu, daée ti duovnici pletu?... Oées 1i?... Grgo se éeskase. — Dagemo mu i dvi plete! —rege Tetka. — tri! — prida njeki. — Léest!... Sest tvrdi pleta! viknu Srdarina. — Cujes! Sest tvrdi pleta! Ajdi! ajd! — pa ga odgur- kage pred madupnicu, gdje sluge izvalja’e jednu batvu, otprilike petnaestacu, i uvalige ga u nju. — Daklenka: op! — viknu Dundak. Bukar promoli glavu. — Doli! Doli! — vigu svi. — Cuéni pa: — Ja bi nisto reka! — zatutnji Bukar u baévi. — Pa reci! Sta je? — Ja kA velju, ako’ pribijem gnjate... — Neka te vrag nosi! — izdera se Srdarina. — Kad si veé tu, mora’ skakati pa obi noge slomija, Ajde: op!... Bukar izleée trupatki i stade pravo pred njima, — — Bravo! — viknu prvi gvardijan pljestuéi rukama. Svi zapljeskaie i dadoSe mu odmah novee. ‘Popodne se i daci obukoSe u maskare, te zajedno sa slugama manitahu sve do prvijeh hladova, a tada se izmiSe i preobukoSe, te svi podoSe u crkvu na oprosnu molitvu, Iz crkve, sluge podoSe u staru madupnicu, gdje im Balegan bjeSe spremio masnu veteru i vina izobila. — Tako je bivalo tri ili etiri puta u godini. — Malo doc- nije dodose fratri i daci, pak sjedoSe napose iza prijeklada. Boban nazdravi gvardijanu. Bujas, maliéak veseo, ponuka Bukara da i on napije. Bukoviganinu oti zakrvavijene, ljulja se, pa zapote zdravicu, bez glave i repa, veé kako sam on umijase. Fratri se previjahu od smijeha, ‘Tako je trajalo do ponoéi, a tada je red bio da zazvone zvona, znak da poéinje veliki post. . Sluge, kolijecuéi se, podose i ponijese Bukara, jer nije veé znao za sebe. Balegan ih isprati i zakljuéa vrata na manastiru, i sve se utida 93Bakonji buéaie glava kad se probudi. BjeSe se potelo prozirati, Nebo se navunilo; od mora duvase silna bjelo- juzina, Bakonja, teskovoljan, postaja malo na trijemu, pa kroza vjetrusinu stize pred erkvu i odzvoni budionicu, dva puta dulje no obiéno, kao na prvi dan velikoga posta. Od: tle otide na éesmu, gdje sjede i zakloni lice rukama, govo- reci: — Bove i sveti Vrane, oprostite mi moje nepodopiti- ne! (Ovu rijeé bjese naugio u manastiru.) Dajte mi vrimena da se pokajem, da postanem dobar dijak!... A ako li Vra dozna sve pak me istira, utopiéu se, a kuéi ne¢u, viruj mi, moj lipi sveti Vrane!... A ti zna8 ko me naveja da se skitam po noéi, da gledam kako se tvoja muka krade! A ja ne bi nikad sam na tu misd do84, nikad!... Dakle, smi- lujte se, Boze i sveti Vrane, menika gresniku! Da je u njegovoj viasti bilo, po svoj prilici ne bi se on toga éasa smilovao svojim drugovima, ni slugama (osim Bukara), nego bi ih sve rado u rijeku podavio, a najradije Trtka i Bobana, Predogi mu se i Stipan, njekad mili Sti- pan, a sad crnji od davola, jer taj mahniti Kotaranin bjeSe zaéetnik svake »nepodopitine«. Pa onda stade misliti svemu Sto je dozivio i stade isporedivati ono sto je njekad mistio 0 manastirskoj éeljadi, sa onijem sto je sad 2nao. Njekoliko kapljica kise pado’e mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblake sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i uéini mu se da su brdeljci i stabla i kukovi — i sve stvari sto mu bjehu Pred ogima — njekako kao zamisljene i ozbiljne, kao da sve priroda osjeéase e je nastao éasni post, doba’ kajanja i velikih teskih molitava. Bakonja, potresen, prekrsti se i Pokloni prema suncu, pa se hitrim korakom vrnu natrag, misleci o lijepim crkvenim sluzbama uz post, zamiSljajuéi sama sebe kad bude velike nedjelje pjevao »muku Gospo- dinovus, kao i lani, a proljetnji miris bude dopirao s polja. Prekovodani opet pitaju: je li ono mali Jerkovié to onako lipo piva?. .. — Bakonji sve kika rastijage na tu pomisao, Pak se toliko odobrovolji da se izdaleka javi Dundaku, koji goluzdrav bjese izisao pred madupnicu... »A kako bi bilo da otidem onamo, da i sve poizbudim? To bi bila 94 prva korist Sto bi jutros mogao uéiniti u manastiru! Bag da odem!