Broj161 162 PDF

TRE]I PROGRAM
BR. 161162, ZIMAPROLEE 2014.
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake
ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.
sadràj
OBJANJENJE, EVIDENCIJA, TEORIJA

9 Napomena
10 EVA KAMERER
Jedan fenomen, mnogo teorija: problem evidencije u evolucionoj
biologiji
25 VASILIJE GVOZDENOVI
Problem vezivanja i opaanje iluzornih kontura: stimulus, panja,
svest
36 MILANKO GOVEDARICA
Grinbaumova kritika frojdovske psihoanlize
58 MIROSLAVA TRAJKOVSKI
Brentano o samoevidentnosti unutranje percepcije
71 DUKO PRELEVI
Misaoni eksperimenti i argumenti na osnovu zamislivosti
82 DRAGO URI
Nastanak ideje creatio ex nihilo
FILOZOFSKA PRAKSA
103 ALEKSANDAR FATI
Filozofska praksa kao nain filozofskog ivota
113 DRIS BELE
Koristi od sokratovskog dijaloga ili: kakve rezultate moemo
obeati?
137 LU MARINOF
Sinhroniciteti, zmije i ono neto drugo: metadijalog o filozofiji i
psihoterapiji
158 VONA FERI
Umetnost i dobar ivot: uloga knjievnosti i vizuelnih umetnosti u
filozofskoj praksi
4 181 ANDERS LINDSET
ta drugi kae i o emu on(a) govori
188 RAN LAHAV
Filozofsko savetovanje i samotransformacija
205 LIDIJA AMIR
Filozofi, etika, emocije
STUDIJE I LANCI
221 MILAN SUBOTI
Tumaenje ruske i sovjetske istorije Riarda Pajpsa
266 MLADEN MILOEVI i NENAD PUTNIK
Problem pravne (ne)regulisanosti konflikata u kiber prostoru
DOSIJE
281 MARKO NOVAKOVI
Aktuelnost socijalne filozofije
305 MAKS HORKHAJMER
Sadanje stanje socijalne filozofije i zadaci Instituta za socijalno
istraivanje
317 TEODOR ADORNO
Aktuelnost filozofije
HRONIKA
Knjige
333 PREDRAG KRSTI
Epoha i miljenje angamana (aslav D. Koprivica, Filosofija
angaovanja?)
338 SRAN DAMNJANOVI
O emu uti praksis filozofija? (Borislav Mikuli, Nauk neznanja.
Retrospekcije o Kangrgi i nasljeu praxisa)
Povodi
343 MAJA STANKOVI
Energija budunosti: Grupa 143
TRE]I PROGRAM 5
Quarterly publication of Radio Belgrade 3.
No. 161162, WinterSpring 2014
CONTENTS
EXPLANATION, EVIDENCE, THEORY

10 EVA KAMERER
One Phenomenon, many Theories: the Problem of Evidence in
Evolutionary Biology
Feature Binding Problem and the Perception of Illusory Contours:
Stimulus, Attention, Consciousness
36 MILANKO GOVEDARICA
Grnbaums Critique of Freudian Psychoanalysis
58 MIROSLAVA TRAJKOVSKI
Brentano on the Self-Evidence of Inner Perception
71 DUKO PRELEVI
Thought Experiments and Conceivability Arguments
82 DRAGO URI
The Emergence of the Idea of Creatio ex Nihilo
PHILOSOPHICAL PRACTICE
103 ALEKSANDAR FATI
Philosophical Practice as a Philosophical Way of Life
113 DRIES BOELE
The "Benefits" of a Socratic Dialogue
Or: Which Results Can We Promise?
137 LOU MARINOFF
Synchronicities, Serpents, and Something Else-ness: A Meta-
Dialogue on Philosophy and Psychotherapy
158 VAUGHANA FEARY
Art and the good life: The role of literature and the visual arts in
philosophical practice
6 181 ANDERS LINDSETH
What The Other Says And What (S)He Talks About
188 RAN LAHAV
Philosophical Counseling and Self-Transformation
205 LYDIA B. AMIR
Philosophers, Ethics and Emotions
STUDIES AND ARTICLES

221 MILAN SUBOTI
Richard Pipes Interpretation of the Russian and Soviet History
266 MLADEN MILOEVI i NENAD PUTNIK
The Problem of Legal (De)Regulation of Cyberspace Conflicts
DOSSIER
281 MARKO NOVAKOVI
The Actuality of Social Philosophy
305 MAX HORKHEIMER
Die gegenwrtige Lage der Sozialphilosophie und die Aufgaben eines
Instituts fr Sozialforschung
317 THEODOR W. ADORNO
Die Aktualitt der Philosophie
CHRONICLE
Books
333 PREDRAG KRSTI
Epoch and Thinking of Angagement
338 SRAN DAMNJANOVI
What is Praxis Philosophy Silent About?
Occasions
343 MAJA STANKOVI
Energy of Future: Group 143
objanjenje, evidencija,
teorija
objanjenje,
evidencija,
teorija
priredili:
daniel kosti, duko prelevi
Trei program
Broj 161162, zimaprolee 2014
9
objanjenje,
evidencija,
teorija
Napomena
Struktura objanjenja u odreenim oblastima, i za odreene klase

fenomena, u velikoj meri zavisi od toga ta jedna teorija pretpostavlja
kao (dobru) evidenciju. S druge strane, evidencija takoe moe obliko-
vati strukturu teorija, dok neke pretpostavke u strukturi teorija mogu
imati veliki uticaj ne samo na modelovanje eksperimenata, ve i na
interpretaciju samih eksperimentalnih rezultata. Cilj ovog temata je da
se preispita odnos izmeu objanjenja, evidencije i teorije iz razlii-
tih naunih perspektiva. Prilozi za ovaj temat su mahom zasnovani na
izlaganjima sa istoimene interdisciplinarne konferencije koja je odra-
na 9. i 10. maja 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Daniel Kosti
Duko Prelevi
trei program
Trei program ZIMAPROLEE 2014.
Broj 161162, ZIMAPROLEE 2014
10 Originalan nauni rad
575.85:165.4
167/168
COBISS.SR-ID 221208588
EVA KAMERER*
JEDAN FENOMEN, MNOGO TEORIJA: PROBLEM

EVIDENCIJE U EVOLUCIONOJ BIOLOGIJI*
Pitanje testiranja hipoteza i teorija i pribavljanja svedoanstva u nauci jedno je od

najkomplikovanijih i za naunike i za filozofe nauke. To je naroito sluaj kada
elimo da objasnimo neko stanje stvari na koje veliki broj faktora vri kauzalni uti-
caj. Evolucija starenja je upravo takav sluaj. U poslednjih nekoliko decenija vodi se
rasprava o dve konkurentske teorije u evolucionoj biologiji starenja. Pitanja koja se
u ovoj raspravi postavljaju su raznovrsna, poev od onih koja se odnose na adekvat-
nost pojedinih naunih modela, pa do onih koja se bave pretpostavljenim genetikim
mehanizmima koji stoje u osnovi procesa starenja. Veina ovih pitanja moe, ipak,
da se svede na pitanje evidencije, tj. na pitanje da li raspoloivi podaci podravaju
jednu ili drugu teoriju. U tekstu se analizira navedeni sluaj da bi se ukazalo na
specifinosti testiranja teorija u evolucionoj biologiji.
Kljune rei: evidencija, teorija, evolucija starenja, eksperiment, subdeterminacija
Na kraju emo svi da umremo.
Jedan od razloga velikog potovanja koje ljudi gaje prema nauci je i uvere-
nje da je nauka precizna, objektivna, manje podlona ideolokim uticajima
nego to je to sluaj sa nekim drugim tipovima predstavljanja i objanjava-
nja realnosti. Naunici svoje hipoteze i teorije moraju da testiraju i dokau,
nije dovoljno da se pozivaju na subjektivne intuicije i sklonosti. Ovakva
predstava o nauci i naunoj delatnosti svakako je preterana i idealizovana.
U njenom sreditu je, meutim, jedna ideja koja je od velikog znaaja za
* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; e-mail:

evakamerer@yahoo.com
** Saoptenje sa skupa Objanjenje, teorija, evidencija odranog 910. maja
2014. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ovaj tekst je nastao u okviru projekata br.
179041 (Dinamiki sistemi u prirodi i drutvu: filozofski i empirijski aspekti) i br.
41004 (Bioetiki aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnoloki i drutveno moguem)
koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
razumevanje naune racionalnosti. Re je o ideji da postoje obavezujue 11

procedure proveravanja i potvrivanja naunih teorija i da ove procedu-
re predstavljaju osnov za prihvatanje samih teorija. Problem evidencije,
kako bi ovaj skup pitanja koja se tiu testiranja naunih teorija mogao da se
nazove, prouzrokovao je mnoge nedoumice u filozofiji nauke. Pomenimo
samo jednu od najznaajnijih: budui da empirijske nauke potvrde za svoje
hipoteze i teorije trae u iskustvu, postavilo se pitanje ...zato je neka
opservacija svedoanstvo za odreenu teoriju (Godfrey-Smith 2003: 39),
tj. da li moe odreeni tip podataka da se povee sa odreenim tipom teo-
rije. U poslednjih nekoliko decenija jednostavna opozicija izmeu stano-
vita da naunu teoriju moemo nedvosmisleno da potvrdimo i stanovita
da naunu teoriju moemo samo da opovrgnemo, ali nikada i da potvrdi-
mo, zamenjena je opsenim filozofskim analizama postojeih metodologija
testiranja teorija (up. Achinstein 2001). Ove analize, iako nisu dovele do
nekih jednoznanih rezultata, barem su pokazale sa kolikim problemima
se naunici suoavaju u tzv. dokazivanju svojih teorija.
Potraga za svedoanstvom po pravilu je odreena predvianjima koja
naunici formuliu polazei od teorije koju ele da testiraju. To znai da
bi eksperimenti ili opservacije trebalo da nam pokau da li je zaista sluaj
ono to teorija predvia. Takoe, naunici vrlo esto nastoje da pribave
svedoanstvo koje e im dozvoliti da naprave izbor izmeu konkurentskih
teorija. Iako uglavnom smatramo da se naune teorije samostalno testira-
ju, nije retkost da se raspoloivi podaci razmatraju kontrastno: vrednost
svedoanstva se u takvom sluaju procenjuje i s obzirom na postojeu kon-
kurentsku teoriju. Darvinov Postanak vrsta predstavlja primer ovog tipa u
istoriji biologije. Naime, osim to u svojoj knjizi predstavlja teoriju evolu-
cije putem prirodne selekcije, Darvin veliki deo svoje rasprave posveuje
pitanjima vezanim za evidenciju: on na mnogim mestima govori o okolno-
stima koje bi, ukoliko bi zaista bile utvrene, opovrgavale njegovu teoriju
(Darwin 2008: 46, 142, 150, 175, 223). Konkurentska teorija koja stoji u
pozadini Darvinovog Postanka je pejlijevska prirodna teologija. Vrednost
svih svedoanstava u korist teorije prirodne selekcije do kojih je Darvin
doao tokom svojih istraivanja ili su ih prikupili drugi prirodnjaci vaga-
ju se u Postanku pre svega s obzirom na navedenu konkurentsku teoriju.
Filozofi od ovog tipa sluaja vrlo esto prave model koji bi trebalo da vai
za itavu biologiju. Prema takvoj koncepciji, iako u dananjoj evolucio-
noj biologiji nemamo uvek sluaj da dve konkurentske teorije objanja-
vaju isti fenomen, naunici uvek testiraju hipoteze kontrastno: na primer,
kod objanjenja prisutnosti neke bioloke karakteristike u datoj populaciji,
hipoteza o delovanju prirodne selekcije uvek se testira u odnosu na konku-
rentske hipoteze, prema kojima je, na primer, prisustvo pomenute karakte-
ristike posledica delovanja genetikog drifta ili istorijske inercije itd. (Sober
trei program ZIMAPROLEE 2014.
12 2008: 47). Iako je ovakva situacija relativno esta, ona svakako ne moe da
slui kao model za sve (ili skoro sve) sluajeve u biologiji. Naime, naunici
svoje hipoteze testiraju i nezavisno od moguih konkurentskih objanjenja.
Neosporno je da oni u potrazi za svedoanstvom esto koriste tzv. stra-
tegiju eliminacije, tj. da pokuavaju da dou do jedinog ispravnog obja-
njenja odreenog fenomena. To, meutim, ne mora nuno da znai da se
eliminiu konkurentske hipoteze. Naunici nastoje da pronau jedinstven
odgovor ili putem eliminacije rivala ili putem eliminisanja sumnje u vezi sa
odgovorom koji je konano usvojen (Kitcher 2011: 90).
Dakle, iako smo sluajeve kao to je Darvinov dosta esto skloni da
posmatramo u dijahronoj perspektivi kao smenu razliitih teorija, ako
odnose izmeu teorija razmatramo polazei od njihove relacije prema evi-
denciji, njihova uloga u oblikovanju konceptualnih okvira za razvoj nauke
odreenog vremena postaje mnogo manje zanimljiva od analize procedura
koje se koriste kod testiranja odreenih tipova teorija. Istorija nauke tada
mnogo vie predstavlja tle za studije sluaja nego oslonac za razvijanje
apstraktnih koncepcija o smeni naunih paradigmi. esto imamo sluaj da
dve aktuelne teorije predstavljaju pokuaje da se rei jedan te isti problem,
a pritom nije sasvim jasno koju od njih raspoloivi podaci bolje podra-
vaju, i, tavie, nije jasno koja vrsta podataka bi se uopte mogla smatrati
zadovoljavajuom podrkom. U poslednjih nekoliko decenija veoma je iva
rasprava o dvema konkurentskim teorijama u evolucionoj biologiji starenja:
re je o teoriji sila prirodne selekcije, s jedne strane, i o teoriji optimizacije,
sa druge. Pitanja koja se u ovoj raspravi postavljaju su raznovrsna, poev
od onih koja se odnose na adekvatnost pojedinih naunih modela, pa do
onih koja se bave pretpostavljenim genetikim mehanizmima koji stoje u
osnovi procesa starenja. Rekla bih, ipak, da veina ovih pitanja mogu da se
svedu na pitanje evidencije, tj. na pitanje da li raspoloivi eksperimentalni
podaci podravaju jednu ili drugu teoriju. U svojoj analizi poi u od nave-
denog sluaja i pokuau da pokaem koje su specifinosti testiranja teorija
u evolucionoj biologiji. Teza do koje mi je stalo odnosi se na vezu izmeu
evidencije i predvianja: naime, nasuprot stavu da predvianja novih feno-
mena nisu odluujui, pa ak ni veoma vaan aspekt u procesu potvriva-
nja naune teorije (up. Achinstein 2001: 215. i sl.), nastojau da pokaem
da barem u nekim sluajevima mogunost predvianja novih fenomena
igra odluujuu ulogu u pribavljanju svedoanstva u korist date teorije.
I
Da li je starost neizbena za sve zamislive organizme? Tako glasi jedno
od sredinjih pitanja na koje pokuavaju da odgovore savremene evolucio-
ne teorije starenja. Starenje se obino odreuje kao progresivno, opte sla-
bljenje funkcije koje rezultira u poveanju osetljivosti na sredinske izazove
i u poveanju rizika od bolesti i smrti (Kirkwood 2005: 438). Evoluciona 13

biologija starenja ima relativno dugu istoriju u kojoj je formulisano neko-
liko uticajnih teorija. Na njenom poetku stoji teorija Augusta Vajsmana u
kojoj se evolucija starenja objanjava uz pomo dve meusobno nezavisne
grupe injenica: Vajsman se, s jedne strane, poziva na nedostatak resursa i
na kompeticiju, a, sa druge, na razliku izmeu telesnih i polnih elija koja
je karakteristina za organizme sa polnom reprodukcijom. Tako Vajsman,
zapravo, prua dva objanjenja postanka starenja tokom organske evoluci-
je. Prema prvom, starenje i smrt koja je bioloki povezana sa njim su adap-
tacije, oni omoguavaju da se uklanjanjem starijih jedinki postojei resursi
oslobode za mlae pripadnike populacije. Prema drugom objanjenju, sta-
renje i smrt nemaju adaptivan smisao, oni su usputni proizvodi ograniene
moi deobe telesnih elija. Ova dva objanjenja meusobno su nesvodiva,
i, sasvim jasno, ne mogu oba da budu tana. Ipak, vano je da razumemo
kakvo razmiljanje je Vajsmanu omoguilo da ih formulie.
Ukoliko zamislimo populaciju organizama u kojoj starije jedinke ne
umiru, ini se da bi ovakva populacija nuno bila suoena sa nedostatkom
resursa. Prisustvo starih jedinki ugroavalo bi opstanak mladih, a efika-
sno reenje ovog problema bila bi vea smrtnost starih. Dakle, prirodna
selekcija favorizovala bi starenje, tj. bioloke procese ije efekat je razlika
izmeu ostarelih roditelja i podmlaenih potomaka, zato to bi ovi procesi
populaciji obezbeivali dovoljne resurse (Weismann 1882: 31. i sl.). Da li
je ovo objanjenje zadovoljavajue? Vajsmanovi besmrtni organizmi, kao
to on, izgleda, sugerie u misaonom eksperimentu koji formulisanom u
kontekstu analize starenja, nisu stari samo u pogledu broja godina. Oni,
oigledno, poseduju i karakteristike koje inae vezujemo za starost: fizio-
loko propadanje, nemo, smanjenje funkcija. Meutim, ukoliko bi orga-
nizmi bili besmrtni, stepen njihove slabosti ne bi rastao sa brojem njihovih
godina, i predstava o populaciji u kojoj imamo suprotnost izmeu mladih
i jakih organizama, s jedne strane, i starih i slabih, sa druge, bila bi posle-
dica kruga u zakljuivanju (Medawar 1951, 14). Vajsmanu je pretpostavka
o istroenosti starih organizama bila potrebna da bi opravdao shvatanje
starenja kao adaptacije: odravanje starih i propalih organizama na raun
mladih predstavljalo bi nepotreban luksuz, zato prirodna selekcija favori-
zuje mlade jedinke. Kada ovaj misaoni eksperiment sprovedemo na valjan
nain, dakle, kada ne pretpostavljamo ono to tek treba da dokaemo,
pokazuje se da kod besmrtnih organizama sa protokom godina moe da
doe do usavravanja pojedinih funkcija i da starije jedinke mogu da budu
superiorne u odnosu na mlae (up. Goldsmith 2008). Starenje, dakle, ne
moe da se objasni kao adaptacija.
Drugi Vajsmanov odgovor poiva na njegovom uvidu u razliku izme-
u telesnih i polnih elija. Telesne elije propadaju, one imaju ogranien
14 vek, dok se polne elije prenose sa generacije na generaciju i na taj nain im

je obezbeena besmrtnost. Kod podele elija na polne i telesne, priroda
usmerava svoju panju ako smem tako slikovito da se izrazim kod pol-
nih elija neposredno na njihovu besmrtnost, meutim kod telesnih elija
na sasvim druga svojstva, na njihovu sposobnost kretanja, osetljivost, veu
mo asimilacije itd. (Weismann 1890: 5) Propadljivost telesnih elija uzro-
kovana je njihovom ogranienom moi deobe: kada se elija podeli odre-
eni broj puta, ona vie ne moe da se obnavlja, ve nuno propada. Ovo
propadanje na nivou organizma kao celine vidimo kao starenje. Na koji
nain iz evolucione perspektive moe da se objasni ovakvo stanje stvari? Za
darvinovsku evoluciju vana su dva aspekta, preivljavanje i reprodukcija,
i razlike koje meu jedinkama postoje u njihovoj sposobnosti da preive i
u broju vijabilnih potomaka koje ostavljaju iza sebe su od presudnog zna-
aja za tok evolucije. Organizam kao kompleksna celina ije funkcionisanje
zahteva kontrolu rasporeda resursa u dva osnovna tipa elija, polnih i tele-
snih, ne moe u jednakoj meri da ulae i u preivljavanje i u reprodukci-
ju. Postoji meusobno ograniavanje ovih procesa, a starenje se pojavljuje
kao posledica uveanja kompleksnosti (Rose 1991: 7). Starenje, dakle, nije
adaptacija, ve usputna posledica adaptivnih procesa koji obezbeuju ras-
poreivanje raspoloivih resursa. Vajsmanova neadaptivna teorija starenja
predstavlja ranu intuiciju o postojanju ovakvih procesa.
Vajsmanove ideje predstavljaju neku vrstu teorijskog uvoda u dve zna-
ajne savremene evolucione teorije starenja (up. Cremer 1985: 105): u teo-
riju sila prirodne selekcije i u teoriju optimizacije. Tretirau ih ovde kao
konkurentske, budui da daju razliite odgovore na pitanje o neizbenosti
starosti i o mehanizmima koji stoje u osnovi procesa starenja. Prema teoriji
sila (radi se o dve sile od kojih jedna deluje na starosno specifino pre-
ivljavanje, a druga na starosno specifini fekunditet Mueller et al. 2011:
4), starenje je neizbeno, ono je posledica smanjenog delovanja prirodne
selekcije u kasnim godinama. Prema teoriji optimizacije, starenje ne mora
da bude neizbeno niti univerzalno prisutno kod svih vrsta (realnih i zami-
slivih) organizama, mogue su ivotne strategije zahvaljujui kojima orga-
nizmi ne propadaju sa protokom godina i u kojima smrt ne nastupa posle
perioda starosti (Baudisch 2008: 123). Zakljuak i u jednom i u drugom
sluaju proizlazi iz modela koji su formulisani u kontekstu datih teorija.
Re je, naime, o modelima koji na razliite naine predstavljaju uzroke sta-
renja. Ovde neu ulaziti u razmatranje o naunim modelima. Za razume-
vanje naeg problema dovoljno je rei da su modeli, po pravilu, idealizacije
koje nam omoguavaju da sagledamo neko stanje stvari tako to ga svode
na faktore za koje se pretpostavlja da su relevantni. Modeli, dakle, nisu
doslovne kopije niti opisi realnosti, pa ak ni nekog uskog segmenta real-
nosti. Oni, mnogo pre, mogu da se shvate kao idealizovana reprezentacija
specifinih svojstava (Morrison 2009: 110). Idealizacija u ovom sluaju 15

predstavlja delimino iskrivljavanje realnosti u svrhu objanjenja. U analizi
koja sledi pokuau da pokaem kakav je odnos ovih teorija, tj. objanjenja
koja proizlaze iz odgovarajuih modela prema svedoanstvu, a kao odluu-
jui korak u analizi ovog odnosa uzeu fenomen tzv. poznog doba (late life)
i objanjavalake probleme koje je njegovo otkrie izazvalo.
Da bismo razumeli o emu je re, izloiu u kratkim crtama osnovne
teze ove dve teorije u kojima se starenje objanjava kao neadaptivan pro-
ces. Prema teoriji sila prirodne selekcije koja se u svom dovrenom obli-
ku vezuje za Vilijama Hamiltona, starenje je u evoluciji nastalo zato to je
u populacijama ivih organizama u prolosti, kada su organizmi stradali
zbog nedostatka hrane, zbog predatora, zaraza itd., prirodna selekcija na
raspolaganju imala kratko vreme za delovanje, pa se u uslovima kada je
smrtnost usled spoljanjih uslova manja, manifestuje tetno dejstvo gena
koji se ispoljavaju kasno u ivotu (Hamilton 1966: 30). Ovi geni su se u
populaciji nakupili zato to selekcija usled kratkog ivotnog veka naih
predaka nije imala prilike da ih eliminie iz populacije. tetno dejstvo ovih
gena uzrokuje starenje organizama. O kojem god konkretnom genetikom
mehanizmu da je re, dakle, bilo da se akumuliraju tetni geni koji deluju
u postreproduktivnom periodu, bilo da je starost efekat tetnog delovanja
gena koji su u ranim razdobljima ivota od koristi, u pitanju je, u prvom
redu, specifian intenzitet delovanja prirodne selekcije. Prirodna selekci-
ja je u ovoj teoriji konceptualizovana kao sila zato to je njen intenzitet
od sredinjeg kauzalnog znaaja. Dakle, ak i u populaciji vajsmanovskih
besmrtnih organizama prirodna selekcija bi favorizovala mlae organizme,
naprosto zato to su oni, u poreenju sa starijim organizmima, krae izlo-
eni spoljanjim rizicima. Vanost tzv. ekstrinsinog mortaliteta, tj. spo-
ljanjih rizika kojima su organizmi izloeni veoma je velika u svim tipove
neadaptivnih teorija starenja, jer sve one polaze od uvida da je mogu-
nost kasnije reproduktivne faze za evolucioni uspeh u statistikom smislu
potpuno beznaajna u uslovima kada je ve kod svih jedinki nastupila slu-
ajna smrt (Cremer 1985: 101). Slinu intuiciju moemo da naemo ve i
kod Vajsmana, koji na jednom mestu u svom eseju ivot i smrt kae slede-
e: U svim ovim sluajevima lako je zamisliti delovanje prirodne selekcije
u proizvoenju ovakvih promena u trajanju ivota i svakako bismo mogli
da precizno izraunamo stepen uveanja koje bi bilo proizvedeno u sva-
kom datom sluaju ako bismo raspolagali neophodnim podacima, naime,
o fiziolokoj snazi tela i njegovim relacijama prema spoljanjem svetu, kao
to je, na primer, sposobnost pribavljanja hrane u razliitim periodima
ivota, utroak energije koja je neophodna u tu svrhu, i statistiku destruk-
cije, tj. verovatnou sluajne smrti jedinke u datom vremenu (Weismann
1889: 156).
16 Teorija optimizacije svoje korene takoe ima u Vajsmanovim razmi-

ljanjima, ali, pre svega u onim koja se odnose na razliku izmeu polnih
i telesnih elija. Prema teoriji optimizacije, evolucija starenja je specija-
lan sluaj borbe za resurse. Videli smo da nije mogue neogranieno ula-
ganje u obe vrste elija. Organizam mora da optimizuje svoje korienje
metabolikih resursa i zato rasporeuje resurse izmeu procesa koji su u
kompeticiji (Kirkwood 2005: 439). Drugim reima, ne moemo istovre-
meno da ivimo vrlo dugo i da imamo veliki broj vijabilnih potomaka.
Zato postoji meusobno ograniavanje (trade-off) ova dva zahteva, pa se
resursi rasporeuju tako da se telo odri samo onoliko koliko je neophod-
no za svrhe reprodukcije. Tako je tokom evolucije oblikovan mehanizam
rasporeivanja resursa (allocation of resources). Ova teorija evoluciju sta-
renja objanjava postavljajui je u fizioloki kontekst, mnogo pre nego u
genetiki. Osnovna ideja koja je uslovila i tip modela koji su formulisani
polazei od ove teorije je da je duina ivota odreenog tipa organizma
optimizovana s obzirom na njegovu ekologiju (Kirkwood, isto), tj. da bi
bilo neracionalno da evoluiraju mehanizmi odranja tela u uslovima u
kojima je smrtnost usled spoljanjih uslova izuzetno visoka. Polazei od
teorije optimizacije naunici su razvili modele koji pokazuju da starenje
nije neizbeno, dakle, da su mogue ivotne strategije koje iskljuuju sta-
renje: ako starenje nije neizbeno i ako je ono samo jedno od mnogih
opcija za starosni obrazac u ivotu u optimalnoj ravnotei, onda je to znak
da su u realnom svetu isto tako mogue i ove opcije (Baudisch 2008: 3).
Da sumiramo: imamo dve teorije na osnovu kojih su razvijeni modeli koji
dovode do dijametralno suprotnih zakljuaka. Hamiltonov model poka-
zuje da je starenje neizbeno, modeli optimizacije pokazuju, naprotiv, da
teza o neizbenosti starosti nema generalno vaenje. Kako se opredeliti
izmeu ove dve teorije?
Devedesetih godina prolog veka u seriji razliitih eksperimenata je
utvreno da posle odreene take stopa smrtnosti prestaje da raste ekspo-
nencijalno, dakle, da postoji pozno doba posle perioda starosti (Curtsinger
et al. 1992: 463). Za period starosti je karakteristino da verovatnoa da
e jedinka umreti ujednaeno raste sa svakom godinom ivota u postre-
produktivnom periodu. Pozno doba specifino je po tome to ovaj rast za
izvesno vreme prestaje. Deo kohorte koji sainjavaju jedinke koje preive
do poznog doba prestaje da se smanjuje, odnosno, smanjuje se usporeno.
To znai da umiranje na nivou populacije, tj. odreene starosne grupe pre-
staje. Ovaj fenomen nazvan je plato mortaliteta. Iako je jedno kratko vreme
osporavana autentinost ovog fenomena (smatralo se, naime, da je on
laboratorijski artefakt), danas zastupnici razliitih teorija nastoje da plato
mortaliteta i pozno doba objasne uz pomo principa na koje se oslanjaju u
svojim teorijama evolucije starenja.
Rekla sam da kao odluujuu prednost date teorije obino uzimamo 17

njenu sposobnost predvianja, posebno ukoliko je re o predvianju feno-
mena koji nisu bili poznati u trenutku kada je teorija formulisana. Prema
Hamiltonovoj teoriji, delovanje prirodne selekcije u korist ili protiv nekog
gena utoliko je manje ukoliko se dejstvo ovog gena u ivotu jedinke ispo-
ljava kasnije. Iz ovoga proizlaze dva predvianja od kojih je naroito drugo
znaajno. Prvo predvianje tvrdi da e se geni ije je tetno dejstvo relativ-
no kasno u ivotu jedinke sakupljati u populaciji. Prema drugom, postoje
specifini genetiki mehanizmi koji podravaju ovakvu distribuciju gena.
Eksperimentalni podaci do kojih su istraivai doli mogu da se okarak-
teriu kao veoma ogranien i nejasan dokaz u prilog postojanja ovakvih
mehanizama. Druga teorija, naprotiv, ima relativno uspena predvianja.
Meutim, fenomen platoa mortaliteta i poznog doba obe teorije se suoio
sa zagonetkom. Na prvi pogled je delovalo da nijedna od teorija ovu pojavu
ne moe da dovede u sklad sa svojim predvianjima. Postavilo se pitanje
kako uopte objasniti takvu pojavu kao to je plato mortaliteta. Zastupnici
teorije optimizacije su formulisali tzv. hipotezu heterogenosti prema kojoj
samo najrobusnije jedinke doivljavaju duboku starost, pa je veoma vero-
vatno da e one, kada doive duboku starost, za izvesno vreme prestati da
umiru: u meovitoj populaciji neotporne jedinke umiru ranije ostavljajui
snanije da preive do kasnijih godina (Kowald et al. 1993: 1664). To, dru-
gim reima, znai da genetika varijabilnost meu jedinkama dovodi do
toga da se umiranje u poznom dobu usporava. Ova hipoteza je, meutim,
vrlo brzo falsifikovana eksperimentalnim putem: pokazano je da se ak i u
populacijama genetiki identinih jedinki posle odreenog vremena uspo-
stavlja plato mortaliteta (up. Mueller et al. 2011: 13). Meutim, tu se pria
sa hipotezom heterogenosti ne zavrava: pokuaji da se pronau podaci
koji bi ovu hipotezu podrali u veoj meri nego konkurentske hipoteze i
dalje traju (up. Hwei-yen et al. 2014).
Zastupnici teorije sila prirodne selekcije ponudili su hipotezu prestanka
delovanja sila: kada intenzitet sila prirodne selekcije dostigne nulu, umiranje
u populaciji se zaustavlja. Re je o hipotezi koja je kontraintuitivna u jedna-
koj meri kao i sama teorija sila prirodne selekcije. Na osnovu izvorne for-
mulacije teorije sa njenim osnovnim motivom eksponencijalnog rasta stope
smrtnosti (to smo stariji, to je verovatnije da emo da umremo.), predvi-
deli bismo da se broj lanova starije kohorte bre smanjuje nego broj lano-
va mlae kohorte, a ne da se umiranje zaustavlja u starijoj grupi. Intuitivno
je teko prihvatljivo da smanjenje sila koje (smanjenje) proizvodi starenje u
jednom trenutku poinje da proizvodi prestanak starenja. Ova hipoteza je,
meutim, posluila kao osnova za tvrdnju da Hamiltonova koncepcija omo-
guava predvianje pojave platoa mortaliteta. Re je, dakle, o jednom sluaju
koji je i za naunike i za filozofe neobino interesantan: o sporu koji jo uvek
18 nije razreen i iji ishod zavisi od snage svedoanstva. Na primeru ovog slu-
aja pokuau da pokaem zato naunici smatraju da odreeno svedoan-
stvo prua potvrdu za njihovu teoriju, tj. da vidim koje pretpostavke stoje u
osnovi veze izmeu odreenog svedoanstva i teorije (Sober 2008: xvi).
II
uvena je pria o dami koja isprobava aj i o analizi eksperimentalnih meto-
da koje omoguavaju proveru naunih hipoteza. Dvadesetih godina prolog
veka jedna britanska gospoa, supruga profesora sa Kembrida, na neformal-
nom popodnevnom skupu kategorino je tvrdila da postoji razlika izmeu
napitka koji se dobija kada se u oljicu prvo sipa aj, pa onda mleko, i onog
kod kog se prvo sipa mleko, pa tek potom aj. Ova razlika navodno je pri-
metna bez obzira na injenicu da ne postoji nikakva razlika u sastavu samih
napitaka. Tvrdnja osetljive dame, iako sama po sebi vie smena nego zna-
ajna, posluila je kao povod za organizovanje eksperimenta koji je trebalo
da pokae da li je ona u pravu i, to je mnogo vanije, kao povod za analizu
kako bi trebalo da izgleda plan eksperimenta kojim testiramo naune hipo-
teze (up. Fisher 1971: 11. i sl. Salsburg 2001: 18). Pitanje testiranja hipoteza
i teorija i pribavljanja svedoanstva u nauci jedno je od najkomplikovanijih i
za naunike i za filozofe nauke. To je naroito sluaj kada elimo da objasni-
mo neko stanje stvari na koje veliki broj faktora vri kauzalni uticaj, dakle u
situacijama kada je teko sa sigurnou izdvojiti kauzalno relevantne faktore.
Vrlo esto moe da se postavi pitanje nije li data pojava samo sporedni efekat
odreenog lanca uzroka i posledica, a ne njegov glavni efekat. Tada, po pra-
vilu, ne moemo sa sigurnou da tvrdimo da neki skup eksperimentalnih
podataka nedvosmisleno dokazuje ispravnost odreene teorije.
Tradicionalne filozofske teorije evidencije su uglavnom bile veoma
apstraktne, esto su polazile od ideje da je metodologija testiranja jedin-
stvena za sve nauke i, po pravilu, bile su od malog znaaja za naunike.
Tek u poslednjih nekoliko decenija filozofi nastoje da razviju koncepcije
koje u velikoj meri poivaju na analizi postojee naune prakse. Ovakvo
shvatanje evidencije, bez obzira da li je pretpostavljena veza izmeu teorije
i svedoanstva objanjavalakog ili predviakog tipa, ima jednu znaajnu
prednost. Naime, problem evidencije vie se ne ograniava samo na pita-
nje kako bi trebalo da izgleda svedoanstvo za datu teoriju, ve je postalo
mogue i analizirati zato naunici odreenu injenicu shvataju (ili su u
prolosti shvatali) kao svedoanstvo u prilog odreene teorije (Richards
2011: 191. i sl.). Primarno deskriptivni karakter ovakve koncepcije, nadalje,
omoguava i da se pojedine epizode iz istorije nauke vie ne uzimaju samo
kao puke ilustracije nezavisno formulisanih filozofskih teza, ve kao oba-
vezujui okvir za filozofsku analizu.
Naunici odreenu teoriju po pravilu testiraju polazei od predvianja 19

koja se formuliu na osnovu same teorije. Ipak, izvoenje predvianja iz
date teorije nije jednostavno. Ono uvek podrazumeva i uvoenje itave
grupe hipoteza (Dijem 2003: 192) koje traganje za svedoanstvom ini
moguim, ali, istovremeno, komplikuju odnos izmeu teorije i svedoan-
stva. Naime, ako tokom testiranja doemo do podataka koji su u raskoraku
sa onim to smo na osnovu teorije oekivali, nikada ne moemo biti sigur-
ni da li je neistinita teorija ili neka od pomonih pretpostavki. Pomone
pretpostavke, dakle, u znaajnoj meri odreuju odnos teorije prema svedo-
anstvu, i budui da mogu da se odnose na veoma razliite stvari, ponekad
se zbirno nazivaju mrea verovanja. U daljoj analizi pokuau da pokaem
kako su u sluaju evolucionih teorija starenja neka od verovanja koja odre-
uju potragu za svedoanstvom oblikovana tokom geneze samih teorija.
Naime, u procesu nastanka ovih teorija usvojena su specifina verovanja
koja, kao to emo da vidimo, odreuju modele, a time i predvianja. To,
naravno, ne znai da pomenute teorije ne mogu da se testiraju, ali, svakako
znai da su procedure testiranja veoma komplikovane, i da je vrlo esto
nejasno da li je neka od teorija osetljiva na odreeni skup podataka. Nije,
dakle, re o tome da su dve pomenute teorije u empirijskom pogledu ekvi-
valentne, tj. da su im predvianja ista, ve o tome da ih empirijski podaci
podravaju u priblino jednakoj meri. U literaturi se ovaj tip subdetermina-
cije esto naziva metodoloka subdeterminacija (Weber 2005: 91). Problem
empirijske ekvivalencije na prvi pogled, svakako, deluje daleko intrigan-
tnije: kako da se odluimo izmeu teorija ije su opservacione posledice
iste? Naunici se u stvarnosti, ipak, ee susreu sa ovom drugom vrstom
problema: kako se odluiti izmeu teorija ije su opservacione posledice
razliite, ali su svedoanstva mutna i delimino podravaju svaku od teori-
ja? Vano je naglasiti da nauno istraivanje moe da bude plodonosno, a
da pritom ne funkcionie u skladu sa strogim kriterijumima koji su formu-
lisani u filozofiji: to znai da u nauci mogu da se toleriu i hipoteze koje su
trenutno neusklaene sa svedoanstvom, ali, s druge strane, i da odreena
hipoteza moe da se odbaci iako nije mogue pokazati da ona nije u skladu
sa svedoanstvom (Laudan 2005: 267).
Naunici se obino ne odriu lako svojih teorija uprkos tome to su
one ponekad u neskladu sa empirijskim podacima. Oni se, po pravilu,
odluuju da ih sauvaju i to tako to modifikuju neke od njihovih pozadin-
skih pretpostavki. U sluaju teorije sila prirodne selekcije imamo, zapra-
vo, klasian sluaj tog tipa: neke od pretpostavki teorije su izmenjene da
bi se ona dovela u sklad sa novootkrivenim fenomenom. Prema izvornom
Hamiltonovom modelu, stopa smrtnosti raste eksponencijalno sa proto-
kom godina, a sile prirodne selekcije ne dostiu nulu sve dok ima ivih
lanova kohorte. Potpuni prestanak delovanja prirodne selekcije asocira se
20 sa smru poslednje preivele jedinke. Drugim reima, opadanje intenziteta

sila prirodne selekcije odgovara poveanju starosno specifine stope smrt-
nosti. Jedna od najvanijih implikacija Hamiltonovog modela je tvrdnja da
je starenje neizbeno kod svih zamislivih organizama sa polnom reproduk-
cijom. Pod starenjem se ovde, naravno, podrazumeva uveanje verovatnoe
smrti sa svakom narednom godinom, a ne procesi propadanja organizma.
Ova implikacija je bila u neposrednom sukobu sa eksperimentalnim rezul-
tatima koji su pokazali da se starenje usporava u kasnom razdoblju ivota i
da nastaje tzv. plato mortaliteta kada je stopa smrtnosti relativno stabilna.
Da li plato mortaliteta moemo da shvatimo kao svedoanstvo koje nam
omoguava da jednu od konkurentskih teorija iskljuimo?
Jedan od veoma vanih aspekata u ovom sporu je, rekla bih, pitanje ta
znai tumaenje delovanja prirodne selekcije kao sile i da li je ono oprav-
dano. Vratimo se malo unazad, do Vajsmanove adaptivne teorije o evoluciji
starenja i do pitanja geneze teorija kao znaajne za usvajanje specifinih
pozadinskih pretpostavki. Seamo se da Vajsman tvrdi da bi odravanje
oteenih jedinki bio nepotreban luksuz za prirodu, njihovim uklanjanjem
obezbeuju se resursi za preostale lanove populacije. Oteene jedinke
u kasnijoj recepciji ove teorije tumaene su kao ostarele, a Vajsman je
optuivan za krug u zakljuivanju. Vajsman, meutim, oteenja nije shva-
tao kao efekat unutranjih procesa propadanja organizma karakteristinih
za starenje, ve kao posledicu delovanja spoljanjih nepovoljnih faktora,
kao to su infekcije, glad, predatori itd. Svojevrstan je paradoks, ipak, da je
jedno, po svemu sudei, nesvesno pogreno tumaenje Vajsmanovog shva-
tanja, kakvo nalazimo u pomenutom Medavarovom tekstu i koje je nakon
Medavara postalo uobiajeno u literaturi, otvorilo prostor za novu, inte-
resantnu i plodonosnu konceptualizaciju prirodne selekcije. Naime, ono
to su za Vajsmana bili spoljanji nepovoljni faktori, za Medavara postaje
ekstrinsini mortalitet: ak i kada ne bismo starili, stepen oteenja naeg
organizma bio bi (verovatno) vei od onog koji nalazimo kod organizama
koji imaju manji broj godina, jednostavno zato to smo due izloeni spo-
ljanjim rizicima. U prilikama u kojima su spoljanji rizici veliki, poelj-
ne su bioloke karakteristike koje obezbeuju rano razmnoavanje dokle
god su pratei, potencijalno tetni efekti ovih karakteristika vidljivi tek u
postreproduktivnom dobu. Starenje nije adaptacija, ve usputni proizvod
adaptivnih procesa. Jednostavna shema koja odgovara ovom uvidu glasi:
sistematsko propadanje organizma, koje nastupa u odreenom ivotnom
razdoblju karakteristinom za datu vrstu, posledica je injenice da jedinke,
tj. njihove karakteristike vie ne predstavljaju predmet delovanja prirod-
ne selekcije. Ili, neto apstraktnije: intenzitet delovanja prirodne selekcije
opada sa godinama. Hamiltonov pojam selektivnih sila (Hamilton 1966:
31) na kojem se zasniva njegov uticajan model evolucije starenja predstav-
lja, konano, rezultat jednog neobinog teorijskog mozaika: Medavarovog 21

uvida o smanjenju intenziteta prirodne selekcije i demografskog pojma
sile mortaliteta. Ovo poslednje, meutim, omoguilo je da se uvede jedan
znaajan momenat u evolucionu analizu starenja: obrazac mortaliteta koji
odgovara Gompercovoj jednaini, prema kojoj se stopa mortaliteta uvea-
va sa pozitivnim ubrzanjem. Hamilton, naime, kada razmilja kako da meri
promene u mortalitetu, odluuje se za aktuarski nain, tj. za metod koji
se koristi kod procene ivotnog rizika (up. Hamilton 1966: 15. i sl.). Jedan
od sporednih efekata ove odluke je, svakako, i injenica da je upravo ovaj
pojam naveo mnoge evolucione biologe da eksperimentalnim rezultatima
koji pokazuju da se u veini populacija uspostavlja plato mortaliteta isprva
pripiu status laboratorijskog artefakta (up. Mueller et al. 2011: 8. i sl.).
Vratimo se naem preanjem pitanju: da li eksperimenti koji svedo-
e o postojanju platoa mortaliteta u ovom sluaju predstavljaju neku vrstu
bekonovskih krucijalnih eksperimenata? Zastupnici teorije sila prirodne
selekcije pribegli su jednoj vrsti rearaniranja Hamiltonovog modela koje
im sada dozvoljava da tvrde da polazei od njihove teorije moe da se pred-
vidi pojava platoa mortaliteta. Da vidimo o emu se radi. Prema jednoj
od znaajnih pretpostavki Hamiltonovog modela, mortalitet je konstantan.
Hamilton problem evolucije starenja nastoji da razrei putem modela u
kojem pokazuje kako godine u kojima gen deluje odreuju njegov uti-
caj na adaptivnu vrednost (Hamilton 1966: 14), tj. kakav efekat starosno
specifini uticaj gena proizvodi na duge staze. On, zapravo, ispituje demo-
grafska svojstva populacije organizama. Videli smo da Hamiltonov model
poiva na ideji da je vea verovatnoa da e stariji organizmi da budu ote-
eni, jednostavno zato to su due izloeni rizicima. Moemo, dakle, oeki-
vati specifinu starosnu distribuciju: mladi organizmi brojano e nadma-
ivati stare. Jasno je da specifina starosna struktura populacije uslovljava i
potomaku generaciju: doprinos mlaih organizama proizvodnji potomaka
je vei, ne zato to je njihova reproduktivna sposobnost vea od one koju
poseduju stariji organizmi, ve jednostavno zato to ih ima vie nego starih
organizama. Sada imamo posledice koje su kljune za razumevanje evolu-
cije starenja. Naime, smrtnost organizma nee imati iste efekte u svakom
ivotnom dobu: ukoliko je on ve stigao da se razmnoi, posledice slabosti
koju su izazvala oteenja su evoluciono beznaajne. Drugim reima, gen
koji za posledicu ima neku organsku slabost, ostae u populaciji. Naprotiv,
propadanjem organizma koji je stradao pre nego to je dobio potomke iz
populacije odlazi i gen koji je determinisao ovo propadanje. U ovom slua-
ju, selekcija je eliminisala odreeni tip slabosti iz populacije. Zakljuak koji
proizlazi iz ovog modela je da se jaina sa kojom prirodna selekcija deluje u
populaciji nuno smanjuje sa starou, to, drugim reima, znai da stopa
mortaliteta konstantno raste.
22 Da bi objasnili pojavu platoa mortaliteta evolucioni biolozi morali su

da unekoliko transformiu tumaenje Hamiltonove teorije: naime, od va-
nosti za razumevanje starenja kod savremenih organizama opet su posta-
li procesi koji su se odvijali u predakim populacijama. Videli smo da su
selektivni efekti gena ije tetno delovanje se pokazuje tek kasno u ivotu
praktino neznatni ukoliko su lanovi populacije kratkoveni. A tako je
bilo u predakim, lovako-sakupljakim populacijama iji lanovi su retko
iveli due od tridesetak godina. Ova injenica, vana za evoluciono obja-
njenje starenja, pokazala se kao vana i u objanjenju pojave platoa mor-
taliteta. Naime, usporavanje starenja moe se razumeti samo ako imamo u
vidu koliki vremenski period je prirodnoj selekciji stajao na raspolaganju
u evolucionoj istoriji odreene populacije: intenzitet sile prirodne selek-
cije e, prema tome, biti jednak nuli, tj. veoma mali u vremenskom peri-
odu u kojem u predakoj populaciji vie nije bilo ivih, a u savremenim
populacijama oni jo uvek postoje (Mueller et al. 2011: 23). O kakvoj vrsti
usklaivanja teorije sa empirijskim svedoanstvima je u ovom sluaju re?
Rekla bih da se, pre svega, radi o drugaijem kauzalnom tumaenju. Prvo,
delovanje hamiltonovske sile prirodne selekcije primarno je interpretira-
no u skladu sa rairenom intuicijom da je starenje efekat oteenja koja
se umnoavaju tokom ivota i koja zbirno dovode do smrti organizma.
Ova intuicija, koja je u potpunom neskladu sa fenomenom poznog ivo-
ta, morala je biti odstranjena iz teorije i umesto nje uvedeno tumaenje
da je starosno-specifini mortalitet direktni odraz obrasca promene sile
prirodne selekcije (Mueller et al. 2011: 25). Prirodna selekcija se, dakle,
vie ne vidi kao sila koja konstantno opada, ve kao sila iji intenzitet delo-
vanja se menja i moe da bude relativno konstantan. Drugo, zahvaljujui
drugaijem sagledavanju vanosti evolucione prolosti populacije, postalo
je mogue da se jedan demografski fenomen kao to je plato mortaliteta
tumai bez pozivanja na prirodnu selekciju: naime, budui da je u poznom
dobu sila prirodne selekcije neznatna, starosno-specifino delovanje gena
je takoe kauzalno irelevantno. U eksperimentalnoj nauci se, po pravilu,
sreemo sa situacijama u kojima niz eksperimenata odluuje o prihvat-
ljivosti odreene teorije. esto se govori o tzv. kontrolnom eksperimentu
koji zahvaljujui primeni sofisticiranih laboratorijskih tehnika naunicima
omoguava da naprave presudnu razliku izmeu dve teorije (Weber 2005:
118. i sl.). Sluaj sa evolucionim teorijama starenja je znatno drugaiji: bilo
je neophodno da se jedna od znaajnih pozadinskih pretpostavki interpre-
tira na nov nain da bi teorija bila dovedena u sklad sa empirijskim poda-
cima i da bi, to je takoe vano, bili formulisani neki znaajni elementi za
dalje istraivanje fenomena koji je bio nepoznat u trenutku kada je teorija
formulisana.
Literatura 23
Achinstein, P. 2001. The Book of Evidence. Oxford, New York: Oxford University Press
Baudisch, A. 2008. Inevitable Aging? Contributions to Evolutionary-Demographic Theory.
Rostock: Springer
Cremer, T. 1985. August Weismanns Beitrag zur Theorie zellulren Alterns, Feiburger
Universittsbltter, Heft 87/88, 24. Jahrgang, Freiburg: Rombach Verlag
Curtsinger, J.W., Fukui, H.H., Townsend, D.R., Vaupel, J.W. 1992. Demography of Genotypes:
Failure of the Life-Span Paradigm in Drosophila melanogaster, Science 258: 461463.
Darwin, Ch. 2008. On the Origin of Species. Oxford: Oxford University Press
Dijem, P. 2003. Cilj i struktura fizike teorije. Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia
Fisher, R.A. 1971. The Design of Experiments. New York: Hafner Press
Hamilton, W.D. 1966. The Moulding of Senescence by Natural Selection, J. Theoret. Biol. 12,
str. 1245.
Hwei-yen, C., Zajitschek, F. and Maklakov, A.A. 2013. Why ageing stops: heterogeneity
explains late-life mortality deceleration in nematodes, Biology Letters 9:20130217
Godfrey-Smith, P. 2003. Theory and Reality. An Introduction to the Philosophy of Science.
Chicago and London: The University of Chicago Press
Goldsmith, T. C. 2008. Aging, Evolvability, and the Individual Benefit Requirement , Journal
of Theoretical Biology 252 (4), str. 764768.
Kirkwood, T. 2005. Understanding the Odd Science of Aging, Cell, Vol. 120, February 25, str.
437447.
Kitcher, Ph. 2011. On the Very Idea of a Theory of Evidence, u: Morgan, G.J. (ed.), Philosophy
of Science Matters. The Philosophy of Peter Achinstein, Oxford, New York: Oxford
University Press
Kowald, A. et al. 1993. Explaining Fruit Fly Longevity, Science, Vol. 260, June 11, str. 1664
1665.
Laudan, L. 1990. Demystifying Underdetermination u: Wade Savage, C. (ed.), Scientific
Theories, (Series: Minnesota Studies in the Philosophy of Science, vol. 14), Minneapolis:
University of Minnesota Press, str. 267297.
Mueller, L.D., Rauser, C.L., Rose, M.R. 2011. Does Aging Stop. Oxford, New York: Oxford
University Press
Medawar, P. B. 1951. An Unsolved Problem of Biology. London: Lewis
Morrison, M. 2009. Fictions, Representations, and Reality, u: Suarez, M. (ed.), Fictions in
Science. Philosophical Essays on Modeling and Idealization, New York: Routledge
Richards, R.A. 2011. Achinstein and the Evidence for Evolution, u: Morgan, G.J. (ed.),
Philosophy of Science Matters. The Philosophy of Peter Achinstein, Oxford, New York:
Oxford University Press
Rose, M.R. 1991. Evolutionary Biology of Aging. Oxford, New York: Oxford University Press
Salsburg, D. 2001. The Lady Tasting Tea: How Statistics Revolutionized Science in the Twentieth
Century. New York: W.H. Freeman and Company
Sober, E. 2008. Evidence and Evolution. Cambridge: Cambridge University Press
Weber, M. 2005. Philosophy of Experimental Biology. Cambridge: Cambridge University Press
Weismann, A. 1882. ber die Dauer des Lebens. Jena: Verlag von Gustav Fischer
1890. Bemerkungen zu einigen Tages-Problemen, Biologisches Zentralblatt, Band X.,
Nr. 1., str. 144.
1889. Essays Upon Heredity and Kindred Biological Problems (Life and Death), Oxford:
Clarendon Press, str. 109159.
24 EVA KAMERER
ONE PHENOMENON, MANY THEORIES: THE PROBLEM OF
EVIDENCE IN EVOLUTIONARY BIOLOGY
Summary
The issue with testing theories in science and the relationship between theory and evi-
dence is one of the most complicated problems for both the scientists and philosophers
of science. This is particularly the case when we want to explain the complex processes
with many causal aspects. The evolution of aging is just such a case. In recent decades,
there is a debate on two competing evolutionary theories of aging. The issues discussed
by scientists are different, ranging from those relating to the adequacy of the scientific
model, to those dealing with questions concerning the supposed genetic mechanisms
that underlie the aging process. Most of these issues can, however, be reduced to the
problem of evidence, i.e. to the question whether the evidence provides support for the
particular theory. The aim of the article is to analyze the case of competing evolutionary
theories of aging and the problem of evidence in evolutionary biology.
Keywords: evidence, theory, evolution of aging, experiment, underdetermination
Trei program OBJANJENJE, EVIDENCIJA, TEORIJA
Originalan nauni rad
25
159.937.52.072:165.194
VASILIJE GVOZDENOVI*
PROBLEM VEZIVANJA I OPAANJE ILUZORNIH

KONTURA: STIMULUS, PANJA, SVEST
U tekstu koji sledi diskutuje se odnos tri vana nivoa problema opaanja objekata
proetih kroz problem opaanja iluzornih kontura. Prvi plan je opti i odnosi se na
vizuelnu fiziologiju (problem vezivanja stimulusnih karakteristika), drugi plan je
perceptivni (problem opaanja forme) dok je trei kognitivni (uloga vizuelne
panje u integrisanju svojstava). Predstavljena je psihofizika studija u ijem je
fokusu proces formiranja i kompletiranja percepta iluzornih kontura kroz poseban
psihofiziki postupak kojim je izmeren vremenski interval neophodan za formira-
nje percepta. Kombinovanjem zavisnih varijabli kao to su trajanje prim faze i
vreme pretraivanja u zadacima vizuelne pretrage, utvreno je da se sloeni stimu-
lusi formiraju relativno rano u perceptivnoj obradi ali ipak nedovoljno rano da bi
se iskljuili potporni kognitivni mehanizmi, u prvom redu vizuelna panja. U
okviru ovog prikaza studija ima status dokaza da je vizuelna panja modalitet
(psiholoki, tj. kognitivni) vezivanja svojstava iluzornih kontura.
Kljune rei: iluzorne konture, problem vezivanja, vizuelna pretraga, vizuelna
panja
1. Uvod
Jedno od najveih otkria vizuelne fiziologije, funkcionisanje sistema vizu-
elnog korteksa, rad Hjubela i Vizela, u fokus interesovanja postavlja jedan
konceptualni problem percepcije i kognicije (Hubel & Wiesel, 1959). Poto
nam ovo otkrie ukazuje na to da je vizuelni korteks, smeten u okcipital-
nom renju, po aktuelnoj notaciji u podrujima V1 i V2, prostorno orga-
nizovan, popunjen specijalizovanim neuronima za detekciju razliitih svoj-
* Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Ovaj lanak je nastao kroz rad na projektu ON-179033, koji je finansijski
podran od strane Ministarstva prosvete, nauke, i tehnolokog razvoja Vlade
Republike Srbije. Autor se zahvaljuje Vojinu Nedeljkoviu na komentarima i sugesti-
jama koji su ovaj tekst uinili znaajno kvalitetnijim.
26 stava vizuelne stimulacije, otvara se pitanje: kako svet koji nas okruuje
opaamo koherentno, kao skup razliitih, diferenciranih i celovitih obje-
kata? Drugim reima, pitamo se na koji nain na vizuelni sistem kodira
celovitost objekta kada se njegova svojstva obrauju relativno nezavisno i,
to je jo intrigantnije, u razliitim delovima vizuelnog korteksa?
Ovaj vieslojni problem poznat je pod imenom problem vezivanja sti-
mulusnih karakteristika (engl. binding problem). U literaturi se on opisuje i
shvata na nekoliko razliitih naina. Semir Zeki, uveni istraiva vizuelnog
sistema, naglaava da je njegova sr u tome to sve upuuje na to da istovetni
stimulus (objekt) aktivira razliite neurone u istom ili razliitom modanom
regionu (Zeki, 1992). Ovako formulisan problem otvara sledea konceptual-
na pitanja: kako se spoljanji, unifikovani entiteti, fiziki objekti, mapiraju u
mozgu kao neuralni entiteti? Posredstvom kojeg mehanizma vizuelni sistem
uspeva da upari objektivno postojee entitete spoljanjeg sveta sa odgovara-
juim neuralnim entitetima (pojedinanim elijama ili funkcionalnim gru-
pama neurona)? Ovako koncipiran, problem vezivanja stimulusnih karakte-
ristika adresira problem jedinstva stimulusa, nezavisno od toga da li je re
o svesnoj ili nesvesnoj aktivnosti. Shodno tome, ovaj ui aspekt problema
vezivanja oznaava se i kao problem stimulus vezivanja (Revonsuo, 1999).
Neto drugaije vienje ovog problema nalazimo kod Damasija, koji
ukazuje na separatnost naeg vizuelnog iskustva s jedne i neuralne obra-
de senzorne, multimodalne stimulacije s druge strane. Damasio kae:
Svojstva (stimulusa) su uvezana u entitete (objekte) dok su entiteti uveza-
ni u dogaaje. Kako ljudski mozak postie integraciju fragmentisanih ele-
menata povezanih sa kritinim dogaajima? Ja to nazivam problem vezi-
vanja (Damasio, 1989, p. 29). Iz Damasijeve analize sledi da problem ima
aspekte koji su relevantni za nae iskustvo realnosti, objekte i dogaaje koji
su u naem iskustvu po pravilu sjedinjeni. Ovaj aspekt problema vezivanja
se u literaturi moe prepoznati pod terminom sveu odreeno vezivanje
(engl. consciousness-related binding). Ovako postavljen, ui problem adre-
sira pitanje nalaenja odgovarajuih neuralnih mehanizama koji mapiraju
subjektivno fenomenoloko iskustvo u odgovarajue nervne strukture.
Da problem kojem smo posvetili ovaj tekst nije ekskluzivno konceptu-
alne prirode, pored anatomsko-fiziolokih, svedoe barem jo dve katego-
rije dokaza: patoloki i bihejvioralni (psihofiziki tj. psiholoki). Patoloki
dokazi u psihologiji esto se koriste u nameri da se pokae kako neka funk-
cionalna anomalija selektivno pogaa psihike funkcije, to dalje implicira
specifinost prirode ili funkcije iste ili sa njom povezane druge psihike,
najee kognitivne funkcije. Primera ima previe, tako da emo se odmah
usmeriti na one koji su relevantni kada je u pitanju problem vezivanja.
Kada su u pitanju vizuelno-perceptivne funkcije, treba pomenuti patoloki
fenomen ahromatopsije, tj. gubitka sposobnosti opaanja boja dok percep-
cija oblika i pokreta ostaje kompletno ouvana (Meadows, 1974; Damasio, 27

Yamata, Damasio, Corbetta & McKee, 1980). Slino govori i fenomen aki-
netopsije, gubitak sposobnosti registrovanja pokreta, pri kojem pacijen-
ti opaaju zamrznute slike sa ouvanim ostalim svojstvima (Zihl, von
Cramon & Mai, 1983).
Da dokazi o postojanju problema vezivanja nisu iskljuivo patolo-
ke prirode, svedoe podaci dobijeni u okviru PET studije (engl. positrone
emission tomography), kao i primenom funkcionalne magnetne rezonance
(fMRI). Oni govore da se dominantna modana aktivnost pomera u okviru
modanih podruja u sluajevima kada se od ispitanika zahteva da prati
razliita svojstva istog objekta: oblik, boje, pravac pokreta i sl. (Gulyas and
Roland, 1991; Sereno et al, 1995).
Sva argumentacija koju smo do sada naveli svedoi o tome da na
vizuelni sistem modularno, relativno nezavisno obrauje razliita svojstva
stimulusa, to dalje zahteva objanjenje na koji nain se postie perceptiv-
na koherentnost opaanog objekta u naoj svesti (kogniciji). Moglo bi se
postaviti pitanje zato se ovaj fenomen naziva problemom i ta je tu zapra-
vo problematino. Krik i Koh naglaavaju da vezivanje stimulusnih svojsta-
va zahteva angaovanje velikog broja prostorno odvojenih neurona i da se
problem zapravo javlja zbog otkria nervnog mehanizma vieg reda koji
aktivira takav neuralni ansambl (Crick & Coch, 1990).
S druge strane, Serl, diskutujui prirodu problema vezivanja,
naglaava ujedinjenost, koherentnost fenomenolokog, vizuelnog isku-
stva. Pored prirode, Serl naglaava i znaaj, tvrdnjom da je sa aspekta
nauke o svesti (psihologije ili kognitivnih neuronauka), fenomenolo-
ko jedinstvo vizuelnog sveta u naem iskustvu mnogo vei i znaajniji
problem u poreenju sa hipotezom neuralnog ansambla o kojoj govore
Krik i Koh (Searl, 1997). Smatrajui da vredi otro razgraniiti razliite
nivoe problema, Revonsuo predlae razlikovanje tri aspekta problema
vezivanja. Prvi je svakako fenomenoloki, koji naglaava Serl. Drugi je
neuralni, dok je trei psiholoki, tj. kognitivni aspekt problema.
2. Bihejvioralne mere vizuelna pretraga

Kognitivni aspekti problema zapremaju najveu koliinu istraivakih pita-
nja i shodno tome generiu najveu koliinu empirijskih podataka koja se
taloila od osamdesetih godina prolog veka, kada se, kako kae Deremi
Vulf, fenomen panje vratio na velika vrata na scenu naune (kognitivne)
psihologije (Wolfe, 1998).
Sasvim sigurno najznaajniji trenutak bio je nastanak teorije integraci-
je karakteristika Trizmanove, koja u svojoj sutini predstavlja kandidovanje
reenja problema vezivanja stimulusnih karakteristika, ija je sr u ope-
28 risanju vizuelne panje prilikom opaanja objekata (Treisman & Gelade,

1980). Koren ove teorije sastoji se u konceptu ranog vienja (engl. early
vision), koji nesumnjivo predstavlja najznaajniji produkt metodologije
vizuelnog pretraivanja, a svoj najjai zamah imao je tokom osamdesetih
godina prolog veka. Teorija kae da na vizuelni sistem, grubo gledano,
operie u dve jasno odvojene faze. U prvoj fazi dolazi do rapidne, siro-
ve detekcije osnovnih stimulusnih svojstava (oblik, boja, pokret), dok se
u drugoj deava ono to nas u ovom tekstu najvie interesuje: integracija
svojstava u celovit opaaj objekta.
Kada se malo zamislimo nad ovom tvrdnjom, proces opaanja delu-
je pomalo kontraintuitivno i neobino, ali iza ove tvrdnje stoji impozan-
tna empirijska graa, poev od originalnog lanka Trizmanove do velikog
broja istraivanja koja traju i danas. Kljuni nalaz odnosno kriterijum koji
odvaja fazu ranog od faze fokusiranog vienja jeste korelacija vremena
pretraivanja (zavisna varijabla) sa obimom odn. brojem elemenata koji se
pretrauju (obavezna nezavisna varijabla). Podaci stabilno pokazuju da se
osnovna svojstva podjednako efikasno pretrauju meu manjim i veim
brojem elemenata. Statistiki reeno, kada se, recimo, pretrauje crvena
meu zelenim linijama, konstatuje se odsustvo korelacije vremena pretra-
ivanja i broja linija meu kojima se kritina crvena linija pretrauje. U
svakodnevnom ivotu ovakav primer moe odgovarati potrazi za knjigom
sa karakteristinim omotom: nju je podjednako lako nai meu manjim i
veim brojem knjiga na polici, ako je vidljiva strana omota dovoljno vizu-
elno specifina. S druge strane, stvari sasvim drugaije stoje kada je u pita-
nju pretraga stimulusa mete u neto komplikovanijem, drugaije postav-
ljenom kontekstu. Ukoliko, na primer, traimo crvenu dijagonalnu liniju
meu crvenim i plavim vertikalnim linijama, nae pretraivanje nee biti
ni priblino efikasno kao u prethodnom primeru. Naa efikasnost e biti
obrnuto proporcionalna broju elemenata meu kojima traimo kritini sti-
mulus-metu: to bude vie elemenata, biemo sporiji.
Zato se ovo deava? Objanjenje koje Trizmanova nudi direktno se
oslanja na organizaciju i citoarhitekturu vizuelnog korteksa. Postoje spe-
cijalizovani neuroni koji selektivno reaguju na sasvim odreena svojstva
kao to su boja, pokret, orijentacija. Uzrok nepostojanja veze izmeu vre-
mena pretraivanja osnovnih svojstava i broja elemenata lei u tome to u
tom stadijumu pretraivanja i nema, ve se itav zadatak obavlja na skoro
neuralnom nivou, bez ikakve kognitivne medijacije. Psihologija opaanja
ovaj fenomen naziva iskakanje ekscentrinog stimulusa (engl. pop out):
on deluje posredno preko delovanja zakona Getalta (posledica delovanja
zakona slinosti), tako to se izdvaja u odnosu na ostale stimuluse.
Kao to je napomenuto, za temu ovog teksta mnogo je zanimljivi-
ji drugi tip pretraivanja, serijalno pretraivanje, koje po svojoj prirodi,
sasvim drugaije nego prethodno opisano, zahteva angaovanje kognicije 29

tokom koje se, po svoj prilici, odvija vezivanje stimulusnih karakteristi-
ka. Dokaz za ovakvu tvrdnju sastoji se u porastu vremena pretraivanja sa
promenom broja elemenata seta. Takav trend se tumai sasvim drugaijim
tipom pretraivanja stimulusa (mete). Da bi doao do kritinog stimulu-
sa koji je definisan dvema karakteristikama (npr. bojom i orijentacijom),
subjekt mora postupno da pretrauje svaki element seta, to se odraava
na vreme i efikasnost pretraivanja (Treisman & Gelade, 1980). U ovom
postupnom, serijalnom modusu pretrage, kako tvrdi teorija integracije
karakteristika, vizuelni sistem posredstvom panje vezuje multipla stimu-
lusna svojstva stimulusa u percept celovitog objekta.
3. Iluzorno zdruivanje stimulusnih karakteristika

U prilog tome da problem vezivanja nije fiktivan i da zaista neizostav-
no operie, govori fenomen na koji su ukazali Trizman i mit. Re je o
pojavi koja se naziva iluzorno zdruivanje (engl. illusory conjuctions), a
koja se, za razliku od nalaza iz oblasti vizuelnog pretraivanja i vremena
reagovanja, oslanja na greke, odnosno iluzije opaenog objekta. Bazina
postavka zadatka sastoji se u kratkoj ekspoziciji raznolikih elemenata kao
to su razliito obojene geometrijske forme, slova, brojevi, posle ega se od
subjekta zahteva izvetaj o opaenim stimulusima. Iluzorno zdruivanje se
pojavljuje kada subjekti izvetavaju o tome da su opazili pogreno vezane
karakteristike prikazanih objekata. Recimo, subjekti korektno izvetavaju
o prisustvu odreenog slova, ali nekorektno izvetavaju o njegovoj boji,
koja inae pripada nekom drugom stimulusu unutar seta pretraivanja
(Treisman & Schmidt, 1982).
ta nam ovakvi nalazi govore? Prvi uvid se odnosi na delovanje vizuel-
ne panje prilikom opaanja objekata. Restriktivni uslovi opaanja (ekspo-
zicija seta kraa od 200 ms) dovode do iluzornog zdruivanja karakteristi-
ka objekata. Drugi uvid se odnosi na problem vezivanja. Obezbeivanjem
eksperimentalnog konteksta koji indukuje sistematske greke i pogreno
(iluzorno) opaanje ubedljivo se dokazuje da vizuelni sistem pri opaanju
objekata ini upravo ono na ta i ukazuje deskripcija fenomena vezivanja:
relativno nezavisno, u okviru razliitih modanih podruja vizuelnog kor-
teksa, obrauje razliita svojstva stimulusa.
4. Percepcija iluzornih kontura i problem vezivanja

Jedan od najzanimljivijih perceptivnih fenomena vizuelnog modaliteta,
iluzorne konture, koje je sredinom pedesetih godina prolog veka promo-
visao uveni italijanski getaltista Gaetano Kanica, postale su svojevrsna
30 vrsta prototipa stimulusa u istraivanjima problema vezivanja (Kanisza,

1955). Radi se o vizuelnim konfiguracijama kod kojih se konture opaaju i
na mestima gde fiziki kontinuitet ne postoji. Drugim reima, radi se o sti-
mulusnim konfiguracijama kod kojih se celovite forme opaaju na osnovu
fragmentirano date stimulacije. Jedan od tipinih primera ovog fenomena
je opaanje iluzorne forme trougla (Slika 1).
Slika 1: Iluzorne konture trougla (adaptirano iz Kanisza, 1955)
Problem vezivanja je relativno davno nagoveten u radovima getalt

psihologa, koji su percepciju objekata objanjavali dobro poznatim zako-
nima perceptivne organizacije drai. Kod Kelera je, uprkos injenici da su
tadanja znanja o radu mozga bila relativno skromna, mogue nai pokuaje
objanjenja modanih mehanizama onoga to bi se danas sa velikom sigur-
nou moglo podvesti pod problem vezivanja stimulusnih karakteristika. U
okviru i duhu teorije izomorfizma, Keler pretpostavlja da u osnovi proce-
sa vezivanja (grupisanja) lee bazini modani mehanizmi, koji se odvijaju
bez aktivne panje posmatraa (Khler, 1924; Khler, Held, & O Connel,
1952).
Jedno od posebno zanimljivih pitanja jeste uee vizuelne panje u
opaanju iluzornih kontura. U nastavku e biti izloen pregled, kako emo
sasvim sigurno primetiti, oprenih empirijskih nalaza. Glavna demarkacio-
na linija psiholokih istraivanja ovog problema tie se tradicionalne diho-
tomije koju je postavila teorija integracije karakteristika: da li se integracija
elemenata koju sasvim sigurno zahteva Kanicina konfiguracija iluzornih
kontura opaa spontano ili aktivno? Spontano, kako bi to tumaili getal-
tisti, pa i sam Kanica, ili aktivno, kako predvia Trizmanova u situacijama
(fazama) fokusiranog, panjom voenog vienja?
Prva psihofizika istraivanja opaanja iluzornih kontura sprovela je
sama Trizmanova. Jednim nalazom koji e se kasnije ispostaviti kao redak,
Trizmanova i Grabovecki su utvrdili da se ovi fenomeni obrauju serijalno,
tj. da se Kanicine konfiguracije opaaju i pretrauju u zadacima vizuelne
pretrage uz aktivnu potporu vizuelne panje (Grabowecky & Treisman,
1989). Posmatrano iz ugla problema vezivanja, vie je nego jasno da bi se 31

ovakav nalaz mogao i oekivati: induktori iluzorne konture trougla zahte-
vaju angaovanje panje i neuralno kodiranje razliitih funkcionalnih celi-
na unutar vizuelnog korteksa, to se odraava na vreme pretraivanja. Da
stvari ipak ne stoje sasvim jednoznano, govore i nalazi koji ukazuju da bi
se ovaj fenomen mogao opaati i na nivou ranog vienja, bez posredstva
panje. U veem broju studija koriene su heterogene konfiguracije ilu-
zornih kontura kao to su: teksturalni prekidi, razliite geometrijske forme,
nedovrene, amodalne konture i slino (Davis & Driver, 1998; Donnely,
Humphreys & Riddoch, 1991; Donnely, Found & Mller, 2000; Gursney,
Humprey & Kapitan, 1992; Li, Cave & Wolfe, 2008).
Bihejvioralni ili psihofiziki plan, sagledan prvenstveno kroz rezultate
dobijene u okviru problema vizuelnog pretraivanja, dodatno se kompliku-
je kada se uz neusaglaenost pripoje nalazi dobijeni iz sfere neurofiziolokih
istraivanja. Istraivanje neurofiziolokih osnova ovog fenomena kod maj-
muna pokazuje ak da postoje posebni, usko specijalizovani neuroni koji
pokazuju aktivnost tokom izlaganja iluzornih kontura, locirani u jednoj od
zona vizuelnog korteksa, V2 (von der Heydt & Peterhans, 1984). Na osnovu
ovih nalaza zakljuuje se da za opaanje iluzornih kontura nije potrebna
medijacija vizuelne panje ili drugih medijatornih kognitivnih procesa.
Kao i kod drugih primera generalizacije nalaza dobijenih na ivotinja-
ma, i ova u kojoj uoptavamo kogniciju majmuna, rezonujui da bi slino
vailo i za ljudski kognitivni sistem, zahteva neku vrstu opreza. Razvoj teh-
nologije za praenje ljudske modane aktivnosti i sve vea upotreba ureaja
poput pozitronske emisione tomografije i funkcionalne magnetne rezonan-
ce potvruju prvobitne nalaze i kazuju da postoji slina kortikalna arhitek-
tura i kod ljudi (ffytche & Zeki, 1996; Hirsch, delaPaz, Relkin, Victor, Kim,
Li, Borden, Rubin & Shapley, 1995; Kruggel, Hermann, Wiggins & von
Cramon, 2001; Larrson, Amunts, Gulys, Malikovic, Zilles & Roland, 1999;
Mendola, Dale, Fischl, Liu & Tootell, 1999).
5. Vizuelna pretraga iluzornih kontura

U nastavku emo ukratko prikazati rezultate prikupljene u seriji istraiva-
nja koji pokrivaju specifine probleme opaanja iluzornih kontura, sagle-
dane prvenstveno iz metodoloke vizure zadatka vizuelne pretrage. Re je o
sledeim problemima: a) organizacija seta vizuelne pretrage, b) vreme for-
miranja iluzornog percepta i c) pokuaj automatizacije vizuelne pretrage.
Jedan od veoma cenjenih lanaka Dankana i Hemfrisa ukazuje na to da
efikasnost vizuelne pretrage moe da zavisi ne samo od stepena ekscentri-
nosti mete, ve i od sastava i konfiguracije seta u okviru kojeg je smetena
meta meu distraktorima (Duncan & Humphreys, 1989). Razmotrene su
trei program LETOJESEN 2013.
32 razlike u efikasnosti pretraivanja mete u okviru homogenih i heterogenih

distraktora, na osnovu kojeg je nastao i njihov model pretrage na osnovu
grupisanja pozadinskih elemenata, preko kojeg autori razmatraju razlike u
efikasnosti pretraivanja mete.
U naim istraivanjima sainjeni su razliiti setovi po ugledu na ovaj
model. Iluzorna figura trougla (Slika 1) bila je smetena u etiri razlii-
ta okruenja: meu negrupisanim homogenim, negrupisanim hetero-
genim, grupisanim homogenim i grupisanim heterogenim setovima.
Manipulacijom po dimenziji homogeni-heterogeni setovi ispituje se dejstvo
grupisanja po zakonu slinosti unutar distraktora, dok se manipulisanjem
dimenzije negrupisani-grupisani ispituje dejstvo istog zakona na relaciji
stimulus-meta. Rezultati istraivanja ne pokazuju znaajna odstupanja od
onih profila koji se dobijaju kada je u pitanju regularna, kompletna stimu-
lacija. Negrupisani setovi bre se pretrauju nego grupisani.
Ovaj nalaz nam omoguava da pretpostavimo da se pretraga u ova-
kvom okruenju odvija posredstvom dva interaktivna mehanizma. Prvi je
getalt zakon slinosti, koji nam kae da se distraktori na osnovu slinosti
grupiu i na taj nain metu ine neminovno istaknutijom. Drugi mehani-
zam je mehanizam vizuelne panje, ije prisustvo konstatujemo posredno
serijalnim profilom pretraivanja (Gvozdenovi, 2004).
Jedno od veoma vanih pitanja koja bi mogla ukazati na problem vezi-
vanja jeste pitanje vremena neophodnog za formiranje percepta sloenih
figura kakve su iluzorne konture. U psihofizikim istraivanjima mogue
je ovakav problem ispitati primenom tehnike primovanja, koja se sastoji u
variranju vremena ekspozicije mete neposredno pre glavnog zadatka, zadat-
ka vizuelne pretrage. Naelno, razlikuju se dva mogua ishoda. Ukoliko je
vreme pretrage skraeno delovanjem prim stimulacije, to bi bio pouzdan
indikator da je subjekt za vreme X, tokom kratkotrajnog izlaganja, komple-
tirao percept iluzorne forme, i da njeno opaanje ubrzava potonje pretra-
ivanje. Mogue je i suprotno: da u vremenu X ne dolazi do kompletiranja
figure trougla, tako da vreme pretraivanja ostaje relativno nepromenjeno
u odnosu na referentnu vrednost.
Imajui u vidu oba ishoda, ovakva postavka nam omoguava da vari-
ranjem i identifikovanjem vremena ekspozicije koje dovodi do maksimal-
ne efikasnosti vremena pretraivanja indirektno zakljuimo o kritinom
vremenu formiranja percepta iluzornih kontura. U naem istraivanju taj
period je varirao od 50 do 300 ms. Analiza podataka pokazuje da kritino
vreme formiranja percepta iznosi 150 ms (Gvozdenovi, 2004).
Jedan od moguih naina da se, pored utvrivanja osnovnog tipa pre-
trage, ispita i stabilnost profila pretraivanja jeste automatizovanje ovog
procesa. Ako bismo na trenutak pokuali da se decentriramo od domi-
nantne paradigme i dihotomije paralelne i serijalne pretrage, otvara se
mogunost da se problem sagleda i kroz teoriju kontrolisanih i automati- 33

zovanih procesa (Schneider & Schiffrin, 1977). U okviru te vizure mogue
je sagledati problem ponavljanja izlaganja tokom trajanja eksperimentalne
seanse, te istovremeno ispitati mogunost uvebavanja procesa pretraiva-
nja. Dobijeni rezultati istraivanja u kojem se varirala duina pretrage do
1152 eksperimentalna izlaganja (engl. trial) nedvosmisleno pokazuju da
do automatizacije ne dolazi. Tok pretrage ostaje konstantno serijalan i u
potpunosti otporan na veliki broj izlaganja. Drugim reima, ovako sprove-
den pokuaj automatizacije govori da za razliku od regularne, kompletne
stimulacije, pretraga iluzornih kontura ne ostavlja mogunost uvebavanja
(Gvozdenovi, 2008).
6. Umesto zakljuka: od pretrage ka vezivanju

Ideja da je vizuelna panja zapravo psiholoki, kognitivni indikator onoga
to se zbiva na neuralnom nivou nije nova. Trizmanova, formulacijom
svoje teorije, u fokus psiholokog mehanizma stavlja panju, koja nam
omoguava svest o objektima koji nas okruuju. Iako nije bio toliko jasno
formulisan kroz problem vezivanja stimulusnih karakteristika, mehanizam
i uloga vizuelne panje su u teoriji Trizmanove jasno opisana, gde se kae
da panja poput lepka dri svojstva stimulusa integrisana u percept jednog,
koherentnog, sloenog objekta.
Rezultati naih istraivanja nesumnjivo pokazuju da vizuelna panja
igra znaajnu ulogu u opaanju iluzornih kontura. Tip pretrage, osetlji-
vost na bazine perceptivne mehanizme getalta, kao i psihofizika studi-
ja merenja vremenskog praga formiranja percepta, izolovano ali i u svom
meudejstvu pokazuju svojevrsni kognitivni indikator vezivanja prostor-
nih elemenata u percept nove, iluzorne forme.
Na samom kraju, istaknimo i to da ne treba smetnuti sa uma da iluzor-
ne konture u sutini predstavljaju naknadno perceptivno izvedenu formu,
pa stoga nai nalazi, koji podravaju serijalnu obradu ovog fenomena, ne
bi trebalo previe da nas iznenauju. Budui da ispravna percepcija ovog
fenomena zahteva integraciju razliito orijentisanih elemenata (diskova),
reenj perceptivnog statusa ovakvih stimulusa trebalo bi, u svetlu saopte-
nih nalaza, traiti na relaciji koja poinje od specifinosti stimulusa (ilu-
zornih kontura) preko vizuelne panje do percepta, odn. svesti.
trei program LETOJESEN 2013.
FEATURE BINDING PROBLEM AND THE PERCEPTION OF
ILLUSORY CONTOURS: STIMULUS, ATTENTION,
CONSCIOUSNESS
Summary
In the following paper, we discuss the relationship between the three important levels of
object perception imbued with the phenomenon of illusory contours. The first level is
general and applies to visual physiology (feature binding problem), the second level is
perceptive (a problem of shape perception), while the third is cognitive (the role of visu-
al attention in feature integration). Introducing the psychophysical studies that focus on
the process of creating and completing illusory contours percept through physical or
mental processing, time interval necessary for the formation of illusory percept was
measured. Combining variables such as priming phase duration and effectiveness in
visual search tasks, it was found that complex stimuli such as illusory contours formed
relatively early in the perceptual processing but not early enough to rule out supporting
cognitive mechanisms, primarily visual attention. According to this, in this study we
display the status of evidence that visual attention binds properties of illusory contours.
Keywords : illusory contours, feature binding, visual search, visual attention
Literatura
Crick, F. i Koch, C. 1998. Consciousness and neuroscience, Cerebral Cortex, 8, (2), 97107.
Damasio, A. R. 1989. Time-locked multiregional retroactivation: A systems-level proposal for
the neural substrates of recall and recognition, Cognition, 33, 2562.
Damasio, A., Yamata, T., Damasio H., Corbetta, J., i McKee, J. (1980). Central achromatopsia:
behavioural, anatomic and physiological aspects, Neurology, 30, 10641071.
Davis, G. i Driver, J. 1998. Kanisza subjective contours can act as occluding surfaces at parallel
stages of visual search, Journal of Experimental Psychology: Human Perception and
Performance, 24, 1, 169184.
Donnelly, N., Found, A. i Mller, H. J. 2000. Are shape differences detected in early vision?,
Visual Cognition, 7, (6), 719741.
Donnely, N., Humphreys, G. W., i Riddoch, M. J. 1991. Parallel computation of primitive shape
descriptions, Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance,
17, (2), 561570.
Duncan, J. i Humphreys, G. W. 1989. Visual search and stimulus similarity, Psychological
Review, 96, 433458.
ffytche, D. H. i Zeki, S. 1996. Brain activity related to the perception of illusory contours,
Neuroimage, 3, 104108.
Grabowecky, M. i Treisman, A. 1989. Attention and fixation in subjective contour perception
[Abstract], Investigative Ophthalmology & Visual Science, 30, 457.
Gulyas, B. i Roland. P. E. 1991. Cortical fields participating in form and color discrimination in
the human brain, Neuroreport, 2, 585588.
Gurnsey, R., Humphrey, G. K. i Kapitan, P. 1992. Parallel discrimination of subjective contours
defined by offset gratings, Perception & Psychophysics, 52, (3), 263276.
Gvozdenovi, V. 2004. Prostorno vremenski inioci percepcije iluzornih kontura. Doktorska dis-
ertacija. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
--- 2008. Pokuaj automatizacije vizuelne pretrage iluzornih kontura, Psihologija, 41, (3),
295309.
Hirsch, J., DeLaPaz, R. L., Relkin, N. R., Victor, J., Kim, K., Li, T., Borden, P., Rubin, N. i Shapley, 35
R. 1995. Illusory contours activate specific regions in human visual cortex: evidence
from functional magnetic resonance imaging, Proceedings of the National Academic of
Science USA, 92, 64696473.
Hubel, D. H. i Wiesel, T. N. 1959. Receptive fields of single neurones in the cats striate cortex,
Journal of Physiology, London, 148, 574591.
Kanisza, G. 1955. Margini quasipercetivi in campi con stimulazione omogenea, Rivista di
Psicologia, 49, 730.
Khler, W. 1924. Physische Gestalten in Ruhe und im stationren Zustand. Erlangen, Germany:
Verlag der philososphischen Akademie.
Khler, W., Held, R. i OConnell, D. N. 1952. An investigation of cortical currents, Proceedings
of the American Philosophical Society, 96, 290330.
Kruggel, F., Hermann, C. F., Wiggins, C. J. i von Cramon, D. Y. 2001. Hemodynamic and elec-
troencephalographic responses to illusory figures: recording of the evoked potentials
during functional MRI, Neuroimage, 14, 13271336.
Li, X., Cave, K. R. i Wolfe, J. M. 2007. Kanizsa-type subjective contours do not guide atten-
tional deployment in visual search but line termination contours do, Perception &
Psychophysics, 70, (3), 477488.
Meadows, J. C. 1974. Disturbed perception of colors associated with localized cerebral lesions,
Brain, 97, 615632.
Mendola, J. D., Dale, A. M., Fischl, B., Liu, A. K. i Tootell, R. B. H. 1999. The representation of
illusory and real contours in human cortical visual areas revealed by functional mag-
netic resonance imaging, Journal of Neuroscience, 19, 85608572.
Revonsuo, A. 1999. Binding and phenomenal unity of consciousness, Consciousness and
Cognition, 8, 173185.
Schneider, W. i Shiffrin, R. M. 1977. Controlled and automatic human information process-
ing: I. Detection, search, and attention, Psychological Review, 84, (1), 166.
Searl, J. R. (1997). The mystery of consciousness. New York: New York Review.
Sereno, M. I., Dale, A.M., Reppas, J.B., Kwong, K.K., Belliveau, J.W., Brady, T. J., Rosen, B. R. i
Tootell, R. B. 1995. Borders of multiple visual areas in humans revealed by functional
magnetic resonance imaging, Science, 268, 889893.
Treisman, A. i Gelade, G. 1980. A feature-integration theory of attention, Cognitive Psychology,
12, 97136.
Treisman, A. i Schmidt, H. 1982. Illusory conjunctions in the perception of objects, Cognitive
Psychology, 14, 107141.
von der Heydt, R., Peterhans, E. i Baumgartner, G. 1984. Illusory contours and cortical neuron
responses, Science, 224, 12601262.
Wolfe, J. M. 1998. Visual searc,. Poglavlje u H. Pashler (prir.), Attention, London, UK:
University College London Press.
Zeki, S.M. 1992. A vision of the brain. Oxford: Blackwell.
Zihl, J., von Cramon, D. i Mai, N. 1983. Selective disturbance of movement vision after bilat-
eral brain damage, Brain, 106, 313340.
trei
Treiprogram
program ZIMAPROLEE 2014.
159.964.2:1
165 .
MILANKO GOVEDARICA
GRINBAUMOVA KRITIKA FROJDOVSKE

PSIHOANALIZE*
Grinbaumova kritika psihoanalize tie se odnosa izmeu frojdovskih objanjenja i

evidencije. Za razliku od Popera, ovaj filozof smatra da frojdovska psihoanaliza
nije metafizika nego nauna teorija, zato to njena objanjenja mogu biti opovrg-
nuta ili potvrena odgovarajuom empirijskom evidencijom. Meutim, on kritikuje
Frojda zbog iskljuivog oslanjanja na kliniku evidenciju, ukazujui na neophod-
nost izvanklinikog, eksperimentalnog i epidemolokog potvrivanja psihoana-
litikih hipoteza. U razmatranju Grinbaumovih shvatanja, posebna panja e biti
posveena kritici Frojdovog retrospektivnog testiranja vlastitih etiolokih hipoteza.
U fokusu ispitivanja e biti i Grinbaumova reafirmacija Milovog kombinovanog
metoda slaganja i razlike, kao nezaobilaznog kanona uzronog zakljuivanja u svim
disciplinama, pa i u psihoanalizi.
Kljune rei: psihoanalitika objanjenja, izvanklinika evidencija, Grinbaum.
1. Grinbaum versus Poper

Na filozofsko prouavanje psihoanalize, Grinbaum je bio podstaknut neza-
dovoljavajuim nainom kritike Frojdovog uenja od strane Karla Popera.
Naime, ovaj ameriki filozof je uoio da Poperova ocena frojdovske psiho-
analize kao pseudo-nauke nije zasnovana na temeljitom prouavanju tog
uenja, ve na paualnim konstatacijama, to ga je navelo da se sam poza-
bavi detaljnim istraivanjem Frojdovog dela. Zbog toga se, od 1975. godi-
ne, Grinbaum posveuje sistematskom izuavanju Frojdovih spisa, to je
rezultiralo serijom njegovih lanaka o epistemolokim problemima u vezi
sa psihoanalizom, koji su objavljivani u najeminentnijim filozofskim aso-
pisima dananjice.
* Ovaj tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Logiko-epistemoloki

osnovi nauke i metafizike Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu,
koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
(br. projekta: 179067).
U naem razmatranju uzeemo u obzir jedan od njegovih prvih lana- 37

ka iz filozofije psihoanalize, a to je tekst pod naslovom Da li je frojdov-
ska psihoanalitika teorija pseudo-nauna po Karl Poperovom kriterijumu
razgranienja? (1979). Sem toga, on je objavio i dve knjige iz ove obla-
sti The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique (1984) i
Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis (1993) pri emu je ova
druga sainjena od lanaka koji predstavljaju autorove odgovore na kritike
i diskusije, proistekle na osnovu njegove prethodne knjige. Obe ove knjige,
takoe emo uzeti u razmatranje.
U emu se sastoji sutina Poperove kritike psihoanalize? Ovaj zastu-
pnik falsifikacionistikog stanovita u filozofiji nauke svrstava Frojdovo
uenje u isti tabor sa Marksovom teorijom istorije i individualnom psi-
hologijom Alfreda Adlera, smatrajui da te tri teorije, iako nastupaju kao
nauke, zaista imaju vie zajednikog sa primitivnim mitovima nego sa nau-
kom; i da vie lie na astrologiju nego na astronomiju.1 Prema njegovom
miljenju, problem sa teorijama kao to je psihoanaliza sastoji se u njihovoj
sposobnosti da sve objasne, odnosno, u tome to su one tako formulisa-
ne da se bilo koje stanje stvari ili tok dogaaja mogu shvatiti kao njihova
empirijska potvrda.
U ovom smislu, frojdisti i (psiho)analitiari su isticali da su njiho-
ve teorije neprestano verifikovane njihovim 'klinikim opservacijama',2
ukazuje Poper. Pri tome, on smatra da iz slinosti psihoanalize sa mit-
skim oblicima saznanja ne sledi da je ova teorija bezvredna ili da je liena
heuristikog znaaja, ve samo to da nije opravdana njena autoproklama-
cija o vlastitom posedovanju naunog statusa. Drugim reima, ovaj filo-
zof zastupa tezu da psihoanaliza nije nauna teorija, ve pseudo-nauna
ili metafizika koncepcija, ne osporavajui to da neke metafizike tvrdnje
u Frojdovom uenju mogu imati indirektno vanu hipotetiku ulogu u
razvoju naunog saznanja.
Poperu je psihoanaliza bila interesantna upravo u kontekstu traenja
reenja za problem demarkacije izmeu nauke i pseudo-nauke. Bavei se
ovim pitanjem, on dolazi do zakljuka da neku teoriju ne ini naunom
stepen njene potvrenosti empirijskom evidencijom koji je navodno
veoma visok u sluaju psihoanalize, kao i astrologije ve njena podlo-
nost opovrgavanju. Po njegovim reima, teorija koja se ne moe oboriti
bilo kakvim dogaajem je nenauna. Nemogunost opovrgavanja nije vrli-
na jedne teorije (kao to ljudi esto misle), ve njen nedostatak.3
1 K. Poper, Nauka, pseudo-nauka i falsifikacionalizam, u: O. Savi (ur.),
Filozofsko itanje Frojda, IIC SSOS, Beograd, 1988, 44.