« Bakonja ostavi sud, pak otréa pred madupnicu. — Kovaéu! Mlinaru! Digite se! Sunce je granulo! Skeljo! Ustaj i probudi Bukara! Sluge promrmoljise njesto iznutra. Vraéajuéi se, Ba- konja se Zivo sjeti jugeraSnje trke i skakanja Bukareva. »Nema ti, brate, Sto Bukovi¢ani!« poce se razgovarati sam sobom. »Ovaj smetenjak, on je jedan s reda, pa sta je kadar uéiniti! A da kakvi su oni koje bi govik’ probra!... Skoéiti iz batve, to je primnogo!... A Bukar kaze da njiov kovaé moze rukama slomiti konjsku potkovicu!... Pa zar nisu ti Bukovéani zmajevi? E, jesu, brate! Ma éu i ja da skogim na konja u trku, pa ma obi noge slomijal«... Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako tréi upo- redo s konjem, pa odjednom dipac na nj. To biva 0 »pro- Stenju« (0 slavi manastirskoj) pred mnostvom naroda, a svjetina mu pljeska rukama. Zatijem Bakonja nareduje da se izvaljaju dvije velike baéve, svaka visa od covjeka, pak ude u jednu, pak iz nje skodi u drugu. Tada se narod Sisto pomani, jer se Dalmatinci mnogo zanose takijem ra- botama!... Kad se Bakonja sagnuo pod sud, ode mu pogled put konjudke, te vidje da su vrata otvorena. Opet ostavi sud, i zaboravi na striea, pa poteée onamo. U taj mah udari kiSa, Bakonja gurnu u vrata i s praga pote tepati: ~Kujas! a di si, moj kujas!« jer mu konj poznavase glas, te bi mu se uvijek odazvao rZuéi. Ali mu se kujas ne javi, Bakonja ude i vidje... ne vidje ni kulaSa, ni brnjasa Srdareva, ni dorata Blitvareva, ni vranca Vrtirepova, ni dva najbolja tovarna konja. »A di su? zapita Bakonja. One dvije mr- cine, Sto grizahu iz jasala, pogledase ga zlovoljno. pa obrnufe glave od njega, kao da éahu rei: »Nas ne pitaj!« Bakonja, kao bez duSe otréa ka madupnici, — Di je Bukar? — pita on. — On se, brate, zagna u san, pak mu ostaje jo8te dosta dokle dopre do kraja! — veli Dundak, sjedeéi na pragu. Bakonja se izdera da je svima u uSima zazvonilo: 95— Nije do Sale, zlo vam jutro! stalo je konja! a nema konja! Svi potekoée za njim. Konja nema, ali brava nije razvrtana, — Ti si, Skeljo, zaboravija zakljuéati sinoé— rege kovaé. — Nisam ja, nego je Bukar zaboravija... — Muéi, bestijo! — viknu kovaé. — »Bukar je zabo- ravija!!« A nismo li ga ponili sino¢ ka mrtva?... Nego, ja mislim a nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvore- na, pa posli k vodi. Ajdemote tragom! Zemlja je bila vlazna, te se tragovi jasno raspoznava- ‘hu, ali medu Konjskim kopitama bjeie i ljudskijeh stopa. Tragovi idahu k vodi, ali od vode ne bje8e ih ni na lijevo nina desno, Svi se ukoéanjise od éuda. — Ma ta je ovo? — pita Bakonja. __ — Potopili se, na moju dusu! — pote Dundak trlja~ juéi ervene ogi. — Dojadio Zivot konjima, pa lipo slozno i dogovorno reli: »Ajde da se utopimo!« I sto su rekli, to izvrSili, ka Sto jeto vidite... — Ti se Sali8 kad nije do Sale!... Dundak udari u smijeh i povrnu: A Sta éu drugo kad oéete da benetate? Vidite lipo konjski trag, ali vidite i bose noge prikovodana, a vidite i govede papke... — Jest, Isusa mi! — reve govedar. — Jevo i volujskog traga!... Ajme meni, biée odveli i krave! — Pak otréa put naslona, ostali za njim. Govedar, éim bi pred vratima, ‘obrnu se k njima i ragiri ruke. Dopadose svi. Vrata raz- vrnuta. Uljegose svi zajedno. Krava nema. — Ajme meni, nema ih! — reve govedar. Dundak pode: »Daj mi kavu s mlikom!«... — Nema mlika, sjor!... A zaSto nema mlika?«. — Zato Sto su prikovodani poveli krave, 8jor!. Sta su i poveli?« — Za to Sto nisu imali svo} - Brzo izadite, ne- -. Razumite li?... Konjuska je otvorena, 96 Drugovi se malko smijahu, a Bakonja, blijed, prostrijelja ih o¢ima i stade da ih grdi: — I vi ste sluge svetoga Vrane! krSéani! Polako, ti mali! — osijeée se na nj mlinar. — Nisi ti jo§ sta da zapovidas i da brekti8, nego ajde za svojim poslom! .. Zatijem mlinar iskoti, viéuéi koliko ga grlo sluzase: — Ana noge!... A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-jaaa! Amo-te, bee- sri-ja! °= u avona! u zvonal! i pucajte! — vite kovad. — Bee- aaa! Trojica se objesise o konope, te zaljuljase sva éetici zvona; ostali prihvatie oruzje iz madupnice, te ucesta pucnjava kao da se krajina zavrgla. Ki8a jednako padase Svi iskotige iz manastira, Fra-Brne, bez mantije, ogr- nut kabanom. Srdar prvi dopade. — Sta je?.. Cim razumjede Sta je, poteée k vodi, sluge za njim, daci za slugama, a ostali fratri lagano za njima. — Niko se utopija! — misli Pirija. — Ta-a-a-ko! Pa Sta-a emo mu mi?! — Ali mote biti da je i Sta drugo! — veli Tetka. Kad vidje Srdarina da se tragovi ne razmeéu, potete duz rijeke ka splati. Ostali svi istijem redom za njim. Ba- konja sustopice za Srdarom. Kad stigose ispod rusja, ali nema ni splate ni lade. Dundak zavijuka i zavrtla rukom, — Sta mislig, Dundaée? — pita ga Srdar. — Mislim, da su i? potopili ako su imali vrimena... ili pustili niz vodu. — A zar ne bi mogli di zapeti?: — Moglo bi to biti, jer voda nije velika. « I vi ste posteni — To cemo najprije viditi! — reée Srdar, pa se vrati istijem putem natrag. — Je li sve konje povelo? — zapita Bakonju. — Ne... ostala su dva tovarna! Bokonja fra-Brne 97— Ajd... sokolicu... ti si najbr2i... ajd poteci pa i... izvedi Bakonja odleti, Zaludu ga stric, koji s ostalijem ée Se gomilu, ustavljase, Sta je, za Boga? — zapitase Srdara. — Kako sta je? — viknu Ijutito Srdar, — Zar jo8 ne znate da smo pokradeni!. U to Bakonja dovede konje. Srdar okroéi boljega, pa ga gonjaSe u vodu. — Udrite ga! — viée Srdar. —Ne za Boga u vodu! Neka vrag nosi Sta je ponija, a Guvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oge — vige Srdar. Bakonja éusi nogom konja, koji zagazi, pak se malo- -pomalo oslobodi i zapliva. Voda ga je nosila poprijeko. Srdar je mahao rukama, i obadao ga petama i prepliva. Prekovodani stigose i svi jednako zagrajase, a tako isto manastirska éeljad s druge strane, te zaglusise jedni druge. ‘Bakonjin konj dva_puta potonu, te malome ostajase samo glava iznad vode. Dize se velika vika. — Spaste dite!... Ko je plivaé?... Spaste dite!... — vikase fra-Brne. Bakonja vrtijase glavom da ne treba pomoéi, pa po- pusti_oglav, a izmaée se na sapi. Srdar i Bakonja krenuse se niz vodu pred seljacima. — Sad vi svi ajte na skelu da budete u pomodi ako dovezu splav! — naredi gvardijan. — A di je Bukar? — pita Tetka, Jadi ga znali! Kako se sinoé opija, zar jo8 spava! odgovori njeki. — E, pa zovite i njega, jer bi on moga valjati koliko vas tri Sluge podose gdje im bi naredeno, a fratri i daci put manastira — Ajfe vi otvorite crkvu, jer nije razlog da jutros ne buds sluzbe! — rece Duvalo dacima, — Ovo nije mogio biti bez domaée izdajet Ovo se vidi da je domaci prst! — poce gvardijan hucuéi. 