2 Ibid., 45.
3 Ibid., 47.
38 U ovom smislu, Poper istie da je loa i nenauna ona teorija koja nije
restriktivna, tj. koja u eksplanatornom pogledu doputa razliite ili sve
potencijalne ishode relevantnog toka dogaaja, dok, prema njemu, prava
nauka podrazumeva riskantna predvianja i iskljuivost u teorijskim oe-
kivanjima. Mislei da psihoanaliza malo toga zabranjuje u svojim teorij-
skim predvianjima moguih ishoda psihikih procesa, britanski filozof je
smatrao da ona upravo zato zasluuje negativnu epistemoloku ocenu, te
da zbog ove svoje imunosti na pobijanje predstavlja tipian primer pseu-
do-naune teorije. U svakom sluaju, sumirajui na negativnom primeru
psihoanalize i drugih pomenutih teorija distinktivna svojstva naune
racionalnosti, kao osnovu za demarkaciju u odnosu na pseudo-nauku, on
potencira to da je kriterijum naunog statusa jedne teorije njena podlo-
nost falsifikovanju ili oborivost ili mogunost preispitivanja.4
Zapoinjui svoje bavljenje filozofijom psihoanalize, Grinbaum je
nastojao da pokae da Poper nije bio u pravu, odnosno da Frojdova teo-
rija jeste nauna po falsifikacionistikom kriterijumu razgranienja izme-
u nauke i pseudo-nauke. Prema sudu ovog amerikog filozofa, Poperove
tvrdnje o sveobjanjavalakom karakteru psihoanalitike teorije i njenoj
navodnoj neoborivosti nisu utemeljene na poznavanju Frojdovih vlasti-
tih stavova, njegovih spisa i istraivako-klinike prakse, poto oni navo-
de upravo na suprotan zakljuak. Stoga je Grinbaum svoj zadatak video u
dokazivanju da je sam Frojd veoma uvaavao pobijajuu empirijsku evi-
denciju, da su psihoanalitike tvrdnje formulisane tako da mogu biti opo-
vrgnute, kao i da postoji vie konkretnih primera opovrgljivosti u istorij-
skom razvoju frojdovske psihoanalize.
Pri tome, smatrajui da se u pozadini Poperovih optubi na raun
Frojdovog uenja nalazi njegov napad na tradicionalno induktivistiko
shvatanje naune racionalnosti, ovaj filozof pokuava da odbrani induk-
tivistiko stanovite, tj. tezu da induktivistiki kriterijum naunosti nije
manje strog od falsifikacionistikog, to potvruje po Grinbaumovom
miljenju i primer psihoanalize. Suprotno Poperu, on smatra da nedosta-
tak psihoanalitike teorije nije u navodnoj neopovrgljivosti, nego u njenoj
nedovoljnoj empirijskoj potvrenosti evidencijom koja bi bila nezavisna
od klinike prakse. Ameriki autor pie:
Poper je nita manje nemaran u svojoj proceni frojdovskih objanjenja nego
u svom prikazu induktivizma. Pokazae se, u stvari, da je njegovo karikiranje
induktivizma istovrsno sa pogrenim predstavljanjem frojdovskih objanjenja.5
4 Ibid., 47.
5 A. Grinbaum, Da li je frojdovska psihoanalitika teorija pseudo-nauna po
Karl Poperovom kriterijumu razgranienja?, u: O. Savi (ur.) Filozofsko itanje Frojda,
126.
Prema Grinbaumovom shvatanju, Poper je na primeru psihoanalize sim- 39

plifikovao smisao induktivne metode, na taj nain to je potencirao tezu
da induktivistiki pristup omoguava Frojdovom uenju da vri retroak-
tivna podeavanja teorijskih tvrdnji, kako bi se one uinile saglasnim sa
novosteenom empirijskom evidencijom. Naime, Grinbaum objanjava da
je zastupnik falsifikacionizma izgubio iz vida to da i u okviru induktivizma
postoji ogranienje proglaenja posledice6, koje podrazumeva zahtev da
se logike posledice date teorije moraju izvesti i saoptiti pre pristupanja
kontrolisanom posmatranju, kako bi se iskljuilo retroaktivno usklaivanje
relevantnih hipoteza i opservacionih nalaza.
Ovo ogranienje je makar preutno prisutno i u Frojdovom uenju i,
upravo zahvaljujui tome, frojdovska psihoanaliza ima relevantan empirij-
ski sadraj, za razliku od novofrojdovske teorije Hajnca Hartmana, koju
ameriki filozof navodi kao kontraprimer. Nasuprot Poperovom turom
poznavanju Frojdovog opusa i ilustrovanju vlastite teze pomou jed-
nog iskonstruisanog sluaja uspenog psihoanalitikog objanjenja dvaju
suprotnih oblika ponaanja odraslog oveka prema detetu, Grinbaum se
uputa u egzegezu nekih konkretnih hipoteza osnivaa psihoanalize, koje
su opovrgljive u poperovskom smislu. Po njegovim reima, onaj ko ima u
vidu stvarni razvoj Frojdove misli nai e da su po pravilu njegove ponav-
ljane modifikacije sopstvene teorije bile oito motivisane evidencijom, i
teko da su idiosinkratine ili kapriciozne. Pitam se zato Poper i njegovi
sledbenici nisu bili pokolebani svojom obavezom da sprovedu neku stvar-
nu egzegezu Frojda?7
To da Frojdovo uenje zadovoljava Poperov falsifikacionistiki kriteri-
jum, Grinbaum u ovom svom ranom tekstu ilustruje, izmeu ostalog, kroz
sledee primere pretpostavljene opovrgljivosti karakteristinih hipoteza
frojdovske psihoanalize: o seksualnoj etiologiji opsesije (u vezi sa sluajem
oveka pacova), o snu kao ispunjenju elje, o potiskivanju homoseksu-
alnosti kao uzroniku paranoje i o tipologiji oralnog karaktera. Na primer,
prema hipotezi o oralnom tipu linosti mukarci koji ispoljavaju vie nego
prosenu osobinu zavisnosti iz skupine oralnih osobina trebalo bi da poka-
zuju u skladu sa tim izrazitiju preferenciju ena sa velikim grudima.8 Ovu
hipotezu ne samo da je u principu mogue opovrgnuti, nego su i sprove-
dena odgovarajua eksperimentalna istraivanja, od strane psihologa A.
Skodela, iji rezultati pokazuju da su ljudi koji po testu tematske apercep-
cije ispoljavaju veu zavisnost preferirali ene sa malim grudima.9
6 Ibid., 124.
7 Ibid., 128.
8 Ibid., 135.
9 Ibid., 135.
40 Mogui manevar za spaavanje ove prvobitne hipoteze jeste post hoc

postuliranje pomone hipoteze o pojavi tzv. reaktivne formacije, suprotnog
manifestovanja bazine sklonosti, na ta je posebnu panju skretao poznati
psiholog Hans Ajzenk, kritikujui psihoanalizu zbog takvih ad hoc reenja.
Meutim, Grinbaum objanjava da je Ajzenkova kritika opravdana samo
kada su u pitanju neki novofrojdisti, koji su zaista esto pribegavali imuni-
zaciji psihoanalize protiv pobijanja putem ideje o reaktivnoj formaciji, sma-
trajui da je ona, sa druge strane, neosnovana kada je re o samom Frojdu,
zato to je osniva psihoanalize implicitno drao do pomenutog ogranie-
nja proglaenja posledice, i u pogledu pribavljanja nezavisne evidencije za
sluajeve aktiviranja reaktivne formacije kao odbrambenog mehanizma.
U svojim knjigama iz 1984. i 1993. godine, Grinbaum detaljnije razma-
tra ostale primere opovrgljivosti Frojdovih hipoteza. Tako on podsea da je
Frojd i samim naslovom jednog svog lanka Sluaj paranoje koji se suprot-
stavlja psihoanalitikoj teoriji bolesti (1915) posvedoio to da empirijska
evidencija moe da ospori njegovo uenje. Naime, psihoanalitika hipoteza
o etiologiji paranoje iskljuuje mogunost da predmet paranoidnih deluzija
bude osoba suprotnog pola, pa empirijsko pojavljivanje takvog sluaja, koje
je u ovom tekstu konstatovao i sam Frojd, pobija tu teorijsku pretpostavku
ili namee potrebu za pruanjem ad hoc objanjenja. Napominjui da je
Poper priznao da je iz druge ruke bio informisan o ovom primeru opovr-
gljivosti frojdovske psihoanalize, ameriki filozof ukazuje da je zastupnik
falsifikacionizma nastojao da minimizira njegov znaaj, time to je tvrdio
da nije re o kljunom ili bazinom delu Frojdovog uenja.
Meutim, ovaj Poperov manevar Grinbaum obesnauje time to se
poziva na rei osnivaa psihoanalize, koje nedvosmisleno potvruju da
je represivna etiologija neuroza [je] najfundamentalniji deo Frojdove
graevine.10 Na ovaj nain, ameriki filozof psihoanalize dokazuje da je
Poper pogreno dijagnostikovao naune nedostatke Frojdove teorije, kada
je tvrdio da ona pati od neopovrgljivosti. Pri tome, on pokazuje da postoji
inkoherentnost izmeu dve kljune teze u Poperovoj kritici frojdovske psi-
hoanalize, a to su sledee tvrdnje:
(1) logiki, psihoanalitika teorija je neoboriva bilo kojim ljudskim ponaanjem i
(2) suoeni sa evidencijom koja se ini nepovoljnom, Frojd i njegovi sledbenici su
uvek izbegavali pobijanje pomou pribegavanja imunizirajuim manevrima.11
Inkoherentnost se tie toga da logika neoborivost neke teorije isklju-
uje mogunost da se pojavi pobijajua evidencija u odnosu na nju, pa
samim tim i da se javi potreba za njenim ad hoc spasavanjem. Toliko o
Grinbaumovom diskreditovanju falsifikacionizma.
10 A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, International
Univ. Press, Madison, Connecticut, 1993, 59.
11 Ibid., 51.
2. Scijentizam i epistemoloki deficiti Frojdovog uenja 41
Polazei od kritike Poperovog shvatanja psihoanalize, Grinbaum se poste-

peno uputao i u razmatranje drugaijih vidova recepcije Frojdovog dela.
Izmeu ostalog, on je znaajnu panju posvetio osporavanju Habermasove
kritiko-hermeneutike rekonstrukcije psihoanalize. Pri tome, Grinbaum
opravdava Frojdov (prirodno-nauni) scijentizam, odnosno, njegovo sci-
jentistiko samorazumevanje, smatrajui da je re o orijentaciji koja je u
filozofskom pogledu bolja od drugih, a ujedno je i saglasna sa sutinom
psihoanalitikog uenja.
Prema shvatanju amerikog autora, potpuno je promaena ocena
kojoj su bili skloni Habermas i ostali predstavnici Frankfurtske kole da
scijentizam predstavlja poziciju lane neutralnosti, iza koje se krije svo-
jevrsna ideologija imperijalizma, u smislu promovisanja nekontrolisanog
uveavanja ljudske moi nad prirodom. Nasuprot ovoj ideolokoj diskre-
ditaciji, Grinbaum je uveren da je scijentizam istinski umereno i nepreten-
ciozno stanovite, koje je veoma dragoceno upravo kao korektiv za razne
oblike filozofskog fundamentalizma i radikalizma, ukljuujui i onaj svoj-
stven utopijskom miljenju pripadnika kritike teorije drutva. Izmeu
ostalog, on je svoje verovanje potkrepio time to je pokazao da se filozof-
ska neutralnost scijentizma ogleda u tome to ovo stanovite ne implicira
ontoloki fizikalizam, ve je ontoloki nereduktivno. Sa druge strane, to to
Grinbaum afirmie Frojdovu optu teorijsku orijentaciju, ne znai da on u
njegovom uenju ne pronalazi nedostatke koje treba izloiti otroj kritici.
Grinbaum konstatuje da Frojd nije otkrio nesvesno kako su to mnogi
skloni da tvrde zato to su o nesvesnim psihikim procesima znatno pre
njega pisali mnogi filozofi, kao to su u novijim vremenima inili Johan
Herbart, Artur openhauer i Eduard fon Hartman. Meutim, injenica je
da je upravo psihoanaliza izvrila presudan uticaj na dananje razumeva-
nje psihikog ivota, to nije sluaj sa pomenutim filozofskim koncepcija-
ma. Pitajui se zbog ega je to tako, Grinbaum istie: faktor koji je mogao
uiniti psihoanalizu tako izvanredno uticajnom u nekim segmentima nae
kulture bila je Frojdova naroita artikulacija pretpostavljene kauzalne uloge
nesvesnih procesa.12
Drugim reima, ako imamo u vidu da se nauno saznanje odlikuje
pruanjem kauzalnih objanjenja, to znai da ameriki filozof zastupa tezu
da je scijentistiki pristup nesvesnom ono to je psihoanalizu uinilo toli-
ko znaajnom. Po ovom shvatanju, scijentizam je specifino i imanentno
svojstvo Frojdovog uenja o nesvesnom, a ne neka njemu strana i vetaki
pridodata misaona orijentacija, kao to misle hermeneutiki orijentisani
filozofi, poput Habermasa. Prema Grinbaumovom tumaenju, nije nimalo
12 Ibid., 2.
42 sluajna akauzalistika orijentacija kod onih koji zastupaju hermeneutiku

rekonstrukciju psihoanalize, ali je ona kontraproduktivna za njih same
posledica njihovog shvatanja da kauzalna objanjenja u psihoanalizi pred-
stavljaju anahronizam, jeste to da oni sami postaju zarobljenici anahrone
uzaludne filozofske spekulacije o nesvesnom, poput pomenutih Frojdovih
prethodnika.13
Ameriki autor objanjava da je scijentizam superiorniji od hermene-
utikog stanovita, izmeu ostalog i zato to ovom misaonom stavu nije
svojstveno vetako suprotstavljanje razloga i uzroka, tj. objanjenja ljud-
skih postupaka pomou razloga i njihovog objanjenja putem uzroka, to
je greka koju ine hermeneutiki filozofi. U Frojdovom uenju nije pri-
sutna ova lana suprotnost, pa njegovo scijentistiko samorazumevanje ne
samo da je koherentno, nego je i u znaajnoj teorijskoj prednosti u odnosu
na hermeneutike kritike i navodne korekcije, smatra Grinbaum. Te her-
meneutike popravke podrazumevaju tezu da se Frojdova greka sasto-
ji u tome to je motivaciona objanjenja, koja nudi psihoanaliza, smatrao
jednom vrstom kauzalnih objanjenja, umesto da nesvesne motive shvati
kao razloge i kao neto to je nesvodivo na uzroke, pa hermeneutiki autori
nastoje da psihoanalizu rekonstruiu u vidu jedne interpretativne tehni-
ke ili strategije, pomou koje se ljudsko ponaanje moe uiniti teleoloki
razumljivim, a ne kauzalno objanjivim i predvidljivim.
U pozadini ovakve rekonstrukcije Frojdovog uenja, na osnovu raz-
miljanja o ovekovom ponaanju po modelu intencionalnih akata i prak-
tinog silogizma, ameriki filozof pronalazi pogrenu pretpostavku da su
uzroci nuno fizikog karaktera, zbog ega su njeni nosioci skloni da afir-
miu razloge kao neto to nije fiziki determinisano, to je isto mentalno
svojstvo, to je smisaono i slobodno. Nasuprot takvom shvatanju, Grinbaum
potencira to da sutina uzronosti nije u fizikalnosti, to znai da i men-
talna stanja svesna (razlozi) i nesvesna (iracionalni motivi) mogu biti
uzroci, ba kao to je i Frojd tvrdio, recimo kada je isticao da je potisnuta
homoseksualna ljubav uzrono relevantna za oboljevanje od paranoidnih
deluzija.14 U tom smislu, zastupnik scijentistike filozofije psihoanalize
ukazuje da su proponenti hermeneutike rekonstrukcije Frojdovog uenja
nainili sledeu ontoloki reduktivnu fizikalistiku greku: oni su, naalost,
prevideli da uzrona relevantnost prethodnog stanja X za deavanje Y nije
stvar fizikalnosti X; umesto toga, uzrona relevantnost se sastoji u tome da
X bilo da je fiziko, mentalno ili psihofiziko PRAVI RAZLIKU u dea-
vanju Y ili UTIE NA DOGAAJ Y.15
13 Uporediti: Ibid., 40.
14 Uporediti: A. Grnbaum, The Foundations of Psychoanalysis, Univ. of
California Press, Berkeley & Los Angeles, 1984, 76.
15 Ibid., 72.
Nasuprot simplifikovanom, hermeneutikom, shvatanju uzronosti 43

kao fizike nunosti, Grinbaum istie da Frojdova scijentistika pozicija
podrazumeva to da ono to je uzrono relevantno ne samo da ne mora biti
fizikog karaktera, ve ne mora posedovati ni modalitet nunosti. Naime,
relacija uzrone relevantnosti je manje zahtevna od relacije uzrone nu-
nosti ili uzrone dovoljnosti, ali i ona zauzima veoma znaajno mesto unu-
tar naunih teorija. U tom smislu, ameriki autor objanjava da pozivanje
na uzronu relevantnost nije neto to je svojstveno samo za psihoanalizu,
jer je ono prisutno i u somatskoj medicini.16
Sa druge strane, hermeneutiko pribegavanje razlozima koji nisu uzro-
ci, a u cilju navodnog spasavanja individualnih varijacija i slobode izbora
od scijentistike psihoanalize, ispostavlja se kao bespredmetno, zato to je
Frojd pokazao da intencionalna objanjenja nisu inkompatibilna sa kau-
zalnim, odnosno, da su u psihikom ivotu razlozi jedna vrsta motiva, pa
samim tim i jedna potklasa uzroka u najirem smislu, naglaava Grinbaum.
Prema interpretaciji ovog filozofa, intencionalna objanjenja imaju formu
praktinog silogizma, to znai da ona podrazumevaju to da odgovarajua
elja (velika premisa) i verovanje o nainu njenog ispunjenja (mala premi-
sa) predstavljaju razloge, koji imaju uzronu ulogu u nastajanju neke rad-
nje. Pri tome, on istie da se intencionalno mogu objanjavati samo svesni
psihiki procesi, smatrajui da je neosnovano nastojanje hermeneutikih
autora a mestimino i samog Frojda da potisnute psihike sadraje
tumae kao razloge, tj. po modelu praktinog silogizma.
Po njegovom tumaenju, ne postoji nesvesno planirana radnja, koja
je zasnovana na verovanju o vezi izmeu sredstava i ciljeva,17 a o intencio-
nalnosti i predumiljaju u tipinim psihoanalitikim objanjenjima nesve-
snog ponaanja moe se govoriti samo u metaforikom smislu. Saglasno
tome, Grinbaum podsea da je Frojd sutinu sna video u ispunjenju elje,
ali da nikada nije tvrdio da snevanje proizlazi i iz snevaevog verovanja
da snovienje predstavlja pravi nain za ostvarenje eljenog, to znai
da u nesvesnim procesima nedostaje drugi element intencionalnog para,
mala premisa, bez ega nema uslova za adekvatno teleoloko razumevanje.
Iz svega toga, ovaj filozof izvodi zakljuak da su intencionalna objanje-
nja ogranienog dometa, i da je sasvim opravdano to to u psihoanalizi
u skladu sa nesvesnim kao njenim glavnim predmetom preovladavaju
neintencionalna uzrona objanjenja.
U svojoj paljivoj egzegezi Frojdovih spisa, zastupnik scijentistike filo-
zofije psihoanalize je doao do nedvosmislenog zakljuka da teorija poti-
skivanja predstavlja centralni deo doktrine austrijskog naunika. Drugim
16 Videti: Ibid., 734.
17 Ibid., 78.
44 reima, to znai da je uenje o dinamici nesvesnog najznaajniji segment

psihoanalitike teorije. Sam Frojd je ovaj deo svog uenja smatrao neupo-
redivo vanijim od metapsihologije, zato to se on moe empirijski testira-
ti, to nije sluaj sa metapsiholokom spekulacijom. Prema Grinbaumovoj
interpretaciji, poto je Frojd odustao od metapsihologije, umesto tim ter-
minom, najoptiji deo njegove doktrine primerenije je nazivati psihoanali-
tikom teorijom linosti.
Meutim, ova terminoloka promena ne menja bitno Frojdove osnov-
ne istraivake prioritete, ne samo zato to je u fokusu njegovog shvatanja
linosti upravo teorija potiskivanja, nego i zbog toga to se psihoanaliti-
ka teorija linosti po miljenju njenog tvorca moe najbolje testirati
u sklopu kliniko-empirijske provere etiolokih hipoteza o patogenom
potiskivanju. Saglasno tome, Grinbaum vri dodatno preciziranje, tako to
potencira tezu da je kliniki aspekt teorije potiskivanja, koji se tie uzronih
objanjenja i terapijskog saniranja psihoneuroza, njen najvaniji segment,
moglo bi se rei: sr sri, odnosno, najznaajniji deo Frojdovog uenja u
celini. Stoga, ameriki filozof svoju ocenu naunih dometa Frojdovog ue-
nja zasniva upravo na detaljnom razmatranju psihoanalitike klinike teo-
rije i klinikog metoda istraivanja.
Prema Grinbaumovim komentarima, Frojdova epistemoloko-meto-
doloka shvatanja svedoe o njegovoj iskrenoj scijentistikoj orijentaciji,
a uz to su sama po sebi briljantna i veoma sofisticirana. tavie, ameri-
ki filozof psihoanalize smatra da je stepen njihove sofisticiranosti na tako
visokom nivou, da mnogi njegovi sledbenici, istraivai i kritiari nisu
uspeli da shvate sutinu i znaaj Frojdove argumentacije. Po njegovim
reima, osniva psihoanalize je u predavanju iz 1917. godine, objavljenim
pod naslovom Analitika terapija, izloio svoju kardinalnu epistemoloku
odbranu psihoanalitikog metoda klinikog istraivanja i testiranja, glavno
opravdanje, iji znaaj je ostao potpuno neprimeen u literaturi, koliko je
meni poznato, dok sam nisam skrenuo panju na njegovu vanost.18
Povod za ovu odbranu bile su ozbiljne sumnje o objektivnoj zasnova-
nosti analitikog postupka, odnosno o objektivnosti psiholokih saznanja
na kojima poiva i do kojih dovodi analitika terapija, a ticale su se optubi
da u psihoanalizi preveliku ulogu igra ono to analitiar sugerie analizan-
tu. Naime, iako je psihoanalitika terapeutska tehnika nastala kao Frojdova
korekcija Brojerove katarziko-hipnotike terapije, koja se zasnivala na pri-
meni direktne sugestije u privremenom otklanjanju neurotinih simptoma,
i u njoj je sugestivna mo terapeuta zadrala vanu ulogu ne u hipnoti-
kom vidu, ve u smislu svojevrsnog vaspitnog uticaja lekara na dublje i traj-
ne promene u linosti pacijenta, zahvaljujui procesu tzv. transfera/prenosa
18 Ibid., 135.
i putem analitikih interpretativnih konstrukcija. Grinbaum skree panju 45

da se upravo u toj vaspitnoj ulozi psihoanalitiara krije opasnost od (neho-
tine) sugestibilne indoktrinacije analizanta i, samim tim, od ugroavanja
epistemike vrednosti dobijenih klinikih rezultata, ega je i sm Frojd bio
svestan, pa je pristupio epistemolokoj odbrani analitike terapije.
Ameriki filozof ocenjuje da je unutar celokupnog Frojdovog spisatelj-
skog opusa, u epistemolokom pogledu najznaajnije jedno mesto iz pre-
davanja/spisa Analitika terapija. Pri tome, on referira na ono mesto gde se
Frojd obraa svojim skeptinim sluaocima, i kae:
Rei ete sad svejedno da li pokretaku silu nae analize nazivamo prenosom
ili sugestijom da ipak postoji opasnost da uticanje na bolesnika ne uini sum-
njivom objektivnu pouzdanost naih nalaza. Ono to je od koristi terapiji od tete
je za istraivanje. To je prigovor koji je najee upuivan psihoanalizi, a mora
se priznati da se, iako nije taan, ne moe ipak odbaciti kao nerazuman. Ali kad
bi taj prigovor bio opravdan, onda psihoanaliza ne bi bila nita drugo do jedna
osobito dobro maskirana i osobito uspena vrsta leenja sugestijom, te bismo
smeli uzeti olako sva njena tvrenja o ivotnim uticajima, o psihikoj dinamici, o
nesvesnome. Tako i misle protivnici; naroito u sve to se odnosi na znaaj seksu-
alnih doivljaja, ako ne ak i u same te doivljaje, mi smo, 'vele' ubedili bolesnike,
poto su takve kombinacije postale u naoj pokvarenoj fantaziji. Opovrgavanje tih
prigovora uspeva lake pozivanjem na iskustvo, nego pomou teorije. Ko je sam
vrio psihoanalize, mogao se nebrojeno puta uveriti o tome da je nemogue na taj
nain sugerisati bolesnika. Nije, naravno, nikakva tekoa da se on uini prista-
licom izvesne teorije i da tako i on sudeluje u nekoj mogunoj zabludi lekarevoj.
On se pri tom ponaa kao i drugi, kao ak, ali se time uticalo samo na njegovu
inteligenciju, a ne na njegovu bolest. Meutim, reenje njegovih konflikata i savla-
ivanje njegovih otpora polazi za rukom samo ako su mu date takve pripremne
predstave koje su u skladu [u odnosu podudaranja prim. M. G.] sa stvarnou
u njemu. to je u lekarevim pretpostavkama bilo netano, to opet ispada u toku
analize, mora biti povueno i zamenjeno onim to je tanije.19
Prema Grinbaumovoj interpretaciji, upravo u navedenim reenicama a
posebno u pretposlednjoj sadrana je Frojdova kljuna epistemoloka
odbrana od prigovora o sugestivnosti psihoanalize, koja se moe logiki
sistematizovati u formi argumenta, to ameriki autor i ini, nazivajui ga
argumentom podudaranja (The Tally Argument). Sutina ovog argumen-
ta sastoji se u tvrdnji da samo istiniti uvidi analitiara mogu dovesti do
izleenja analizanta, to bi znailo da odriv terapeutski uspeh psihoanali-
ze svedoi o tome da njeni kliniki nalazi nisu epistemiki kontaminirani
putem (lane) sugestije.
Branilac scijentistike filozofije psihoanalize istie da se osnovne pret-
postavke Frojdove klinike teorije mogu izraziti kao:
19 S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1979, 4234.
46 konjunkcija dva kauzalno nuna uslova, kao to sledi: (1) samo psihoanalitiki
metod interpretacije i tretmana moe pruiti ili posredovati pacijentov taan
uvid u nesvesne patogene njegove psihoneuroze, i (2) analizantov taan uvid u
etiologiju njegove patnje i u nesvesnu dinamiku njegovog karaktera je, za uzvrat,
kauzalno nuan za terapeutsku pobedu nad njegovom neurozom.20
Ova konjunkcija, koju Grinbaum naziva tezom nunih uslova, govo-
ri nam o tome da uspenog i trajnog izleenja psihoneuroze ne moe biti
bez istinitih psiholokih uvida, koje moe da prui jedino psihoanaliza.
Skrenuvi panju da se teza nunih uslova odnosi samo na psihoneuroze,
kao posebnu klasu mentalnih poremeaja, ameriki autor istie da ova teza
iziskuje ne samo da ne postoji spontana remisija psihoneuroze, nego tako-
e i da, ako uopte postoje neka izleenja, psihoanaliza jeste jedinstveno
terapeutska za takve poremeaje, u poreenju sa bilo kojim drugim rival-
skim terapijama.21
Uz isticanje dodatnog uslova da klinika evidencija zaista svedoi da
postoje empirijske potvrde ovakvih sluajeva, sluajeva psihoanalitiki
uspeno izleenih pacijenata (P), Grinbaum ukazuje da se iz gornje kon-
junkcije mogu izvesti sledea dva zakljuka:
1. zakljuak. Psihoanalitike interpretacije skrivenih uzroka P-ovog ponaanja,
koje su mu date od strane njegovog analitiara, zaista su tane, i prema tome
kao to se Frojd izraava ove interpretacije 'se podudaraju sa onim to je
stvarno' u P.
2. zakljuak. Samo analitiki tretman mogao je da uini da se pobedi P-ova
psihoneuroza.22
Izloene dve premise i navedena dva zakljuka sainjavaju argument podu-
daranja, kljuni dokaz epistemike vrednosti psihoanalitike teorije, koji je
logiki uobliio ameriki filozof, na osnovu svoje imanentne interpretacije
glavnih scijentistiko-klinikih pretpostavki Frojdovog uenja.
Meutim, pored imanentne interpretacije, Grinbaum iznosi i ima-
nentnu scijentistiku kritiku Frojdovog pokuaja terapeutskog opravdanja
psihoanalitike teorije. On hvali optu orijentaciju i naune ciljeve kojima
je teio austrijski istraiva nesvesnog, kao i briljantne uvide do kojih je
dolazio u tim stremljenjima, ali mu i prigovara to da nije postigao zado-
voljavajui uspeh u realizaciji postavljenog zadatka naunog dokazivanja
vlastitog uenja. Pri tome, ameriki filozof nauke i psihoanalize konstatuje
da je u svojim poznim godinama i sam Frojd obesnaio argument podu-
daranja, tako to je postepeno oslabio obe njegove premise. Naime, tada
je tvorac psihoanalize priznao da njegova terapeutska tehnika nije u sta-
20 A. Grnbaum, The Foundations of Psychoanalysis, 139140.
21 Ibid., 140.
22 Ibid., 140.
nju da obezbedi efikasnu zatitu od obnavljanja psihoneuroze od koje se 47

pacijent leio, to praktino znai da se dinamika psihoanalitike terapije
nije pokazala kao sutinski drugaija i uspenija od kritikovane hipnotike
tehnike. Poto privremeno uspeni efekti psihoanalitikog leenja daju za
pravo sumnjama o sugestivnoj i epistemiki neosnovanoj prirodi Frojdove
terapije, Grinbaum konstatuje da pomenuto priznanje sa sobom povlai to
da je argument podudaranja pretrpeo potpuni fijasko.
Sem toga, ovaj filozof uzima u obzir i tvrdnje drugih analitiara, koje
ukazuju da u mnogim sluajevima dolazi do spontanih remisija psiho-
neuroza do razreenja unutranjih konflikata putem spontanog sazre-
vanja analizantovog ega kao i odgovarajua komparativna istraivanja,
iji rezultati pokazuju odsustvo bilo koje vrste superiornosti psihoanalize
u odnosu na rivalske terapeutske tehnike. Po njegovim reima, ako anali-
tiki tretman, dakle, nije superioran u odnosu na njegove rivale, u znaaj-
nim dijagnostikim kategorijama, postaje prilino razumno mada ne i
primoravajue interpretirati njegova terapeutska dostignua kao placebo
efekte.23
U sklopu ovih Grinbaumovih kritikih razmatranja, za nas je najinte-
resantnije njegovo preispitivanje Frojdovih etiolokih shvatanja, tj. teorije o
potiskivanju kao uzroku psihoneuroze, pa emo se u nastavku usredsrediti
upravo na pitanja iz tog domena.
U svom preispitivanju Frojdove etioloke koncepcije psihoneuroza,
ameriki pristalica scijentistike filozofije psihoanalize polazi od konsta-
tacije da ova koncepcija nije originalna u naunom smislu, zato to se ona,
u pogledu naunosti, ne razlikuje sutinski od Brojerove pozicije. U tom
smislu, Grinbaum pie o zajednikom Brojerovom i Frojdovom shvatanju
o represivnoj etiologiji psihoneuroza, smatrajui da je sa teorijskim dis-
tanciranjem tvorca psihoanalize od korienja katarzike metode, koju je
upotrebljavao njegov uitelj, modifikacija pomenute etioloke koncepcije
postala sutinski sporna. Po reima amerikog autora, sr njihovog induk-
tivnog argumenta za zakljuivanje o represivnoj etiologiji moe se formuli-
sati na sledei nain: otklanjanje histerinog simptoma S posredstvom uki-
danja represije R jeste ubedljiva evidencija da je represija R bila uzrono
nuna za formiranje simptoma S.24
Prema Brojerovom i Frojdovom shvatanju, trajna eliminacija datog
neurotinog simptoma putem ukidanja potiskivanja kao uzroka, podrazu-
meva dve stvari: vraanje seanja na dogaaj koji ga je izazvao i pobui-
vanje odnosno, ponovno doivljavanje njegovog prateeg afekta. Ova
terapeutska tehnika nazvana je katarzikom i hipnotikom metodom, zato
23 Ibid., 161.
24 Ibid., 179.
48 to u njoj kljunu ulogu ima energetsko pranjenje blokiranih afekata, do

ega se dolazi hipnotiki indukovanim priseanjima pacijenta na trauma-
tine dogaaje iz vlastitog detinjstva. Meutim, primenjujui tu tehniku,
Frojd je doao do saznanja da njome postignuti efekti nisu trajnog karak-
tera, kao i da su oscilacije u njenim terapeutskim rezultatima presudno
zavisile od promena u linim odnosima izmeu pacijenta i doktora, a ne
od dinamike katarzikog rada.25 Stoga je rodonaelnik psihoanalize odu-
stao od katarzike tehnike i upotrebe hipnoze opredelivi se za koncept
dugotrajne analitike terapije i za rasvetljavanje potisnutih sadraja preko
pacijentovih slobodnih asocijacija, a ne putem njegovog dovoenja u stanje
hipnotisanosti ali verujui da ove korekcije ne ugroavaju pomenuti kli-
niki argument za uenje o represivnoj etiologiji psihoneuroza. Grinbaum
zastupa tezu da je takvo verovanje bez valjanog osnova.
Ameriki filozof objanjava kako Frojd pokuava da spase teoriju o
potiskivanju kao uzrono nunom uslovu za nastajanje psihoneuroza, na
taj nain to nastoji specifinije da odredi ta stoji u pozadini traumatinih
dogaaja koji su predmet represije. Naime, dok je Brojer pod represivnom
etiologijom podrazumevao potiskivanje seanja na traumatine dogaaje
povodom kojih se javila neuroza, posle razlaza sa njim osniva psihoanali-
ze ovaj proces vie nije shvatao kao nastajanje amnezije, kognitivne i afek-
tivne blokade u pogledu konkretnih dogaaja, nego u smislu dinamike
konstelacije razliitih spoljanjih i unutranjih inilaca. Pri tome, Frojd je
smatrao da je traumatian dogaaj samo neka vrsta spoljanjeg katalizatora
potiskivanja, dok je njegovu pravu osnovu video u dubinskim psihikim
procesima, a pre svega u seksualnim dispozicijama ljudi ka fiksaciji i regre-
siji libida.
Meutim, na ovaj nain se etioloki lanac produava do take na kojoj
postaje praktino bespredmetno govoriti o specifinim uzrocima psihone-
urotinih poremeaja, zato to proizlazi da se njihov krajnji uzrok nalazi u
seksualnoj organizaciji ljudskog roda, a to znai da ne moe biti govora o
pravljenju prepoznatljive razlike, to Grinbaum istie kao kljuno svojstvo
uzronosti. U tom smislu, ameriki filozof psihoanalize uoava inkoheren-
tnost u Frojdovoj modifikaciji koncepcije potiskivanja, tvrdei da se radi
o kolapsu terapeutskog argumenta za represivnu etiologiju,26 koji je od
krucijalne vanosti za scijentistika nastojanja ovog austrijskog istraivaa
nesvesnog.
Scijentistiki kritiar Frojda daje i znaajna razjanjenja u pogledu
dometa klinikog argumenta. Naime, on pravi suptilnu razliku izmeu ini-
cijalnog formiranja simptoma i kasnijeg odravanja simptoma, objanjava-
25Videti: S. Frojd, Autobiografija, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga osma,
Matica srpska, Novi Sad, 1979, 29.
26 A Grnbaum, The Foundations of Psychoanalysis, 185.
jui da bi ubedljiva klinika evidencija, mogla da predstavlja dokaz samo 49

za to da je potiskivanje traumatinog dogaaja E uzrono nuan uslov za
opstajanje datog neurotinog simptoma S, a ne i za njegovo nastajanje. Po
reima amerikog autora, odobrena terapeutska premisa ne bi opravdala
Brojerovu i Frojdovu ekstrapolaciju da je potiskivanje E bilo takoe uzro-
no nuan uslov za stvaranje S.27 To znai da se iz klinike potvrde ove
premise moe izvesti i sledei, bitno drugaiji, zakljuak:
Svesno traumatino iskustvo po sebi kao razliito od njegovog potiskivanja koje
nastaje bilo je odgovorno za inicijalno formiranje S, posle ega je nezadovoljstvo
(anksioznost) zbog traume aktiviralo potiskivanje E, koje je uzrono nuno samo
za odravanje S.28
Na taj nain, potencirajui tezu da su terapeutska dostignua putem uki-
danja potiskivanja irelevantna za pouzdano objanjenje uzroka nastajanja
psihoneuroza, Grinbaum dovodi u ozbiljnu sumnju odrivost celokupnog
uenja o represivnoj etiologiji. Preciznije reeno, on pokazuje da ovo ue-
nje ne moe biti valjano dokazano putem intra-klinike evidencije kao
to je mislio Frojd ve da su neophodne ekstra-klinike potvrde etiolo-
ke hipoteze osnivaa psihoanalize. Onima koji misle drugaije, ameriki
filozof poruuje da svoju tvrdnju o neosnovanosti njegove kritike treba da
potkrepe neim drugim, a ne time to istiu da autoru Osnova psihoanalize
nedostaje praktino iskustvo u korienju Frojdovog klinikog metoda.29
Grinbaum se bavi i pitanjem o mogunosti retrospektivnog testira-
nja represivne etiologije psihoneuroza, na koje prua negativan odgovor.
Primer takvog testiranja imamo u uvenom sluaju oveka pacova, to
je nadimak za Paula Lorenca, pacijenta koji je patio od opsesivnog straha
od pacova, o emu je Frojd izvestio u lanku Beleke o sluaju opsesivne
neuroze (1909). Iz Frojdove etioloke hipoteze sledilo je, u ovom sluaju, da
uzroke pacijentove neuroze treba traiti u snanom potiskivanju prerane i
preterane seksualne aktivnosti (masturbacije), koje je navodno podstaknu-
to strogim fizikim kanjavanjem od strane oca. Problem je bio u tome to
ni pacijent ni njegova majka nisu mogli da potvrde da je u ranom detinj-
stvu bilo znaajnijeg nanoenja fizike boli niti povodom neprimerenog
seksualnog ponaanja, niti u irem kontekstu to je osnivaa psihoanalize
navelo da modifikuje svoju etioloku teoriju, u tom smislu da je etioloki
znaaj faktikih dogaaja (seksualno-traumatinog znaenja) izjednaio sa
uzronom ulogom infantilnih fantazija istog sadraja.
Frojdov scijentistiki kritiar upozorava da je sa ovom modifikacijom
dodatno oteana objektivna rekonstrukcija pacijentovog mentalnog razvoja,
27 Ibid., 180.
28 Ibid., 1801.
29 Videti: Ibid., 189.
50 ali objanjava i neto mnogo vanije to da ak i istinita rekonstrukci-

ja individualne istorije nekog psihoneurotiara ne moe biti od znaaja u
smislu retrospektivnog potvrivanja generalne teze o represivnoj etiologiji.
Koristei N kao oznaku za specifinu psihoneurozu (poput Lorencove neu-
rotine fobije od pacova), a P kao znak za njen specifian patogeni faktor
(poput fizikim kanjavanjem podstaknutog potiskivanja prerane seksual-
ne aktivnosti u Lorencovom sluaju), ameriki filozof istie:
Da bi se obezbedila evidencija za uzronu relevantnost koju je Frojd tvrdio,
potrebno je da kombinujemo primere N-ova koji su bili P-ovi sa primerima ne-
P-ova koji su ne-N-ovi. Zapravo, poto je on smatrao da je P uzrono nuno za
N a ne samo uzrono relevantno njegova etiologija zahteva da ne-P klasa ne
sme imati ni jedan N sluaj, a da P klasa ima pozitivan (mada numeriki nespe-
cifikovan) opseg N-ova.30
Drugim reima, Grinbaum smatra da je za ozbiljno potvrivanje psihoana-
litike etioloke teorije neophodno da se prouava i odgovarajua kontrolna
grupa, tvrdei da iskljuivo retrospektivno testiranje nije dovoljno pouzda-
no, i da ga zbog toga treba kombinovati sa prospektivnom proverom.
U Frojdovom iskljuivom oslanjanju na retrospektivno testiranje eti-
olokih hipoteza, ameriki filozof prepoznaje opasnost od injenja logike
greke u formi post hoc ergo propter hoc. Da bi se ova greka predupredila,
neophodno je strogo potovanje osnovnih kanona uzronog zakljuivanja,
koji su na metodian nain artikulisani u filozofiji Dona Stjuarta Mila, u
vidu tzv. kombinovanog metoda slaganja i razlike, naglaava Grinbaum. Od
kakvog je znaaja pomenuta rigoroznost u induktivnim oblicima saznanja,
odnosno, u prikupljanju respektabilne empirijske evidencije, ovaj scijenti-
stiki filozof psihoanalize ilustruje pomou primera koji je relevantan za
Frojdovo etioloko uenje, a uz to je veoma kontroverzan i pravno osetljiv
preko sluaja empirijskog potkrepljivanja tvrdnje o patolokim posledica-
ma seksualnog zavoenja i uznemiravanja dece od strane odraslih osoba.
Pri tome, on istie da nasuprot javnoj osudi pedofilije i strogim zakon-
skim sankcijama protiv njenih nosilaca, postoje i drugaija miljenja, i to
od strane relevantnih strunjaka, seksologa, prema kojima dobrovoljno
seksualno iskustvo deteta sa odraslom osobom uopte nije patogeno, ve
moe biti i korisno za njegov psihoseksualni razvoj.31 Iako je svestan toga
da, zbog osetljivosti pitanja, oni koji insistiraju na naunoj argumentaciji
rizikuju da i sami budu osumnjieni da su pedofili, Grinbaum ne odstu-
pa od svoje privrenosti scijentizmu, ni po cenu pomenute stigme. Naime,
on se zalae za izbegavanje ishitrenog zakljuivanja, u stilu post hoc ergo
30Ibid., 254.
31Videti: Ibid., 2556., kao i A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of
Psychoanalysis, 3312.
propter hoc, i za izvoenje empirijski dobro utemeljenih zakljuaka, to je 51

u ovom sluaju mogue postii jedino onda kada se dokae ne samo da su
osobe sa ozbiljnim mentalnim i seksualnim problemima kao deca imali
seksualna iskustva sa odraslima, nego i to da su opseg i uestalost psiho-
seksualnih smetnji znaajno manji u grupi onih pojedinaca koji nisu doi-
veli seksualno zavoenje u detinjstvu.
Smatrajui da je potovanje Milovih kanona nezaobilazno u naunoj
elaboraciji problema seksualnog zavoenja dece, isto kao i kada su u pitanju
jo specifinije etioloke hipoteze psihoanalitiara, ameriki autor istie:
Nije li dogaaj zavoenja u detinjstvu podjednako uestao meu onima koji
su dovoljno dobro da nikada ne vide psihoterapeuta? U nainu govora Dona
Stjuarta Mila, ovo pitanje poziva na korienje kombinovanog metoda slaganja i
razlike, pre nego samo heuristikog metoda slaganja.32
Na osnovu ovog primera i razmatranja dometa retrospektivnog testiranja
Frojdovih etiolokih hipoteza, Grinbaum zakljuuje da psihoanalitika kli-
nika evidencija na koju se u literaturi obino referira preko sintagme
podaci sa kaua moe biti od heuristikog znaaja, ali da ona ne pose-
duje zadovoljavajuu dokaznu snagu.
Poto klinika teorija predstavlja najvaniji segment Frojdovog ue-
nja, kroz njenu kritiku ameriki filozof iznosi svoje sutinske primedbe na
raun psihoanalitike teorije u celosti. U vezi sa time, on podsea da su
neki vodei psihoanalitiki teoretiari, u svom nastojanju da se oslobode
balasta metapsiholokih ideja o toku psihike energije, bili skloni da suti-
nu i opravdanost frojdistike teorije linosti tumae upravo u kontekstu
klinike teorije.33 Smatrajui da se sr psihoanalitikog klinikog uenja tie
etioloke koncepcije, Grinbaum ukazuje:
Represivna etiologija neurotinih poremeaja je, kao to smo videli, kamen-teme-
ljac psihoanalitike teorije o nesvesnim motivacijama. Za potiskivanja se dri da
su ne samo patogeni psihoneuroza, nego takoe motivi konstrukcije sna i uzroci
razliitih vrsta nevetih radnji (parapraksi) u kojima je subjekt obino uspean
(npr. omake u govoru ili pisanju).34
Pri tome, ameriki filozof posveuje odreenu panju kako teoriji snova,
tako i pitanjima iz domena psihopatologije svakodnevnog ivota. Ovom
prilikom, ograniiemo se na to da se, u najkraim crtama, osvrnemo na
unutranju povezanost izmeu Frojdove klinike teorije i metode slobod-
nih asocijacija. U tom pogledu, Grinbaum objanjava da je veoma indika-
33 Videti: A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,
1689.
34 Ibid., 311.
52 tivan jedan odlomak iz Tumaenja snova, u kojem se odbacuju sumnje o

primerenosti korienja metode slobodnih asocijacija u kontekstu odgone-
tanja skrivenog znaenja sna. Na tom mestu, Frojd naglaava:
Mi bismo kao opravdanje mogli navesti i to da je na postupak pri tumaenju sna
identian sa postupkom kojim reavamo histerine simptome, gde tanost naeg
postupka garantuju pojavljivanje i nestajanje tih simptoma.35
Drugim reima, poto je u analitikoj terapeutskoj tehnici hipnoza zame-
njena postupkom slobodnih asocijacija, osniva psihoanalize je smatrao da
je klinika efikasnost ovog postupka dovoljna garancija ispravnosti njego-
ve primene i u vanklinikim sferama, kao to je oblast tumaenja snova.
Stoga, naglaavajui kako je, upravo zahvaljujui njihovom doprinosu u
ukidanju psihoneurotinih simptoma, slobodnim asocijacijama pripisana
vana uloga u razotkrivanju svih vrsta potiskivanja, ameriki filozof psiho-
analize zakljuuje da je kolaps terapeutskog argumenta za represivnu etio-
logiju ozbiljno potkopao istraivaku vrednost slobodnih asocijacija.36
Kada je re o velikim epistemikim oekivanjima od slobodnih asoci-
jacija, Grinbaum objanjava da je osniva psihoanalize verovao da je njihov
sadraj odreen striktno unutranjim uzronim relacijama, koje iskljuuju
posrednitvo spolja ubaenog sadraja A ako stvarno ne postoji takvo
spoljanje posrednitvo, onda je pacijentov tok asocijacija zaista imun na
kontaminaciju putem iskrivljujuih uticaja koji dolaze od analitiarevih
sugestija.37
Frojd je bio ubeen da slobodne asocijacije funkcioniu na takav auto-
noman nain i da to pod pretpostavkom dobre obuenosti psihoanaliti-
ara za korienje ove tehnike garantuje da pomou njih dobijeni podaci
imaju objektivno vaenje.
Meutim, ameriki pristalica scijentistike filozofije psihoanali-
ze pokazuje da su slobodne asocijacije samo prividno slobodne, zato to
analizant nikada ne moe u potpunosti da zanemari terapeutova teorijska
oekivanja, dok analitiar ne moe da izbegne vlastitu arbitrarnost, kako u
tumaenju pacijentovih asocijacija, tako i prilikom odluivanja o tome da
li je analitiki postupak uspeno priveden kraju, tj. da li se dolo do kona-
nih odgovora o znaenju potisnutih sadraja u analizantovom mentalnom
ivotu. Na primer, analizant ne moe smetnuti s uma da se u psihoanaliti-
kom tretmanu od njega oekuje da iznosi asocijacije u vezi sa svojim najra-
nijim seksualnim iskustvima, kao i o odnosima sa roditeljima u najranijem
detinjstvu, dok analitiar mora sam da presudi kada je pacijentov pristanak
35S. Frojd, Tumaenje snova II, Matica srpska, Novi Sad, 1979, 180.
36A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, 351.
Uporediti: The Foundations of Psychoanalysis, 175.
na ponueno tumaenje autentian, a kada je stvar (samo)obmane, koja 53

zahteva nastavak analitikog postupka. Stoga, Grinbaum istie:
Oigledno je da analitiar ne moe opravdano da tvrdi da je samo neutralni ubr-
zavalac ili katalizator za ponovno sticanje uspomena, koje mogu biti intrakliniki
potvrene kao autentine na osnovu njegovog 'obazrivog baratanja tehnikom.38
Na osnovu svih njegovih prethodno iznetih kritika, moemo konstatova-
ti da je Grinbaum negativno ocenio Frojdovu epistemoloku odbranu od
prigovora sugestivnosti. Smatrajui da ovaj neuspeh daje za pravo onima
koji rezultate psihoanalitike terapije objanjavaju kao placebo efekat, ame-
riki filozof misli da je u cilju obezbeivanja naunog statusa psihoanalize
neophodno da njeni kliniki nalazi, podaci sa kaua, budu potkrepljeni i
odgovarajuom vanklinikom evidencijom, pre svega eksperimentalnog ili
epidemiolokog tipa.
3. Osvrti
Grinbaumova kritika Frojdovog uenja, izloena u knjizi iz 1984. godine,
izazvala je znaajne teorijske diskusije, koje su ovog filozofa podstakle da
preispituje vlastite poglede na psihoanalizu, da ih delimino koriguje i da
izotri svoju argumentaciju. U zborniku iji vei deo ine kasniji eseji iz
filozofije psihoanalize, ameriki autor istie:
U svojoj knjizi iz 1984. Osnovi psihoanalize postavio sam dva glavna pitanja: (1)
da li su analitiareve opservacije u klinikom okruenju pouzdane kao 'podaci';
i (2) ako je tako, da li one stvarno podupiru glavnu hipotezu teorije potiskivanja
ili psihikog konflikta, koja je kamen-temeljac psihoanalitike graevine, kao
to znamo? U knjizi sam argumentisao u prilog davanja negativnog odgovora
na oba ova pitanja.39
Pri tome, ono to pristalica scijentistike filozofije psihoanalize posebno
naglaava jeste to da bi, ak i u sluaju pozitivnog odgovora na prvo pitanje,
odgovor na drugo morao biti negativan, zato to metod klinikog istraiva-
nja putem slobodnih asocijacija ne moe obezbediti valjano opravdanje za
uzrone zakljuke koje podrazumeva teorija potiskivanja. Drugim reima,
Grinbaum tvrdi da se moe dopustiti da je psihoanalitika teorija nauno
prihvatljiva u heuristikom kontekstu, ali da se ne moe porei to da je ovo
uenje defektno u kontekstu naunog opravdanja.
Kao ilustraciju karakteristinih reakcija na Osnove psihoanalize, nave-
emo dve ocene relevantnih autora. Prema M. Edelsonu:
38 Ibid., 243.
39 A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, 109.
54 Najefektniji spoljanji izazov psihoanalizi bila su pitanja postavljena od stra-

ne Adolfa Grinbauma, o njenim empirijskim osnovama i nainu ispitivanja.
Najupadljivije manifestacije tekoa koje su snale psihoanalizu su i nedostatak,
za najvei deo, ubedljivog odgovora na ova pitanja i razliite vrste odgovora
koje su ova pitanja dobila umesto toga.40
Sa druge strane, K. Strenger istie:
U seriji publikacija koja je kulminirala u njegovim [Grinbaumovim] Osnovama
psihoanalize (1984), on je prezentovao kritiku evidencijalnih osnova psihoanalize,
bez presedana po svojoj jasnoi i britkosti Najvei deo ovog ispitivanja je
pokuaj da se prezentuju verzije tvrdnji hermeneutike koncepcije psihoanalize,
koja je podnela otru kritiku, izloenu od strane Grinbauma.41
U predgovoru za zbornik vlastitih studija iz filozofije psihoanalize, objav-
ljen 1993. godine, sam Grinbaum objanjava po emu se ovo ostvarenje
razlikuje od knjige iz 1984. godine. Pri tome, on ukazuje da je u novoj knji-
zi data podrobnija kritika Poperove pogrene i nekoherentne interpretacije
psihoanalize; da je izneta ocena Frojdove psihologije religioznog verovanja;
da su za razliku od prethodne knjige, u kojoj se zastupa teza o looj evi-
dencijalnoj zasnovanosti Frojdovog uenja o snovima saopteni razlozi
za pretpostavku da je ova njegova teorija pogrena; da su formulisani novi
pogledi na problem placeba, kako u psihoterapiji, tako i u medicini; da je
posebna panja posveena preispitivanju dometa psihoanalitike metode
studije pojedinanog sluaja.
Meutim, kao stavku pod brojem jedan, tj. kao najvaniji novitet, ame-
riki filozof istie konkretizaciju vlastite kritike hermeneutike rekonstruk-
cije psihoanalize, u tom smislu to se u novoj monografiji pokazuje da su
osnovne slabosti psihoanalitike teorije transfera proistekle iz pogrenog
uzronog zakljuivanja na osnovu tzv. znaenjskih veza izmeu mentalnih
stanja.42 Naime, Grinbaum dri da je u knjizi iz 1993. godine, na primeru
Frojdovog shvatanja o etiolokoj ulozi transfera, dokazao da se (nauni)
defekti psihoanalitike teorije sastoje u precenjivanju znaaja hermeneuti-
kih sadraja, a ne u njihovom potcenjivanju kako to misle hermeneutiki
orijentisani filozofi.
Osvrui se veoma turo na Grinbaumovu kritiku njegovog vlastitog
razumevanja psihoanalize, Habermas se zadovoljio time da konstatuje kako
je ameriki filozof doneo jednostavnu odluku da ne razmatra hermeneu-
40 M. Edelson, Psychoanalysis: A Theory in Crisis, Chicago, Univ. Chicago Press,
1988, xiii-xiv.
41 C. Strenger, Between Hermeneutics and Science, Madison, International Univ.
Press, 1991, 45.

42 Uporediti: A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,
x.
tiki karakter uenja austrijskog istraivaa nesvesnog, iz koje je navodno 55

proizalo asimilovanje frojdovske teorije u standardni model objedinjene
nauke, samo da bi se ona odbacila, zato to je podbacila u ispunjavanju
njenih standarda.43 Verovatno i pod uticajem takve Habermasove primed-
be, pristalica scijentistike filozofije psihoanalize, u svojoj drugoj knjizi iz
ove oblasti, posveuje znatno vie panje analizi i kritici hermeneutikih
aspekata frojdovske teorije i terapije. Pri tome, kada je re o istoriji pojma
i znaenju hermeneutike, Grinbaum ukazuje da je ovaj termin prvobitno
referirao na vetinu tumaenja, a da je kasnije poeo da oznaava i neto
mnogo vie od egzegetskog umea. Po miljenju amerikog filozofa, ovo
neobuzdano proirenje znaenja dovelo je do toga da hermeneutika posta-
ne neprecizan i nejasan koncept, pa bi umesto njegovog filozofskog produ-
bljivanja, ekspanzije ili obogaivanja, bilo mnogo racionalnije da se upotre-
ba ove rei ogranii na njenu najuu, prvobitnu, konotaciju.
U kom smislu se hermeneutika kao vetina tumaenja skrivenih zna-
enjskih veza tie onoga to se u psihoanalizi naziva transferom (pre-
nosom)? Prema Frojdovom shvatanju, transfer podrazumeva svojevrsno
oivljavanje potisnutih seanja i oseanja koje se dogaa na indirektan
nain, posredstvom projektovanja skrivenih sadraja pacijentovog mental-
nog ivota na njegov odnos prema doktoru to analitiaru prua drago-
ceni materijal za tumaenje, tj. za uoavanje znaenjskih (tematskih) veza
izmeu nepovezanih fragmenata analizantovog iskustva. U ovom kontek-
stu, Grinbaum istie:
Prema psihoanalitikoj teoriji, pacijent prenosi na psihoanalitiara oseanja i
misli koji su se izvorno odnosili na vane figure u njenom ili njegovom ranijem
ivotu. Prema tome, pacijent je uveren da je postupao prema njenom ili njego-
vom analitiaru, iako su kao doktor bili njen ili njegov otac, majka, sestra ili neka
druga vana osoba iz prolosti. U ovom vanom smislu, za fantazije ispletene
oko psihoanalitiara od strane analizanta i za njegovo vladanje prema doktoru
pretpostavlja se da su tematski rekapitulirane epizode detinjstva.44
To znai da analitiar na osnovu ponovnog odigravanja kljunih scena iz
pacijentovog detinjstva, u procesu transfera, istovremeno dolazi do inter-
pretativne konstrukcije o izgubljenoj celini analizantovog iskustva i do eti-
olokih zakljuaka o patogenezi, odnosno, o tematsko-uzronim vezama u
razvoju psihoneuroze,45 objanjava ameriki filozof. Utoliko se analitiare-
vo tumaenje transfera preplie sa njegovim etiolokim zakljuivanjem.
43 J. Habermas, Questions and counterquestions, Praxis International, Beograd,
3/1984, 249.
44 A. Grnbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, 152.
45 Inae, ameriki autor podsea da je Frojd pravio razliku izmeu psihoneuro-
za i aktualnih neuroza, u tom smislu to je smatrao da ove prve imaju svoje uzroke u
56 Meutim, upravo u tom preplitanju, zastupnik scijentistike filozofije

psihoanalize vidi jedan od osnovnih epistemolokih nedostataka frojdov-
ske teorije. Prema njegovim reima, ak kada je tematsko srodstvo zaista
veoma visokog stepena, to samo po sebi ne dozvoljava zakljuak o uzro-
nom spoju izmeu tematski srodnih dogaaja.46 Sve to hermeneutiko
umee analitiara moe da obezbedi jeste uoavanje tematskih slinosti
ili znaenjskih veza izmeu infantilnih doivljaja i sadanjeg ponaanja i
mentalnog stanja analizanta, ali iz toga se ne mogu izvesti valjani uzroni
zakljuci o patogenim iniocima psihoneuroza, dokazuje Grinbaum.
Naime, u skladu sa shvatanjem o neophodnosti da se u induktivnom
saznanju primenjuje kombinovana metoda slaganja i razlike, potvrena
tematska srodnost nije valjan etioloki dokaz, zato to se na osnovu nje
same ne moe iskljuiti mogunost da je re o sluajnoj vezi, o vezi koja se
prosto dogaa, a ne o pravoj uzronoj povezanosti. Poto je Frojd pridao
preveliki znaaj hermeneutikom sklapanju mozaika o znaenjskoj pove-
zanosti ili tematskoj srodnosti odnosno, dolaenju do interpretativnih
konstrukcija koje popunjavaju praznine u seanjima psihoneurotiara i
ponovo uspostavljaju pokidane veze izmeu njegovih pojedinih iskustava
ameriki filozof nalazi da je to umanjilo naunu vrednost psihoanalize,
njen vei napredak na trasiranom scijentistikom putu.
Na ovaj nain, u knjizi iz 1993. godine, kroz rasvetljavanje negativne
uloge hermeneutike u jednostranom retrospektivnom testiranju Frojdovog
uenja o represivnoj etiologiji psihoneuroza, Grinbaum dodatno izotrava
svoju scijentistiku kritiku frojdovske psihoanalize.
Literatura
Edelson, M. 1988. Psychoanalysis: A Theory in Crisis. Chicago: University of Chicago Press.
Frojd, S. 1979. Uvod u psihoanalizu, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga druga, Novi Sad:
Matica srpska.
1979. Tumaenje snova II, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga sedma, Novi Sad:
Matica srpska.
1979. Autobiografija, Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga osma, Novi Sad: Matica
srpska.
Govedarica, M. 2013. Filozofija psihoanalize. Beograd: Srpsko filozofsko drutvo.
Grinbaum, A. 1988. Da li je frojdovska psihoanalitika teorija pseudo-nauna po Karl
Poperovom kriterijumu razgranienja?, u: O. Savi (prir.), Filozofsko itanje Frojda,
Beograd: IIC SSOS.
1993. Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis. Madison, Connecticut:
International University Press.
infantilnim konfliktima, a da je za druge karakteristina somatska i toksina etiologi-

ja. Videti: Ibid., 1834.
46 Ibid., 129.
1984. The Foundations of Psychoanalysis. Berkeley & Los Angeles: University of 57

California Press,.
Habermas, J. 1984. Questions and counterquestions, Praxis International 3/1984.
Poper, K. 1988. Nauka, pseudo-nauka i falsifikacionizam, u: O. Savi (prir.), Filozofsko itanje
Frojda, Beograd: IIC SSOS.
Strenger, C. 1991. Between Hermeneutics and Science. Madison: International University Press.
MILANKO GOVEDARICA
GRNBAUMS CRITIQUE OF FREUDIAN PSYCHOANALYSIS
Summary
Adolf Grnbaum is a typical representative of the analytical way of thought in the
domain of philosophy of psychoanalysis. He devoted two books and several articles to
the elucidation of the epistemological status of psychoanalysis from Anglo-Saxon empir-
icist angle. Regarding it as the best founded immanent critique of Freudian's psycho-
analysis, the author expounds a re-affirmation of Freud's scientistic self-understanding
by this contemporary American philosopher. In this context, here is considered
Grnbaum's scientistic interpretation and the challenging of certain elements of psy-
choanalytical explanations, with the examination of specific reformulations of Freud's
conceptions that enable their straightforward extra-clinical empirical testing.
Keywords: psychoanalytical explanations, extra-clinical evidence, Grnbaum
trei
Treiprogram
165.241/.242
165 .
165.12:165.62
MIROSLAVA TRAJKOVSKI*
BRENTANO O SAMOEVIDENTNOSTI UNUTRANJE

PERCEPCIJE
Samoevidentnost unutranje percepcije je za Brentana kljuna injenica u prilog

tome da su bol i zadovoljstvo mentalni fenomeni unutranje svesti oni su
unutranja oseanja. U tekstu primenjujem Brentanovo shvatanje unutranje per-
cepcije na probleme disocijacije afektivnog i ulnog aspekta iskustva kod oseaja
bola i prijatnosti, s jedne strane, i kod iskustva emocija, s druge strane. Pokazujem
da je Brentanova pojmovna aparatura adekvatna za razmatranje ovih danas aktuel-
nih problema u filozofiji duha.
Kljune rei: unutranja percepcija, intencionalnost, disocijacija, emocije, senzacije
1. Empirijska psihologija Franca Brentana

Psiholog Edvard Bredford Tiener (Edward Bradford Titchener) opisao
je Franca Brentana poredei ga sa Vilhelmom Vuntom (Wilhelm Wundt):
Brentano se, kae Tiener, okree prolosti i brinom rukom plevi njene
greke, zadravajui sve to moe da izdri test njegove kritike, organizu-
jui stare istine u novi sistem, zamiljen da u svojim sutinskim elementi-
ma traje koliko i psihologija, dok se Vunt poto prizna svoj dug prolo-
sti, okree od nje i baca se na raznovrstan i detaljan rad u laboratorijama
stvarajui psihologiju koja je sistem koliko i enciklopedija koja trai stalno
revidiranje.1
* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

** Ovaj tekst je izloen na konferenciji Objanjenje, evidencija, teorija odranoj
na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2014. godine. lanak je nastao u okviru pro-
jekta Logiko-epistemoloki osnovi nauke i metafizike (evidencioni broj 179067)
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem
Draganu Trajkovskom za pomo u vidu komentara na razliite verzije ovog teksta
1 E. B. Titchener, Brentano and Wundt: Empirical and Experimental
Psychology, American Journal of Psychology, 32, 1921, 119.

Razlog ovog poreenja je to se Tiener, kao student psihologije u 59

Brentanovo i Vuntovo vreme, pitao za koju vrstu psihologije da se oprede-
li, budui da su Vunt i Brentano bili reprezenti dva rivalska pristupa toga
doba. Brentano je 1874. godine objavio Psihologiju sa empirijskog stanovita
(Psychologie vom empirischen Standpunkt) a iste godine su izali Principi
fizioloke psihologije (Grundzge der Physiologische Psychologie) Vilhelma
Vunta. Ne samo to je fiziologija tada bila nova disciplina, ve je njena
primena na psiholoke procese poela naglo da se razvija. Kakve anse
je onda imao Brentano koji u svojim razmatranjima prirode svesti polazi
od Aristotelovog razmatranja odnosa jedinstva i mnotvenosti, naspram
Vunta koji je 1879. godine osnovao prvu laboratoriju za eksperimentalnu
psihologiju? Vuntovi eksperimenti su bili bazirani na introspektivnim izve-
tajima obuenih ispitanika i za njega je vailo da nije prihvatao podatke
uesnika koji su obavili manje od 10.000 laboratorijskih introspekcija, tako
da eksperimentalno istraivanje nije zahtevalo samo ekspertizu naunih
radnika koji vre eksperimente i odgovarajue dobrovoljce koji pripadaju
odreenoj grupaciji, ve i da ovi ispitanici budu eksperti za introspekciju,
ak su pisani prirunici za ispitanike. 2 Meutim obuavanje da se bude
ekspert-ispitanik nije opstalo Vuntov introspektivni metod koji je Tiener
nastojao da rairi u Americi, zamenjen je bihejviorizmom koji je u svakom
sluaju zahtevao jednostavniji eksperimentalni metod: na primer, fenomen
navike je mogao biti ispitivan preko ponaanja pacova u lavirintu. Kasnije
je zaivela getaltistika psihologija koja je inspirisana Brentanovim ue-
njem, to potvruje Tienerovo zapaanje da je Brentano nastojao da stva-
ra psihologiju koja traje, ma kako to izgledalo naivno sa stanovita da se
nauka neprekidno menja i razvija u, naizgled, stalnom napretku. Potovan,
a zatim kritikovan i skrajnut, da bi potom ponovo bio aktuelan kroz raz-
miljanja o intencionalnosti kao o distinktivnom obeleju mentalnog,
Brentano zaista predstavlja ono to je na divno metaforian nain o njemu
rekao Tiener. Danas se manje panje posveuje jednom, isto tako vanom
obeleju mentalnog, a to je da, kako tvrdi Brentano, samo mentalni feno-
meni mogu biti predmet unutranje percepcije.3 Da je Brentanovo uenje
o unutranjoj percepciji i danas relevantno, pokazivau na dva srodna
problema otvorena decenijama nakon postavljanja teze o prirodi unutra-
nje percepcije, a oba se tiu disocijacije ulnog (senzornog) i afektivnog
aspekta iskustva. Afekt je opti termin pod kojim se podrazumeva osea-
2 Cf. Eric Schwitzgebel, Introspective Training Apprehensively Defended
Reflections on Ticheners Lab Manual, Journal of Consciousness Studies, 11, No.
78, 2004, 5860.
3 Franz Brentano, Psychologie vom empirischen Standpunkt, Verlag von Felix
Meiner, Leipzig, 1924, 128129.

60 nje ili emocija, posebno u sluajevima kada su oni uvod u neku radnju.4
Disocijacija emotivnog iskustva je uoena u eksperimentima zamiljenim
da pobiju perceptivnu teoriju emocija, dok je disocijacija kod iskustva bola
i zadovoljstva uoena u klinikoj praksi u kojoj su konstatovana patoloka
stanja poput anhedonije (ravnodunost prema zadovoljstvu) ili asimbolije
za bol (ravnodunost prema bolu).
2. Unutranja svest i unutranja percepcija

Za Brentana, nain na koji smo svesni o svojim mentalnim aktivnostima
nije introspekcija on odbacuje njeno postojanje. Pri tome, Brentano ne
tvrdi da mi nismo svesni da imamo svest, jer empirijska je injenica da
smo mi svesni nae svesti. Takoe, Brentano tvrdi da je svest o mentalnom
aktu neodvojiva od akta koji je njen objekt, to znai da nema nesvesnog
mentalnog akta.
Svest o svesti Brentano naziva unutranja svest. Poto svest nije enti-
tet, ve kompleks psihikih funkcija, unutranja svest je svesnost o vrenju
ovih funkcija to je svest o mentalnim procesima. Poseban vid unutranje
svesti je unutranja percepcija. Unutranju percepciju Brentano odreuje
kao sud koji se odnosi na mentalni akt i kojeg je on neposredna evidentna
spoznaja.5 Unutranja percepcija je samoevidentna: mi moemo greiti u
pogledu toga ta vidimo, ali dok gledamo, mi ne moemo greiti u tome da
gledamo. Poto je unutranja percepcija nepogreiva, samo je nju ispravno
nazvati percepcijom u striktnom smislu, smatra Brentano, nemaka re za
percepciju Wahrnehmung doslovno znai uzeti neto za istinito. tavie,
unutranju percepciju Brentano smatra jedinim pravim predmetom empi-
rijske psihologije.6
Osobina mentalnih procesa je da imaju svoje objekte a to su, na pri-
mer, zvuk, boja, oblik, ukus, koji su primarni objekti. Odnos svesti prema
objektu Brentano naziva relacijom intencionalnosti a, shodno tome, objek-
ti svesti se nazivaju intencionalnim objektima.7 Primarni objekt je tako pri-
marni intencionalni objekt. Kako i sam mentalni akt moe biti predmet
mentalnog procesa unutranje svesti, on je drugaija vrsta objekta, on je
sekundarni intencionalni objekt. Primarni intencionalni objekt se razliku-
4 The Oxford Companion to the Mind, priredio Richard L. Gregory, Oxford
University Press, Oxford, 1987, 12.
5 Brentano, op. cit., 203.
6 Vie o Brentanovim razlozima da je unutranja percepcija osnov psihologije
videti u D. Moran, Brentanos Thesis, Proceedings of the Aristotelian Society,

Supplementary Volumes, Vol. 70, 1996, 127.
7 Vie o Brentanovom shvatanju intencionalnosti videti u M. Anelkovi,
Intencionalnost i kontinuitet svesti Brentano i Dejms, Theoria 3, 2008, 1527.

je od sekundarnog intencionalnog objekta u tome to je sekundarni neka 61

vrsta mentalnog akta, a primarni ne moe biti mentalne prirode. Svaki
mentalni akt je praen dvostrukom dimenzijom unutranje svesti koju ine
kao prvo predstava koja se na taj akt odnosi, i kao drugo neposredna
spoznaja tog akta, to jest unutranja percepcija tog akta.8
Unutranju percepciju Brentano razlikuje od introspekcije istiui
da je on prvi psiholog koji je uoio ovu razliku.9 Problemu introspekci-
je treba prii polazei od toga da je ona vid opservacije. Re introspekci-
ja znai unutranje posmatranje ili unutranje opserviranje, a to je, smatra
Brentano, apsolutno nemogue, jer u opservaciji mi usmeravamo nau
potpunu panju na neki fenomen.10 On kao primer navodi ljutnju ako
zastanemo da posmatramo (opserviramo) svoju ljutnju, ona tada, po priro-
di stvari nestaje. Slino su za opservaciju izmiui i drugi mentalni procesi.
Oni, ipak, nisu izmiui za svest, upravo zahvaljujui spoljanjoj percepciji
koja je predmet unutranje percepcije.
Spoljanja percepcija i unutranja percepcija se razlikuju prema svo-
jim objektima. Objekt unutranje percepcije je mentalni fenomen, a objekt
spoljanje percepcije je fiziki fenomen. Brentano se opredelio da govori o
fenomenima jer ono to je predmet spoljanje percepcije nije garantovano
kao realno postojee, stoga se samo izvesnim moe smatrati da je objekt
te percepcije fenomen. Brentano se opredelio da objekt spoljanje percep-
cije naziva fizikim fenomenom poto je, kao objekt spoljanje percepcije
predmet opservacije i samim tim ne moe biti mentalni fenomen, ve samo
vrsta fenomena koja je dostupna opservaciji.
U sluaju kada ujemo zvuk jasno je da je sluanje mentalni akt, a
fiziki objekt tog akta je sam zvuk. Drugi primeri mentalnih fenomena
su vienje obojenog objekta, oseaj toplote ili hladnoe, zatim svaki sud,
svako seanje, svaka sumnja, predstavljaju mentalne fenomene, a takoe
podvedena pod ovaj termin je i svaka emocija: radost, tuga, strah, nada,
hrabrost, oajanje, ljutnja, ljubav, mrnja, elja, akt volje, intencija, uenje,
divljenje, prezir, itd.11 U nastavku Brentano daje primere fizikih fenome-
na navodei boju, oblik, pejza, akord, toplotu, hladnou i miris koji ose-
amo, kao i sline slike koje se javljaju u imaginaciji.12 Generalizovano,
mentalni fenomeni su percepcije, a fiziki fenomeni su senzacije.
Ima vie distinktivnih obeleja mentalnih fenomena koja Brentano
navodi u sklopu odreenja ovih fenomena. Mentalni fenomeni su takvi da u
njima uvek postoji objekt (sadraj) koji se intendira, a ova osobina se naziva
9 Ibid., 42.
10 Ibid., 41.
11 Ibid., 112.
12 Ibid., 111.
62 intencionalnom inegzistencijom (intencionalnim upostojanjem). Zatim, men-

talni fenomeni mogu biti opaeni samo u unutranjoj svesti i samo mental-
ni fenomeni mogu biti predmet unutranje percepcije. Dalje, s obzirom na
Brentanovo shvatanje unutranje percepcije kao jedino veridike, samo se
mentalni fenomeni percipiraju u striktnom smislu. Na kraju, obeleje men-
talnih fenomena je da oni formiraju svest koja je jedinstvena u tom smislu
da kada se istovremeno javljaju razliiti mentalni fenomeni, oni se ne javlja-
ju razdvojeno ve se javljaju kao jedinstvo, kao deo jednog fenomena.13
Razlika izmeu introspekcije i unutranje percepcije je sledea. Kada
sluamo neki zvuk, taj zvuk, rekli smo, predstavlja fiziki fenomen za na
mentalni proces sluanja. Ako bi introspekcijom, kao novim mentalnim
procesom koji je po svojoj prirodi opservacija, tretirali na mentalni proces
sluanja, on bi u svom izvornom obliku bio poniten. Po Brentanu, unu-
tranja percepcija, za razliku od introspekcije, ne prekida nae mentalne
procese jer predstavlja spontani proces koji prati neki osnovni mentalni
proces. Unutranja percepcija nije drugi mentalni akt koji ispituje prvi, ve
je deo prvog mentalnog akta i ini ga svesnim. Ako na mentalne procese
ne moemo da usmerimo panju, ako ne moemo da ih opserviramo, kako
smo ih onda svesni? Odgovor je: samo onda kada je naa panja usmerena
na neki drugi objekt, mi smo u stanju da percipiramo uzgred i mentalni
proces usmeren na taj objekt. Dakle, samo opservacija fizikog fenomena u
spoljanjoj percepciji omoguava da saznajemo sopstveni um.14 Tako, bez
pogleda ka spolja, nema ni pogleda na unutra.
3. Unutranja oseanja i emocije

Pored dva obavezna inioca unutranje svesti (predstave i unutranje per-
cepcije) koji su pratioci svakog naeg mentalnog akta, esto su, smatra
Brentano, nai akti praeni oseanjem koje se odnosi na taj akt. Trei vid
unutranje svesti je, prema tome, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo (bol, pat-
nja) koje subjekt osea prema mentalnom procesu koji se u tom trenutku
odvija.
Kakav je odnos izmeu mentalnog i fizikog u sluaju oseaja bola ili
oseaja zadovoljstva? Da li su bol i zadovoljstvo takoe mentalni fenome-
ni? Ako je tako, ta je to u prijatnosti to prija, a to u bolu boli? Odnosno
ta bi bili predmeti ovih mentalnih fenomena? Ako bi pak bol i zadovolj-
stvo bili fiziki fenomeni, koji bi to fiziki fenomeni bili?
Mi kaemo Oseam bol i Oseam zadovoljstvo kao da su upravo
bol i zadovoljstvo objekti mentalnog akta, a ne da su oni sami mentalni
13 Ibid., 221.
14 Ibid., 41.
akti. Ali jasno je da ovde ne moemo argumentovati na osnovu jezika jer 63

kaemo i Oseam ljubav ili Oseam tugu, tako da bi i na ljubav ili tugu,
tj. na emocije uopte, mogli, sledei jezike analogije, gledati kao na fizike,
a ne mentalne fenomene.
Videli smo da Brentano o ljutnji govori kao o mentalnom proce-
su, navodei je kao primer da se mentalni fenomeni ne mogu opservira-
ti. Emocije su mentalni procesi i na taj nain to imaju objekt. Brentano
kae u ljubavi je neto voljeno, u mrnji se neto mrzi,15 ali on ne kae
ta je predmet ljubavi, tuge i emocija generalno. Pokuajmo to da shvati-
mo preko razlike izmeu percepcije i senzacije. Liniju razdvajanja ova dva
aspekta iskustva Tomas Rid (Thomas Reid) je video u tome to se percep-
cija, za razliku od senzacije, vezuje za objekt i shodno tome zahteva pojam.
Kasnije, Men de Biran (Maine de Biran) pokazuje da razlika lei u tome
to percepcija predstavlja aktivno iskustvo, a senzacija pasivno.16 Budui da
su kod Brentana percepcije mentalni, a senzacije fiziki fenomeni, i da su
mentalni fenomeni uvek dinamiki (aktivni) a fiziki uvek statini (pasiv-
ni), sledi da se u Brentanovoj psihologiji moe povui nova linija razgra-
nienja izmeu percepcije i senzacije: percepcija je mentalni, a senzacija
fiziki fenomen.
Tako, moemo izvesti neke posledice u vezi sa emocijama. Poto su
emocije intencionalni akti, one su mentalni fenomeni, to, prema prethod-
no reenom, znai da su emocije percepcije. Poto su emocije spoljanje
percepcije, sledi da su objekti emocija fiziki fenomeni tj. objekti emocija
su ulne senzacije. Teorija emocija koja je u skladu sa ovim zakljucima
Brentanovog uenja je Dejms-Langeova teorija emocija prema kojoj je
emocija percepcija izvesnih ulnih senzacija.17
Zakljuimo da se emocije razlikuju od unutranjih oseanja na taj
nain da su one mentalni fenomeni spoljanje percepcije koji za svoje
objekte imaju fizike fenomene, dok su unutranja oseanja mentalni feno-
meni unutranje svesti koji za svoje objekte imaju neke druge mentalne
fenomene.
4. Priroda bola i zadovoljstva

Da li su bol i zadovoljstvo ulne senzacije ili su, poput emocija, mental-
ni fenomeni koji za svoje predmete imaju fizike fenomene? U traenju
15 Ibid., 125.
16 Vie o percepciji kao aktivnom iskustvu videti u M. Trajkovski, Zakon inver-
znog delovanja navike psihologija strasti i emocija, Theoria 4, 2013, 2132.
17 Vie o perceptivnoj teoriji emocija videti u M. Trajkovski, Emocije i percep-
cija prva fizioloka teorija emocija, Theoria 3, 2012, 1932.