98, — I ja sam to odma pomislija! I ja sam odma posum- nja, a znate na koga’? — Na koga? — Na Stipana, valaj — reée Duvalo. — Dobra ti je ta! — povikase svi — A Sta ti mislis, Brne? — pita ga Vrtirep. — Ja mislim da mi je vrag odnija dvista talira, jeto ti Sta mislim! A Sta mi pomage da se dozna ko je krivac? Konja vise ja ne vidim, jer je on dosad na turskoj granici . — Tako je, vire mi! — prihvati gvardijan. — Cetiri sedlanika, raéunaj po dvista talira s opravom, pak dva tovarna, metni po pedeset, to je devet stotina talira, pa Sest krava, metnimo ne vise no po dvadeset, to je sto i Sezdeset talira. O sad dodaj dva brodiéa i splata, recimo opet stotinak talira — to ti je oko dvanaest stotina ogigéeno jutros na éistu sridu! — Tako je, bome!..,. Jeto, tako je! A kamoli da ée se prikovodani pripasti od Skorance. Lis se vrati. — Kljué je ponija Jerkovié! — Jeto ti sad! — veli gvardijan... — Ajde u viganj pa donesi Sto triba da razvrnemo malo vrata. Fra-Brne, drZe¢i se za trbuh, zamlijeéi ogima, pak ée im: Ja, braéo, ne mogu vise! Jedva sam i dovle dépra! Stoji mi vrka u drobu ka kad kupus vri! — i pode lagano uza stepenice u svoju éeliju Za njim ode i Duvalo, U tome se Lis vrati sa orudima, te on, Matak i Bujas poteSe razvraéati mala vrata. Fratri se Setahu oko dvorista — Domaéa, domata i domaéa izdaja, drukéije ne mo- Ze biti! — veli Tetka. — Promislite samo ovo: lupezi su mogli znati sve Sto u nas biva na sinoinje vege; znali su da su sluge u manastiru dokasno, kao svakih godina na taj dan; znali su... — Nije tribe sve to nabrajati! — prekide ga Vrtirep. — Moglo je biti i bez domaée izdaje, jer koliko je skitaca v 99sluzilo kod nas, pa posli razmetnulo tragove svuda! Osim toga, godina je gladna, a puk se pokvarija! — Ja jopet jedno: tu je Stipanova ruka! — veli Blit- var. — Ja’sam éuja da je Stipan posli boja kod kaludera u sluzbi, — Pa priéekajte da svrSim — rege Tetka. — Nemojte me prikidati, a imaéete kad kazati svaki svoju!... Ja ne velju da Stipan nije posrid toga, ali da jest, ili da bi moga biti Petar, a ne biti Pava!... Ja sam samo tija reci da lupeZi nisu mogli odjaviti Zivotinju na vidnoj noéi priko nasi Zupa, izmedu nasi kmetova, to nisu nikako mogli uéiniti bez ruke pomoéi iz kuée! A kad velju »domaéa ru- ka« ne mislim samo ovo nagih pet-Sest slugu, nego mislim i najblize prikovodane!... Virujte vi meni da medu oni- ma Sto sad trée za fra-Jakovom niz vodu ima i’ dosta koji se sad smiju pod brkom... Sto sam vam puta reka: grdi su od rkaga! — Nemoj, bolan, tako! — rege Vrtirep. — Kako nisu grdi! Rkagi bar otvoreno govore: »Udri po Bunjevcu! Ne Zali bunjevatko.« Tako bar govore, pa si bar na éisto s njima! A nase rde, kad spomenu ime sv. Fra~ ne, tope se toboze, od bogoljubnosti, a ovamo, kad god 3to mogu, ofapre nam, i kozu bi nam zderali... Od lani bijau se, toboz, pripali od Skoranéine ustravice da nas lakse poaraju kad se najmanje hudemo nadali!... A Sto mi najvise potvrduje sujmu, da su i sluge u dogovoru s lupezima, to je Sto su sinocke nagonili Bukara da pije. Bojali su se da bi Bukar moga ustajati po noéi! Jer, vi- dite, kakav je da je, jopet imam najvie vire u njegaka. — I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep. — Menika je zlo! — rete gvardijan, kome se lice bje- Se zajaprilo, a vratne Zile nabrekle. — Ma, 2bilja, Sta je tebika? — pita Tetka. — Ja sam odmalopri... — Zlo mi je, brate! Bije mi u slipim otima ka ma- jem, a blisti mi se, i sve ka da mi mravi gmizu po desnoj nozi i ruci — Pa ajde lezi, brate! — veli Tetka. 100 — Ajde! ajde! — rekode i ostali. U taj mah dige se graja iz crkve. Daci bijahu razvr- nuli vrata i uSli. — Koji je vrag jopet? reko§e posavsi ke crkvi. Maéak, Bujas i Lis sretoSe ih, svaki blijed i uzdrhtao. — Poaralo crkvu, duovnici. — Poaralo rkvu. Fratri s njima potekoie, ali gvardijan zastade, zakoli- jeéa se i pade nauzak kao svijeca. Sta to jopet moze biti? — 101VIII. UZAS! Fratri i daci stadose se moliti u sumrak po erkvi, ne smijuci se razdvajati. — Otvori velika vrata! — viknu najzad Vrtirep. Tada tek vidjese sav uzas! Ni na jednom oltaru ne bjese nista zlatna ni srebri svete trpeze ispremetane i iskaljene, po podu; svijeée, kn; ge, palme ... ‘Tako se Sta moglo vidjeti samo u staro vrijeme, kad su janji¢ari pustosili! Viéuéi od uzasa, podose svi u gomili pred glavni oltar. Sv. Frani odnijelo s glave zlatnu krunu, a sa grudi mu tri niza dragocjenih zavjeta. Pa kao da to ne bijase do- sta, no mu jo provrtilo nozem jedno oko, a ugljenom oga- rilo mu nausnicu! Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta ostija; pa odnijelo starinsku_priéesnu au, svu od zlata, prilog bosanskog kralja Stjepana To- maievica, koju su fratri njekad otuda donijeli; pa odnijelo Sest teskih srebnijeh svijetnjaka, takode starinskih; pa od- nijelo... a Sta nije odnijelo Sto je valjalo! — E, e, e — pote Tetka. — E, e, neka sad ko rege da su ovo udinili prikovod ni i nage sluge a ne rkaéi! — rece Vrtirep. Uputise se da pogledaju prvi oltar nadesno, ali u taj mah utréa Balegan sa ragirenim rukama, pa se obrnu tri- -éetiri puta u kovitlac, pa potece ka velikim vratima vi- @uéi: »Umra je! Umra jel« pa sta zvoniti, odskacudi lakat ‘od zemlje. Pomislise da je kuvar naprasno poludio, te podose k njemu, ali s malijeh vrata privuce im pa?nju pumaganja 102 fra-Brnina, koji vika8e sa trijema: — Ta izlazite, izlazite, vidite Sta je tome!... Ko to lezi kA mrtav? Izade i Duvalo na trijem, ogrnut rakancem pa vite: »Ko je ubija redovnika? Koji je to poginuja?« A bjese jadni gvardijan, koji lezaSe nauzmak, modra lica, Svi izgubiSe svijest, svi govorahu u jedan mah, mota- juéi_se oko njega. Balegan jednako zvonjase, viéuéi njesto Najzad, Naévar i Duvalo razumjege da je i erkva po- harana, te udose u nju, a kad vidjese grdilo oko sebe, po- gledage se_u o@i, sumnjajuéi da li je san ili java. Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te poteko’e tamo, ali ne mogase izaéi od Balegana koji je odskakao. — Prikini odma! — viknu Duvalo, a kad ga kuvar ne poslusa, on ga uhvati za uho i odmaknu, pa pote go- voriti slugama — Kuda éete vi amokarce?... Ti ajde, a ti stani... ne, nego ajte svi, jedan tamo, a dva ovamo — Za likara u grad — dodaje Brne. — Ama, Sta je to jopet? — pita mlinar. — Kako Sta je!? Umra je gvardijan .. — Gvardijan umr — Stante svi! — viknu Vrtirep, dotréavsi u taj mah. — Ajte naokolo u manastir! — Pa odgura fratre i kuvara u crkvu, zakraéuna vrata iznutra, pa izade pred njima u dvoriste. Kad sluge udoge s druge strane, nasta opet metez i vika. — Dakle, umra gvardijan!?... A ko veli da je erk- vu porobilo? Aj, da vidimo! — Natrag! — viknu Vrtirep, pa videéi da ih ne moze ustaviti, istrze puSku iza pasa mlinareva, nategnu je i na- peri u gomilu. — Natrag, pasji skote! Niko da se odavde maka nije, nego da me svak slusa... Nozié mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je Covik pri smrti! Br- 20, dvojica donesite Stramac (duSek) iz njegove kamare. Nozié amo ili britvu! Vetirep turi pistolj za svoj konop, pa hitro raspori mantiju gvardijanovu i reznu mu misice na dva mijesta, 103pa ga poprska vodom i naredi da ga prenesu u sobu, Mat- ka ostavi pred erkvenijem vratima da straari, a on pred stalijem otide u manastirsko »Skritorje« (pisarnicu), te it~ no napisa dva lista Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Dak- Jen koji moze priplivat, pa da nade dobra konja priko vo- de, pa da ode u vas trk u grad! Ala-te, momci, jer dajem tri talira jubuke! — re¢i ée novi privremeni starjegina. — Nije to zbog jabuke, nego... ou pokuSati ako éete viknuti prikovodanima da'mi dadu konja! — reve Dun- — Ja bi se najbolje pouzda u Bukara — reve mlinar. = A, zbilja, di je Bukar?... Kamo ga’... Brzo po nj! Skeljo otide da ga trazi Vrtirep i Tetka izadose sa mladima pred manastir. Ostali fratri otidose ka gvardijanu. Dugo su trazili Bukara, — A ko zna da nije on baS i udinija sav ovaj pokor! — veli Dundak svlateci se. Govedar mu vezivaie haljine na jednu motku. — Tebika je uvik do sprdnje, pijanico, — rede Tetka. — A meni je bas za misao Sta je sa siromajom! — Ne ‘riba mu se bojati glavi, duovnici — veli ko- vaé. — Bukar je strasljiv ka koza, pa se pripa, pa se zabi negdi u rakitama, a izmiliée kad ogladni. Dundak zapliva, drzeéi jednom rukom motku sa gu- kom baljina na vrhu, Svi saekaSe dokle on prepliva, dok se obuée i otide u selo. Blizi prekovodani, kako veé vi- djesmo, poSli bjehu za Srdarom i Bakonjom niz vodu. — Tada Vrtirep naredi preostaloj éetvorici sluga da paze ne- ée li oni sa Srdarom dovuéi splatu, a ako to bude, neka im Pomognu, a jedan neka dode u manastir da mu javi, Pa on i Tetka otidose ka gvardijanu. Svi Sest fratra ostadose njeko vrijeme kraj bolesni- ka, Kome se samo po dihanju moglo poznati da je joS u Zivotu, pa, ostavivsi kod njega dake, oni otidose u crkvu. — Ispred sv. Jeronima bjeSe takode odnijelo sve, ali njega ne bjehu lupezi nagrdili. ° — Vidi se da su imali ri8peta, jer je brkat ka kakav njiov kaluder! — rege Vrtirep. 104 Na drugom i na treéem oltaru, svete Vicentija Perejra i Roka bijahu bezbotnici isproresetali. A na éetvrtom, gdje bijeSe naslikan sveti Brnard koji kle&i i digao ruke put neba, lupezi mu rastegli brk s uha na uho, tako da se i Vrtirep malo osmijehnu. — Ma, ubija i Bog, kako su imali vrimena da se ig- raju! — éudi se on. — Po svoj prilici u8li jo8 s vegera. I nije i’ bilo malo. Jedni su Gistili ovdinak, a drugi guvali na vozu, dokle smo mi jeglenisali u madupnici. — A Sta bi bilo da je ko od nas izaia’? — pita Brne, — E, Sta bi bilo! Stedili bi tvoju lipu glavu! — rete Vrtirep ... — Ma zbilja, mi se ne pitamo kuda su antikrsti u8li kad su oboja vrata bila zatvorena! — Jevo tragova od opantina — veli Tetka. — Ja odavno to gledam. Jevo i idu u Sakri8tiju (riznicu). Ajmo tamokarce. Riznica se izbodila u groblje, a ulazak je u nju iza glavnog oltara. Svud naokolo bjehu starinske skrinje od orahovine pune crkvenijeh stvari i haljina: skrinje’bijahu obijene i ispremetane. Jedini prozorak, na kome su dotle bile jake gvozdene resetke, sad stajase razjaplien. — Daklen, ovuda su usli — Kako su mogli izvrnuti gvozda! — Ne vidite kako! — veli fra~Tetka. — Tri-tetiri an- tikrsta svana potkopali éuskijama pragove, pa i zajedno s privagama izvalili. I moram priznati da je to vrlo visto, jer se zid s one strane mrvi ka kruv. Vidi se, vidi da su unapridak sve znali i prostudijali, a to je mogA uciniti éo- vik koji je poduze ovdinak boravija. — Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana! — veli Duvalo, propinjuéi se, te promoli glavu kroz prozor. — A jest, duse mi, sve kako ti kazeS! Jeno resetke cile-cileate. ‘a tri se praga drie zajedno a Cetvrti se razbija na dva komada. Posto se svi obredie, gledajuéi kroz prozor, vratise se da pregledaju i ostala tri oltara, koja bjehu poharana i ockvrnjena kao i ostali. U tome ih zateée podne. 105— Sta éemo sad? — pita Vrtirep ...— Oprostite, bra~ €o, ja se ne namecem ka starisina, ali videci da ste svi iz~ gubili bili glavu vise nego ja, ja... — Ti si se ponasa ka pravi Govik! — rete prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi pogege hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka, Sta cemo sadak? Jevo veé dvanajst uri, O oficijama i drugim sluzbama ne mote biti ni govo- ra. Triba da erkvu zapegatimo doklen ne dode komisijun iz grada. Pa jeto nema ni splate ni brodova — Pa, ajdemo da Stogod pojidemo, Negemo, zar, da sad jo3 crkavamo od gladi — reée Brne i ode