64 odgovora na ovo pitanje treba uzeti u obzir da u sluaju bola i zadovoljstva

imamo podelu na fiziku i psihiku bol, kao i podelu na fiziko i psihi-
ko zadovoljstvo. U sluaju drugih mentalnih fenomena kao to su sluanje
zvuka ili vienje boje, nemamo ovakvu podelu na fiziko i psihiko (slua-
nje ili vienje).
ta bi mogao biti psihiki bol? Ako je psihiki bol neki vid tuge, onda
je on mentalni fenomen. Slino, ako je psihiko zadovoljstvo neki vid lju-
bavi, onda je ono mentalni fenomen. Psihiko zadovoljstvo i nezadovolj-
stvo bi tako bili mentalni fenomeni a time i intencionalni inovi.
Pogledajmo ta se deava u sluaju fizikog zadovoljstva ili fizikog
bola. Da li su i oni mentalni fenomeni? Ako jesu, ta su onda objekti ovih
mentalnih fenomena? Ovo pitanje zbunjuje jer se ini da je sm fiziki bol
neka senzacija. Brentano, argumentujui u prilog tome da bol i zadovolj-
stvo nisu senzacije ve naprotiv mentalni fenomeni, polazi od toga da mi,
kada vidimo ili ujemo neto, ponekad oseamo prijatnost ili neprijatnost.
Da li je to svest o objektu mentalnog ina ili o mentalnom inu? Brentano
tvrdi da je zadovoljstvo vezano za akt nama su prijatna ili neprijatna
sama iskustva gledanja ili sluanja. Ili, ako je neka boja runa, nama ne
smeta runoa te boje kada je ne vidimo, ve imamo oseaj neprijatnosti
kada gledamo tu boju, nama ne prija da gledamo tu boju.18 Proistie da
zadovoljstvo ili nezadovoljstvo za svoje predmete imaju inove, a ne fizike
fenomene. To znai da oni nisu spoljanje percepcije, a samim tim oni ne
mogu biti emotivne prirode. Uz to, osobina da ovakvi mentalni fenomeni
poput prijatnosti i neprijatnosti imaju objekte (intencionalna egzistenci-
ja) odreuje ih kao mentalne inove, ali to to su njihovi objekti mentalni
fenomeni ih odreuje kao mentalne inove unutranje percepcije.
Meutim, Brentanova argumentacija ide u obrnutom smeru. On polazi
od unutranje percepcije, a da se u sluaju bola i zadovoljstva radi o ino-
vima, Brentano zakljuuje iz injenice da su oni objekti unutranje percep-
cije, to mogu biti samo mentalni inovi. Da su zadovoljstvo i bol objek-
ti unutranje percepcije sledi iz toga to su samoevidentni. Subjekt moe
greiti u pogledu predmeta svog zadovoljstva ili bola, ali ne moe greiti u
tome da osea zadovoljstvo ili bol.19
Zakljuimo, bol i zadovoljstvo su, prema Brentanu, unutranja ose-
anja, tj. mentalni fenomeni koji kao svoje objekte imaju druge mentalne
fenomene.

19 Cf. Franz Brentano, Untersuchungen zur Sinnespsychologie, Felix Meiner
Verlag, Hamburg, 1979, 237.
5. Problemi prihvatanja Brentanovog vienja prirode bola i 65

zadovoljstva
Pogledajmo kako se moe initi da je Brentanovo shvatanje bola i zado-
voljstva problematino upravo iz perspektive brentanovskog okvira. Iz
Brentanovog shvatanja mentalnih fenomena naizgled sledi da fiziko zado-
voljstvo i bol ne mogu biti mentalni akti jer se ini da ako je fiziko zado-
voljstvo mentalni akt, onda ovaj akt nema predmet. To bi znailo da je ovaj
akt neintencionalni akt, a to onda znai da intencionalnost nije distinktiv-
no svojstvo mentalnog.20 Sledilo bi da fiziko zadovoljstvo nije mentalni
fenomen, ve da je ono fiziki fenomen. Ovakvo reenje je zastupao Karl
tumpf (Carl Stumpf) koji je bio uenik Franca Brentana. Prema njemu je
telesno zadovoljstvo blisko senzornim kvalitetima kao to su boja, zvuk,
miris ili ukus. tumpf razlikuje emocije (afekte) u koje spadaju radost, ljut-
nja, itd. od ulnih oseanja u koje spadaju senzacije bola i zadovoljstva.21
Ove se senzacije nazivaju algedoninim jer algos na grkom oznaava bol, a
hedone oznaava zadovoljstvo, prijatnost. Osnov za pravljenje ove razlike je
taj to se emocija ljutnje, recimo, ne moe locirati dok se bol moe locirati.
Brentano se u pismu tumpfu ljutio zbog ovakve argumentacije sma-
trajui da tumpf nije shvatio njegov pojam intencionalne inegzistencije,
odnosno osobinu mentalnog akta da uvek ima sadraj.22
Za Brentana su zadovoljstvo i bol mentalni akti, koji su intencionalni
akti unutranje svesti i za svoje intencionalne objekte imaju mentalne feno-
mene. Poto su i emocije mentalni akti, moe se pomisliti da je Brentanovo
stanovite odbrana emotivne prirode bola i zadovoljstva. Meutim, za razli-
ku od emocija koje su po svojoj prirodi spoljanje percepcije, a koje za svoje
predmete imaju senzacije, bol i zadovoljstvo su mentalni akti koji za svoje
predmete imaju druge mentalne akte i to ih striktno razlikuje od emocija.
Bol i zadovoljstvo su akti unutranje svesti. Da su bol i zadovoljstvo men-
talni akti, prema Brentanu, sledi iz toga to je postojanje zadovoljstva ili
bola garantovano samoevidentnou unutranje percepcije iji predmet je
mentalni akt, a to je samo iskustvo sluanja, gledanja itd. Zakljuimo, razli-
ka izmeu emocije i bola je u sledeem: emocija ima primarni, a bol ima
sekundarni objekt.
Deni Fizet (Denis Fisette) kao glavni Brentanov argument u prilog
identifikacije zadovoljstva i akta oseanja zadovoljstva vidi u Brentanovoj
20 Cf. Olivier Massin, The Intentionality of Pleasures and other Feelings, a
Brentanian Approach, Themes from Brentano, priredili D. Fissete i G. Frchette,

Rodopi, Amsterdam, 2013, 308.
21 Denis Fisette, Love and Hate: Brentano and Stumpf on Emotions and Sense
Feelings, Gestalt Theory, 2009, Vol. 31, No. 2, 119.

22 Cf. Ibid.
66 tvrdnji da su zadovoljstvo i bol, kao i vienje i sluanje zagarantovani

samoevidentnou unutranje percepcije, nasuprot primarnim objekti-
ma ija je egzistencija samo intencionalna.23 Glavni tumpfovi argumenti,
prema njemu, su sledei. Prvi se poziva na to da se bol moe locirati to ga
ini slinim drugim ulnim oseanjima jer se ona mogu locirati. U drugom
argumentu tumpf opisuje muziara koji pati od anhedonije gubitka spo-
sobnosti da osea zadovoljstvo dok slua muziku, a da pritom njegov sluh
nije bio oteen. Anhedonija je gubitak sposobnosti da se uiva u nee-
mu to je prethodno izazivalo zadovoljstvo. Termin je krajem devetnaestog
veka skovao francuski psiholog Teodil Ribo (Thodule-Armand Ribot) da
bi opisao patoloku nesenzitivnost na zadovoljstvo.24 Poto muziar i dalje
moe da oseti estetsko zadovoljstvo itajui note, to je intencionalni akt,
tumpf zakljuuje da je duhovno ili intelektualno zadovoljstvo intencional-
ni akt.
Dva tumpfova argumenta ini se da pobijaju dve Brentanove teze.
Prva je da je fizika bol mentalni fenomen to, po tumpfu, ne stoji jer,
kako on smatra, bol se moe locirati, a mentalni fenomeni ne mogu. Druga
Brentanova teza, koju pobija tumpf, moe se nazvati hedonistikim
monizmom, kako to ini Olivije Masan (Olivier Massin), koji tvrdi da su
sva zadovoljstva intencionalna. tumpf, sa svoje strane, brani hedonistiki
dualizam prema kojem su zadovoljstva uma intencionalna, dok su telesna
zadovoljstva neintencionalni i nementalni fenomeni. tumpf, pozivajui se
na fenomen anhedonije, argumentuje u prilog hedonistikom dualizmu.25
Kako anhedoniju moemo posmatrati kao sluaj disocijacije ulnog i
afektivnog aspekta iskustva zadovoljstva, moguu odbranu Brentana moe-
mo bazirati na brentanovskom odgovoru na druga dva poznata fenomena
disocijacije ulnog i afektivnog aspekta iskustva to su disocijacija u slua-
ju bola i disocijacija emotivnog iskustva.
6. Disocijacija ulnog i afektivnog aspekta iskustva bola

Unutranja svest je takva da prezentovanje i suenje prate svaki mentalni
akt, a to nije sluaj sa oseajem prijatnosti i neprijatnosti jer oni mogu biti
odsutni. Ipak, bolno stanje i patnja su obino povezani, a karakteristino
je za bol da ga mi oseamo kao neprijatno stanje. Meutim, to nije uvek
sluaj jer postoje takvi poremeaji da subjekt i kada je bol prisutan i on ga
23Cf. Fisette, op. cit., 123.
24Vie u Aaron Ettenberg, Anhedonia, Symptoms of Schizophrenia, priredio
Charles G. Costello, Symptoms of Schizophrenia, A Wiley-Interscience Publication:
John Wiley&Sons, INC: 121144.
25 Cf. Massin, op. cit., 310.
je svestan, ipak za njega ne mari i ne doivljava ga kao neprijatno iskustvo. 67

Radi se o patolokom sluaju disocijacije poznatom pod nazivom asimbo-
lija za bol.
Pod disocijacijom ulnog i afektivnog aspekta iskustva bola misli se
na dva fenomena. Pomenut je sluaj kada subjekt osea bol, ali za njega
ne mari, ovde je prisutan ulni aspekt bola, a odsutan je afektivni. Ako se
posluimo Brentanovom i tumpfovom terminologijom, prisutna je sen-
zacija bola, ali je odsutno unutranje detektovanje neprijatnosti bolnog
stanja. Ovde imamo bolno stanje bez patnje. Drugi fenomen disocijacije
predstavlja sluaj kada se javlja patnja bez bolnog stanja, ili kako Nikola
Grahek to izraava: prisutna je bolnost bez bola. Izraeno tumpfovim i
Brentanovim terminima, javlja se unutranja detekcija bola, ali izostaje
senzacija bola. Brentano bi na ovakav opis reagovao tako to bi istakao da
senzacija bola izostaje jer ona i ne moe postojati. Oseaj neprijatnosti pro-
istie kao pratei unutranji oseaj nekog drugog mentalnog akta percipi-
ranja neke druge ulne senzacije.
Bol koji se javlja u sluaju patolokog stanja opisanog klinikim termi-
nom asimbolija za bol, moe se nazivati asimboliki bol.26 Ovo je opravda-
no jer se radi o bolu koji objektivno postoji poto ga subjekt opaa, meu-
tim subjekt za ovaj bol ne mari: kod njega su odsutne adekvatne motorne
i afektivne reakcije na bolne nadraaje.27 Ovaj fenomen su naunici iden-
tifikovali u treoj dekadi dvadesetog veka postavivi ovu dijagnozu za
pacijentkinju Anu H. koja bi, poto je bila izloena ubodu u levu aku, na
pitanje da li je boli, odgovarala: Dakako da boli, ali ne znam ta je to u
stvari28
Sluajevi pacijenata sa asimbolijom za bol, zakljuuje Grahek dopu-
taju nam da, bez ikakve protivrenosti, kaemo kako neko moe oseati
bol a da ne bude u stanju bola.29
Sledei Brentanovu misao, asimboliju za bol bismo mogli da objasni-
mo pozivajui se na to da se ovakvi sluajevi javljaju kod pacijenata koji su
u svom ranijem iskustvu imali iskustvo bola. Oni, dakle, terminom bol
mogu da se poslue da bi izdvojili izvesnu skupinu senzacija koja im je
u prethodnom iskustvu bila neprijatna. Dakle u sluaju asimbolije ne bi
postojala senzacija bola, ve neke druge senzacije, recimo vruine, gori-
ne, koje su percipirane odgovarajuom spoljanjom percepcijom za koju
nemamo uvek odgovarajuu re. Ove senzacije subjekt pomou unutra-
26 Nikola Grahek, Ogledi o bolu Neurofizioloka istraivanja, Otkrovenje,
Beograd, 2002, 39.
27 Ibid. 42.
28 Ibid.
29 Ibid., 46.
68 njeg oseanja, koje prati njihovu spoljanju percepciju, identifikuje unu-

tranjom percepcijom kao bolne.
Razmotrimo sada kritiki tumpfovu tezu da je fenomen anhedonije
pokazatelj da je psiholoko zadovoljstvo mentalni fenomen koji kao svoj
predmet ima fiziki fenomen. Sledei Brentanovu misao, moemo rei da
injenicu da muziar koji pati od ovog patolokog stanja osea izvesno
zadovoljstvo prilikom itanja nota, upravo treba analizirati kao sluaj zado-
voljstva koje prati mentalni akt itanja nota, i da je stoga predmet zadovolj-
stva mentalni akt itanja to dokazuje da se radi o prijatnosti kao unutra-
njem oseanju.
7. Disocijacija ulnog i afektivnog aspekta emotivnog iskustva

Dva fenomena disocijacije afektivnog i ulnog aspekta emotivnog isku-
stva uoena su u eksperimentalnim uslovima i oni dovode u pitanje teo-
riju emocija kao percipiranja telesnih promena. Prvi sluaj je kada se jav-
lja ponaanje karakteristino za neku emociju, kada je prisutan afektivni
aspekt emotivnog iskustva, ali subjekt nije svestan odgovarajuih telesnih
promena. Ako govorimo o telesnim promenama kao o emotivnom stanju,
onda se ovakav sluaj moe opisati kao sluaj emotivnog afekta bez emo-
tivnog stanja. Ti su sluajevi opisani u eksperimentima vrenim na poet-
ku dvadesetog veka.30 Na primer ivotinje kod kojih bi se izvrilo preseca-
nje vagus nerva hirurkim putem nisu vie u stanju da percipiraju telesne
promene u unutranjim organima. One stoga ne bi ni mogle da oseaju
emocije, ako bi emocije bile percepcije visceralnih promena. Meutim, ove
ivotinje su ispoljavale emotivno ponaanje, recimo, pas bi mahao repom
ugledavi gospodara. ivotinje podvrgnute ovakvim eksperimentima ne
bi imale percepciju svog emotivnog stanja, ali bi ispoljavale emotivno
ponaanje. Objanjenje za ovu pojavu je oigledno u Brentanovom okviru
date ivotinje svojim veselim ponaanjem ispoljavaju zadovoljstvo koje
prati neki drugi akt spoljanje percepcije, recimo smo vienje gospodara.
Brentanovska odbrana perceptivne teorije emocija bila bi dakle u tome da
ivotinja i ne osea emociju ve zadovoljstvo.
Drugi fenomen disocijacije emotivnog iskustva je vezan za sluaje-
ve kada subjekt osea emotivno stanje, ali ne mari za njega, kada izostaje
emotivni afekat. To je pokazano u eksperimentima u kojima bi subjektima
bio ubrizgavan adrenalin hormon koji izaziva iste telesne promene koje
su karakteristine za emociju straha. Meutim, subjekti podvrgnuti ovim
eksperimentima bi izvetavali slino kao pacijenti koji pate od asimbolije
30Ovi eksperimenti se navode u W. B. Cannon, Bodily Changes In Pain, Hunger,
Fear and Rage, Harper Torchbooks, New York, 1963, 346359.
za bol. Oni bi rekli kako oseaju neto kao strah, ali da se ne boje subjekt 69
opaa skup senzacija koje identifikuje kao senzacije vezane za strah, ali
nema odgovarajue afektivno iskustvo. Ovde postoji spoljanja percepcija
emotivnog stanja, ali ona nije praena unutranjim oseanjem neprijatno-
sti. Mi moemo rei da naprosto nije tano da ne postoji strah, on postoji,
ali subjekt za njega ne mari.
Dakle, u prvom sluaju, subjekt ne percipira senzacije koje determiniu
emotivno stanje, ali je prisutan emotivni afekt jer subjekt unutranjom sve-
u neki drugi mentalni akt, a ne percepciju ovog emotivnog stanja, doiv-
ljava kao prijatan. U drugom sluaju subjekt percipira emotivno stanje tuge
ili straha, i zato osea neto nalik strahu, ali ne osea pravu neprijatnost
koja je vezana za strah jer unutranja svest ne detektuje ovo iskustvo kao
neprijatno.
U prilog ovom mom vienju Brentanovog pojmovnog okvira je zapa-
anje da je unutranja svest vrlo est pratilac emocija i njihov (korektiv-
ni) interpretator. O tome svedoi to to subjekta u nastupu gneva, recimo,
neto moe da navede da primeni stari savet i izbroji do deset da bi obuzdao
oseanja. A nekad subjekt, naprotiv, kao da je inspirisan svojim gnevom i
nastoji da ga sve vie potpiruje. Slino vai i za druga oseanja: subjekt, na
primer, moe pojaavati svoju tugu ili je smirivati.
Pitanje je ta navodi subjekta da krene jednim ili drugim putem? Ako
se zastupa perceptivna teorija emocija, to ne moe biti subjektov kognitivni
stav. Meutim, unutar Brentanove psihologije moemo nai reenje ovog
problema. Ako je emocija percepcija emotivnog stanja, tad je strah per-
cepcija ubrzanog lupanja srca, a sama ova percepcija moe biti prijatna ili
neprijatna. Recimo, imamo uivanje u tuzi. Ili, da nekome ne prija srea to
je na primer sluaj kada ljubav boli. Ljutnja koja spada u oseanja koja su
neprijatna, u izvesnim okolnostima moe imati prijatnu (katarzino razre-
avajuu) dimenziju koja subjekta oslobaa neke napetosti.
ta je to to predstavlja okida za nain interpretacije naih (primarno
izazvanih) senzacija?
Mi ne moemo da stanemo i kaemo: hou da mi to iskustvo prija ili
ne naprosto, ono biva praeno odreenim unutranjim brentanovski
gledano subjektovim (subjektivnim) oseanjem.
70 Literatura
Anelkovi, Miroslava, 2008. Intencionalnost i kontinuitet svesti Brentano i Dejms, Theoria
3: 1527.
Brentano, Franz, 1924. Psychologie vom empirischen Standpunkt. Leipzig: Verlag von Felix
Meiner.
____ 1979. Untersuchungen zur Sinnespsychologie. Hamburg: Felix Meiner Verlag.
Cannon, W. B. 1963. Bodily Changes In Pain, Hunger, Fear and Rage. New York: Harper
Torchbooks, 346359.
Ettenberg, Aaron, 1993. Anhedonia, u Charles G. Costello (prir.), Symptoms of Schizophrenia,
A Wiley-Interscience Publication: John Wiley&Sons, INC: 121144
Fisette, Denis, 2009. Love and Hate: Brentano and Stumpf on Emotions and Sense Feelings,
Gestalt Theory, Vol. 31, No. 2: 115127.
Grahek, Nikola, 2002. Ogledi o bolu Neurofizioloka istraivanja. Beograd: Otkrovenje.
Gregory, Richard L. (prir.), 1987. The Oxford Companion to the Mind, Oxford: Oxford University
Press.
Massin, Olivier, 2013. The Intentionality of Pleasures and other Feelings, a Brentanian
Approach, u D. Fissete i G. Frchette (prir.), Themes from Brentano, Amsterdam:
Rodopi, 308420.
Moran, D. 1996. Brentanos Thesis, Proceedings of the Aristotelian Society, Supplementary
Volumes, Vol. 70: 127.
Schwitzgebel, Cf. Eric, 2004. Introspective Training Apprehensively Defended Reflections
on Ticheners Lab Manual, Journal of Consciousness Studies, 11, No. 78: 5876.
Titchener, E. B. 1921. Brentano and Wundt: Empirical and Experimental Psychology,
American Journal of Psychology, 32: 108120.
Trajkovski, Miroslava, 2012. Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija, Theoria 3:
1932.
____ 2013. Zakon inverznog delovanja navike psihologija strasti i emocija, Theoria 4:
2132.
MIROSLAVA TRAJKOVSKI
BRENTANO ON THE SELF-EVIDENCE OF INNER PERCEPTION
Summary
Brentanos main argument for the claim that pain and pleasure are mental phenomena
of inner consciousness is based on the self-evident nature of inner perception. Pain and
pleasure, claims Brentano, are inner feelings. In this paper, I use Brentanos notion of
inner feelings to analyze some current problems in the philosophy of mind, particularly
those related to dissociations of sensory and affective aspects of the experience of pain,
on the one hand, and of emotional experience, on the other. I conclude that Brentanos
conceptual framework based on the notion of inner perception is adequate for discuss-
ing these important issues.
Keywords: inner perception, intentionality, dissociation, emotions, sensations
Trei program
Originalan nauni rad 71
167.23:101.8
167.5:165
DUKO PRELEVI*
MISAONI EKSPERIMENTI I ARGUMENTI NA

OSNOVU ZAMISLIVOSTI**
U radu se istrauju slinosti i razlike izmeu misaonih eksperimenata i argumenata

na osnovu zamislivosti. Brani se teza da intuicije igraju kljunu ulogu u opravda-
vanju misaonih eksperimenata, dok sa argumentima na osnovu zamislivosti to nije
sluaj, zato to je zamislivost, na kojoj su ovi argumenti zasnovani, razliita od
intuicija i od njih nezavisna. Na bazi ovog uvida ukratko se prikazuju i razliite
vrste izazova s kojima se suoavaju misaoni eksperimenti i argumenti na osnovu
zamislivosti.
Kljune rei: misaoni eksperiment, argument na osnovu zamislivosti, intuicija,
zamislivost
1. Misaoni eksperimenti u nauci i filozofiji

Eksperiment je istraivaka tehnika u kojoj se svesno menja neki od para-
metara fenomena koji se istrauje s ciljem da se ustanovi kakve su posledi-
ce takve promene. Misaoni eksperimenti (thought experiments) su, za razli-
ku od fizikih eksperimenata, izvreni u mislima, a ne u fizikom svetu (u
prirodnim uslovima ili u laboratoriji).
Za mnoge filozofe misaoni eksperimenti predstavljaju vaan izvor evi-
dencije u filozofiji, dok takoe postoje i filozofi koji su prema njima podo-
* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu;

dusko.prelevic@f.bg.ac.rs
** Tekst je napisan u okviru projekta Logiko-epistemoloki osnovi nauke i
metafizike (br. 179067), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.
72 zrivi. Iako se misaoni eksperimenti uglavnom vezuju za delatnost filozofa,

njihov znaaj je dobro poznat i u nauci. tavie, misaoni eksperimenti su
od izuzetnog znaaja u prirodnim naukama, mada se to ne stavlja esto u
prvi plan. Empirijske nauke se u veoj meri povezuju sa znaajnim empi-
rijskim istraivanjima zasnovanim, u zavisnosti od discipline, na palji-
vom posmatranju, eksperimentima izvrenim u laboratoriji ili u prirodnim
uslovima, izvrenim anketama i drugim slinim metodama. Vreme ekspe-
rimentalnog metoda, za koji se obino vezuje nauka sedamnaestog veka,
uglavnom odlikuju eksperimenti koji su doveli u pitanje do tada vaee
naune teorije, kao to su bile aristotelovska fizika i biologija.
Ipak, jedan uveni eksperiment, koji je izvrio Galilej, po svoj prilici
bio je misaoni eksperiment, a ne fiziki eksperiment, i esto se smatra para-
digmatskim primerom uspeno izvedenog misaonog eksperimenta (vidi,
na primer, Brendel 2004: 93). To je eksperiment koji potkrepljuje tezu da
masa tela nije bitna za brzinu pada tela. Naime, Aristotel je svoju nauku
gradio na paljivom prikupljanju empirijskih injenica i klasifikaciji poda-
taka. Njegova fizika bila je zasnovana na uvidima koje je stekao posmatra-
njem, poput onog da se tela kreu u zavisnosti od njihovih svojstava, kao
to je, na primer, masa. Na primer, teka tela tee da idu nanie, dok laka
tela tee da idu navie, i ta injenica je lako uoljiva prilikom svakodnevnih
posmatranja. Iz ovoga se moe izvesti da teka tela padaju bre, dok laka
tela padaju sporije. Upravo je takvu tezu Galilejev misaoni eksperiment
doveo u pitanje. Galilejev misaoni eksperiment protiv Aristotelove teorije
kretanja moe se prikazati na sledei nain. Zamislimo da spojimo teko i
lako telo i da ih pustimo da zajedno padaju sa odreene visine. ta e se u
tom sluaju desiti? Ako prihvatimo Aristotelovu tezu da teka tela padaju
bre od lakih, izgleda da e lako telo usporiti teko telo s kojim je spojeno,
i da e njihova ukupna brzina biti manja od brzine tekog tela u sluaju u
kom bi ono padalo samo. Ipak, Aristotelova teza nam dozvoljava da izve-
demo i sledei zakljuak. Naime, teko i lako telo zajedno imaju veu masu
od tekog tela, pa se onda ini da bi oni zajedno padali bre od tekog tela
koje bi padalo samo. Tako iz Aristotelove teorije sledi da je brzina padanja
tekog i lakog tela koji su spojeni i manja i vea od brzine padanja tekog
tela, to je protivrenost. Time je Aristotelova teorija kretanja opovrgnuta.
Misaoni eksperimenti su vaan izvor evidencije u nauci i korist od
njihovog izvoenja je viestruka. Oni se mogu vriti u sluajevima kada
je, usled nedostatka tehnikih uslova, teko izvriti fiziki eksperiment u
prirodi. Nekada je vrenje eksperimenata u laboratoriji ili u prirodi nee-
tino, ili je pak opasno po ivotnu sredinu. U tim sluajevima je misao-
ni eksperiment pogodna zamena za fiziki eksperiment. Najzad, ali ne i
manje vano, uspeno izvedeni misaoni eksperiment ini izvoenje fizi-
kog eksperimenta nepotrebnim, i tako se mogu izbei nepotrebni napori i
trokovi koji su vezani za izvoenje fizikih eksperimenata. U tom smislu 73

bi za naunike bilo mnogo lake kada bi umesto fizikih eksperimenata
uvek mogli da vre misaone eksperimente. Ipak, esto to nije sluaj, poto
se deava da misaoni eksperimenti ne daju jednoznane rezultate, i tada je
za proveravanje jedne hipoteze potrebno izvriti dodatna empirijska istra-
ivanja (posmatranja, fiziki eksperiment, i tako dalje). U tom smislu se
fiziki eksperimenti mogu shvatiti kao jedna mogua dopuna misaonim
eksperimentima u sluajevima u kojima misaoni eksperimenti ne dovode
do jednoznanih rezultata.
Misaoni eksperimenti igraju znaajnu ulogu i u mnogim filozofskim
disciplinama, a mnogi od njih daleko odstupaju od svakodnevnog iskustva.
Meu brojnim misaonim eksperimentima u filozofiji, moe se kao primer
navesti Rolsov misaoni eksperiment (Rawls 1999), iji je cilj da opravda
racionalni izbor jednog odreenog pravednog drutva. Don Rols je u svo-
joj Teoriji pravde hteo da ustanovi da li je mogue opravdati drutvo u kojoj
postoji pravedna raspodela dobara. Misaoni eksperiment koji vri jeste sle-
dei. Zamislimo da treba da izaberemo pravedno drutvo, ali da prilikom
izbora ne znamo koju emo poziciju u tom drutvu zauzimati. Na primer, u
sluaju da neka osoba izabere robovlasniko ureenje, ona ne zna da li e u
tom drutvu biti gospodar ili rob; ako izabere drutvo u kome postoje suvi-
e velika raslojavanja, ne zna da li e biti bogata ili prosjak; ako pak izabe-
re drutvo u kome se praktikuje uravnilovka, ne zna da li e biti osoba koja
e za isti novac raditi vie ili manje, i tako dalje. Rols smatra da nas ovakvo
stanje navodi da izaberemo jedno odreeno drutveno ureenje, u kojem
e svi lanovi imati jednake anse, to e po svoj prilici talentovanijima
omoguiti da steknu vie dobara, ali u kojem e takoe primeniti i princip
razlike (the difference principle), po kojem treba izabrati ono drutvo u
kom e najugroeniji proi najbolje u odnosu na ostale alternative.
Sledei misaoni eksperiment u filozofiji duha, takozvani epistemolo-
ki argument (the knowledge argument; vidi Jackson 1982), takoe je veoma
popularan, i usmeren je protiv teze da je potpuno znanje fizike dovoljno za
znanje celokupne prirode univerzuma. Eksperiment je sledei. Zamislimo
situaciju u kojoj je Meri briljantna neuronaunica, koja poseduje i sva zna-
nja iz fizike o bojama (na primer, o tome kako funkcionie mehanizam
opaanja boja, i tako dalje), ali koja nikada nije videla crvenu boju, poto
je itav ivot provela u crno-beloj sobi. U jednom trenutku Meri naputa
crno-belu sobu i nailazi na crveni paradajz. Tada po prvi put stie subjek-
tivni doivljaj gledanja crvene boje. Na osnovu prethodnog znanja fizike,
Meri uoava da je paradajz koji opaa crvene boje. Da li je Meri stekla novo
znanje? Ako je odgovor na ovo pitanje potvrdan, onda se namee zakljuak
da potpuno znanje fizike nije dovoljno za potpuno znanje univerzuma, i da
je jedna popularna verzija fizikalizma netana.
74 2. Intuicija kao evidencija

U sluajevima u kojima se eksperimenti vre u laboratoriji ili u prirodi,
percepcija, iroko shvaena, predstavlja neizostavni izvor evidencije na
osnovu koje se rezultati jednog eksperimenta tumae. Percepcija moe biti
neposredno posmatranje ulima, ili pak oitavanje mernih instrumenata,
i tada je ona posredovana teorijom na osnovu koje se rezultati oitavanja
mernih instrumenata interpretiraju. Na osnovu rezultata zabeleenih per-
cepcijom mogu se, na primer, izvesti statistike analize koje potkrepljuju ili
osporavaju odreenu hipotezu.
S obzirom na to da prilikom izvoenja misaonih eksperimenata per-
cepcija nije prisutna, postavlja se pitanje: ta ini evidenciju na osnovu koje
se rezultati misaonih eksperimenata vrednuju? Jedan razloan odgovor
na ovo pitanje jeste da je to intuicija. ini se da nas opis scenarija koji je
prisutan prilikom vrenja misaonih eksperimenata takav da nas, snagom
intuitivnog uvida, navodi na prihvatanje jednog odreenog zakljuka. U
tom smislu, intuicije predstavljaju zamenu za percepciju prilikom vrenja
misaonih eksperimenata. Pojam intuicija je vieznaan, i treba videti u
kom smislu su intuicije relevantne za odreenje prirode misaonih ekspe-
rimenata. Jedno znaenje ovog pojma jeste psiholoko shvatanje intuicije
kao estog ula, koje se razlikuje od ostalih pet ula (vida, sluha, dodira,
mirisa i ukusa). Ovaj smisao pojma intuicija po svoj prilici nije prisutan
prilikom vrenja misaonih eksperimenata, poto se oni vre u mislima, a
ne u fizikom svetu koji saznajemo pomou percepcije.
Sledei smisao pojma intuicija jeste fenomenoloki smisao, po kojem
intuicija predstavlja samooigledno verovanje ili samooigledni propozici-
onalni iskaz sui generis, u zavisnosti od toga da li mislimo da su intuicije
verovanja ili ne. Neki filozofi smatraju da su intuicije verovanja (Sosa 1996),
dok drugi smatraju da to nije sluaj i da su intuicije propozicionalni stavovi
sui generis (Bealer 1996), zato to jedan iskaz moe biti intuitivno prihvat-
ljiv (samooigledan), a da u njega ipak ne verujemo jer znamo da je laan.
U prilog ovoj drugoj tezi Dord Biler navodi primer takozvane naivne
teorije skupova, koja je intuitivno prihvatljiva, ali u koju ne verujemo usled
Raselovog paradoksa (Bealer 1996: 6). U svakom sluaju, i jedno i drugo
shvatanje odreuje intuicije pomou samooiglednosti.
Postoji jo jedan smisao pojma intuicija koji je u kontekstu razumeva-
nja prirode misaonih eksperimenata vredan panje. To je takozvani zdra-
vorazumski smisao u gde oiglednost nekog verovanja zavisi od prethod-
nog znanja koje imamo (Williamson 2007: 219). Tako se moe objasniti
injenica da razliiti ljudi ponekad imaju razliite intuicije. Na primer, u
jednom smislu nam je intuitivnije da prihvatimo da planine postoje negoli
da kentauri postoje. Ovo donekle objanjava i kako se ekspertske intuicije
razlikuju od intuicija neeksperata, kako se uopte ljudi mogu razlikovati u 75

pogledu toga koje intuicije poseduju, kao i injenicu da se intuicije mogu
vebom usavravati (vidi, na primer, Feferman 2000: 318).
Izgleda da i fenomenoloki i zdravorazumski smisao pojma intuicija
moe biti prisutan prilikom konstruisanja misaonih eksperimenata, zato
to su rezultati uspeno konstruisanog misaonog eksperimenta samoo-
igledni, a samooiglednost esto zavisi od ranije usvojenih verovanja.
Meu filozofima postoji odreeno neslaganje po pitanju toga kakva je
tano uloga intuicija prilikom konstruisanja misaonih eksperimenata. Dok
jedni smatraju da uspeni misaoni eksperimenti intuitivno opovrgavaju
jednu teoriju i istovremeno intuitivno dokazuju neku drugu teoriju, drugi
pak smatraju da su misaoni eksperimenti u stvari argumenti, da intuicije
same po sebi nisu dovoljne za potvrivanje jedne teorije i opovrgavanje
neke druge teorije, ve da je to mogue pomou implicitnih premisa koje
se pretpostavljaju prilikom konstruisanja misaonih eksperimenata (prikaz
ovih ideja preuzet je iz Brendel 2004). Tako pristalice prvog tumaenja pri-
rode misaonih eksperimenata tumae ranije spomenuti Galilejev misaoni
eksperiment (vidi odeljak 1) kao paradigmatski primer misaonog eksperi-
menta u kome se intuitivno opovrgava Aristotelova hipoteza, a intuitivno
potvruje Galilejeva hipoteza o prirodi kretanja tela u slobodnom padu. S
druge strane, pristalice drugaijeg tumaenja prirode misaonih eksperime-
nata smatraju da je Galilejev misaoni eksperiment uspean ne samo zato
to poiva na intuicijama, ve i zato to su u njemu implicitno prihvaene i
neke druge premise, poput one da se tela prilikom pada kreu u vakuumu,
da oblik tela nije bitan za brzinu pada, i tako dalje. Misaone eksperimente
pak ne treba u potpunosti poistoveivati sa argumentima ije su sve premi-
se eksplicirane. Ubeivaka snaga jednog dobro konstruisanog misaonog
eksperimenta poiva pre svega na opisu jedne situacije i intuitivno pri-
hvatljivom tumaenju rezultata eksperimenta. Ostale premise mogu ostati
neeksplicirane. Kako god stvari stajale u prikazanom sporu, i jedan i drugi
nain shvatanja prirode misaonih eksperimenata u skladu je s tezom da
misaoni eksperimenti svoju uverljivost dobijaju prvenstveno u intuitivnoj
prihvatljivosti njihovih rezultata.
3. Argumenti na osnovu zamislivosti

Jo od Dekartovih Meditacija argumenti na osnovu zamislivosti postali su
prepoznatljivo obeleje kabinetskog naina bavljenja filozofije (armchair
philosophy; vidi Williamson 2007). Argumenti na osnovu zamislivosti se, u
najbitnijim crtama, sastoje od premise u kojoj se tvrdi da je zamisliv sce-
nario (ili situacija, shvaena kao deo scenarija) u kom je jedan iskaz taan;
zatim se pomou principa da zamislivost povlai mogunost (obino se kao
76 relevantni smisao mogunosti ovde navodi metafizika mogunost, koja

je zasnovana na prirodi stvari, esencijalnim svojstvima, i tako dalje) izvodi
zakljuak da je mogue da je pomenuti iskaz taan. Time se opovrgavaju
teorije koje tvrde da je jedan takav iskaz nuno neistinit.
Kao primer argumenta na osnovu zamislivosti moe posluiti argu-
ment na osnovu zamislivosti zombija (the zombie argument), u kojem se
iz zamislivosti naeg fizikog dvojnika, koji, za razliku od nas, ne posedu-
je svesna iskustva (qualia), dokazuje da je fizikalizam laan, odnosno da
svest nije fizike prirode. Dejvid almers je razradio jednu verziju ovog
argumenta, koja izbegava uobiajene prigovore, poput prigovora da postoje
nesaznatljive matematike istine (na primer, Goldbahova hipoteza, i tako
dalje) ili da postoje nuni aposteriorni iskazi, poput iskaza Voda je H2O, i
slini. S tim ciljem on je uveo pojam idealne pozitivne primarne zamislivosti
(za detalje, vidi Chalmers 2002: odeljak 13), koja se sastoji u zamiljanju
kontraaktualnog scenarija (ili situacije), gde je iskaz koji zamiljamo istinit
i neopovrgljiv je boljim rezonovanjem. Tako je u sluaju idealne zamislivo-
sti teret dokazivanja na strani onih koji tvrde da zamiljeni scenario krije
protivrenost. Kada bi scenario koji zamiljamo bio opovrgljiv boljim rezo-
novanjem, onda bi to bio sluaj prima facie zamislivosti ili secunda facie
zamislivosti, ali ne i sluaj idealne zamislivosti. Takoe, primarna zami-
slivost je apriornog karaktera, poto zamiljanje kontraaktualnog scenari-
ja (scenarija koji se vrednuje kao aktualan) ne zavisi od informacija koje
dobijamo iz iskustva. Zamislivost se moe shvatiti i kao logiko-pojmovna
mogunost. Logiki mogu je onaj iskaz koji nije kontradikcija, dok je poj-
movno mogu iskaz onaj iskaz koji nije analitiki laan. Kao to se moe
uoiti iz odreenja primarne zamislivosti, zamislivost se moe definisati i
pomou apriornog saznanja, kao zamiljanje iskaza koji je istinit bar u jed-
nom scenariju, tj. koji nije apriorno neistinit.
Imajui u vidu da se metafizika nunost esto (mada ne uvek) razli-
kuje od fizike nunosti, ini se da su argumenti na osnovu zamislivosti
ogranieni na metafizike rasprave o prirodi stvari i da, za razliku od misa-
onih eksperimenata, nemaju primenu u nauci, poto je ona vie poveza-
na sa fizikom nunou (zakonima prirode). Ipak, argumenti na osnovu
zamislivosti katkad mogu imati uticaja i na nae znanje o istinama aktual-
nog sveta. Na primer, argumenti na osnovu zamislivosti esto ukazuju na
to da neko svojstvo nije esencijalno svojstvo nekog objekta. Naime, ako su
esencijalna svojstva nekog objekta ona svojstva koja taj objekt nuno pose-
duje, onda argument na osnovu zamislivosti, ako je uspeno izveden, poka-
zuje da jedno svojstvo nije esencijalno upravo zato to je mogue da ga
odreeni objekt ne poseduje. Slino tome, ranije spomenuti argument na
osnovu zamislivosti zombija ima za cilj da pokae kako u aktualnom svetu
svest nije fizike prirode. To pokazuje da argumenti na osnovu zamislivosti
ne moraju biti ogranieni na domen mogueg, ve da se mogu odnositi i na 77

domen aktualnog.
Da li su argumenti na osnovu zamislivosti isto to i misaoni eksperi-
menti? Ovo pitanje moe biti vano onda kada ih neko poistoveuje ili pak
smatra da ih s podjednakim razlozima treba prihvatiti ili odbaciti. Izgleda
da neki filozofi, poput Denijela Deneta, to i ine. Na primer, Denijel Denet
mnoge argumente na osnovu zamislivosti u filozofiji duha naziva misa-
onim eksperimentima, smatra da su loe konstruisani i da predstavljaju
intuicijske pumpe (intuition pump; vidi Dennett 1991: 282), zato to se
prilikom opisivanja scenarija postepeno formiraju intuicije koje su u osno-
vi veoma sporne.
Slinost izmeu argumenata na osnovu zamislivosti i misaonih ekspe-
rimenata svakako da je uoljiva. Oba misaona postupka poivaju na kon-
struisanju opisa situacije ili scenarija i na testiranju njihove uverljivosti (na
primer, vidi Chalmers 2002: 1534). Ipak, misaone eksperimente ne treba
poistoveivati sa argumentima na osnovu zamislivosti i ponekad je kori-
sno izmeu njih napraviti razliku. Jedna od kljunih razlika izmeu misa-
onih eksperimenata i argumenata na osnovu zamislivosti jeste u tome to u
prvima intuicije predstavljaju neizostavni izvor evidencije, dok u drugima
to nije sluaj. Ovo se najbolje moe videti ako uporedimo pojam idealna
pozitivna primarna zamislivost, koji je prisutan u argumentima na osnovu
zamislivosti, s pojmom intuicija, koji je prisutan u konstruisanju misaonih
eksperimenata. Razlika izmeu njih je uoljiva. Intuicije su, fenomenoloki
shvaene, stvar stepena, dok idealna zamislivost to nije. Neto moe biti u
manjoj ili veoj meri samooigledno, dok je zamislivost sve ili nita i nije
stvar stepena (Frankish 2007: 660). Takoe, intuicije su opovrgljive boljim
rezonovanjem, dok idealna zamislivost to po definiciji nije. To se moe
videti na ranije spomenutom primeru naivne teorije skupova, koja je intui-
tivno prihvatljiva (u smislu samooiglednosti), ali koja je opovrgljiva boljim
rezonovanjem i samim tim nije idealno zamisliva (Chalmers 2002: 155).
Idealnu pozitivnu primarnu zamislivost mogue je razlikovati i od
zdravorazumskog shvatanja intuicija, koje je spomenuto u odeljku 2, zato
to primarna zamislivost, za razliku od intuicija, ovako shvaenih, ne zavisi
od aposteriorno steenih informacija, ve je apriorno saznatljiva. Na pri-
mer, u zdravorazumskom smislu moe biti intuitivnije da planine posto-
je negoli to da kentauri postoje, dok je to u smislu primarne zamislivosti
podjednako zamislivo.
Iz ovih razmatranja moe se zakljuiti da pojam idealne pozitivne
primarne zamislivosti ne zavisi od intuicija, odnosno da intuicije nisu
nuan uslov za idealnu pozitivnu primarnu zamislivost. U tom smislu ne
treba poistoveivati ni misaone eksperimente sa argumentima na osnovu
zamislivosti.
78 Misaoni eksperimenti i argumenti na osnovu zamislivosti suoavaju

se s razliitom vrstom prigovora. S obzirom na to da uspenost misaonih
eksperimenata zavisi od intuitivne prihvatljivosti njihovih rezultata, oprav-
danost upotrebe misaonih eksperimenata zavisi u velikoj meri od toga da
li intuicije predstavljaju dobru evidenciju ili ne. Na primeru naivne teorije
skupova videli smo da su intuicije pogreive. To moe biti povod da se
tvrdi da je evidencija na kojoj poivaju misaoni eksperimenti nepouzdana.
Odgovor na ovaj prigovor moe biti taj da je, kao to Dord Biler prime-
uje, i percepcija pogreiva, a od nje u najveoj meri zavise svedoanstva
empirijskih nauka (Bealer 1996: 7). Percepcija je pogreiva, ali je takoe i
pouzdana, i ne vidi se zato ne bismo isto mogli da tvrdimo i kada je re o
intuicijama. U tom smislu intuicije i na njima zasnovane misaone eksperi-
mente moemo koristiti podjednako uspeno kao to to se uzdamo u per-
cepciju prilikom vrenja fizikih eksperimenata.
Sledei problem, vezan za upotrebu misaonih eksperimenata, jeste taj
da se ponekad deava da se rezultati jednog misaonog eksperimenta tuma-
e razliito. To se moe videti na primeru epistemolokog argumenta,1 koji
je spomenut u odeljku 2, i koji se moe tumaiti tako da ide u prilog fizika-
lizmu, a ne njegovom odbacivanju, to je bila prvobitna namera argumenta.
U zamiljenom scenariju Meri, neuronaunica koja ima sva znanja iz fizike
o bojama, ali koja nikad pre nije videla crvenu boju, i dalje moe u trenut-
ku kada prvi put ugleda crveni paradajz rei da je ugledala boju o kojoj je
imala sva znanja i onda kada se nalazila u crno-beloj sobi. U tom smislu
moe se rei i to da je Meri posle izlaska iz crno-bele sobe na nov nain
saznala neto to je ve ranije znala, a to bi i dalje bilo u skladu sa fizika-
listikom tezom da je potpuno znanje fizike dovoljno za znanje celokupne
prirode univerzuma (vidi, na primer, Perry 2001). Postoje i pokuaji neuro-
fiziolokih objanjenja injenice da razliiti ljudi mogu imati razliite intu-
icije. Na primer, neki misaoni eksperimenti, koji nas suoavaju s razliitim
etikim dilemama, takvi su da ispitanici, koji usled oteenja u regiji mozga
koja je zaduena za emocije, a koji imaju imaju ouvane vie kognitivne
sposobnosti, u veoj meri daju drugaije odgovore od ispitanika koji imaju
ouvane i emotivne i kognitivne sposobnosti (vidi Gendler 2007: 77).
Imajui u vidu da je samooiglednost, preko koje se mogu odrediti
intuicije, stvar stepena (neto moe biti u manjoj ili veoj meri samooi-
gledno), ponekad upravo to moe posluiti kao kriterijum za tumaenje
rezultata jednog misaonog eksperimenta. Takoe, neurofizioloka obja-
njenja razliitih tumaenja rezultata pojedinih misaonih eksperimenata
mogla bi u naelu da nam, po analogiji sa percepcijom, sugeriu koja su od
ovih tumaenja oekivana u veoj meri, a koja ne.
1 Epistemoloki argument moe se rekonstruisati i kao argument na osnovu
zamislivosti (vidi Chalmers 2010: 1935).
Denijel Denet, kao to je u ovom odeljku spomenuto, smatra da su 79

mnogi misaoni eksperimenti u stvari intuicijske pumpe, koje neprimet-
no formiraju nae intuicije i koje nas navode na to da neto prihvatimo
kao samooigledno, a to to ne mora biti, i tavie, esto i nije. Tako oni
postaju loi argumenti, u kojima zakljuak ne sledi iz premisa, ili u kojima
se unapred pretpostavlja ono to bi tek trebalo dokazati, i tako dalje. Na
primeru epistemolokog argumenta, Denet ukazuje na to da je u zamilje-
nom scenariju prvobitno bilo navedeno to da Meri ima sva znanja iz fizike
o svemu, a onda se rezultati misaonog eksperimenta tumae kao da je ipak
preostalo neto o bojama to bi ona mogla saznati tek po izlasku iz crno-
bele sobe. Ovo tumaenje je sporno, smatra Denet, zato to izgleda da bi
Meri, koja ima sva znanja o bojama, lako mogla po izlasku iz crno-bele
sobe da poloi sve testove vezane za diskriminaciju crvene boje od ostalih
boja, i da, na primer, u sluaju da joj neko podmetne plavu bananu ipak
prepozna da se tu ne radi o crvenoj boji, i tako dalje. Denetova poenta
je u tome da ako zaista pretpostavimo da Meri ima sva znanja iz fizike o
svemu, prestaje biti oigledno da e ona po izlasku iz crno-bele sobe nau-
iti neto novo (Dennett 1991: 399400). Zato je prilikom konstruisanja
misaonih eksperimenata potrebno biti obazriv i voditi rauna ta je sve u
opisu jednog scenarija pretpostavljeno. Denetov uvid sam po sebi ne ospo-
rava legitimnost primene misaonih eksperimenata u filozofiji i nauci, ve
samo ukazuje na potrebu da se oni paljivije konstruiu (vidi, na primer,
Dennett 1991: 440).
Za razliku od misaonih eksperimenata, argumenti na osnovu zami-
slivosti ne nailaze na prigovore ovakve vrste, zato to plauzibilnost ovih
argumenata ne zavisi od intuitivne prihvatljivosti scenarija koji zamilja-
mo, poto je, kao to je pokazano u ovom odeljku, zamislivost razliita od
intuicija i od njih nezavisna. U tom smislu je mogue da neko prihvata
argumente na osnovu zamislivosti a da istovremeno odbacuje misaone
eksperimente kao nepouzdan izvor evidencije. S druge strane, neko pak
moe pokuavati da prihvati misaone eksperimente i odbacivati argumente
na osnovu zamislivosti. Neki filozofi smatraju da je zamislivost suvie slaba
za postizanje eljenih rezultata. Osnovna premisa argumenta na osnovu
zamislivosti, kojom se tvrdi da zamislivost povlai metafiziku mogunost,
i danas je predmet velikih diskusija u modalnoj epistemologiji (za detalje,
vidi, na primer, Prelevi 2013).
Meu zanimljivim pokuajima da se ospori valjanost argumenta na
osnovu zamislivosti jesu i pokuaji konstruisanja parodije, koji se ogleda-
ju u tome da se pomou istih principa izvedu sasvim drugaiji zakljuci
od argumenata koji se parodijom napadaju. Takvi su, na primer, pokuaji
konstruisanja parodije na argument na osnovu zamislivosti zombija, koji
imaju za cilj da se, suprotno ovom argumentu, pomoi istih principa izvede
80 zakljuak da je fizikalizam istinit, a ne laan (jedan takav pokuaj moe se

nai u Frankish 2007). S obzirom na to da zamislivost, za razliku od intu-
icije, nije stvar stepena, odgovor na parodiju u ovakvom sluaju ne moe
biti zasnovan na pokuaju da se pronae asimetrija u stepenu zamislivosti
koja bi navodno bila prisutna u prvoj premisi (premisi u kojoj se tvrdi da
su jedan scenario ili situacija zamislivi) argumenta koji se napada i prvoj
premisi njegove parodije (Frankish 2007: 660). Asimetriju bi trebalo traiti
na drugom mestu (jedan takav pokuaj, zasnovan na razlikovanju izmeu
zamiljanja situacije i zamiljanja scenarija, moe se nai u Prelevi 2013:
odeljak 4.1). Ova razmatranja sugeriu to da misaoni eksperimenti i argu-
menti na osnovu zamislivosti predstavljaju razliite vrste misaonih proce-
sa, i da se mogu braniti ili osporavati na nezavisnim osnovama.
Literatura
Bealer, G. 1996. On the Possibility of Philosophical Knowledge. Nous 30: 134.
Brendel, E. 2004. Intuition Pumps and the Proper Use of Thought Experiments. Dialectica 58:
89108.
Chalmers, D. 2002. Does Conceivability Entail Possibility? u: T. Gendler and J. Hawthorne (ur.),
Conceivability and Possibility, str. 145200. Oxford: Oxford University Press.
--- 2010. The Two-Dimensional against Materialism, u: D. Chalmers (ur.), The Character of
Consciousness, str. 144205. Oxford: Oxford University Press.
Dennett, D. 1991. Consciousness Explained. New York: Back Bay Books/Little. Brown and
Company.
Feferman, S. 2000. Mathematical Intuition vs. Mathematical Monsters. Synthese 125: 317332.
Frankish, K. 2007. The Anti-Zombie Argument. The Philosophical Quarterly 57: 650666.
Gendler, T. 2007. Philosophical Thought Experiments, Intuitions, and Cognitive Equilibrium.
Midwest Studies in Philosophy 31: 6889.
Jackson. Frank. Epiphenomenal Qualia. The Philosophical Quarterly 32: 127136.
Perry, J. 2001. Knowledge, Possibility and Consciousness. Cambridge MA: The MIT Press.
Prelevi, D. 2013. Modalna epistemologija i eksplanatorni jaz: Znaaj argumenta na osnovu
zamislivosti zombija (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet.
Rawls, J. 1999. A Theory of Justice (revised edition). Cambridge MA: The Belknap Press of
Harvard University Press.
Sosa, E. 1996. Rational Intuition: Bealer on Its Nature and Epistemic Status. Philosophical
Studies 81: 151162.
Williamson, T. 2007. The Philosophy of Philosophy. Oxford: Blackwell.
DUKO PRELEVI 81
THOUGHT EXPERIMENTS AND CONCEIVABILITY ARGUMENTS
Summary
This paper examines similarities and differences between thought experiments and con-
ceivability arguments. It is argued that the plausibility of thought experiment relies pri-
marily on intuitions while conceivability arguments owe their plausibility to conceiv-
ability, which is a different than intuition and independent on it. In a view of this fact, it
is sketched briefly how thought experiments and conceivability arguments deal with a
different sort of challenges.
Keywords: thought experiment, conceivability argument, intuition, conceivability
trei
Treiprogram
27-172.2".../01"
113(38)
27-23-277
DRAGO URI*
NASTANAK IDEJE CREATIO EX NIHILO*
Apstrakt: U ovom radu u pokuati da razmotrim poreklo ideje creatio ex nihilo.

Braniu tezu da se ta ideja pojavila tek pri kraju drugog veka nove ere. U Bibliji,
odnosno u Starom i Novom zavetu, ta ideja nije nigde jasno niti postavljena niti
izloena. Filon, kao i rani crkveni oci i apologeti brane teoriju o Boijem stvaranju
ex materia. Prvi hrianski mislioci koji smatraju da Bog stvara ex nihilo su Tatian
i Teofil Antiohijski. Nakon izlaganja spornih mesta iz Biblije, ja u ovde predstaviti
prve hrianske mislioce koji su zastupali ideju da Bog stvara svet ex materia, a
potom uenja onih mislilaca koji brane tezu da Bog stvara svet ex nihilo. Oba tabo-
ra opravdavaju svoje teze pozivanjem na njihovu koherentnost sa pretpostavljenim
dogmama judeo-hrianske religije koje se tiu Boijih atributa.
Kljune rei: Creatio ex nihilo, Creatio ex materia, Bog, Filon, Tatian, Teofil
Antiohijski.
1. Uvod
Antiki grki i helenistiki mislioci vrsto su se drali principa ex nihilo
nihil fit. Njima je ideja o tome da je mogue nekakvo nastajanje ili stvara-
nje ex nihilo bila potpuno strana i neprihvatljiva. Ta ideja nastala je unutar
judejsko-hrianske tradicije. Osnovna dilema kada je re o nastanku te
ideje tie se pitanja da li se ona moe pronai u Bibliji, odnosno u Starom
ili Novom zavetu, ili je ona nastala kasnije u procesu stvaranja judeo-hri-
anske monoteistike teologije, ili se ona, moda, moe nai u tzv. pseu-
doepigrafskoj ili gnostikoj literaturi?
* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu;

djuricdrag@gmail.com
* Ovaj lanak je nastao u okviru projekta Logiko-epistemoloki osnovi nauke
i metafizike (ev. br. 179067) i projekta Dinamiki sistemi u prirodi i drutvu (ev.
br. 179041) koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije.
Ovde bi najpre trebalo razlikovati nain na koji su izloene ideje u 83

biblijskom mitu, od naina na koji se te iste ideje izlau u monoteistikoj
teologiji ili u apologetskoj literaturi. Biblijska mitologija, kao i verska lite-
ratura slinog karaktera, ima deklarativni karakter. U njoj pitanje o tome
da li Bog stvara ex nihilo nije eksplicitno postavljano pa se na njega nije ni
moglo jasno i nedvosmisleno odgovarati. Teoloka, apologetska i filozofska
razmatranja eksplicitno postavljaju to pitanje pa na njega mnogo jasnije i
nedvosmislenije odgovaraju. Meutim, na odnos prema tome da li se u
Bibliji mogu nai izriite tvrdnje o Boijem stvaranju ex nihilo, posredovan
je nainom na koji je to pitanje razmatrano u kasnijoj teolokoj i filozofskoj
literaturi.
Po svemu sudei, centralni uticaj na nain postavljanja ovog pita-
nja imalo je Platonovo delo Timaj. To je jedino antiko delo u kojem se
izriito tvrdi da je demiurg stvorio svet, da svet a parte ante nije vean.
Meutim, Platon ne tvrdi da je demiurg taj svet stvorio ex nihilo, nego da
ga je on stvorio od, kako su to kasniji monoteisti nazvali, pre-egzistentne
materije. Demiurg stvara svet, kosmos, odnosno neto ureeno ili neto
to ima formu, od neega to se najee nazivalo haosom ili besformnom
materijom.
Ovo Platonovo gledite postalo je, i do danas ostalo, kriterijum za
odgovor na pitanje da li se u Bibliji, i slinoj verskoj literaturi, govori o
Boijem stvaranju ex nihilo, ili o stvaranju od besformne, pre-egzistentne
materije. To se pitanje postavljalo vrlo esto kao pitanje o tome da li je
Boije stvaranje, u stvari, stvaranje vidljivog sveta od onog to je nevidljivo.
Pri tome se pretpostavljalo da je vidljivi svet onaj svet koji je vidljiv za ljud-
ske oi, dok Bog vidi i ono to je ljudskim oima nedostupno. Vidljivi svet
se esto poistoveuje sa ureenim ili oblikovanim svetom, dok se za ljude
nevidljivi svet poistoveuje sa haosom ili besformnom, pre-egzistentnom
materijom. Naime, ono to nije oblikovano, to nema svojstva i nije uree-
no nije dostupno ljudskim ulnim sposobnostima.
2. Creatio ex nihilo u Bibliji
2.1. Stari zavet

Prvo pitanje koje nam se prirodno namee jeste pitanje ta se o naem pro-
blemu moe zakljuiti na osnovu onoga to se kae u prvoj knjizi Starog
zaveta, u knjizi Postanja. Prva reenice te knjige glasi: U poetku stvori
Bog nebo i zemlju. A zemlja bee besformna i pusta, i bee tama nad bez-
danom, i duh Boiji lebdeo je nad vodama. I ree Bog: Neka bude sve-
tlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svetlost od
84 tame (Gen. 1.1).1 Teko je rei da li se ovde govori o tome da Bog svojom
reju unosi svetlost, pa onda nevidljivi svet ini vidljivim, te da li njegovo
stvaranje neba i zemlje znai stvaranje ex nihilo ili neko stvaranje od neo-
svetljene, nevidljive, odnosno pre-egzistentne materije? Neki interpretatori
smatraju da je vodom predstavljen pre-egzistentni haos koji je postojao pre
Boijeg stvaranja, poto u tekstu nema nikakvih naznaka o tome da je i
voda stvorena. U Novom zavetu, u Drugoj poslanici apostola Petra se, na
primer, kae da je zemlja iz vode i od vode stvorena reju Boijom (Petar,
2.3). Ove Petrove tvrdnje teko je protumaiti drugaije, nego da je tu re o
tumaenju prvih reenica Prve knjige Mojsijeve. I inae su religijski mitovi
Mesopotamije, Egipta i istonog Mediterana pune ideja o nastanku sveta
od vode.
U Knjizi proroka Isaije Bog kae da je On taj koji pravi svetlost, gradi
mir i stvara zlo: ja Gospod inim sve to (Isaija 45.7). Ovo Boije pravlje-
nje svetlosti, bilo bi u skladu sa slikom prema kojoj Bog stvara vidljivi svet
od nevidljivog. Jasno je da se pri tome ne kae nita o njegovom eventual-
nom stvaranju nevidljivog sveta. U Psalmima se zahteva: Hvalite ga nebe-
sa, nad nebesima i vodo nad nebesima! Neka hvale ime Gospodnje, jer on
zapovedi i stvori sve. Postavi sve zasvagda i zauvek, izda naredbu koja nee
proi (Psal. 148.46). I ovaj tekst kao da upuuje na Knjigu postanja. No
bez obzira na to, tvrdnja da Bog stvara zapoveu ne znai samim tim da
on stvara ex nihilo. U Knjizi proroka Amosa za Boga se kae: Jer eto onoga
koji je sazdao gore i koji je stvorio vetar i javlja oveku ta misli, ini od
zore tamu (Amos, 4.13). I ovde se teko oteti utisku da je re o podseanju
na ono to se kae u Prvoj knjizi Mojsijevoj.
U Priama Solomonovim mudrost, koju je Bog stvorio, za sebe kae:
Gospod me je stvorio na poetku dela svog, pre dela svojih, pre svakog
vremena. Pre vekova postavljena sam, pre poetka, pre postanja zemlje.
Kad jo ne bee bezdana, rodila sam se (Prie Solomonove 8.22). Moglo bi
izgledati da se ovde govori o stvaranju ex nihilo. Meutim, trebalo bi imati
u vidu to da se tu kae da je Bog stvorio mudrost pre ostalih svojih dela,
kao i pre zemlje. Naime, to bi moglo znaiti da je Bog stvorio mudrost pre
nego to je stvorio ostale stvorene stvari, ime se ne iskljuuje mogunost
da su mogle veno postojati neke nestvorene stvari, odnosno stvari koje
Bog nije stvorio.
Mislim da su i ostale tvrdnje, na koje se pozivaju oni koji smatraju da
bi se u Starom zavetu mogla pronai potvrda za tezu da je Boije stvaranje,
stvaranje ex nihilo, slinog karaktera. One su, naime, vrlo neodreene u
1 O najranijim hebrejskim tumaenjima prvih reenica Prve knjige Mojsijeve
vidi u :Richard, J. Clifford, S. J., 1985.
pogledu toga da li se u njima govori o stvaranju ex nihilo ili o stvaranju od 85

ve postojee materije, haosa i sl.2 Moglo bi se oekivati da su neto odre-
enije i manje dvosmislene tvrdnje o karakteru Boijeg stvaranja koje su
izloene u Novom zavetu. Ali, pogledajmo da li je to zaista tako.
2.2. Novi zavet

Navedimo nekoliko najvanijih mesta na kojima se, kako misle neki auto-
ri, sugerie Boije stvaranje ex nihilo. Ve smo pomenuli Drugu poslani-
cu apostola Petra. (Petar, 2.3) Drugo mesto koje se naim povodom esto
pominje nalazi se u Poslanici apostola Pavla Jevrejima gde se kae: Verom
saznajemo da su svetovi sazdani reju Boijom, tako da je vidljivo postalo
iz nevidljivog (Jevr. 11.3). U prvom delu reenice ponavlja se ono to se
tvrdi u Knjizi postanja. U drugom delu reenice kao da nam se saoptava
ta zapravo Bog svojim stvaranjem reju ini. Ako se tu kae da se Boije
stvaranje odvija kao pretvaranje onog to je nevidljivo u ono to je vidlji-
vo, onda nam cela reenica nikako ne govori o nekom stvaranju ex nihilo.
Naprotiv, njome se tvrdi Boije stvaranje sveta od pre-egzistentne, nevidlji-
ve materije, a o tome da li je Bog stvorio i ono to se tu naziva nevidljivim
nema ni rei.3
Pavle u Drugoj poslanici Korinanima, na primer, kae da je ono to
mi vidimo vremeno, odnosno prolazno, dok je ono to se ne vidi veno
(2 Kor. 4.18). Ako bi ono nevidljivo od ega Bog stvara vidljivi svet bilo
veno, onda je ono neto nestvoreno, a ono to uopte nije stvoreno nije ni
Bog stvorio. U Pavlovoj Poslanici Rimljanima kae se da Bog nepostojee
stvari naziva postojeim. Drugi prevod bi glasio da Bog poziva u postoja-
nje stvari koje ne postoje. Ta dva prevoda, kao i njihova tumaenja, mogla
bi se lako dovesti u protivrenost. Ukoliko Bog nepostojee stvari naziva
postojeim, onda stvaranje, makar zamiljeno kao prelaenje iz nepostoja-
nja u postojanje, ne bi bilo stvaranje ex nihilo, poto su i nepostojee stva-
ri, na neki nain, postojee. Drugi prevod bi sugerisao stvaranje ex nihilo,
mada ne nuno. Jer u antici se ve nalaze sluajevi u kojima se nastajanje
opisuje kao prelaenje iz nepostojanja u postojanje, a da se time ne misli na
2 Meutim, ima autora koji smatraju da je ideja o Boijem stvaranju ex nihilo u
Starom zavetu izloena eksplicitnije no to nam se obino ini. Vidi, na primer,
ONeill, C. J., 2002. Neki smatraju da iako tu gledite o stvaranju ex nihilo nije
izloeno eksplicitno, da je ono neizbeno pretpostavljeno. Vidi Copan, P., 1996, kao i
Copan, P/Craig, L. W., 2004. Kada je re o uobiajenom gledanju prema kojem ovde
nema rei o Boijem stvaranju ex nihilo, vidi, na primer, Young, F., 1991; May, G.,
1994; Norman, K., 1977.
3 ire o tome vidi, na primer, u: Hughes, E. P., 1972.
86 apsolutno nastajanje, odnosno na nastajanje ex nihilo. Aristotel, na primer,

u De Generatione Animalium kae: Nastajanje je [prelaenje] od neposto-
janja u bie, a nestajanje [prelaenje] od bia nazad u ne bie (De Gen. An.
741B 22). Pod ovim nastajanjem Aristotel misli na nastajanje jednog ivo-
ta od drugog, nastanak jedne biljke od druge ili jedne ivotinje od druge.
Naime, o nastajanju se moe govoriti kao o poetku postojanja nekog bia
kojeg pre toga nije bilo, bez obzira na to da li je ono nastalo od neega to
je pre toga postojalo ili je nastalo ex nihilo. U svakom sluaju, ono to nam
se na ovom mestu iz Pavlove Druge poslanice Korinanima kae nije neto
to bi se nedvosmisleno moglo protumaiti tako da se njime oznaava neko
stvaranje ex nihilo.
Jedno od mesta u Novom zavetu koje se esto pominje u kontekstu
rasprave o ideji o Boijem stvaranju ex nihilo je i poetak Jevanelja po
Jovanu. Tu se kae: U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga. On bee
u poetku u Boga. Sve kroz njega nasta, i bez njega nita ne nasta to je
nastalo (Jovan, 1.13). Ovde nas zanima poslednja reenica. U njoj se naj-
pre kae da je sve kroz Boga nastalo, a potom se navodi ono to iz prve
tvrdnje analitiki sledi, da bez njega nita ne nasta to je nastalo. Na prvi
pogled nam moe izgledati da se ponavljanjem u osnovi iste tvrdnje eli
naglasiti to da je Boije stvaranje, zapravo, stvaranje ex nihilo. Meutim,
tu se, u stvari, ne govori o svemu uopte, nego o svemu to kroz njega
nasta. U drugom delu poslednje reenice ne kae se da bez njega nita ne
postoji uopte, nego bez njega nita ne nasta to je nastalo. Jasno je da se
ovde govori o Bogu kao uzroku postojanja svih nastalih stvari, ali nije teko
pretpostaviti postojanje nenastalih, venih stvari, koje svoje postojanje ne
duguju Boijem stvaranju. Isto tako Boije stvaranje Logosom, odnosno
reju, ne znai samo po sebi stvaranje ex nihilo. Prema tome, ni ovde nam
nita ne stoji na putu da zamislimo Boije stvaranje u kojem Bog Logosom,
odnosno svojom reju, oblikuje svet od bezobline, pre-egzistentne materi-
je, odnosno, ono nevidljivo ini vidljivim.
Najblie svedoanstvo tome da bi se ideja o stvaranju ex nihilo mogla
pronai u Novom zavetu nalazi se u Pavlovoj Poslanici Koloanima. Na tom
mestu se za Boga kae da Njime bi sazdano sve, to je na nebesima i to
je na zemlji, to je vidljivo i to je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva,
ili naelstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano (Kolo. 1.16-17).
Tvrdnja da je Bog sazdao sve to je na nebesima i to je na zemlji, ne
znai, kao to smo videli, niti da je Bog stvorio sve to postoji, niti da je ono
to je stvorio stvorio ex nihilo. Meutim, tvrdnja da je Bog stvorio sve to
je vidljivo i to je nevidljivo ima, u kontekstu gornje analize, jae znaenje.
Ako smo ono to je Bog stvorio u prethodnim sluajevima mogli poisto-
vetiti sa svetom ili sa onim to je nama vidljivo, i ako smo pretpostavili da
je on to stvorio od neega to je nevidljivo, a za ta se pretpostavlja da je
veno, odnosno da ga Bog nije stvorio, onda ovde imamo problem sa tvrd- 87
njom da je Bog stvorio i ono to je nevidljivo.
Takvo rezonovanje vodilo bi nas zakljuku da Bog u krajnjoj instanci
stvara ex nihilo. Ako Bog vidljivi svet Boijom reju ili svetlou stvara od
nevidljivog, i ako on stvara i nevidljivi svet, onda on i vidljivi svet ultima-
tivno stvara ex nihilo, samo to bi se u tom sluaju moralo govoriti o nekoj
vrsti dvostepenog stvaranja. Ukoliko nevidljivi svet poistovetimo sa hao-
som, pre-egzistentnom, besformnom materijom i sl. onda Bog prvo stvara
nevidljivi svet, a potom od njega na, vidljivi svet. Nain da ovde izbegne-
mo creatio ex nihilo sastojao bi se u tome da razdvojimo pre-egzistentnu,
besformnu materiju od nevidljivog sveta, tako da bi se moglo govoriti o tri
stvari: o besformnoj materiji, o nevidljivom svetu i o vidljivom svetu. Na
osnovu toga bi se moglo pretpostaviti da nevidljivi svet ili nevidljive stvari
nisu besformne, nego su formirane i oblikovane, ali su za nae saznajne
sposobnosti nevidljive. U tom sluaju Bog bi najpre stvarao nevidljivi svet
od besformne materije, a potom vidljivi od nevidljivog sveta. Mogue je,
meutim, i tumaenje prema kojem se, iz injenice da rei to je vidljivo i
to je nevidljivo slede nakon tvrdnje da je Bog stvorio sve to je na nebe-
sima i to je na zemlji, moe zakljuiti da se tu re o onome to je vidljivo
i nevidljivo na stvorenim nebesima i na zemlji, a ne o neemu to prethodi
njihovom stvaranju. Nijedno od ovih tumaenja nije iskljueno, ali onda
nijedno od njih nije ni neproblematino. Prema tome, ni na ovom mestu u
Pavlovoj poslanici Koloanima nemamo sluaj nedvosmislenog zastupanja
ideje creatio ex nihilo.
Da sumiramo. Ni jedno od navedenih mesta iz Starog i Novog zaveta
ne ukazuje nam na to da bi se ono moglo protumaiti tako da se njime
nedvosmisleno zastupa ideje creatio ex nihilo. ini mi se da stvar stoji sli-
no i kada je re o vanbiblijskim tekstovima ili o tzv. Apokrifnim, odnosno
Pseudografskim spisima, kao to su: Svici sa Mrtvog mora, Bereshit Rabbah,
Enoh, Ode Solomonu, Josef i Asenet, Baruh itd.4
3. Prvi monoteistiki teolozi i apologeti

Hermogen, hrianski mislilac, koji nam je poznat samo preko Tertulijanovog
svedoanstva, nudi tri mogunosti Boijeg stvaranja, a to su: creatio ex
deo, creatio ex materia i creatio ex nihilo (Advesus Hermogenes 2). Prvu
mogunost, bar kada je re o najranijoj monoteistikoj teologiji, niko nije
zastupao. Zbog toga emo ovde razmotriti samo druge dve mogunosti.
Ponimo najpre od onih koji su, po svemu sudei, smatrali da se Boije
stvaranje iscrpljuje u stvaranju ex materia.
4 Vidi u: Charles, R. H., (Ed.) 1976.
88 3.1. Boije stvaranje kao creatio ex materia

Za vei broj monoteistikih mislilaca koji pripadaju prvim vekovima nove
ere moe se tvrditi da su ili implicitno pretpostavljali ili eksplicitno zastu-
pali tezu da prema kojoj bi se Boije stvaranja sastojalo u stvaranju ex
materia. Mi emo ovde izloiti stanovita samo nekih najznaajnijih zastu-
pnika te teze.
Filon Aleksandrijski. Krenimo od prvog teologa judejsko-hrianske
religije,5 od Filona Aleksandrijskog, koji je iveo na prelazu iz stare u novu
eru. Filonovo gledanje na pitanje Boijeg stvaranja je u osnovi platonisti-
ko. Kada je re o stvaranju sveta on eksplicitno kae: Ovaj na svet stvoren
je potpuno od vode, vazduha i vatre, iz ega se ne moe izuzeti ni najma-
nji deo bia (De Plantatione 2.6). Ovde nedostaje samo etvrti element,
zemlja, kako bi se upotpunili svi elementi za koje klasina antika smatra
da su veni, nestvoreni i nepromenjivi. To su isti oni elementi od kojih
Platonov demijurg stvara svet, a koje sam ne stvara. Ako se zajedno sa
ovim uzmu u razmatranje i druga mesta na kojima Filon govori o Boijem
stvaranju, onda je jasno da on misli da Bog stvara svet od gore navedenih
nestvorenih elemenata.
Na drugom mestu on kae: ... kada je supstanca sveta bila bez forme
i oblija, Bog ih joj je dao, kad nije imala odreeni karakter, Bog ju je uka-
lupio u odreenost (De Somniis 2.6.45). Ovde se kae da je Bog stvorio
svet tako to je dao odreenost i formu supstanci sveta ili onome to je bilo
neodreeno i besformno. Tu se ne govori nita o tome da li je Bog stvo-
rio i samu supstancu sveta, ali ako se ovim reenicama hoe neto rei o
stvarnom sadraju Boijeg stvaranja, onda bi se moglo zakljuiti da se ono
iscrpljuje u stvaranju sveta od supstance sveta, a da se ne odnosi i na samu
supstancu sveta. Ako imamo u vidu i ostala Filonova izjanjavanja o pita-
nju Boijeg stvaranja, onda je jasno da se ovde ne tvrdi da je to stvaranje
neko stvaranje ex nihilo, ve da je re o stvaranju od besformne supstance.
Filon na drugom mestu kae da je Bog pozvao u postojanje ono to
pre toga nije postojalo, stvarajui ureenost od neureenosti, razluive
kvalitete od stvari koje nisu imale takve kvalitete, i slinosti od neslinih
stvari, i identitet od stvari koje su bile razliite, i meusobnu komunikaciju
i harmoniju meu stvarima koje pre toga nisu ni komunicirale niti su se
slagale, i jednakost od nejednakosti, i svetlo od tame; jer on je stalno nestr-
pljiv da upotrebi svoje dobrotvorne moi kako bi promenio sve ono to
je poremeeno trenutnim zlim uslovima, i da ga transformie tako da ga
dovede u bolje stanje (De Specialibus Legibus 4.187).
5 O znaaju Filona za razvoj monoteistike teologije uopte vidi u: Wolfson, H.,

1948.
Pozvati u postojanje ono to pre toga nije postojalo ne znai pozvati 89

u postojanje sve to postoji. To u najmanju ruku ostavlja mogunost da
postoje i stvari koje nisu nastale, a to bi znailo makar toliko da nikada
nije bilo tako da niega nije bilo. Meutim, to ne iskljuuje mogunost da
je Bog mogao, pored stvari koje nisu stvorene ex nihilo, stvoriti neke druge
stvari koje bi stvorio ex nihilo. Ali ako se ima u vidu ceo dalji tekst u kojem
se govori o sadraju Boijeg stvaranja, onda je sasvim prihvatljiv zakljuak
da Filon ni ovde ne govori o stvaranju ex nihilo, nego o Boijem oblikova-
nju, spajanju, razdvajanju i sl. neega to ve postoji.
Filon, hvalei njegovo filozofsko znanje, kae da je Mojsije bio sasvim
svestan da je neizbeno da u svim postojeim stvarima mora postojati neki
aktivni uzrok i neki pasivni predmet; i da je aktivni uzrok intelekt sveta,
[koji je] sasvim ist i sasvim nepomean, nadreen vrlini i nadreen nauci,
nadreen ak i apstraktom dobru ili apstraktnoj lepoti; jer pasivni predmet
je neto neivo i nesposobno za kretanje koje bi se zasnivalo na njegovim
vlastitim moima, nego onda kada je [pasivni predmet] pokrenut, obliko-
van, i od strane intelekta darovan ivotom, on biva transformisan u ono
najsavrenije delo, u ovaj svet (De Opificio mundi 2.89). Filon ovde jasno
razlikuje Boga kao aktivni intelekt od pasivne supstance kojoj Bog daje
formu, udahnjuje ivot, koju pokree u procesu stvaranja. Ako tako protu-
maimo njegove rei, onda je jasno da on time ne zagovara ideju o Boijem
stvaranju ex nihilo. tavie, Filon na drugom mestu izriito prihvata antiki
grki princip ex nihilo nihil fit. U De aeternitate mundi, on, na primer, kae:
Propadanje sveta u jednom smislu znai promenu na gore, a u drugom
potpuno uklanjanje iz postojanja, a za ovo moramo rei da nije mogue,
jer upravo kao to nita ne nastaje od onoga to ne postoji, tako nita ne
propada do nepostojanja (De aeternitate mundi 2.5).
U delu Quis rerum divinarum heres Filon jasno pokazuje da smatra
da Bog nije stvorio besformnu materiju. On to kae na sledei nain: Ne
postoji materijal koji ima bilo kakvu vrednost u Boijim oima, poto je on
svim materijalima dao jednake sposobnosti. U vezi s tim je u svetim spisi-
ma reeno Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, bee vrlo dobro (Gen.
1.31). Ali stvari koje primaju jednak stepen nagrade u jednakom su poloa-
ju prema onome ko daje nagradu. Meutim, pie on dalje, Boija nagrada
nije bio [sam] materijal na kojem je on radio tokom stvaranja (Quis rerum
divinarum heres 32.159).6 Ako se Boijom nagradom naziva zapravo Boije
stvaranje, onda sam materijal od kojeg Bog stvara, poto nije ta nagrada,
nije ni neto to je Bog stvorio. tavie, on ne moe da dopusti pretpo-
stavku da bi Bog mogao uopte stvarati materiju, poto smatra da je mate-
rija osnov zla: od savreno dobrog bia se ne oekuje da stvara zle stvari.
Shodno tome, Boije stvaranje nije creatio ex nihilo, nego stvaranje od tog
pre-egzistentnog, besformnog materijala.
6 Vidi o tome ire u: Winston, D., 1975, 157171.
90 Gore smo, povodom jednog mesta iz Filonovog opusa, pomenuli tezu

da on, kada je re o stvaranju vidljivog sveta, ima u vidu njegovo stvara-
nje od etiri tradicionalna elementa nasleena iz antike: od vazduha, vatre,
vode i zemlje. Meutim, on nam u Quis rerum divinarum heres takoe suge-
rie da Bog stvara i sama ta etiri elementa. Evo ta on kae: Jer kao to
Tvorac deli nau duu i nae udove po sredini, isto tako, na slian nain, on
je podelio supstancu sveta kada je stvorio svet; jer, uinivi to, on je poeo
da je [tu supstancu] deli ovako: na prvoj instanci nainio je dve podele,
na ono to je teko i ono to je lako, razdvajajui ono to je bilo zgusnuto
od onoga to je bilo mnogo finije. Nakon toga, on je nainio drugu deobu
svakog od ovih, delei finije delove na vazduh i vatru, a zgusnute delove na
vodu i zemlju; i, pre svega, on je ove delove, koji su opaljivi spoljanjim
ulima, postavio tako da budu, kao to jeste, osnovi sveta koji je opaljiv
naim spoljanjim ulima (Quis rerum divinarum heres 27.133134).
Rezimirajmo. Ako imamo u vidu sve to on u svom opusu o ovom pita-
nju kae, onda Filonova shema stvaranja izgleda ovako: 1. Bog veno pose-
duje svet ideja od kojeg su sainjene forme koje su dostupne samo umu; s
druge strane, 2. postoji pasivna vena, preegzistentna materija u koju Bog
unosi poredak tako to je deli na jednake delove; 3. tokom te deobe Bog
najpre od te materije stvara vazduh, vatru, vodu i zemlju; 4. ova etiri ele-
menta su ono od ega Bog stvara sve ostalo to stvara. On stvara ova etiri
vidljiva elementa, poto verovatno pretpostavlja neki princip prema kojem
se vidljivi svet ne moe direktno stvoriti od nevidljivog. S druge strane, Bog
sa svojim svetom ideja nije jedina stvar koja postoji pre stvaranja elemenata
i potom sveta, ve je sa njim koekstenzivna pasivna materija. Tako dobija-
mo ono to je David Runia (Runia, D.) nazvao platonovskim monarhisti-
kim dualizmom (Runia, D., 2003). Re je o dualizmu izmeu venog Boga
i vene materije, koji je posledica pretpostavke da Bog stvara ex materia,
to e biti esta tema kasnijih razmatranja.
Justin Muenik. Justin Muenik je pisao negde oko 165. godine nove
ere. On je takoe verovao da Bog stvara svet od pre-egzistentne, besformne
materije, te da je to neto to bi trebalo da bude ve prihvaena hrianska
doktrina. Justin ne misli samo da on prosto zastupa platonovsku shemu
stvaranja sveta, nego, tavie, misli da je Platon svoju doktrinu o stvaranju
sveta preuzeo od Mojsija. To e u to vreme postati jedno od standardnih
gledanja na odnos Platona i Mojsija. Evo kako on to kae: To moete nau-
iti od naih uitelja mislim na shvatanje koje nam je dato kroz nae pro-
roke da je Platon svoju tvrdnju da je Bog stvorio svet, menjajui materiju
koja je bila bezoblina. Same ove rei je, smatra Justin, rekao ve Mojsije,
koji je bio prvi prorok i od vee starine od grkih pisaca; a kroz kojeg duh
prorotva daje signale kako i od kog materijala je Bog najpre oblikovao
svet (Justin, Apology I, 59.12). Justin, poput Filona, interpretira Mojsija u 91

osnovi platonovskim renikom. Meutim, on nam sugerie da i on smatra
da Mojsije daje samo signale za ono to se u platonovskom reniku moe
preciznije i razraenije izraziti. Renik kojim se on slui pri razjanjava-
nju pojedinih problema esto je blii Platonovom, nego Mojsijevom (Plato,
Tim. 34ab, 36e).
Nije neophodno posebno obrazlagati to da Justin ne zastupa tezu o
Boijem stvaranju ex nihilo. Naime, neto ranije u Apologiji on pie: Bog, u
poetku, u svojoj dobroti stvori sve od bezobline materije u svrhu oveka
(Apology I, 10). Ako to sve znai svet, onda se Boije stvaranje sastoji, u
stvari, od uobliavanja bezobline materije, pa tako nikako nije stvaranje ex
nihilo. Prema tome, i Justin ostaje u okvirima monarhistikog dualizma
prema kojoj su veni i Bog i bezoblina materija. Pokuaji da mu se pripie
ideja o Boijem dvostepenom stvaranju (odnosno o tome da Bog najpre
stvara materiju, pa potom od nje stvara svet) nemaju osnova u njegovom
delu, poto je iz njegovog izlaganja teko zakljuiti bilo ta drugo do da se
Boije stvaranje iscrpljuje u oblikovanju sveta od bezobline materije.
Atenagora Atinski. Atenagora je pisao negde oko 170. godine nove
ere. On je takoe zastupao stanovite da se Boije stvaranje sastoji u nje-
govom oblikovanju besformne materije. Logos ili Boija re, smatra on,
jeste ideja i pokreua mo svih materijalnih stvari, koje lee kao neka
priroda bez atributa, i neko neaktivno zemljite; oni veliki komadi koji su
pomeani nekim potpaljivaem (Legatio pro Christians 10). Jasno je da
nam Atenagora hoe rei da je Boije stvaranje neko aktiviranje neaktivne
podloge, koje se odvija tako to ono to nema atribute dobija atribute. Iako
poslednja slika nije najsrenija, on nam hoe rei da se, na primer, veliki
komadi drveta ne mogu sami zapaliti, nego je potrebno neto finije, neka
potpala. Ta potpala je Logos ili Boija re.
Neki od interpretatora u sledeim reima vide i ideju o stvaranju ex
nihilo. Atenagora, naime, pie: Ali, nije li nama, koji razlikujemo Boga od
materije, i uimo da je materija jedna stvar a Bog druga, te da su oni vrlo
udaljeni (jer Boanstvo je nestvoreno i veno ... dok je materija stvorena i
propadljiva) apsurdno pridenuti ateizam? To bi bilo neopravdano, kae on
dalje, budui da naa doktrina priznaje jednog Boga, Tvorca ovog sveta,
koji je nestvoren (jer ono to jeste ne nastaje, nego ono to nije), nego je
stvorio sve stvari Logosom koji je njegov (Legatio pro Christians 4). Pol
Kopan (Copan, P.) i Vilijan Lejn Krejg (Craig, L. W.) smatraju da je ovde
nedvosmisleno re o stvaranju ex nihilo (Copan, P/Craig, L. W., 2004, p.
144). Oni ovde Atenagori pripisuju dvostepeno stvaranje. Meutim, treba
primetiti da Atenagora ne tvrdi da su sve stvari stvorene ex nihilo, nego
samo da su one stvorene, za razliku od Boga koji nije stvoren. Rei da su
92 sve stvari stvorene ne znai isto to i rei da su one stvorene ex nihilo. Iako
ono to ovde Atenagora kae nije jednoznano, sasvim je jasno da on ne
govori o stvaranju ex nihilo.
Da bismo shvatili ta Atenagora tano podrazumeva pod Boijim stva-
ranjem, mogu nam pomoi njegove sledee rei: Ako su oni [Bog i mate-
rija] najvie to je mogue udaljeni jedno od drugog kao to su udaljeni
umetnik i materijal njegove umetnosti ta treba da shvatimo? Jer, kao to
su [u kakvom su odnosu] grnar i glina (materija je glina, umetnik je grn-
ar) tako je [u takvom su odnosu] Bog, oblikovalac sveta, i materija koja
mu slui u svrhu njegove umetnosti. Ali, kao to glina ne moe postati vaza
sama od sebe, bez umetnosti, tako ni materija, koja je u stanju da primi sve
forme, ne moe da primi ni distinkcije ni oblik ni poredak, nezavisno od
Boga oblikovaoca. I kao to grnariju ne smatramo vrednijom od onoga ko
ju je sainio ... ako ima bilo ega elegantnog u umetnosti, mi hvalimo umet-
nika, on je onaj ko pronosi slavu vaza: isto tako je sa materijom i Bogom
slava i ast pravilno ureenog sveta ne pripadaju, u stvari, materiji, ve
Bogu, oblikovaocu materije (Legatio pro Christians 15). Ovim umanjiva-
njem znaaja materije Atenagora kao da eli da izbegne gore pominjanu
dualistiku monarhiju. Bez obzira na to to su i Bog i materija veni, Bog se
ne moe u pogledu znaaja i moi izjednaavati sa materijom.
Ako gornje izlaganje shvatimo kao iscrpno izlaganje sadraja Boijeg
stvaranja, onda bi se moglo zakljuiti da Atenagora, u stvari, ne zastupa
ideju Boijeg stvaranja kao stvaranja ex nihilo. U tom sluaju bi materi-
ja bila koekstenzivna Boijoj venosti. Ali, moe izgledati kao da to nije
sasvim izvesno, poto odmah nakon toga Atenagora kae i sledee: ...
ako bi razliite forme materije bile tretirane kao bogovi, ostali bismo bez
bilo kakvog znaenja za istinitog Boga, zbog toga to bismo stvari koje su
razorive i propadljive stavili na isti nivo sa onim to je veno. Meutim,
Atenagora ovde govori o neopravdanosti tretiranja kao bogova, ne same
materije, nego formi materije. Naime, u tom sluaju bi ono to je razorivo i
propadljivo bile forme materije, ali ne i sama materija.
Takvo shvatanje njegove teorije Boijeg stvaranja podrava i njego-
vo pozivanje na Platona. On se na Platonovo gledita poziva kako bi hri-
ane odbranio od paganskih optubi za ateizam. Ako on time smatra da
Platonovo stanovite odgovara hrianskom, onda svakako otpada tuma-
enje po kojem je Atenagora zastupao ideju o Boijem stvaranju ex nihilo
(Legatio pro Christians 6, 16). Ako je Platonovo religijsko stanovite pri-
hvatljivo za grko-rimski svet, odnosno ako se ne smatra ateistikim, onda
ni hriansko stanovite nije ateistiko, pa je onda neopravdano hriane
smatrati ateistima. To je, uostalom, bila svrha njegovog dela Legatio pro
Christians.
Kliment Aleksandrijski. Kliment Aleksandrijski roen je oko 153. 93

godine nove ere, a umro je oko 217. godine. On je neto mlai od jednog
broja hrianskih mislilaca koji su, prema veini interpretatora, zastupali
ideju o Boijem stvaranju ex nihilo, ali emo, i pored toga to on zastupa
ideju o Boijem stvaranju ex materia, imajui u vidu njegov znaaj, njegovo
gledite prikazati pre njihovih.
Klimentovo gledanje na na problem najbolje se moe videti u petoj
knjizi njegovog dela Stromata, i to u poglavlju koje nosi naslov Grki pla-
gijarizam Jevreja. On je samo jedan od hrianskih mislilaca koji grku
mitologiju, filozofiju i pisanu tradiciju uopte optuuje za neoriginalnost.
Ovde se njegova optuba svodi na to da su oni svoje ideje pozajmili od
Jevreja, pre svega, iz Starog zaveta. Klimentova komparativna analiza gr-
kog duhovnog naslea vrlo je detaljna, a on u tom pogledu pokazuje veliku
erudiciju. Treba imati u vidu i injenicu da mi mnoga svedoanstva o rani-
joj grkoj filozofiji dugujemo, ponekad iskljuivo, njemu.
Kliment na pomenutom mestu kae: Ali, filozofi, stoici i Platon i
Pitagora, pa zatim, Aristotel i pripatetiari, pretpostavljaju da materija
spada u prve principe, i da nije jedan prvi princip (Stromata 5.14). Oni
smatraju, kae dalje Kliment, da je sama materija bez kvaliteta, te da je
besformna, dok Platon, smatra on, tvrdi da je materija ak neka vrsta ne-
postojanja.7 Filozofi su, pie Kliment dalje, od Mojsija nauili da je svet
stvoren. Platon ne kazuje samo, nastavlja on, da je svet stvoren, nego da
ga je Bog stvorio poput naina na koji ovek stvara svog sina, te da je i on
Boga zbog toga nazvao Ocem, poto je svet, kao svog sina, sam stvorio iz
nepostojanja. Ne zaboravimo da Kliment, oslanjajui se na Platona, misli
da je to nepostojanje, zapravo, materija.
Da je Kliment jasno zastupao Boije stvaranje ex materia, moda se
najbolje moe videti iz njegove Himne izloene u njegovom delu Pedagogus.
On tamo, pored ostalog, kae:
O Kralju, veliki davaoe dobrih poklona oveku,
Gospodaru dobra, Oe, i iznad svega Tvore,
Koji si nebesa i nebesku krasotu, svojom reju,
Boanstvu svojstvenom, sam stvorio ...
... prema dobro ureenom planu;
Koji si od neureene hrpe stvorio
Ovu ureenu sferu, i od besformne mase
Materije sainio krasni svet.
Kada je re o nastanku, odnosno stvaranju sveta, onda je sasvim jasno da