prvi. Drugovi mu apegatie vrata, a na prozorak stavise dvije palice na krst, pa ga stigose u ruéaonici, gdje Grga iznese zelja i suhe ribe. — Daklenka si se ipak pobrinuja za ruéak, vridni na’ Grgo! — veli Blitvar. — Evalaj ti ga! — A Sta ée se, duovnici! Bozja je volja da tovik mo- ra isti doklenka je Ziv, pa se ne znam sta dogodilo! Ali, virujte mi, ja sam jo3 izvan sebekare. Ovi straini doga- daj uzeée mi najmanje pet godina Zivota! I jo8 je niko ima duSe da me poteze za uvo! — Ej, ej... Duvalo pote jako kailjati — Ta-a-ko! — pote fra-Brne. — Pet godina, velié! Ja bi prista i na deset za meneka. Ja ne znam Sta Ge s me- nom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reée mu Vrtirep. — Nisi_ ti primeka srca, iako'nisi za’ govik! Nego cuvaj se, da ti... krk!... zna8, da tine krkne Zila ka’ simoraju fra-Vici jutroske. — Ali ja nisam nikad mnogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se rani8 i mlogo lezis! A sam kazeS da te od nikoga vrimena &tiplje za palce od nogu. To moze biti podarga, ké pokojnom fra-Felicijanu. — 0, Bote, saéuvaj i blazena Divice!... Sta govo- ri8?... Prodimo se Sale i zadirkivanja na ovaj crni dan, na koji ée sve krS¢anstvo procviliti Dode Skeljo. — Jeto vuku splatu i brodiée! Puni su prikovodana, 106 — Dobro je i to u volikom zlu! — reée Vrtirep usta~ juci, — Ajmo, braco! - Ma ja ne bi pusta puk amo za danas i sutra! — opazi Tetka. . — A kako éemo im zabraniti!... U manastir mozemo da i’ ne puStamo, ali, najposli, neka i’ isprid madupnice! Desetak prekovodana vucijahu splatu (vesla bjehu po- topili lupezi) punu Ijudi, medu kojima bjehu Srdar i Ba- konja, A brodice bjese odnijela voda. — Sve sam éuja i razabra, sve... i za erkvu i za gvardijana! — reée Srdar izlaze¢i s nategom. — Ja ne mo- gu vise! Dobro ée biti ako i ja ne platim glavom. Idem od- ma da legnem. Naredite da mi se donese u kamaru vru- ée rakije. Zaista izgledase Covjek kao da je godinu bolovao! Za njim se izvere Bakonja, takode jedva se drée¢i na nogama. — Strie pode da ga prati, ‘a-a-ko! Bozja¢e, nesri¢o, gubo, izrode, magare od magareta, Tako, je li? Ti da se junaéis! Ti da se ugledas na onoga manitova! Sta bi ja joS dozivija od tebe Kad bi te kraj sebeka trpija! Ali je ovo poslednji razgovor medu namikarce! Sutra joS neka te vrag nosi otkud si i doSa, jer taki nisu za redovnike nego za ajduke. Ajde u éetu Radckinu, ajde se poajdudi i ka kakav rkaé, pa araj crkve i manastire. Ali Bakonja ne hajase za te rijeti, nego uze suhe ha- jine pa se skloni iza vrata da se preobuce, ‘Tada Brne otide u kujinu i zamoli kuvara da mu i s' noveu odnese vruée rakije. Ali kad njih dvojica dodose, Bakonja vee spavate. Fra-Brni ne osta drugo no da leg- ne ion, U sumraéak probudi se Naévar njesto voljnijii. — Dizii se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi_ vo de!... — rec» blago. Bakonja, jako zaéuden, pode. — Cinilo mu se da je protekla godina, a ne jedan dan otkad je poSljednji_ put hodio na éesmu; inilo mu se da se on prometnuo u njeko drugo éeljade, i da se sve oko njega skroz izmijenilo — da je manastir mnogo manji, a tako isto i crkva, da je voda oko ostrva Siroka kao more; a da se oko vode, svud 107naokolo, nalaze njeki divovi od kojih strepe ak i sveci u erkvi, kojima ni sv. Frane ne mode nigta, no im dopu- Sta da mu oko iskopaju!... Obuze ga velika tuga i strah, i vjera mu se pomjeri, te ne znadijase kome da se moli poito ne bjese navikao da se obrée pravce k Bogu; pla- éuéi gorko, zazeli smrt prijeku, nevidovnu smrt, koja bi ga jednijem mahom makila iskraj zlijeh Ijudi, iskraj neja~ kijeh svetaca koji nijesu kadri ni sebe odbraniti, a kamoli ée njega!... Ali domalo obuzeSe ga drukéija osjeéanja: razali mu se njeSto na Franu, Jeronima, Vicenca Perejra, Roka, Br- narda, Dominika i Hristifora; vidi ih ponistene, pa mu se ragali, pa bi htio da ih utjeSi, jer mu se toga maha éinjase da je nad njima ... Pa onda se prepade od te pomisli, jer mu se vidje da su sveci stragniji onako nakaZeni i da su »moguéniji« no Sto bijahu prije... »Oni su se pritajili, pa éekaju vrime kad se niko veé ne bude nada osveti da udare, iznebua, naprokletnike!