Kliment misli da ga je Bog stvorio od besformne materije. Ta materija je
besformna zato to je bez svojstava, odnosno bez kvaliteta. Prema nave-
7 O tome vidi Goldstein, A, J., 1984.
94 denim mestima iz Klimentovog opusa, moe se dosta pouzdano tvrditi da

se, prema njemu, Boije stvaranje sastoji od ureivanja sveta od besformne
mase, odnosno materije.
3.2 Boije stvaranje kao creatio ex nihilo

Neki autori smatraju da se doktrina creatio ex nihilo eksplicitno i u punoj
formi pojavljuje tek u poslednjoj etvrtini drugog veka nove ere. Glavni
apologeti kojima se pripisuje zasnivanje i razvoj ove doktrine su Tatian,
Teofil Antiohijski, Irinej Lionski. Ova doktrina je kasnije postala skoro
opteprihvaena. Mi emo ovde prikazati samo uenja Tatiana i Teofila
Antiohskog.
Tatian. Tatijan je roen 110. godine nove ere, a umro je 172. godine.
Prema veini interpretatora on je prvi hrianski mislilac koji jasno zastupa
ideju o Boijem stvaranju ex nihilo. On tu ideju izlae u jedinom sauva-
nom delu Oratio ad Graecos. Branei hriansku religiju od tadanjih napa-
da, Tatian pie: Na Bog ne poinje da postoji u vremenu. On je bez poet-
ka, i on sam je poetak svih stvari ... On je nevidljiv, neshvatljiv, budui da
je on Otac vidljivih i nevidljivih stvari (Oratio ad Graecos 4). Ovim se
tvrdi da je Bog vean, kao i da je poetak svih stvari: vidljivih i nevidljivih.
Ukoliko bismo pretpostavili da su nevidljive stvari neto to nije vidljivo
nama, ali je ipak vidljivo Bogu, i ukoliko bismo pretpostavili, da se skup
svih stvari iscrpljuje podskupovima vidljivih i nevidljivih stvari, to samo
po sebi ne bi znailo da je Bog tvorac i onoga to se obino naziva pre-eg-
zistentnom, besformnom materijom. Takav zakljuak se zasniva na pret-
postavci da izraz nevidljive stvari znai isto to i besformna materija. U
svakom sluaju, iz onoga to on ovde kae ne sledi nedvosmisleno da Bog
sve stvara ex nihilo.
Meutim, izgleda da to sasvim nedvosmisleno sledi iz onoga to Tatian
pie u narednom poglavlju svoje knjige, a on tamo kae: Gospodar sveta,
koji je sam po sebi osnova svih bia, bio je sam, time to ni jedno stvorenje
jo nije postojalo, a time to je On svemoan, On sam je nuna osnova vid-
ljivih i nevidljivih stvari ... I njegovom prostom voljom pojavljuje se Logos;
i Logos, ne pojavljujui se uzalud, biva prvo stvoreno delo Boga Oca. On
[Logos] je, kao to znamo, bio poetak sveta (Oratio ad Graecos 5). On
dalje tvrdi da se Logos, kao ni njegov Tvorac, ne troi, odnosno ne osi-
romauje tim stvaranjem. On to objanjava sledeom slikom: Jer, upravo
onako kao to je jednom bakljom zapaljeno vie baklji, a da se svetlo prve
baklje ne umanjuje paljenjem vie drugih baklji, tako Logos, dolazei od
logosne moi Oca, ne liava logosne moi onoga koji ga je stvorio (Oratio
ad Graecos 5). Time se izgleda hoe izbei prigovor prema kojem bi stvara-
nje, koje bi poelo u nekom prethodnom stanju u kojem postoji samo Bog i 95
Logos, odnosno Boija re, podrazumevalo neko stvaranje od Boga, kao od
nekog materijala. Ukoliko bi Bog stvarao svet tako to bi uzimao materijal
od svog bia, onda bi sa nastajanjem sveta nestajali delovi Boga. Time bi
se, razume se, umanjivala Boija svemo. Meutim, smatra Tatian, Boija
svemo je neiscrpna: ona se tokom stvaranja ne umanjuje.
Logos je, kae on dalje, prvo sebi samom stvorio neophodnu materi-
ju. Pri tom, napominje Tatian, materija nije, kao Bog, bez poetka, niti je,
nemajui poetak, po moi jednaka Bogu; ona je nastala, i nije proizvedena
od strane bilo kog drugog bia, nego ju je do egzistencije doveo sam onaj
koji uokviruje sve stvari (Oratio ad Graecos 5). Ovakvim gledanjem na na
problem Tatian nastoji da izbegne tzv. dualistiku monarhiju, odnosno jed-
naku vrednost Boga i materije. Iako se Tatian o tome neposredno ne izja-
njava, njegov razlog bi, pored ostalog, mogao biti i sledei: postojanjem
neke vene, nestvorene, materije bila bi, pored ostalog, umanjena Boija
svemo, poto bi Bog tako izgubio svoju suverenost u pogledu stvaranja
sveta. Naime, ako bez materije, koju sam ne bi stvorio, ne bi mogao da
stvori svet, onda on naprosto neto ne bi mogao, a bie koje makar neto ne
moe nije svemono.
Meutim, postoji jedan dublji razlog zbog kojeg Tatian insistira na
tome da Boija svemo ostane neokrnjena. On to kae odmah u nastavku
gore navedenog izlaganja, to, zapravo, ini poetak sledeeg poglavlja. Evo
ta on tu kae: I polazei od gornjeg gledita, mi [hriani] verujemo da
e nakon potronje svih stvari biti vaskrsenja tela; ne tako to e, kao to
stoici tvrde, nakon obrtanja nekog ciklusa, sve stvari, bez bilo kakve svrhe,
ponovo biti proizvedene i razorene, nego vaskrsenja jednom za uvek...
Jer, upravo onako kao to, pre nego to sam bio roen, nisam postojao, ja
nisam znao ko sam bio, i samo sam [potencijalno] postojao u supstanci
telesne materije, ali kad sam roen, nakon prethodnog stanja nitavnosti
[nepostojanja], ja sam, mojim roenjem, stekao izvesnost mog postoja-
nja; na isti nain kao to, budui roen, nakon smrti vie ne postojim, i
ne mogu dalje biti opaen, ja u postojati ponovo. ak i ako vatrom budu
uniteni svi tragovi moga tela, ovaj svet prihvata isparenja moje materije; i
makar rastvoren u rekama i morima, ili raskomadan od strane divljih zveri,
ja sam poloen u skladite bogatog Gospoda. I mada onaj ko je bedan i
bezboan ne zna ta je uskladiteno, ipak e Bog, Suveren, kada on hoe,
ovu supstancu, koja je vidljiva samo Njemu, restaurirati u njeno iskonsko
stanje (Oratio ad Graecos 6).
Sada se moe jasnije videti zato je Tatianu bila potrebna neokrnjena
Boija svemo. Ako bi materija bila neto to Bog nije stvorio, ona bi bila
neto to ima svoje vlastite moi, koje nisu sasvim pod Boijom vlau. Na
96 osnovu toga bi moglo izgledati da se sa stvarima koje su od materije doga-

a neto to je u vlasti same materije, a ne Boga. Time bi istovremeno bila
dovedena u pitanje Boija mo vaskrsavanja umrlih.
Teofil Antiohijski. Teofil Antiohijski je roen 115. a umro je 181.
godine nove ere. Svoje razmatranje nae teme on je izloio u delu Ad
Autolycum. On tamo za Boga najpre kae: On je bez poetka zbog toga to
nije roen, on je nepromenjiv zbog toga to je besmrtan ... On je Gospodar
jer vlada svetom; Otac jer je pre svih stvari; Modelator i Tvorac zbog toga
to je On Stvoritelj i Tvorac sveta; On je Svemoan zbog toga to on sam
vlada svime i obuhvata sve ... On, nastavlja Teofil, uini da od stvari koje
nisu postojale nastanu stvari koje jesu, kako bi se kroz njegova dela mogla
razumeti i saznati njegova veliina (Ad Autolycum 1.4).
Teofil kasnije kritikuje shvatanja Boijeg bia koja su zastupali pojedi-
ni grki filozofi. Neki filozofi, pie on, smatraju da Bog uopte ne postoji,
neki da postoji, ali da ga nije briga za bilo ta drugo sem za sebe samog.
Takva su, smatra on shvatanja Epikura i Hrizipa. Drugi opet smatraju da
su sve stvari nastale bez nekog spoljanjeg delovanja, da svet nije stvoren i
da je priroda vena. Meutim, kao i veina drugih hrianskih i hebrejskih
mislilaca, on iz plejade grkih filozofa izdvaja Platona i platoniare, piui:
Platon i pripadnici njegove kole u stvari priznaju da Bog nije stvoren, i da
je Otac i Tvorac svih stvari. Do ovde se Teofil slae sa Platonom i platoni-
arima. Ali, se sa njim razilazi u pogledu shvatanja materije. Teofil, naime,
pie da platoniari smatraju da poput Boga ni materija nije stvorena (Ad
Autolycum 2.4).
Argumentacija koju Teofil navodi protiv ideje o venosti materije
usmerena je na ouvanje pojma Boijeg bia. On ne smatra samo da se
platoniarsko gledanje na materiju prosto razlikuje od hrianskog, nego
da je to gledanje samo po sebi nekonzistentno. Evo kako on to kae: Ali,
ukoliko Bog nije stvoren i materija nije stvorena, onda Bog vie nije, prema
platoniarima, Tvorac svih stvari, niti je, kako oni smatraju, ustanovljena
Boija monarhija. Dalje, ukoliko je materija, poput Boga, vena, pa onda,
poput Boga, nepromenjiva, onda je ona sa Bogom izjednaena. To se rezo-
novanje zasniva na pretpostavci principa prema kojem je ono to je stvo-
reno promenjivo, dok ono to nije stvoreno nije ni promenjivo. Venost i
nepromenjivost Boga i materije povlae za sobom jo neke zajednike atri-
bute koji vode ka izjednaavanju Boijeg bia i materije.
Ako pretpostavimo da je materija vena, onda prihvatamo stanovite
prema kojem Bog stvara svet od materije koju sam nije stvorio. Meutim,
u tom sluaju Boije stvaranje se ne bi sutinski razlikovalo od ljudskog
stvaranja. Naime, i ljudi stvaraju ono to ele od materijala kojeg sami nisu
stvorili. Izuzetnost Boije moi sastojala bi se, smatra Teofil, u tome to
On stvara sve to poeli, od stvari koje ne postoje (Ad Autolycum 2.4). 97

Navodei jo neke razlike izmeu ljudske i Boije moi, Teofil na kraju
zakljuuje: prema tome, kao to je u svemu ovome Bog moniji od oveka,
tako je i u tome to od stvari koje ne postoje on stvara i stvarao je stvari
koje postoje, kao i bilo ta drugo to poeli, kad poeli (Ad Autolycum
2.4). Savremenim jezikom reeno, Teofilu se ne svia Boija mo koja bi
prosto bila vea od ljudske, odnosno njega ne zanima razlika izmeu ljud-
ske i Boije moi, koja bi se sastojala u razlici u stepenu, nego ga zanima
razlika u vrsti. Ta principijelna razlika bi se sastojala u tome to ovek moe
da stvara samo od materije, dok Bog, ne samo da moe da stvara od mate-
rije, nego je on stvorio i samu materiju.
Poput Tatiana, i Teofilu izgleda da se shvatanjem prema kojem je Bog
tvorac i same materije Boija mo uveava dotle da onda ne izgleda da je
neprihvatljiva religijska dogma prema kojoj Bog moe vaskrsnuti umrle.
Naime, ta dogma je izgledala sasvim neprihvatljiva grkim misliocima
tog vremena. Meutim, ukoliko Bog moe stvoriti materiju zato je ne bi
mogao, nakon njenog rastvaranja posle smrti, kasnije u uskrsnuu ponovo,
da tako kaemo, reintegrisati? Ako prihvatimo prvo, onda nam ovo drugo
izgleda mnogo prihvatljivije. Sem toga, Teofil pokuava da uskrsnue umr-
lih ljudi obrazloi na osnovu analogije sa nekim drugim dogaanjima u
prirodi. Njegov skeptik Autolik, ne verujui u uskrsnue, kako bi povero-
vao zahteva od njega sledee: Pokai mi makar jednog koji je uskrsnuo
iz mrtvih? (Ad Autolycum 1.13). Teofil mu odgovara da Bog daje mnoge
dokaze na osnovu kojih se u njegovu mo vaskrsavanja moe verovati. On
u tom pogledu pominje smenu godinjih doba, nestajanje i vaskrsavanje
dana, noi, koji, kako kae, umiru i ponovo ustaju iz mrtvih. Isto se doga-
a, pie Teofil i sa biljkama, njihovim plodovima, semenima itd.
Sve te stvari, pie Teofil, Bog ini svojom mudrou, kako bi, preko
tih stvari, pokazao da je u stanju da izvede opte uskrsnue svih ljudi. On
ovde Bogu pripisuje prilino neobian motiv. Uobiajeno teoloko obja-
njenje gore opisanog poretka stvari poiva na pretpostavci o Boijoj savr-
enoj dobroti, koja mu, u kombinaciji sa njegovom svemoi i sveznanjem,
omoguava da stvori najbolji mogui svet. Meutim, Teofil svoj motiv
da skeptiku priblii doktrinu o Boijem vaskrsavanju pripisuje i samom
Bogu.
On potom dodaje da se Boija mo uskrsavanja ne manifestuje samo
na zemaljskim, nego i na nebeskim stvarima, a zatim prelazi i na samog
oveka. Jer, na primer, kae on, nekad si se razboleo i izgubio telesnu
masu, snagu i lepotu, ali nakon to od Boga dobije milost i lek, ti ponovo
dobija telesnu masu i pojavu, a ponovo se oporavlja i tvoja snaga. I, kao
to ne zna gde je tvoje telo otilo i iezlo, tako ne zna ni kako ono pono-
98 vo raste (Ad Autolycum 1.13). Taj oporavak je, smatra Teofil, Boije delo,
a ne, kao to bi neko mogao rei, da si se oporavio od jela i pia koje se
menja u krv.
Ako prihvatimo tezu da se sve dogaanje u prirodi pripie Boijoj
moi i mudrosti, onda dolazimo u poziciju u kojoj se ne udimo nijednom
Boijem delu, pa ni delu uskrsnua, ali se onda udimo svakom delu pri-
rode, ili svakom ljudskom delu, poto se nita od toga ne bi dogodilo bez
Boije moi i mudrosti.
4. Zakljuak
Veina kasnijih hrianskih mislilaca zastupala je doktrinu prema kojoj je
Boije stvaranje sveta, bilo da je re o direktnom, bilo o indirektnom stva-
ranju ili njihovoj kombinaciji, zapravo stvaranje ex nihilo. Ovo indirektno
stvaranje sastojalo bi se u dvostepenosti prema kojoj Bog prvo stvara mate-
riju, a potom od nje svet i sve druge stvari.
Nije na odmet podsetiti na to da se u svim analiziranim shvatanjima
od onih iz Starog zaveta do shvatanja Teofila Antiohijskog izlae, pri-
hvata ili brani stanovite da Bog stvara svet, te da, shodno tome, svet ima
konanu prolost, odnosno da on nije a parte ante vean. Razlika se sasto-
ji u tome da li Bog stvara svet od neke preegzistentne, besformne vene
materije koju, prema tome, sam ne stvara, ili ga, u krajnjoj instanci, stvara
ex nihilo. Kaem, u krajnjoj instanci, zbog toga to se u doktrini o Boijem
stvaranju ex nihilo javljaju dve varijante, kao i kombinacije tih varijanti.
Prema jednoj, Bog stvara svet direktno ex nihilo, prema drugoj, Bog naj-
pre stvara materiju ex nihilo, a tek potom stvara svet ex materia, dok bi se
trea varijanta sastojala od kombinacije prve dve: Bog stvara i ex nihilo i
ex materia. Mogua je jo jedna varijanta o viestepenom Boijem stva-
ranju ex nihilo, koju, koliko znam, niko nije zastupao. Naime, ukoliko bi
se stepenima stvaranja sveta, koje izlae Filon Aleksandrijski, a koji ne
zastupa ideju creatio ex nihilo, doda i taj stepen stvaranja, onda bi stvar
izgledala ovako: Bog najpre stvara besformnu materiju ex nihilo, potom od
besformne materije u dva gore opisana koraka stvara etiri elementa (vodu,
zemlju, vatru i vazduh), a tek potom od tih elemenata stvara svet.
Literatura 99
Aristotle, 1992. De Partibus Animalium I and De Generatione Animalium. Oxford:

Clarendon Press.
Athenagora, 1885. Legatio pro Christians, in: Ante-Nicene Fathers, vol. 2, Grand Rapids, MI:
Christian Classical Ethernal Library.
Clement of Alexandria, 1885. Stromata, in: Ante-Nicene Fathers, vol. 2, Grand Rapids, MI:
1885, Pedagogus, in: Ante-Nicene Fathers, vol. 2, Grand Rapids, MI: Christian Classical
Ethernal Library.
Charles, H. R., (Ed.) 1976. The Apocripha and Pseudepigrapha of the Old Testament, Oxford:
Clarendon Press.
Copan, P. 1996. Is Creatio ex Nihilo A Post-Biblical Invention?, Trinity Journal 17/1.
Copan, P/Craig, L. W. 2004. Creation out of Nothing: A Biblical, Philosophical, and Scientific
Exploration. Grand Rapids, MI: Baker Books.
Goldstein, A, J. 1984. The Origins of the Doctrine of Creation Ex Nihilo, Journal of Jewish
Studies 35/2.
Hughes, E. P. 1972. The Doctrine of Creation in Hebrews 11:3, Biblical Theology Bulletin 2.
Justin, 1867. Apologia, in: Ante-Nicene Fathers, vol. 1, Grand Rapids, MI: Christian Classical
Ethernal Library.
May, G. 1994. Creatio ex Nihilo: The Doctrine of Creation Out of Nothing in Early Christian
Thought. Edinburg: Clark.
Norman, K. 1977. Ex Nihilo: The Development of the Doctrines of God and Creation in Early
Christianity, BYU Studies 17/3.
ONeill, C. J. 2002. How Early is the Doctrine of Creatio ex nihilo?, Journal of Theological
Studies 53, Oct.
Philo, 1968,. De Plantatione, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The Loeb Classical
Library, Philo)
1968. De Somniis, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The Loeb Classical
Library, Philo)
1968. De Specialibus Legibus, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The Loeb
Classical Library, Philo)
1968. De Opificio Mundi, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The Loeb
1968. Quis rerum divinarum heres, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The
Loeb Classical Library, Philo)
1968. De aeternitate mundi, Cambridge, Ma: Harvard University Press (The Loeb
Plato, 2000. Timaeus, Indianapolis and Cambridge, Mass: Hackett Publishing Co.
Richard, J. Clifford, S. J. 1985. The Hebrew Scriptures and the Theology of Creation,
Theological Studies 46.
Runia, D. 2003. Platos Timaeus, First Principle(s), and Creation in Philo and Early Christian
Thought, in Platos Timaeus as a Cultural Icon, ed. Gretchen, J., Notre Dame:
University of Notre Dame Press.
Tatian, 1885. Oratio ad Graecos, in: Ante-Nicene Fathers, vol. 2, Grand Rapids, MI: Christian
Classical Ethernal Library.
Tertullian, 1885. Advesus Hermogenes, Ante-Nicene Fathers, vol. 3, Grand Rapids, MI:
Theophilus 1885. Ad Autolycum, Ante-Nicene Fathers, vol. 2, Grand Rapids, MI: Christian
Classical Ethernal Library.
100 Winston, D. 1975. Philos Theory of Cosmogony, in Religious Syncretism in Antiquity, ed.
Pearson, A. B., Missoula, MT: Scholars.
Wolfson, H. 1948. Philo: Foundations of Religious Philosophy in Judaism, Christianity, and
Islam, 2 vols, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Young, F. 1991. Creatio Ex Nihilo: A Context for the Emergence of the Christian Doctrine of
Creation, Scottish Journal of Theology 44.
DRAGO URI
THE EMERGENCE OF THE IDEA OF CREATIO EX NIHILO
Summary
In this paper, I will try to consider the origin of the idea of creation ex nihilo. I am going
to argue that this idea appears only at the end of the second century AD. In the Bible, i.
e. in the Old and New Testament, the idea is neither set nor exposed clearly. Philo, as the
early church fathers and apologists, advocating a theory of Gods creation ex materia.
The first Christian thinkers who believe that God creates ex nihilo are Tatian and
Theophilus of Antioch. After exposure to controversial statements from the Bible, I will
here present the first Christian thinkers who promoted the idea that God created the
world ex materia, and then teaching those thinkers who believe that God created the
world ex nihilo. Both camps justify their thesis with reference to their coherence with
the supposed dogmas of Judeo-Christian religion concerning Gods attributes.
Keywords: Creatio ex nihilo, Creatio ex materia, God, Philo, Tatian, Theophilus of
Antioch
FILOZOFSKA PRAKSA
101
filozofska praksa
filozofska
praksa
priredio:
aleksandar fati
Trei program
Pregledni lanak 103
101:615.851.8
171/179:159.947.3
ALEKSANDAR FATI*
UVOD: FILOZOFSKA PRAKSA KAO NAIN

FILOZOFSKOG IVOTA
Poeci zapadne filozofske tradicije, na koje se danas, i kada se bavimo aka-

demskom filozofijom, rado pozivamo, veoma su se razlikovali od sada-
nje akademske filozofije. Antiki filozofi traili su odgovore i tumaenja
najvanijih egzistencijalnih pitanja; za njih su praktine oblasti filozofije,
poput etike, imale primarni znaaj, dok su metafizika ili tadanja kosmo-
logija prosto predstavljale kontekst. Primera radi, epikurejci su nastojali
da pronau vizije ivota koje e oveka osloboditi od straha i bola. Jedan
od glavnih izvora straha u antiko vreme bio je gnev bogova, a glavni izvor
straha od bola bila je bolest, kao i danas. Epikurejska etika zasnivala se
na principu zadovoljstva i na shvatanju zadovoljstava na minimalistiki
nain. Epikurejci su smatrali da je, razboritim izborom zadovoljstava koje
treba traiti, mogue izbei preterivanja i negativne posledice preteranih
zadovoljstava, tako da najvei deo ivota proe u nekoj vrsti pozitivnog
bilansa zadovoljstva. Ako se pod zadovoljstvima podrazumevaju proste
i neproblematine aktivnosti kao to su dobronamerni razgovori s prija-
teljima, zadovoljavanje nunih potreba i nedostatak briga koji se postie
ivotom u bratstvu s ljudima koji dele sline stavove (epikurejsko drutvo
bate), onda e ovek verovatno moi, u krajnjoj instanci, da kae da je
ivot proiveo zadovoljan. Da bi se, meutim, obezbedio metafiziki kon-
tekst za ovu vrstu etike, epikurejci predlau atomistiku koncepciju sveta:
posle smrti atomi se rasipaju; zato smrt ne nosi bol i patnju; u strogom
smislu, smrt nije nita, pa samim tim nema ni osnova za strah od smrti.
Bogovi su savreni i samodovoljni, ljudski postupci ih ne dotiu i stoga
nema potrebe za njihov gnev prema ljudima. Teorijska filozofija tako je
prosto kontekst za ono to je zaista vano, a to je praktino; primenjena
filozofija, koja utie na kvalitet ivota, osnovni je cilj filozofskog rada.
* Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd.

E-mail: aleksandar.fatic@gmail.com.
104 U savremenoj filozofiji ovu tezu o antikoj filozofiji prvi je izneo Pjer
Ado (Pierre Hadot) u svojoj knjizi Filozofija kao nain ivota (Hadot, 1995).
Na neki nain, od Adoove knjige poinje i znaajnije razumevanje filozof-
ske prakse u akademskim filozofskim krugovima.
Pokret filozofskih praktiara zaiveo je osamdesetih godina prolog
veka tako to je jedna grupa filozofa, prvo u Americi a potom i u Evropi,
ili napustila svoje katedre na univerzitetima i otvorila filozofska savetova-
lita, ili uvela ovu vrstu primenjene filozofije kao aktivnost paralelnu s
akademskim radom. Nemaki profesor filozofije Gerd Ahenbah napustio
je mesto na univerzitetu i otvorio savetovalite, a potom i kolu filozofske
prakse koja i danas postoji i traje dve godine. U Americi, Lu Marinof i Ran
Lahav bili su meu prvim liderima pokreta filozofskih praktiara i osniva-
i prve meunarodne konferencije filozofskih praktiara na Univerzitetu
Britanske Kolumbije 1994. godine. Od tada do danas odrano je 13 velikih
meunarodnih konferencija, a dvadesetogodinjica ovog sve veeg pokreta
proslavljena je upravo u Beogradu, 1518. avgusta 2014, sa odravanjem
13. meunarodne konferencije filozofskih praktiara, iji su domaini bili
Institut za filozofiju za drutvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Srpsko
udruenje filozofskih praktiara.
Pokret filozofskih praktiara danas se razvija kroz nacionalna udru-
enja. Osnovne oblasti rada filozofskih praktiara su individualno i gru-
pno savetovanje, odravanje tzv. filo-kafea (filozofskih diskusija o kljunim
ivotnim pitanjima u neformalnoj atmosferi kafea), konsultantski rad za
institucije i korporacije na razvijanju korporativne i institucionalne etike,
izradi etikih pravilnika, unapreivanju rada kolektiva, ukljuujui i tzv.
standarde dobre prakse. Najuticajnije savremeno udruenje u oblasti filo-
zofske prakse je Ameriko udruenje filozofskih praktiara, kojim ruko-
vodi Lu Marinof, verovatno najpoznatiji svetski filozofski praktiar i autor
bestselera Platon a ne prozak, koji je u velikom broju izdanja preveden na
vie od 50 svetskih jezika, ukljuujui i srpski jezik.
Metodologija filozofske prakse

Za razliku od pojedinanih kola u akademskoj filozofiji, koje su manje
ili vie iskljuive u svojoj metodologiji (tako je savremeni naslednik logi-
kog pozitivizma, na primer, dobio novo ime, upravo po metodologiji svog
rada analitika filozofija), filozofska praksa je eklektina: primena filo-
zofske teorije i metoda zavisie od okolnosti, potrebe, filozofskog praktia-
ra, kao i pogleda na svet primaoca filozofskih usluga. Primera radi, danas u
Holandiji veina filozofskih praktiara primenjuje osavremenjenu sokrat-
sku metodu filozofskog rada, koja podrazumeva razjanjavanje vredno-
sti i jezgrovnih stavova koje ovek usvaja kao pretpostavku za reavanje
FILOZOFSKA PRAKSA
bilo koje ivotne dileme. U SAD i Poljskoj iroko se primenjuje metoda 105
zasnovana na antikoj stoikoj etici, pa tako danas postoje stoike kole
koje podseaju na kole koje su bile aktivne u antiko vreme.
Ujedinjene nacije i brojne druge meunarodne i nadnacionalne orga-
nizacije primenjuju savremenu metodu dilema treninga, koja je nordin-
skog porekla i koristi se da se uspostave produktivni meuljudski odnosi
i standardi dobre prakse u institucijama. Lu Marinof je tvorac jedne od
najire korienih savremenih metoda filozofskog savetovanja, takozva-
nog PEACE metoda. Vodei francuski filozofski praktiar, Oskar Brenifije,
poseduje sopstvenu metodu i kolu koja se zasniva na analitikom preispi-
tivanju stavova s ciljem boljeg definisanje svoje pozicije u kontekstu bilo
kog ivotnog problema. Ova metoda sadri posebnu vetinu postavljanja
pitanja, o kojoj Brenifije poduava na svojim seminarima. Ran Lahav je
ustanovio jo jednu paradigmu u filozofskoj praksi, tzv. teoriju perimetra,
koja se zasniva na Platonovoj alegoriji o peini. Lahav smatra da smo svi
razvili izvesna ogranienja u razumevanju spoljanjih izazova, ali i u reago-
vanju na njih, to nas onemoguava da konstruktivno odgovorimo na veli-
ki broj situacija koje smatramo posebno tekim. Ba kao to, u Platonovoj
metafori, grupa ljudi sedi u peini vezana za stolice i posmatra senke koje
stvari van peine bacaju na njen zid, smatrajui te senke za stvarnost, tako i
veina ljudi spoljanju stvarnost i izazove tumai korienjem samonamet-
nutih pretpostavki i ogranienja, koja esto iskrivljuju znaenje tih izazova.
Stoga je cilj savetovanja, prema Lahavu, da ovek izae iz peine, tj. da
se oslobodi sopstvenih ograniavajuih uverenja da bi mogao slobodnije i
afirmativnije da odgovori na probleme. Taj proces je izrazito mukotrpan i
podrazumeva dugotrajno i dobro rukovoeno savetovanje. Slino shvatanje
postoji i u savremenoj psihologiji: zona perimetra, kako je naziva Lahav,
u psihologiji se naziva zonom komfora, iz koje je ovek krajnje nesklon
da istupi, ak i kada unutar nje ne uspeva da pronae reenje nekog egzi-
stencijalnog problema. Broj filozofskih metoda je veoma veliki, i svaki kva-
lifikovan filozofski praktiar primenjuje razliite metode, ili bar razliite
verzije iste metode, prilikom rada u razliitim situacijama.
Metodologija filozofske prakse istovremeno ilustruje i njen odnos sa
akademskom filozofijom: kroz praktian rad i teorije stavovi razvijeni u
akademskoj filozofiji dobijaju ivotni znaaj. Savremeni nain razvijanja
akademskih filozofskih kola obino se zasniva na rastuoj specijalizaciji:
ljudi se vremenom bave sve uim pitanjima na sve obuhvatniji nain, tako
da akademska filozofija, esto, postaje teko razumljiva ne samo laicima
nego i filozofima koji se bave nekom drugom filozofskom oblau. Njen
znaaj za ivotna pitanja, kvalitet ivota i reavanje problema postaje neja-
san, a time se uruava i njen drutveni status. Tokom poslednjih nekoliko
godina fondovi asova filozofije na uglednim univerzitetima u zapadnom
106 svetu postepeno se, ali dosledno, smanjuju. Na mnogim fakultetima u

svetu filozofija postaje iskljuivo izborni predmet, a na filozofska odeljenja
administracije vre pritisak da menjaju i relaksiraju standarde i izbegavaju
rad sa studentima na tee savladivim filozofskim sadrajima. Sve je to deo
tendencije koja je, sve do pojave filozofske prakse, akademsku filozofiju
inilo irelevantnom, ne samo za obine ljude nego i za obrazovni sistem.
Kada bi se ta tendencija nastavila, ona bi, u izvesnom smislu, mogla
da postane tragina filozofija je intelektualna oblast iz koje su nastale sve
savremene drutvene i humanistike nauke. One, meutim, po svom pred-
metu, metodu i duhu ne samo to nisu iscrpele filozofiju nego joj, u stva-
ri, nisu gotovo nita ni oduzele: sociologija i psihologija su se, na primer,
razvijale svojim putevima koji se danas mogu meriti filozofskim standardi-
ma, ali se nisu poklopili sa odgovarajuim filozofskim pravcima. Filozofija
i dalje moe da bude standard za discipline koje su iz nje nastale, to je
i prirodno, dok te discipline ne mogu biti standard za filozofiju, koja je
od njih i danas obuhvatnija. Stoga samoizolacija i tehnicizacija akademske
filozofije predstavljaju neku vrstu disciplinarnog samoubistva. Prirodan
refleks filozofa bio je da bogate filozofske sadraje vrate u praktini fokus
koji obeava povratak antikog profila filozofije kao profesije od ivotnog
znaaja za pojedince i organizacije.
U kontekstu praktine primene filozofije, eklekticizam se preplie s
idejom o integrativnosti. Primena razliitih metoda stapa se u jedan stil
praktinog filozofskog rada koji prirodno nedri novi kvalitet: karakteristi-
ke razliitih filozofskih metoda i kola dobijaju ivot u svetlu etikih, egzi-
stencijalnih i irih vrednosnih problema kojima se bave. Mogue je da iz
tih pojedinanih karakteristika razliitih metoda nastane jedinstven, novi
filozofski stil savetovanja, konsultovanja, rada na izradi normativnih doku-
menata, koji sam po sebi predstavlja dalji korak u razvoju filozofske meto-
dologije. Ameriki politiki filozof Kenet Kipnis, posle uspene karijere u
politikoj filozofiji, postao je primenjeni etiar, a potom i filozofski prak-
tiar. Ve decenijama on se profesionalno bavi izradom etikih pravilnika
za razliite organizacije, od udruenja graana do vladinih ministarstava i
strunih institucija. Veina filozofskih praktiara imala je slinu discipli-
narnu prolost i konvencionalne specijalizacije, koje su odbacili i vratili se
filozofskom generalizmu o emu e kasnije biti vie rei.
Potreba za filozofskim uslugama na tritu je nesporna u bilo kojem
delu sveta. Dok filo-kafei cvetaju u Latinskoj Americi, sokratsko saveto-
vanje u zemljama Beneluksa, a Marinofov i Brenifijeov metod u Americi
i ostatku Zapadne Evrope, kao i u Rusiji, u Srbiji se potrebe trita ogle-
daju u nekim ne tako dobrodolim injenicama. Iako je, recimo, aktuelna
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije velikim delom zasnovana
na ideji o sistemu integriteta, tj. na etikom regulisanju postupanja u jav-
FILOZOFSKA PRAKSA
noj slubi, drava ne koristi usluge primenjene filozofije i filozofa koji se 107
njome bave, ve se obrazovanjem u oblasti etike bave javni slubenici, koji
za to nisu dovoljno kvalifikovani. Slina je situacija sa razvijanjem tzv. pla-
nova integriteta koji postoje u svim javnim ustanovama i javnim preduze-
ima. Nesporna potreba za strunim uslugama na tritu ostaje nezado-
voljena na dovoljno struan nain, a kao rezultat toga nastaju dokumenti,
standardi i procedure obuke koji bi mogli biti mnogo kvalitetniji kada bi se
njihovi tvorci koristili filozofskim uslugama onih kojima su etika pitanja
osnovna profesija.
Verovatno najvei prostor, i najvea potreba za praktinim filozofskim
uslugama lei upravo u institucijama i korporacijama. Njihova efikasnost i
integritet zavise od specifinog korporativnog duha koji se u njima razvi-
ja, a taj duh je pretpostavka za formiranje ideje o konkretnim korporativ-
nim vrlinama koje bi ljudi koji su deo korporacije ili institucije trebalo da
poseduju (Fati, 2013).
Specifine metode praktinog filozofskog rada koje nastaju iz razliitih
aspekata filozofskog naslea obino se vezuju za konkretne filozofske prak-
tiare kao njihove metode. Specifinost tih metoda je u injenici da se, za
razliku od tradicionalnih akademskih teorija, one mogu praktino verifi-
kovati. Pojedinane metode filozofske prakse imaju empirijsku dimenziju
koja omoguava njihovu verifikaciju: primena ovih metoda u slinim situ-
acijama donosi rezultate koji, u zbiru, daju praktinu vrednost metodi za
konkretne namene. Moguno je da neka filozofska teorija bude izuzetno
vredna u eksplanatornom smislu (da ima veliku eksplanatornu mo), ali da
za filozofsku praksu njena vrednost bude ograniena. Primera radi, razli-
ite modalne logike imaju znaajnu teorijsku ulogu, ali su praktino nepri-
menjive u radu sa ljudima. Slina je situacija, u najveem broju sluajeva, sa
filozofijom nauke. S druge strane, kontinentalna filozofija i njeni moderni
pravci, poput fenomenologije, egzistencijalizma ili hermeneutike, izuzetno
su primenljivi u praksi, kao i veliki deo filozofije jezika, koja se primenjuje
u semantikoj analizi uverenja i stavova prilikom filozofskog savetovanja.
Stoga se sistem vrednovanja filozofskih sadraja u kontekstu akademske
filozofije sutinski razlikuje od vrednovanja u kontekstu filozofske prakse.
Mogunost kompozitne metodologije

U eri specijalizacije, kako nauke tako i filozofije, samo postavljanje pitanja
o mogunosti neke kompozitne ili integriue metodologije moe se initi,
s jedne strane, kao jeres u odnosu na savremeno filozofsko pravovernitvo,
a s druge, kao anahronizam. Istovremeno, kao to je, verujem, oigledno
iz prethodnog teksta, sama mogunost filozofske prakse zavisi od usvajanja
108 takvog kompozitnog metodikog pristupa. Stoga vredi razmisliti o pitanju da

li metodoloka integracija moe biti neto vie od eklektikog zbira metoda.
Jedna mogunost za integrisanje jeste obrada pojedinanih aspekata
postojeih metoda i doktrina. Re je o poslovinom nainu postupanja
u filozofskoj praksi, koji proistie iz praktine nunosti da se pojmovi i
metode razvijene pre mnogo vekova prilagode izazovima savremenih okol-
nosti u kojima se primenjuju, bilo da je re o korporativnom okviru, bilo
o individualnom ili grupnom radu. Mogue je, recimo, integrisati potpuno
razliite metode i filozofske stavove iz veoma razliitih istorijskih pokre-
ta, kao to su sokratska metoda razjanjavanja vrednosti i interpretaci-
ja verbalnih izraza korienjem Vitgentajnove ideje o jezikim igrama.
Mogue je primeniti testove stavova izvedene iz Sartrove ili Jaspersove
verzije egzistencijalizma uporedo s etikim savetovanjem zasnovanom na
etikom sentimentalizmu kakav predlae Majkl Slout (Slote, 2009). Takoe
je sasvim zamisliva filozofska praksa koja povezuje elemente platonizma
ili neoplatonizma i elemente liberalne etike. Da li su takvi pristupi, onda,
kompozitni i integriui, ili prosto eklektini?
Oigledno je da odgovor na ovo pitanje zavisi od definicije metoda i
od razumevanja faktora koji ine identitet metoda. Zbir razliitih metoda
moe biti manje ili vie integrisan: u izvesnom smislu, ini se da je samo
njihovo sabiranje neka vrsta integracije. U tom smislu, i eklekticizam je
forma integracije: praktini kontekst primene integrie razliite metode u
funkciji reavanja nekog pitanja.
S druge strane, reklo bi se da formiranje novog metodolokog kvali-
teta, pristupa koji se jasno razlikuje od ostalih, iako u pojedinim svojim
segmentima sadri aspekte drugih metoda, moe biti neka izraenija forma
integracije, koja bi se mogla smatrati originalnim metodolokim dopri-
nosom. Teorija perimetra Rana Lahava, koja je u ovom tematu predstav-
ljena njegovim seminalnim lankom o toj metodi, eksplicitno raspolae
elementima platonizma, ali su oni obraeni i integrisani na takav nain
da ukupna teorija perimetra, kao celina, ne podsea na platonizam. To je
primer praktinog pristupa koji nosi sopstveni identitet, uz istovremeno
otvoreno prepoznavanje sastojaka iz drugih filozofskih konteksta.
ta je, meutim, to to jedan filozofski mozaik ini metodoloki samo-
svojnim, osim same njegove pojave i utiska koji ostavlja? Svakako nije
dovoljno rei da se neka teorija ini razliitom od prostog zbira elemena-
ta koje je nasledila od drugih teorija; trebalo bi da postoji neko konceptual-
no sredstvo kojim je mogue testirati njenu originalnost.
U akademskoj filozofiji originalnost se meri novim argumentima. Iako
se oni gotovo uvek zasnivaju na nasleenim filozofskim idejama, njihova
vrednost time nije umanjena. Savremene interpretacije velikih filozofa, ako
FILOZOFSKA PRAKSA
su dovoljno argumentovane u odnosu na savremena pitanja i izazove, dobi- 109

jaju metodoloku samosvojnost. Iako je o Hegelu pisalo mnogo filozofa,
malo ko e danas smatrati da je Aksel Honet, sa svojim interpretacijama
potrebe za uzajamnim priznanjem kao kljunim dinamikim momentom
dijalektike ranog Hegela, prosto hegelovac. Naprotiv, shvatanje priznanja,
koje Honet u svom radu eksplicitno preuzima od Hegela i dalje ga razvi-
ja, korieno je mnogo puta i u psihologiji i u filozofskoj praksi upravo
kao Honetova teorija, ili Honetov doprinos. Zato je u akademskoj filozofiji
pitanje originalnosti donekle reivo pozivanjem na kvalitet argumentacije.
Budui da se filozofska praksa ne orijentie na razvijanje argumenta-
cije, nego na primenu razliitih filozofskih paradigmi u praktinim kon-
tekstima radi postizanja konkretnih rezultata, originalnost u argumentaciji
filozofskog praktiara manje je vana, ali i tee merljiva nego kada je re o
akademskoj filozofiji. Kako se, meutim, ovo razlikovanje odnosi na origi-
nalnost metodoloke integracije?
Metodoloka integracija ima identinu ulogu i u akademskoj filozofi-
ji i u filozofskoj praksi. Ona podrazumeva sposobnost nove metodoloke
strukture da donese novi kognitivni doprinos kognitivni doprinos koji
je vei od zbira kognitivnih doprinosa pojedinanih aspekata nasleenih
iz drugih metoda. U ovom sluaju kognitivni doprinos je lake meriti u
domenu filozofske prakse nego akademske filozofije.
Primeri kognitivnog doprinosa pojedinanih metoda u filozofskoj
praksi koje, u svom zbiru, prevazilaze kognitivne doprinose pojedinanih
aspekata tih metoda nasleenih iz tradicije, ne samo da su mnogobrojni
nego, na neki nain, predstavljaju pravilo. Savremene metode i nastaju
upravo zbog tog vika efekta koji uspevaju od ostvare u odnosu na tradi-
cionalne metode.
Primera radi, u praktinom radu u primenjenoj etici mogue je pri-
menjivati metodologiju zasnovanu na hrianskom savetovanju koja uklju-
uje epikurejske elemente, koji naglaavaju zadovoljstvo. Re je o prividno
suprotstavljenim vrednostima, jer hrianska etika, bar povrinski posma-
trano, podrazumeva jedan, u sutini, asketski pristup moralu i filozofi-
ji ivota u celini, dok epikurejstvo polazi od pretpostavke da je osnovni
princip ljudske motivacije i, istovremeno, rukovodee naelo za postizanje
dobrog ivota zadovoljstvo, ukljuujui i telesna zadovoljstva. Sa sta-
novita tradicionalnog hrianskog savetovanja, asketizam podrazumeva
uzdravanje od traenja zadovoljstva u ime trajnijih i duhovno savrenijih
ciljeva, dok sa stanovita tradicionalnog hedonizma zadovoljstvo predstav-
lja snaan lek za mnoge ivotne probleme, ukljuujui letargiju, gubljenje
inicijative i nesposobnost da se kontrolie sopstveni ivot. Dakle, kognitivni
doprinosi hedonizma kao predloka za filozofsko savetovanje i asketizma
kao konteksta hrianskog savetovanja bili bi, u naelu, uzajamno isklju-
110 ivi. Tamo gde bi hedonistiki zasnovano savetovanje postizalo odreene

uvide kod sagovornika, a samim tim i promene u kvalitetu njegovog ivota,
asketizam bi, verovatno, bio shvaen kao antipod, dakle, kao strategija koja
bi mogla imati i kontraefekte (Fati and Dentsoras, 2014).
Primenom hrianskog okvira savetovanja u njegovom tradicionalnom
shvatanju u pastirskom i bogoslubenom domenu svakako se postiu izve-
sni uvidi: uostalom, u vrednosnom smislu, hrianski sistem vrednosti je
velikim delom izveden iz stoike filozofije, a sposobnost savetovanja zasno-
vanog na stoicizmu da proizvede praktina ivotna poboljanja potvrena
je mnogo puta (Ferraiolo, 2010). Ovaj metod se zasniva na najmanje etiri
faze koje ukljuuju: identifikovanje problema, razvrstavanje elemenata pro-
blema na koje se moe uticati i onih na koje se ne moe uticati, elaboraciju
moguih pravaca delovanja, i prihvatanje one dimenzije problema koja je
nepromenljiva. Kao rezultat uspenog stoikog savetovanja treba da nastu-
pi uvid kako u pravce, tako i u ogranienja mogueg delovanja s ciljem da
sagovornik promeni stanje u kojem se nalazi i da prihvati one aspekte tog
stanja koji su nepromenljivi.
S druge strane, hedonistiki model filozofskog savetovanja zasnovan
je, pre svega, na identifikovanju kljunih izvora zadovoljstva, na razmatra-
nju razliitih vrsta zadovoljstva koje su sagovorniku na raspolaganju, nji-
hovih verovatnih posledica, i na usvajanju onog pristupa za koji sagovornik
razumno veruje da e mu doneti najvie tzv. benignog zadovoljstva, dakle,
minimalistiki shvaenog zadovoljstva koje, po svojoj prirodi, ne dovodi
do kasnijih negativnih posledica (Fati, 2013).
Kombinovani hriansko-epikurejski model savetovanja zasnovan je
na ideji da asketizam hrianskog naina ivota, da bi dobio punu soterio-
loku dimenziju, mora ii dalje od pukog odricanja. Postupanje u skladu s
moralnim standardima idealnog hrianina, dok ovek istovremeno osea
izraene elje da postupa na poroan i nemoralan nain, nije dovoljno jer
ne menja ovekovu duu na nain na koji to sistem hrianskih vredno-
sti zahteva. Da bi ovek istinski zasluivao hriansko spasenje, on mora,
primenom discipline i postupanjem kao da je ve savren, izgraditi u sebi
vrline i sklonosti due koje e, uz vebanje, napokon dovesti do transfor-
macije njegovog senzibiliteta i elja, tako da on, na kraju, u stvari eli da
ini dobro. Tek to predstavlja autentinu hriansku vrlinu, i tek to garan-
tuje da su ispunjeni oni uslovi za hriansko spasenje koji zavise od oveka
(Fati i Dentsoras, loc. cit.). Posledice za filozofsko savetovanje su usred-
sreivanje na vrlinu i samovaspitanje da bi se postiglo ne samo prihvatanje
odricanja koje proistie iz moralnih ogranienja nego i da bi se uz moralan
istovremeno postigao i srean ivot, upravo zahvaljujui razvijanju senzi-
biliteta koji zadovoljstvo ne suprotstavlja, nego upravo uslovljava vrlinskim
ivotnim izborima.
FILOZOFSKA PRAKSA
Jasno je da kognitivni, ali i voljni i praktini doprinos kombinovanog 111

hriansko-epikurejskog teorijskog okvira za filozofsko savetovanje preva-
zilazi i kognitivni doprinos hriansko-stoikog modela, koji je u pastirskoj
praksi tradicionalan, i epikurejsko-hedonistikog modela samog po sebi,
koji, inae, prema naem uverenju, upravo zbog svog dinamikog sadraja
i zdravog oslanjanja na povezanost zadovoljstva i konstruktivne motivacije,
predstavlja jedan od najkorisnijih metoda u filozofskom savetovanju. Stoga
je ovaj metod, iako je jasno da je formiran uzajamnom nadgradnjom dobro
poznatih elemenata preuzetih iz filozofske tradicije, samosvojan metod
koji nije ni tradicionalno hriansko, ni tradicionalno hedonistiko saveto-
vanje, ve, iako sadri elemente i jednog i drugog, neto sutinski razliito.
Moglo bi se, zato, zakljuiti da je ovaj metod rezultat integracije, da je on
kompozitni rezultat kombinovanja razliitih tradicionalnih sadraja koji se
ne moe svesti na svoje sastavne delove, te stoga ima samobitan identitet:
on je vie od sume svojih delova i njegov kognitivni i praktini doprinos
je vie od sume kognitivnih i praktinih doprinosa delova toga metoda.
Dakle, postoji integrativnost koja prevazilazi prost eklekticizam. To, narav-
no, ne znai da ne postoje brojni sluajevi eklekticizma koji ni u kom smi-
slu nisu novi kompozitni identiteti, ve su prosto zbir preuzetih elemenata
iz razliitih filozofskih doktrina, metoda i pristupa.
Filozofski generalizam
Ako smo saglasni s tim da postoji integrativno-kompozitna metoda koja
se moe jasno i precizno razlikovati od eklekticizma, onda se, istovremeno,
moramo sloiti i sa tim da filozofska praksa, koja se oslanja kako na eklek-
tike, tako i na kompozitne metode, najbolje napreduje u mentalnom okru-
enju filozofskog generalizma, pre nego specijalizacije, koja je tokom pro-
teklih decenija ekstremno karakterisala najvei deo akademske filozofije.
Imajui u vidu razliite kontekste i potrebe s kojima se filozofska
praksa suoava, njoj je potreban irok spektar alata koje moe upotre-
biti. Specijalistiki pristup u filozofskoj praksi imao bi veoma ogranienu
vrednost jer bi filozof-specijalista mogao da deluje samo u izuzetno malom
broju sluajeva s kojima bi se suoavao: on prosto ne bi imao orua koji-
ma bi pristupao razliitim problemima. S druge strane, filozof-generalista
mogao bi fleksibilnije da odgovori na znatno vei broj profesionalnih iza-
zova. Istovremeno, sa stanovita filozofske kreativnosti, praktiar genera-
lista bi posedovao elemente s kojima moe da radi u formiranju novih
metoda. Stoga nije sluajno to su svi inovatori u metodologiji filozofske
prakse, meu kojima je mnogo akademskih filozofa, po svojoj orijentaciji
i erudiciji filozofski generalisti. To je sluaj i sa svim autorima koji su
zastupljeni u ovom tematu.
112 Generalizam, u izvesnom smislu, ide zajedno sa integrativno-kompo-

zitnom metodologijom, kao to se podrazumeva i za svaki eklekticizam:
naposletku, spajanje elemenata sasvim razliitih filozofskih metoda mogu-
e je samo ako praktiar dovoljno dobro poznaje te metode. Ako se, s druge
strane, praktiar bavi usko definisanim akademskim problemom, imae
sklonost da sva pitanja s kojima se suoava u praktinom radu interpretira
i reava upravo primenom te svoje metodologije, to, iako je u nekim slu-
ajevima korisno, moe biti izrazito tetno za one na ije se ivote, karijere
ili poslovanje takva filozofska praksa odraava.
Tekstovi prikupljeni u ovom tematu predstavljaju klasike filozofske
prakse koji ilustruju sve to je reeno u ovom uvodu. Svi se zasnivaju na
tradicionalnim filozofskim doktrinama koje su poznate svakom filozof-
skom generalisti, i svi, bez izuzetka, predstavljaju integriue i kompozitne
metode koje po svom saznajnom i praktinom doprinosu prevazilaze sumu
svojih teorijskih sastavnih delova. Veina ovih metoda danas se smatra kla-
sinim alatima ili sredstvima za rad filozofskih praktiara i povezuje se sa
imenima svojih tvoraca. Iako filozofska praksa danas, naravno, nije ogra-
niena na predstavljene klasine pristupe, ona je uglavnom iz njih izrasla i
oni i danas predstavljaju njen kljuni deo, te je upoznavanje sa est autora
koji su ovde predstavljeni, kao i sa njihovim metodima razuman prvi korak
u upoznavanju sa disciplinom filozofske prakse.
Literatura
Fati, Aleksandar. 2013. Corruption, corporate character-formation and value strategy.
Filozofija i drutvo 24(1): 6080.
Fati, Aleksandar. 2013. Epicurean ethics as a foundation for philosophical counseling.
Philosophical Practice 8(1): 11271141.
Fati, Aleksandar and Dentsoras, Dimitrios. 2014. Pleasure in Epicurean and Christian
Orthodox conceptions of happiness. South African Journal of Philosophy, forthcoming.
Ferraiolo, W. 2010. The IDEA method: Stoic counsel. Philosophical Practice 5(2): 627633.
Hadot, Pierre. 1995. Philosophy as a way of life. Oxford: Blackwell.
Slote, Micheal. 2009. Moral Sentimentalism. Oxford: Oxford University Press.
Trei program FILOZOFSKA PRAKSA
Prevod 113
101:615.851.8
171/179:159.947.3
171/172
DRIS BELE
KORISTI OD SOKRATOVSKOG DIJALOGA ILI:

KAKVE REZULTATE MOEMO OBEATI?1
Filozofija je posao koji cveta. Praktini oblici filozofije privlae sve vie
panje a interesovanje za filozofsko savetovanje je ve dovelo do tri meu-
narodne konferencije. Pored filozofskog savetovanja, postoji jo jedan
oblik filozofije koji se uspeno sprovodi, naroito u Holandiji: sokratovski
dijalog. Dok se filozofsko savetovanje naroito fokusira na line probleme,
sokratovski dijalog sprovodi se u grupama, kako sa nezavisnim pojedinci-
ma tako i na poslovnim i profesionalnim treninzima.2 Bavi se optim pita-
njima kao to su odgovornost, uzajamno poverenje i vrednosti, koja su ulog
u linom i profesionalnom ivotu. U ovom radu u istraivati ovaj relativ-
no nov fenomen, procenjujui svoja iskustva sa sokratovskim dijalozima u
poslednjih est godina, koja sam stekao i kao uesnik i kao moderator.
Poeo sam da moderiram sokratovske dijaloge nemajui nikakvog
iskustva kao uesnik. Brzo sam otkrio da moderiranje sokratovskog dijalo-
ga izgleda mnogo jednostavnije nego to jeste. Budui da nisam ba dobro
razumeo ta radim, uspeh i neuspeh su suvie zavisili od sluaja, tako da
1 Rad je predstavljen na Treoj meunarodnoj konferenciji o filozofskoj praksi,

u Njujorku, jula 1997. elim da se zahvalim Anemi Halsemi, Hansu Boltenu i Rene
Branton-Saran za njihove kritike primedbe i razjanjenja tokom procesa pisanja.
2 Sve vie filozofa sprovodi u praksi vetine i znanja izvan tradicionalnih oblasti
filozofije (kole i univerziteta). Kao to je to inio Sokrat u Atini, ovi filozofi izlaze na
trite, pozivajui ljude na filozofsko ispitivanje u njihovim svakodnevnim kontek-
stima. U Holandiji, filozofski praktiari esto kombinuju dve ili vie aktivnosti: filo-
zofsko savetovanje, poduavanje, sokratovski dijalog i poslovno savetovanje. Sokra-
tovski dijalog se, pored svog standardnog oblika, esto koristi u drugim aktivnostima,
kao to je nastava, i u kompanijama u obliku koji je prilagoen okolnostima.
114 sam krenuo ispoetka, kao uesnik. Kasnije sam prouavao istoriju sokra-
tovskog metoda sa grupom ljudi u Amsterdamu. Iskustvo uesnika uinilo
je moje oko moderatora osetljivijim na reakcije uesnika, kako one oi-
gledne, tako i one suptilnije. Ovo iskustvo, u kombinaciji sa istraivanjem,
pruilo mi je uvid u razloge za strukturu sokratovskog dijaloga i korisnost
pravila dijaloga, ije poznavanje mi, kao moderatoru, omoguava da prila-
godim procedure razliitim situacijama. Nadam se da e procena koja sledi
pomoi uesnicima i buduim moderatorima u njihovom razumevanju
onoga to se deava u sokratovskom dijalogu.
Neu se udaljavati od teorija o sokratovskom metodu koje su ve usta-
novljene, ali bih eleo da istraim kako one funkcioniu u praksi.3 Zato
za polaznu taku uzimam pitanje koje esto postavljaju uesnici i klijenti:
kakva je korist od sokratovskog dijaloga? ta je njegova svrha?
U nastavku u prikazati rezultate prikupljene na osnovu procena ue-
snika i sopstvenih iskustava u svojstvu uesnika i moderatora. To e poslu-
iti kao pokazatelj onoga to se moe oekivati od sokratovskog dijaloga,
iako je ovaj pokazatelj ogranien po vrednosti. Kao to je teko objasni-
ti nekome ko nikada nije putovao avionom kakav je oseaj leteti, tako je
neophodno uestvovati u sokratovskom dijalogu da bi se znalo kako on
izgleda. Praktina filozofija se mora iskusiti.4
U nastavku, prvo u skicirati tok sokratovskog dijaloga: ta je to i ta su
metodiki sastavni delovi? Zatim u prokomentarisati neke aspekte i pove-
zati ih sa rezultatima koji su zabeleeni kasnije, od strane uesnika. Takoe
u ukratko ispitati pretpostavljeni koncept filozofije, jer se on razlikuje od
onoga to se obino smatra filozofijom. Na kraju u razmotriti kakva je
korist od sokratovskog dijaloga, kako on usmerava nau panju na ono to
na posao, ili ak na ivot, ini vrednim, time to istrauje nae vrednosti i
ideale. Sve ovo e biti postavljeno u iru perspektivu u zakljuku ovog rada:
sokratovski dijalog se moe smatrati instrumentom u razvoju umetnosti
ivljenja.
3 Metodologije se ponekad moraju preraditi da bi se omoguio dalji razvoj i da

bi se izbegla fiksiranost na sam metod na kraju krajeva on nije nita vie do nain
na koji se iznosi odreeno iskustvo. Sokratovska metodologija nije izuzetak. Ovu
preradu treba sprovesti na osnovu prakse. Nelson, koji je utemeljio sokratovski
metod, i Hekman, koji ga je razvio, bili su glavne reference do danas. Da li je njihova
metodologija i dalje valjana? U ovom radu ja se usredsreujem na praktine rezulta-
te, ime istupam kao uenik ovih iskustava radi svog razumevanja sokratovskog dija-
loga. Metodoloka procena je mogui sledei korak.
4 Neverovatno je koliko ljudi tvrdi da poseduje znanje o praktinoj filozofiji a
da nemaju nikakvo iskustvo sa njom! Teorijske vebe bez prakse nose rizik, dobro
poznat u istoriji filozofije, da postanu kritikovanje iz fotelje: da li oni znaju o emu
govore?
FILOZOFSKA PRAKSA
ta je sokratovski dijalog? 115
Sokratovski dijalog je u Nemakoj dvadesetih godina XX veka razvio

Leonard Nelson (18821927).5 Nelson je bio inspirisan Sokratom i Kantom.
Sokrat je govorio da vane uvide u ivotu ne uimo od drugih ljudi, nego
da to znanje ve nosimo u sebi i doivljavamo ga u svakodnevnom ivotu.
U dijalozima je pokuavao da dovede ljude do svesti o tom preutnom zna-
nju; to je inio ispitujui njihovo miljenje i tragajui za idejama u osnovi
tih miljenja. Dvadeset jedan vek kasnije, Kant je izjavio da je oveanstvo
vekovima bilo sputano okovima autoritativnog miljenja i da je vreme da
sebe shvatimo ozbiljno, kao mislea bia. Obojica su podsticala nezavisno
rezonovanje. Sokratovski dijalog pokuava da rezonovanju dodeli praktini
oblik, ne time to emo itati o problemima koji nas zaokupljaju, ve time
to emo razmiljati o njima zajedno sa drugim ljudima. Stoga ono u praksi
primenjuje dve strategije filozofije: Spoznaj sebe i Usudi se da upotrebi
sopstveni mozak.
Tok sokratovskog dijaloga ematski izgleda ovako: otpoinje pitanjem
koje je postavljeno u optim terminima. Ovo pitanje mora da bude filo-
zofsko, u smislu da se na njega moe odgovoriti rezonovanjem na osno-
vu iskustva. (Zato empirijska pitanja nisu pogodna na primer, kakav je
hemijski sastav nekog predmeta jer na njih ne moemo da odgovorimo
samo putem rezonovanja, trebalo bi da imamo podatke.) Konkretna vrsta
pitanja zavisi od uesnika i konteksta. Kada je uee otvoreno za svakoga
(u jednom kulturnom centru, na primer)6 pitanje moe da bude: ta su
granice tolerancije? ili Dokle see moja odgovornost? Kada se dijalog
deava u nekoj organizaciji ili kompaniji, pitanja su prilagoena radnoj
situaciji,7 i esto se odnose na profesionalna etika pitanja. Na primer, kad
sam radio sa amsterdamskom policijom, pitanje je glasilo: ta je integri-
tet? Bolniari na psihijatriji govorili su o pitanjima kao to su: ta su gra-
5 Videti: Nelson (1975). Postoje razliita tumaenja onoga to se deava u sokra-
tovskom dijalogu. Nelsonovo tumaenje je u velikoj meri neokantovsko i razlikuje se

od tumaenja u ovom lanku.
6 U Holandiji mnogi ljudi u slobodno vreme pohaaju kurseve u kulturnim
centrima ili centrima za obrazovanje odraslih, ne nuno zbog toga da bi poboljali

svoj uinak na poslu, ve zato to su lino zainteresovani. Uesnici ne dobijaju nika-
kve sertifikate. Filozofija je popularan izbor. U poslednjih deset godina, sokratovski
dijalog postaje deo plana i programa iz filozofije u sve veem broju centara.
7 Za razliku od Nemake, gde se primenjuje samo u obrazovne i rekreativne
svrhe, u Holandiji se sokratovski dijalog primenjuje i komercijalno, naroito kao

sredstvo za refleksiju o profesionalnoj etici i stratekim pitanjima. Pionirski posao je
obavljen u skoranjem inovativnom radu Jos Keselsa. Videti njegov lanak u Perspec-
tives in Practical Philosophy (1997): Sokratovski dijalog kao metod organizacionog
uenja (The Socratic Dialogue as a Method of Organizational Learning).
116 nice profesionalnog ponaanja i kada kontakt sa klijentom postaje lian?

Inspektori jedne velike osiguravajue kompanije morali su da se izbore sa
posledicama reorganizacije: Kada nesigurnost ima pozitivne ishode?8
Poto smo formulisali poetno pitanje, jedan od uesnika bira primer
iz sopstvenog iskustva u vezi sa situacijom u kojoj se problem pojavio.
Istraivanje se ne sprovodi u apstraktnim pojmovima, ono se konkretizuje.
Iskustvo je prikladno onda kada ga svi uesnici vide kao dobar primer u
odnosu na poetno pitanje i kada je za sve uesnike mogue da se stave
u poloaj osobe o kojoj je re. Tako svaki uesnik mora da bude u stanju
da sam ili sama zamisli tu situaciju. Kako proces odmie, taj dogaaj e se
ispitivati kako bi se pronaao odgovor na poetno pitanje.
Naveo bih jedan primer iz prethodnog dijaloga: poetno pitanje bilo je
ta je sloboda?, a za polaznu taku odabran je sledei dogaaj:
U svojoj mladosti, jedna uesnica je imala odobrenje da ita neko vreme pre
spavanja. Jedne noi, kad joj je bilo etrnaest godina, imala je uzbudljivu knjigu
i itala due nego to je obino bilo doputeno. Odjednom uje roditelje kako se
penju na sprat odlazei u krevet, koraci dolaze u njenom pravcu. Ona osea poriv
da brzo zatvori knjigu, ugasi svetlo i da se pretvara da spava. Ali onda odluuje
da to ne uini i nastavlja da ita. Njen otac otvara vrata, proviruje unutra i kae:
Je l uzbudljiva?, i zatvara vrata.
Svi uesnici su osetili da se ovde dogodilo neto vano u pogledu slobode.
U diskusiji koja je usledila ispitivano je ovo zajedniko oseanje. Zato je
bilo neophodno da svi budu u stanju da se stave u poziciju mlade devojke.
Uesnici su postavljali dalja pitanja o okolnostima, motivima, itd. Na taj
nain, primer je postao zajedniki referentni okvir.9
Sledei korak je koncentrisanje na sutinu primera, deo koji je rele-
vantan za ispitivanje. Za poetno pitanje nisu nam neophodne sve informa-
8 Slede drugi primeri. Radio sam sa zatvorenicima koji su poetno pitanje for-
mulisali na sledei nain: Koliko daleko mogu da idem u svojoj slobodi? Informa-
tiari su se pitali: ta je informacija? Dravni slubenici: Kakva je dunost lokalne
vlade prema imigrantima? Bankari: ta je drutvena odgovornost banke? Pored
razliitog konteksta i poetnog pitanja, glavna razlika izmeu sokratovskog dijaloga
sa nezavisnim pojedincima i sa poslovnim ljudima jeste vreme. U prvom sluaju,
sokratovski dijalog obino traje oko 15 sati (jedan vikend, na primer, ili nekoliko
veeri); u poslovnom okruenju esto nemamo vie od 4 sata, mada ponekad imamo
6 ili 8 sati.
9 Veliko je iskuenje okarakterisati ovu fazu u sokratovskom dijalogu kao psi-
hologiju. Mada moe da bude nekih preklapanja na kraju krajeva mi istraujemo

ljudsko iskustvo postoji i jasna razlika u pristupu. Pri psiholokom razmatranju
traili bismo uplitanja u linu istoriju da bismo objasnili neki dogaaj ili nain pona-
anja. U sokratovskom dijalogu ne traimo ovakav tip objanjenja; traimo koncepci-
je koje upravljaju naom procenom situacije. Da bismo ovo paljivo uradili moramo
da znamo na koji nain se ta situacija doivljava.
FILOZOFSKA PRAKSA
cije koje su potrebne da bi se stvorila slika situacije. Ovo pitanje je poput 117
magneta koji privlai relevantne delove iz prie. Rezultat ovog koraka je
sutinska izjava. Izraava se navoenjem injenica i moe imati sledei
oblik: Sloboda se pojavljuje u primeru na tom i tom mestu. Ili: Sloboda
u primeru je... Sutinska izjava je prva procena primera: ona pokazuje
zato je dogaaj dobro odabran kao primer za poetno pitanje.
Kada su uesnici formirali sutinsku izjavu, pitanje koje sledi glasi:
zato? Koji razlog imaju za tu izjavu? Zato je to sluaj slobode? Oni su,
izgleda, pri formulisanju sutinske izjave imali na umu ideju slobode.
Sledei korak je da se ova pretpostavljena ideja uini eksplicitnom u smislu
uslova, kriterijuma i pravila (ako se zadovolje ovi uslovi, radi se o slobo-
di). Moglo bi se rei: mi traimo premise na osnovu kojih moemo da
izvedemo sutinsku izjavu.10
Izgleda jednostavnije nego to jeste u praksi: uesnici se esto nee
odmah sloiti jedni s drugima oko sutinske izjave jer njihova pretpostav-
ljena ideja slobode nije ista.11 Takvo neslaganje nije smetnja, ve je dobro-
dolo radi daljeg ispitivanja.12 Na taj nain se svaija ideja slobode moe
istraiti u odnosu na primer i proveriti intersubjektivno. Tako upit postaje
uopteniji i odnosi se na vie od odabranog dogaaja, odnosi se na srodne
primere.13 Kriterijumi i druge pretpostavke su, na kraju krajeva, po defini-
ciji, uopteno formulisani.
10 Posmatrano ematski, mi radimo na obrnutom silogizmu: poinjui sa provi-
zornim zakljukom sutinskom izjavom tragamo za sporednim i glavnim poj-
mom da bismo potvrdili zakljuak.
11 U nekim sluajevima, recimo kada je primer problematian (kada jo nije
jasno da li je iskustvo prikladno), moe biti korisno kombinovati ova dva koraka (for-
mulisanje kljune izjave i pitanja zato), tako to se pitanje formulie na sledei
nain: Da li je ovo primer slobode i zato? Odgovori na ovo pitanje od strane svih
uesnika ogolie razlike u miljenju i mogu dovesti do plodnog neslaganja.
12 Iznoenje miljenja o neemu podrazumeva neki kriterijum. Na primer, rei
da je neto lepo pretpostavlja ideju o tome ta je lepota. Moda nismo u stanju da

formuliemo ovu ideju odmah, mada je koristimo intuitivno. U sokratovskom dijalo-
gu cilj je da se implicitna ideja izrazi eksplicitno. Razlike u miljenju ne ukljuuju
automatski razliitu ideju. One treba da pokau razliite aspekte koji se meusobno
ne iskljuuju.
13 Nelson je tvrdio da se istraivanjem jednog primera mogu pronai kriteriju-
mi koji bi obuhvatili sve primere, u ovom sluaju, slobode. Meutim, mislim da je

verovatnije da emo pronai kriterijume za sve srodne primere. Nije sigurno da je
glavni pojam u pitanju nedvosmislen. To je ono to ja smatram za jednu od prednosti
sokratovskog metoda; naime, to da izbegavamo nesporazume koji nastaju u apstrak-
tnim diskusijama, u kojima se ideja (slobode, na primer) smatra za neto sutinsko
to prevazilazi sve posebne okolnosti. Ovaj nesporazum se izbegava pomou kon-
kretnog primera.
118 Ova procedura se naziva regresivna apstrakcija: imajui u vidu poet-

no pitanje, uzimamo konkretan primer, kopamo po njemu, vraamo se
na pretpostavljenu ideju i pokuavamo da analiziramo ovaj koncept.14 Na
kraju, to vodi formulisanju izjava pomou optih termina, kao odgovora na
poetno pitanje; ove izjave su apstrahovane iz konkretnog primera.15
Konano, rezultati ove regresivne apstrakcije moraju se dokazati
tako to se uzimaju srodni primeri da bi se proverila valjanost rezultata.
(Kada su formulacije i dalje usko vezane za ispitani primer neophodan je
dalji korak.) U praksi, mi retko stiemo do ove poslednje faze. Sokratovski
dijalog je proces sporog i paljivog razmiljanja; za njega je potrebno dosta
vremena.
Razliite faze sokratovskog dijaloga mogu se saeti u slici peanog
sata: on poinje iroko, optim pitanjem, i zavrava se iroko, kriterijumi-
ma i drugim pretpostavkama, a u sredini nalazimo sutinsku izjavu koja
se usredsreuje na relevantni deo primera. Struktura peanog sata prepo-
znaje se u veini sokratovskih dijaloga. Meutim, to je model, tako da e
dolaziti do odstupanja.
U sokratovskom dijalogu vaan je proces: mi elimo da odemo negde
a autoput ne mora da bude najbolja ruta. Proces e nas odvesti na sporedne
puteve, a moemo se ak nai i u slepoj ulici. Ta obilaenja su neizbena
kada iskrsne interesantan aspekt koji treba istraiti ili kada je uesnicima
teko da se stave u poziciju drugog. Vano je uiniti ove potekoe pro-
duktivnim; to se moe pokazati kao veoma oplemenjujue za ispitivanje.
Razlike u miljenju mogu biti klju za dublje razumevanje. Kada te pote-
koe posmatramo samo kao dosadno odlaganje, imamo pogrena oekiva-
nja spram sokratovskog dijaloga.
Sokratovske smernice
Skicirao sam osnovnu strukturu sokratovskog dijaloga: model peanog
sata. Pored ove strukture, postoje jo dve karakteristike: pravila koja se
14 Razumeti konkretnu situaciju je poput cveta koji se otvara: to je sloena i
izdeljena celina. Analizirati takvu situaciju nije samo po sebi proces u kojem jedan
korak logino prati drugi korak. Razliiti koraci se pokazuju kao meusobno poveza-
ni kada dobijemo celu sliku. Ovu sliku dobijamo tek na kraju: kao u mozaiku, svi
aspekti se spajaju u sintezi. Za uesnike, ovo bi mogao da bude uznemirujui proces
jer oni ne vide kuda on vodi.
15 Proces apstrakcije se moe objasniti jednostavnim poreenjem: razliite izja-
ve se mogu opisati kao plave, ute, zelene, itd. Sledei korak bi mogao biti da se
otkrije da govorimo o boji. Boja je apstraktniji nivo od plavo, itd. Poeti na
nivou boja moglo bi zanemariti nijanse koje su vane za jasno razumevanje.
FILOZOFSKA PRAKSA
odnose na prirodu dijaloga i podsticaji koji se tiu stava uesnika.16 I jedno 119
i drugo se mogu smatrati smernicama: one upravljaju dijalogom kako bi
stvorile odreeni proces tipian za sokratovski dijalog. Pravila dijaloga
pozivaju uesnike na specifian tip refleksije, kao to je tenja za konsen-
zusom.17 Oni razmiljaju o tome ta je ulog: pronai odgovor na poetno
pitanje na osnovu iskustva, istraujui putem originalnog miljenja koje
uzima u obzir miljenja i sumnje svakog uesnika.
Postoje i podsticaji vezani za stav koji se oekuje od uesnika. Ova
poslednja kategorija moe se opisati kao vrlina sokratovskog dijaloga
kao, na primer, odlaganje sopstvenog suda i verovanje u sopstvene sum-
nje.18 Vrlina nije injenica, to je neto emu treba stremiti. Vebanjem vrli-
ne, mi sebe dovodimo u poziciju da radimo neto to smatramo vanim i
to zahteva odreeni stav. Kada vebamo sluanje i strpljenje, na primer,
lake nam je da razumemo nekog drugog. Sokratovske vrline daju pred-
nost razvoju istraivakog stava; one nisu korisne samo za sadanji dijalog,
ve i za druge situacije.
Razlika izmeu pravila za dijalog i sokratovskih vrlina nije velika;
meutim, oni u dijalogu funkcioniu na razliite naine. Mi se poziva-
mo na pravila uglavnom onda kada razmatramo ono to uesnici govo-
re; sokratovske vrline se odnose na nain na koji uesnici uestvuju u
dijalogu.
Sokratovsko uenje
Uesnici, generalno, u svojim zavrnim procenama ne navode konani
odgovor na poetno pitanje kao najvaniji rezultat dijaloga. Ishod veinom
nije mnogo iznenaujui, nije neto o emu bismo eleli da nairoko raz-
govaramo sa prijateljima. Meutim, ono to je novo jeste proces dolaenja
do tog ishoda, ispitivanje na osnovu kojeg je odgovor postao mogu. Taj
16 Na stranu stavljam tehnike procedure, kao to je uloga moderatora, belee-
nje vanih izjava na listovima papira i razlikovanje izmeu razliitih nivoa dijaloga:
pravog dijaloga (koji se bavi temom koja se istrauje), stratekog dijaloga (u kojem
se razmatraju razliiti pravci za dalje istraivanje) i metadijaloga (koji se tie proble-
ma koji ometaju uesnike da nastave pravi dijalog, a vezani su za sokratovski metod
ili dinamiku grupe, kao to su iritacije, itd.).
17 Ukratko reeno, ova pravila se svode na sledeih pet: 1. upotrebite sopstveno
iskustvo i razmiljajte samostalno (ne okreite se autoritetu); 2. ne govorite hipoteti-

ki; 3. teite konsenzusu; 4. izrazite svoje sumnje; 5. pokuajte da istraujete kolektiv-
no (to nije debata radi pobede).
18 Vrline koje se pokazuju su: istrajnost, strpljenje, sluanje, izraavanje intuitiv-
nih stavova, verovanje sopstvenim sumnjama, iskreno izraavanje, odlaganje osude i

spremnost da se preispita sopstveno miljenje.
120 odgovor narasta polako, kako se svaki prethodni korak ukljuuje u sledei.
Nagaanja se transformiu u argumente.
Najistiji primer ovoga je dijalog o matematikoj temi.19 Za razliku od
dijaloga o nekom moralnom pitanju, u matematikom dijalogu odgovor je
fiksiran. Uesnici znaju odgovor ve od poetka, intuitivno. Tako da pita-
nje postaje: kako dokazujemo intuitivni odgovor? Kako dajemo argumente
za njega? Ova pitanja oznaavaju stazu u sokratovskom dijalogu. Uesnici
esto nisu navikli na ovaj tip ispitivanja; oni su vie usredsreeni na pro-
nalaenje odgovora. Ali veina uesnika poinje tokom dijaloga da uiva
u ovom procesu. To zahteva prilagoavanje oekivanja i prevazilaenje
nestrpljivosti. Stav orijentisan ka cilju moe se uporediti sa zainteresova-
nou za rezultat sportskog dogaaja bez elje za uestvovanjem u meu. U
sokratovskom dijalogu elimo da igramo celu utakmicu, konani rezultat
nije od toliko velikog znaaja. Refleksija se naroito pokazuje kao uzbudljiv
proces.
Uesnici ponekad pokrenu pitanje: kakva je valjanost pronaenog
odgovora? Rekao bih da je odgovor valjan samo za grupu koja ga je for-
mulisala ne zato to je ishod ogranien ili arbitraran (mogu ga potpisivati
i drugi ljudi), ve zato to je ova grupa sprovela proces koji vodi do tog
odgovora. Taj proces pretvara ispitivanje u filozofsko iskustvo u kojem se
ostvaruje znaaj teme. Ne bi bilo ni od kakve koristi napraviti sokratovsku
bibliju sa ishodima sokratovskih dijaloga o vanim moralnim pitanji-
ma. To bi u potpunosti promailo poentu. Ono najznaajnije nije konani
odgovor, ve zajedniki proces kojim je on otkriven.
Uesnici esto ele da ponu definicijom. Iz metodolokih razloga to
treba izbegavati. Kada pitanje, na primer, glasi: ta je kvalitet?, ne poi-
njemo tako to definiemo ta je kvalitet, ve se nadamo da emo zavri-
ti definicijom. Poeti definicijom znai poeti praznom futrolom; jo nije
jasno ta e se u nju staviti. tavie, ispostavlja se da e se svaki pokuaj
nasukati na razlike u miljenju i nesporazume, to je neizbeno kada se
rei koriste u apstraktnom smislu. Apstrakcija nema u sebi vrstu podlo-
gu; ona je po prirodi zavisna. Apstrakcija je okotala, izvedena iz neeg
konkretnog: iskustva. Da bismo izbegli ovaj tip nesporazuma, poinjemo
konkretnim primerom.
Nesporazumi in abstracto esto se mogu premostiti tako to se pove-
zuju sa odreenim iskustvom. I dalje smatram izuzetnim to to se dea-
19 Moralna pitanja se pokazuju kao najpopularnija tema sokratovskog dijaloga.
Epistemoloka pitanja su druga po popularnosti (na primer: Kada neto znam za
sigurno?). Ponekad postoji dovoljno ljudi zainteresovanih za neko matematiko
pitanje. Jednom sam uestvovao u dijalogu o simetrinim ravnima naizgled jedno-
stavno, moda ak dosadno, ali desilo se da je to bila veoma uzbudljiva veba iz logi-
kog rezonovanja.
FILOZOFSKA PRAKSA
va sledee: time to uzimamo iskustvo za nau poetnu taku, mogue je 121

pokazati da su ljudi sa razliitim pogledima na svet u stanju da preduzmu
zajedniko ispitivanje na produktivan nain. Nasuprot tome, diskusija na
nivou ideja odmah vodi do razlika u miljenju. Iskustva se pokazuju kao
most za (naizgled) nekompatibilne pozicije.20
Razlike u miljenju
Uesnici sokratovski dijalog esto doivljavaju kao podsticaj da preispita-
ju svoja miljenja ili proire svoju viziju. Do toga moe doi nakon to se
otkrije da ak i naizgled jednostavne dogaaje drugi ljudi tumae drugaije
(Mislio sam da to posmatram na isti nain kao i svi, ali). Kada ustano-
vimo da se poznato miljenje dovodi u pitanje i da se vie ne moe uzeti
zdravo za gotovo, nainjen je neophodan korak za filozofsku spekulaciju.
Ovaj efekat se deava zato to sokratovski dijalog nije slobodna razmena
miljenja bez ukljuivanja. Jedno od pravila za dijalog jeste to da teimo
konsenzusu. On primorava uesnike da paljivo provere ta je reeno i da
utvrde ima li slaganja.
U stvarnosti nije uvek lako ukljuiti uesnike u ovaj tip istraivanja.
Kada izgleda da se miljenja razlikuju, uesnici obino reaguju na relati-
vistiki nain (koji je postao dominantan u naoj kulturi): svi imaju prava
na svoje miljenje, pa zato se zamarati oko toga? Relativizam moe lako
da se izrodi u mentalnu lenjost ili u neku vrstu ravnodune tolerancije. U
sokratovskom dijalogu, poenta je u tome da se sauva i istrai ova razlika
u miljenju kako bi neslaganje postalo plodotvorno. (Istinski konsenzus je
mogu samo onda kada se ceni neslaganje.) Kad neka osoba ima drugaije
miljenje, ta to znai? Koji su njeni razlozi za to? Da li zaista postoji razli-
ka u miljenju ili je to samo jo jedan nain izraavanja? Da li ona pokazu-
je neki drugi aspekt koji nije suprotan onome to je reeno? Ispitivanjem
razlika u miljenju izlazi na svetlo valjanost sopstvenog miljenja.
Miljenje esto ima karakter predrasude miljenja formiranog u
nekom drugom kontekstu. Iako je nemogue uestvovati u dijalogu bez
predrasuda (jednostavno, zato to ne moemo da ponitimo prethodna
iskustva), moe se zatraiti da ne sudimo na slepo i da ne nudimo preura-
20 Ovo dovodi u pitanje modernu dogmu iz epistemologije da je celokupno
iskustvo optereeno teorijom. (Kantova teorija znanja se bez razmiljanja papagajski
ponavlja po ovoj taki i prilagoava se relativistikoj verziji.) Naravno, tumaenje
igra svoju ulogu u tome kako doivljavamo neto, ali to ne znai da je tumaenje kon-
stitutivno za iskustvo niti da je ono potpuno definisano tumaenjem. Na kraju kraje-
va, ljudska inteligencija nam omoguava da razumemo razlike u tumaenju. Ovo je
mogue samo na osnovu iskustva koje, iz tog razloga, mora nekako da se izbavi iz
domena tumaenja.
122 njene sudove. Predrasude se moraju osporavati tako to se ispituju u dijalo-

gu. Samo na taj nain mogu da pokau koliko vrede. Diskutovanje o njima
moe da produbi na uvid. Zato ovek mora da bude spreman da preispita
vlastito miljenje to je vana sokratovska vrlina.
Oseaj za istinu i samoispitivanje

Da bi se izbeglo da se tenja za konsenzusom okona kompromisom,
postoji pravilo koje ohrabruje uesnike da izraavaju sumnje. ak i kada su
se skoro svi lanovi grupe sloili oko odreene take i samo jedan uesnik
je i dalje preokupiran sa da, ali, on e dobiti prostora za ovu sumnju. To
nije stvar sportskog duha (dopustite mu da i on neto kae), ve dodiru-
je sr sokratovskog metoda. Na kraju krajeva, time se cilja na primenjiva-
nje nezavisnog rezonovanja u praksi. Refleksija zapoinje sumnjom: neto
vie nije oigledno. (Neko ko nikada ne sumnja jednostavno kopira ono
to drugi ljudi kau.) Stoga je od kljunog znaaja da se uesnici oslanjaju
na svoj oseaj za istinu. Teko je tano rei ta je to, iako je izvesno da
ga svako poseduje. To je oseaj koji nas podstie da se sloimo sa jednom
linijom miljenja ili da je dovodimo u pitanje. U sokratovskom dijalogu, svi
su pozvani da veruju svom oseaju za istinu i svojim sumnjama. Konsenzus
se dostie samo onda kada niko nema daljih sumnji o izjavi o kojoj se
diskutovalo.
Uesnici esto komentariu otkrie da je mogue misliti zajedno. Mi
nismo navikli na to: veina razgovora je neformalna razmena miljenja ili
se pretvara u debatu u kojoj neko eli da pobedi. Sokratovski dijalog nudi
priliku da se zajedniki problem zadri u centru i da se kolektivno ispi-
ta. Rezonovanje je odvojeno od pitanja ega. Razmiljati kolektivno znai
da se razliita gledita mogu meusobno dopunjavati (umesto da stvaraju
suprotnosti). To je kao da stojite oko velike zgrade sa mnogo ljudi. Da biste
upoznali zgradu, efikasnije je dopustiti da razliiti pogledi dopune jedan
drugog, nego svaati se oko toga koji pogled je najbolji.
Razmiljati kolektivno takoe znai da moe doi do promene stava,
to u debati teko da je mogue bez oseanja ponienosti. Ova klima otvo-
renosti i znatielje esto se doivljava kao olakanje. Jedan od ishoda dija-
loga koji sam ja moderirao povodom pitanja ta su uslovi za ostvarivanje
uzajamnog poverenja?, bio je odsustvo straha od poraza i odsustvo elje za
pobedom. Kao to to obino biva, ovo su takoe karakteristike sokratov-
skog dijaloga.
U sokratovskom dijalogu uesnici ue da meusobno komuniciraju na
drugaiji nain: da sluaju, da budu prijemivi za druge argumente, da uzi-
maju u obzir razliita stanovita, da promiljaju, da zastanu da bi istraili
teak problem (umesto da trae neposredna reenja). Vebanje ovog stava
FILOZOFSKA PRAKSA
esto samo po sebi daje ubedljiv rezultat, naroito u kompanijama i organi- 123
zacijama kojima je razumljiva komunikacija slaba taka. Sokratovske vrline
su tada veba broj jedan.
Pored kolektivnog ispitivanja, trai se i samoispitivanje svakog ue-
snika. Privlanost sokratovskog dijaloga je upravo u kombinaciji ove dve
aktivnosti jedna pretpostavlja drugu. U debati ne idemo dalje od toga
da branimo ono to smo ve znali; u kolektivnom ispitivanju, moramo da
konsultujemo sebe u vie navrata, naroito dok stremimo konsenzusu: ta
ja mislim o ovoj izjavi? Ovo se deava mobilizovanjem naih sopstvenih
iskustava i miljenja i njihovim ispitivanjem.
Iskustvo: prepoznavanje i merilo

Uesnici, takoe, pominju prepoznavanje iskustava kao efekat dijalo-
ga. Prepoznavanje se ceni naroito u dijalozima s ljudima koji poseduju
uporedivo radno iskustvo. U poslovnim situacijama, iskustva se retko kad
temeljno razmatraju; najee, ona dolaze u prvi plan na povran, jedno-
stran ili robustan nain. U sokratovskom dijalogu radno iskustvo se moe
paljivo istraiti, s obzirom na temu koja se odnosi na sve (na primer, inte-
gritet, odgovornost, profesionalnost). Do prepoznavanja iskustava dolazi u
sokratovskom dijalogu putem uporeivanja primera. Ne govorimo samo o
odabranom primeru, iako je on poetna taka i najvaniji materijal za ispi-
tivanje. Mogu se pomenuti i drugi primeri: radi uporeivanja, ili, recimo,
da bi se olakala empatija ili da bi se razjasnio problem u odabranom pri-
meru. Na kraju se moramo vratiti svojim iskustvima da bismo sebe stavili
u situaciji odabranog primera.21 Vei deo vremena ovi drugi primeri ostaju
implicitni i neizreeni; meutim, moglo bi da bude veoma korisno izraziti
ih. To jaa prepoznavanje onoga to je uporedivo u iskustvu.
Dakle, lino iskustvo je materijal s kojim radimo. (I to je dobro, jer
veina ljudi voli da govori o svojim iskustvima.) U sokratovskom dijalogu
to postaje vredan materijal za filozofsko ispitivanje. Predmet sokratovskog
dijaloga mogao bi se opisati kao jedan oblik prizivanja u svest iskusta-
va kako bi se iz njih uilo (analogno Platonovoj anamnezi). Sokratovski
dijalog nam omoguava da uimo iz iskustva na strukturiran nain.
Znaaj iskustva pokazuje se u upotrebi konkretnih primera. Poast
konkretnoj i jedinstvenoj prirodi iskustva ukazana je time to je ono pre-
tvoreno u merilo u potrazi za odgovorima koji su iskazani optim termi-
21 U drugim pristupima sokratovskom dijalogu pored onog koji zastupam,
moderatori samo ele da razmatraju jedan primer, onaj koji je odabran na poetku,
uz argument da je samo ovaj primer potreban da bi se obezbedio odgovor. Ali ak i
kada se istrauje samo jedan primer, i drugi primeri ulaze u igru: oni na koje drugi
uesnici upuuju implicitno u svojim samoispitivanjima.
124 nima; uopteno razmiljanje ima tendenciju da previa konkretne aspekte

odreene situacije. Uoptena izjava mora da vai i za konkretnu situaci-
ju. Ali kakva je korist od takve izjave ako ona ne prikazuje u pravom sve-
tlu kljune aspekte situacija o kojima bi trebalo da bude u stanju da neto
iznese? Dakle, konkretna iskustva su vana u sokratovskom dijalogu kao
merilo. Na isti nain kao to sto prua otpor mojoj ruci, iskustvo e pruiti
otpor spekulativnim tumaenjima i razuzdanim fantazijama.22
Znaaj iskustva je temelj za pravilo da se izbegava hipotetian govor
(tj. veina reenica koje poinju sa ako i pretpostavimo). Od uesnika
se trai da konsultuju sopstvena iskustva. Razmiljati o arbitrarnim situaci-
jama moe da bude znaajno u drugim tipovima diskusije (kao to je nasu-
mino nabacivanje ideja). Meutim, ako ispitujemo iskustvo, nema smisla
okretati se ka zamiljenim situacijama, jer se one ne mogu proveriti.
Argumentovanje i kritiko razmiljanje

Neki ljudi uestvuju u sokratovskom dijalogu s ciljem da poboljaju svoje
vetine iznoenja argumenata. Oni ue da paljivo analiziraju iskustva, da
formuliu argumente i da ih kritiki procenjuju. Za njih je to veba u kri-
tikom razmiljanju. Ako elimo da drugi steknu uvid u nae stanovite,
jednostavna tvrdnja nije dovoljna. Neophodno je dalje objanjenje, bilo
putem opisa, bilo putem argumenta. U sokratovskom dijalogu vano je i
jedno i drugo, od uesnika se trai da konkretizuju svoju taku gledita,
da ukau na primer i da daju argumente za svoje tvrdnje. Krajnji cilj je da
se eksplicitno prikau pretpostavljene vrednosti i principi koji su u osnovi
odreenog gledita (recimo, kada se primer smatra prikladnim).
U svakodnevnom razgovoru oseanja igraju dominantnu ulogu i mi
esto razmiljamo emocionalno: za neto mislimo da je fino, iritan-
tno, glupo, itd. inei to mi izraavamo svoje raspoloenje, ali to jo nije
dijalog. Govor postaje dijalog onda kada elimo da sluamo jedni druge
22 Zato ne upotrebiti izmiljeni primer? Zar nije veina pria sainjena od isku-
stava? Poseban karakter stvarnog primera, u poreenju sa izmiljenim, jeste injenica
da je on bukvalno deo ivota: dogaaj je vezan za ljude, okolnosti, tok stvari, to ga
ini veim od osobe o kojoj se radi. Greka nekoga ko izmilja priu je to da esto
cela pria ima neku unutranju logiku, sa glavnim likom kao svojim kriterijumom:
okolnosti su prilagoene subjektu. Iako se ovek moe oseati kao subjekat stvarnog
dogaaja, sam dogaaj je deo vee, iznutra uvezane mree. Ovo biti deo esto se
pokazuje u detaljima koje je gotovo nemogue zamisliti. Detalji pokazuju sveobu-
hvatni karakter ivota. Ako se naglasi znaaj sokratovskog dijaloga kao instrumenta
u razvoju umetnosti ivljenja kao to ja to inim fokus na stvarno iskustvo ima
dodatni kvalitet u vidu toga da ovek postaje osetljiviji za bogatstva samog ivota:
uenje iz iskustva je in mudrosti.
FILOZOFSKA PRAKSA
da bismo saznali ta druga osoba namerava da kae; tada argumenti igra- 125
ju vanu ulogu. Ne sugeriem da se emocionalne izjave moraju izbegavati.
Refleksija veinom poinje i podstaknuta je oseanjem. Umetnost dijaloga
je otii dalje i razjasniti ta se zaista eli rei. Ono to se u poetku vidi kroz
maglu postepeno e postati jasan i dobro definisan oblik.23
Kritiki um je vaan u dijalogu na jo jedan nain, naime u procesu
intersubjektivnog testiranja. Ispitivanje ne prestaje sa onim to jedna osoba
misli. Kljuna su gledita drugih uesnika (u smislu rasuivanja). Mi ne
dobijamo priliku da ivimo u kratkovidosti, jer nas drugi suoavaju sa svo-
jim gleditima i sumnjama. Na lini pogled je izotren odrazom drugih.
To funkcionie zato to mi teimo konsenzusu pravilu koje se suoava s
najveim otporom ali kojem se najsilovitije tei. Zato je neophodno palji-
vo proveriti da li se slaemo ili ne slaemo sa onim to kau drugi. Da bi
unapredio kritiko razmiljanje uesnika, sokratovski metod zauzima vrst
stav u korist razmiljanja za sebe i protiv okretanja autoritetima. ta god da
smo nauili od drugih (ljudi, knjiga, dokumentaraca itd.), mi smo odgo-
vorni za sebe. Nema izgovora za navoenje tueg rezonovanja kao zamene
za nae.
Dostizanje konsenzusa: klju za sokratovski metod

Poslednji rezultat koji elim da pomenem je konsenzus. Ponekad, u proce-
nama, uesnici iznenaeno reaguju na injenicu da je mogue dostii pravi
konsenzus u heterogenoj grupi ljudi. Ja delim ovo uenje. Dugo vremena
sam mislio da su ljudi toliko razliiti po ivotnim stilovima i nainima raz-
miljanja da bi bilo gotovo nemogue dostii beskompromisni konsenzus.
Sluaj je obrnut. Naravno da to nije lako, esto moramo da prevaziemo
dosta tekoa, ali svejedno je mogue dostii konsenzus. Ovo je kljuni
aspekt sokratovskog metoda. Odgovor na pitanje kako je konsenzus mogu
ima posledice po procedure koje se slede i nain na koji se sokratovski dija-
log moderira. Zato u izneti nekoliko ideja o tom pitanju.
Iako smo iznenaeni mogunou dolaenja do konsenzusa, moda bi
trebalo da budemo iznenaeniji mogunou da uopte razumemo jedni
23 Emocije i razum se esto stavljaju u lanu suprotstavljenost, kao da iskljuuju
jedno drugo. I te kako je mogue videti ih kao suprotstavljene naroito kada rezo-
novanje izgubi kontakt sa oseanjem kao svojim uetom za spasavanje. Ali ovo ne
mora da bude sluaj. Vei deo refleksije podstaknut je onim kako se oseamo; teko
je ostati u kontaktu sa tim. Rezonovanje treba da bude oseajno, naroito u prakti-
noj filozofiji, jer se bavimo konkretnim, ivim situacijama. Kljuno u sokratovskom
dijalogu jeste da ostanemo u dodiru sa konkretnou dogaaja koji istraujemo
tokom celog procesa. Kada uesnici odlutaju od teme i izgube interesovanje, to se
esto deava zato to su izgubili kontakt.
126 druge. Kako je mogue da mi stiemo utisak da razumemo ta druga osoba

hoe da kae u razgovoru iako je ne poznajemo sasvim dobro? Ne mislim
na razumevanje u smislu prepoznavanja rei koje neko izgovara, ve u
smislu shvatanja: razumeti ta neto znai nekome, u pogledu pitanja od
kljunog znaaja, kao to je, na primer, podizanje dece ili preuzimanje
odgovornosti. Mi stiemo utisak da razumemo druge ak i ako se ne sla-
emo sa njima. Kako je to mogue? Moja teza glasi: za uzajamno razume-
vanje potrebno je odreeno prepoznavanje, a ovo prepoznavanje upuuje
na iskustvo. Drugim reima, ako mi, kao pojedinci sa razliitim ivotnim
priama, pokuavamo da razumemo jedni druge, to je mogue jedino kada
se obratimo iskustvu.
Da bih razradio ovu tezu, prvo u navesti jedan primer. Komija vam
pria o godinjem odmoru i putovanju s kojeg se upravo vratio. Vi nika-
da niste bili na mestima na kojima je on bio. Ako ne koristi imena ili rei
koje ne znate, bie mogue pratiti to to on govori. Ali, da li moete da
pratite njegova oseanja vezana za taj odmor? Ako o svom putovanju pria
telegramski (prvo sam bio tamo, pa onda tamo, a onda smo radili to i to,
itd.), sluaete ga kao neko ko je iskljuen. To je isto kao sa fotografijama
sa odmora koje pregledate bez komentara: vama one nita ne znae, moete
da prepoznate samo komiju. Pria e postati interesantnija kada on opie
atmosferu i okolnosti. Uz malo empatije, verovatno postaje mogue staviti
se na njegovo mesto jer vam takva situacija nije nepoznata. Kada on opisuje
ta se deavalo meu ljudima, nee vam biti toliko teko da to zamislite,
jer verovatno imate iskustva sa slinim dogaajima, mada u drugim okol-
nostima. Ovaj primer pokazuje da je neophodno oslanjati se na sopstvena
iskustva da bi se prepoznalo iskustvo druge osobe. Uzajamno razumevanje
se ostvaruje putem prepoznavanja iskustva drugog.24 U stanju smo da zane-
marimo line razlike i detalje (gde, kada, sa kim se neto dogodilo) i da pre-
poznamo neiju priu na osnovu neega uporedivog iz vlastitog iskustva.
Divna stvar kod sokratovskog dijaloga ogleda se u tome to on funkci-
onie sa ovom pretpostavkom o razumevanju kao takvom kao onome to
je uporedivo u iskustvu. ta uporedivo u iskustvu znai, teko je shvatiti.
Da li bi moglo da postoji neto poput antropoloke konstante koja pove-
zuje naa iskustva u svojstvu strukture? Da li je naa telesna konstitucija
uzrok tome da iskustva imaju slian uticaj? (Jer iskustvo se manifestuje i
kao telesno: ono se osea.) Da li mi aktiviramo slian program mozga?
(Na kraju krajeva, reagujemo na isti svet.) ta god da je izvor, postoji neto
to nam je zajedniko kada tvrdimo da razumemo jedni druge, iako to izra-
24 Naravno, razumevanje ne zavisi samo od onoga to neko kae, ve i od stava
sluaoca: da li je on spreman da razume ta onaj drugi kae? To je poput razlike izme-
u obraivanja rei (samo sluanja onoga to neko kae to moe da radi i kompju-
ter) i razumevanja onoga to neko hoe da kae.
FILOZOFSKA PRAKSA
avamo drugim reima, imamo drugaiju predstavu o tome i dovodimo ga 127

u vezu sa drugim stvarima u naem referentnom okviru.25 Na primer, kada
neko strastveno vodi poslove jedne firme, to moete razumeti ak i ako
sami nemate firmu onda kada prepoznate ovu strast u drugom tipu svoje
aktivnosti, kao to je hobi. Na osnovu neega to je uporedivo u iskustvu,
u oba sluaja moe uspeno da se istrai pitanje: Kada neka aktivnost ima
smisla? Ono to prepoznajemo jedni u drugima, ono uporedivo u isku-
stvu, jeste predmet sokratovskog dijaloga.26 Potrebna nam je apstraktna i
neprecizna terminologija (kao to su rei poverenje, sloboda, ljubav)
da bismo oznaili onu vrstu iskustva o kojoj govorimo, ali primer e ovim
terminima dati konkretan oblik. Mi pokuavamo da razumemo i eksplicit-
no izrazimo prepoznavanje koje osetimo kada se ispria primer.
Da neto uporedivo u iskustvu predstavlja osnovu za uzajamno razu-
mevanje, postalo mi je veoma jasno u pomalo neobinom sokratovskom
dijalogu koji sam moderirao sa starijim ljudima koji su se meusobno
sasvim dobro poznavali. Pomalo iz lakomislenosti, kao poetno pitanje su
formulisali: ta je mrnja? Odabrani primer je bio teak: jedan uesnik je
saznao da je njegov brat inio incest sa svoje dve kerke tokom vie godi-
na; te kerke su bile ruine u vreme kada se odvijao taj sokratovski dija-
25 Ono to je uporedivo u iskustvu prevazilazi granice kulture i jezika. Ovo ne
iskljuuje mogunost da kultura i nae lingvistiko okruenje odreuju to kako mi
uimo da koristimo rei i koje ideje povezujemo sa njima (razlike u odabiru rei i
povezane ideje pokazuju da je ovo zaista sluaj). Ove odredbe mogu da budu karak-
teristine za jednu kulturu, ali one su od sekundarnog znaaja za mogunost meu-
sobnog razumevanja. Inteligencija nam omoguava da ispitujemo razlike koje nastaju
na ovaj nain. (Simboliki poredak nije sve to postoji; iskustvo ga prevazilazi.) Bilo
bi interesantno sprovesti sokratovski dijalog sa ljudima veoma razliitog kulturnog
porekla, da bi se ustanovilo da li je uporedivo u iskustvu vredna ideja. Koliko dale-
ko see? (Zar ogranieni znaaj tumaenja ne umanjuje znaaj lingvistikog obrta,
naroito u francuskoj filozofiji?) Negirati da postoji neto uporedivo znai negirati
mogunost itanja tekstova autora iz drugih kultura: Platona, kineskih pesnika, itd.
Nije lako razumeti ih, ali to nije drugaije od razumevanja ljudi iz sopstvene kulture.
Razlike su moda vee, ali i dalje postoji neto uporedivo, to je preko potrebno za
razumevanje.
26 Ova tema je tipina za sokratovski dijalog kao filozofsku praksu i razlikuje ga
od drugih oblika komunikacije u kojima je tema informacija ili uputstvo. (Razume-

vanje uputstava za upotrebu zahteva drugaiji napor od razumevanja neijih motiva i
dela.) Filozofija deli uporedivo u iskustvu kao temu sa knjievnou. Pisac takoe
pokuava da razume svog subjekta. Mnogo vie nego u sokratovskom dijalogu, nje-
gova strategija jeste da opie situacije koje otkrivaju znaaj pre nego da ih konceptua-
lizuje. On realizuje uporedivo u iskustvu u svojim opisima, poput komije koji pria
o svom odmoru i putovanju; ako to ne ini, njegova pria nee privui panju
itaoca.
128 log. Uesnik je mrzeo svog brata jer im je to radio. Svi su razumeli zato.
Veoma brzo, atmosfera u grupi je postala negativna. Morali smo da pro-
menimo temu da bismo nastavili dijalog. Odluili smo da postavimo pri-
mer u drugu perspektivu: Kada je oprotaj mogu? Za veinu uesnika
pria je bila toliko uasna da su rekli: nemogue je oprostiti tom oveku.
Zaudo, jedna uesnica je kazala da gaji odreene sumnje. Ona sama je
bila rtva incesta. Skoro dvadeset godina nije bila u stanju da se sretne sa
ocem. Tokom tog perioda bol se malo smanjio, ali ona i dalje nije mogla da
oprosti ocu sve do jednog dana kada je videla svog osamnaestogodinjeg
sina kako nag izlazi iz kupatila. Na svoje iznenaenje osetila je seksualnu
privlanost prema njemu. Odjednom je shvatila oseanja svog oca prema
njoj u vreme incesta. Reakcija njenog oca na impuls bila je mnogo dru-
gaija od njene, ali shvatila je da postoji neto uporedivo u iskustvu. Kao
rezultat toga, ovek koga je mrzela tolike godine ponovo je postao ljudsko
bie. Na osnovu ovog prepoznavanja bila je u stanju da oprosti ocu, iako
to nije umanjilo njegovu krivicu, rekla je, a bol nije proao; ali oprostivi, s
lea joj je spao teak teret.
Ova pria je potpuno promenila tok istraivanja. Emocionalne pre-
drasude (nemogue je oprostiti u takvom sluaju) morale su da ustu-
knu pred uravnoteenijim pristupom i zahtevale su smelo samoispitivanje,
preko granica moralne ozlojeenosti: postoje li neki tragovi u sopstvenom
biu, stvari koje su zajednike, koje bi se uporedile sa onim to je taj zli-
kovac uradio? Skoro nevoljno, ostali uesnici su doli do zakljuka da je i
suvie lako videti takvo ponaanje kao neoveno, kao da je ono njima pot-
puno strano, ba kao i impulsi koji su do njega doveli. Bilo je neophodno
probiti se kroz emocionalne predrasude da bi se razumeo uesnik koji je u
stanju da oprosti. Bili smo joj zahvalni na njenoj hrabrosti i mudrosti; to
nam je omoguilo da odredimo neophodne razlike da bismo mogli da se
izborimo sa aspektima situacije koje prepoznajemo. Na kraju smo mogli da
se sloimo oko formulisanja nekih uslova za oprotaj.
Ovaj dijalog je krenuo neoekivanim tokom. Promenili smo poetno
pitanje, to je veoma neobino, i pridavali smo mnogo panje drugom pri-
meru koji je iznesen, to je takoe neobino. tavie, preuzeli smo veli-
ki rizik: odabrani primer bio je nekako isuvie emocionalan i, naravno,
sokratovski dijalog nije psihoterapija. Samo zato to su se ljudi u grupi
meusobno poznavali prilino dobro, bilo je mogue preuzeti taj rizik, a
rezultat je bio vredan toga. ak i oni koji su u poetku odbacivali oprotaj
kao smislenu ideju otkrili su kakav bi mogao biti njegov znaaj zbog dru-
gog primera: tema vie nije bilo ponaanje brata koji je poinio incest, ve
ena koja je pokazala kako je u stanju da oprosti. Ovaj sokratovski dijalog
je interesantan jer na pronicljiv nain pokazuje neophodnost neega upo-
redivog u iskustvu radi dostizanja razumevanja neke situacije. Uesnici su
FILOZOFSKA PRAKSA
morali da razmiljaju o situacijama u kojima su doiveli neto slino da bi 129

razotkrili sloenu i delikatnu situaciju i uspeli su u tome.
Sada dolazim do sutine sokratovskog dijaloga, koju bih definisao kao
ispitivanje zajednike pretpostavke i njeno eksplicitno iznoenje. Kada
odaberemo jedan primer u vezi sa poetnim pitanjem i svi pretpostavimo
da taj primer sadri odgovor na njega, onda su vane dve stvari: to je pret-
postavka (primer tek treba ispitati da bi se otkrilo ta je tano u pitanju) i
ta pretpostavka je zajednika. Sokratovski dijalog stoga nije samo pokuaj
da se misli kolektivno, ve i da se misli o onome to nam je zajedniko.27
Pomenuti primer pokazuje da nije uvek lako povezati se sa onim to nam
je zajedniko, naroito zato to je tema usaena u razliite biografske situ-
acije uesnika, od kojih svako ima vlastiti senzibilitet. Ali potraga za ovom
dimenzijom je ono to sokratovski dijalog ini interesantnom avanturom.
Napor da se razmilja o onome to nam je zajedniko vodi ka glav-
nom rezultatu sokratovskog dijaloga. Teei konsenzusu mi razjanjavamo
i prizivamo u svest ono to nam je zajedniko: vrline, vrednosti i ideale koji
ivot ine vrednim kao to su sloboda, prijateljstvo i uzajamno poverenje.
Verovatno je da se u svom svakodnevnom ivotu prema ovim vrednostima
i idealima odnosimo na razliite naine; oni verovatno ostavljaju drugaije
posledice u naim specifinim biografskim situacijama; ali ove vrednosti i
ideali su, na neki nain, koncepcije za usmeravanje ivota u svakodnevici
svih nas. U sokratovskom dijalogu ove koncepcije nisu tek mala promena
u trenutnom razgovoru, one oivljavaju u diskusiji kao neto od kljunog
znaaja.28
27 Vraati se i eksplicitno izraavati ono to je zajedniko (tj. uporedivo u isku-
stvu) jeste jedini dokaz da neto duhovno poput slobode ili poverenja postoji, jer
se to ne moe demonstrirati empirijski; moe se samo istraiti pomou iskustva. Na
ovaj nain, sokratovski dijalog se moe upotrebiti kao filozofski eksperiment u
naunom smislu. Filozofske ideje i teorije mogu se testirati u pogledu svoje valjanosti
time to e se staviti na test iskustva.
28 ivo se seam sokratovskog dijaloga koji sam moderirao na temu tolerancije.
U poetku, tolerancija je bila samo jedan od onih termina koje koristimo u svakod-
nevnom jeziku, skoro kao klie. Tema je, meutim, oivela kao veoma vana vrlina
tokom diskusije a naroito zbog interesantnog linog iskustva koje je odabrano kao
primer. (U ovom primeru, jedno prijateljstvo se nalo pod tekim pritiskom. U peri-
odu od tri godine, bliska prijateljica jedne uesnice postala je fanatino religiozna i
ovo je toleranciju ove druge testiralo do krajnjih granica.) Uesnici su izrazili veoma
razliita miljenja o tome ta se moe tolerisati a ta ne. Bilo je potrebno dosta disku-
tovanja da bi se razumelo ta to znai u ovom konkretnom primeru. Nisu svi bili u
stanju da pokau isto ponaanje kao u primeru, ali ogoljena je jedna vana mogu-
nost koja je predstavljala izazov za sve nas.
Primer iz sokratovskog dijaloga nije samo materijal za istraivanje. To je takoe
i nain da se ponovo oivi tema. Posle nekog vremena, i dalje se veoma dobro seam
130 Ostvariti takvo iskustvo tipino je za sokratovski dijalog realizova-

nje predmeta koji je od kljunog znaaja za nas u naem svakodnevnom
ivotu. Ova realizacija se sprovodi na nekoliko naina: opisom primera,
empatijom da bismo sebe stavili na mesto onoga ko daje primer, i argu-
mentacijom koja razjanjava znaaj teme o kojoj je re.29
Teza koja se odnosi na razumevanje putem iskustva utie na nain na
koji ja moderiram sokratovski dijalog. Prema mom iskustvu, kljuno je sta-
viti se u situaciju iz primera; kada uesnici ne uspeju u tome, nema osnove
za uzajamno razumevanje a potraga za beskompromisnim konsenzusom
osuena je na propast. Onda nee biti niega uporedivog u iskustvu za
istraivanje. Stoga naglaavam znaaj empatije, naroito pri izboru i obja-
njavanju primera. Bez neega uporedivog u iskustvu, nee biti uzajamnog
razumevanja ni konsenzusa.
Sokratovska filozofija: mudrost kao uenje iz iskustva

Do sada je predstavljeno vie rezultata. Razmatrajui ih, povezao sam ove
rezultate sa karakteristikama sokratovskog dijaloga: sa strukturom i pra-
vilima za dijalog i sa sokratovskim vrlinama. Povezujui ih, pokazao sam
njihovu relevantnost i efikasnost. Te tri karakteristike su konstitutivne za
sokratovski dijalog. Praenje toka deavanja i posmatranje pravila i podsti-
caja dopustie razvoj sokratovskog dijaloga. Na isti nain kao to su pravila
igre konstitutivna za fudbal (ime se on razlikuje od drugih igara), pravila
su konstitutivna za sokratovski dijalog. To je igra koja se poredi sa drugim
igrama, sa drugim nainima filozofske spekulacije.
Sokratovski dijalog je igra sa jasnom namerom i ciljem. Oni koji ele
da uestvuju u njoj moraju da se pridravaju pravila igre. Ponekad se dea-
va da se uesnici ne slau sa odreenim pravilima (na primer, ele da izne-
su hipoteze ili ele da priaju o autorima). Meutim, nemogue je udovo-
ljiti svim ovim zahtevima, osim ukoliko je grupa spremna da vodi drugaiji
tip dijaloga: kao da igrate fudbal a ipak hoete da koristite ruke, to e biti
druga igra. Filozofska spekulacija na osnovu iskustva je novina za veinu
uesnika. Za neke je to jedini razborit oblik razmiljanja (lekcije koje pri-
kazuju misao velikih mislilaca nisu ono to oni ele), mnogi je doivljava-
primera koji smo istraivali, mada ne i zakljuaka dijaloga. Seanje na primer ima
sposobnost da oivi znaaj teme i da iznova postavi pitanje.
29 Kljuno za adaptaciju sokratovskog dijaloga ogranienijim situacijama (na
primer, u poslovnom kontekstu, gde nema mnogo vremena) jeste pitanje da li jo

postoji razumna ansa da ostvarimo filozofsko iskustvo koje je tipino za sokratovski
dijalog? Kada je uesnicima teko da oive temu zbog nedostatka vremena, mislim da
moramo da budemo paljivi pri upotrebi sokratovskog dijaloga: propustiemo nje-
gov glavni efekat i lako emo postati samo jo jedno sredstvo za reavanje problema.
FILOZOFSKA PRAKSA
ju kao neto to obogauje, a neki, koji filozofiju vide kao razmiljanje na 131
optem nivou u kojem razgovor o velikim misliocima igra glavnu ulogu,
cene je manje.
Treba da bude jasno da filozofska spekulacija na osnovu iskustva
nije trenutna koncepcija (akademske) filozofije. Kao filozofski praktiari
mi esto moramo da se opravdavamo. Suoeni smo sa pitanjima kao to
je: koja koncepcija filozofije se nalazi u osnovi sokratovskog dijaloga?
Postavljanjem ovog pitanja, akademska praksa filozofije esto se uzima kao
referentna taka. Sokratovski dijalog se po ovom gleditu obino vidi samo
kao izvod onoga to rade veliki mislioci. To treba da bude primena, a
pravi posao se obavlja negde drugde. Ovaj odabir rei pretpostavlja jednu
koncepciju filozofije koja je strana sokratovskom dijalogu. To nije neka
vrsta egzegetske filozofije koja poinje klasinim tekstovima i u kojoj je
razmiljanje za sebe od sekundarnog znaaja a lino iskustvo jedva relevan-
tno. Sokratovski dijalog ima druge prioritete: lina iskustva se prihvataju
kao vredna za ispitivanje i kao bogat izvor uvida. Svako je sposoban da raz-
milja o temama od kljunog znaaja, moe to da radi na osnovu iskustva
i u stanju je da ui iz tog procesa. Drugim reima, uesnici su pozvani da
imaju poverenja u sopstvenu racionalnost i u vrednost onoga to nose sa
sobom kao osobe koje doivljavaju i razmiljaju. Smatraju se za eksperte u
oblasti iskustva.30
Sokratovski dijalog ukljuuje drugu koncepciju zadatka filozofa. On
ne stvara konceptualne modele za druge ljude, ve pospeuje refleksiju kod
nezavisnih ljudi.31 To se moe dobro ilustrovati u situacijama u kojima je
30 Ovde smo takoe suoeni sa ogranienjima sokratovskog dijaloga: moemo
istraivati samo ono to je u dometu iskustva uesnika. Problemi na nivou sistema
(kao to su zakonodavstvo, strateke i drutvene strukture) postaju vidljivi iz svakod-
nevne prakse. Rad se, na primer, moe posmatrati na razliite naine sa jedne stra-
ne kao funkcija organizacione strukture, vezana za pravni poloaj, skale prihoda, sta-
tistike, itd. Sa druge strane, rad je aktivnost jedne osobe, koju karakterie znaenje,
smisao i vrednosti. U sokratovskom dijalogu mi istraujemo ovo drugo: znaenje
rada za osobu o kojoj je re i etiku njene profesije. Moglo bi se ciljati ka preorijentisa-
nju vrednosti, vrlina i ideala u radu.
31 Ova nova situacija, snano stimulisana od vremena prosvetiteljstva, filozofi-
ma i dalje deluje pomalo udno. Neki vole da sebe posmatraju kao moralne autoritete
sa neophodnom ulogom u formiranju sudova. Ovaj sud treba da bude zasnovan na
neemu u emu je filozof, kako tvrdi, strunjak. Ali ako je svako u stanju da ui iz
iskustva i ako moe da doe do dobro izbalansiranog suda na ovaj nain, filozofi
gube svoju alternativnu ulogu kao moralni autoriteti. Drugim reima, kao nezavisni
pojedinac, filozof postaje jedan meu drugima: on nije iskljuen iz toga da bude ue-
snik. U svojoj obuci za sokratovske moderatore, profesionalni filozofi esto predstav-
ljaju sokratovski dijalog kao neto za laike, kao da se bave pacijentima kojima je
potrebno neto to njima vie nije potrebno. Ali praktina filozofija nije neto za
132 re o pitanjima profesionalne etike. U ovim situacijama filozof nije anga-

ovan da poduava pravilima ponaanja, ona su esto ve poznata svima.
Slediti pravila, meutim, nije dovoljno, jer je stvarnost monija od teori-
je.32 To se pokazuje u nekoliko situacija: u sivim oblastima u meuprosto-
ru, gde gajimo sumnje, ili kada kolege imaju razliita miljenja (mislim na
policajce, suoene s pitanjem integriteta, na primer). I drugi faktori kom-
plikuju situaciju: odanost, sopstveni interes, afektivne sklonosti. Zbog ove
konfuzije u pogledu toga kako delovati, vano je istraiti posledice nekog
delovanja ili odluke i vrednosti koje su na ulogu. ovekova lina mo rasu-
ivanja se izotrava, tako da se moe reagovati adekvatnije u novim situa-
cijama. do ovog izotravanja moi rasuivanja dolazi se povezivanjem zna-
nja (ili pravila, na primer) sa iskustvom i, pre svega, jaanjem poverenja u
lino iskustvo i u sposobnost da se samostalno misli. Zadatak filozofa je da
podri ovaj proces.
Sokratovski dijalog nudi priliku da se u praksi primeni filozofija kao
ljubav prema mudrosti. Razlika izmeu znanja i mudrosti ogleda se u
tome to se mudrost ui iz iskustva, to je steeno znanje i pokazuje se u
delima oveka. Mudrost nije mogua bez obraanja iskustvu.33 Ako se filo-
zofija moe smatrati pokuajem koji ini da se u ivotu oseamo kao kod
kue, onda sokratovski dijalog trai razumevanje koje je potrebno za to
ne u konstrukciji sveobuhvatnog metafizikog reda u kojem ovek ima svoj
zadatak (kao to je Hegelov sistem), ve u istraivanju iskustava kojima
izotravamo svoju mo rasuivanja i pomou kojih smo u stanju da palji-
pacijente a moderator ne zna ve sve. To treba da bude i praksa za filozofe. Drago
mi je da nisam samo moderator ve ponekad i uesnik. Uim dosta iz toga ceo svoj
ivot. Iz istog razloga, ne iznenauje to to ljudi uestvuju vie nego jedanput. Neki
ljudi prisustvuju sokratovskom dijalogu skoro svake godine.
32 Pravila su generalizacije koje ne mogu da prikau ivu kompleksnost u pra-
vom svetlu. Oekivati sve od pravila je kao da podrezujete drvo dok ne bude mogue
izmeriti ga pravim tapom: mnoge grane e ieznuti. Poznavanje pravila e obezbe-
diti dosta uvida, ne u pravila, ve pre u kompleksnost ivota: ona nam omoguavaju
da poboljamo svoju mo rasuivanja.
33 U koju svrhu mi spekuliemo filozofski? Nije mi namera da iznosim stav da
samo sokratovski dijalog primenjuje u praksi ljubav prema mudrosti, iako zaista
izgleda da je vei deo akademske filozofije vie zainteresovan za obezbeivanje ince-
stuoznih tekstova o teoretskom samopotvrivanju u ime nekog velikog mislioca
(fenomen onih koji veruju u odreenog filozofa nije redak). Prouavanje velikih
mislilaca svakako moe da bude prava filozofska aktivnost takoe. Ulaenje u dijalog
sa ovim misliocima moe da nas izazove da mislimo za sebe. U duhu sokratovskog
dijaloga je suoiti se sa idejama velikih mislilaca na isti nain kao i sa idejama svake
druge osobe. One se ispituju prema svom potencijalu za razjanjavanje naih kljunih
pitanja.
FILOZOFSKA PRAKSA
vo ivimo u sadanjosti.34 Znaaj filozofske spekulacije na osnovu iskustva 133

ogleda se u tome to panja ostaje usredsreena na praksu svakodnevnog
ivota. Uzimajui konkretan primer kao merilo za istraivanje, mi odajemo
poast vrednosti iskustva: ono je i jedinstveno i otelovljuje opti aspekt.
Traena istina tie se prvenstveno pojedinca koji istrauje. Znanje i uvid
nisu ciljevi sami po sebi; oni su stavljeni u slubu dobrog ivota, umetno-
sti ivljenja.
Umetnost ivljenja
Korist koju donosi sokratovski dijaloga ne moe se prevesti u brojke profi-
ta. Ono to dobijamo je znanje o sebi testirano u intersubjektivnom proce-
su. Kakva je korist od toga? Sokratovski dijalog moe da doprinese otkri-
vanju vrednosti koje idu dalje od materijalnog profita: umetnosti ivljenja.
Stari Grci su ve naglasili da je znanje o sebi preko potrebno.35 Refleksija
im je bila instrument za razvijanje dobrog ivota. U meri u kojoj je srea
u naim rukama, mi smo odgovorni za vrednosti i ideale koji upravljaju
naim delima. U tu svrhu moramo da poznajemo sebe, da ispitamo nae
ivote, istraimo nae prioritete i prilagodimo ih ako je to potrebno. Na
ovaj nain, nerefleksivne navike i normativni obrasci (u obliku u kojem ih
preuzimamo od roditelja ili drutva, na primer) mogu se transformisati u
koncepcije upravljanja ivotom ili zameniti njima. Taj proces stvara moral-
no nezavisne pojedince. To se deava samo tako to emo postati subjek-
ti svojih koncepcija upravljanja ivotom. ovek kao najmanje odreena
ivotinja ima etiki prostor koji mora sam da uredi ako nije zadovoljan
ivotom poslunika. Ovo samostalno stvaranje nije neto to ostaje zau-
vek, to je trajni proces. Na ovaj nain ivot postaje umetnost. Sokratovski
dijalog kao praksa samoispitivanja i ispitivanje kljunih tema dobija svoj
znaaj u perspektivi ove umetnosti samostalnog stvaranja.
Samoispitivanje i refleksija su vani i u profesionalnom ivotu u
preorijentisanju na na profesionalizam i na vrednosti, vrline, ideale koji
34 Videti moj rad: Eksperimentalna mudrost i umetnost ivljenja. O zenu,
Nieu i implicitnom pogledu na svet iz ugla filozofske prakse (Experimental wis-
dom and the art of living. On Zen, Nietzsche and the implicit worldview of philosop-
hical practice) u: Perspectives in Philosophical Practice (1997). Razmatrati paljivo
ivljenje u sadanjosti kao neto vredno i kao ig ivota ispunjenog smislom, znai
suoavati se sa preprekama u linom ivotu i u svojoj kulturi. U tom lanku analizi-
ram te prepreke i dodeljujem terapeutski zadatak praktinoj filozofiji u borbi sa
njima.
35 Za koncepciju umetnosti ivljenja kod epikurejaca i stoika, videti Hadot
(1995).
134 igraju ulogu u tome.36 Sve vie kompanija shvata da nametanje moralnog
koda odozgo ne funkcionie. Efikasnije je privoleti ljude da sami razmi-
ljaju i da otkriju o kojim vrednostima i standardima se radi. Oni imaju
iskustva sa efektima svojih dela, sa dilemama i odgovornostima. Da bi to
razjasnili, nije im potreban ekspert spolja; mogu da ue iz sopstvenog isku-
stva, a sokratovski dijalog moe da pomogne u tome. (Moj rad sa policajci-
ma, medicinskim sestrama i optinskim slubenicima, na primer, podrava
ovaj stav.)
ivimo u eri koja sve vie u praksi primenjuje zahteve prosvetitelj-
stva.37 Ako ne elimo da nam drugi diktiraju nae vrednosti i ideale, onda
je jedina alternativa, po mom miljenju, da uimo iz svog iskustva. Sam
ivot je, na kraju krajeva, jedini pravi guru, ne sa fiksiranim porukama,
ve sa dinaminim, raznolikim i uvek promenljivim uputstvom. I u javnom
ivotu i u naim profesijama, vrednosti i standardi sve manje funkcioniu
kao zajednika valuta. Ako se moral vie ne uzima zdravo za gotovo, dis-
kusije o etici postaju neophodne. Sokratovski dijalog nudi odlinu priliku
u tu svrhu.38
Napraviti od ivota umetnost nije samo privlana opcija. Preuzimanje
odgovornosti za vlastiti ivot praeno je nesigurnou, naroito kada se
36 Potrebna je refleksija da bi se izbeglo sagorevanje, na primer. Stvarnost je
esto drugaija od prvobitnih oekivanja: ponekad je neophodno preorijentisanje da

bi se izbegao gubitak smisla i motivacije. Refleksija je takoe potrebna da bi pratila
promene u poslovnoj kulturi. Ovo se moe uporediti sa pozitivnom procenom pro-
menljivosti u organizacionim teorijama poput one o organizaciji uenja. Zagovara
se lina usavrenost; ljudi moraju da se ukljue u uenje tokom celog ivota. Vide-
ti: Peter M. Senge (1990)
37 Intelektualno, ideali prosvetiteljstva mogu se izneti na diskusiju i otro kriti-
kovati (na primer, u postmodernoj francuskoj filozofiji). Politiki, ovo nije sluaj: u
praksi svakodnevnog ivota emancipacija pojedinca je visoko pozicionirana na agen-
di, naroito u zapadnim drutvima. (Nota bene: naglasak na pravima pojedinanog
zaposlenog, individualizaciji zakonodavstva, brizi za sebe na terapiji, itd). U ovom
pogledu tanije je rei da je era prosvetiteljstva tek poela nego objavljivati da je zavr-
ena. Na vreme prilagoeni (uz pomo kritiara i kritizera), ideali prosvetiteljstva su
ivlji nego ikada pre a jo ima dosta posla koji treba obaviti (i to ne samo na Zapa-
du). Ja vidim praktinu filozofiju, i sokratovski dijalog naroito, kao vredne instru-
mente za realizovanje ovih ideala.
38 Mada je iskuenje ponekad veliko da se sokratovski dijalog posmatra samo
kao jo jedan formalni metod sa instrumentalnim ciljevima na primer, u kontekstu

posla eleo bih da naglasim njegov emancipatorski znaaj; vie nego bilo ta drugo,
to je uenje iz iskustva putem razmiljanja za sebe i instrument za razvoj umetnosti
ivljenja. U ovom smislu, priklanjam se politikim namerama Nelsona, kada je razvio
sokratovski metod na poetku veka mada bih eleo da ih preformuliem prema
kulturnoj situaciji koja se razvila od tada.
FILOZOFSKA PRAKSA
navike i normativni obrasci moraju dovesti u pitanje radi stvaranja sopstva. 135
Biti subjekat svojih koncepcija upravljanja ivotom trai dosta hrabrosti,
na primer, odupreti se onome to se oekuje kao normalno. Za neke, to
je razlog da pomisle da je moralna nezavisnost suvie visok ideal: oni sma-
traju da neemo moi da se izborimo sa ovom odgovornou i zato su im
potrebni moralni autoriteti (verske voe, svete knjige, naunici, itd); ljudi
su zbunjeni i dezorijentisani bez fiksiranih moralnih standarda. U sokra-
tovskom dijalogu kao obliku praktine filozofije zagovara se drugaiji pri-
stup. Nesigurnost se doekuje jaanjem samopouzdanja kroz lino rezo-
novanje i znaaj linog iskustva.39 Svako je sposoban za samoispitivanje i
uenje iz iskustva. Samo manjak samopouzdanja i odsustvo stimulativnog
okruenja koje je u isto vreme ohrabrujue i kritiko mogu da osujete rea-
lizaciju ove moi.40
Samoispitivanje je preko potrebno da bismo se oslobodili nepotrebnih
tereta i neznanja i stoga je vano pitanje u razvoju umetnosti ivljenja. Bie
nam korisna dobro razvijena mo rasuivanja. Pitanja kao to su sloboda,
odgovornost i poverenje vana su u svakodnevnom ivotu, iako retko kori-
stimo priliku da razmiljamo o njima. podrobno istraujui ova pitanja u
sokratovskom dijalogu, mi ne samo da stiemo znanje o sebi i izotravamo
svoje rasuivanje, ve takoe prizivamo u svest ono to ivot ini vrednim
ivljenja. U tome se, u stvari, ogleda znaaj filozofskog preispitivanja. Na
primer, u potrazi za definicijom (dobro poznata Sokratova vetina), istrai-
vanje oivljava predmet koji se preispituje. Ovo nas jo jednom orijentie u
tenji za dobrim ivotom. Istina se realizuje u potrazi za njim.
Umetnost ivljenja praktino cilja na to da uini da se u ivotu ose-
amo kao kod kue, tako da s radou ustajemo i kreemo u novi dan i
odlazimo na poinak zahvalni za ono to je dan doneo, kao to su govorili
epikurejci. Ali do toga nee doi bez napora. Razumevanje pitanja kao to
su sloboda i sl. donosi kvalitativnu razliku u nainu na koji ivimo ivot.
Uvid pribliava oseanje da smo kod kue. Stoga je sokratovski dijalog, po
mom iskustvu, veba iz line etike i umetnosti ivljenja.
S engleskog jezika prevela Bojana Aamovi
39 Bez samopouzdanog oseaja za istinu, zaista smo degradirani na nivo verova-

nja u autoritete.
40 Bie jasno da kombinovanje poeljnog i kritikog nije uvek lako. Kao
moderator, moj zadatak je da uvam ovaj balans. Ako prevlada kritika (uesnika),
neki e se povui i postati posmatrai. Ako se uesnici pozovu da kau sve to im
padne na pamet bez temeljnog razmatranja, rizik od pojave sujete nije nerealan; pro-
pustie kritiki efekat stvarnog dijaloga.
136 Literatura
Hadot, P. 1995. Philosophy as a Way of Life. Oxford and Cambridge: Blackwell.
Heckmann, G. 1993. Das sokratische Gesprch: Erfahrungen in philosophischen
Hochschulseminaren. Frankfurt am Main: Dipa-Verlag.
Lahav, R. and M. da Venza Tillmans (ed.). 1995. Essays on Philosophical Counseling. Lanham,
New York, London: University Press of America.
Nelson, L. 1987. Die sokratische Methode, G. Raupach-Strey (Hg.), Kassel-Bettelhausen.
Senge, P.M. 1990. The Fifth Discipline: The Art and Practice of the Learning Organization. New
York: Doubleday.
Van der Vlist, W. (ed.) 1997. Perspectives in Philosophical Practice: Collected Lectures Held at the
Second International Congress on Philosophical Practice. Groningen: Vereniging voor
Filosofische praktijk.
Prevod 137
101:615.851
122:159.964.2
LU MARINOF
SINHRONICITETI, ZMIJE I ONO NETO DRUGO:

METADIJALOG O FILOZOFIJI I PSIHOTERAPIJI1
Sinhronicitet I
U leto 2006. godine proitao sam nekoliko knjiga poznatog egzistencija-
listikog psihijatra i pronicljivog romanopisca Irvina Jaloma.2 Sve one
navodile su na razmiljanje i bile izuzetno zabavne. Dr Jalom gaji ivo inte-
resovanje za filozofske aspekte psihijatrije, kao i za psihijatrijske aspekte
filozofije. Izmeu ostalih, napisao je dva krajnje filozofska romana, naime
Leenje openhauerom i Kad je Nie plakao, u kojima je duboko i kreativno
uronio u psihe ova dva izvanredna mislioca kroz prizmu medija literarne i
istorijske fikcije i kroz soiva eklektiko egzistencijalistike psihijatrije.
Jalomovi fiktivni izleti se ne ograniavaju na filozofska podruja
daleko od toga. U fantastino ironinom romanu pod naslovom Leei na
kauu (on je nepopravljiv kada su igre reima u pitanju, zaljubljen u dvo-
* lanak je preuzet iz knjige Izazov dijaloga (The Challenge of Dialogue), eds.

Jens Peter Brune, Horst Gronke, Dieter Krohn, Mnster/London: LIT, 2009.
1 eleo bih da se zahvalim urednicima, posebno Horstu Gronkeu, na pozivu za
ovaj lanak i na interesovanju za razlikovanje filozofskog od terapeutskog dijaloga.

Takoe bih eleo da se zahvalim Fondaciji Spinalis (Stokholm, vedska) i prof. dr
Klasu Hultlingu za sponzorisanje filozofskog povlaenja u Landsort, gde je ovaj la-
nak prvo predstavljen.
2 eleo bih da se zahvalim svom prijatelju i kolegi prof. dr D. Majklu Raselu to
mi je skrenuo panju na dela Irvina Jaloma (1989, 1993, 1997, 2003, 2006) i prof. dr
Jalomu to je vodio dijalog sa mnom.
138 smislene izraze)3 Jalom otro kritikuje neke veito nedovrene stvari iz psi-
hoanalize, naime neprekidnu borbu analitiara sa problemima kontratran-
sfera. ak i najiskusniji psihoanalitiari, kako Jalom veto otkriva, jo nisu
dovoljno suzili sopstveni ego. Usled toga, deava im se da doive razliite
probleme sa pacijentima, koje ne izazivaju uvek pacijenti. Pacijenti svaka-
ko imaju obiaj da ponekad obmanjuju svoje analitiare, podsvesno, zbog
srameljivosti ili zlobe. A sami analitiari su skloni svim oblicima sujete
izlistanim u davna vremena u Knjizi propovednikovoj,4 kao i egoizmima i
egotizmima koji se pojavljuju prirodno ukorenjeni u ljudskoj psihi i koji
neizbeno doprinose samoobmani. Ako bi sujetu, samoobmane i nereene
kontratransfere analitiara veto iskoristio profesionalni prevarant koji se
pretvara da je pacijent, usledilo bi lino i profesionalno razaranje. Ovo je
jedna od istaknutih niti u bogatoj tapiseriji neistina, sujete i samoobmana
koje Jalom tka u Leei na kauu.
Jedna naroita epizoda iz Jalomovog romana prilino me je uzdrmala
kada sam se susreo sa njom u avgustu 2006., jer se poklopila sa natpri-
rodno slinom epizodom koja se odvijala u mom ivotu u isto vreme. U
Leei na kauu stariji psihoanalitiar i supervizor obuke Maral Strajder
bude prevaren za znaajnu sumu novca od strane iskusnog prevaranta pod
prikladnim imenom Piter Makondo.5 Pretvarajui se da je zahvalni i boga-
ti pacijent, Makondo veto igra na Strajderovu sujetu i ambicije, na putu
odvajanja Strajdera od desetine hiljada teko zaraenih dolara preko razra-
enog i dobro osmiljenog lukavstva. Odskona daska na ovom putu posu-
tom ruama ukljuivala je Makondovo navodno finansiranje serije preda-
vanja, u Strajderovo ime, na istaknutom meksikom univerzitetu, uz poziv
upuen Strajderu da odri uvodno obraanje. Ovo je zagolicalo Strajderovu
ambiciju za meunarodnim priznanjem i omililo mu Makonda odabrane
mrvice mamca za zamku.
Dok sam itao ovo u Jalomovom romanu, otkrio sam putem elektron-
ske pote da su se istovetna obeanja upuena meni od strane jednog mek-
sikog preduzetnika tog prolea 2006., na slian nain pokazala potpuno
lanim. U mom sluaju je prevarant nazovimo ga Pedro Mentiroso6
obeao da e iskoristiti i svoje bogatstvo i politike veze da osnuje pos-
3 Naslov je dvosmislen budui da englesko lying znai i laganje, odnosno
laui. (Prim. prev.)
4 Na primer Vidjeh sve to biva pod suncem, i gle, sve je tatina i muka duhu.
ta je krivo ne moe se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojiti. Ecclesiastes

I:1415.
5 Macondo ime fiktivnog grada iz romana Sto godina samoe Gabrijela Garsije
Markesa. Kao i ceo roman i samo ime grada vrsto je vezano za tradiciju magijskog
realizma.
6 mentiroso (pan.) laov (Prim. prev.)
FILOZOFSKA PRAKSA
tdiplomski program za filozofsku praksu na jednom istaknutom meksi- 139

kom univerzitetu koji bi posluio kao arite i vor za grananje operacija
irom Latinske Amerike i da e me postaviti za nominalnu elnu figuru
ili poasnog direktora. Nema pogovora da je Mentiroso odigrao veto, iako
nepoteno, na moju ambiciju da vidim ostvarenje ovoga, ali u mom slua-
ju takva ambicija je zasnovana na empirijskoj ostvarljivosti, za razliku od
Strajderove samoobmanjujue sujete.
U stvarnom svetu, nasuprot onom latinskom stvorenom laljivim tri-
kom, Jalomove i moje knjige dobro su prihvaene u inostranstvu, ne samo
u paniji i Junoj Americi,7 ve i irom Mediterana. U pogledu filozofskog
savetovanja, ovo je dovelo do znaajne potranje italaca za seansama sa
prvobitnim filozofskim savetnicima, koji su trenutno relativno malobrojni
osim u Italiji, gde su se za kratko vreme umnoili.
Poto je preveliki broj univerziteta latinskog sveta (i preveliki broj filo-
zofa) okorelo slep za filozofsku praksu, latinska akademska zajednica zao-
staje u svesti o stepenu iroke potranje za filozofskim uslugama, te tako (uz
izuzetak Univerziteta u Sevilji)8 ne preduzima nikakvu ire rasprostranjenu
inicijativu da prui obrazovanje i dodeli akademski stepen izvesnom broju
filozofskih savetnika. Ja alim za proputenom prilikom i ak sam (zajedno
sa Amerikom asocijacijom filozofskih praktiara)9 razvio nacrt plana za
zadovoljenje te potranje. To je ambicija na koju je Pedro Mentiroso tako
veto odigrao navodei me da poverujem da e pomoi u odlunim kora-
cima ka primeni tog nacrta i konstruisanju datog zdanja. Mada mi Pedro
svojom prevarom nije uzeo novac (ovo izgleda nije bio njegov cilj), svaka-
ko me je kotao vremena, kao i profesionalne podrke za neke od njegovih
inicijativa, od kojih se nijedna nikada nije ostvarila.
Dakle izjalovila se moja ambicija da otvorim postdiplomski program
filozofske prakse na istaknutom meksikom univerzitetu, kao to se izja-
lovila ambicija Marala Strajdera da otvori seriju predavanja o egzistenci-
jalistikoj filozofiji na istaknutom meksikom univerzitetu. Za mene su se
ovi dogaaji poklopili u toku jedne iste nedelje u avgustu 2006. Na mojoj
7 Na primer: Mas Platon y menos Prozac (izdanje dela Platon, a ne prozak na
panskom) i Preguntale a Platon (izdanje dela Terapija za ljude zdravog razuma [The-
rapy for the Sane] na panskom) uivala su ogromnu popularnost i podstakla stalnu
tranju za filozofskim uslugama.
8 Prof. Hose Barientos Rostroho je uspeo da osnuje master akademski program
za filozofske savetnike, pod okriljem katedre za obrazovanje, na Univerzitetu u

Sevilji.
9 APPA American Philosophical Practitioners Association osnovana u Nju-
jorku 1998. godine, na inicijativu Lu Marinofa, sa ciljem da promovie praksu filozof-

skog savetovanja, kao i filozofsku svest o ivotu uopte. Asocijacija nudi i program
obuke filozofskog savetovanja. (Prim. prev.)
140 vremenskoj skali i Piter Makondo i Pedro Mentiroso su nestali bez traga te
nedelje da vie nikad ne ujem za njih. Dok je Makondo ostavio Strajdera
da oplakuje cenu nerazreenog kontratransfera, Mentiroso je mene ostavio
da razmiljam o fenomenu jungovskog sinhroniciteta. Jer to je bilo moje
neposredno tumaenje nekauzalne veze izmeu ova dva dogaaja.
Sinhronicitet II
Otprilike dva meseca kasnije, jednog dana u oktobru 2006., leteo sam
nazad za Njujork iz Lisabona i ponovo iitavao Jungov Sinhronicitet u avi-
onu. Bio je to podugaak let, direktno uz struju sezonskih vetrova. Nakon
nekoliko rundi itanja, razmiljanja i dremanja, odluio sam da pogledam
film ponuen na letu neto to gotovo nikad ne radim. Glavni film na
programu bio je Iks-men. U prvoj sceni, savetnik amerikog predsednika
ulazi u ovalni kabinet i upozorava predsednika da su se mutantni slua-
jevi upravo dogodili u enevi, Montrealu i Lisabonu. To mi je svakako
privuklo panju. Tri moja poslednja putovanja, hronolokim redosledom,
vodila su u enevu, Montreal i Lisabon. Ovo mi se uinilo kao jo sinhro-
niciteta. A u sluaju da mi je zatrebao podsetnik, Jungova monografija o toj
temi mi je jo leala u krilu napola proitana.
Neto malo vie od dva meseca posle toga, poetkom 2007., kontak-
tirala me je Kler, klinika psiholokinja. Kler je rekla da eli da popria sa
mnom o jednom sluaju i da dobije moje filozofske stavove u dve razliite
dimenzije. Jedna dimenzija se ticala sadraja sluaja, koji je upravo zapisi-
vala za uvodno izlaganje na jednoj konferenciji. Kler je elela da potvrdim
njeno tumaenje pogodite ega? niega drugog do navodne pojave jun-
govskog sinhroniciteta u njenoj praksi. Druga dimenzija diskusije, rekla je
Kler, tie se njenog voenja samog sluaja. Pristao sam da radim sa Kler i
nisam joj otkrio svoj skoranji niz sinhronistikih susreta, od kojih je ovo
bio trei za est meseci.
Zmije I
Kler mi je rekla da ima klijenta nazovimo ga Dejson iji je problem
ofidiofobija, ili strah od zmija. Kao i arahnofobija (strah od paukova),
ofidiofobija je iroko rasprostranjena. Dejson je bio neobian jer, prema
Kler, ne samo da se uasavao zmija, ve je tvrdio da ih redovno susree
da ih manifestuje, kako je on to rekao. Poto je Dejson iveo i radio na
Menhetnu i nije poseivao ni radnje sa egzotinim ljubimcima ni zooloke
vrtove, inilo se krajnje neverovatnim da e se redovno nai u prilici da
ukrsti puteve sa vijugavim zmijama (barem onima bez nogu). Tako da mi
je Kler rekla da je Dejsonovu ofidiofobiju shvatila ozbiljno, ali da je ostala
FILOZOFSKA PRAKSA
preutno skeptina u pogledu njegove sposobnosti da redovno manifestu- 141

je zmije. Nije se s njim sporila u vezi sa tim i umesto toga je pokuavala da
lei njegovu fobiju.
Jednog popodneva, tokom njihove etrnaeste seanse, Dejson je pri-
ao Kler da je nedavno manifestovao jo jednu zmiju, to ga je uasnulo.
Kler mi je rekla da se spremala da ga ospori po tom pitanju manifestova-
nja, kada je iznenada primetila na svoj ok i nevericu pitona dugakog
1,8 metra pruenog na njenoj polici za knjige, iza Dejsona i van njegovog
vidokruga. Kler je drala savetovanja sa klijentima u ovoj kancelariji na
Menhetnu osamnaest godina i nikada nije videla zmiju da se pojavljuje.
Bila je takoe prilino sigurna da je Dejson nije uneo sa sobom. Kler mi
je rekla da je brzo povratila mirnou i skoro podjednako brzo odluila da
izvede Dejsona iz kancelarije pre nego to on primeti pitona. Kler je obja-
snila da je bila duboko zabrinuta da bi Dejson mogao dobiti napad pani-
ke ili ak srani udar ako bi se iznenada suoio sa pitonom dugakim
metar i osamdeset na tako maloj razdaljini.
Stoga je Kler izmislila (ili paljivo iznela) izgovor za prevremeni zavr-
etak njihove seanse i otpratila Dejsona iz kancelarije, potrudivi se da ga
usmeri ka vratima tako da mu ne dopusti da spazi zmiju pruenu na polici
za knjige. Duboko je odahnula sa olakanjem kada je on, bez daljih incide-
nata, otiao.
Kler je zatim pozvala broj 911. Dispeer slube za hitne intervenci-
je je pozvao njujorke vatrogasce, koji su nadleni za ovakve situacije na
Menhetnu, drei herpetologe (i razliite strunjake za zmije) u pripravno-
sti. Zapravo, mnogi Njujorani dre zmije kao kune ljubimce (pored dru-
gih gmizavaca) u svojim viespratnicama, a neki gmizavci su takoe i izvr-
sni majstori oslobaanja. Zmije u bekstvu obino se uvlae u ventilacione
cevi, pored drugih privlanih otvora, i putem cevovoda ponovo izranjaju
u komijskim stanovima ili kancelarijama, prestraujui stanare ili druge
koji tu prebivaju. Dok takve pojave nisu neobine iz perspektive Njujorke
vatrogasne slube, verovatnoa da e se jedan konkretni Njujoranin susre-
sti sa zmijom na ovaj nain zaista je veoma mala. Mnogi Njujorani, uklju-
ujui Kler, nikada nisu doiveli da im se to dogodi za osamnaest godina u
toj kancelariji.
Na njihovoj sledeoj seansi, Kler je otpoela ispriavi Dejsonu isti-
nu o pitonu. Njihovu prethodnu seansu je okonala brinui se za njego-
vo dobrostanje nije elela da se on suoava sa zmijom, bilo da ju je on
manifestovao ili ne. Dejson je odgovorio tako to je raskinuo saradnju
sa Kler kao svojim terapeutom na licu mesta.
To je sutina onoga to mi je Kler ispriala, to je zasigurno obezbedi-
lo materijal za razmiljanje. U svetlu Dejsonovog sluaja, njena dva pita-
nja inila su se sasvim prikladnim. Prisetite se, Kler je prvo htela da uje
142 moj stav o tome da li je ovo bio (kako ona smatra) primer sinhroniciteta;
i drugo, htela je da zatrai moje profesionalno miljenje o samom njenom
voenju Dejsonovog sluaja.
Sinhronicitet III
U vezi sa prvim pitanjem: budui da sam imao tu priliku da se i sm nedav-
no susretnem sa sinhronicitetom, kao i da usled toga podrobno razmislim
o njemu, smatram da je Jungov koncept od znaaja, kao i da je pojava pito-
na u Klerinoj kancelariji zaista sinhronistina sa Dejsonovom tvrdnjom
da redovno manifestuje predmet svoje fobije.
Da bismo izveli ono to filozofi nauke (npr. Lipton 1991) nazivaju
zakljukom na najbolje objanjenje, hajde da nakratko pregledamo vero-
vatnou alternativnih objanjenja pojave pitona. Dva standardna modalite-
ta objanjavanja su kauzalni i probabilistiki. Da li je Dejson uzrokovao
manifestovanje zmija, kao to on je vie puta tvrdio Kler? Prema naem
trenutnom razumevanju zakona fizike, hemije, biologije i (do stepena do
kog je zakonom dozvoljeno) psihologije, ne znam ni za jedan kauzalni
mehanizam koji odoleva temeljnom racionalnom promatranju u ovom
sluaju. Svaka tvrdnja da je Dejson uzrokovao da se zmije pojave bilo
svojim strahom ili nekim drugim sredstvima koja pak ostaje nema po
pitanju mehanizama same uzronosti, pripada domenu parapsihologije,
koja je vie nagaanje nego nauka. Na primer, moemo da nagaamo da je
Dejsonova fobija isijavala u nus-sferu ili da je proela duhovni prostor u
njegovom okruenju, te da je pitona privukla njegova fobina aura ali
takvoj navodnoj kauzalnoj privlanosti, na primer u smislu teorije fobi-
nog polja, nedostaju sve standardne empirijske potpore: takvo prvobitno
polje ne moe se posmatrati, proizvesti, ponoviti, simulirati niti izmeriti
nikakvim poznatim naunim sredstvima. Uzronost kako je mi razume-
mo jednostavno nije verovatna u ovom sluaju, ili je barem nespojiva sa
podacima.10
ta je sa verovatnoom? Uzdrau se od svih pokuaja izrade strogih
prorauna, bilo zasnovanih na klasinim bilo na tumaenjima prema ue-
stalosti. Razmotrite umesto toga ovu heuristiku procenu. Kakva je vero-
10 Prof. dr Ivon Frojnd Levi, psihijatar, iznela je tezu da su neuroni ogledala
moda uzrokovali to da Kler umisli da vidi pitona u svojoj kancelariji. Neuroni ogle-
dala navodno uzrokuju da neke ivotinje nesvesno imitiraju facijalne ekspresije i/ili
jezik tela i/ili lingvistike funkcije drugih (naroito pripadnika iste vrste) u svojoj
blizini i stoga oni imaju mo objanjenja u pogledu drutvene evolucije (npr. videti
http://en.wikipedia.org/wiki/Mirror_neuron#Notes). Imajui to u vidu, ini se manje
uverljivim da bi neuroni ogledala mogli da stvore halucinacije kod jedne osobe kao
socijalni odgovor na fenomene u vie navrata opisivane od strane druge osobe.
FILOZOFSKA PRAKSA
vatnoa da se neko datog dana susretne sa odbeglom zmijom u kancelariji 143

na Menhetnu? Milioni ljudi svakodnevno rade na Menhetnu u milionima
kancelarija. Moda nekoliko desetina zmija godinje pobegne te se neko
susretne sa njima. Trideset est takvih zmija godinje znailo bi po jedna
svakih deset dana, u proseku. Pod pretpostavkom da deset miliona ljudi
radi u deset miliona kancelarija na Menhetnu svaki dan i pod pretpostav-
kom da se jedan susret sa odbeglom zmijom desi svakih deset dana i pod
pretpostavkom da je podjednako verovatno da se odbegla zmija pojavi u
bilo kojoj od tih kancelarija, verovatnoa da e se Kler susresti sa odbeglom
zmijom, pod tim pretpostavkama, iznosi jedan prema sto miliona.
Ona je u toj kancelariji radila osamnaest godina otprilike 4 500 rad-
nih dana i pre dana o kojem je re nikada nije videla odbeglu zmiju. To
teko da iznenauje budui da je verovatnoa da se ona susretne sa zmi-
jom tokom tog perioda iznosila samo oko 4 500/100 000 000, ili 1 prema
22 000. Da postavimo to u neki razumski okvir, ona bi morala da radi
396 000 godina da bi ostvarila izvesnost susreta sa zmijom zasnovanu na
verovatnoi.
Sledee, kolika je verovatnoa da e jedna osoba rei drugoj, jednog
odreenog dana u kancelariji na Menhetnu, da uzrokuje da se zmije mani-
festuju? Bio bih iznenaen ako bi vie od jedne osobe godinje ikada iznela
takvu tvrdnju ak i u Njujorku i mogli bismo da sprovedemo istrai-
vanje da saznamo. Pod pretpostavkom da se ova tvrdnja iznese u proseku
jednom godinje u kancelariji na Menhetnu, i imajui u vidu deset miliona
kancelarija, verovatnoa da osoba to uje u svojoj kancelariji jednog odre-
enog dana onda iznosi jedan prema 3,65 milijardi, 1/3 650 000 000.
U odsustvu kauzalne veze, odsustvo koje smo ve pojasnili, anse da se
osoba susretne sa odbeglom zmijom u kancelariji na Menhetnu tano onog
dana kada joj druga osoba ispria da uzrokuje da se zmije manifestuju,
predstavlja samo proizvod mnoenja verovatno ta dva dogaaja: 1/100
000 000 X 1/3 650 000 000, ili jedan u 365 kvadriliona. Ovo je neverovatno
mala ansa, to ini hipotezu zasnovanu na verovatnoi neodrivom.
Dakle ta je zakljuak na najbolje objanjenje? Ako Dejson nije
uzrokovao da se zmija pojavi i ako se zmija nije pojavila sluajno dok je
Dejson tvrdio Kler da on ini da se zmije manifestuju, kako onda moemo
da objasnimo ta se dogodilo? Jungova nekauzalna (i takoe neprobabili-
stika) sinhronistika hipoteza da povezani dogaaji mogu da postignu
usklaenost u prostoru i vremenu predstavlja najracionalnije objanjenje
koje nam je dostupno.11 Ili se tako inilo Kler poto je razmiljala o tome, a
11 Sinhronicitet je iskustvo da se dva ili vie dogaaja koji su uzrono nepove-
zani deavaju zajedno na navodno smislen nain. Da bi se raunali kao sinhronicitet
treba da bude malo verovatno da se ti dogaaji zajedno dogode sluajno. http://en.
wikipedia.org/wiki/Synchronicity
144 tako se inilo i meni. Stoga sam mogao da potvrdno odgovorim na Klerino
prvo pitanje, potvrujui njeno jungovsko tumaenje tih dogaaja. Ovo ni
u kom sluaju ne dokazuje nita. Ali poto smo i kauzalnost i sluajnost
iskljuili kao neto to ne nudi objanjenje, razborit zakljuak je onda da
se potrai nekauzalno i neprobabilistiko objanjenje. Ne znam za boljeg
kandidata od sinhroniciteta.
Koliko god da je to bilo relevantno, ipak nisam otkrio Kler svoje (u to
vreme) nedavne prethodne susrete sa sinhronicitetom, koji su mogli i te
kako da me predodrede da njeno prizivanje toga posmatram u pristrasno
pozitivnom svetlu. Isto tako, nisam otkrio Kler paralelnu hipotezu koja se
iskristalisala u mojoj glavi mnogo ranije i za koju je ona sada obezbedila
nehotino ali jasno potkrepljenje. Jo nemam naziv za ovaj naroiti feno-
men, jednu vrstu usklaenosti savetnika i klijenta, ali on moe biti povezan
sa sinhronicitetom. Karakterizacija je sledea.
Sinhronicitet IV
Da li ste primetili tu nekad natprirodnu fiziku slinost izmeu pasa i nji-
hovih vlasnika? Ova slinost moe se ogledati u temperamentu ili pona-
anju, kao i u facijalnoj ekspresiji ili dranju tela, ali pre svega esto se
primete upeatljive crte skladne pojave. Ne postuliram nikakav zakonom
propisan odnos koji nalae bilo kakvu slinost te vrste; daleko od toga.
Naprotiv, postoji evidentno mnogo vie primera u kojima psi i njihovi vla-
snici uopte ne lie jedni na druge. Ipak relativno manji broj izvanrednih
slinosti ne moe se porei.
Slino tome primetio sam ponekad natprirodnu slinost izmeu kli-
jenata i njihovih filozofskih savetnika ne fiziku slinost, vie noetiku
usklaenost. Vie puta se deavalo da radim na reavanju nekog proble-
ma u svom ivotu kada iznenada susreem klijenta koji se bori sa bukval-
no istom vrstom problema i trai moj savet da bi ga reio. Kao sa psima
i njihovim vlasnicima, ne postuliram nikakav zakonski propisan odnos.
Moje kolege i ja smo se bavili velikim brojem sluajeva u kojima ne postoji
nikakva noetika usklaenost. U isto vreme, ne mogu se porei sluajevi
u kojima takva usklaenost postoji; oni stvaraju ive impresije i jasno se
izdvajaju u seanju.
Kad god se ovo dogodi u mojoj praksi i ujem klijenta kako iznebuha
takorei prepriava niz okolnosti koje su bliske mojima u to vreme, ne
mogu a da ne osetim da se razotkriva neki neobjanjen ali znaajan feno-
men. U takvim trenucima ak sam se pribliio formulisanju neke varijan-
te Dejsonove hipoteze: da ja nekako manifestujem ove klijente kako bih
bolje pomogao i njima i sebi da razreimo nae pojedinane a opet uskla-
ene situacije. Pokuavajui istovremeno da izbegnem zapadanje u solipsi-
FILOZOFSKA PRAKSA
zam, mogu da zamislim da bi ukoliko bih ove usklaenosti otkrio svojim 145
klijentima oni isto tako mogli da zamisle, podjednako solipsistiki, da
oni manifestuju mene. U svakom sluaju, ovo je za mene bilo ire znaenje
Klerine manifestacije i njenih pitanja o sinhronicitetu upuenih meni. Ona
je odigrala tano onu ulogu na koju ja ovde aludiram: ulogu klijentkinje
koja dolazi kod savetnika da bi razgovarala o problemu sa kojim se on sam
bori.
Osim to se u Klerinom sluaju fenomen vraa sam na sebe: naa kon-
kretna usklaenost klijenta i savetnika bila je usredsreena na jungovski
sinhronicitet, dok je istovremeno uoptenije objanjenje koje ja nudim za
sve takve usklaenosti klijenta i savetnika nita drugo do jungovski sinhro-
nicitet. Osim to sam podrao i potvrdio Klerino tumaenje sinhroniciteta
u Dejsonovom sluaju, nisam joj otkrio nijedno od ovih drugih razmilja-
nja. Umesto toga preli smo na Klerino drugo pitanje, koje se ticalo njenog
voenja Dejsonovog sluaja.
Zmije II
Prisetite se da je Dejson prekinuo saradnju sa Kler na seansi koja je usle-
dila nakon one tokom koje se piton pojavio. Prekinuo je saradnju sa njom
im mu je rekla da je videla zmiju, da se uplaila za njegovo zdravlje i da ga
je zato izvela iz kancelarije izmislivi izgovor.
Postoji obimna filozofska literatura o optoj etici govorenja istine i
obmane, kao i korpus vie specijalizovanih studija sluaja iz biomedicin-
ske etike koje se bave ovim trnovitim problemom.12 Obmane se generalno
mogu opravdati onda kada su od koristi pacijentima, kao kod placebo-
efekta. Neistine su obino manje opravdane, i sutinski po sebi iz kantov-
skih razloga, i u pogledu posledica, jer su one obino manje uoljivo kori-
sne. Bilo kako bilo, kada se radi o Klerinom voenju Dejsonovog sluaja,
sutina stvari, kako ja to vidim, uopte ne lei u njenoj profesionalnoj etici;
sredite te sutine je u njenom leenju samog Dejsona.
Fobije su po prirodi iracionalne. Fobiar ovo jako dobro zna u svom
racionalnom umu, a ipak je nemoan da se oslobodi fobije vebom samog
razuma bez pomoi. Neki oblici iracionalnosti ostaju imuni na racional-
nost i fobije su odlian primer. Stoga filozofski savetnici ne pokuavaju i ne
treba da pokuavaju da lee fobije. Dva preporuena naina da se oslobodi
fobije su hipnoterapija i terapija modifikovanja ponaanja (tj. desenzitiza-
cija). Obe su empirijski efikasne u leenju irokog opsega fobinih pore-
meaja. Hipnoterapija zaobilazi racionalni um i pristupa nesvesnom, gde
12 Meu mnogobrojnim leenjima ovog problema, videti npr. Mappes & DeGra-
zia 2006, Poglavlje 2.
146 hipnotika sugestija ima udela u reprogramiranju asocijativnih afektivnih

procesa koji su okida za iracionalne strahove. Desenzitizacija postepeno
dolazi na mesto iracionalnih strahova uz neutralne ili funkcionalne ako ne
i prijatne susrete sa stvarima kojih se osoba ranije plaila.
U svojoj protraenoj mladosti, pukim sluajem sam stekao znaajno
iskustvo kao desenzitizator-amater, sluajno (ili ne) pomagajui mnogim
ljudima da prevaziu iracionalne strahove od zmija. Godinama sam drao
zmije kao kune ljubimce s povremenim prekidima; belouke i zmije pod-
vezice kao deak, boe i pitone kao mladi. Jedna naroita boa, po imenu
Lari, bila je voljeni ljubimac koji je imao slobodu kretanja (takorei) po
mom stanu. U kavez sam ga stavljao uglavnom kada sam imao ofidiofo-
bine goste, ali nikada predugo. Brzo sam otkrio da veina ofidiofoba ima
racionalnu znatielju spram zmija, kao i iracionalne strahove od njih i da
se veina pokae spremnim mada nakon malo nagovaranja da pogle-
da Larija pod uslovom da on ostane u svom maksimalno obezbeenom
zatvoru. Posmatrajui Larija u njegovom kavezu (sa bezbedne udaljeno-
sti), postavljali su pitanja o njemu. Posle nekog vremena dobrovoljno su se
primicali kavezu, do razdaljine od oko pola metra od njega. Ovo je lagano
dovelo do toga da je veina ovih ofidiofoba bila spremna da stoji na udalje-
nosti ispruene ruke od mene dok sam ja drao Larija, da su bili spremni
da ga dodirnu, onda da ga maze i u sluaju onih koji su bili potpuno
desenzitizovani da ga sami dre i tavie da uivaju u tom iskustvu.
Pored toga, im je Lari znaajno porastao po duini i teini 2,4 metra
i 13 kilograma postao je dovoljno impresivan primerak da bi se njime
paradiralo po kolama i slinim mestima. Kurs iz primenjene herpetolo-
gije 101: odrao sam standardno predavanje o zmijama, ohrabrio publiku
da dri u rukama standardnu zmiju (Lari je bio obina boa, Constrictor
constrictor) i neizostavno desenzitizovao neke od neizbenih ofidiofoba u
zadnjim redovima.
Obine boe ine ovaj proces lakim. One su po prirodi nene (naravno,
osim kada se hrane) i prilino uivaju da ih dre. Lari je instinktivno odra-
avao temperamente onih koji su ga drali: bio je nervozan sa nervoznim
tipovima; aktivan sa aktivnima; posluan sa poslunima.13 Kako sam ja bio
privatni nastavnik muzike a moja ena privatni tutor, najrazliitiji posetio-
ci i njihova deca svraali su kod nas i na kraju bi drali Larija.
Najupeatljivija osoba koja je drala Larija bio je autistini deak od
oko devet godina, fasciniran Larijem i za razliku od svoje prestraene
majke bez straha od njega. Sam Lari je postao tako oputen u rukama
ovog deteta da je dopustio deaku da ga dri za rep i mae njime u velikim
13 Moda se ovo moe objasniti pomou neurona-ogledala (videti fusnotu 6
iznad)
FILOZOFSKA PRAKSA
krugovima punom duinom. Nikada nisam video nita nalik tome, ni pre 147
ni posle toga.
Imajui ovo u vidu, postavio sam sebi hipotetiko pitanje: ta bih ja
uradio da je Dejson bio moj klijent? Odgovor: uputio bih ga hipnotera-
peutu ili terapeutu koji se bavi modifikovanjem ponaanja. Ne bih ga upu-
tio klinikom psihologu niti, kad smo ve kod toga, egzistencijalistikom
psihijatru ak ni nekom sjajnom, kao to je Jalom. tavie, otkrio bih
Dejsonu da sam lino pomogao mnogim ljudima da prevaziu strah od
zmija, putem procesa desenzitizacije, i stoga mogu vrsto da garantujem za
efikasnost modifikovanja ponaanja.
Onda sam sebi postavio dublje pitanje: ta bih ja uradio da se piton
od 1,8 metara manifestovao u mojoj kancelariji na Menhetnu tokom sean-
se sa Dejsonom? Odgovor: ugrabio bih ovu savrenu priliku da iniciram
Dejsonovu desenzitizaciju. Ako nita drugo, naa seansa bi moda potra-
jala malo due nego obino. Dakle moje hipotetiko voenje Dejsonovog
sluaja bilo je dijametralno suprotno Klerinom stvarnom voenju.
Ipak, Klerino drugo pitanje upueno meni nije se ticalo mog hipoteti-
kog voenja sluaja; pre se ticalo moje procene njenog stvarnog voenja. I
tako sam premestio njenu priu u novi okvir na sledei nain.
Zmije III
Dejson je doao kod Kler jer je traio lek za svoju ofidiofobiju. Ovo je
samo po sebi veoma pozitivan znak, jer mnogi fobiari podlegnu svojim
strahovima i nikada ih ne prevaziu. Potrebna je hrabrost, trud, snaga volje
i elja za samoodranjem i zdravljem da bi se potraio lek za fobiju i to su
upravo one vrline, sposobnosti i instinkti koji slue kao katalizator za sam
terapeutov lek. U isto vreme, Dejsonova tvrdnja da neprekidno manife-
stuje zmije izuzetno je znaajna. Za mene ona oznaava da on revnosno
istrajava u svojoj hrabrosti i spremnosti da prizove i da se suoi sa predme-
tom svojih strahova, da bi ih bolje prevaziao. Jo jedan veoma pozitivan
znak, Dejson je praktino podsticao sopstvenu desenzitizaciju.
Dakle on dolazi kod Kler, klinikog psihologa, za pomo. Ona ga ne
upuuje hipnoterapeutu (kao to bih ja to uradio); ve umesto toga sprovo-
di trinaest seansi psihoterapije. S kakvim rezultatom? Trinaest seansi pis-
hoterapije ne daju nikakav rezultat kod Dejsona, osim moda to da inten-
ziviraju njegovu elju da prizove i da se suoi sa predmetom svog straha.
Njegova ofidiofobija nije ublaena i verovatno nije ak ni umanjena.
Kler je, za razliku od toga, bila pod uoljivim uticajem ovih trina-
est seansi. Dok je trpela neuspeh u leenju Dejsonove fobije, uspeno je
stvorila sopstveni strah ne od zmija, ve od ofidiofobije svog pacijenta.
Kada vidi zmiju na svojoj polici za knjige, ona postaje prestraena zbog
148 Dejsonovih moguih reakcija ako bi je i on video. Ona se plai najgoreg.