« sinu mu kroz pamet i krv mu se zaplamti od bjesnila, te zaskrguta zubima ... Sad vidje sebe u fratarskim mantijama na pomamnom Konju, sa golom sabljom u ruci; za njim se slegao sav krScanluk Kkoliko ga je od mora do Kozjaka i Velebita, sve, brate, po izboru momei, konjici i pjeSaci. Bakonjin konj kao i da ne staje na zemlju, no kao munja oblijece tu silnu vojsku, a Bakonja na njemu, drée¢i u lijevoj ruci krst, u desnoj éirdu, sokoli jute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke Siroke vode i stani se u jednu prostranu ravan. Tu najprije uredi vojsku, pa pod Satorom ovati svetu misu, kao Sto njekada ¢injaSe fra-Ivan Kapi- Stran i Surié don-Stipan, prije nego bi na Turke jurigali (-Pisme« 0 tijem dvama junacima, »kako ih spivao fra- -Kaéié«, slusao je Bakonja vise puta od Lisa). Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove. Idu, idu preko girine, sve tutnji pusto polje pod njima, Kad se bjehu odmakli, sjeti se voj- voda da je i fra-Srdarina medu vojnicima, pa ga stade traziti, a kad ga nade, iZljubi se s njim i s mjesta ga po~ stavi za glavara lijevome krilu, a Vrtirepa metnu na kraj desnoga, a sam pred svima. Pa onda sila pode zornije; ali nakon pomanjeg razmaka ugledase visoke planine i 108 pod njima straine divove, koji bjehu razvili bojna krila da se jedva mogahu pregledati, ‘Tada malaksa sréanost vojnicima, pa i vojvodi. On stade i ustavi vojsku, pa strai nijem glasom iscati tropar sv. Franu. Kad svr%i molitvu, obrnu se k neprijateljima, ali tamo mjesto dzinova ... Sta vidje? Bukovicke golje i raskalaini Kotarani!... Tad se povrati sréanost vojvodi, te viknuv: »Juris na rka¢ine!« pogna konja u sav trk, a svi ostali za njim... A rkadi mpleéi dase, i bjezati staie!«... Boze mili, Sto se od njih Gini!... KrSéanluk th sijege, gazi, kuée im i crkve rugi i spaljuje, vjeSa im kaludere za gradine! .. Vraéajuéi se sa éesme, Bakonja je morao naknaditi sve propusteno deskanje. Dockan u noé stize iz grada »komSijums«. Dode Skeljo da to javi fra-Brnu, te Bakonja izade sa stricem pred ma- nastir, gdje veé éekahu ostali fratri. Cetiri lacmanina od- jahaée sa konjé, pa Dundak za njima. ; — Za divno éudo kako ste mogli sti¢i! — reve Vrti- rep rukujuéi se sa najstarijim. I svi se fratri tome éudise, a pretur pote da se hvali kako su sve u kas dosli od grada. Bakonja prihvati jednu koZnu torbicu koju mu pruzi jedan mlad gospodin, ride brade, suh i Zivolazan. — Ko je ovaj jaréié? — zapita Bakonja Dundaka. — To je likar. Cini mi se da je rkaé, jer govori kao i oni Gospoda sve »prkelajuéi« udoSe u manastir. — A ova baba je pretur! — govorase Bakonja gle- dajuéi sa strane staroga bezbrkoga éaéura. — A ko je onaj pogureni kulje3a? — Ono je adunta — odgovori Matak. — Kazu da je puno uéen éovik, da umi latinski ka i fra-Tetka, Za njima idage pisar, visok mrSav neznatan mladié. Blitkar odvede »komi8ijun« u trpezariju, a Ijekar s ostalijema otide ka gvardijanu, te mu odmah otvori 2a- Zeto oko, koje se sklopi cim mace prste; pa mu zatvori drugo, a ono se samo otvori; pa ga uhvati za bilo, gledajué na svoj éasovnik; najzad, namrgodi se i zapita Tetku. — Je li ovaj éovjek...2 — medik nagnu palcem vrhu usana. 109