On moe da dobije napad panike. Moe da dobije srani napad. Dakle
nakon trinaest seansi sa Kler, navodno posveenih leenju Dejsonovog
straha od zmija, ona se sada plai da e on umreti na licu mesta ako se
susretne sa zmijom u njenoj kancelariji. Ukratko, ona sada pati od ofidio-
fobofobije straha od pacijentovog straha od zmija. Ovo meni izgleda kao
antiteza efikasnog leenja.
Naravno, Klerina pria ovo predstavlja drugaije. Ona tvrdi da je delo-
vala podstaknuta dubokom brigom za dobrostanje svog klijenta. Ali ako
je ovo od poetka bio njen primarni motiv, onda je trebalo da ga uputi
na odgovarajuu pomo. Dejsonovom dobrostanju svakako nije pomo-
glo kada ga je ona na poetku njihove petnaeste seanse informisala o tome
ta se dogodilo na njihovoj skraenoj etrnaestoj seansi. Opet, usledila je
suprotna reakcija: Dejson se toliko uznemirio da je skratio njihovu petna-
estu seansu ak jo radikalnije, raskinuvi saradnju sa Kler na licu mesta.
Dakle moja iskrena mada nemilosrdna procena bila je to da Kler nije
trebalo da se bavi ovim sluajem uopte kako je to njeno pogreno voe-
nje ubrzo pokazalo, barem njenom pacijentu. Olakavajua okolnost je to
to je Kler bila spremna da svoje voenje Dejsonovog sluaja podvrgne
filozofskom ispitivanju i (nadam se kao rezultat toga) da ponovo razmotri
svoj stav o leenju buduih pacijenata koji se pojave sa fobijama.
Smatram da Klerino voenje ili pogreno voenje Dejsonovog
sluaja ukazuje na ire obrasce u amerikoj profitabilnoj industriji psihote-
rapije. Poto su medicina i psihologija kao profesije efikasno kolonizovane
od strane osiguravajuih i farmaceutskih kompanija, naglasak se sve vie
stavlja na dijagnoze uraene po ablonima iz Dijagnostikog i statistikog
prirunika za mentalne poremeaje i na lekove za podizanje raspoloenja
koji se izdaju na recept. Terapija putem razgovora se posmatra s podozre-
njem od strane agenata osiguranja i kompanija za proizvodnju lekova
kao gubljenje vremena i novca. Psihijatri starog kova kao to je Irvin
Jalom, koji je proao rigoroznu obuku i temeljan nadzor dok se obrazovao
za psihoanalitiara i egzistencijalistikog psihoterapeuta, s pravom se ale
na novu generaciju molekularnih psihijatara koji su odgajani na magi-
nom metku i koji stoga nemaju predstavu o terapeutskoj vrednosti dijalo-
ga. Ipak u isto vreme, mnotvo psihologa, meu kojima su i oni kojima je
drava dala licencu da ponude savetovanje, pati od nadmenosti dekonstru-
isanog obrazovanja, lienog filozofskih osnova, i veselo pretpostavlja da je
trajna psihoterapija panaceja za sve mogue pacijente. Rezultat je to da je
nekim ljudima potrebna psihoterapija ali je ne dobiju; dok drugi (kao to
je Dejson) dobiju psihoterapiju ali im ona nije potrebna. Zato sistem ne
obui nadzornike da otpetljaju ovu neefikasnu mreu i da upute pacijente
ili klijente na osobu koja e im pruiti najprikladniju uslugu? A u nekim
FILOZOFSKA PRAKSA
sluajevima ne Dejsonovom, ali oigledno Klerinom prikladnu uslugu 149

bi moda mogao da prui filozof.
Ono neto drugo

Do kraja avgusta 2007. ovaj dvanaestomeseni ciklus sinhroniciteta je u jed-
nom znaajnom pogledu obiao pun krug. Prisetite se da je otpoeo mojim
itanjem romana Irvina Jaloma Leei na kauu i sinhronistikim epizoda-
ma koje su ukljuivale njegovog Pitera Makonda i mog Pedra Mentirosa.
Sada, godinu dana kasnije, naao sam se u prilici da podelim ovu priu
sa Jalomom lino, uz dupli espreso u jednom kafeu na Nort Biu. Bio sam
u San Francisku nekoliko dana i Irv je ljubazno pristao da se naemo na
kafi. Iako smo obojica imali bar po jednu zamerku na raun onog drugog,
takoe smo se i slagali po raznim pitanjima i osim toga obojica smo imali
razloge da traimo miljenje onog drugog. Barem je meni Irvovo miljenje
znailo dovoljno da ga potraim, a do kraja naeg susreta verovao sam da i
njemu znae neka od mojih miljenja.
I u Leenju openhauerom i u Kad je Nie plakao, Jalom pre svega
pokazuje tri talenta: prvo, on je nadaren pisac, koji koristi medijum isto-
rijske knjievne fikcije da bi upotrebio svoju plodnu matu i izveo svoju
psihoterapeutsku perspektivu. Drugo, uradio je svoj filozofski domai
zadatak pokazujui da je dobro upoznat, ako ne i da je sasvim ovladao, i
openhauerovim i Nieovim pogledima na svet i etosom. Tree, nastavio
je praksu koju je utemeljio (koliko ja znam) Erik Erikson, naime praksu
posthumne psihoanalize istorijskih linosti sa misijom da se takozvani
zakoni psihologije proire na prolost da bi se bolje ilustrovala ili retro-
gradno uvidela njihova univerzalnost.
Erikson (1958, 1969) je imao smelosti i otroumnosti da podvrgne i
Martina Lutera i Mahatmu Gandija posthumnoj psihoanalizi. Bio je reen
da pokae da frojdovska analiza nije samo proizvod Frojdovog naroitog i
specifinog etosa Bea poznog viktorijanskog doba ve da je ona instru-
ment koji moe tano da izmeri bilo koju psihu bilo kog istorijskog perio-
da. Nekim filozofima nauke ini se da je ova misija motivisana dubokom
ali neoprostivom posveenou pozitivizmu, koji neumorno pokuava da
utvrdi univerzalne zakone nauke o drutvu kako bi notorno vrednosno-
optereene drutvene nauke psihologiju, sociologiju, ekonomiju i sline
proeo vie vrednosno-neutralnim epistemolokim statusom nomotetikih
prirodnih nauka fizike, hemije, biologije. Psihologija uiva dugo traeno
priznanje kao bazina drutvena nauka, kao to se fizika s pravom posma-
tra kao bazina prirodna nauka. Fiziari kao to su Njutn, Maksvel, Bor i
Ajntajn izvojevali su objektivnu istaknutu poziciju za fiziku time to su iz
prvih principa izveli dobro uobliene zakone koji funkcioniu univerzalno
150 u datim domenima i za koje se ak smatra da su operativni od nastanka

koncepta prostor-vreme u nama poznatom obliku. Uz duno potovanje
za izuzetne doprinose Frojda, Junga, Eriksona, Jaloma i psihologa slinog
statusa, prvi principi psihoterapije nisu reena stvar i ne ini se da njihovi
psiholoki modeli poseduju univerzalnost onih fizikih. Sa mnogo znaaj-
nih aspekata, indijski i istonoazijski filozofski modeli uma (i budistike
niti koje ih povezuju) predstavljaju uverljivije kandidate za mantiju univer-
zalnosti. Stoga zagovornici pozitivizma kao to je Erikson, ije su posthu-
mne psihoanalize Lutera i Gandija transparentni mada drski pokuaji da se
ilustruje univerzalnost Frojdovog modela u psiholokom konceptu prostor-
vreme, takoe privlae ironine dijagnoze zavisti za fizikom od strane
filozofa koji opkorauju nepremostivi jaz izmeu prirodnih i drutvenih
nauka.14
Jalom je delimino u Eriksonovom taboru. U romanu Leenje open-
hauerom njegov pacijent Filip skriva nereene emotivne probleme iza
maske openhauerovske jasnoe, otrine, mizantropije i mizoginije, da bi
bio izleen egzistencijalistikom grupnom terapijom (iji je Jalom zaet-
nik). Filip postaje tako snano preobraen u ovaj psihoterapeutski model
da on na kraju vodi grupu posle smrti njenog voe, egzistencijalistikog
psihoterapeuta i savesnog iscelitelja po imenu Dulijus, Jalomovog avatara
u romanu. (Veina Jalomovih dela je uoljivo preokupirana smru, koja se
protee kroz njih kao nervi kroz list.) U toku pisanja Leenja openhauerom
Jalom je itao (i citirao) mnogo popularne literature o filozofskom save-
tovanju, te se tako ovaj roman moda moe tumaiti kao njegov odgo-
vor, ili ak pobijanje naeg novonastalog polja. Jalom zapravo tvrdi da je
openhauer bio mentalno bolestan, ali da je mogao biti spaen egzi-
stencijalistikom psihoterapijom. Moj oseaj govori da to nikada neemo
znati. Mada openhauerov avatar Filip na kraju razvija naklonost prema
Jalomovom leku za PL (openhauerovski poremeaj linosti), ni u kom
sluaju ne treba pretpostaviti da bi sam openhauer ikada pristao da ue-
stvuje u egzistencijalistikoj grupnoj terapiji. Ipak on posthumno dobija
dijagnozu od Jaloma, a njegov avatar Filip je izleen/preobraen/isceljen/
spaen/reprogramiran (izaberite jedno ili vie) od strane Jalomovog umi-
rueg avatara, Dulijusa.
Kad je Nie plakao je jo jedno izlaganje ove teme, fantastino kreati-
van prikaz hipotetikog odnosa savetovanja izmeu dr Brojera i dr Frojda
sa jedne strane i njihovog pacijenta Niea sa druge. Da bi se podvrgao psi-
hoterapiji, Nie mora da bude obmanut da poveruje kako on zapravo prua
filozofsko savetovanje Brojeru i kasnije samom Frojdu. Da bi sproveo u
delo takvu monumentalnu obmanu, neiskrenim obraanjem Nieovom
14Npr. videti http://tenser.typepad.com/tenser_said_the_tensor/2006/02/physi-
cs_envy.html
FILOZOFSKA PRAKSA
strahovitom egu, Jalom mudro angauje enu, fikcionalizujui Nieovu 151

Salome samo za ovu svrhu. Naravno, Jalom je istorijski i psiholoki u pravu
kada Niea prikazuje kao neizleivo ludog genija. Dr Brojer (Jalomov ava-
tar u ovom delu) opet je savesni ali ranjeni iscelitelj, koji prolazi kroz egzi-
stencijalistike krize znaenja u braku i ivotu i koji je (za promenu) preo-
kupiran smru. Njegov susret sa Nieom je tako mada ironino lekovit,
jer Nieova neprobojna izolovanost i neizleivo ludilo daju Brojeru dobar
razlog, na kraju, da slavi sopstveno banalno, dosadno, predvidljivo, ali i
udobno postojanje u buroaskom okruenju vie srednje klase.
Jalomove prve primedbe upuene meni uz kafu ticale su se mojih kri-
tikih zapaanja da psihologija i psihijatrija preterano kategorizuju ljudsko
bie i ljudsko stanje kao neto to treba leiti medikamentima. Izvesni la-
novi psihoterapeutske profesionalne zajednice, kako me je informisao Irv,
uvredili su se zbog nekih od mojih kritika. Kao odgovor izdeklamovao sam
propoved o razbijanju jaja da se napravi omlet. (Dobila je empirijsku snagu
u tom kafeu, jer su se ljudi svuda oko nas sluili kasnim dorukom.)
Tako smo se prebacili na zajedniki teren. Kao to sam pomenuo, sam
Jalom je bez izvinjavanja kritiki nastrojen prema novoj generaciji psi-
hoterapeuta i molekularnih psihijatara, tehnokratije koja deli ablonske
dijagnoze i preparate za podizanje raspoloenja i koja odbacuje psihotera-
peutski dijalog kao primarno sredstvo leenja. I Irv i ja osuujemo postmo-
dernistiku dekonstrukciju oveka i napade tehnokratije na njega i delimo
zdravu skeptinost prema Dijagnostikom i statistikom priruniku.
U isto vreme, zadirkivao sam Irva da prema onome to je sm obelo-
danio u svojim knjigama neki od njegovih pacijenata nisu izleeni njego-
vim pronicljivim tumaenjima njihovih snova, ve time to je on reio sop-
stvene probleme kontratransfera sa njima.15 Oni se osete bolje onda kada
on prestane da ih se gadi i pone da ih prihvata ako ih ve ne voli. Mislim
da je potvrdio ovo kiselim osmehom.
Kada sam poeo da ga ispitujem o Leenju openhauerom i natuknuo
da je Filip samo napustio jedan pogled na svet (openhauerov) radi drugog
(Dulijusovog), Irv je postao ustriji u svojoj odbrani egzistencijalistike
psihoterapije kao naina leenja. Mislim da se Irvu nije dopalo moje nared-
no zapaanje da neki psihoterapeutski modeli nalikuju religijama koliko i
naukama i da stoga leenje pod takvim uslovima ima znaajnu slinost sa
religioznim preobraanjem.16 Irvov otpor mogao je biti dokaz Eriksonovog
sindroma, a u svakom sluaju mogu se odmah zamisliti sledei odlomci
hipotetikog dijaloga:
15 Npr., videti Yalom 1989.
16 Zaista, veoma otre mada potajne svae izmeu fanatinih pristalica nekom-
patibilnih psihoterapeutskih kola dosta nalikuju sukobima izmeu netolerantnih
religijskih fanatika konkurentnih veroispovesti.
152 Erikson (Martinu Luteru): Da li biste eleli da se podvrgnete psihoanalizi?

Luter: Sa kojim ciljem? Niste li vi samo jo jedna vrsta svetenika, koji pokuava
da nametne dogmu i preotme dijalog izmeu oveka i Boga?
Ili zamislite Frojda koji vri psihoanalizu nad openhauerom:
Frojd (openhaueru): Priajte mi o svojoj majci.
openhauer: Proitajte moj esej O enama.
Kada je Irv apelovao na mene, kao kolegu iscelitelja, da budem veliko-
duniji u svojim procenama, on je upravo podsetio na Kad je Nie plakao.
Morao sam da se zapitam da li mi Irv sada samo podilazi, kao to je Frojd
podilazio Nieu u Irvovoj bogatoj mati. (ak sam bacio pogled po kafeu
da vidim da li mogu da uoim neophodnu femme fatale.) Ta zbunjenost
je bila pojaana Irvovim iskrenim oduevljenjem to sam mu poklonio
Filozofiju i psihijatriju (Schramme & Thome 2004), koja izmeu ostalog
sadri i moj esej Tako je govorio Setembrini, inspirisan podjednako Nieom
i Tomasom Manom. Da li se iko do sada usudio da psihoanalizi podvr-
gne Mana? Jednom frojdovcu bi to bio poslovini praznik pored Erosa i
Tanatosa koji se zajedno pojavljuju iz svake pore Smrti u Veneciji (Man
1912). Voleo bih da proitam jo jedan Jalomov roman o grupnoj terapiji
a da u grupi budu Nie, Man, Vagner i pengler. Svaki od ova etiri jahaa
apokalipse predviao je ili dijagnosticirao pad zapadne civilizacije. Na
njihovom tragu Irv i ja smo izmeu ostalih postali Nieovi doktori za kul-
turu. Moda svi mi podilazimo jedan drugom, u cvetnom laniu inkar-
nacija, dok naa civilizacija meseari ka onome to je Man (1924) nazvao
loim raspoloenjima groba.
I Irv i ja smo potomci ruskih Jevreja i obojica smo bia prosvetiteljstva
i obojica smo zapanjeni postmodernim naglim padom Zapada podstaknu-
tim amerikom neorimskom verzijom hleba i igara, naime nezdravom
hranom i smeem od kulture. Zato smo otkrili zajedniki autorski teren:
njegove knjige, poput mojih, imaju vie italaca u stranim izdanjima nego
u SAD. Sloili smo se da je razlog to to toliko zemalja zaostaje za SAD po
kulturnom padu. Bogata matrica intelektualne istorije, naune pismenosti i
filozofske tradicije koju i Irv i ja podrazumevamo i na koju se oslanjamo
u naim delima skoro da je nestala sa amerikog predela uma, koji je pre
e biti transformisan u predeo na Mesecu: bez vazduha, bez ivota i nego-
stoprimljiv prema biima koja razmiljaju.
Ranjeni iscelitelj iji je prototip satir Hiron pojavljuje se uvek iznova
u Jalomovim delima, a vodi poreklo od Junga (1989), prototipskog ranjenog
iscelitelja psihoterapeutske orijentacije. Jung je takoe video svoje pacijen-
te kao bia koje je ivot duhovno ranio i (zahvaljujui svom religioznom
vaspitanju) zamiljao je leenje kao duhovnu aktivnost. Ova zamisao mu
je dopustila da prevazie (ili da zamilja da prevazilazi) telesne kao i etike
FILOZOFSKA PRAKSA
granice, dotle da je imao seksualne odnose sa nekima od svojih pacijentki- 153

nja. Seksualni odnosi izmeu terapeuta i klijenta kao i generalno odnosi
izmeu doktora i pacijenta, svetenika i deaka iz hora predstavljaju tabu
u sferama profesije, vokacije, prava i etike podjednako, ali upravo zbog toga
to su tabu, oni se i deavaju zabrinjavajue esto. Jalomov roman Leei na
kauu, koji je u mom sluaju izmeu ostalog pospeio i pisanje ovog lan-
ka, plete mree pria upozorenja o seksualnim odnosima psihijatra i paci-
jenta, koje savetnici svake vrste ukljuujui i filozofe takoe treba da
shvate ozbiljno. Jung je uvrstio seks u svoj repertoar praksi leenja; dok ga
brojni ugledni psihoterapeuti strogo iskljuuju.17 Zato? Prvenstveno zato
to na kraju uvek povreuje a nikada ne pomae pacijentu. Ba kao to se
ne moe zamisliti nikakav kontekst u kojem je seks roditelja i deteta ikada
koristan za dete, kako nas Frojd podsea nomenklaturom pozajmljenom
iz Edipa, tako se ne moe zamisliti ni kontekst u kojem je seks terapeuta i
pacijenta koristan za pacijenta.
Jalom je osveavajue eklektian, te crpi materijal iz Frojda, Junga i
egzistencijalizma kako navodi i onako kako oni doprinose uveanju njego-
vih isceliteljskih vetina (koliko god bile upakovane kao nauke). Potpisao
mi je primerak svog udbenika iz egzistencijalistike psihijatrije i izrazio
interesovanje za moje filozofsko miljenje o njemu. Bio bi to izazovan
projekat vredan truda. Svaka terapeutska pozicija koja spaja tako sasvim
suprotstavljene linije metafizike pretpostavke mora biti duboko nekohe-
rentna, koliko god da je oigledno efikasna. Ovo kaem jer je moja filo-
zofska pozicija podjednako duboko nekoherentna, ak iako je oigledno
efikasna na svoj nain. Moja noetika kutija s alatom sadri dosta suprot-
stavljenih metafizikih pretpostavki, od kojih svaka moe biti od pomoi
odreenom klijentu odreenog dana. Ovo je Gruo Marksova kola meta-
fizike. Gruo je skovao sam njen moto: Ako vam se ne dopadaju moji
principi, imam ja druge. Generalno odobravam eklekticizam gde god ga
sretnem. On ponekad moe da bude nedosledan i u sutini ak nekohe-
rentan, ali to je siguran protivotrov za ideoloke i dogmatske i neurotine
sklonosti koje proganjaju ljudsku mentalnu aktivnost, bilo da je u pitanju
politika, religijska, psihoterapeutska ili filozofska dimenzija.
Svi Jalomovi fiktivni psihijatri koji oigledno uopte nisu fiktiv-
ni, ve tankim velom prekriveni portreti njega samog i njegovih kolega
jesu ranjeni iscelitelji. To je upravo razlog zbog kojeg nastavljaju sa svojim
beskrajnim analizama i analizama analiza, pod nadzorom viih analitiara
koji su i sami pod nadzorom jo viih i tako dalje na frojdovskom lancu
ishrane, dok ne stignemo na vrh i sretnemo se sa glavnim izvrnim ego-
ima kao to je Maral Strajder. Oni su na toliko visokoj poziciji da nema-
ju nikoga da analizira njihove analize analiza svih drugih analiza, drugim
17 Npr. videti Peck 1980.
154 reima nemaju nikoga da ih izlei ili da se pretvara da ih lei time to

privremeno ublaava njihove nervne/duhovne/egzistencijalne rane pro-
nicljivim tumaenjima ili razbijenim kontratransferima. Oni su na toliko
visokim pozicijama da njihova neleena egoistika zapaljenja ine od njih
plen za najvee predatore koji napadaju nezadovoljenu sujetu i neispunje-
nu ambiciju npr. za Pitere Makonde ovog sveta. Doktore, isceli sebe!
Pored ovih ranjenih iscelitelja, koji bez sumnje pomau mnogima ali
koji ostaju imuni na svoje lekove ako se ne otruju njima tu su i progo-
njeni, izopteni i izolovani iscelitelji. Frojd i Jung su iskusili progone razne
vrste, kao i Luter i Gandi, izmeu ostalih istorijskih linosti koje privla-
e posthumne psihoanalize analitiara koji pokazuju Eriksonov sindrom.
openhauerova ogorenost bila je nesumnjivo nusproizvod ne samo njego-
vog pronicljivog intelekta, ve i njegove izolovanosti i izoptenosti. Nie je
bio ak pronicljiviji i dublje izolovan, ali je iskoristio svoje nezavidne okol-
nosti kao veala sa kojih e konstruisati svog bermensch-a. Progonjeni
voa je takoe arhetip. Sreemo ga u svakom stoleu i kulturi i religiji.
Ispriao sam Irvu o Martinu Prehtelu, majanskom amanu ija je glava
ucenjena u Gvatemali i koji je prebegao u SAD i postao nju-ejd isce-
litelj-autor (Prechtel 2002). Izmeu redova sam ustvrdio, a verujem da je
Irv to priznao, da su progonjeni iscelitelji bili oni psihoterapeuti, filozofi,
lekari ili svetenici u poslednjoj analizi amani.
Irv i ja smo imali vremena da razmenimo poglede na prole sluaje-
ve i budue projekte. On pie jo jedno delo istorijsko-filozofske fikcije,
ovoga puta o Spinozi dostojnom kandidatu, velikom filozofu i progonje-
nom misliocu ako ne iscelitelju, preko koga Jalom moe da projektuje svoj
Eriksonov sindrom ak i dalje u prolost.
I naravno prepriao sam Irvu sluaj Kler i Dejsona i zatraio njegovo
profesionalno miljenje. Jalomov eklekticizam ga je spreio da odbaci sin-
hronicitet u startu, dok ga je profesionalizam podstakao da zakljui da je
desenzitizacija ne psihoterapija poeljniji pristup u leenju ofidiofobije.
Zatim sam mu pomenuo, usput, da iako mi se Kler navodno obratila ima-
jui na umu dva problema naime Dejsonove sinhronistike zmije i njeno
sumnjivo voenje sluaja imao sam blagi oseaj da je tu postojalo i neto
drugo, neki trei problem, verovatno neto linije, o emu je Kler zapravo
elela da popria ali nikada nije uspela da nane tu temu sa mnom.
Dobar instinkt, Lu, odgovorio je Irv s odobravanjem. Uvek postoji i
neto drugo.
I na toj apokrifnoj izjavi zasniva se konana distinkcija izmeu psiho-
terapije i filozofskog savetovanja. Ako zaista uvek postoji i neto drugo,
onda pacijent nikada nije zaista izleen, a kad smo kod toga, nije ni ranjeni
iscelitelj. Ako zaista uvek postoji i neto drugo, onda uvek postoji izgovor
za jo jednu seansu, jo jednu izjavu, jo jednu superviziju, jo jednu meta-
FILOZOFSKA PRAKSA
analizu, jo jedan upaljeni ego, jo jednu neutaivu ambiciju, jo jednog 155

prevaranta koji se predstavlja kao pacijent, jo jedan nereeni kontratran-
sfer, jo jedno krenje tabua. Ovo je u osnovi hobsovskog pogleda (a Frojd
je nehotino bio posveeni hobsovac): Tako smatram optom sklonou
oveanstva da trai mo posle moi, to prestaje samo sa smru. (Hobbes
1651)
To da je i te kako moglo postojati neto drugo u Klerinom slua-
ju nije predstavljalo, bar ne za mene, filozofsku priliku za generalizovanje
pojedinanog sluaja. Naprotiv, stekao sam reputaciju na kratkoronom
radu, zasnovanom na misiji pomaganja klijentima da postanu u veoj meri
filozofski samodovoljni za najkrae mogue vreme. Kada postoji filozofska
samodovoljnost, ili jo bolje spokojstvo, onda ne postoji nita drugo.
Pretpostavka o onom neem drugom teko da je egzistencijalisti-
ka, ako i jeste razumljivo eklektina. U svojim notornijim oblicima, ona
se manifestuje kao avgustinski prvobitni greh (koji zahteva nedeljno ispo-
vedanje), frojdovska neuroza (koja zahteva onoliko nedeljnih seansi koli-
ko pacijent moe da priuti), ili marksistiko prvobitno ugnjetavanje (koje
zahteva univerzalno agitovanje i revoluciju). Sve dok postoji uverenje da
uvek postoji neto drugo, uvek e biti neega drugog da garantuje
opstanak psihike patnje. Sve dok samoj sebi protivrena ideja o zdra-
vom egu vlada psihologijom, zajedno sa samoj sebi korisnom premisom
da je psihoterapija kraljevski put za njegovo odravanje, uvek e postoja-
ti neto drugo. Sve dok postoje analize analiza, uvek e postojati neto
drugo. Sve dok postoje ranjeni iscelitelji, uvek e postojati neto drugo. I
sve dok postoje progonjeni iscelitelji i odrazi Eriksonovog sindroma koji e
ih posthumno podvrgavati psihoanalizi, uvek e postojati neto drugo.
Izjanjavam se drugaije: nije uvek sluaj da uvek postoji neto drugo.
Ponekad ne postoji nita drugo. Kada se ego rastoi, ovek ne susree nita
drugo. Kada se oksimoronska premisa o zdravom egu odbaci, zajedno sa
podesnom pretpostavkom da psihoterapija ozdravljuje ego, ovek ne susre-
e nita drugo. Kada se odbaci i pretpostavka da dovoljno nadzora ini da
se ranjeni iscelitelj osea dobro, ovek ne susree ba nita drugo. Kada
iskusi to okeansko oseanje koje Frojd (1930) nije mogao da otkrije u
sebi, ovek ne susree zapravo nita drugo.18
Stara indijska filozofija je uzvieno sopstvo (atman) zamiljala kao
deo boanskog bia (Brahman).19 Ne postoji nita drugo. Stara grka filozo-
fija je zemaljsko sopstvo (duu, psihu) tumaila kao odvojeno od bogova,
te da mu stoga treba neto drugo. Avramove vere takoe zamiljaju duu
kao odvojenu od Boga, kao neto to iziskuje iskupljenje ili spasenje da bi
18 Freud 1930: Ne mogu da otkrijem ovo 'okeansko' oseanje u meni.
19 Npr. videti Bhagavad-Gitu i Upaniade.
156 se ponovo pridruilo boanskom biu te mu je stalno potrebno neto

drugo. Kako je zapadna civilizacija poela da odbacuje Boga i zamenjuje
religiju naukom, njeno sekularizovano i sve vie izolovano sopstvo posta-
lo je usamljeno i iluzorno mesto svesti, identiteta i svrhe himera osu-
ena da vue dvostruke nizove egzistencije i smrtnosti. Lieno kontakta
sa mistinim, svetim i boanskim, izolovano i upaljeno iluzorno sopstvo
ostavljeno je na egzistencijalnoj vetrometini. Beivotni (ponekad i rai-
njeni) svetenik je zamenjen psihijatrom, psihologom, psihoanalitiarem,
koji pokuavaju da izlee iluzorno sopstvo tako to e ga transformisati u
zdravi ego po cenu da ga osude na sizifovsko ono neto drugo. U
naem sadanjem dobu, jadni Sizif sada kotrlja svoj izuzetno nezdravi ego
uzbrdo, podnosei beskonanu terapiju razgovorom, i/ili dopunjava svoje
doze prozaka. Ali nedelju za nedeljom on je spreen da dostigne vrhunac
dobrostanja zahvaljujui prvom zakonu psihoanalize: Uvek postoji neto
drugo.
Ipak u starim istonoazijskim ontologijama taoizmu, konfuijan-
stvu i (kasnije) budizmu ne postoji ni dua ni Bog. Kao posledica toga
ne postoji nikakvo iluzorno sopstvo koje bi se potinilo onom neem
drugom pod izgovorom leenja. Umesto sopstva, due i boanskog bia,
postoji sunjata,20 samadhi21 i spokojstvo. Takoe ne postoji nita drugo.
im se odbaci ono neto drugo, gle uda, ne postoji nita drugo. A kada
ne postoji nita drugo, onda i samo onda se pojavljuje izvesnost da postoji
apsolutno sve drugo, uz mogui izuzetak neega drugog. Da li biste voleli
primer sluaja u kojem ne postoji nita drugo? U redu, evo ga.
Sa engleskog jezika prevela Bojana Aamovi
Literatura
Bhagavad-Gita. Prevod na engleski: Shri Purohit Swami. London: Faber & Faber, 1965.
[Bhagavad-Gita: pesma o boanstvu: odlomak iz Mahabharate, prevod Pavle Jevti,
Beograd: Grafos, Novi Sad: Budunost, 1978]
Ecclesiastes, u: The Holy Scriptures According to the Masoretic Text. Philadelphia: The Jewish
Publication Society of America, 1960. [Biblija ili celo Sveto pismo Staroga i Novoga zav-
20 Sunjata (sunyatta) se esto prevodi kao praznina, to je ne odreuje na

pravi nain. Taj termin je nuna posledica budistike doktrine zavisnog porekla. Svi
fenomeni nastaju i rastau se, a prostorno-vremenske manifestacije koje mi opaamo,
zamiljamo i obuhvatamo jezikom nemaju nikakvu trajnu sutinu to jest, one su
prazne, bez sutinskog ili nezavisnog bia. Ovo se odnosi i na ego, sopstvo i identi-
tet. Npr. videti Mitchell 2008.
21 Samadhi (samadhi) znai Prava koncentracija u meditativnoj praksi, koja
vodi doivljavanju sunjate i stvara spokojstvo. Npr. videti Mitchell 2008.

FILOZOFSKA PRAKSA
jeta, prevod ura Danii i Vuk Stef. Karadi, Beograd: Izdanje Britanskog i inostra- 157
nog biblijskog drutva, 1914]
Erikson, Erik (1958). Young Man Luther: A Study in Psychoanalysis and History. New York:
WW Norton & Co.
Erikson, Erik (1969). Gandhis Truth: On the Origins of Militant Non-Violence. New York: WW
Norton & Co.
Freud, Sigmund (1930). Civilization and Its Discontents. Prevod na engleski: James Strachey.
New York: WW Norton & Co, 1961. [Sigmund Frojd, Nelagodnost u kulturi, prevod
ore Bogievi, Beograd: Rad, 1988]
Hobbes, Thomas (1651). Leviathan. Cambridge: Cambridge University Press 1991. [Tomas
Hobs, Levijatan ili Materija, oblik i vlast drave crkvene i graanske, prevod Milivoje
Markovi, priredio Mihailo uri, Beograd: Kultura, 1961]
Jung, Carl (1972). Synchronicity: An Acausal Connecting Principle. Prevod na engleski: R.F.C.
Hull. London: Routledge & Kegan Paul. [Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza u
K. G. Jung, Duh i ivot, prevod Desa i Pavle Mileki, Novi Sad: Matica srpska, 1984]
Jung, Carl (1989). Memories, Dreams, Reflections. Priredila Aniela Jaffe, prevod na engleski
Richard i Claire Winston. New York: Vintage Books.
Lipton, Peter (1991). Inference to the Best Explanation. London: Routledge.
Mann, Thomas (1912). Death in Venice. Prevod na engleski: Michael Heim. New York:
HarperCollins, 2004. [Tomas Man, Smrt u Veneciji, prevod Anica Savi-Rebac, Strahinja
K. Kosti, Milo orevi, Novi Sad: Matica srpska, 1952]
Mann, Thomas (1924). The Magic Mountain. Prevod na engleski: John Woods. New York:
Vintage Books, 1996. [Tomas Man, arobni breg, prevod Milo orevi, Nikola
Polovina, Beograd: Prosveta, 1954]
Mappes, Thomas & DeGrazia, David (2006). Biomedical Ethics, 6th edition. New York: McGraw-
Hill.
Marinoff, Lou (2000). Mas Platon y menos Prozac. Barcelona: Ediciones B.
Marinoff, Lou (2003). Preguntale a Platon. Barcelona: Ediciones B.
Marinoff, Lou (2004). Thus Spake Settembrini: A Meta-Dialogue on Philosophy and Psychiatry,
u: Schramme & Thomes, 2749.
Mitchell, Donald (2008). Buddhism. New York: Oxford University Press
Peck, M. Scott (1980). The Road Less Travelled. New York: Simon & Schuster. [Skot M. Pek, Put
kojim se ree ide, prevod Milica Bai-Mujbegovi, ahzija Tursi, Zemun: Arion: V.
Trenkovski: S. ukovi, 1987]
Prechtel, Martin (2002). The Toe Bone and the Tooth. London: Thorsons
Schramme, Thomas & Thome, Johannes (eds. 2004). Philosophy and Psychiatry. Berlin: Walter
de Gruyter.
The Upanishads. Prevod na engleski: Eknath Easwaran. New Delhi: Penguin Books India, 1996.
[Upaniade, prevod Vojislav Despotov, Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada,
1988]
Yalom, Irvin (1980). Existential Psychotherapy. New York: Basic Books
Yalom, Irvin (1989). Love's Executioner. New York: HarperCollins [Irvin Jalom, Krvnik ljubavi i
ostale psihoterapeutske novele, prevod Marija Stamenkovi, Beograd: Plato, 2005]
Yalom, Irvin (1993). When Nietzsche Wept. New York: HarperCollins [Irvin Jalom, Kad je Nie
plakao, prevod Olivera ivanovi, Beograd: Plato, 2001]
Yalom, Irvin (1997). Lying on the Couch. New York: HarperCollins
Yalom, Irvin (2003). The Gift of Therapy. New York: HarperCollins [Irvin Jalom, ari psihoter-
apije: otvoreno pismo novoj generaciji terapeuta i njihovim klijentima, prevod Vasilija
Vasi, Novi Sad: Psihopolis institut, 2011]
Yalom, Irvin (2006). The Schopenhauer Cure. New York: HarperCollins [Irvin Jalom, Leenje
openhauerom, prevod Olivera ivanovi, Suzana Spasi, Beograd: Plato, 2007]
trei
Trei program
158 Prevoc
101:615.851
171/179:7/8
VONA FERI
UMETNOST I DOBAR IVOT: ULOGA KNJIEVNOSTI

I VIZUELNIH UMETNOSTI U FILOZOFSKOJ PRAKSI
Kakvu ulogu mogu igrati knjievnost i vizuelne umetnosti u filozofskoj praksi?

Ovaj lanak zastupa tezu da psiholoki pristupi umetnikoj terapiji ne prikazuju u
pravom svetlu brojne razliite naine na koje nam umetnost i knjievnost mogu
pomoi da razumemo i poboljamo poloaj ljudi. On daje pregled sedam vodeih
modela, koje predlae filozofska literatura, za razumevanje uloge koju humanistike
nauke mogu da igraju u filozofskom savetovanju i konsultovanju. Tih sedam mod-
ela su: predstavljaki, ekspresivni, fenomenoloki, narativni, razvojni, transforma-
tivni i revolucionarni. Obezbeen je materijal iz sluajeva da bi se ilustrovalo kako
su se ovi modeli pokazali korisnim u mom radu na savetovanju i konsultovanju.
Kljune rei: umetnika etika, filozofska praksa, filozofija i vizuelne umetnosti,
filozofija i knjievnost
Jer pitanje je, da li vei udeo u poduavanju ima izmatana slika

Poezije ili prikladna pouka Filozofije.
Ser Filip Sidni, Odbrana poezije
Uvod
Martin Hajdeger u jednom uticajnom eseju pod istim naslovom postavlja
problem: emu pesnici? (Heidegger, 1971). Naravno, to je davnanje pita-
nje, koje datira jo od stare rasprave izmeu filozofije i poezije koju je ini-
cirao Platon. Hajde da na poetku priznamo da poezija, i umetnost uopte,
ima unutranju vrednost; umetnost ne mora niemu da koristi. Meutim,
sada je nairoko prihvaeno da umetnosti svakako imaju spoljanju vred-
nost za psihoterapiju. Zaista, umetnika terapija je sada priznata profesija
sa svojom literaturom i studijskim programima. Ako je umetnost korisna u
psiholokom savetovanju, onda svakako filozofi treba da ispitaju da li ona
FILOZOFSKA PRAKSA
moe da bude podjednako korisna u filozofskoj praksi. Kako bi ovo veliko 159
pitanje sveo na proporcije koje je lake obraditi, ovaj rad e biti ogranien
na vie specijalizovano pitanje o tome kako knjievnost i vizuelne umetno-
sti mogu da budu korisne u seansama savetovanja ili konsultovanja koje se
usredsreuju na etike probleme.
Termin umetnika terapija, kako ga koriste psihoterapeuti, obino se
deli na dve kategorije. Prva se tie pravljenja umetnosti, gde se stvaranje
slike, poezije i slino smatra korisnim pri dijagnostikovanju ili leenju psi-
holokih poremeaja. Druga se tie korienja diskusija o umetnosti kao
naina reavanja takvih problema. Umetnika terapija se, u oba ova znae-
nja, sada koristi zajedno sa drugim oblicima takozvane komplementarne ili
medicine uma i tela i smatra se za neto to vodi zdravlju i izleenju; ovo
se ponekad naziva medicina umetnosti. Dok umetnika terapija, koja se
ponekad naziva ekspresivna umetnika terapija, obino koristi vie moda-
liteta, ona moe biti posveena odreenoj umetnosti; stoga postoji terapija
poezijom, terapija muzikom i tako dalje. Nae pitanje se ovde, dakle, tie
toga koje korisne uloge umetnika aktivnost ili diskusije o umetnosti mogu
da odigraju u filozofskoj praksi (Malchiodi, 1998).
Pod filozofskom praksom ovde emo jednostavno podrazumevati
korienje filozofskog metoda ili teorije u individualnom savetovanju, gru-
pnom pomaganju ili konsultovanju na nivou organizacija. Za razliku od
psihoterapije, filozofska praksa izbegava medicinski model; ona ne kree
od pretpostavke da sa klijentima zasigurno neto nije u redu. Ona je tera-
peutska samo u smislu da ponekad moe da ponudi da razrei, okona ili
rasvetli ivotne tekoe klijenata i time umanji njihove patnje, uznemire-
nost, zbunjenost i tako dalje. U nekim sluajevima, klijenti takoe mogu
imati psihijatrijske ili zdravstvene probleme koji imaju filozofske dimen-
zije. Ponekad, meutim, pojedinci, grupe ili organizacije biraju da istrae
filozofske koncepte i probleme koji su im intelektualno interesantni, nasu-
prot sluajevima kada su izvor ivotnih problema.
Za trenutne namere, termin etika bie korien da oznai i etiku pona-
anja i etiku vrline. Stoga etika pitanja obuhvataju normativna pitanja koja
ukljuuju probleme vezane za vrednosti, principe i vrline. U etika pitanja
koja se esto pojavljuju u praksi spadaju: koje ivotne ciljeve treba da oda-
berem? Kako da odluim ta je ispravno ili prava stvar koju ja treba da ura-
dim u ovim okolnostima? Koje vrline treba da pokaem da bih se izborila
sa ovim izazovima? Koje strategije treba da prate ove grupe ili institucije?
ta je vodea moralna vizija ove organizacije? Tako je problem koji ovde
treba istraiti to da li ekspresivne umetnosti mogu da imaju ikakvu filozof-
sku primenu u razreavanju ovakvih pitanja.
Ovaj lanak e dati pregled sedam vodeih modela, koje predlae filo-
zofska literatura, za razumevanje uloge koju umetnosti mogu da odigraju u
160 filozofskoj praksi uopte i u etikom savetovanju i konsultovanju, konkret-

no. Tih sedam modela su: predstavljaki, ekspresivni, fenomenoloki, nara-
tivni, razvojni, transformativni i revolucionarni. Poenta ovog lanka nije da
presudi u raspravi izmeu rivalskih tvrdnji ovih modela kako bi rasvetlio
nae razumevanje sutine umetnosti, ve pre da pokae kako svaki od ovih
modela slui da predloi razliite naine na koje umetnost moe da bude
podjednako korisna u radu na filozofskom savetovanju ili konsultovanju
kod drugih, kao to je bila korisna u mom radu. Vei deo mog trenutnog
rada, i materijal iz sluajeva zasnovan na takvom radu, ukljuuje osmilja-
vanje i sprovoenje filozofskih programa za specijalizovane grupe (prestu-
pnike i osoblje u kazneno-popravnim ustanovama, psihijatrijske pacijen-
te i pacijente obolele od kancera i neizleivih bolesti). Meutim, primene
umetnosti u ovim oblastima mogu se prilagoditi tako da izlaze u susret
potrebama klijenata u manje specijalizovanim oblastima filozofske prakse.
Umetnost kao predstavljanje

Teorija
Predstavljaka teorija umetnosti ima antiko poreklo. I Platon (u drugoj,
treoj i desetoj knjizi Drave) i Aristotel (u Poetici) slau se da je umet-
nost mimetika, podraavanje sveta. Barem je u Dravi Platon tvrdio da
umetnost podraava izgled i moe da bude sasvim fiktivna; dakle ona nije
izvor pravog znanja. Aristotel je izneo podjednako uvenu tvrdnju da su
umetnosti mimetike, mada se razlikuju po nainu svog podraavanja
(Aristotel, u: Fisher, 1993: 225). Poezija podraava ljudsku radnju, ne samo
ono to se desilo, ve i ono to se moglo desiti, tj. ono to je mogue jer je
verovatno ili nuno (str. 229). Stoga se tragika poezija tie univerzalija, te
za razliku od Platona, Aristotel smatra da je poezija izvor znanja. Konano,
oba filozofa se slau u tome da podraavanje budi emociju u posmatrau.
Za Platona emocionalni efekat umetnosti je lo: Poezija hrani i poji strasti
umesto da ih isuuje; ona im doputa da vladaju, mada ih treba kontrolisa-
ti (Fisher, 1993:. 223). Nasuprot tome, za Aristotela su emocionalni efek-
ti umetnosti dobri; poezija ukljuuje katarzu, proienje emocija, to pre
uveava nego to umanjuje racionalnost.
Noviji teoretiari se uglavnom slau oko toga da, mada predstavljanje
jeste vano u nekim oblastima umetnosti, ono nije ni neophodni ni dovolj-
ni uslov da bi se neto raunalo kao umetniko delo, kao i da podraavanje
ne moe zaista da objasni svako umetniko predstavljanje. Stoga su neke
predstavljake teorije naglasile ulogu nalikovanja ili iluzije u predstavlja-
nju, dok su druge istakle ulogu konvencije. Teoretiari su takoe nastavili
da se ne slau oko toga ta se predstavlja u umetnosti. Dok u ja psiho-
analitike teorije umetnosti razmatrati u okviru diskusije o ekspresivnim
FILOZOFSKA PRAKSA
teorijama umetnosti, one bi se takoe mogle obraivati kao jedna vrsta 161
predstavljake teorije, gde predstave simboliu sadraje individualno ili
kolektivno nesvesnog.
Konano, postmoderni teoretiari su dali radikalnu kritiku na raun
ak i mogunosti predstavljanja. an Bodrijar, na primer, smatra da bele-
i kraj predstavljanja, u umetnosti i filozofiji (Baudrillard, 1988; Kellner,
1989). Sve to je preostalo od antikog i modernog sveta su delii i, kae on:
Igranje sa deliima to je postmoderno (Kellner, 1989: 116). Moderni
teoretiari su pretpostavili da mediji i umetnost predstavljaju stvarnost;
nasuprot tome, Bodrijar tvrdi da oni ine hiper-realnost stvarniju od
stvarnog koja vodi onome to on naziva implozijom gde se mediji sada
nalaze u jedinstvenom maglovitom stanju ija se istina ne moe razabrati
(Kellner, 1989: 68). U postmodernom svetu nemogue je razlikovati pri-
zor od stvarnog. Simulakrumi (kopije predmeta ili dogaaja) gospoda-
re drutvenim ivotom i podrivaju sve tradicionalne dihotomije: subjekat/
objekat, izgled/stvarnost, umetnost/ivot, visoka umetnost/niska umetnost,
a objedinjavajui efekti reklamiranja neutraliu svu mogunost znaenja
(Kellner, 1989: 77). Pop-art je prvi pokret u umetnosti koji je najavio ovaj
novi poredak stvari. On objavljuje da umetnost nema nikakav privilegova-
ni pristup stvarnosti; umetnost je tek poigravanje znacima, znacima koji su
odseeni od svake veze sa stvarnim (Kellner, 1989: 109).
Praksa
Jasno je da Platonova negativna ocena umetnosti ima implicitni znaaj za
upotrebu umetnosti u filozofskom savetovanju. Neke umetnosti koje se
fokusiraju na pojave nekim klijentima zaista daju lana uverenja o stvar-
nom stanju stvari i bude one emocije koje su kontraproduktivne tako to
ohrabruju nelogino i antisocijalno razmiljanje i ponaanje. Dok su bez
sumnje Platon, kao i Andrea Dvorkin i Ketrin Makinon, sasvim pogreili u
vezi sa legitimnou cenzure, filozofskim savetnicima bi dobro doao savet
da uvide da umetnost reklamiranja, TV drama, popularna muzika zajedno
sa muzikim spotovima, gangsterski rep i pornografija zaista imaju znaa-
jan i veoma tetan uticaj na razmiljanje i sistem verovanja mnogih ljudi.
Jedan od naina da se pozabavi ovim efektima jeste da se takvi materi-
jali unesu pravo na seanse savetovanja. Grupe za koje su, po mom zaklju-
ku, takvi materijali naroito relevantni jesu grupe za ene, decu, adoles-
cente u popravnim domovima, seksualne prestupnike i zavisnike od droge.
esto zapoinjem grupnu seansu pokazivanjem slika ili putanjem dela
rep-pesme, a onda ih pitam koju poruku dobijaju od ove slike o enama,
roditeljima, policiji, ljubavi, seksu, alkoholu, uspehu, srei i slinom. Da li
je ta poruka istinita? Da li je to cela slika?
162 Implicitni znaaj aristotelovske teorije za filozofsko savetovanje moe

se ilustrovati povezivanjem sa fotografijom i pesmom koju koristim u svo-
jim seansama savetovanja sa pacijentima obolelim od kancera dojke da bih
pokrenula univerzalne probleme sa kojima se susreu svi takvi pacijenti.
Fotografija autorke Hele Ham prikazuje gornji deo tela nage ene sa ruka-
ma rairenim od tela, glave zabaene unazad, razdvojenih usana. Tamo
gde bi trebalo da bude desna dojka nalazi se oiljak izreckanih kontura.
Upitane ta vide na ovoj slici, pacijentkinje obolele od kancera dojke naj-
pre e odgovoriti da vide oiljak od mastektomije. Ali dok posmatraju, one
vide i vie: da li su ruke rairene u agoniji razapinjanja na krst, ili su irom
raskriljene od radosti? Ako je ovo prvo, u kom smislu su ene sa kancerom
dojke razapete na krst? Zbog bola? Ako je tako, kako um moe da trijum-
fuje nad bolom? Zbog izostajanja ranijeg istraivanja u rodno pristrasnom
sistemu zdravstvene zatite? Zbog neadekvatnog zdravstvenog osiguranja
za ene ije su plate i dalje ispod proseka? Zbog zagaenja ivotne sredi-
ne koje moe da objasni epidemiju kancera dojke kod mladih ena? Zbog
drutva koje definie ene na osnovu restriktivnih slika tela na kojima su
enska tela mesta spornih znaenja? I ta moe ena da uradi da pobedi
ove nepravde? Ili da li je glava zabaena unazad a ruke rairene od radosti,
ekstaze to je jo iva, to je jo lepa? Koje filozofije mogu da nas ohrabre
da prigrlimo sadanji trenutak? I ta su nezdrava shvatanja o telu koja spre-
avaju radosno prihvatanje naeg otelotvorenja? Prepoznavanjem univer-
zalnih pitanja, takva fotografija vodi pacijente obolele od kancera dojke da
ispitaju probleme koji su fundamentalni u pronalaenju puta do ispunje-
nog ivota za njih, uprkos oiljcima koje teka bolest ostavlja.
Zavrila bih seansu itanjem dirljive pesme Meri Oliver, Putovanje.
Grupa se podstie da istrai univerzalni problem voenja autentinog ivo-
ta u inat naoj smrtnosti (Oliver, 1992: 114). Pesma se zavrava tako to
vam naratorka eli da, uprkos glasovima koji vas vuku i preprekama posu-
tim po vaoj stazi, kroz umetnost pronaete:
novi glas
koji si polako prepoznala kao svoj,
koji ti je pravio drutvo
dok si koraala dublje i dublje
u svet
odluna da uradi
jedino to si mogla da uradi
odluna da spasi
jedini ivot koji si mogla da spasi
Meutim, u svom najboljem obliku filozofsko savetovanje je i umetnost i
moramo da pripazimo da ne koristimo ekspresivne umetnosti radi ukaziva-
nja na pouku i ukraavanja neke filozofske prie. Umetnost treba koristiti da
FILOZOFSKA PRAKSA
otvori nove filozofske perspektive. Platon je znao ovo i njegove divne slike 163
putovanja iz peine u Dravi i due kao vozaa dvokolica u Fedru mogu da
otvore nove perspektive za nae klijente. I kao to bismo grupu mogli da
pitamo ta za njih predstavlja peinu, mogli bismo takoe da pitamo da li
postoji izlaz iz peine za svakoga od nas. Ili, kako bi Bodrijar tvrdio, kada
pokuamo da se izvuemo iz peine, da li emo uvideti da je peina deo
Diznilenda koji postoji samo da bi nas obmanuo da poverujemo u velike
narative i da je svet napolju stvarniji?
Umetnost kao izraz
Teorija
Ekspresivna teorija umetnosti, poput predstavljake teorije, namerava da
predloi neophodne i dovoljne uslove da bi se neto posmatralo kao umet-
niko delo. Njeni nedostaci ovde ne treba da nas zanimaju jer je izraz vaan
u velikom delu umetnosti i stvaranju umetnosti, a ekspresivna dimenzija
umetnosti ukazuje na brojne njene upotrebe u filozofskom savetovanju.
Prepoznavanje ekspresivne funkcije umetnosti bilo je, naravno, sastav-
ni deo romantikih prikaza poezije. Vordsvort govori o poeziji kao o spon-
tanom izlivu snanih oseanja, govorei da ona vodi poreklo od emo-
cije koje se ovek prisea u miru (Wordsworth, 1800, str. 344). eli, kao i
svi romantiari, vidi poeziju kao izraz mate, ali u svojoj Odbrani poezije
on takoe naglaava ulogu saoseanja. On kae da velika tajna morala je
ljubav izlaenje iz nae sopstvene prirode, u saoseajnom poistoveiva-
nju sa drugima (Shelley, 1821). Stoga je poezija neophodna za moralnost:
pesnici su nepriznati zakonodavci sveta (Shelley, 1821: 435).
U svom tradicionalnom filozofskom obliku, ekspresivna teorija umet-
nosti smatra da umetnici, ili umetnika dela, izraavaju emocije ili stavo-
ve. Umetnost takoe moe da izrazi filozofsku viziju u veoma kompaktnoj
formi. Razumevanje naina na koji umetnost izraava emociju, meutim,
predstavlja neophodan preduslov za razumevanje razloga zbog kojeg bi
neko moda koristio umetnost, nasuprot filozofije, da izrazi filozofsku
temu.
Dva vodea predstavnika ekspresivne teorije umetnosti su Lav Tolstoj i
R. D. Kolingvud. Za Tolstoja izraz je prenoenje oseanja. Njegova verzija
onoga to se naziva teorija uzrone komunikacije dri da:
Umetnost je ljudska aktivnost koja se sastoji u tome da jedan ovek svesno,
putem spoljanjih znakova, predaje drugima oseanja koja je proiveo i da se
drugi ljudi inficiraju tim oseanjima i takoe ih doivljavaju.
(Tolstoy, 1985, u: Fisher, 1993: 326)
164 Bez sumnje, kao to su tvrdili kritiari, postoji umetnost i umetnika aktiv-
nost u kojima ne vai nijedna od Tolstojevih tvrdnji. Ekspresivna teori-
ja umetnosti zasigurno ima svoje potekoe. Neke od njih se obru oko
epistemolokih problema. Kako uopte moemo da utvrdimo ta umetnik
namerava i da li su namere umetnika zaista bitne? Druge se obru oko
konceptualnih zabuna koje se tiu ideje o inficiranju nekoga emocijom,
nasuprot predavanju ili prenoenju emocije, i oko pitanja o tome ta bi to
znailo za umetnika i publiku da doive istu emociju. Jasno je, meutim,
da je nekim ljudima teko da izraze ta misle ili kako se oseaju povodom
brojnih stvari. Stoga se moe pretpostaviti da ako je neko u stanju da izrazi
svoja oseanja, putem umetnikih predstava, ili povezivanjem sa odree-
nom pesmom ili slikom, postavljati im pitanja o emocionalnom znaaju
umetnikog dela moe da stvori nain pristupanja njihovim oseanjima
vezanim za razliite moralne kontroverze. Ovo vai bez obzira na to da li
je umetnik zaista nameravao da prenese emociju ili da li bi se umetniki
kritiar sloio da umetniko delo o kojem je re zaista izraava emociju
koja mu je pripisana.
Ako je Kolingvud u pravu, umetnik ne pokuava svesno da svoju umet-
nost odene u odreenu emociju, u svakom sluaju, jer:
Dok ovek ne izrazi svoju emociju, on jo ne zna ta je to emocija. in izraa-
vanja emocije je stoga istraivanje svojih emocija.
(Collingwood, 1958: 359)
I Kolingvud tvrdi: italac je umetnik podjednako kao i pisac. U nastavku
on kae:
Kada je Poup napisao da je posao pesnika da kae ono to smo svi mi osetili,
ali niko nije tako dobro izrazio, njegove rei moemo da protumaimo kao da
znae da razlika izmeu pesnika i njegove publike lei u injenici da, iako oboje
rade ba istu stvar, naime izraavaju odreenu emociju odreenim reima, pesnik
je ovek koji moe sam da rei problem izraavanja emocije, dok je publika moe
izraziti tek onda kada joj je pesnik pokazao kako on je jedinstven po svojoj
sposobnosti da preuzme inicijativu u izraavanju onoga to svi oseamo i svi
moemo da izrazimo.
Ovo istraivanje emocije od strane kako pesnika tako i itaoca ima znaaj-
ne posledice po moralnost, jer kao to kae Kolingvud:
Ovaj in upoznavanja sebe jeste in pretvaranja utisaka u ideju i time pretvaranja
sebe od puke psihe u svest. Upoznavanje svojih emocija jeste ovladavanje njima,
nametanje sebe kao njihovog gospodara. Osoba jo nije ula u ivot moralnosti,
ali je preduzela neophodni korak napred ka njemu.
FILOZOFSKA PRAKSA
Konano, Kolingvud, nagovetavajui moderne obrade strasti i emocija od 165

strane Roberta Solomona, Marte Nusbaum i drugih, odbija da otui emo-
ciju od intelekta:
Pesnik preobraa ljudsko iskustvo u poeziju ne tako to ga prvo preisti, isekavi
intelektualne elemente i sauvavi emocionalne, a onda izrazi ostatak: ve stapa-
jui misao u emociju: tako to misli na odreeni nain a onda izraava kakav je
oseaj misliti na taj nain.
Sve u svemu, ako je Kolingvud u pravu, stvaranje umetnosti moe da pomo-
gne klijentu da izrazi i definie svoje emocije, dok diskusije o umetnikom
delu mogu da pomognu klijentu ne samo da izrazi kakav je oseaj misliti
onako kako on misli, ve i da se povee sa drugima i time naini prvi korak
napred ka ivotu moralnosti.
Praksa
ta su praktine implikacije ekspresivne teorije umetnosti za filozofsko
savetovanje? Iznela bih tezu da poezija i vizuelne umetnosti mogu da poslu-
e kao efektni uvodi u filozofska pitanja ili ivopisni podsetnici na njih.
Knjievnost i vizuelne umetnosti su prepune primera. Kao to je to prepo-
znao Horacije, snane slike naih velikih umetnika esto su slike koje govo-
re i koje slue da izraze filozofske perspektive i da ih ureu u nae pamenje
bre nego filozofski argument. Umetnost i knjievnost obiluju primerima.
Ikonografija i motivi srednjovekovne katedrale, kao i sloena struktura
Danteove Boanstvene komedije, osmiljeni su tako da izraze hriansku
filozofiju. oserove Brane prie u Kenterberijskim priama ilustruju ideje
nebeske i zemaljske ljubavi, koje su predivno spojene u Zemljoposednikovoj
prii. Botieli izraava neoplatoniku viziju odnosa izmeu razuma i emo-
cije, uma i tela, na svojoj uvenoj slici Minerva i kentaur, a ova slika je
samo jedan primer onoga to je Edgar Vind nazivao paganskim misterija-
ma renesanse, primer umetnosti koja ilustruje filozofske teme.
Iste filozofske teme se uvek iznova javljaju u istoriji umetnosti i mogu
se iskoristiti da stimuliu filozofski dijalog. uveni Mikelanelovi robovi,
koji se bore da se oslobode iz svog mermernog zatvora, mogu se smatrati
preteama analognih tema kod Jejtsa. U pesmama za koje bih tvrdila da su
komplementarne, Jedrenje ka Vizantiji (sa slikama trajnosti i prolazno-
sti) i Meu kolskom decom (sa slikama toka i stalnosti) gde su plesa i
ples jedno imamo upeatljive slike istorijske dijalektike izmeu klasine i
romantine filozofije tela, sveta i umetnosti (Yeats, 1927: 886, 888).
Ponekad je umetnost korisna u filozofskom savetovanju zbog svoje
saetosti i jednostavnosti. Haiku-pesme su svakako zen-budistike vizije
poput dragulja, kao u pesmi o smrti japanskog pesnika, Banzana:
166 Zbogom
prolazim k'o sve to prolazi
rosa na travi.
(Banzan, [1730]1986: 143)
tavie, kako je uvideo ser Filip Sidni:
Filozof poduava, ali poduava nejasno, tako da ga samo uen moe razumeti;
to znai on poduava njih koji su ve podueni. Ali pesnik je hrana za nene
stomake, pesnik je zaista pravi popularni filozof, to Ezopove prie dobro doka-
zuju: ije lepe alegorije, sakrivajui se pod formalnim priama o zverima, ine da
mnogi poinju da opaaju zvuk vrline od ovih nemih govornika.
(Sidney, 1595: 90)
Svakako, neko kao to je pesnikinja Gvendolin Bruks, ili nekadanji novi-
nar Mumija Abu-Damal u svom klasinom zatvorskom delu Ropska oma-
mljenost (Slavery daze), mogu da poslue kao pravi popularni filozofi. U
pesmi Mi skroz kul, Bruks pie:
Mi skroz kul. Mi greh pevamo. Mi
kolu nemamo. Mi din tanjimo. Mi
Vee vrebamo. Mi u junu deziramo. Mi
Jae udaramo. Mi brzo umiremo.
(Brooks, 1963: 718)
Prihvatanjem ovog sjajno zbijenog izraza kul pomae maloletnicima u
mojim programima za zavisnike od droge da izraze svoje sopstveno kul
i uline strahove. Da iskoristim Kolingvudovu frazu, pomae im da ponu
da izraavaju kakav je oseaj razmiljati na odreeni nain, kakav je oseaj
misliti, kako je to izrazio zatvorenik iz jedne kaznene institucije, da nema
drugih opcija osim da pije i drogira se dok ne umre. Na slian nain,
Mumijino besno delo, napisano u zatvorskom bloku za osuenike na smrt,
koje optuuje dilere droge da su sauesnici u zaverama porobljavanja crne
Amerike, osporava ideje kula iz getoa glasom koji mladi zavisnici i dileri
mogu da razumeju.
Konano, kako smo naznaili u prethodnom delu, Aristotel, Frojd i
Jung su dali razloge za uverenje da umetniki izrazi i evociranje emocije
mogu da imaju psiholoko terapeutsko dejstvo. Ono to sam pokuala da
pokaem u ovom delu, meutim, jeste to da oni mogu da imaju i filozofsko
terapeutsko dejstvo. Putem umetnosti, klijenti ponekad mogu da pronau
sledee etiri koristi: da lake prepoznaju filozofske ideje i da na njih emo-
cionalno odgovore, da bolje razumeju sopstvene filozofije ivota, da bolje
saoseaju sa emocijama i filozofijama drugih i da bolje zamisle sopstvene
stavove i njihove posledice, u jukstapoziciji spram filozofskih alternativa.
Ovakvo razumevanje, empatija i mata takoe su kljuni za moralno rezo-
novanje i argument.
FILOZOFSKA PRAKSA
Umetnost kao tema za fenomenoloku analizu 167
Teorija
Fenomenologija i egzistencijalizam, iako nisu teorije umetnosti, svakako
su ukazale na uticajne naine razumevanja umetnosti i umetnike kreativ-
nosti, to moe da bude indikativno za filozofske praktiare. Veoma kratko
razmatranje metodologije Edmunda Huserla i naina na koji je Hajdeger
koristi u svom razmatranju poezije, ovde mora da bude dovoljno da nago-
vesti kako fenomenoloki pristupi umetnost mogu da budu prosvetljujui
u praksi.
Huserl je inicirao povik, koji je kasnije prihvatio Hajdeger: Ka samim
stvarima. Ono to je Huserl hteo da kae jeste da je zadatak filozofije da
opie prirodu predmeta onako kako se oni pojavljuju u svesti. Za Huserla,
fenomeni se saznaju intuitivno kao rezultat niza redukcija, koje odvajaju
fenomene od pretpostavki o predmetima. Ove redukcije, mada podseaju
na kartezijansku metodoloku sumnju, ne otkidaju sopstvo od sveta, ve
kako to kae Pjer Tevena:
ine da se svet (znaenje te rei) pojavi i otkrivaju sutinsku strukturu feno-
menoloke svesti, to je intencija. Redukcija modifikuje ovu intencionalnost:
umesto da se izgubi u svetu koji doivljava, svest se ponovo otkriva kao intencija,
to jest kao svest o znaenju.
(Thevenaz, 1962: 103)
Iz perspektive fenomenologije, umetnost se tie otkrivanja znaenja.
U Bitku i vremenu, Hajdeger se bavi pitanjem Sein-a (bitak), ali je
Dasein (ljudska svest) ono centralno a fenomenologija Dasein-a je herme-
neutika (Heidegger, 1962). Hajdegerov prikaz Dasein-ovog postojanja na
svetu je uveno delo fenomenolokog opisa. Meutim, do vremena poznog
Hajdegera, Sein vie nego Dasein predstavlja centralni deo njegovog dela.
U Poreklu umetnikog dela, Hajdeger pravi razliku izmeu istine kao
adequatio (podudaranja) i istine kao aletheia-e (raskrivanja) (Heidegger,
1971). Druga je fundamentalnija od prve. Ova ideja o istini koja se razot-
kriva fenomenolokom metodom, naravno, implicitno je data kod Huserla,
ali ovo razotkrivanje aletheia-e, ispostavlja se kod Hajdegera, odvija se na
istini na kojoj se nalazi Dasein. Aletheia, za razliku od adequatio, pred-
stavlja misteriju koja je navodno nedostupna tradicionalnoj filozofiji.
U kasnijim esejima u delu Poezija, jezik i misao, Hajdeger izgleda pred-
lae da je istina na kojoj se bitak razotkriva, umetnost. U nekim sluajevi-
ma, kao na jednoj od Van Gogovih slika cipela, ili u sluaju grkog hrama,
umetnost otelovljuje napetost izmeu sveta (sfere ljudske aktivnosti) i
zemlje (sfere neive stvari). Stoga je umetnost, koja ukljuuje i prikrivanje i
razotkrivanje, prostor dodira gde zemlja i svet otkrivaju istinu (Heidegger,
168 1971, str. 3344). Ovo otkrivanje ne treba razumeti kao mimezis, osim u
smislu da je umetnost reprodukcija opte sutine stvari (Heidegger, 1971,
str. 37). Ali umetnost nije statina jer umetnost je istina koja pokree sebe
na rad (Heidegger, 1971, str. 39) ili, drugim reima, umetnost je dakle
postajanje i dogaanje istine (Heidegger, 1971, str. 71). Ovo je naroito
oigledno u poeziji mada, kako tvrdi Hajdeger, sva umetnost, kao dopu-
tanje da se dogodi pojavljivanje istine onoga to jeste, kao takva jeste
sutinski poezija (Heidegger, 1971: 72). Hajdeger naglaava da nije samo
stvaranje, ve i ouvanje umetnosti poetino jer:
delo ima pravi efekat kao delo tek kada se odvojimo od uobiajene rutine i
uemo u ono to je razotkriveno delom, tako da navedemo samu nau prirodu
da zauzme stav u istini onoga to jeste.
(Heidegger, 1971: 7475)
Rekli smo dovoljno o Hajdegerovom tekom kasnijem radu na pokaziva-

nju kako znaaja stvaranja tako i potovanja umetnosti u filozofskoj prak-
si. Umetnosti su takoe znaajne i za etiku. Na jednom nivou, Hajdeger
jasno daje ontologiji i umetnostima prednost u odnosu na etiku. Kasnije,
meutim, on tvrdi da poezija ima prednost u okviru umetnosti jer uklju-
uje jezik. A jezik, ili barem autentini jezik, jeste poezija; stoga su poezija
i miljenje blisko zdrueni. Zaista, u svojim esejima o Helderlinu, ini se da
Hajdeger sugerie da poetizovana filozofija moe da vodi onoj vrsti milje-
nja koja je uskraena tradicionalnoj filozofiji, oslobaajui nas od kratko-
vidosti onog miljenja i jezika vezanog za tehnologiju. Dok se tradicional-
na filozofija okree oko istine kao adequatio, poezija nas otvara istini kao
aletheia-i, fundamentalnijem smislu istine. Stoga je etika pretpostavljena
ontologiji i umetnosti. Samo potpuno ljudsko postojanje zahteva (da upo-
trebim Helderlinovu frazu) da pesniki, stanuje ovek (Heidegger, 1971:
227).
Praksa
Na praktinom nivou, smatram da i umetnost lavirinta i umetnost man-
dale mogu da poslue kao nain da umetnost funkcionie kao istina koja
pokree sebe na rad za moje klijente. I jedna i druga ukljuuju krug, sim-
bol jedinstva, venosti, trajnosti i zatite. Proces ritualnog hodanja u krug,
osvetavanja prostora pravljenjem kruga oko njega, ima duhovni znaaj u
mnogim religijama (Jung, 1964: 266).
Jedan od najpoznatijih lavirinata nalazi se na podu katedrale u
artru. Tokom srednjeg veka, hodanje po njemu predstavljalo je duhovno
hodoae za one koji nisu mogli da putuju do Svete zemlje. Tradiciju u
Egiptu je pominjao Herodot (Jung, 1964) i, naravno, tu je poznata pria o
FILOZOFSKA PRAKSA
Minotaurovom lavirintu na Kritu. Tradicija se nastavila tokom renesanse 169

gde su lavirinti sluili kao amblemi i grbovi (Kern, 2000). U protekle dve
decenije, dogodilo se moderno oivljavanje ove duge tradicije; u bolnici
gde ja drim savetovanja imamo lavirint i mogunosti za njegovo korie-
nje su mnogobrojne. Ponekad ga koristim da bi grupa promenila fokus u
trenutku kada je nekoliko lanova dobilo razoaravajue bolnike vesti.
Zatraim od pacijenata iz grupe da paljivo razmisle o tome ta je ono to
ele da ostave iza sebe dok putuju ka sopstvenom centru. Zatraim od njih
da utvrde centar sopstvenog ivota i, poto dou do njega, ta je ono to
ele da vrate sa sobom da bi obogatili svoje svakodnevne ivote. Lavirinti
mogu da budu od platna i da se razvijaju za korienje na seansama korpo-
rativne obuke, takoe.
Klijenti se mogu ohrabriti i da naprave sopstvene mandale kao pomo
u usredsreenoj meditaciji. Za Junga, naravno, are unutar mandale bile su
simboli ljudske elje za psihikim jedinstvom, ali mandale se mogu upo-
trebiti u brojne svrhe. U jednoj vebi traim od uesnika u grupi da iseku i
naprave kola slika na mandali koju su napravili, to e simbolisati razliite
vrline za koje smatraju da su im potrebne da bi preiveli svoju zdravstve-
nu krizu. Na sledeoj seansi gledamo koja su filozofska pitanja isplivala na
povrinu u vezi sa ovim slikama i zapoinjemo dijalog o prirodi odreenih
vrlina.
Umetnost kao naracija

Teorija
Stav da prie, naroito romani, imaju odreenu vanost za moralnu filo-
zofiju je stari stav koji trenutno doivljava obnovu. Ulogu pria i roma-
na u moralnom obrazovanju naglaavali su mnogi, ukljuujui Alastera
Makintajera, 1981, Pola Rikera, 19851989, Martu Nusbaum, 1990, 1995,
1997, 2001, i Gerda Ahenbaha, 2001.
Makintajer tvrdi da je narativ kljuan i za aktivnost ljudi i za jedinstvo
sopstva. Razgovori i aktivnosti ljudi postaju razumljivi tek kad shvatimo
njihovo mesto u razliitim vrstama individualnih narativnih istorija, koje
se proteu od roenja do smrti. Ono to sopstvu daje jedinstvo jeste jedin-
stvo pripovesti otelovljene u jednom ivotu jer jedinstvo ljudskog ivota
je jedinstvo narativne potrage (MacIntyre, 1981: 203). Ta potraga je potra-
ga za dobrotom, a vrline nas odravaju u tom poduhvatu. Kako to shva-
ta Makintajer, potraga pojedinca za dobrotom uvek je istorijski smetena
unutar neke moralne tradicije u kojoj, navodno, postoji neka zajednika
ideja o dobroti.
170 Stoga su, za Makintajera, prie i mitologija u srcu stvari (MacIntyre,

1981: 201). One igraju kljunu ulogu u naem poduavanju vrlinama. Kako
kae Makintajer:
ovek je u svojim aktivnostima i praksi, kao i u svojim matanjima, sutinski
pripovedaka ivotinja. On sutinski nije, ali kroz istoriju postaje pripoveda
pria koje tee istini. Ali na pitanje: ta da radim?, mogu da odgovorim samo
ako odgovorim na prethodno pitanje: Koje prie ili kojih pria ja mislim da sam
deo?. Mi ulazimo u ljudsko drutvo, zapravo, sa jednim ili vie pripisanih likova
uloga za koje smo regrutovani i moramo da nauimo ta su one da bismo bili
u stanju da razumemo kako drugi reaguju na nas i kako se nae reakcije na njih
obino tumae. Upravo kroz sluanje pria deca ispravno ili pogreno naue
i ta je dete i ta je roditelj, kakva bi mogla biti ekipa likova u drami u kojoj su
roeni i kako funkcionie svet. Liite decu pria i ostavljate ih bez scenarija, da
budu uznemireni mucavci u svojim aktivnostima kao i u svojim reima.
(MacIntyre, 1981: 201)
Za razliku od Makintajera, Pol Riker naglaava odnos izmeu narativnog
vremena i etike. Riker tvrdi da postoje tri nivoa pripovesti. Na treem
nivou vidimo kako se pria sastavlja u celinu. Na ovom nivou razumevanje
vremena likova pokazuje nam poneto i o nama, kao vremenskim biima
koja uestvuju u zapletima i podzapletima, i o tome kako bismo mogli da
strukturiramo sopstvene ivote (Ricoeur, 1987). Ukratko, pripovedanje
nam predlae kako bismo mogli da ivimo.
Marta Nusbaum u delima Znanje ljubavi, Negovanje ovenosti, Poetska
pravda i Uzleti misli etiki znaaj pria, naroito romana, pripisuje injenici
da oni poduavaju nae emocije. Nusbaumova naglaava da emocije nisu
slepa dogaanja. Pre e biti da emocije imaju kognitivnu vrednost. One su
kljune za praktinu mudrost: za razumevanje vrednosti, odnos, pravde i
nas samih. Romani nam obezbeuju naine da podelimo svoja iskustva o
ovim stvarima. Knjievnost proiruje nae iskustvo:
nagonei nas da razmotrimo i osetimo ono to bi moda inae bilo i suvie
daleko za oseanje itav ivot je tumaenje: sve aktivnosti ukljuuju posmatra-
nje sveta kao neega tokom celog svog ivota mi smo, u neku ruku, stvaraoci
fikcije.
(Nussbaum, 1990: 47)
Ona takoe tvrdi da se odreene dimenzije ivota najbolje izraavaju jezi-
kom i formama narativnog likovnog umetnika jer, za razliku od proze, to
moe da uskomea nau simpatetiku matu. Dok je kod Nusbaumove
odbrana knjievnosti vezana za njen aristotelovski pogled na praktinu
mudrost, sam filozofski stav da je mata kljuna za moralno rezonovanje
moe se pronai mnogo ranije, u metaetici R. M. S. Hera (Hare, 1952: 94).
Meutim, Her za razliku od Nusbaumove umanjuje znaaj knjievno-
FILOZOFSKA PRAKSA
sti (Hare, 1952,: 181185). Zapravo, argument Nusbaumove da nas Volt 171
Vitman poduava u oblasti pravde predstavlja moderni ekvivalent elijeve
tvrdnje da su pesnici univerzalni zakonodavci sveta (Shelley, 1821: 435).
irei pogled na umetnost i naraciju jo dalje, Gerd Ahenbah, otac
moderne filozofske prakse, naglasio je znaaj pria za Lebensknnerschaft,
ivotnog uitelja, koji se pojavljuje u njegovom najnovijem delu (Achenbach,
2001). Putem uverljivog kontrasta izmeu oveka koji je tek vet u umet-
nosti ivljenja, nasuprot ivotnom uitelju, Ahenbah kae: Dok ekspert u
umetnosti ivljenja daje odgovor na pitanje ivota, ivotni uitelj trai pita-
nje na koje je ivot odgovor (Achenbach, 2001: 9). Ahenbah u nastavku
kae da on stavlja:
prie u centar svoje knjige o Lebensknnerschaft-u, jer je Lebensknnerschaft
uenik mudrosti i ono to Lebensknnerschaft ui jesu prie.
(Achenbach, 2001: 14)
Primer Lebensknnerschaft-a koji Ahenbah navodi jeste Sokrat, jer on
kae:
Sokratovi uenici su imali iskustvo, uz impresivni ivi primer videli su i iskusili
ta je Lebensknnerschaft, proiveli su ga sa njim i ovo nije prolo bez uinka
Sokrat je imao uticaja tako to je preobratio srca koja su pripremila um da usvoji
argumente na odgovarajui nain. Ono to je on rekao imalo je teinu jer nije
ostavljalo ljude neganutim. Ukratko, osoba je svedok stvari. I ovo vai ne samo
za njega ve za sva vodea ljudska bia (kako ih Jaspers naziva), za Konfuija, za
Budu, za nazarene, za Franju Asikog i za ostale kojima dugujemo ideju o tome ta
je mogue za ljudska bia, jer oni su bili ono to su govorili, jer nema potrebe
uzmicati od ove aluzije njihove rei su postale meso.
(Achenbach, 2001: 1314)
Prie su, dakle, kljune za obrazovanje ivotnih uitelja koji zatim, svojim
primerom, obrazuju nas. Narativ je, za Ahenbaha, jedno od najznaajnijih
orua filozofskog savetnika.
Praksa
Postoji mnogo filozofskih pria koje ja koristim u svom radu. Postoje broj-
ne zen-prie koje koristim da ilustrujem blagotvorne aspekte meditacije i
promiljenosti. Jedan dobro poznat primer je sledei:
Jedan uenjak je bio u poseti starom monahu. Monah je napunio uenjakovu
olju aja do vrha, ali je nastavio da sipa. Uenjak je konano uzviknuo: Puna
je. Vie nee ui! Kao i ova olja, rekao je monah, ti si prepun svojih miljenja.
Ne mogu ti pokazati put zena.
(de Schnet, 1994)
172 Kjerkegorove parabole su podjednako poune i svakako postoje veze izme-

u Hajdegerovih pogleda na poeziju i Kjerkegorove premise u Zavrnim
nenaunim postskriptumima da istina postoji samo u procesu postajanja,
u procesu sticanja (Oden, 1978: xii). Neke dimenzije istine mogu da budu
dostupne samo kroz takve prie i parabole.
Moje jedino iskustvo korienja nekog romana za filozofsko savetova-
nje jeste onda kada sam rezervisala roman Danijela Defoa, Mol Flanders, za
grupu zatvorenica. (Defoe, 1964). Na moje veliko iznenaenje, obrazova-
nije ene su itale velike delove romana drugima i sve su elele da o njemu
diskutuju u grupi. ene je veoma zabavilo Molino snano uveravanje da
se kaje, udrueno sa njenim podjednako estim tvrdnjama da je uradila to
to je uradila iz nude. Jo vie ih je zabavilo kada su saznale da roman
ima formu duhovne autobiografije (devetnaestovekovnog religijskog anra
u kojem grenik detaljno belei svoje grehove i iskreno se kaje) i kada su
poele da prepoznaju ironiju u tome to je Mol, iako je bila lopov i kurva,
bila podjednako ena plemenitog roda kao i one koje je elela da opo-
naa kao dete. Zahvaljujui Molinom ivotu neprekidne raznolikosti, mi
smo mogle da otvorimo celu temu o tome da li je razumno biti moralan u
nemoralnom svetu i ak su se i zatvorski policajci na dunosti ukljuili u
rasprave o legitimnosti Molinih izgovora.
Umetnost i moralni razvoj

Teorija
Jedna od najpoznatijih teorija moralnog razvoja vezuje se za Lorensa
Kolberga i ukazuje na to kako umetnost moe da vodi do moralnog razvo-
ja (Kohlberg, 1971). Ne moramo se ovde zadravati na kritici koju iznose
Kerol Giligan i drugi. Kolberg je tvrdio da postoje empirijski dokazi koji
pokazuju da postoje univerzalni ontogenetski trendovi ka razvoju moral-
nosti. Njegova teorija je osmiljena da ispravi nedostatke u prethodnim
teorijama (npr. psihoanalitikim teorijama, teorijama navike, teorije vr-
njakih grupa itd) koji nastaju zbog dva defekta: nedovoljne panje posve-
ene kognitivnim dimenzijama moralnog rezonovanja i neprepoznavanja
toga da ispitivanje moralnog razvoja pretpostavlja filozofski adekvatnu
koncepciju moralnosti, nasuprot bihevioralnoj koncepciji. On je naznaio
est faza kroz koje ljudi prolaze u moralnom razvoju i ustvrdio da svakoj
fazi odgovara kognitivna faza, da je redosled faza kulturno nepromenljiv i
da faze predstavljaju progresivno vie faze moralnog rezonovanja.
Kolberg eksplicitno odbacuje stavove koji dre da je moralni razvoj
rezultat poduavanja ili zrelosti. On takoe zastupa tezu da empirijske
FILOZOFSKA PRAKSA
studije nisu uspele da potvrde zakljuke psihoanalitikih kola; ne postoje 173

korelacije izmeu roditeljskih naina izlaenja na kraj sa dejim nagonima
i kasnijeg ponaanja i stavova. On umesto toga tvrdi da je moralni razvoj
primarno rezultat interakcije izmeu pojedinca i njegovog drutvenog
okruenja, gde je prihvatanje uloga od centralnog znaaja. Glavni faktori
uzajamno povezani sa razvojem principijelne moralnosti (Faza 6) jesu: inte-
ligencija, poznavanje pravila drutva, tendencija da se predviaju budui
dogaaji, sposobnost da se zadri usredsreena panja i konano sposob-
nost da se kontroliu nesocijalne fantazije i da se zadri samopotovanje.
Praksa
Predmet moralnog obrazovanja, naroito u vezi sa filozofijom za decu, kon-
troverzan je. Neke teorije naglaavaju vrline, dok se druge usredsreuju na
vrednosti ili principe. U programu koji je osmislio Metju Lipman sa koled-
a Montkler Stejt koriste se njegove prie da bi se istakli etiki problemi i
principi. Kolbergerova teorija i prie koje koriste dileme (npr. Hajncova
dilema) osnovne su za najefikasnije programe prevaspitavanja maloletnika.
Ukazala bih, meutim, da bi moralni edukatori trebalo da bolje iskoriste
poeziju i romane; iskljuiva upotreba izmiljenih pria ili dilema analogna
je korienju prepriane lektire umesto velikih dela.
Takoe bih ustvrdila, nasuprot onima koji smatraju da je nae shvatanje
i procena umetnosti uvek nezavisno od moralnih obzira, da neka dela jesu
velika umetnika dela zbog svoje suptilne moralne psihologije. ekspirova
drama Antonije i Kleopatra predstavlja jedan takav primer.
Na jednom nivou, nijedan komad nije manje moralistian po tonu nego
Antonije i Kleopatra, mada reenica: Ti me ui, o vrli Erosu, lestvice u
poslednjem inu i neoplatonika ikonografija sa Venerom i Marsom tokom
celog komada treba da nas upozore na postojanje platonikih tema koje
podseaju na Gozbu. Razmene replika izmeu Kleopatre i njenih pratilaca
u ranim inovima komada (1.2.1-82), zajedno sa Kleopatrinim preuzima-
njem maa s Filipija (2.4.19-24) (to ukazuje na njenu dvostruku seksualnu
prirodu), razotkrivaju Kleopatru kao zemaljsku Veneru, ije su elje vezane
za telo, pre nego za duu (1.2.1-82). Ovo je podvueno falikim slikama i
seksualnim igrama rei kod umiranja (4.15.18-21). Antonije je oznaen
kao Mars u Filonovom uvodnom govoru (1.1.1-10), u Kleopatrinim zapa-
anjima upuenim Karmijan (2.5.115-117) i u Kleopatrinom lamentu za
Antonijem (4.15.64-65) a u toku itavog komada Kleopatra mu naizme-
nino stavlja i skida oruje (1.5.18; 2.5.19-23; 4.5.5). Do zavretka koma-
da, meutim, mi vidimo iskupljujue penjanje lestvicama ljubavi. Antonije
odbacivanjem vatrene Nesove koulje (4.3.13) odbacuje svoj privremeni
identitet. Uenjem o ljubavi (Eros) i lepoti (Kleopatra), on postie van-
174 vremensku plemenitost due jer kae: Moja kraljica i Eros su me svojim
hrabrim primerom prevazili; zbog ovog primera, on moe da se uspe-
nje od privremene do besmrtne ljubavi, gde se due odmaraju na cveu
(4.14.50). On stie boansku lepotu koju hvali Kleopatra (4.14.97-99) koja
pripada svetu Bia (a ne prolaznom svetu Postajanja), izriui senkama
osudu punu (5.2.99). Njena ljubav za njegovu besmrtnu lepotu zatim tran-
sformie Kleopatru; ona porie povezanost sa Izis i mesecom (tj. njenom
enstvenou i nestalnou) i odluuje da umre za ast (5.2.50-60). Ona
sebe oznaava kao transformisanu u nebesku Afroditu: Ja sam vatra i
vazduh, svoje druge elemente dajem niem ivotu (5.2.291-293) a njeno
delo je delo koje sluaj okiva i rezu stavlja na promenu (5.2.6). Konano,
Kleopatra umire sa zmijom na grudima priseajui se Alkibijadove tvrdnje
u Gozbi da ga je ujelo neto otrovnije od zmije, ujela Sokratova filozo-
fija, koja zvei kao guja (Symposium 21b).
Imajui u vidu neoplatonike slike i psihologiju komada ne udi to
on otelovljuje sve nivoe Kolbergove, dodue, platonike moderne teorije.
Antonije i Kleopatra (Rim i Egipat) u prvim inovima komada predstavlja-
ju one vrste hedonistike i relativistike etike orijentacije koju je Kolberg
poistovetio sa pretkonvencionalnim nivoom moralnog rezonovanja.
Antonijev povratak u Rim i brak sa Oktavijom koji sledi mogu se objasni-
ti rezonovanjem koje se vezuje za konvencionalni nivo; njegove radnje su
motivisane eljom da se prilagodi i da odri drutveni poredak. Nasuprot
tome, u zavrnom etvrtom i petom inu, Antonije i Kleopatra su motivisa-
ni moralnim principima koje oliava postkonvencionalni nivo.
Kako Kolberg tvrdi da izloenost viim fazama moralnog razvoja i pre-
uzimanje uloga predstavljaju najvee podsticaje moralnom razvoju, moglo
bi se ustvrditi, na Kolbergovim osnovama, da je izloenost velikoj litera-
turi jedan od najboljih podsticaja za moralni razvoj koji nam je dostupan.
Zaista, ja sam koristila Antonija i Kleopatru, Skerletno slovo i Bilija Bada u
malom pilot-programu za nastavnike da ilustrujem upravo ovu tvrdnju.
Umetnost kao preobraaj

Teorija
Rani Nie se izdvaja kao jedan od najstrastvenijih filozofa u odbrani
umetnosti. U Predgovoru za Riharda Vagnera, Nie kae: Ubeen sam da
umetnost predstavlja najvii zadatak i istinsku metafiziku aktivnost ovog
ivota (Kaufmann, 1992: 3). U prvom delu Roenja tragedije, Nie nam
govori da umetnosti ine ivot moguim i vrednim ivljenja jer jedino
kao estetski fenomen postojanje i svet su zauvek opravdani (Nietzsche, BT,
str. 52). Jednom kada se ovek zaista susretne sa stvarnou, kae Nie, on
FILOZOFSKA PRAKSA
posvuda vidi samo uas ili apsurdnost postojanja osea odvratnost 175
(Nietzsche, BT, 7: 60). Upravo u ovoj taki on susree spasonosnu milost
umetnosti:
umetnost prilazi kao spasonosna arobnica, strunjak za leenje. Samo ona
zna kako da ove odvratne misli o uasu ili apsurdnosti postojanja preokrene u
ideje sa kojima se moe iveti.
(BT 7: 60)
Umetnost se objanjava pojmovima njena dva osnovna impulsa: apolon-
skog (ija je paradigma skulptura) i dionizijskog (ija je paradigma muzi-
ka). Oni su takoe priroeni i oveku i prirodi. Prvi se poistoveuje sa sno-
vima, drugi sa opijenou (1), a Nie kae da oni izbijaju iz prirode bez
promiljanja ljudskog umetnika najpre kao snovi, onda kasnije kao opijena
stvarnost.
Apolonski se poistoveuje sa:
svim onim bezbrojnim iluzijama lepote kao pukih pojava koje u svakom tre-
nutku ine ivot vrednim ivljenja i podstiu elju da se nastavi iveti da bi se
iskusio sledei trenutak.
(BT, 25: 143)
Dionizijski se poistoveuje sa:
Samim praiskonskim biem, koje osea divlju elju za postojanjem i radost u
postojanju; borba, bol, unitavanje fenomena sada nam se ine neophodnim.
(BT, 17: 104)
Umetnost, mada i apolonska i dionizijska, preobraava stvarnost. Apo-

lonsko je izraeno u slikama, ali one ne predstavljaju stvarnost; one su pre-
lepe iluzije koje ine dodatak stvarnosti prirode, postavljen pored nje radi
njenog prevazilaenja (BT, 24, str. 140). One su prijatne iluzije, koje ove-
ka zavode da nastavi da ivi (BT, 4, str. 145). Dionizijsko je nasuprot tome
izraeno u simbolima. Ono to je izraeno nije misao ili emocija pojedina-
nog umetnika ve pre, kako istie Rihard aht, simbolini izraz prirode
fundamentalne stvarnosti sa kojom se on poistoveuje (Schacht, 491).
Umetnost donosi izbavljenje, ne samo preobraavanjem sveta, ve pre-
obraavanjem umetnika. U sluaju dionizijskog oveka, on se u potpunosti
poistoveuje sa umetnou; kroz to iskustvo dionizijski ovek je zaista za
jedan kratak trenutak samo praiskonsko bie (BT, 16, Kaufmann, 1992:
109). U sluaju apolonskog oveka, umetnik premauje svet i odvaja se od
njega tako da se njegova svest preobraava; mi smo apsorbovani u istu
kontemplaciju slika (BT, 3: 109). U preobraavajuem ogledalu tragedi-
je, naravno, dionizijsko i apolonsko su stopljeni tako da strava i uas stvar-
nog sveta postaju preobraeni u uzvieno i velianstveno.
176 Praksa
Nieov prikaz umetnosti kao agensa preobraaja moe da poslui kao zna-
ajan model za korienje umetnosti u filozofskom savetovanju. Mogli
bismo otpoeti sasvim jednostavno tako to emo nae klijente pitati kako
im se svet promenio kada su stvorili ili bili u kontaktu sa odreenim umet-
nikim delom. Ili bismo mogli otpoeti tako to emo ih pitati kako su se
oni, ili njihova uverenja o sebi ili svetu, promenili od izloenosti odree-
nom umetnikom delu.
U radu sa populacijom mukih zatvorenika obino koristim odlomke
iz dela Dimija Santjaga Baka. Roen u Nju Meksiku, poreklom iz zajed-
nica ikano i Apai, Baka je nauio da ita u zatvoru. Nakon putanja iz
zatvora, postao je nagraivani pesnik i predava na Jejlu. Baka pie:
Pisanje je premostilo moj podeljeni ivot zatvorenika i slobodnog oveka. Pisao
sam o emocionalnom kasapljenju u zatvorima i o svojoj snanoj zahvalnosti za
poeziju
Pisao sam da sublimiram bol, iz mesta gde je sva nada nestala,
iz ludila to sam oteen previe, iz tiine ubistvenog besa. Pisao sam da osvetim
izdaje ivota, da proistim gorinu nepravde. Pisao sam sa dubokim jecajem
kobi u mojoj krvi, unezveren i zanemeo; iz neunitive ljubavi prema ivotu, da
potvrdim dah i smeh i trajnu nevinost stvari. Pisao sam onako kako sam plakao
i plesao i vodio ljubav.
(Baca, 1952: 106)
Sledei put kada se naa zatvorska grupa sastane, mukarci poinju da mi
donose pesme, eseje, crtee i stripove. Polako poinjem da vidim ljude
iznutra preobraene svojom umetnou i filozofskim pitanjima kojima se
njihova umetnost bavi.
Umetnost kao agens drutvene promene

Teorija
Od vremena nove kritike i preterivanja sovjetskog realizma, didakti-
ka umetnost i didaktika upotreba umetnosti bile su u velikoj nemilosti.
Meutim, elela bih da iznesem tezu da postoji dovoljno ostataka istine u
marksistikoj estetici da ukau na to kako ona moe da poslui kao kona-
ni model za razumevanje upotreba umetnosti u filozofskoj praksi.
Prvo, dok neki marksisti umetnost posmatraju prvenstveno kao super-
strukturu, veina pokuava da izbegne svaki jednostavni redukcionistiki
pristup umetnosti kao ideologiji; takav stav je preterano pojednostavljiva-
nje ak i Marksa i Engelsa. Dok cela Marksova estetika pretpostavlja da je
umetnost u izvesnom stepenu uslovljena odnosima u proizvodnji, klasnom
FILOZOFSKA PRAKSA
sveu i slinim, veina pravi razliku izmeu umetnosti i propagande. 177

Markuze, na primer, tvrdi da:
Radikalni kvaliteti umetnosti, odnosno njena osuda utvrene stvarnosti i pri-
zivanje lepe slike (schner Schein) osloboenja, utemeljene su upravo u dimen-
ziji gde umetnost prevazilazi svoju drutvenu odreenost i oslobaa se datog
univerzuma diskursa i ponaanja zadravajui svoje nadmono prisustvo. Time
umetnost stvara prostor u kojem podrivanje pravog iskustva do nivoa umetnosti
postaje mogue: svet oblikovan umetnou prepoznaje se kao stvarnost koja je
potisnuta i izobliena u datoj stvarnost.
(Marcuse, 1978: 550)
Drugo, revolucionarna snaga umetnosti ne zavisi od njenog prikazivanja
revolucionarnih tema i potinjenog proleterijata. Istina umetnosti, kae
Markuze, lei u njenoj moi da slomi monopol uspostavljene stvarnosti
(tj. onih koji su je uspostavili) da bi definisala ta je stvarno (Marcuse,
1978: 551). Neka umetnika dela, kao to je delo meksikih muralista, zai-
sta imaju otvoreno revolucionarne teme. Kod drugih, meutim, kako kae
Markuze, razmatrajui revolucionarni kvalitet Malarmeove poezije, estet-
ska forma otkriva tabuirane i potisnute dimenzije stvarnosti: aspekte oslo-
baanja (Marcuse, 1978: 551).
Tree, u marksizmu se direktno prepoznaje da su ljudski problemi, ta
god drugo da su, veinom politiki problemi. Prepoznavanje da je lino
politiko predstavlja, naravno, jednu od iskupljujuih vrlina feminizma.
Kako su ukazale pobornice socijalistikog feminizma, lini pristupi umet-
nosti od strane ena i manjina esto su uslovljeni stvarnostima njihovog
drutveno-ekonomskog stanja.
Kako sam istakla u drugim esejima o filozofskoj praksi, orua za obra-
du politike dimenzije problema ine jednu od prednosti filozofske prakse
nad psihologijom. Psihologizovanje drutvenih problema ide toliko dubo-
ko da je umetnost esto neophodna kao katalizator za okidanje prepozna-
vanja da problemi iz privatnog ivota mogu imati politike aspekte (npr.
pitanja o pravima ili pravdi) koje vredi istraiti.
Praksa
Tri primera treba da poslue da ilustruju kako model umetnosti kao agensa
drutvene promene moe biti koristan u praksi. Zakljuila sam da je pesma
Roberta Frosta Napolje napolje veoma korisna kao uvod u filozofska pitanja
vezana za rad. Na knjievnom nivou pesma govori o deaku koji testerie
drva elektrinom testerom. Deak sebi odsee ruku i pre nego to pomo
stigne, on umire. Na metaforikom nivou pesma ja malo remek-delo o
otuenom ivotu pod kapitalizmom. Deak je otuen od prirode, od svog
rada, od sebe, ak i od svojih roditelja, jer je njegova sestra, koja priprema
178 veeru, osoba kojoj se obraa dok umire. U gotovo svakoj korporativnoj
grupi, neko e zamiljeno poeti ponavljanjem sjajnih poslednjih stihova
pesme: A oni, budui da nisu mrtvi nastavili su svoj posao, i prokomen-
tarisati bezoseajnost uprave u sluaju otputanja radnika u korporaciji, to
je zapaanje koje otkriva koliko se moderni rad blisko poistoveuje sa indi-
vidualnim identitetom; biti otputen je esto analogno smrti.
Drugi primer je pesma afroamerike pesnikinje, Dorde Daglas
Donson, Srce jedne ene, koju koristim na saradnikim sastancima uni-
verzitetskih studenata koji prouavaju feministike filozofije i grup zatvo-
renica pred putanjem, u naem lokalnom zatvoru. Pesma zakljuuje da se
srce slama, slama, slama na reetkama koje mrve. Razmatrajui znaenje
pesme, ene iz obe grupe otkrivaju zajednitva unutar zatvora koji nae
drutvo gradi da bi ograniilo i otetilo ene.
Konano, moderirajui u enskim grupama, esto pokazujem rado-
ve ena iz svoje line kolekcije tekstila da bih stimulisala diskusiju o tome
kako su umetnosti koje se tradicionalno vezuju za ene bile marginalizo-
vane i posmatrane kao zanati. Jedan primer je izvrstan par izvezenih man-
etni koje je napravila jedna pripadnica etnike grupe Meo na Tajlandu,
koja je izbegla da je poalju u Bangkok u deju prostituciju zahvaljujui
svojoj vetini u radu sa iglom. Umetnost ove ene posluila je da probudi
druge da uvide neodlonu globalnu potrebu da se promeni struktura ivota
mnogih ena.
Zakljuci
U ovom radu zastupala sam tezu da umetnost moe da igra glavnu ulogu
u filozofskoj praksi, proirivanjem i dopunjavanjem tradicionalnih filozof-
skih metoda filozofskog dijaloga. tavie, kao to filozofska literatura moe
da ukae na naine na koje umetnost moe da obogati filozofsku praksu,
takoe bih ustvrdila da ona moe da obogati tradicionalna shvatanja umet-
nike terapije. Veim delom, savremena umetnika terapija je zasnovana
na psiholokoj teoriji i koristi se kao sredstvo dijagnostikovanja i leenja
psihopatologije. Ako su argumenti ovog rada tani, ovo znai da se umet-
nost nepravedno psihologizira i da se ograniava njena vrednost u razume-
vanju i poboljanju ljudskog poloaja.
FILOZOFSKA PRAKSA
Literatura 179
Achenbach, G. B. (2001). Philosophical Practice Open Up the Trace to Lebenskonnerschaft.
In: H. Herrestad, A. Holt, & H. Svare (Eds.), Philosophy in society. Oslo: Unipub
Foriag.
Aristotle. Poetics. In: J. A. Fischer (Ed.) (1993). Reflecting on Art. Mountain View, CA: Mayfield
Publishers.
Baca, J. S. (1952). Coming into Language. In: B. G. Chevigny (Ed.), Doing Time, 25 Years of
Prison Writing. New York: Arcade Publishing.
Banzan (1730). In: Y. Hoffman (Ed.) (1988). Japanese Death Poems. New York: Turtle Publishing.
(Original work published 1730).
Baudrillard, J. (1988). Title? In: M. Poster (Ed.), Selected Writings. Cambridge and Palo Alto:
Polity and Stanford University Press.
Brooks, G. (1963). We Real Cool. In: R. Barksdale, & K. Kinamon (Eds.), Black Writers of
America, a Comprehensive Anthology. New York: MacMillan.
Collingwood, R. G. (1938). The Principles of Art. In: J. A. Fischer (Ed.) (1993), Reflecting on
Art.
Defoe, D. (1964). Moll Flanders. New York: New American Library.
de Schnet, M. (1994). The Wisdom of Zen. New York: Abbeville Press.
Fisher, J. A. (1993). (Ed.). Reflecting on Art. Mountainview, CA: Mayfield Publishers.
Hare, R. S. M. (1952). The Language of Morals. Oxford: Oxford University Press.
Heidegger, M. (1962). Being and Time. In: J. Macquarrie & E. Robinson (Ed. & Trans.). New
York: Harper and Row.
Heidegger, M. (1971). Poetry, Language, Thought (A. Hofstadter, Trans.). New York: Harper and
Row.
Jung, C. (1964). Man and His Symbols. New York: Dell Publishing.
Kaufmann, W. (1992). (Ed. and translator). Basic Writings of Nietzsche. New York: Random
House.
Kellner, D. (1989). Jean Baudrillard, from Marxism to Postmodernism and Beyond. Stanford:
Stanford University Press.
Kern, H. (2000). Through the Labyrinth, Designs and Meanings over 5000 Years. Munich:
Prestel.
Kohlberg, L. (1971). From Is to Ought: How to Commit the Naturalistic Fallacy and Get Away
with It in the Study of Moral Development. In: T. Mischel (Ed.), Cognitive Development
and Epistemology. New York: Academic Press.
Maclntyre, A. (1981). After Virtue, a Study in Moral Theory. Notre Dame, IN: Notre Dame
Press.
Malchiodi, C. A. (1998). The Art Therapy Sourcebook. Lincolnwood, IL: NTCI Contemporary
Publishing Group.
Marcuse, H. (1978). The Aesthetic Dimension. In: S. D. Ross (Ed.), Art and Its Significance
(pp. 121,7577). Albany: State University of New York Press.
Nietzsche, F. (1992). Wagner and the Birth of Tragedy. In: Kauffman Walter (Ed.), Basic
Writings of Nietzsche. New York: Random House.
Nussbaum, M. (1990). Love's Knowledge, Essays on Philosophy and Literature. New York: Oxford
University Press.
Nussbaum, M. (1995). Poetic Justice, the Literary Imagination and Public Life. Boston: Becan
Press.
Nussbaum, M. (1997). Cultivating Humanity, a Classical Defense of Reform in Liberal Education.
Cambridge, MA: Cambridge University Press.
Nussbaum, M. (2001). Upheavals of Thought, the Intelligence of Emotions. Cambridge: Cambridge
University Press.
Oden, T. C. (1978). Parables of Kierkegaard. Princeton: Princeton University Press.
180 Oliver, M. (1992). New and Selected Poems. Boston: Beacon Press.
Plato (1993). Republic. In: J. A. Fischer (Ed.) (1993), Reflecting on An. Mountainview, CA:
Mayfield Publishing Company.
Ricoeur, P. (19851989). Time and Narrative (3 vols.). Chicago: University of Chicago Press.
Schacht, R. (1983). Nietzsche. London: Routledge and Keagan Paul.
Shakespeare, W. (1607). Antony and Cleopatra. In: D. Bevington (Ed.) (1951), The Complete
Works of Shakespeare. Glenview, Illinois: Scott Foresman and Company.
Shelley, P. B. (1821). A Defense of Poetry. In: W. J. Bates (Bd.), Criticism: The Major Texts .
New York: Harcourt Brace Jovanovich.
Sidney, Sir P. (1580). An Apology for Poetry. In: W. J. Bates (Ed.), Criticism: The Major Texts,
New York: Harcourt Brace Jovanovich Inc.
Thevenaz, P. (1962). What Is Phenomenology? In: J. M. Edie (Ed.), What Is Phenomenology.
Chicago: Quadrangle Books.
Tolstoy, L. (1960). What is Art? In: J. A. Fischer, Reflections of Art. Mountain View, CA:
Mayfield Publishing Company.
Prevod 181
101.8:615.851
171/179:615.851
ANDERS LINDSET
TA DRUGI KAE I O EMU ON(A) GOVORI
NEKE OSNOVE TEORIJE FILOZOFSKE PRAKSE1
Kada se sastanem sa svojim kolegom Tomom Andersenom sa Univerziteta

Tromso, on mi esto pria o svojim skoranjim razgovorima s pacijentima.2
Profesor Andersen je psihijatar, a ne filozof, ali njegove prie i njegov nain
rada naroito su zanimljivi za filozofskog praktiara.
Jednom mi je ispriao da ga je neki terapeut zamolio da porazgovara
sa maninim pacijentom psihijatrijske bolnice u Tromsou. Pacijent, mu-
karac u etrdesetim godinama, govori neprekidno i veoma glasno, tako da
je gotovo nemogue stupiti s njim u dijalog. Tom Andersen prepoznaje da
se u norvekoj bujici rei ovog pacijenta esto pominje engleska re space
(prostor). Posle nekog vremena Tom kae: pacijent, zamislivi se, prvi put
pravi kratku pauzu. Zatim kae da on re prostor povezuje s prostorom
za pregovaranje, s mogunou razmene, mogunou koju za njega pred-
stavlja Tom Andersen. Nakon to su to razjasnili to u isto vreme znai
razumevanje i susret poinje dijalog koji je veoma uznemirujui, ali, opet,
sasvim razumljiv.
Ova pria o kolegi sa psihijatrije moe donekle da osvetli filozofsku
praksu, jer ovaj moj kolega radi suprotno od onoga to bi uradila veina
1 Predavanje odrano na 5. meunarodnoj konferenciji o filozofskoj praksi,

Oksford, 2729. jul 1999. godine. Predavanje je prvi put proitano u verziji na nema-
kom jeziku na 9. godinjem skupu Meunarodnog drutva za filozofsku praksu u
Tibingenu, 2930. oktobra 1994. godine. Prevod sa nemakog Patrik Nojbauer. Ovo
predavanje je objavljeno u: T. Curnow (ed.), Thinking Through Dialogue. Essays on
Philosophy in Practice, str. 134136. Surrey: Practical Philosophy Press, 2001.
2 Profesor Andersen je neoekivano preminuo u maju 2007. godine.
182 ljudi koji se bave ljudskom patnjom. On polazi od mesta koje ga je dotaklo
ali koje on ne razume. On kree od neznanja, od dotaknutog nerazumeva-
nja, od zapitanosti. To je ono to obino ne radimo ako elimo da postigne-
mo neto ili ako elimo da utiemo na tok odreenih stvari. Veinu tera-
peuta bi, takoe, dotakla re prostor, ali bi ih dotakla na nelagodan nain
barem bi paljivo pokuali da izbegnu da govore o tome. Pomislili bi da
se ne rukovode svojim neznanjem, ve svojim znanjem. Pokuali bi to je
bolje mogue da ostanu na sigurnom, da se dre svojih teorija i terapeut-
skih iskustava koja ine objanjivim ono to nije razumljivo. Pokuali bi da
priu i ponaanje pacijenta usklade sa svojim psihijatrijskim ili psiholo-
kim predznanjem i intervenisali bi u skladu sa ovom osnovom znanja. Moj
kolega iz Tromsoa, meutim, ne intervenie, on pre vodi dijalog.
Tom Andersen je neobian psihijatar. Tokom proteklih godina pro-
slavio se irom sveta kao porodini terapeut, ali u isto vreme on pokuava
da radikalno raskrsti s navikama i modelima razmiljanja u psihijatriji i
psihoterapiji. On kae: Uobiajeno je da pacijenti govore samo onda kada
terapeut eli da govore i da govore samo o onome o emu terapeut misli
da je za njih dobro da govore. Meutim, ono to ja hou jeste da pacijenti
govore samo onda kada oni sami ele da govore i da govore samo o onome
o emu oni ele da govore. Za njega je ovo jedini nain da se doe do
istinskog dijaloga, umesto samo do terapeutskog razgovora. On ozbilj-
no tvrdi da to to radi uopte ne treba da se naziva terapijom, jer on
ne tvrdi da poseduje sigurno znanje o ivotu pacijenta zahvaljujui kojem
bi mogao da prui terapiju, tj. da lei njega ili nju. Ono to ga je pro-
slavilo irom sveta jeste dijaloki koncept pod nazivom tim za refleksiju
(reflecting team), koji omoguava da se prie svih lanova porodice uju i
sagledaju na razliite naine (cf. Andersen, 1990). Problem koji on, narav-
no, ne moe da izbegne sastoji se u tome da se njegov koncept shvata kao
terapeutski metod.
Pozajmiu jo jedan izvetaj od Toma Andersena, veoma kratak ali
pouan. Na jednom institutu za porodinu terapiju u SAD on razgovara
sa enom od trideset godina; dijalog je snimljen. Ona govori o tome da
su u njenoj porodici nezavisnost i samostalnost vrednosti koje se piu
velikim slovima. Kad god izgovori re nezavisnost, ta re je oigledno
pogodi, a Tom Andersen shvata da, takoe, pogaa i njega, a da ne moe
da kae ta osea i ta ga to dotie. Dijalog se nastavlja, ali Tom Andersen
eli da se vrati na ovu nezavisnost. On pominje da ona koristi taj termin;
ona to priznaje, ali, istovremeno, prelazi na neto drugo. Tom zatim pita:
zagleda se u tu re nezavisnost i ta vidi? ena se zavaljuje u svoju
stolicu, nekoliko suza joj kree niz obraz i poinje da odgovara.
Ova kratka epizoda pokazuje, moda ak jasnije nego prva, kojoj vrsti
hermeneutikog principa Tom Andersen stremi. Ja to nazivam prin-
FILOZOFSKA PRAKSA
cipom doputanja da vas vodi dotaknuto neznanje, ili krae: principom 183
dotaknutog neznanja. Ovaj princip podrazumeva spremnost da se ne zna,
otvorenost za injenicu da bi drugi mogao da kae neto to ne razumemo
ali elimo da razumemo jer oseamo da nas se to tie i da bi moglo da
bude vano ili ak kljuno. Re je o osnovnom principu hermeneutike, jer
itanje jednog teksta obino podrazumeva oekivanje da bi nam taj tekst
mogao rei neto novo ili zanimljivo. Mislim da ovo zvui sasvim oigled-
no. Meutim, ne treba misliti da se ovaj princip dotaknutog neznanja pri-
menjuje na oigledan nain. Po pravilu, mi vie volimo da znamo nego da
ne znamo, elimo da razumemo, da shvatimo, da znamo u emu je stvar,
da dobijemo odgovor. Zato svoje znanje koristimo ishitreno. Pitanje u svo-
joj otvorenosti jedva da je na stolu, a mi ve mislimo da imamo odgovor.
To je naroito sluaj kada je pitanje samo implicitno, kad nije izgovoreno
naglas ve samo prisutno u obliku dotaknutog neznanja. Ako je implicit-
no pitanje dato u pisanom tekstu, moemo iznova da proitamo pasus i
zapitamo se ta nas to dotie, ta ostavlja znak pitanja. Meutim, u govoru
moda postoji re koja dotie, ali teko da imamo vremena da na trenu-
tak zastanemo i da je osetimo. Kako bi bilo lako objasniti ovoj eni znaaj
nezavisnosti, rekli bismo. Ili bismo, kao Evropljani, moda izneli neke kri-
tike primedbe na raun amerikog ideala nezavisnosti. Ili bismo moda,
takorei terapeutski, mogli da posumnjamo da ova ena ima problema s
nezavisnou. U svakom sluaju, verovatno bismo uplovili u sigurnu luku
sopstvenog predrazumevanja i tako izbegli pribliavanje diskursu Drugog,
ako ga ak ne bismo izbegli u potpunosti.
Sluanje Drugog je hermeneutiki (i etiki) izazov. I vie od sluanja,
razumevanje Drugog je izazov koji bismo mogli nazvati i hermeneutikim,
ili takoe fenomenolokim, ili jednostavno filozofskim. Smatram da je ovaj
dvostruki izazov sluanja i razumevanja osnovni izazov za svakog filozof-
skog praktiara. eleo bih da pokuam da objasnim ta taj izazov znai i
zato u se pozvati na hermeneutiku Pola Rikera.
Riker u svojoj hermeneutici pravi razliku izmeu prvog, naivnog ita-
nja teksta i drugog, kritikog itanja. Prvo itanje odgovara normalnom
dijalogu izmeu ljudskih bia utoliko to italac direktno shvata (ili ne
shvata) ta mu tekst govori, kao to mi direktno shvatamo (ili ne shvatamo)
ta nam govori partner u dijalogu. Izmeu ovog prvog, direktnog itanja,
i drugog, kritikog itanja, mora da postoji strukturalna analiza kljunih
termina i tema iz teksta. Ovu analizu, meutim, ne treba shvatati suvie
strukturalistiki, kao analizu elemenata koji nose znaenje i samo su pove-
zani jedan s drugim, kao analizu unutranjih elemenata lingvistikog siste-
ma (kao to su foneme ili morfeme). Strukturalne elemente teksta moe-
te pronai samo ako dopustite da vas vodi intuicija. Gde se tekst obraa
nama? Koji su termini i koje teme relevantni za nas? Ve prvo itanje teksta
184 mora se stoga otvoriti za svet teksta. Mora se voditi mojim terminima
reeno principom dotaknutog neznanja (jer vas samo svet teksta moe
dotai). Stoga strukturalna analiza mora da dobije iz teksta neto to prvo
itanje ve osea i prepoznaje, ali jo istinski ne vidi i ne razume. Posle
strukturalne analize mogue je drugo, kritiko itanje teksta. Ono ne samo
da uje ono to tekst kae, nego i razumeva ono o emu on govori. Riker
(Ricoeur, 1976: 87f) pie:
Poput govora, tekst nije sistem zatvoren u sebe. Prema strukturalistima, tekst i
govor su dijahroni dogaaji sinhronog lingvistikog sistema. Pre kaemo da tekst
i govor pripadaju diskursu ivota. Oni su dogaaji diskursa.
Riker istie da ne treba misliti kao to biste, moda, bili skloni da mislite
da je tekst fiksiranje prethodnog govora. Ne moramo prvo da izgovorimo
ono to mislimo, moemo to odmah da zapiemo. Tekst je fiksirani dis-
kurs, ali diskurs ne mora da ide do govora da bi doao do pisanja (i kasnije
itanja).
Ali ovo ukazuje na sledee: i govor i tekst su izrazi diskursa koji, da bi
doli na svet, moraju, takorei, da prou kroz govornika i kroz pisca. Skloni
smo tome da mislimo da kad govorimo izraavamo sopstvene namere i
misli. I dalje: da je pisanje jednostavno zapisivanje onoga to bismo, inae,
mogli da izgovorimo. Da je ovo subjektivistiko odavanje shvatamo najja-
snije u pisanju. Ako govorimo, ne moramo neizostavno da shvatamo da smo
vezani za unutranju logiku diskursa, da moramo da pratimo ovu logiku da
bismo svom govoru uopte dali znaenje. U pisanju, mi pre shvatimo da ne
moemo da piemo ono to hoemo, ako neemo da u isto vreme piemo
ono to moemo. Diskurs koji kroz nas pronalazi svoj govor ili pisani tekst
postavlja pred nas zahtev. Ako ne sluamo ovaj zahtev, nedoslednosti i neu-
ravnoteenost pisanog diskursa vidljivije su nego u govornom diskursu. U
svakom sluaju, to vai za predmet govorenja koji nije mnogo udaljen od
svog govora.
Ova razmatranja pokazuju sledee: govor ne prethodi tekstu, pre je
obrnuto: govor izraava tekst za koji je vezan i usled kojeg moe i da ne
uspe. Ovaj tekst, tekst koji je implicitan u govorenju, ne privlai uvek nau
panju, jer govorenje nije jednostavno govorenje proisteklo iz logosa dis-
kursa, ve je prvenstveno delanje. Kod govorenja mi smo baeni na delanje
koje je toliko upleteno u interese da gubimo smirenost i distancu koje su
nam potrebne da bismo razmiljali o onome o emu govorimo. Govor je
nagovaranje pre nego ubeivanje. Naroito usled snane senzualnosti govo-
renja izraene kroz artikulaciju, intonaciju i ritam, kroz gestove i ekspre-
siju, kroz nagovetaje senzualnih stvari razumevanje je prisiljeno na date
staze. To mora da bude tako i kao takvo nije loe. Problem je, meutim,
neuspeh diskursa. Nije neuspeh delanja osnovni problem ivota, ve pre
neuspeh diskursa koji trai svoj izraz u svakom pojedinanom ivotu.
FILOZOFSKA PRAKSA
Govorio sam o dvostrukom izazovu sluanja i razumevanja s kojim se 185

suoava filozofski praktiar. Sledei Rikera, moemo da budemo precizniji:
izazovno je sluati kao i razumeti ono o emu Drugi pria. Videli smo da
sadraj govora moe da nestane u delatnoj komunikaciji tako da su potreb-
ni posebni napori da se sadraj razjasni.
Tako moe da bude od pomoi da se o ovom izazovu razmilja u dva
koraka, ak i ako se u okviru prakse on ne sprovodi uvek u dva jasno odvo-
jena koraka. Prvi korak, sluanje, predstavlja hermeneutiki i etiki izazov.
Drugi korak, razumevanje, jeste stvarni filozofski izazov, ali samo ako ne
pokuate da izbegnete prvi korak.
Prvi korak je sluanje diskursa Drugog. Ovo sluanje zahteva nau
spremnost da budemo dotaknuti pre nego to razumemo. Prebrzo razu-
mevanje spreava iskreno sluanje. Jedan razlog za ovu prepreku su ogra-
nienja i interesi delatnog ivota (prethodno pomenuto), koji zahtevaju
angaovanje pre nego otvorenu osetljivost. Ovaj razlog, meutim, nije naj-
vaniji. Kljuna prepreka za sluanje jeste skrivena javna dimenzija govora.
Govor otvara jedan svet, ali ne stavlja pod znak pitanja smo ovo otvaranje.
To ostaje perspektiva koja je oigledna sama po sebi. Otvaranje ima skrive-
nu javnu dimenziju, jer se kao perspektiva stvarnosti jednostavno rauna
kao istinito, a da se ne sagledava kao takvo. Kao skrivena javna dimenzija,
ono moe da bude stvarna prepreka za otvoreno sluanje. To vidimo, na
primer, u sluaju Amerikanke s kojom razgovara Tom Andersen. Ona je
spreena da uje ta nezavisnost znai za nju. Uz jezik porodice ne ide to
da se kae da nezavisnost oznaava samou. Ovaj jezik, prilino uobiajen
ne samo u ovoj porodici ve u celoj Americi, predstavlja skrivenu javnu
dimenziju koja ne doputa da se nezavisnost povee s nedostatkom kao to
je samoa. Stoga je potrebna otvorenost Drugog, dijalokog partnera, da bi
se ponovo uspostavilo pravo diskurzivne mogunosti koje je do sada bilo
iskljueno. To to takve prepreke postoje prepreke koje ne doputaju legi-
timnim i moda ak oslobaajuim diskurzivnim mogunostima da uu u
diskurs predstavlja pozadinu u odnosu na koju treba razumeti Rikerovu
hermeneutiku sumnje, koju je razradio u svojoj knjizi o Frojdu (Ricoeur,
1970).
To to javni diskurs iskljuuje diskurzivne mogunosti ukazuje na nje-
govu potrebu da zatiti sebe. ta je to to se mora zatititi i ta je prava
opasnost? Doputam sebi da ukratko odgovorim na ova pitanja: kao ljud-
ska bia moramo da zatitimo sebe od doivljaja sopstvene ranjivosti. Radi
zatite izgradili smo javni diskurs kao barijeru. Zahvaljujui drutvenim
konvencijama, obiajima i tradiciji, standardima i ulogama ne doivlja-
vamo previe to da zavisimo od drugih ljudskih bia. Ne doivljavamo to
koliko svoj ivot poveravamo Drugom u svakoj vezi (up. Lgstrup, 1997;
Lindseth, 2005: 3343). Sve dok se drimo drutvenih pravila, moemo da
186 oekujemo da se ono to proizvedemo prihvata. Ali u nekim situacijama ne

moemo izbei da doivimo svoju ljudsku ranjivost. Ne moemo u detinj-
stvu, jer u to vreme jo nismo nauili drutvena pravila. Ne moemo u lju-
bavi, jer tada ceo svoj poveravamo Drugom. Ne moemo ni u bolesti, jer
tada nismo samo ranjivi ve i ranjeni.
Filozofska praksa je situacija u kojoj posetilac stavlja neto od svog
ivota i to ne samo mali deo u ruke savetnika. Zbog toga je sluanje
diskursa posetioca etiki zahtev koji se postavlja pred savetnika. To je etiki
kao i hermeneutiki zahtev, jer ako ne sluate ono to vam posetilac pove-
rava, vi takoe ne ujete ono to treba razumeti (Nerheim, 1991: 102).
Tom Andersen voli da kae da sve to eli jeste da vodi normalne dija-
loge. Kad razgovara s pacijentima i klijentima, ne eli da prua terapiju ve
samo da vodi normalne dijaloge. Ovakva izjava psihijatra, naravno, pred-
stavlja provokaciju za druge psihijatre provokaciju za koju, priznajem,
imam razumevanja. Ako bi filozofski praktiar tvrdio da on takoe ne bi
radio nita drugo do vodio normalne dijaloge, i to bi bila provokacija ali
provokacija za koju bih imao manje razumevanja, jer je filozofska praksa
neto drugo, a ne samo normalan dijalog. Da nije nita drugo, bio bi to kraj
filozofske prakse kao to bi bio i kraj filozofije ako bi filozofski dijalog
bio samo obian dijalog ili ako bi filozofsko miljenje bilo samo obino
miljenje.
Ako paljivije posmatramo praksu Toma Andersena, videemo da on
ne vodi samo obine dijaloge. Njegovo hvaljenje obinog i normalnog je
preskromna izjava (kojima je sklon). Sledei princip dotaknutog nezna-
nja, on poseduje visoku spremnost da slua o emu Drugi govori i stoga
ispunjava prvi deo izazova s kojim se filozofski praktiar sree. Meutim,
drugi deo, razumevanje koje ide dalje od sluanja, on ne ispunjava. Na pri-
mer, on nije spreman da diskutuje o temi nezavisnosti tokom razgovora sa
Amerikankom. On ne pokuava da objasni dijalektiku nezavisnosti i zavi-
snosti, ili neto slino. On nije filozofski praktiar, jer njegov cilj nije da na
diskurzivan nain razjasni ono o emu Drugi govori. On se ne bavi sadr-
ajem diskursa Drugog, ve se pre bavi diskursom kao takvim (a naroito
poboljanjima njegovih uslova slobode). Filozofski praktiar, meutim, u
okviru diskursa svog posetioca vidi izgovaranje ivotnih tema koje treba
osvetliti. Filozofska praksa doputa sebi da se uplete u dijaloki razvijena
tumaenja ivota.
Kao tumaenje ivota, filozofska praksa je zasigurno primena filozofije
na ivot i patnje gosta, na ono o emu govori njegov diskurs. Meutim,
to ne znai da je filozofija neto fiksirano i ve vaee, neto izvesno, to
treba primeniti na svaki diskurs ili paljivo uskladiti sa njim. Pre je obrnu-
to, ivot i patnja Drugog bie primenjeni na filozofiju kao njeno merilo.
Samo time to odgovara diskursu gosta, filozofija se dokazuje kao filozofija.
FILOZOFSKA PRAKSA
Zato filozofija uvek iznova mora da se dokazuje time to oivljava diskurs 187
Drugog. Takva primena filozofije predstavlja smo filozofiranje.
Literatura
Andersen, T. (ed.) 1990. The Reflecting Team Dialogues and Dialogues about the Dialogues.
Broadstairs, Kent: Borgman publishing ltd.
Lindseth, A. 2005. Leben als Bewegung zum Anderen, u: Zur Sache der Philosophischen Praxis.
Philosophieren in Gesprchen mit ratsuchenden Menschen, str. 3343. Freiburg: Verlag
Karl Alber.
Lgstrup, K. E. 1997 [1956]. The Ethical Demand. Notre Dame / London: University of Notre
Dame Press.
Nerheim, H. 1991. Den etiske grunnererfaring. Oslo: Universitetsforlaget.
Ricoeur, P. 1970. Freud and Philosophy: An Essay on Interpretation. New Haven / London: Yale
University Press.
1976. Interpretation Theory: Discourse and the Surplus of Meaning. Fort Worth: Texas
Christian University Press.
trei
Trei program
188 Prevod
101:159.947.3(091)
101:615.851.8
171/179:159.947.3
RAN LAHAV
FILOZOFSKO SAVETOVANJE I
SAMOTRANSFORMACIJA*
U radu je predstavljen moj pristup filozofskom savetovanju, koji je usmeren ka

samotransformaciji i inspirisan vanim misliocima iz istorije zapadne filozofije
koje nazivam transformacionim misliocima. Od ovih mislilaca preuzimam shva-
tanje da je na svakodnevni ivot obino ogranien na krute i povrne stavove
prema nama samima i prema naem svetu. Do toga dolazi jer se svakodnevni
stavovi pojedinaca zasnivaju na ogranienom razumevanju ivota, koje formira
ono to nazivam perimetrom jedne osobe ili perimetralnim pogledom na svet. Cilj
filozofskog savetovanja, kako ga ja shvatam, jeste da pomogne klijentima da
prevaziu svoj ogranieni perimetralni pogled na svet, ili, jezikom Platona, da
shvate da su zarobljeni u peini, a zatim da izau iz nje ka potpunijoj stvarnosti.
Predstavljena je i studija sluaja da bi se ilustrovale dve glavne faze procesa saveto-
vanja.
Kljune rei: filozofska praksa, filozofsko savetovanje, kritiko miljenje, samotrans-
formacija
Nekome ko posmatra spolja , polje filozofskog savetovanja moglo bi delo-

vati kao zbunjujua meavina razliitih pristup inspirisanih razliitim
misliocima i zasnovanih na razliitim pretpostavkama, pristup koji kori-
ste razliite tehnike i usmereni su ka razliitim ciljevima. To je delimino
posledica injenice da filozofsko savetovanje i, uopte, polje filozofske
prakse kojem ono pripada nikada nije imalo jedan centralni intelektualni
autoritet. Nikada nismo imali linost poput Frojda, ije su ideje iroko pri-
hvaene kao fundamentalna paradigma i kao polazna taka za debatu.
Pokret filozofske prakse osnovao je Gerd Ahenbah u Evropi, u
Nemakoj, poetkom osamdesetih godina XX veka. On nije bio prvi koji je
filozofsko razmiljanje primenio na svakodnevne nevolje pojedinca mnogi
* Ovaj lanak je neznatno izmenjena verzija rada koji se pojavio na engleskom

jeziku u asopisu Philosophy, Counseling, and Psychotherapy (urednik Elliot Cohen,
Cambridge Scholarly Press, 2013)
FILOZOFSKA PRAKSA
filozofi su to inili kroz istoriju ali je bio prvi koji je osnovao udruenje 189
posveeno ovoj aktivnosti i to smatrao za odvojenu oblast. Filozofi u dru-
gim dravama ubrzo su uli za njegovu ideju, a da esto nisu znali kako se
ona tano sprovodi u Nemakoj, zbog jezikih i prostornih barijera. Mnogi
su poeli da samostalno istrauju tu ideju, pojedinano ili u grupama, naj-
pre u Holandiji, zatim u Izraelu, Severnoj Americi, doslovno u svim zapad-
noevropskim dravama, brojnim dravama Latinske Amerike, a u skorije
vreme i u istonoj Evropi i junoj i istonoj Aziji. Rezultat toga danas je
mrea labavo povezanih grupa i pojedinaca koji govore razliitim jezicima,
izdaju razliite publikacije, pridravaju se razliitih strategija i tenji, i ije
je meusobno poznanstvo esto, u najboljem sluaju, povrno.
Ovu sloenost poveava to to je filozofska praksa dola do toga da
obuhvata nekoliko razliitih formata u kojima se sprovodi: jednokratne
radionice za iru javnost, povlaenja radi filozofske meditacije, dugorone
grupe za samorefleksiju, filozofski kafe i, naravno, filozofsko savetovanje
koje je, verovatno, najpopularniji oblik filozofske prakse.
U ovom radu usredsrediu se na format filozofskog savetovanja i pred-
staviu opti nacrt pristupa koji sam razvijao od ranih devedesetih godi-
na. Objasniu glavne faze procesa savetovanja i ilustrovau ih studijom
sluaja.
Pristupi filozofskom savetovanju: opta klasifikacija

Postavljajui iri kontekst za moj pristup, dozvolite mi da otponem time
to u ga smestiti na optu mapu ovog polja. Termin filozofsko savetova-
nje obino se upotrebljava da ukljui svaki oblik seansi savetovanja izme-
u filozofa-praktiara koji deluje kao filozofski savetnik i pojedinanog
klijenta. Njih dvoje se obino sreu jednom (ili vie puta) nedeljno, tokom
nekoliko nedelja ili meseci, i zajedno filozofski promiljaju klijentov privat-
ni ivot i probleme.
ak i u okviru ove naroite vrste prakse, jo moemo da pronaemo
znaajne varijacije u nainu na koji je sprovode razliiti praktiari i kako
je objanjavaju razliiti autori. Meutim, na osnovu moje komunikacije s
mnogim grupama i pojedincima irom planete, ono to izgleda kao haos
nije toliko haotino kao se moe uiniti. Za poetak, smatram da je svim
razliitim pristupima filozofskoj praksi (u stvari, filozofskoj praksi uopte),
zajednika jedna osnovna vizija : to da se filozofska refleksija moe uiniti
relevantnom za ivot oveka na ulici. Filozofija, na kraju krajeva, istrauje
osnovna ivotna pitanja, na primer, ta je ivot ispunjen smislom, ta je
istinska ljubav i ta je moralno ispravno ili pogreno. Ova pitanja se ne tiu
samo profesor filozofije, ve svakoga ko je sposoban da razmilja o svom
ivotu. Stoga filozofija ne treba da bude ograniena na predavanja na uni-
190 verzitetima i lanke u asopisima jer ona moe pomoi obinim ljudima da
pristupe svojim svakodnevnim linim nevoljama. U tom pogledu, filozof-
sko savetovanje (i filozofska praksa uopte) moe se sagledati kao pokuaj
da se oive one antike helenistike filozofske tradicije, kao to su stoicizam
i epikurejstvo, koje su pojedinca elele da povedu ka dobrom ivotu.
Ideja da je filozofska refleksija relevantna za svakodnevni ivot i da se
moe iskoristiti da nam pomogne da pristupimo svojim ivotnim pitanji-
ma jeste uzviena vizija i donosi teak izazov: filozofija, naroito zapadna
filozofija, predstavlja krajnje apstraktan diskurs. Ona se, osim toga, bavi
optim idejama koje se ne odnose posebno na ovog ili onog pojedinca. Za
razliku od toga, ovek na ulici se obino ne bavi optim, apstraktnim pita-
njima. Sara, raunovoa, i Don, upravnik radnje, obino se ne brinu za
opte pitanje znaenja ivota ili za univerzalnu definiciju prave ljubavi
njih interesuju njihovi specifini, konkretni problemi, kao to je nestabilan
brak ili nezadovoljstvo na poslu. Kako, onda, filozofski diskurs moe da
pomogne tim pojedincima da pristupe reavanju svojih osobenih, konkret-
nih problema?
Moja teza glasi da se razliiti pristupi filozofskom savetovanju mogu
sagledati kao razliiti pokuaji da se odgovori na pomenuti izazov. Re je o
razliitim pokuajima da se uspostavi veza izmeu domena filozofskog dis-
kursa i domena svakodnevnog ivota i problema. Uprkos znaajnoj razno-
likosti, smatram da se oni mogu podeliti na dva osnovna tipa:
Uestaliji tip u svetu filozofske prakse je onaj koji se moe nazvati pri-
stup putem kritikog miljenja.1 Njegova osnovna ideja je da je filozofija
kritiko istraivanje osnovnih pitanja i da kao takva koristi razliite alatke ili
tehnike razmiljanja, kao to su formulisanje argumenata, uoavanje logike
valjanosti i zabluda, analiza pojmova, izlaganje skrivenih pretpostavki, itd.
Pretpostavlja se da se ove alatke za razmiljanje, kolektivno nazvane kritiko
miljenje, mogu upotrebiti da bi se klijentima pomoglo da analiziraju svoje
line probleme, svoje ponaanje, verovanja i oseanja. Ukratko, ova vrsta
filozofskog savetovanja zasnovana je na umeu rezonovanja.
U principu, samoispitivanje putem rezonovanja, ili kritikog miljenja,
moe se upotrebiti za razliite ciljeve: da bi se razvilo samorazumevanje
radi njega samog, da bi se obogatio svet klijenta, da bi se razbile klijento-
ve skrivene pretpostavke i time pospeila vea otvorenost ka ivotu, itd.
Ali daleko najpopularniji cilj u taboru kritikog razmiljanja jeste reava-
1 Videti na primer Lou Marinoff, Plato, Not Prozac, New York: Harper Collins,
1999 [Lu Marinof, Platon, a ne Prozak, prevod Emina ano-Tomi, ore Tomi,
Beograd: Plato, 2002]; Elliot Cohen, What Would Aristotle Do?, Amherst, NY: Pro-
metheus, 2003.
FILOZOFSKA PRAKSA
nje problema: pomoi klijentima da definiu i ree svoje line probleme.2 191
Otuda se ovaj podtip pristupa putem kritikog miljenja moe oznaiti kao
pristup putem reavanja problema u okviru filozofskog savetovanja.
Savetnici koji se dre ovog pristupa obino se usredsreuju na specifi-
ne line probleme kojima klijent eli da pristupi i koje eli da rei, kao to su
stres u braku, anksioznost ili tekoe na poslu. Oni koriste kritiko milje-
nje prvenstveno da bi pronali reenje za ove line probleme. Savetovanje
se smatra uspenim u meri u kojoj klijent, na kraju procesa, moe bolje
da se izbori sa konkretnim linim problemom. Moglo bi se rei da je ovde
krajnji cilj normalizacija klijenata: osposobiti ih da se vrate normalnom
ivotu s veim zadovoljstvom.
Posmatrajui pristup putem kritikog miljenja u celini, a naroito
njegov podtip koji se bavi reavanjem problema, moemo primetiti da,
prema ovom pristupu, ono to filozofsko savetovanje preuzima iz dvadeset
est vekova filozofije, nisu toliko ideje, ve pre vetine, ne ta ve kako
iz tradicionalne misli. Drugim reima, ovi filozofski savetnici ne koriste
toliko brojne filozofske teorije koje su razvijane vekovima, ve uglavnom
alatke analitikog miljenja kojima su te teorije, po svoj prilici, konstruisa-
ne. Protivnici ovog pristupa ponekad dovode u pitanje to da li je kritiko
miljenje najznaajniji doprinos koji filozofija moe da donese ivotu poje-
dinca i da li fokusiranje na kako ne izostavlja ono znaajnije ta veli-
kih filozofija. Oni dovode u pitanje to da li je kritiko miljenje zaista onaj
vaan element u filozofijama velikih mislilaca poput Platona, Rusoa i Niea
i, takoe, da li kritiko miljenje predstavlja osobenost filozofije nasuprot
drugim akademskim disciplinama.
Oni koji podravaju takvo miljanje esto se priklanjaju alternativ-
nom pristupu filozofskom savetovanju, koji se ne usredsreuje toliko na
kritiko miljenje, koliko pokuava da od tradicionalne filozofije preuzme
iri opseg uvid i idej. Ovde se opet susreemo sa raznolikou pristu-
pa, ali njihov zajedniki element sastoji se u tome da se filozofska misao
moe iskoristiti da obogati na ivot i da ga produbi.3 Proces filozofskog
savetovanja se ne posmatra kao pokuaj da se rei lini problem, ve kao
lino putovanje ka veoj mudrosti i otkrivanju znaenja. Savetovanje se ne
2 Rad Oskara Brenifira predstavlja primer pristupa putem kritikog miljenja
koji ne cilja na reavanje linih problema, ve na podrivanje skrivenih pretpostavki

da bi se otvorio prostor za samorefleksiju. Video-zapisi o filozofskom savetovanju
mogu se pogledati na vebsajtu www.brenifier.com/en/welcome.html.
3 Gerd Achenbach, Philosophy, Philosophical Practice, and Psychotherapy, u
Ran Lahav i Maria Tillmanns (ur.), Essays on Philosophical Counseling, Lanham: Uni-
versity Press of America, 1995, str. 6174; Ran Lahav, Philosophical Counseling as a
Quest for Wisdom, Practical Philosophy, 1: 2001; Neri Pollastri, Philosophy, and
Nothing Else, Philosophical Practice in Italy, Trapani: Di Girolamo, Italy, 2008, str.
2132.
192 zavrava im se lini problem rei, ve je to pre trajan proces koji se nikad
ne okonava. Njegov cilj je da obogati pre nego da pojednostavi svet klije-
nata, da problematizuje pre nego da razrei njihove line probleme. Ovaj
pristup se moe nazvati pristup putem duhovnog usavravanja u okviru
filozofskog savetovanja.
Moja teza je da ova dva pristupa pristup putem reavanja problema
i pristup putem duhovnog usavravanja objanjavaju vei deo dananjeg
pejzaa sveta filozofskog savetovanja. Slika je oigledno komplikovanija
svaki od ova dva tipa moe se dalje deliti; neki praktiari koriste elemente i
jednog i drugog; nekolicina praktiara, reklo bi se, ne spada ni u jednu od
ovih glavnih kategorija i moda zahteva treu.4 Ali za trenutnu svrhu ova
opta mapa je dovoljna da se njome obuhvati i moj pristup, koji u sada
predstaviti.
Transformacione filozofije
Moj pristup filozofskom savetovanju pripada drugom tipu, orijentisanom
ka duhovnom usavravanju. Zasniva se na shvatanju da ideje imaju ogro-
mnu mo da nas inspiriu pa ak i da transformiu na ivot. Razmotrite,
na primer, kako novi drutveni pogled na nevolju unesreenih moe da
inspirie nekoga da napusti svoj siguran posao i pone da radi za siroma-
ne, kako svest o ivotnoj okolini moe da podstakne pojedinca da pone da
se ponaa obzirno i tedljivo, kako religiozna spoznaja moe da inspirie
neku osobu da napusti svoje ranije navike i postane ponizna i krotka, ili
kako egzistencijalistika spoznaja o neizbenosti smrti ili uzaludnosti slave
i novca moe da motivie oveka da krene na duboko lino putovanje.
Ideje se svakako mogu upotrebiti i za indoktriniranje ljudi i mogu da
rezultiraju uasnim ponaanjem, kao to je sluaj sa nacionalistikim i rasi-
stikim ideologijama i, u stvari, sa svakom vizijom koju prate dogmatizam
i preterani fanatizam. Ali i to ilustruje mo ideja. Pitanje, stoga, glasi: kako
upotrebiti ideje na pozitivan nain, tako da se um otvara a ne da se zatvara,
da se ivot produbi a ne da se indoktrinira dogmatskim sloganima.
Ja ukazujem na znaajan nain da se to uini putem filozofske reflek-
sije. Filozofska refleksija, po samoj svojoj prirodi, predstavlja istraivanje sa
otvorenim krajem i uz pomo otvorenog uma, koje pokuava da u korenu
ispita osnovna ivotna pitanja i da ne uzima zdravo za gotovo prihvaene
pretpostavke, pokuavajui da izbegne dogmatsko i jednostrano razmilja-
nje. Filozofska refleksija moe se, dakle, upotrebiti da nas inspirie da se
poveemo sa ivotom na nove, dublje naine.
4 Jedan primer je finski filozofski praktiar, Arto Tukiainen, koji smatra da filo-
zofsko savetovanje treba da bude usmereno ka negovanju univerzalnih vrednosti, kao

to su prijemivost ili otvorenost uma, to on naziva oslobaanjem. Videti njegov
lanak Release as Philosophy, Philosophical Practice 2, 2013.
FILOZOFSKA PRAKSA
Za mene, ova vizija je inspirisana brojnim znaajnim filozofima koji 193

su predviali linu transformaciju putem filozofske refleksije. Na ovoj listi
nalaze se mislioci kao to su Platon, stoici, Plotin, Spinoza, Ruso, Nie,
Emerson, Bergson, Marsel, Buber i mnogi drugi. Zanimljivo je da pome-
nuti mislioci pripadaju veoma razliitim filozofskim kolama, imaju razli-
ite teorije o ivotu i koriste radikalno razliite koncepte. A opet, zajedni-
ka im je vizija samotransformacije: svi oni primeuju da je normalan ivot
ogranien i povran, kontrolisan sputavajuim mehanizmima i uticajima,
ali da smo mi, uprkos tome, sposobni za prevazilaenje ovih ogranienja
i transformisanje naeg ivota u pravcu dubljeg, ispunjenijeg, istinitijeg,
sadrajnijeg naina bivstvovanja.
Platon, na primer, izraava ovu viziju u svojoj Alegoriji o peini,5
koja nas poredi sa zatvorenicima privezanim za stolice, koji smatraju da su
senke koje pleu na zidu ispred njih stvarnost. Samo oni koji napuste pei-
nu mogu da naue, kroz dugaak i teak proces, da vide istinsku stvarnost
napolju. Stoiki filozof Marko Aurelije6 smatra da nas kontroliu nae auto-
matske psiholoke reakcije koje trae zadovoljenje i dovode do nerazumnog
ponaanja, uznemirenosti i frustracije. Ali odgovarajue filozofske vebe
nas mogu povezati sa istinskim vodeim principom koji prebiva u nama i
osposobiti nas da postanemo mirni, racionalni i u harmoniji s kosmosom.
an ak Ruso7 tvrdi da su ljudi obino otueni od svog prirodnog bia
jer igraju drutvene igre za koje pogreno veruju da su njihovo pravo bie.
Odgovarajue obrazovanje moe nam pomoi da ivimo autentinijim ivo-
tom, nadahnutim naim prirodnim biem izvorom spontanih, konstruk-
tivnih energija u nama.
Fridrih Nie8 izjavljuje da prosena osoba ivi svoj mali ivot kon-
formizma i beznaajnih potreba, drei se komfora i sigurnosti, ali da je
mogu proces transformacije u pravcu veeg, plemenitijeg i produbljeni-
jeg ivota, koji ovaj filozof vidi kao nastajanje natoveka. U jednoj od
svojih metafora on ovaj proces uporeuje s kamilom koja nosi drutveno
prihvaene vrednosti i koja prvo, odbacujui te vrednosti, postaje lav, a
5 Republic, Book 7, prevod na engleski Benjamin Jowett, The Internet Classic
Archive at http://classics.mit.edu/Plato/republic.html. [Platon, Drava, Knjiga 7, pre-
vod Albin Vilhar, Branko Pavlovi, Beograd: BIGZ, 1993]
6 Meditations, prevod na engleski George Long, The Internet Classic Archive at
http://classics.mit.edu/ Antoninus/meditations.html [Marko Aurelije, Samom sebi,

prevod Albin Vilhar, Novi Sad: Matica Srpska, 1960]
7 Emile, London: Dutton, 1966. [an-ak Ruso, Emil ili O vaspitanju, prevod
Duan Tamindi, Beograd: Znanje, 1950]

8 Thus Spoke Zarathustra, u The Portable Nietzsche, New York: Penguin Books,
1978, str. 103442. Videti, na primer, odeljke 4 i 5 u Prologu, str. 126131. [Fridrih
Nie, Tako je govorio Zaratustra: knjiga za sve i ni za koga, prevod Branimir ivojino-
vi, Beograd: BIGZ, 1989]
194 na kraju postaje dete koje iznova stvara svoj ivot.9 Ralf Voldo Emerson10
nam govori da smo u stanju da se otvorimo ka viem izvoru inspiracije i
razumevanja, koje on naziva nad-dua, i time ivimo punijim ivotom.
Gabrijel Marsel11 smatra da veoma esto ivimo kao posmatra koji ivot
posmatra spolja, bezlino i bez istinskog ukljuivanja, ali da smo u stanju
da postanemo svedoci svetla, tj. pojedinci koji ivotu odgovaraju na posve-
en i lian nain. Martin Buber12 istie da su nai odnosi prema drugima
obino distancirani i objektivizujui ili ono to on naziva ja-ono odnosi
ali da smo mi u stanju da se otvorimo za ispunjenije veze, veze tipa ja-ti,
u kojima smo u punom zajednitvu sa onim drugim. Lista se nastavlja.
Oigledno je da svi ovi filozofi imaju veoma razliita shvatanja o ljud-
skom postojanju i tenjama. Ipak, njihove glavne vizije su u osnovi iste: da
je na normalan nain ivota oskudan povran, mehaniki, udaljen od
potencijalnih izvora razumevanja i inspiracije ali da se moe transformi-
sati i uiniti dubljim i sadrajnijim. Stoga ukazujem na to da su ovo razliiti
izrazi istog uvida i iste enje koja govori u ljudskom srcu na razliitim
jezicima. To je isti glas u ruhu razliitih teorija, ista ljudska tenja koja kori-
sti razliite pojmove, kulturoloke slike i rei da bi se izrazila, naime, enja
da transformiemo na svakodnevni ivot i ivimo ispunjenije i sadrajnije.
Ove filozofe nazivam transformacionim filozofima.
Smatram da ova zajednika transformaciona vizija moe da poslui
kao osnov filozofskog savetovanja koje tei punoi i dubini.
Perimetar i perimetralni pogled na svet

Bitna stavka koju preuzimam od transformacionih mislilaca jeste shvata-
nje da je svakodnevni ivot pojedinca obino ogranien i povran. Nae
ponaanje, naa oseanja i misli ogranieni su na uski i kruti repertoar koji
ne dosee potencijalnu punou i bogatstvo ivota. Razlog za to je u velikoj
meri u tome to svi mi pratimo ustaljene i automatske modele oseanja i
ponaanja, koji ne daju glasa dubljim resursima u nama izvorima oseaj-
nosti, inspiracije, mudrosti.
Ovaj ogranieni, kruti, povrni repertoar nazivam perimetrom osobe.
Perimetar je ogranieni opseg unutar kojeg su njena uobiajena ponaa-
9 On the Three Metamorphoses, Ibid. str. 137140.
10 The Oversoul, Selected Writings of Ralph Waldo Emerson, New York: New
American Library, 1965, str. 280295.
11 Testimony and Existentialism, u The Philosophy of Existentialism, New York:
Citadel Press, 1995.

12 I and Thou, New York: Scribner, 1970. [Martin Buber, Ja i ti, prevod Jovica
Ain, Beograd: Vuk Karadi, 1977]

FILOZOFSKA PRAKSA
nja, oseanja i misli obino zatoeni. Moe se posmatrati kao neka vrsta 195
linog zatvora, analogno Platonovoj peini. Ba kao Platonovi zatvoreni-
ci, mi obino nismo svesni injenice da smo zatoeni unutar ogranienog
segmenta ivota.
Perimetar se odrava pomou monih psiholokih sila ili mehaniza-
ma, ali mi ih obino nismo svesni. Toliko smo naviknuti na naa uobiaje-
na ponaanja i oseanja da nam se ona ine normalnim, spontanim, auten-
tinim i slobodnim. Uistinu, za klijente u mojoj filozofskoj praksi obino je
iznenaenje, ak i ok, kada otkriju uske i krute modele koje, inae, prate
bez razmiljanja. Obino primeujemo na perimetar tek onda kada se
naemo u situaciji da se borimo protiv njega. Na primer, tek onda kada
priljiva osoba pokua da uti, ili kada stidljiva osoba pokua da se ponaa
odvano one shvataju koliko je teko prevazii svoje uobiajene granice.
Jo dve vane stavke preuzimam od transformacionih mislilaca: prvo,
to da je uz pomo razliitih vebi, kao to su samorefleksija i duboko pro-
miljanje odabranih iskustava, mogue iskoraiti iz svog perimetra i na taj
nain osloboditi, proiriti i produbiti svoj ivot. Ova unutranja transfor-
macija nije lak proces, ali je, ipak, mogua.
Drugo, perimetar neke osobe ima posebnu unutranju logiku i izra-
ava naroit nain na koji ta osoba tumai i razume ivot. Moj perimetar
koji ukljuuje moj uobiajeni repertoar ponaanja, oseanja i misli izra-
ava moj stav prema meni samom, prema drugima, prema svetu. Drugim
reima, on izraava moj nain tumaenja ivota, moj nain razumevanja
osnovnih ivotnih pitanja. Na primer, potreba radoholiara da nepresta-
no bude produktivan izraava odreeno shvatanje o tome ta je vano i
znaajno u ivotu, naime, produktivnost. Muevljevo dominantno ponaa-
nje prema eni izraava shvatanje da je ljubav oblik posedovanja. A enina
potreba da bude primeena i sve vreme cenjena izraava njeno shvatanje
sebe kao predmeta tuih pogleda. Ova shvatanja obino su nesvesna. Mogu
se ak i sukobiti sa svesnim miljenjima koja osoba izraava reima. Ipak,
ona ine konano razumevanje ivota.
Ovo razumevanje ivota nazivam ovekovim perimetralnim pogledom
na svet ili, krae, pogledom na svet. Perimetralni pogled na svet je, dakle,
razumevanje ivota izraeno kroz ovekove uobiajene modele. To je nain
na koji osoba reaguje ne samo reima ve i ponaanjem i emocionalnim
reakcijama na osnovna ivotna pitanja kao to su: ta je ljubav?, ta
je znaajno u ivotu? ili ta znai biti autentian? Moglo bi se rei da je
pogled na svet implicitna filozofija ivota pojedinca, iako se retko izra-
ava reima. I naravno, ne mora da bude dubok, ak ni postojan. Ukratko,
perimetar su ovekovi uobiajeni modeli, kao i pogled na svet (ili filozofi-
ja ivota) koji ti modeli izraavaju.
196 Posmatrane zajedno, ove dve stavke ukazuju na to da su pojedinci

obino zarobljeni u uskom razumevanju ivota, drugim reima, u ogra-
nienom perimetralnom pogledu na svet, i da se ovi zatvorski zidovi, iako
moni, mogu otvoriti. Ukazujem na jedan vaan nain da se to uini
putem filozofske refleksije. Filozofija se bavi nainima razumevanja ivota
i zato se moe upotrebiti za ispitivanje i modifikovanje tih zatvorskih zido-
va. Cilj filozofskog savetovanja, kako ga ja shvatam, sastoji se u sledeem:
da pomogne klijentima da razumeju uski perimetralni pogled na svet u
kojem su zarobljeni i da ih inspirie da prevaziu svoje zatvorske zidove
kako bi obogatili i produbili vlastiti ivot. Platonovom terminologijom,
mogli bismo rei da je cilj da se razume peina u kojoj smo zatoeni i da se,
na kraju, iz nje izae.
Da bismo videli kako bi se ovo moglo sprovesti u praksi, razmotrimo
sledeu studiju sluaja, koja je meavina zasnovana na stvarnim sluajevi-
ma iz moje prakse.
Lora se ali svom filozofskom savetniku da se osea otueno otueno od

svog radnog mesta, koleg, karijere, ak i prijatelj. Ona je tridesetosmogodinja
neudata ena koja radi kao urednica u jednoj velikoj izdavakoj kui. Sebe vidi
kao brinu osobu koja voli da daje i pomae. Oboava da organizuje roendanske
urke iznenaenja za svoje kolege, grupe za diskusiju i akcije prikupljanja novca.
Ovi dogaaji joj daju ogromnu energiju i pruaju joj zadovoljstvo. Daju mi ivot,
objanjava ona. Ponekad oseam da je moja misija u ivotu da dajem drugima.
Prva dva meseca njenog rada u izdavakoj kui sve je ilo veoma dobro. Kolege
su je posmatrale kao nekog drugaijeg i slagale su se s njenim inicijativama, esto
pristajui da uestvuju u njenim organizovanim dogaajima i da volontiraju u
razliitim ulogama. Ali ovo prvobitno oduevljenje uskoro je prestalo i ljudi su
poeli da je izbegavaju. Sada, dve godine kasnije, ona se osea otueno. Kolege
ne reaguju na mene kao ranije, poali se. Doslovno je nemogue ubediti ih da
uestvuju u mojim dogaajima. Dosadilo mi je da sedim za stolom i piem po
ceo dan, a da nemam emu da se nadam.
Filozofski savetnik koji zastupa pristup putem reavanja problema verovat-

no bi pokuao da jasnije analizira Lorin problem a zatim bi potraio nain
da ga rei. Ali iz perspektive pristupa putem duhovnog usavravanja, rea-
vanje njenog konkretnog problema na poslu nije glavno pitanje za saveto-
vanje. Kao to joj je savetnik rekao tokom njihovog prvog sastanka, ako je
njen glavni cilj reavanje problema, trebalo bi da ode na neko drugo mesto.
Njen problem je, zapravo, prilika da istrai sebe, da razume nain na koji
se odnosi prema sebi i drugima i, na kraju, da pronae nain da produbi i
obogati svoj ivot.
Iz ove perspektive, Lorin problem je izraz njenog opteg stava prema
ivotu, drugim reima, izraz perimetralnog pogleda na svet u koji je zato-
FILOZOFSKA PRAKSA
ena. Ako potpunije istrai svoje zatvorske zidove, mogla bi da na kraju 197
izae iz njih. U tom procesu, njen konkretan problem bi se mogao reiti, ali
samo kao nusproizvod glavnog cilja.
Stoga se, prema mom pristupu, tipian proces savetovanja sastoji iz
dve faze. Prva faza, za koju je obino potrebno tri do pet seansi, usredsre-
uje se na istraivanje perimetra klijentkinje, ili njene Platonove peine.
Ispituju se svakodnevni detalji ponaanja i oseanja klijentkinje, a ako je
filozofski savetnik iskusan i ako dobro zapaa, nee proi mnogo vremena
pre nego to se svi oni uoblie u ukupni perimetralni pogled na svet. Druga
faza se usredsreuje na pronalaenje naina da se izae iz platonske peine,
drugim reima, na izvore inspiracije da se proiri i produbi ivot klijentki-
nje dalje od njegovih trenutnih perimetralnih granica. Ova faza ne otpoi-
nje naglo, ve postepeno ulazi u vidokrug da bi zauzela centralno mesto u
seansama. Moe trajati neodreeno dugo, izmeu nekoliko seansi i itavog
ivota, zavisno od toga koliko duboko ovek eli da ide.
Prva faza: istraivanje perimetra klijenta

Da bi se istraio perimetar klijenta, prvi zadatak u procesu savetovanja
jeste da se ispitaju svakodnevne situacije i identifikuju centralni modeli
ponaanja i oseanja. Model je uobiajena tendencija, ponavljanje iste teme
u razliitim okolnostima, uvek iznova. Identifikovanje uobiajenih modela,
iako jo nije specifino filozofski poduhvat, predstavlja pripremu za kasni-
ju filozofsku refleksiju o znaenju tih modela.
Na njihovoj drugoj seansi, savetnik zamoli Loru da mu pria o prvim mesecima

na poslu i zato je uivala u tom periodu.
Svaki put kada bih imala nekoliko minuta vremena, prisea se Lora, svra-
tila bih u neiju kancelariju. Donela bih im neto da pojedu ili popiju, moda
keks ili olju kafe. Malo bismo proaskali i oni bi mi govorili o sebi svojim
problemima s decom, planovima za veeru, novim cipelama, takve stvari.
A da li ste vi sa njima delili svoj privatni ivot?
Pa, nisam smatrala da bi iko bio zainteresovan da uje neto o meni. Vie
volim da sluam. Ja sam dobar slualac znam kako da postavim pitanja. Volim
da pomognem i da dam dobar savet.
Na primer?
Na primer, rekla bih: 'Ne bi trebalo ba da puta mua da izlazi sam nou',
ili: 'Mislim da treba da kae svojoj erki tinejderki da bude kod kue za veeru'.
I oni bi klimnuli glavom i razmislili o tome, a posle dan-dva ja bih svratila da
vidim ta se dogodilo.
Da vidite ta se dogodilo?
198 Naravno. emu savet ako ne znate da li je delovao? U poetku se ovo dopa-
dalo ljudima, ali onda se neto dogodilo, ne znam ta, i oni su izgubili strpljenje
sa mnom. Ponekad mi ne bi ni dopustili da uem u njihovu kancelariju govorei
da su zauzeti. I vie nisu eleli da uestvuju u mojim malim dogaanjima.
To mora da je bilo prilino uznemirujue za vas.
Pa, ne znam. Vie nije bilo zabavnog dela posla u kojem bih uivala. Da
radim sama u svojoj kancelariji to je sve to mi je sada preostalo.
Recite mi neto vie, trai savetnik, o nekima od vaih kolega i kako su
promenili svoj stav prema vama.
Lora mu rado govori o svojim kolegama i brzo prelazi na line prie koje je
ula od njih, prepriavajui ih detaljno i sa oiglednim zadovoljstvom. Kasnije,
takoe, poinje da mu pria o lanovima svoje porodice i svojim komijama.
Sada savetnik shvata da u Lorinim izvetajima poinje da se pojavljuje zajedniki
model: ona je usredsreena na prie drugih ljudi oseanja, planove, probleme
i potrebe drugih, dok je gotovo nesvesna svojih. To je kao da ivi njihove ivote,
a ne svoj. Savetnik sada eli da joj ukae na to.
Zanimljivo je, komentarie on, da ste mi veoma detaljno priali o isku-
stvima drugih ljudi, ali da nikada niste rekli nita o svojim oseanjima.
ta tu ima da se kae? To su bile prie o njima, ne o meni.
Pa, da li ste imali neko naroito oseanje kada su vam kolege priale o
svojim privatnim stvarima? Da li ste oseali saaljenje, na primer? Ili da li ste se
oseali neprijatno?
Nikada se ne oseam neprijatno. Zato bih? Ako im se ne dopada ono to
ja radim, to je njihova stvar.
Da bi se osetio neprijatno, ovek mora da pogleda sebe. Mora da vidi sebe
iz perspektive drugih ljudi.
Rekla bih da ne volim to da radim, odgovara Lora prezrivo.
Izgleda kao da su vae oi, Lora, uvek uperene na druge. Govorite mi da
se interesantne stvari deavaju njima, ne vama.
U poetku je Lori teko da prihvati tu ideju. Ona nastavlja da je odbacuje ili
prebacuje temu na prie drugih ljudi i savetnik nekoliko puta pokuava da ponovo
pokrene to pitanje. Klijentima je esto teko da prihvate injenicu da njihovo
ponaanje prati relativno ustaljene modele. Kad Lora konano shvati savetnikovo
zapaanje, njih dvoje ispituju njegovu validnost posmatrajui iri opseg ponaa-
nja. Nakon to shvate da to zapaanje zaista vai za mnoge sluajeve, nastavljaju
da istrauju njegov opseg i detalje posmatrajui druge vrste situacija.
Tako, na primer, Lora primeuje da je njen TV kod kue uvek ukljuen i da
ga ona gleda u slobodno vreme, kao i dok isti, kuva ili lei u krevetu pre nego
to zaspi. Veoma joj je teko da bude sama u tiini. Naroito je zainteresovana za
romantine komedije. Sada prepoznaje vezu sa prethodno pomenutim ponaa-
njima: ona trai razonodu u drugim ljudima i fascinira je posmatranje njihovog
ivota.
U filozofskoj terapiji obino se otkriva jedan centralni model oko kojeg

se grupiu klijentovi svakodnevni stavovi. Kada se naie na dva ili vie
modela, obino se ispostavi da su oni delovi jednog veeg, objedinjujueg
FILOZOFSKA PRAKSA
modela (na primer, dve varijacije istog opteg modela ili dve suprotnosti u 199
modelu unutranjeg konflikta). Na kraju krajeva, svaki oblik klijentovog
ponaanja pripada jednoj osobi i stoga su oni obino usklaeni jedan s
drugim. Centralni model klijenta, naravno, nije sve to postoji kod odree-
ne osobe ljudska bia su mnogo vie od model ali to se moe upore-
diti s centralnom temom oko koje se konstruie roman ili sa skeletom oko
kojeg se razvija telo.
Jednom kada centralni model iz svakodnevnog ivota klijenta postane
jasan, vreme je da se pree na komplikovaniji filozofski zadatak. Model
ponaanja i oseanja izraava odreeni stav prema sebi i drugima. Drugim
reima, on izraava osoben nain tumaenja i shvatanja ivota izraava
ono to nazivam perimetralnim pogledom na svet. Kakav pogled na svet
izraava Lorin model? Drugim reima, time to se ponaa i izraava osea-
nja na odreeni nain, kako ona tumai sebe i druge?
Zapazite da, za razliku od psihologa, koji bi, takoe, mogao da bude
zainteresovn za modele ponaanja i oseanja, filozofski savetnik se ne
zanima za pristupanje skrivenim psiholokim uzrocima. Filozofija se bavi
idejama a ne psiholokim mehanizmima. Filozofski savetnik je zaintereso-
van prvenstveno za klijentkinjin pogled na svet, njenu filozofiju ivota,
takorei, koja se nalazi u osnovi njenih uobiajenih modela ponaanja i
oseanja.
Lora, kae savetnik na poetku njihove tree seanse, na naoj poslednjoj seansi
zapazili smo da se fokusira na prie drugih ljudi i da bukvalno ignorie svoju
priu. Prie drugih te fasciniraju, uzbuuju u neku ruku, daju ti ivot. Kakav
je to stav? ta to govori o tvom odnosu prema sebi i prema drugima?
Rekla bih da govori: Ja, Lora, nisam kao vi ljudi. Mi imamo razliite uloge
u ivotu.
Kako su to vae uloge razliite?
Lora razmilja. Njihova uloga je da ive ivot, moja uloga je da posmatram
ivot.
Ovo je vaan predlog to da je njen pogled na svet prikazuje kao posmatraa
ali ne bi se reklo da se u potpunosti slae sa injenicama. Savetnik ukazuje Lori
na to da se ona esto aktivno ukljuuje u ivote drugih. Ona uiva da organizuje
dogaaje za druge, da im poklanja male darove, da ih navodi da otkrivaju svoj
privatni ivot i da im govori ta da rade. Ona nije puki posmatra.
Lora se slae. Moda sve to znai da ja volim da dajem. Da ja volim
ljude.
Malo po malo, Lora uvia da je njeno shvatanje sebe kao davaoca punog
ljubavi takoe netano. Bilo bi tanije rei, kako savetnik rezimira, da ona ivi
kroz druge kroz njihove prie, njihove boli i radosti, njihove brige i postupke.
Lora se odjednom nasmeje. Ja sam kao pozorini reditelj koji se toliko
unosi u svoje fiktivne likove da ivi kroz njih. Ne znam ta da radim sa sobom
bez svog malog pozorita.
200 To je veoma prikladna metafora, smatra savetnik. Drugim reima, imate

interesantno shvatanje, ili 'teoriju', o tome ko ste, ko su drugi i kako ste vi pove-
zani sa njima. Moemo li da pokuamo da artikuliemo ovu 'teoriju'?
Da bi produbio diskusiju, savetnik uvodi nekoliko relevantnih ideja iz razli-
itih filozofija. Prva ideja koju uvodi je ideja Nel Nodings o motivacionom
premetanju. U filozofiji Nodingsove13 taj termin se odnosi na nain na koji je
brina osoba motivisana nevoljom onih o kojima brine, kao da je u pitanju njena
nevolja. Kako Lora reinterpretira tu ideju: Brige koje me motiviu su one koje
prebivaju u srcu druge osobe, ne u mom srcu. Naravno, postoje i znaajne razli-
ke izmeu ideje Nodingsove i Lorinog stava. Pre svega, Lora nije zabrinuta zbog
nevolja drugih, ve uglavnom uiva da slua o njima i da ih komentarie ali i te
razlike bacaju svetlo na Lorin stav i pomau da se on izotri.
Na narednoj seansi savetnik, takoe, predstavlja alternativne poglede na
odnose, kao to je ideja Martina Bubera o odnosu Ja-Ti14, ideja an-Pol Sartra o
Drugom kao objektifikujuem pogledu15 i ideja Emanuela Levinasa o Drugom kao
etikom zahtevu na koji sam pozvan da odgovorim.16 Moemo nauiti dosta toga o
naoj sopstvenoj teoriji poredei je sa teorijama koje se razlikuju od nae. Lora i
savetnik ponekad itaju kratke odlomke i zajedno razmiljaju o nekom konceptu ili
osobenosti, a zatim ga koriste da razmotre njena iskustva. Na taj nain razgovor se
kree napred-nazad izmeu relevantnih filozofskih ideja i Lorinog stava. Njihovo
zajedniko razumevanje njenog stava postepeno postaje jasnije i sloenije.
Na kraju, oni rezimiraju Lorinu teoriju ili pogled na svet na sledei nain:
sopstvo ima veoma malo svog unutranjeg ivota malo je supstance u njemu i
nema svrhe tragati unutar njega. Ono dobija ivot tek kada ga primi od Drugog,
kada se Drugi posmatra, sree i kada se njime upravlja spolja. Drugi je, stoga, tlo
ivota sopstva. Interpersonalni odnos je jedan oblik iskoriavanja. ivot se ivi
izvana, putem iskoriavanja drugih.
Postoji jo mnogo detalja u Lorinoj teoriji koje treba razjasniti (na primer,
kako je ona povezana sa Lorinim intimnim odnosima sa mukarcima), ali ak ni
na toj taki ona, oigledno, ne nalikuje poznatim filozofskim teorijama iz istorije
filozofije. Ipak, poput njih, ona je odgovor na dosta obraivano ivotno pitanje,
naime, ta je sopstvo i u kakvoj je vezi sa drugima. Ovo ne znai da je njena teorija
duboka ili postojana kao teorije Bubera, Sartra ili Levinasa, niti da je zasnovana
na zapaanjima koja su pronicljiva poput njihovih. Ali, poput njihovih, i Lorina
teorija izraava osobeno shvatanje o tome ta znai sresti drugu osobu, iako to ne
ini kroz rei, ve kroz njene efektivne modele ponaanja i oseanja.
Sve u svemu, moemo rei da je Lorin perimetar, kako je do sada otkriveno u
savetovanju, sainjen od dva elementa: prvo, od model ponaanja i oseanja koji
13 Caring: A Feminine Approach to Ethics and Moral Education, Berkeley: Uni-
versity of California Press, 1984, naroito str. 3046.

14 I and Thou, New York: Scribner, 1970.
15 Being and Nothingness, New York: Washington Square Press, 1966. [an Pol
Sartr, Bie i nitavilo: ogled iz fenomenoloke ontologije, prevod Mirko Zurovac, Beo-
grad: Nolit, 1983]
16 Alterity and Transcendence, New York: Columbia University Press, 1999.
FILOZOFSKA PRAKSA
ukljuuju ogromnu fasciniranost privatnim ivotima drugih; drugo, od pogleda 201

na svet ili teorije koju ti modeli izraavaju, naime, da je Drugi materijal koji
udahnjuje ivot inae praznom sopstvu.
Druga faza: izlaenje iz perimetra klijenta

Sada, kada su savetnik i klijentkinja doli do potpunijeg razumevanja njene
platonove peine ili perimetra, vreme je da se pree na sledeu fazu save-
tovanja: istraivanje naina da se prevaziu njegova ograniena. Njen peri-
metar nije nuno ono to izaziva duevnu bol, ali je uzak i krut, ograniava
njen ivot i osiromauje ga.
Mogli bismo pasti u iskuenje da upotrebimo rezonovanje kako bismo
odredili alternativni stav za Loru i da zatim pokuamo da je ubedimo da se
promeni. Meutim, nametanje ideja odgovarajueg ponaanju nekoj osobi
pukom snagom rezonovanja obino se zadrava na povrini i ne vodi ka
dubljoj promeni. Ovo bi moglo da funkcionie kod pristup putem reavanja
problema, ali ne i kod pristup koji pokuavaju da obogate i prodube ivot.
Kako onda savetnik moe da pomogne u razvoju dublje promene
kod Lore, promene koja bi nastala unutar naina njenog rezonovanja? To
je centralni izazov za drugu fazu savetovanja. Ovde treba da se prisetimo
ranije pomenute stavke da ideje imaju neizmernu mo da nas inspiriu i
promene. Uprkos zajednikoj tendenciji meu psiholozima da istiu znaaj
oseanja na raun misli i ideja, nae shvatanje sopstva i sveta u kojem ivi-
mo ima ogromnu mo da oblikuje na ivot.
Rimski imperator-filozof Marko Aurelije suoava se sa slinim izazo-
vom kada pokuava da ivi u skladu sa stoikim principima. Da bi se izbo-
rio sa ovim izazovom Marko Aurelije sprovodi razliite filozofske vebe
koje imaju za cilj da probude njegovo istinsko sopstvo, takozvani vodei
princip, koji je, po stoikoj filozofiji, obino uspavan u nama. Zapravo,
nekoliko teoretiara17 tumai njegovo delo kao specifinu belenicu sa ve-
bama. Njegove vebe obuhvataju pisanje uputstava o ponaanju namenjenih
samom sebi, formulisanje i preformulisanje stoikih principa, razmiljanje
o razliitim oblicima ponaanja i zamiljanje njihovih posledica, stvaranje
predstava o sopstvenom mestu u kosmosu, itd.
Vie od detalj njegovog stoikog pristupa, za trenutnu svrhu je vani-
je to da Marko Aurelije ne pokuava da u sebi stvori novi stav ni iz ega, ve
pre da inspirie i probudi postojei, iako uspavani stav. Kako su to videli
on i drugi stoici, neto u njemu ve zna uzaludnost normalnih oblika pona-
anja i vrednost stoikih stavova: duboko sopstvo u njemu koje je utoplje-
no monim psiholokim mehanizmima. Filozofiranje o stoikim idejama
17 Pierre Hadot, The Inner Citadel: The Meditations of Marcus Aurelius, Cam-
bridge: Harvard University Press, 1998.

202 sprovodi se s namerom da se probudi ovo duboko razumevanje, ili glas

u njemu.
U svom pristupu filozofskom savetovanju ja ovu strategiju koristim
pre svega u drugoj fazi procesa.18 Daleko od pokuaja da Lori nametnem
povrne stavove, probao bih da inspiriem i probudim glasove koji ve
ive duboko u njoj toliko duboko da su, obino, utopljeni svakodnev-
nim brigama i unutranjom pometnjom. Verujem da smo svi iskusili da
nas ideja koju susretnemo u romanu, na filmu, u razgovoru odjednom
duboko dodirne i probudi duboko usaeno shvatanje koje smo zanemari-
vali. Oseamo da smo je uvek znali polusvesno.
Lora, moete li se prisetiti skoranjih situacija u kojima niste pratili svoje uobi-
ajene modele, gde ste se prema nekome poneli na neuobiajen nain? Savetnik
joj objanjava da iako glas naeg perimetralnog pogleda na svet obino domi-
nira nama, ponekad nas motivie drugaiji glas. Vredi sluati tako razliite
glasove.
Lora dugo razmilja. Da, seam se jedne situacije od prole nedelje. Sedela
sam u autobusu i kao i obino nisam mogla da utim i poela sam da priam sa
enom koja je sedela do mene. Priale smo dvadesetak minuta i kada se osvrnem
na to, shvatam da je uopte nisam pitala za njenu linu priu, nijednom!
Zanimljivo. O emu ste onda priale?
Odmah smo ustanovile da smo ile u istu srednju kolu, u razmaku od
deset godina, i da smo poznavale istog profesora. Priale smo o njemu, o njego-
voj zaljubljenosti u profesorsku matematike, o njegovom sukobu sa direktorom
i nekim drugim smenim dogaajima. Bilo je ba zabavno.
Shvatam, Lora. Dakle podelili ste sa ovom enom svoju fasciniranost pri-
vatnim ivotom nekog drugog.
Mmm... Vidim ta hoete da kaete, okleva Lora. Dakle ovo ipak nije bilo
veoma razliito od mog uobiajenog ponaanja. Pa, da vidim da li mogu da se
setim boljeg primera. Ali nita joj ne pada na pamet.
U odsustvu pravog primera, savetnik predlae da proitaju nekoliko redova
iz lanka Gabrijela Marsela, Svedoenje i egzistencijalizam.19 Marsel opisuje
stav slobodnog, kreativnog, posveenog odgovora na svetlo, ili viziju koja nas
inspirie. Prema Marselu, to je suprotno od stava posmatranja, koji, iako nije
identian Lorinom stavu, podsea na njega jer ivotu prilazi spolja.
Ideja o unutranjem svetlu pogaa Loru. Ona se prisea jedne epizode od
pre tri-etiri nedelje, kada se sama etala kroz park i duboka tiina se spustila na
nju. Tiina je bila udesna, objasnila je. Mogla sam da sluam svaku misao u
glavi, svaki oseaj u telu. A onda mi je sinulo: 'Naravno da me kolege ne vole ja
im se nameem. Pusti ih da ive svoje ivote! Tvoj ivot je tvoj, njihov ivot je
njihov!' Ovo saznanje se zadralo nekoliko dana i zahvaljujui njemu sam bila
18 Ran Lahav, Self-Talk in Marcus Aurelius Meditations, Philosophical Practi-
ce, 4: 2009.
19 Ibid.
FILOZOFSKA PRAKSA
mirnija i utljivija na poslu. Ali to je kratko trajalo.. Onda sam se vratila uobia- 203
jenoj sebi.
Ovo seanje priziva u njen um nekoliko srodnih iskustava: kako sama sedi u
kafeu a da ne osea svoj uobiajeni poriv da pria sa susedima, samo je intenzivno
svesna svojih misli i oseanja; kako je dopustila svom sestriu da slika a da mu nije
nametala svoje uobiajene predloge; spoznaja koja ju je jednom prilikom obuzela
na jednoj sahrani da je alost njenog komije sveti prostor i da joj nije dozvoljeno
da ga uznemirava svojim uobiajenim brbljanjem i savetima.
Veoma zanimljivo, kae savetnik zamiljeno. ini mi se da vas je u svim
tim iskustvima neto pozvalo da budete manje dominantni, manje izvan same
sebe, vie usklaeni sa sobom i drugima.
Ovo je glas sluanja, slae se Lora. Podsea me da ne moram da se sve
vreme meam u ivote drugih ljudi. Mogu da sluam svoj ivot i mogu da sluam
druge.
Lora sada ima zadatak da potpunije razume ovaj glas i da mu otvori sebe,
da ga pusti da ivi u njoj, zajedno sa drugim glasovima, i da je inspirie. Cilj
savetovanja nije da se njeni perimetralni glasovi zamene ovim novootkrivenim
glasom to bi dovelo do zamene jedne platonove peine drugom peinom ve
da naui kako da obrati panju i bude otvorena za oba glasa, za mnoge glasove, za
punou ivota u sebi i izvan sebe. ivot moe da bude bogatiji od jednog jedinog
automatskog glasa.
Zakljuak: samotransformacija kao cilj filozofiranja

Posmatrajui proces filozofskog savetovanja u celini, moemo da primeti-
mo da je upravljen ka samotransformaciji i u ovom smislu odraava osnov-
nu viziju transformacionih mislilaca. U skladu sa njihovim pristupima, on
prepoznaje da je na svakodnevni ivot obino ogranien na uzan, krut i
povran stav uzan u smislu da predstavlja samo veoma mali deo ljud-
skih mogunosti; krut u smislu da se opire promenama; i povran u smi-
slu da pre svega ukljuuje lako dostupne delove naih sopstava, ostavljajui
dodatne unutranje resurse neaktivnim i uspavanim. Filozofsko savetova-
nje, kako ga ja vidim, upravljeno je ka prevazilaenju ove platonove pei-
ne ka ispunjenijem, slobodnijem, produbljenijem ivotu. U toku savetova-
nja klijenti ue da razumeju ovu potencijalnu ispunjenost ne samo kroz
rei, ve uglavnom kroz svoja oseanja, ponaanja i itav niz stavova. Poto
se ovaj pristup okree oko razumevanja koncepcija ivota, to je oigledno
filozofska vrsta savetovanja i koristi neke od obilnog bogatstva ideja aku-
muliranih tokom itave istorije filozofije.
Razliite transformacione filozofije mogu se sagledati kao komplemen-
tarne jedna drugoj. Nema potrebe odluivati izmeu, recimo, Rusoovog
cilja povezivanja sa prirodnim biem i Marselovog cilja da se bude svedok
svetlosti. Ova dva filozofa se okreu razliitim vrstama perimetara ili ljud-
204 skih ogranienja i pokuavaju da otvore pojedinca prema razliitim glaso-

vima ili razliitim temama ljudskog postojanja. Ljudski ivot je bogatiji od
ove ili one teorije i moe se uporediti sa horom glasova pre nego sa jednim
ispravnim glasom.
Oigledno je da se cilj samotransformacije ne moe postii savetovan-
jem koje traje mesec ili dva. Smatram da je filozofsko savetovanje odreeni
trenutak u okviru neijeg ivotnog puta koji vodi ka potpunijem posto-
janju. Filozofsko savetovanje nije pauza u ivotu, nije priprema za ivot,
ve sastavni deo ivota koji je jedan beskrajan proces.
Prevod 205
171/179:159.947.3
101.8:615.851
LIDIJA AMIR
FILOZOFI, ETIKA I EMOCIJE
U ovom radu nastavljam da ispitujem uloge filozofije i psihologije u moralnom

obrazovanju. U prethodnom lanku objavljenom u ovom asopisu kritikovala sam
moralne stavove razliitih kola psihoterapije i zastupala tezu da su filozofi jedini
strunjaci kvalifikovani da poduavaju normativnom moralu na pluralistiki,
kritiki i argumentovan nain (Amir, 2005). U ovom radu zastupam tezu da efikas-
no moralno obrazovanje ukljuuje emocionalno obrazovanje; da su stavovi filozofa
o emocijama obino reduktivni, a onda kada to nisu, oni ukazuju na nemogunost
umanjenja afektivnosti koja se ne povinuje filozofskom ispitivanju. Dok emociona-
lno i moralno obrazovanje treba da idu ruku pod ruku, ini se da su filozofi slabo
kvalifikovani za ovo prvo. Psihoterapeuti su obueni za razvijanje emocija i za
suoavanje sa nesmanjivom afektivnou pojedinanih emocija. Koliko god da nas
moda interesuje specijalizovanost psihoterapeuta za emocionalno obrazovanje,
mi ga ne moemo odvojiti od moralnog obrazovanja, jer emocionalno obrazovanje
nije vrednosno neutralno. Priseajui se da psiholoke teorije ukljuuju poglede na
moral koji ne odolevaju kritikom ispitivanju (Amir, 2005), nevoljni smo da pov-
erimo psihoterapeutima moralno obrazovanje. Okreui se jo jednom psihologiji,
shvatamo da smo dodali novu kompleksnost prvobitnom problematinom statusu
psiholokog moralnog obrazovanja. Dok emocionalno i moralno obrazovanje treba
da idu ruku pod ruku, postojea neodriva situacija jeste to da nas filozofi
poduavaju na moralnom a psiholozi na emocionalnom planu. Moralno obrazo-
vanje je narueno bilo da je ostavljeno psihoterapeutima bilo filozofima.
Zakljuujem iznoenjem nekih ideja o mogunostima popravljanja ove situacije.
Kljune rei: etika teorija, moralno obrazovanje, moralna psihologija, emocije,
oseanja, emocionalno obrazovanje, psihologija, psihoterapija
Uvod
U lanku prethodno objavljenom u ovom asopisu kritikovala sam moral-
ne stavove razliitih kola psihoterapije. Zastupala sam tezu da su filozofi
jedini strunjaci kvalifikovani da poduavaju normativnom moralu na plu-
206 ralistiki, kritiki i argumentovan nain (Amir, 2005).1 Takoe sam tvrdila
da filozofski orijentisano moralno obrazovanje treba da pronae svoj put
do ire javnosti, kao to i zaista pronalazi uz pomo filozofskih praktiara.
Ostaje da se vidi da li je nain na koji filozofi poduavaju moralu adekvatan
za efikasno moralno obrazovanje.
Da bi moralno obrazovanje bilo efikasno, ono mora da se bavi emo-
cijama i motivacijama na nain koji angauje studenta ili klijenta da uradi
neto. Jer svrha kurseva iz etike ili primenjene etike ili privatnog savetova-
nja jeste da osposobe studenta ili klijenta da informisano odabere jednu od
razliitih teorija sa kojima je upoznat kako bi je prihvatio, odnosno, kako
bi pokuao da deluje prema njenim pravilima. Ovaj stav o ciljevima podu-
avanja moralu moe se osporiti. Meutim, ukoliko se prihvati, pojavljuje
se problem: efikasno moralno obrazovanje zahteva bavljenje emocijama i
motivacijama. Ostaje da se vidi da li su filozofi sposobni da se pozabave
ovim pitanjima i ako nisu, kako se stie efikasno moralno obrazovanje?
Etika i emocije
Moralno obrazovanje je nepotpuno u meri u kojoj ignorie emocije. Ono
to nedostaje je njegova efikasnost. Ako normativno moralno obrazovanje
ne cilja samo na obezbeivanje intelektualnog znanja, ve i na to da osobe
motivie i da im pomogne da deluju prema normativnoj teoriji po njihovom
izboru, moralno obrazovanje se mora pozabaviti emocijama. Pretpostavka
u osnovi ove tvrdnje jeste da moralno obrazovanje sebe treba da shvati
ozbiljno, odnosno, da ono treba da edukuje: treba da cilja na to da onima
koji su zainteresovani za moral pomogne da shvate ta je ulog u odree-
noj normativnoj teoriji, time ih osposobljavajui da naprave prve korake u
okviru promene stavova, motivacija, emocija, senzibiliteta i briga.
1 U lanku objavljenom 2005. zastupala sam tezu da u razliitim psiholokim
teorijama, od Frojdove i teorija njegovih sledbenika, Jungove, do egzistencijalistike i
razvojne psihologije, obradi morala nedostaje dubina i irina. Stav prema moralu je
ili reduktivan (Frojd), ili odabir moralnih teorija, nepotvren (Jung), teorije vredno-
sti nisu dovoljno ubedljive ak ni u psihologijama koje naglaavaju vrednosti (egzi-
stencijalistike psihologije), a moral se posmatra bez uverljivih argumenata kao pri-
rodni razvojni fenomen (razvojne psihologije). Kognitivno-bihevioralne psihoterapije
i racionalno-emotivne terapije izdvojene su kao zasnovane na kognitivnom pogledu
na emocije izvedenom od stoika. Njihovi osnivai, A. Bek (Beck) i A. Elis (Ellis),
odvojili su se od etike stoika. Nisam razmatrala ove terapije, jer sam u njima videla
oigledan sluaj psiholokih tehnika kojima je potrebna etika, ili kako je to Doel
Marks prikladno rekao, ije su etike implikacije naroito relevantne za pitanja filo-
zofije (Marks, 1995, str. 10, n. 20). U zakljuku sam iznela da su sa teoretske take
gledita psihoterapeuti slabo kvalifikovani da se bave moralom.
FILOZOFSKA PRAKSA
Tvrdnja da se etika teorija ne moe sprovoditi dobro bez moralne psi- 207
hologije nedavno je podrana od strane istaknutih teoretiara (npr. Stocker,
1990; Flanagan & Rorty, 1990). Emocije zaista igraju vanu ulogu u mora-
lu, naroito u oblicima morala koji naglaavaju karakter, kao to je etika
vrlina, ali i u onima zasnovanim na delanju i principu. ak i ako moral
smatramo za neto to se pre svega tie ispravnosti delanja, neophodni
uslov za ispravno delanje ukljuivae prepoznavanje moralno relevantnih
karakteristika situacija, ili onoga to se naziva moralna istaknutost (npr.
Blum, 1990). Ovo e esto ukljuivati oseajnost razvijenu kroz emocional-
ne dispozicije.
Pored ove opaajne uloge, emocije igraju ulogu u prenoenju intere-
sovanja i briga delatnika drugima. ak i ako delanje treba da ima domi-
nantnu ulogu u moralnoj teoriji, emocionalni ton neijeg delanja moe da
predstavlja moralnu razliku. Delanje koje je neoseajno moe jednostavno
da ne bude prihvaeno na isti nain kao delanje sprovedeno ljubaznije i
paljivije. Kant je prepoznao znaaj subjektivnih uslova koji sputavaju ili
pomau oveku da sprovede u delo zakone koje daje metafizika morala. On
je smatrao da se moralna antropologija ne moe odbaciti: ona bi se bavi-
la stvaranjem, prenoenjem i jaanjem moralnih principa (u obrazovanju u
koli i javnosti uopte) i drugim takvim uenjima i propisima zasnovanim
na iskustvu (Kant, 1964, str. 415). Kako Nensi erman istie, ini se razu-
mnim da se u ove subjektivne uslove ukljue emocije (1995, str. 170).
Kako smatraju mnogi filozofi, emocije pomau da budemo motivisani
(npr. Greespan, 1995). tavie, prepoznavanje emocija u nama i u drugi-
ma pomae nam da prilagodimo i civilizujemo ponaanje (npr. Goleman,
1995). Razumevanje emocija je neophodno za njihovo negovanje ili isko-
renjivanje (moda pomalo od oboje) radi poboljanja sopstva i drutva (cf.
Marks, 1995, str. 23). Osim toga, emocije otkrivaju vrednost. Da pomene-
mo samo neke stavke, upoznavanje i poznavanje sopstvenih vrednosti od
sutinskog je znaaja za samorazvijanje i samorazumevanje, kao i za inte-
gritet, posveenosti i mnogo toga drugog od moralnog znaaja (cf. Stocker
& Hegeman, 1996, str. 8283).
Emocije su naroito relevantne za one teoretiare morala u ijem ue-
nju karakter dolazi pre dunosti, etika vrlina pre teorija morala zasnovanih
na delanju i principu (npr. Casey & Slote, 1997). Sa take gledita morala
zdravog razuma, uverljivo je pretpostaviti da emocije imaju vano mesto
u izvetaju o moralnom karakteru. Jedan od argumenata koji etiari vrline
koriste protiv oblika morala zasnovanih na delanju i principu jeste to da
savremena etika ignorie emocije ili ih smatra nevanim za etiku. Ocenjena
kao moralno opasna, obmanjivaka i pogrena (Stocker, 1996, str. xxi),
postojea situacija zamagljuje injenicu da emocije nisu samo fenomeni
koje treba analizirati i razumeti; one lee u samom srcu etike, odreujui
208 nae vrednosti, usredsreujui nau viziju, utiui na smo nae prosuiva-
nje, dajui smisao naim ivotima, kako Robert Solomon elokventno pie
(1995, str. 257; cf. Solomon, 1976). Emocije su tako od velikog moralnog
znaaja, budui da ljudska vrednosna i moralna mudrost zahtevaju emoci-
je, emocionalnu sposobnost i emocionalno znanje. ini se da se predmet
morala mora proiriti dalje od brige za autonomiju i ispravnost, do brige
za adekvatan izraz i pravac irokog spektra stavova, ukljuujui emocije
(Flanagan & Rorty, 1990, str. 6). Dok se emocionalno obrazovanje ini
neophodnim za moralno obrazovanje, filozofi su ipak moda slabo kvalifi-
kovani za ovo prvo.
Filozofi o emocijama
Emocija je predmet prouavanja naune kao i filozofske psihologije i neko-
liko humanistikih disciplina pored filozofije. Iako je eksperimentalna
literatura o emocijama ogromna i ukljuuje psiholoka i fizioloka ispiti-
vanja, usled konceptualne naivnosti velikog dela psiholokih istraivanja
(Harr, 1986; cf. i Solomon, 1976), filozofi ne pronalaze esto mnogo inte-
resovanja za ove izlete.
Kako jasno pokazuje istorija tog predmeta, ne postoji konaan odgo-
vor na pitanje: ta je emocija? ak i unutar prilino uskih granica zapadne
tradicije filozofije, ne pronalazi se adekvatan kriterijum ili skup kriterijuma
kojima bi se odvojila emocija od ne-emocije. Re emocija menja svoje zna-
enje od perioda do perioda, od kulture do kulture ak i kada jezik ostaje
naizgled isti. Robert Solomon primeuje da se sama re emocija nalazi u
optoj upotrebi (nasuprot starijoj rei, strast) samo nekoliko stotina godina
i da se ono to se rauna kao emocija (i ono to se ne rauna) takoe menja
(Solomon, 1995, str. 2789). Kako Ameli Rorti pokazuje (1982, 1988),
razlog za menjanje znaenja i statusa razliitih naroitih emocija i ne-emo-
cija ima dosta veze sa izuzetno vanim odnosom izmeu emocija i etike.
Dejmsov i Langov pogled na emocije kao uoene telesne poreme-
aje (1967, str. 12) koji je dominirao veim delom prolog veka, dodelio
je to istraivanje disciplini psihologije. Mada su radovi Roberta Solomona
bili kljuni u oivljavanju filozofskog dijaloga poevi otprilike od sredine
sedamdesetih godina 20. veka, njegovi stavovi nisu reprezentativni za vei-
nu filozofa morala. Kako Majkl Stoker i Elen Hegeman s pravom naglaa-
vaju, ponovno izbijanje interesovanja za emocije u filozofskim krugovima
ne garantuje zadovoljavajua teorijska dostignua, bilo kvantitativno bilo
kvalitativno:
Kako filozofi... tretiraju oseanja je izvanredno. Kada se uopte i govori o ose-
anjima, ona su esto radikalno pogreno shvaena. Ono to je bar podjednako
izvanredno jeste njihovo odsustvo u svojstvu ozbiljnih tema u filozofskoj psiho-
FILOZOFSKA PRAKSA
logiji ili ak moralnoj psihologiji. esto se ne obrauju ni kao nevane teme i 209
jednostavno se uopte ne ispituju. (Stocker & Hegeman, 1996, str. 6)
Oseanje i afektivnost uivaju isti manjak znaaja i panje u kognitivnoj
psihologiji, oblasti psihologije veoma blisko povezanoj sa razliitim savre-
menim filozofskim strujama. Kako pie akademski, istraivaki psiholog
Robert Zajonc: Savremena kognitivna psihologija jednostavno ignori-
e afekt. Rei afekt, stav, emocija, oseanje i sentiment ne pojavljuju se u
indeksima nijednog od najvanijih dela o kogniciji (1980, str. 152, n.3).
Bez sumnje, postoje izuzeci u uobiajenom filozofskom tretmanu emo-
cija.2 Naalost, filozofi kada i piu o emocijama, obino umanjuju znaaj nji-
hove afektivnosti. Razliiti teoretiari osuuju ovu injenicu (tj. Bockover,
1995; Stocker & Hegeman, 1996). Dok Meri Bokover kritikuje Roberta
Solomona zbog ovog novog racionalistikog pogleda na emocije, odnosno,
emocije kao neto svodivo na razum,3 Majkl Stoker i Elen Hegeman kriti-
kuju praktino sve filozofske stavove prema emocijama ili oseanjima zbog
smanjivanja afektivnosti emocija.
Prvo, oseanja se ne mogu svesti na telesna oseanja ili svest o njima
(James, 1884/1967; Ayer, 1952). Drugo, ona se ne mogu svesti na sadraj:
tokom pedesetih godina 20. veka, inspirisano do odreenog stepena i na
razliite naine Vitgentajnom, Rajlom, Hajdegerom i Sartrom, pojavilo se
ono to je najavljeno kao novo objanjenje emocija. Objanjenje emocija
prema sadraju dralo je da u emocijama ili emocionalnosti ne postoji nita
osim bezafektnog sadraja. Tree, oseanja, ukljuujui i ona hedonistika,
ne mogu se svesti na elju, kako tvrde Aristotel u Drugoj knjizi Retorike,
Spinoza u svojoj Etici i Robert Vorner u Uivanju (1980). etvrto, one se
takoe ne mogu svesti na razum, suprotno Sartrovom stavu na razliitim
mestima u njegovoj Skici za teoriju emocije (1971), E. Bedfordu (Bedford,
19567), Dordu Pieru (Pitcher, 1965), Robertu Solomonu (Solomon,
1973) i Deromu Noju (Neu, 1980).
Psihika oseanja se ne mogu shvatati samo u odnosu na elju i razum
barem ne na bezafektne naine kako se elja i razum obino shvataju.
Ove redukcije trpe neuspeh na jedan od dva naina. Neuspene su time to
ne daju objanjenje emocija koje garantuje da emocije sadre afekt. Stoga,
ak i kada su uslovi ovih objanjenja zadovoljeni, mi i dalje moemo da
2 Cf. Stocker & Hegeman, 1996, str. xx, n. 6; 18, n. 2. Radi auriranja te biblio-
grafije, trebalo bi pomenuti studije Nussbaum, 2001, Ben Zeev, 2000 i R. C. Solomon
kao obimna dela o emocijama, naroito Solomon, 2002, 2004.
3 Meri Bokover pravi razliku izmeu telesnog oseanja i emocionalno relevan-
tnog oseanja i iznosi tezu da je 'emocionalno relevantno oseanje' inherentno i

nesmanjivo hotimino i afektivno po prirodi. Emocija je neka vrsta hotiminog
dogaaja koji formira nesmanjivo jedinstvo koje je afektivno samo po sebi (Boc-
kover, 1995, str. 173).
210 nemamo emociju osim ako bismo, to moda i ne bismo eleli da ura-
dimo, priznali bezafektne emocije. Druga opcija je da su ova objanje-
nja neuspena zato to se kruno pozivaju na oseanje u svom objanjenju
oseanja na primer, time to se pozivaju na afektivno optereenu elju ili
afektivno optereeni razum.
Stoker i Hegemanova insistiraju na nemogunosti umanjenja afektiv-
nosti emocija. Ne postoji jedna vrsta afektivnosti niti jedna karakterizacija
ili jedno objanjenje afektivnosti. Postoje razliita oseanja koja se ne mogu
svoditi jedna na druga (Stocker & Hegeman, 1996, str. 27). Barem deo pro-
ceniteljskog i moralnog znaaja emocije upravo je vezan za njihovu afektiv-
nost: psihika oseanja imaju vitalni i moralni znaaj. Neki filozofi moda
smatraju da je ova tvrdnja problematina, ako ne i provokativna, upravo
zato to je izraena pojmovima vezanim za oseanja. Dok moda mogu
da razumeju kako emocije, raspoloenja, stavovi i interesovanja imaju pro-
ceniteljski znaaj, mogli bi se zauditi da takav znaaj mogu imati puka
oseanja (1996, str. 55).
Ako su Bokoverova, Stoker i Hegemanova u pravu, ak i oni filozofi
koji ne ignoriu emocije imaju reduktivne stavove koji izostavljaju afektiv-
nost u samoj sri emocija. Mada se bezafektni stavovi prema emocijama
mogu initi kao neophodni filozofima kako bi oni ponovo uveli emocije u
domen filozofije, reduktivni stavovi ne daju potpunu sliku o pravoj psiho-
logiji ljudi. Ispravan pogled na emocionalnost ljudi je neophodan uslov za
razvijanje i negovanje emocija. ini se, stoga, da su filozofi slabo kvalifiko-
vani za taj zadatak.
Emocionalno i moralno obrazovanje

Emocionalno obrazovanje poinje u detinjstvu. Emocionalno se obrazu-
jemo u porodici, u odnosima sa drugim ljudima, u koli. iroka panja se
posveuje temi poboljanja obrazovanja dece (npr. Etzioni, 1992, 1994).
Nesumnjivo je da je bolje emocionalno obrazovanje u detinjstvu klju za
efikasnije obrazovanje u odraslom dobu. to se tie filozof koji se bave
emocionalnim obrazovanjem odraslih, izdvojili su literaturu (Marks, 1995;
Nussbaum, 1990; Taylor, 1985) i zakon (npr. Nussbaum, 2004, str. 15) kao
mogue izvore.
Oba izvora emocionalnog obrazovanja su problematina sa moralne
take gledita. Emocionalno obrazovanje koje obezbeuje literatura nije
vrednosno neutralno. Kako je primetio ve Platon (Drava, Knjiga X), lite-
rarno emocionalno obrazovanje ukljuuje moralno obrazovanje. Ta vrsta
obrazovanja je opasna jer se ne poima razumom i tako izmie racional-
noj kritici. Kao posledica toga mi moemo prigrliti literarno emocionalno
FILOZOFSKA PRAKSA
obrazovanje samo ako je ono prosveeno filozofskom diskusijom. Isto vai 211
za emocionalno obrazovanje putem zakona. Poto emocionalno obrazova-
nje ukljuuje moralno obrazovanje, a zakon ima svoja moralna ogranie-
nja, emocionalno obrazovanje putem zakona treba da se podvrgne kriti-
kom objanjenju.
Najuticajniji emocionalni edukatori za iru javnost su, meutim, psi-
holozi i psihoterapeuti, bilo putem knjiga za samopomo, televizijskih emi-
sija (dr. Fil, na primer), ili privatne psihoterapije. Dra ovog emocionalnog
obrazovanja lei u njegovom linom karakteru: kognitivne teorije emocija
dugo su raspravljale o odnosu izmeu emocija i kognitivnih funkcija; naj-
skorija dostignua ovih teorija insistiraju na ulozi faktora linosti i pret-
hodnog iskustva (Nesbitt & Chang, 1998, str. 124). Psihoterapeuti se zaista
bave ovim faktorima: oni se bave naom pojedinanom linou, naim
linim iskustvima i naom prolou. Oni pokuavaju da nam pomognu
da korigujemo svoje emocionalne karakteristike, onda kada su nas vaspi-
tanje u detinjstvu ili drugi razlozi emocionalno otetili. Oni su obueni za
razvijanje emocija i za bavljenje nesmanjivom afektivnou pojedinanih
emocija.
Filozofi retko kad priznaju da bi psihoterapija moda bila potrebna za
emocionalni razvoj koji zahteva moralno obrazovanje. Oni obino nagove-
tavaju mogunost da mi sami zavrimo emocionalni posao, kao da ivi-
mo u Aristotelovo ili Spinozino vreme. Dobar primer je proces moralne
transformacije koji opisuje Ajris Murdok u knjizi Suverenost dobrog (The
Sovereignty of Good (1970). ak bi i teoretiari koji insistiraju na znaaju
emocija za moralnost mogli da previde ulogu terapije u pospeivanju emo-
cionalne promene.
Majkl Stoker i Elen Hegeman, na primer, smatraju da se emocije, ak
i jedna emocija jednog tipa osobe, mogu razumeti samo uz pomo kom-
pleksne psihologije i moralne psihologije, potpomognute psihoanalizom,
antropologijom, sociologijom i mnotvom drugih disciplina (Stocker
& Hegeman, 1996, str. 265, 13; cf. 7). Meutim, ini se da oni previaju
injenicu da postoje prakse ili terapije vezane za psihologiju i psihoanalizu.
Razumevanje neije odreene emocije nije stvar itanja knjiga, ve odlaska
na terapiju. Marta Nusbaum, na primer, svojim delima ilustruje interdis-
ciplinarni pristup koji Stoker i Hegemanova preporuuju. Meutim, ovo
teko da je dovoljno za emocionalnu promenu ili ak za razumevanje jedne
odreene emocije. Ako su faktori linosti i prethodnog iskustva kljuni u
emocionalnoj promeni, svaki filozofski pristup emocijama bie neadekva-
tan jer je opti. Budui da nije usmeren na odreena iskustva i linost ita-
laca ili studenata, verovatno e imati malo efekta.
Marta Nusbaum je, ini se, svesna tog problema kada naglaava teko-
u emocionalno optereene moralne transformacije. Ona pie:
212 Uverenja prenesena rano u ivotu postaju duboko usaene navike i oduavanje
od njih zahteva strpljiv napor panje i samotransformacije Ne postoji garancija
da e ovaj proces biti uspean, naroito budui da veina ljudi nema strpljenja
ni odlunosti da se fokusira na njega dosledno tokom vremena. Mogu postojati
i dublji koreni za neke tipove nerazumnih emocija.
tavie, moemo pomisliti da sama struktura tipina za ljudski ivot pro-
uzrokuje neke sklonosti ka nerazumnim emocijama. Drugim reima, moemo
smatrati da postoje odreene strukturne prepreke na putu ka razumnosti koje
borbu za ostvarenje odgovarajuih emocija pretvaraju u prilinoj meri u napor-
nu bitku u svim ljudskim biima Prosean ovek, budui da je i ljudsko bie,
pokazuje dosta tenzije, podvojenosti i, izraeno normativnim terminima, nera-
zumnosti. (Nussbaum, 2004, str. 3536)
Meutim, u uticajnim knjigama Nusbaumove ne pominju se moderne psi-
hoterapeutske alatke.
U jednoj izuzetnoj monografiji, Don Kotingam poredi odnos izmeu
strasti i razuma u grkoj misli, Dekartovoj filozofiji i psihoanalizi (1998).
On tvrdi da je ovo poslednje potrebno za razumevanje strukture i geneze
emocija i za ponovno otkrivanje i ponovno integrisanje prolog iskustva u
nae shvatanje naih sadanjih sopstava. Sledei Platona, on tvrdi da psi-
hika higijena, harmonino funkcionisanje sastavnih delova sopstva, lei u
sri dobrog ivota. Danas, meutim, takva harmonija nije mogua bez one
vrste samosvesti koja ukljuuje obogaeno razumevanje strukture i geneze
emocija. Iako se ini da potcenjujemo sloenosti ukljuene u ponovno
otkrivanje i ponovno integrisanje prolog iskustva u razumevanje naih
sadanjih sopstava, Kotingam izbegava da preporui psihoanalizu svima:
Bez sumnje je tano da nee svako morati da se podvrgava psihoanalizi da
bi dostigao takvu samosvest. (Cottingham, 1998, str. 214215, n. 129)
Stoker i Hegemanova, Nusbaumova i Kotingam su skeptini spram
kapaciteta filozofije razumevanja i menjanja emocija. Mada su psihologija,
psihoanaliza ili druge psihoterapije potrebne radi razvijanja naih emoci-
ja, oni ne preporuuju psihoterapiju eksplicitno. Ipak, ako se nae emo-
cije uopte razvijaju, razvijaju ih psihoterapeuti, a u delu kojim dobijamo
temeljno moralno obrazovanje, to ine filozofi.
Dok emocionalno i moralno obrazovanje treba da idu ruku pod
ruku, ini se da su filozofi slabo kvalifikovani za ovo prvo. Njihovi pogle-
di na emocije esto su reduktivni, kako su ustanovili Bokoverova, Stoker
i Hegemanova. Kada to nisu, suoavamo se sa nemogunou umanjenja
afektivnosti koja se ne povinuje filozofskom ispitivanju. Kada se opet okre-
nemo psihologiji, shvatamo da smo dodali novu sloenost prvobitnom
problematinom statusu psiholokog moralnog obrazovanja razmotrenog
u jednom prethodnom radu (Amir, 2005). Koliko god da nas moda inte-
resuje specijalizovanost psihoterapeut za emocionalno obrazovanje, mi ga
ne moemo odvojiti od moralnog obrazovanja, jer emocionalno obrazova-
FILOZOFSKA PRAKSA
nje nije vrednosno neutralno. Priseajui se da psiholoke teorije ukljuu- 213

ju poglede na moral koji ne odolevaju kritikom ispitivanju, nevoljni smo
da psihoterapeutima poverimo moralno obrazovanje.4 Dok emocionalno
4 Na mestu je da iznesem kratak rezime argumentacije iz rada objavljenog 2005:

problem sa poveravanjem moralnog obrazovanja psiholozima jeste u tome to njiho-
ve dijagnoze i pratee terapije nisu vrednosno neutralne: u najboljem sluaju, one
obuhvataju odreeno moralno obrazovanje, to nije zadovoljavajue; u najgorem slu-
aju, psihoterapeuti su preputeni samima sebi. Kao to pokazuje procenat eklekti-
kih psihoterapeuta onih koji se ne priklanjaju jednoj psiholokoj teoriji sa njenim
prateim moralnim obrazovanjem veina njih je preputena samima sebi (Hunt,
1993, str. 560).
Potreba za moralnim usmerenjem utoliko je urgentnija ako se uzme u obzir
vrsta problema koje terapeuti danas treba da lee. M. Igl (Eagle) istie da ljudi koji
trenutno trae profesionalnu pomo ree pate od klasinih neuroza za ije leenje je
osmiljena frojdovska teorija, a ee od problema sopstva doivljenih kao oseanja
beznaajnosti, oseanja praznine, sveprisutna depresija, nedostatak odravajuih
interesovanja, ciljeva, ideala i vrednosti i oseanja nepovezanosti. esto prilino
uspeni u svojim karijerama, ovi pojedinci se oseaju beskorisno, preputeno sluaju
i duboko su nezadovoljni ivotom. Mada neposredan uzrok takvih poremeaja sop-
stva moe da bude odnos sa roditeljima, Igl iznosi tezu da oni na kraju proizilaze iz
takvih drutvenih faktora kao to su nedostatak stabilnih ideologija i vrednosti ili
atmosfera razoaranosti i cinizma u okolnom drutvu. Ovi poremeaji sopstva otkri-
vaju vie nego ikada znaaj ciljeva i usmeravakih vrednosti kao neega to i odraa-
va i odrava psihiko zdravlje (1984, str. 723).
Upeatljiva odlika kalkulativno-instrumentalistikog pristupa koji preovlauje
svim psihoterapijama, ukljuujui i one egzistencijalistike, jeste njegova nesposob-
nost da promilja o pitanju kojim ciljevima zaista vredi stremiti. Stariji pogledi na
ivot generalno su pravili razliku izmeu pukog ivljenja, ili samo funkcionisanja i
zadovoljavanja potreba, i vieg ili boljeg oblika egzistencije koji bismo mogli
dostii ako bismo shvatili na pravi cilj u ivotu. Za razliku od toga, moderni natura-
listiki pogled pokuava da se oslobodi takvog dvostrukog pogleda na ivot. Ciljevi
ivljenja se sada posmatraju bilo kao zadovoljavanje onih osnovnih potreba koje dik-
tira na biosocijalni sastav ili kao stvar linih afiniteta. Psihoterapija, shvaena kao
tehnika osmiljena da pomogne ljudima da ostvare svoje ciljeve, ostaje ravnoduna
prema samim ciljevima sve dok su oni realistini i dosledni.
Diskusija o ciljevima, meutim, pada u pravi domen filozofije.
Psihoterapeuti se nau u situaciji da su ukljueni u diskusije o moralu bez odgo-
varajue teorijske osnove. Terapeuti su slabo kvalifikovani za ovaj zadatak: teorijama
o moralu koje im stoje na raspolaganju nedostaju dubina i irina. Ove teorije su
reduktivne, odabrane proizvoljno, nedovoljne kada su u pitanju vrednosti i ciljevi i
prihvataju stav o prirodnom moralnom razvoju koji je deficitan po argumentaciji. U
okviru prakse psihoterapije, terapeuti su ipak konstantno primorani da razmatraju
moralne probleme; ini se, onda, da se praksa psihoterapije slui diskusijama o mora-
lu. Jedna posledica ove situacije jeste to da postoji jaz izmeu teorija o moralu uklju-
214 i moralno obrazovanje treba da idu ruku pod ruku, postojea neodriva
situacija jeste to da nas filozofi poduavaju na moralnom a psiholozi na
emocionalnom planu.
Filozofija i psihologija
Zapadne tradicije su poznate po svojim dihotomijama: telo i um, ovek i
svet. Nedavni zapadni raskol izmeu moralnog i emocionalnog obrazova-
nja, to je jedna od posledica podele i iz toga proisteklog nedostatka dijalo-
ga izmeu filozofije i psihologije, neodriv je. Kako emocionalno i moral-
no obrazovanje treba da idu ruku pod ruku, postojea situacija jeste to da
je moralno obrazovanje narueno bilo da je ostavljeno psihoterapeutima ili
filozofima. Kako je mogue popraviti tu situaciju?
Zanemarivanje dostignua psihologije i udnja za izgubljenom nevi-
nou prolosti pre podele ne deluju mi kao odrivo reenje. Naprotiv,
potrebna je saradnja izmeu ove dve discipline. Mogu se sprovesti neke
neposredne promene; na primer, moralni filozofi bi mogli da izuava-
ju moralnu psihologiju, moralno obrazovanje u akademskom svetu bi se
moglo prilagoditi u skladu sa tim; psiholozi bi mogli biti pozvani da dre
predavanja na kursevima etike, dok bi filozofi mogli da poduavaju psi-
hoterapeute normativnoj etici. Ali ove neposredne mere nisu dovoljne da
poprave situaciju.
Istonjake tradicije bi mogle da prue primere objedinjenijeg pristu-
pa neodlonoj potrebi za moralnim i emocionalnim obrazovanjem. Mada
nisam strunjak za istonjake filozofije, izneu neke ideje o nainima na
koje istonjake tradicije mogu da osvetle zapadni problem sa emocional-
no-moralnim obrazovanjem.
Prima facie, ini se da postoje neke prepreke za uenje o emocijama iz
istonjakih tradicija. Prva prepreka na koju je ukazao R. Solomon jeste to
da izgleda da se barem po jednom pitanju njih dvoje (Istok i Zapad) slau,
a to je njihov zajedniki prezir prema strastima (Solomon, 1995, str. 253).
ak i ako je ovo tano, istonjake tradicije su razvile i jo koriste prakse
za efikasno izlaenje na kraj sa ovekovim strastima, dok su od nestan-
ka helenistikih filozofija i marginalizacije Spinoze, ove prakse nestale
na Zapadu.5 Druga prepreka je to da moralno obrazovanje u istonjakim
enih u psiholoke teorije i prakse moralnog savetovanja u psihoterapeutskom okru-
enju. Budui da je teorija nedovoljna, diskusije o moralu koje se odvijaju u veini
sluajeva nisu potvrene njome. Kako psihoterapeuti imaju obrazovanje iz oblasti
psihologije, u zakljuku iznosim da oni nisu obueni da se ukljuuju u diskusije o
moralu koje se odvijaju u praksi psihoterapije.
5 Videti Nussbaum, 1994. i Sorabji, 2000, kao primere oivljavanja interesovanja
za helenistike prakse; videti etvrtu knjigu Spinozine Etike za Spinozine preporue-

ne prakse.
FILOZOFSKA PRAKSA
tradicijama nije obavezno pluralistiko. Istina, ini se da na Istoku postoji 215

vie tolerancije prema religijama drugih i stoga se pluralizam ini kao pravi
opis opteg stava prema drugim vrednostima. Ipak, moralno obrazovanje u
istonjakim tradicijama ne bi se moglo okarakterisati kao pluralistiko, jer
je verovatno da e ovek biti edukovan u okviru jedne tradicije. Trea pre-
preka je to da se ovek edukuje na Istoku unutar sistema moralnih vrednosti
koje mogu biti nametnute ili predloene bez uverljivih argumenata. Tako da
se ini da istonjako obrazovanje ne ispunjava zahteve moralnog obrazova-
nja za odrasle koje sam izloila iznad, naime zahteve pluralistikog, kriti-
kog i argumentovanog obrazovanja.
Ipak, ini se da postoje tri vane razlike izmeu zapadnog raskola
izmeu moralnog i emocionalnog obrazovanja i moralnog obrazovanja u
istonjakim tradicijama. Jedna razlika lei u tome da su filozofi stvorili
vrednosti koje su primenjene u moralnom obrazovanju u istonjakim tra-
dicijama. Druga je to da se emocije i razum obino ne razdvajaju unutar
svake istonjake tradicije kao to su danas razdvojeni na Zapadu. Trea
razlika je to da su vrednosti ugraene u istonjake filozofsko-psiholo-
ke sisteme zamiljene tako da budu primenjene u praksi. Stoga se ini da
su u istonjakim obrazovnim tradicijama filozofija, psihologija i praksa
ujedinjene.
Neto nalik ovom jedinstvu moglo bi se stvoriti na Zapadu pod uslo-
vom da nauimo da ivimo sa tenzijom izmeu subjektivnosti i objektiv-
nosti. Subjektivnost, domen psihologa, nije sve to mi jesmo. Mi imamo
ili mi jesmo i objektivno sopstvo, da upotrebim podesnu karakterizaciju
Tomasa Nagela (1986). Ovo poinje da funkcionie onda kada pokuamo
da razmiljamo o svetu iz perspektive u kojoj na lini identitet tretiramo
ne kao privilegovanu taku gledita, ve samo kao jednu od stvari koju svet
sadri zajedno sa svim drugim. Ovo ima vane posledice po moral, izmeu
ostalog. Dok se subjektivnost moe smatrati za domen psihologa, sticanje
objektivnosti je zadatak filozof obogaenih naunim znanjem.
Uravnoteavanje subjektivnosti i objektivnosti fundamentalno je za
postojanje autentino ljudskog bia. Psiholozi ne mogu da razvijaju emoci-
je bez ciljeva, vrednosti i ideala koji ih preusmeravaju i oblikuju. Danas oni
trae ciljeve, vrednosti i ideale u teorijama pokreta nju ejd i esto usva-
jaju moralne i duhovne smernice unutar svojih terapija.6 Ali pogledi na svet
iz ugla nju ejda teko da su objektivni: naune injenice su ugraene
u jednu Naturphilosophie koja je religijska, nepotvreni koncepti karme i
reinkarnacije postoje da bi oiviili moralni horizont, dobrota puna ljubavi,
saoseanje i oprotaj se uzimaju iz religijskih okvira kao to su hrianstvo
i budizam, dok su pozitivno razmiljanje, stvaranje sopstvene stvarnosti i
Za pokret nju-ejd, videti Amir, 2009. Videti i Faber, 1996; Ferguson, 1993;
6
Hammer, 2001; Hanegraaff, 1996.

216 prosuivanje o istini stvari putem subjektivnog iskustva sve stvari relevan-
tne za objektivnost (videti Amir, 2009).
Da bi bili filozofski, ciljevi, vrednosti i ideali moraju da izdre kritiko
ispitivanje i usaglaavanje sa naukom, odnosno sa racionalnou. Filozofi
treba da obezbede poglede na svet i etike ideale koje oni donose, a opet
da ostanu verni racionalnosti kao najvioj vrednosti. Uloga psihologa bila
bi da emocije razvijaju u skladu sa tim. Uloga filozofskog praktiara, kao
iskusnog posrednika izmeu objektivnog i subjektivnog, bila bi da prati
proces primene harmoninog dijaloga izmeu ovo dvoje u praksi.
Zakljuak
Efikasno moralno obrazovanje ukljuuje emocionalno obrazovanje. Stavovi
filozofa o emocijama obino su reduktivni, a onda kada to nisu, oni ukazu-
ju na nemogunost umanjenja afektivnosti koja se ne povinuje filozofskom
ispitivanju. Dok emocionalno i moralno obrazovanje treba da idu ruku pod
ruku, ini se da su filozofi slabo kvalifikovanim za ovo prvo. Uzimajui da
su psiholozi slabo kvalifikovani za moralno obrazovanje, kako se tvrdi u
prethodnom radu (videti Amir, 2005), postojea neodriva situacija jeste
to da nas filozofi poduavaju na moralnom a psiholozi na emocionalnom
planu.
udnja za jedinstvom psihologije i filozofije koje je postojalo pre
podele nije reenje. Ne treba davati prednost istonjakim filozofijama u
odnosu na zapadne. One se pre mogu uzeti kao primer mogueg jedin-
stva koje bi vredelo podraavati na Zapadu. Povezivanje subjektivnog ili
psiholokog i objektivnog ili filozofskog nije zamiljeno tako da razrei
tenziju izmeu njih dvoje.7 Plodni dijalog treba da otpone unutar svakoga
od nas izmeu vrednosti koje otkrivaju nae emocije i onih koje prenosi
na razum. Moe se zamisliti bliska budunost u kojoj filozofi razmatraju
vrednosti, vrline i ciljeve, psihoterapeuti pomau ljudima da rade sa svojim
emocijama kako bi olakali primenu normativne etike teorije koju su
izabrali, a i jedni i drugi rade zajedno sa filozofskim praktiarem kako bi
poveali intelektualne, emocionalne i praktine sposobnosti potrebne da bi
ovek bio autonomni moralni pojedinac.8
7 Nerazreiva tenzija izmeu subjektivnog i objektivnog, naroito ako je subjek-

tivno sainjeno od emocija ija afektivnost nije podlona racionalnoj kontroli, pravi
mesta za humor kao neophodni sastojak harmoninog i moralnog sopstva. Ali to je
druga tema (videti Amir, 2004a i 2004b i rukopis o humoru i filozofiji u pripremi za
objavljivanje u SUNY Press).
8 Zahvalna sam Liroju Runeru i En Lanstrom za njihove dragocene kritike rani-
je verzije ovog rada, proitane na 9. konferenciji filozofa Istok-Zapad u Honoluluu,

Havaji, 2005. godine.
FILOZOFSKA PRAKSA
Literatura 217
Amir, L.B. (2004a). Morality, Conflicts and Humor. Referat proitan na 2nd International
Congress of Axiology: Value Choice and Human Existence, Wuhan, China.
Amir, L.B. (2004b). The Role of Humor in Self-Education: Handling Moral Conflicts with a
Smile. Referat proitan na 7th International Congress of Philosophical Practice:
Philosophical Practice A Question of Building?, Copenhagen, Denmark.
Amir, L.B. (2005). Morality, Psychology, Philosophy. Philosophical Practice, 1(1), 4357.
Amir, L.B. (2009). Rethinking Philosophers Responsibility. U: J. Yan & D. Schrader, (Eds.)
Clashing of Ends: Comparative Perspectives in Contemporary Value Inquiry. (forthcom-
ing).
Amir, L.B. (forthcoming). Philosophy and Humor. Albany: SUNY Press.
Aristotle, (1984). Rhetoric (R. Roberts, Trans.). U: J. Barnes, (Ed.) The Complete Works of
Aristotle. Princeton: Princeton University Press.
Ayer, A. J. (1952). Language, Truth and Logic. New York: Dover.
Bedford, E. (195657). Emotions. Aristotelian Society Proceedings, 57, 281304.
Ben Zeev, A. (2000). The Subtlety of Emotions. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Blum, L. (1980). Friendship, Altruism and Morality. London: Routledge & Kegan Paul.
Bockover, M. I. (1995). The Concept of Emotion Revisited: A Critical Synthesis of Western and
Confucian Thought. U: J. Marks, & R.T. Ames, (Eds.), Emotions in Asian Thought: A
Dialogue in Comparative Philosophy (pp. 161180). Albany, NY: SUNY Press.
Casey, J. & M. Slote (1997). Virtue Ethics. New York: Oxford University Press.
Cottingham, J. (1998). Philosophy and the Good Life: Reason and the Passions in Greek, Cartesian
and Psychoanalytic Ethics. Cambridge: Cambridge University Press.
Eagle, M.N. (1984). Recent Developments in Psychoanalysis: A Critical Evaluation. New York:
McGraw-Hill.
Etzioni, A. (1992). The Spirit of Community. New York: Crown.
Etzioni, A. (1994). Character Building for a Democratic, Civil Society. Washington: The
Communitarian Network.
Faber, M.D. (1996). New Age Thinking: A Psychoanalytic Critique. Ottawa: University of Ottawa
Press.
Ferguson, D.S. (1993). New Age Spirituality: An Assessment. Louisville, KY: Westminster/John
Knox Press.
Flanagan, O., & A.O. Rorty, (1990). (Eds.), Identity, Character, and Morality: Essays in Moral
Psychology. Cambridge, Mass.: MIT.
Goleman, D. (1995). Emotional Intelligence. New York: Bantham Books.
Greespan, P. (1995). Practical Guilt. New York: Oxford University Press.
Hammer, O. (2001). Strategies of Epistemology from Theosophy to the New Age. Leiden: Brill.
Hanegraaff, W.J. (1996). New Age Religion and Western Culture: Esotericism in the Mirror of
Secular Thought. Leiden: Brill.
Harr, R. (1986). Accidie and Melancholy in the Psychological Context. U The Social
Construction of Emotions, R. Harr (Ed.). Oxford: Basil Blackwell.
Hunt, N. (1993). The Story of Psychology. New York: Anchor Books Doubleday. James, W.
(1967). What Is an Emotion? Mind, 9, (1884) 188205. Pretampano u K. Dunlap, (Ed.)
The Emotions. New York: Hafner.
Kant, I. (1964). The Doctrine of Virtue. (M. J. Gregor, Trans.). New York: Harper & Row.
Marks, J. (1995). Emotions in Western Thought: Some Background for a Comparative Dialogue.
U J. Marks & R.T. Ames, (Eds.). Emotions in Asian Thought: A Dialogue in Comparative
Philosophy (pp.138). Albany, NY: SUNY Press.
Marks, J., & R.T. Ames, 1995. (Eds.). Emotions in Asian Thought: A Dialogue in Comparative
Philosophy. Albany, NY: SUNY Press.
Nagel, T. (1986). The View from Nowhere. New York: Oxford University Press.
218 Nesbitt, G., & H. Chang (1998). The Geography of Thought: Cognitions East and West. Albany,
NY: SUNY Press.
Neu, J. (1980). Jealous Thoughts. U A.O. Rorty, (Ed.), Explaining Emotion (pp. 1023). Berkeley:
University of California Press.
Nussbaum, M. (1990). Loves Knowledge: Essays on Philosophy and Literature. New York: Oxford
University Press.
Nussbaum, M. (1994). The Therapy of Desire: Theory and Practice in Hellenistic Ethics. Princeton,
NJ: Princeton University Press.
Nussbaum, M. (2001). Upheavals of Thoughts: A Theory of Emotions. Cambridge: Cambridge
University Press.
Nussbaum, M. (2004). Hiding from Humanity: Disgust, Shame, and the Law. Princeton &
Oxford: Princeton University Press.
Plato (1941). The Republic of Plato. (F.M. Cornford, Trans.). New York: Oxford University
Press.
Pitcher, G. (1965). Emotion. Mind, 74, 326346.
Rorty, A.O. (1980). (Ed.), Explaining Emotion. Berkeley: University of California Press.
Rorty, A.O. (1982). From Passions to Emotions and Sentiments. Philosophy, 57, 159172.
Rorty, A.O. (1988). Mind in Action. Boston: Beacon.
Sartre, J.-P. (1971). Sketch for a Theory of Emotions. London: Methuen.
Sherman, N. (1990). The Place of Emotions in Kantian Morality. In O. Flanagan & A.O. Rorty,
(Eds.) Identity, Character, and Morality: Essays in Moral Psychology (pp. 149170).
Cambridge, Mass.: MIT.
Spinoza, B. (1955). Ethics. U The Chief Works of Spinoza (R.H.M. Elwes, Trans.). New York:
Dover.
Solomon, R.C. (1973). Emotions and Choice. Review of Metaphysics, 27, 2041.
Solomon, R. C. (1976). The Passions: Emotions and the Meaning of Life. New York: Doubleday.
Solomon, R.C. (1995). The Cross-Cultural Comparison of Emotion. In J. Marks & R.T. Ames
(Eds.), Emotions in Asian Thought: A Dialogue in Comparative Philosophy (pp. 253
308). Albany, NY: SUNY Press.
Solomon, R.C. (2002). Not Passions Slave. New York: Oxford University Press.
Solomon, R.C. (2004). In Defense of Sentimentality. New York: Oxford University Press.
Sorabji, R. (2000). Emotion and Peace of Mind: Stoic Agitation to Christian Temptation. Oxford:
Oxford University Press.
Stocker, M. (1990). Plural and Conflicting Values. Oxford: Oxford University Press.
Stocker, M., & E. Hegeman (1996). Valuing Emotions. Cambridge: Cambridge University
Press.
Taylor, G. (1985). Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment. Oxford: Oxford
University Press.
Warner, R. (1990). Enjoyment. Philosophical Review, 89, 507526.
Zajonc, R. (1980). Feeling and Thinking. American Psychologist, 35, 151175.

STUDIJE
219
studije
studije
Trei program
930 .
93/94:929 .
94(470+47):930
MILAN SUBOTI*
TUMAENJE RUSKE I SOVJETSKE ISTORIJE

RIARDA PAJPSA
U ovoj studiji autor je analizirao shvatanje ruske i sovjetske istorije formulisano u

delima Riarda Pajpsa, jednog od najplodnijih amerikih istoriara koji je tokom
duge akademske karijere smatran vodeim zagovornikom teorije totalitarizma u
okviru ruskih i sovjetskih studija. Pored uticaja koji je imao u akademskim krugo-
vima, Pajps je imao vanu ulogu u formulisanju amerike politike prema Sovjet-
skom Savezu ne samo kao savetnik u Reganovoj administraciji, ve i tokom itavog
perioda Hladnog rata. Upravo ova njegova dvostruka uloga politikog savetnika i
akademskog istoriara podstakla je autora da se u ovom radu osvrne na optiji
problem odnosa izmeu (istorijskog) saznanja, politiko-ideolokog i biografskog
konteksta u kome ono nastaje. Nakon prikaza kljunih momenata Pajpsove biogra-
fije, autor je detaljno izloio tezu o kontinuitetu ruske i sovjetske istorije koju je
Pajps zastupao oslanjajui se ne samo na uenje o patrimonijalnom karakteru
ruske i sovjetske vlasti, ve i na interpretaciju trajnih karakteristika ruske politi-
ke kulture. Kritiki komentariui ova dva kljuna polazita Pajpsovog istoriograf-
skog narativa, autor je istakao njihovu ideoloko-politiku funkciju u predstavlja-
nju Rusije kao trajnog neprijateljskog Drugog u odnosu na samorazumevanje
Zapada. U zakljunom razmatranju, on je istakao kako Pajpsova koncepcija traj-
ne i nepromenljive ruske autokratske tradicije ne predstavlja osnovu samo za inter-
pretaciju ruske i sovjetske prolosti, ve i za formulisanje horizonta oekivanja u
pogledu budueg razvoja postsovjetske Rusije. Prema oceni autora, usvajanje Paj-
psovih kljunih stavova o prirodi ruskog mentaliteta moe voditi politikama
koje, polazei od esencijalistiki shvaene ruskosti, upravo dodatno osnauju nje-
ne autoritarne karakteristike.
Kljune rei: Sovjetski Savez, Rusija, istoriografija, totalitarizam, patrimonijalizam,
politika kultura
* Institut za evropske studije (Beograd); e-mail: milsub@gmail.com

Rad je nastao u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026) koji
finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
222 1.
U jednom od najvanijih programskih govora, koji je 8. juna 1982. godi-
ne odrao u Britanskom parlamentu, ameriki predsednik Ronald Regan
izloio je dugoroni plan krstakog rata za slobodu i istakao svoje vrsto
uverenje da e mar slobode i demokratije odbaciti marksizam-lenjinizam
na ubrite istorije (Reagan, 1982). Dok je gotovo etiri decenije ranije
Vinston eril svojim amerikim sluaocima predoio nunost odbrane
slobodnog sveta od agresivnog irenja komunistikog totalitarizma
(Churchill, 1946), Reganov nastup u Vestminsterskoj palati bio je ispunjen
samopouzdanjem i optimizmom: Gvozdena zavesa vie nije bila nepro-
bojna, a masovno nezadovoljstvo stanovnitva sa njene istone strane sve-
doilo je o dubokoj krizi reima sovjetskog tipa.1 Da bi jasnije predoio
i objasnio ovu krizu, Regan se posluio parafrazom poznatog Marksovog
stava o protivreju izmeu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa:
U ironinom smislu, Karl Marks je bio u pravu. Danas smo svedoci velike revo-
lucionarne krize u kojoj se zahtevi ekonomskog poretka direktno sukobljavaju
sa politikim sistemom. Ali, ova kriza se ne odvija na slobodnom, nemarksisti-
kom Zapadu, ve u domu marksizma-lenjinizma Sovjetskom Savezu Ono
to tamo vidimo je jedna politika struktura koja vie ne odgovara sopstvenoj
ekonomskoj bazi, drutvo u kome su proizvodne snage sputane politikim odno-
sima (Reagan, 1982).
Iako se obraao britanskim parlamentarcima, Reganova poruka je vie bila
usmerena ka iteljima socijalistikih zemalja kojima je upotrebljeni jezik
bio blizak, a uenje po kome razvoj proizvodnih snaga zahteva korenitu
promenu proizvodnih odnosa i celokupne politike nadgradnje dobro
poznato. Naravno, ovo pozivanje na Marksa od strane jednog amerikog
predsednika o ijem (ne)obrazovanju su, inae, zbijane brojne ale, uka-
zuje na ulogu njegovih savetnika koji su mu pripremali javne nastupe. Od
poetka Reganovog predsednikog mandata vanu funkciju u njegovoj
administraciji imao je Riard Pajps (Richard Pipes), profesor ruske istorije
na Har vardu, koji je u Savetu za nacionalnu bezbednost (National Secu-
rity Council) bio zaduen za formulisanje stratekih pravaca amerike poli-
tike prema Sovjetskom Savezu i Istonoj Evropi. Navedeni tekst, u kome
se upotrebom marksistikih kategorija opisuje kriza sovjetskog sistema i
predvia neizbenost njegovog sloma, doslovno je iz jednog Pajpsovog rad-
nog nacrta preuzeo Entoni Dolan (Dolan), novinar koji je napisao veinu
1 Endrju Aleksander (Andrew Alexander), kolumnista londonskog lista Daily
Mail, saeto je formulisao razliku izmeu ova dva govora: Jedna je stvar nekog
pozvati da se brani od komunizma, a sasvim druga traiti od nekog da se pridrui
krstakom ratu za njegovo ruenje (cit. prema: Kengor, 2006: 143).
STUDIJE
Reganovih govora i smislio sintagmu Imperija zla.2 Iako njegovo ime nije 223
pomenuto, sovjetski zvaninici su u Reganovim marksistikim aluzijama
prepoznali Pajpsov rukopis, te je u oima Moskve on ubrzo stekao status
nalik onom koji je imao Beinjski (Brzezinski) u prethodnoj, Karterovoj
administraciji (vid. Pipes, 2003: 200).
Uprkos tome to je samo dve godine radio u Nacionalnom savetu za
bezbednost (19811983), Pajps je smatran sivom eminencijom (minence
grise) koja je znatno uticala na osmiljavanje nove amerike politike pre-
ma Sovjetskom Savezu formulisane u stratekom dokumentu o nacionalnoj
bezbednosti usvojenom januara 1983. godine (National Security Decision
Directive, No. 75). Odbacujui stare koncepte obuzdavanja (contain-
ment) i poputanja napetosti (dtante), ova nova politika je, prema rei-
ma Riarda Alena (Allen), Reganovog savetnika za nacionalnu bezbednost,
imala za cilj nalaenje slabih taaka u sovjetskoj strukturi, pojaavanje tih
slabosti i podrivanje sistema (cit. prema: Collins, 2007: 197). U osnovi,
ona je poivala na dva osnovna stuba ekonomskom iscrpljivanju supar-
nika (intenziviranjem trke u naoruanju)3 i aktivnom pruanju podrke
reformskim i opozicionim pokretima u sovjetskoj zoni uticaja: Taj doku-
ment je sadrao jedan revolucionarni paragraf osnovni cilj nae politike
je da prisilimo sovjetske voe na reformu sistema (Pipes, 2002). Nezavisno
od praenja geneze i razmatranja dometa ove spoljnopolitike strategije,
treba imati u vidu injenicu da je upravo Riard Pajps smatran jednim od
glavnih arhitekata vrste politike prema Sovjetskom Savezu, politike koja
je simbolizovana u Reganovom opisu protivnika kao Imperije zla (Nowak,
2007: 244).4 Stoga je u iroj javnosti njegova uloga politikog savetnika,
2 Dolan je od mene traio sugestije, te je iz mog nacrta u svoj tekst ukljuio
odeljak u kome se marksistikim jezikom objanjava zato je Sovjetski Savez sebe

doveo u ono to su komunisti nazivali revolucionarnom situacijom Kasnije mi je
rekao kako mi je predsednik Regan u pr vobitnom tekstu govora odao lino priznanje
za tu formulaciju, ali je to, na zahtev jednog slubenika Ministarstva spoljnih poslova
i jednog od kolega iz Saveta za nacionalnu bezbednost, bilo izbaeno (Pipes, 2003:
199).
3 U oktobru 1981. godine Regan je ocenio da sovjetsko rukovodstvo ne moe
mnogo poveati svoju vojnu proizvodnju jer je sopstveni narod ve izloio dijeti
izgladnjavanja, te da e sada biti suoeno sa injenicom da mi moemo predvoditi
u trci za naoruanje, a da oni ne mogu ii u korak sa nama (cit. prema: Wilentz,
2008: 154).
4 Da takva ocena nije bila bez osnova, istie i sam Pajps: Poto je Regan znao
ta hoe, ali to nije mogao artikulisati konceptima koji bi usmeravali profesionalce u

spoljnoj politici u zemlji i inostranstvu, preuzeo sam na sebe da to uinim u njegovo
ime. Namera mi je bila da formuliem teorijsko obrazloenje njegove politike prema
Sovjetskom Savezu u nadi da e ono posluiti kao osnov za jedan slubeni doku-
ment (Pipes, 2003: 194).
224 analitiara i ideologa novog konzer vativizma bila i ostala znatno poznati-
ja od bogate i plodne akademske karijere posveene prouavanju istorije
Rusije i Sovjetskog Saveza. Ipak, upravo u ovoj dvostrukosti svojih uloga
politikoj i akademskoj Riard Pajps simboliki reprezentuje formativne
godine sovjetskih studija u kojima je ovaj multidisciplinarni istraiva-
ki program (area studies) koncipiran tako da istovremeno slui i Marsu
i Miner vi nacionalnoj sigurnosti drave i akademskom ivotu (Enger-
man, 2009: 1).
Okonanjem Hladnog rata i nestankom Sovjetskog Saveza Pajps i deo
sovjetologa njegove generacije ameriku pobedu na Marsovom polju
protumaili su kao potvrdu ispravnosti sopstvenih teorija o prirodi komu-
nizma, sovjetskog drutva i istorije.5 Ne dovodei u pitanje ideoloko-po-
litiku funkcionalnost tih teorija tokom Hladnog rata, veina savremenih
istoriara ipak nije sklona da u njima vidi poslednju re Miner ve. O tome
svedoi i injenica da uprkos decenijama dugoj Pajpsovoj profesorskoj
karijeri meu istoriarima srednje i mlae generacije danas retko nala-
zimo njegove sledbenike i nastavljae.6 S primetnom notom gorine sam
Pajps ovu injenicu objanjava sopstvenom odbojnou prema grupnom
miljenju, kao i izvesnim generacijskim7 i kulturnim razlozima.8 Imajui
ove razloge vidu, objanjenje upadljive kritike distance prema Pajpsovom
istoriografskom delu ipak moramo potraiti u politiko-ideolokoj ravni:
istoriarima odraslim u kulturnoj i politikoj atmosferi ezdesetih godina
ili na izdisaju sovjetske moi, Pajpsova hladnoratovska slika sveta i krsta-
ka retorika bile su odbojne i inile su se zastarelim. Burni sporovi koje su
tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka ameriki sovje-
tolozi vodili oko niza teorijskih i metodolokih pitanja imali su i jasno
5 Kada je Sovjetski Savez propao, neki preiveli totalitaristi pre svega, Riard
Pajps (Richard Pipes), Martin Malija (Martin Malia) i Robert Konkvest (Robert Con-
quest) tvrdili su da je njihovo shvatanje sovjetske istorije potvreno propau Car-
stva zla i njegovom osudom od strane postsovjetskih Rusa (Ficpatrik: 2009: 71).
6 Prema Pajpsovom priznanju: Moji pogledi na istoriju Rusije udaljili su me od
veine profesionalnih istoriara, dok me je moje miljenje o ameriko-sovjetskim

odnosima otuilo od sovjetoloke zajednice (Pipes, 2003: xi).
7 Ambiciozni mladi naunici nisu hteli da stanu na stranu starijih, jer ako bi se
samo saglaavali sa zakljucima prethodnika, kako bi mogli dokazati svoj znaaj?

(, 1996: 11)
8 Moj utisak je da u veini sluajeva ameriki doktoranti svoje profesore ne
smatraju intelektualnim i duhovnim mentorima ve pojedincima koji su im, u odre-

enoj fazi njihovog ivota, potrebni radi napretka njihovih sopstvenih karijera. U
sutini, to se ne razlikuje od naina na koji se odnose prema svojim nastavnicima u
srednjoj koli. Rusi kojima sam takav stav opisivao smatrali su ga neshvatljivim
(Pipes, 2003: 94).
STUDIJE
izraenu politiku dimenziju. Mlai narataji prebacivali su svojim uite- 225

ljima hladnoratovske predrasude, dok su ovi, pak, uzvraali svojim kritia-
rima da su podlegli teorijskom uticaju marksizma i postali komunistiki
saputnici. Prema Pajpsovom sudu, mladi revizionisti nisu samo preuzeli
neka od kljunih teorijskih uverenja marksistike tradicije (poput primata
socijalne istorije), ve su, kao organizovana grupa unutar profesije, i sami
postali nalik sopstvenom predmetu istraivanja:
Revizioniste nije ujedinjavala samo zajednika metodologija oni su takoe
formirali partiju usmerenu ka nametanju kontrole nad nastavom moderne ruske
istorije. Na nain koji je, iako poznat iz istorije boljevizma, bio nov u ameri-
kom akademskom ivotu, oni su teili i u velikoj meri su uspeli da monopolizuju
profesiju tako to su obezbedili da univerzitetske katedre za rusku istoriju irom
zemlje dobijaju njihovi sledbenici (Pipes, 2003: 222).9
Tokom osamdesetih godina Pajps je oseanje marginalizovanosti u okviru
akademske zajednice kompenzovao pojaanim politikim i publicistikim
angamanom oslonjenim na vrstu veru u ispravnost sopstvenog teorijsko-
istorijskog stanovita:
esto su me pitali, pre i posle sloma Sovjetskog Saveza, kako je neko sa shvata-
njima komunizma i SSSR poput mojih mogao opstati u liberalnom Har vardu.
Moj odgovor, delimino aljiv, bio je sledei: zamislite da ivite pre petsto godi-
na, u XV veku, i da ogromna veina ljudi misli da je Zemlja ravna ploa, dok ste
vi, zahvaljujui svojim istraivanjima i opaanjima, zakljuili da je ona okrugla.
Bez obzira kako udan i nitavan va stav izgleda drugima, vi znate da e pre ili
kasnije on biti potvren. Tako, vi strpljivo ekate da vreme uini svoje (Pipes,
2003: 234).
Kada je krajem osamdesetih i poetkom devedesetih vreme uinilo svoje,
Pajps je u slomu sovjetskog komunizma video konanu potvrdu sopstve-
nog tumaenja njegovog nastanka, prirode i istorijskog razvoja. U velikoj
istoriografskoj sintezi koja je usledila dvotomnoj Ruskoj revoluciji (Pipes,
1990) i Rusiji pod boljevicima (Pipes, 1993) on je detaljno izloio svo-
je vienje ruske istorije od 1905. do 1924. godine. Iako hvaljene u tampi
i dobro prodavane, ove knjige su u akademskoj sredini naile na veoma
rezer visan prijem: U strunim, specijalizovanim publikacijama one su ili
ignorisane, ili kritikovane zbog njihove pristrasnosti i estine (Pipes,
2003: 242).10 Iako su sporovi negdanjih sovjetologa izgubili na inten-
9 U osvrtu na debatu oko revizionizma, . Ficpatrik je komentarisala ovu Paj-
psovu ocenu: Ne osporavam Pajpsu da vidi Ameriku na taj nain, ali to ostaje uzrok
moje zauenosti. Da je samo on mogao iveti u mojoj Americi, a ja u njegovoj (Fit-
zpatrick, 2008: 695).
10 Videti kritiki prikaz Pitera Keneza, jednog od nekadanjih Pajpsovih dokto-
ranata (Kenez, 1995). Znatno otriji u svojoj oceni bio je Edvard Ekton (Edward
226 zitetu i drutvenoj vanosti, oni nisu utihnuli ni posle nestanka predmeta
njihovog istraivanja borba oko interpretacije smisla i prirode komuni-
zma nastavljena je i nakon to je on postao predmet istoriografije, a ne
politike.11
Ovi sporovi o sovjetskoj epohi nemaju isto akademski znaaj, jer od
poimanja prolosti esto zavisi razumevanje sadanjosti i budunosti post-
sovjetske Rusije. Moda se to najjasnije ispoljava upravo u istoriografskom
opusu Riarda Pajpsa koji je predmet ovog rada. Naime, interpretacijom
Pajpsovog dela pokuau da pokaem kako njegove dve osnovne teze o
neevropskom obrascu ruskog istorijskog razvoja i o kontinuitetu ruske i
(post)sovjetske istorije po svom znaenju i posledicama prevazilaze okvi-
re istoriografije kao akademske discipline. Iako formulisane u diskursu
istoriografije, one nisu bile samo izvedene iz odreenog socijalno-istorij-
skog konteksta (Hladnog rata), ve su sluile kako za utemeljenje politike
prakse u prolosti, tako i za definisanje horizonta oekivanja u sadanjo-
sti i budunosti. Tumaei ih kao plod braka Marsa i Miner ve, ukazau
na jedinstvo i razliku izmeu dva polja politikog i akademskog u koji-
ma se, ini se neizbeno, kree istraivanje i tumaenje prolosti. U razu-
mevanju tog kretanja u Pajpsovom delu, pomoi e nam osvrt na njegovu
biografiju.
2.
Veina pripadnika pr ve posleratne generacije amerikih istoriara Rusije
i Sovjetskog Saveza bila je ruskog ili istonoevropskog porekla, a njiho-
vi najuticajniji uitelji pripadali su svetu ruske emigracije.12 U tom pogle-
du, Riard Pajps nije bio izuzetak roen je 11. jula 1923. godine u ei-
Acton), britanski socijalni istoriar: Nijedan Pajpsov zakljuak ne moe izdrati
profesionalnu kritiku (Acton, 2001: 13).
11 Za ilustraciju, videti suprotstavljena stanovita u: Pipes, 1917 and the Revisi-
onists, National Interest, 1993 (31): 6879; Ronald G. Suny, Revision and Retreat in
the Historiography of 1917: Social History and Its Critics, Russian Review, 1994, (2):
165182. Opirniji prikaz videti u uvodnom tekstu za zbornik radova Budunost
sovjetske prolosti (Suboti, ur. 2009).
12 Amerike studije ruske istorije, kao i literature, okretale su se oko emigrana-
ta. U mnogim od svojih dimenzija tokom dve decenije posle Drugog svetskog rata,
ova nauna oblast bila je ruska. Mnogi od pr vih istoriara su bili emigranti, kao i
veliki broj njihovih studenta. to je jo vanije, prouavanjem ruske istorije domini-
rali su ruski argumenti i pristupi (Engerman, 2009: 153). O tome videti opirno u:
, - (. . , . . ,
. . ) , : ;
Ronald G. Suny Reading Russia and the Soviet Union in the Twentieth Century:
STUDIJE
nu (Cieszyn), gradiu na poljsko-ekoj granici, u porodici asimilovanih 227

Jevreja. Detinjstvo i gimnazijske dane proveo je u Varavi, gde su ga zatekli
poetak Drugog svetskog rata i nemaka okupacija Poljske.13 Odrastao je u
imunoj porodici sa razgranatim socijalnim vezama njegov otac, pored
poslovnih, imao je i politike veze sa predratnom vlau, jer se u mlado-
sti, kao pripadnik Poljskog legiona, borio protiv ruskih jedinica u Galiciji.
Uprkos upadljivom jaanju antisemitizma, mladi Pajps je u socijalnom i
kulturnom pogledu bio sasvim dobro integrisan u predratnom poljskom
okruenju: Moram rei da sam oseao vie zajednikog sa obrazovanim
Poljacima nego sa ortodoksnim Jevrejima koji su ljude poput nas (asimi-
lovane Jevreje M. S.) smatrali otpadnicima (Pipes, 2003: 20). Iako se
svakodnevni ivot pod okupacijom brzo normalizovao,14 Pajpsovi rodi-
telji su jasno uoili opasnost od nacistikog antisemitizma, te su, obezbe-
divi pasoe jedne latinoamerike zemlje, uspeli da napuste Poljsku pr vim
vozom koji je posle rata krenuo iz Varave. Krajem oktobra 1939. godine
Pajps se obreo u Rimu, gde je sedam meseci obilazio muzeje i galerije u
vrstoj nameri da se u budunosti posveti istoriji umetnosti. Proirenje rata
na Zapadnu Evropu i kapitulacija Francuske naterali su njegovu porodicu
na novu, prekookeansku emigraciju preko panije i Portugalije uspeli su
da se domognu broda sa koga su se 11. jula 1940. godine iskrcali na obale
Amerike.
Novi ivot Pajps je otpoeo u jednom provincijskom koledu (Muskin-
gum College, Ohio State) u kome se mladi emigrant poljsko-jevrejskog
porekla susreo sa osobenim sistemom vrednosti i uio amerikom nainu
ivota.15 U sredini u kojoj se njegov prethodni ivot inio nestvarnim, a rat
How the West wrote its History of the USSR, Cambridge History of Russia, Vol. III:
564.
13 estog oktobra (1939) Hitler je doao da trijumfalno obie osvojenu poljsku
prestonicu. Gledao sam ga sa naeg prozora na etvrtom spratu: nemaki vojnici sa

pukama stajali su svakih metar-dva du glavne ulice kojom je prolazio i ispod nae
zgrade. Vozio se u otvorenom mercedesu, stojei u poznatoj pozi sa nacistikim
pozdravom. Pomislio sam kako bi bilo lako ubiti ga (Pipes, 2003: 8).
14 Iznenaujuom brzinom ivot se vratio u normalu u okupiranoj Poljskoj:
zapanjujue je kako brzo svakodnevica nadvladava istoriju. To iskustvo me je dovelo

do vrstog ubeenja da veina stanovnitva igra samo marginalnu ulogu u istoriji, u
svakom sluaju, bar u politikoj i vojnoj istoriji koje su zabran malih elita: ljudi ne
prave istoriju, oni prosto ive (Isto: 9).
15 Za Evropljanina dolazak u centralni Ohajo 1940 godine bio je povratak u
XIX vek: pogledi ljudi i njihove vrednosti kao da su poticale iz vremena pre Pr vog
svetskog rata. Postojala je pouzdanost i sigurnost kakvu nikada ranije nisam iskusio.
Koliko je Evropa bila udaljena od tih ljudi moe se razumeti iz primedbe jedne bistre
i lepe devojke sa kojom sam izlazio ona je rekla da joj je posebno drago to me je
upoznala jer, iako je znala da Evropa postoji, nikada u svom srcu nije ba verovala u
228 veoma dalekim, Pajps je pratio zbivanja na Istonom frontu: Sumnjao sam
da Rusi mogu pobediti, a pr vi meseci rata potvrdili su moja najgora straho-
vanja. Mada sam ceo ivot posvetio prouavanju Rusije i predavanju njene
istorije, u to vreme malo sam se interesovao za Rusiju i skoro nita nisam
znao o njoj. Dok sam iveo u Poljskoj, Rusija je od nas bila odvojena nepro-
bojnim zidom (Pipes, 2003: 47). Raunajui na bliskost slovenskih jezika,
Pajps je samostalno poeo da ui ruski, jer je ulaskom Amerike u rat naglo
je poraslo interesovanje za Sovjetski Savez. Nakon dobijanja dravljanstva i
regrutovanja u ameriku vojsku (januara 1943), zbog znanja stranih jezika
ukljuen je u vojni specijalizovani trening-program (ASTP) u okviru koga
je pohaao intenzivni kurs ruskog jezika na Kornelu (Cornell University).
Oekujui da se kao prevodilac prikljui sovjetskim saveznicima u avio-
bazama na teritoriji Ukrajine, Pajps je pohaao niz specijalizovanih voj-
noobavetajnih treninga, ali do kraja rata nije naputao tlo Amerike. Pre
demobilizacije (mart 1946), itajui Gizoovu Istoriju civilizacije u Evropi,
odluio je da postane istoriar: U istoriji kakvu je Gizo pisao i koju sam ja
uvek od tada prihvatio kao model, uspostavljala se veza izmeu prolosti i
sadanjosti. To je filozofska istorija, znanje koje nas ui o nama samima
odakle dolazimo i zato mislimo tako kako mislimo (Isto: 53).16
Pajpsova radost nakon okonanja rata bila je pomuena vestima iz
stare domovine zajedno sa milionima jevrejskih sunarodnika gotovo svi
njegovi prijatelji i ira rodbina pobijeni su u nacistikim logorima. Svedo-
anstva o Holokaustu dovodila su u pitanje sva ranija saznanja i prihvae-
ne vrednosti, bacajui senku na utanje ne samo saveznikih voa, ve i
predstavnika jevrejske zajednice u Americi.17 Za razliku od svog oca, Pajps
je sauvao veru posle Holokausta, ali je, uvajui zdravlje i pozitivan stav
prema ivotu, svesno izbegavao suoavanja sa svedoanstvima o genocidu.
Svestan da je emigracijom spaen od sigurne smrti, bio je ispunjen ose-
to. Osim predsednika koleda i nekoliko profesora, nikada niko nije bio u Evropi
(Isto: 43).
16 Nema sumnje da vrsta istorije koju je pisao Gizo inspirisala Pajpsa to je
istorije koju moderni istoriari prezrivo nazivaju spekulativnom Filozofski istori-

ar tei ne samo da belei dogaaje ve da otkrije Geist ili duh nekog vremena i mesta.
U Gizou i njegovom pristupu mladi Pajps je naao intelektualni metod. Zaista, cen-
tralno pitanje svih buduih Pajpsovih naunih radova ta je duh ruske civilizacije?
kao i metod kojim je on traio odgovor na njega istorijska analiza organskog raz-
voja Rusije u vremenu bili su, po svojoj sutini, filozofski (Poe, 2008: 162).
17 Saveznike vlade su znale ta se dogaa sa Jevrejima u okupiranoj Evropi, ali
su odluile da ute, strahujui da e pomoi Hitlerovoj propagandnoj maineriji, koja

je tvrdila da je rat zapoet i voen u ime svetskog Jevrejstva Na njihovu venu sra-
motu, voe jevrejske zajednice u Americi takoe su preferirale da ute o genocidu
svojih srodnika (Pipes, 2003: 54).
STUDIJE
anjem posebne misije: Oseao sam i do dananjeg dana oseam da sam 229
poteen ne da bih troio svoj ivot na povlaivanje sebi i sopstveno veli-
anje, ve da bih, koristei primere iz istorije, irio moralnu pouku kako zle
ideje vode zlim posledicama.18 Za ispunjenje ove misije nemaki nacizam
davao je Pajpsu obilje materijala, ali ga je njegovo izbegavanje teme Holo-
kausta (racionalizovano tezom da su o tome naunici ve napisali dovolj-
no),19 usmerilo ka bavljenju Sovjetskim Savezom: Mislio sam da je moja
misija da tu istinu pokaem koristei primer komunizma (Pipes, 2003: 56;
kurziv: M. S.).
Uverenje da je komunizam, poput nacizma, zla ideja ije ostvare-
nje dovodi do traginih i moralno neprihvatljivih posledica formulisano je
pedesetih godina u okviru teorija o totalitarizmu u kojima su reimi kako
poraenog neprijatelja, tako i biveg ratnog saveznika tumaeni kao dve
varijante istog modela suprotstavljenog zapadnoj liberalnoj demokratiji.20
Polazei od odbacivanja komunizma kao samorazumljivog polazita,
u okvirima akademske zajednice artikulisani su razliiti naini njegovog
istorijskog tumaenja. Studirajui rusku istoriju na Har vardu kod Mihajla
Karpovia ( / Michael Karpovich, 18881959), Pajps je
upoznao stanovite ruskih liberalnih demokrata koji su Oktobarsku revo-
luciju smatrali dravnim udarom jedne zaverenike i dobro organizovane
manjine koja je ratne poraze iskoristila kako bi Rusiju nasilno uklonila sa
zapadnog puta istorijskog i drutvenog razvitka kojim se ona kretala od
1905. godine.21 Kritikujui boljeviki reim, Pajpsov profesor je snano
18 Ili: Oseao sam da me je Bog spasao iz pakla Poljske pod nemakom vlada-
vinom radi nekog vieg cilja, za egzistenciju koja prevazilazi puki opstanak ili ivot
radi zadovoljstva. To oseanje me nije nikad napustilo (Pipes, 2003: 42).
19 Da je re o naknadnoj racionalizaciji jasno je iz injenice da o Holokaustu
krajem etrdesetih i tokom pedesetih godina nije napisano mnogo naprotiv, ta tema
je znatno kasnije izazvala istoriografsko i memoarsko interesovanje. O tome videti u:
Alexander (2002); Judt, (2005), kao i knjige P. Novika (Peter Novick, The Holocaust in
American Life, New York: Houghton Mifflin, 1999; The Holocaust and Collective
Memory: The American Experience, London, Bloomsbury 2000).
20 Totalitaristiki model osvetljavao je slinosti reima koji su izgledali kao
polarne suprotnosti na kontinuumu levicadesnica, posebno slinosti nacistikog

reima u Nemakoj i staljinizma u Sovjetskom Savezu. Njegov vrhunac u Sjedinjenim
dravama odgovarao je dominaciji politike nauke nad drugim disciplinama u okvi-
ru sovjetskih studija; a s obzirom na status Sovjetskog Saveza kao neprijatelja ovaj
model bio je tesno povezan sa studijama bezbednosti (Ficpatrik, 2009: 68).
21 Karpovi je vrsto verovao da je Revolucija 1905. godine uspela u uvoenju
pravog, iako ogranienog, ustavnog poretka u Rusiji, te da period 19061914. svedo-

i o pojavi pluralistikog politikog sistema i graanskog drutva, mada na uskim
osnovama On je bio snaan zastupnik liberalne istoriografije koja je smatrala da je
ruski ustavni, ekonomski i drutveni napredak bio iznenada prekinut izbijanjem
230 naglaavao da se on sutinski razlikuje od autoritarnog ruskog starog rei-

ma, istiui da je Rusija, uprkos svim osobenostima svog razvoja, evrop-
ska zemlja: Karpovi je smatrao svojom ivotnom misijom borbu protiv
tada u Americi rairenog shvatanja da je komunizam bio neto to je priro-
eno Rusiji, da on odraava rusku kulturu i da su Rusi oduvek bili druga-
iji koncept ruske due nije kod njega izazivao nita osim prezira (Pipes,
2003: 81). Bavei se preteno istorijom ideja i naglaavajui elemente dis-
kontinuiteta izmeu ruske i sovjetske epohe, veina Karpovievih dokto-
ranata sledila je svog mentora. Pajps je bio upadljiv izuzetak u diserta-
ciji o sovjetskoj nacionalnoj politici (The Formation of the Soviet Union:
Nationalism and Communism, 19171924, Har vard, 1954) on je tu politiku
tumaio kao direktnu naslednicu ruske imperijalno-ekspanzionistike tra-
dicije osvajanja i porobljavanja malih naroda. Iako posveen istoriji ideja,
ni sledei njegov vei rad prevod i obiman komentar Karamzinovog spi-
sa O staroj i modernoj Rusiji22 nije se uklapao u Karpovievu para-
digmu jer je Pajps upravo u ruskoj konzer vativno-autokratskoj politikoj
kulturi identifikovao snaan element kontinuiteta izmeu carske i sovjet-
ske Rusije: inilo mi se jasnim da je, uprkos svoj revolucionarnoj pozi,
Sovjetski Savez bio revolucionaran jedino u pogledu odnosa sa drugim
zemljama, dok je u unutranjoj politici bio rigidno konzer vativan reim
koji je imao vie zajednikog sa apsolutizmom Nikolaja I nego sa utopij-
skim fantazijama devetnaestovekovnih radikala (Pipes, 2003: 76). Uprkos
svemu, posle odlaska Karpovia u penziju, njegovu katedru na Har vardu
nasledio je Pajps, a ne Karpoviev dugogodinji asistent Martin Malija koji
je po svom shvatanju ruske i sovjetske istorije bio znatno blii svom mento-
ru.23 Ovaj izbor bacio je trajnu senku na odnose ove dvojice istoriara koji
su, uprkos tome to im je koncept totalitarizma bio zajedniko polazite,
razliito tumaili rusku i sovjetsku istoriju te su, osim line netrpeljivosti,24
Pr vog svetskog rata Revolucija 1917. godine nije, po njegovom miljenju, bila
rezultat istorijske nunosti, ve loe vlade, oportunizma opozicije, pogrenih politi-
kih procena, vojnog poraza i nesrenog sluaja (Pereira, 2009: 265267). Vie o Kar-
poviu videti u mom radu Ruska intelektualna istorija: Karpovievo naslee, Kultu-
ra polisa, Novi Sad, 2014 (23):139157.
22 Vid. Richard Pipes, Karamzins Memoir on Ancient and Modern Russia: A
Translation and Analysis, Har vard University Press, 1959.

23 Prema oceni istoriara N. Rjazanovskog: Malija je obino naglaavao evrop-
ski kontekst ruske intelektualne istorije i slinost Rusije sa evropskim zemljama vie
nego to sam to inio ja, ili na glavni har vardski uitelj, posveeni liberal i zapad-
njak, Majkl Karpovi (Riasanovsky, 2003: 300). O Martinu Maliji videti u: Suboti
(2009): 2223; 3060.
24 Moj izbor je doekan toplim estitkama onih koji su mi eleli dobro i izlivi-
ma zavisti onih drugih Onaj koji je imao aspiracije na to mesto, ali ga nije dobio,
STUDIJE
zastupali i polemiki suprotstavljene teorijske stavove: Meu onima koji 231

su brzo (1991 M. S.) proglasili tobonji trijumf teorije totalitarizma ostale
su i dalje velike razlike oko pitanja da li je Sovjetski Savez postao totalita-
ran zbog jedinstvenih ruskih tradicija (pozicija koju je artikulisao Riard
Pajps) ili zbog marksizma-lenjinizma (to je bilo stanovite Martina Mali-
je) (Kotkin, 1998: 423).25
Iako je gotovo pune etiri decenije predavao na elitnom amerikom
univerzitetu, Pajps je 1996. godine otiao u penziju ne krijui razoarenje
stanjem u akademskoj zajednici.26 injenica da Vladimir Brovkin, kan-
didat koga je on podravao u izboru za svog naslednika, nije izabran na
Har vardu, bila je samo neposredni povod njegovog razoarenja mnogo
dublji razlog bilo je njegovo nezadovoljstvo novom generacijom socijalnih
istoriara (revizionista) koji su njegove radove ignorisali ili kritikovali.
Pajps je bio sklon da teorijske i metodoloke razlike u pristupima ruskoj
istoriji tumai kao direktnu posledicu razliitih politikih uverenja, te je
revizioniste optuivao ne samo za skrivene simpatije prema komuni-
zmu, ve i za moralnu iskvarenost:
Osobina pripadnika te kole koja me je uvek zapanjivala jeste njihova potpuna
ravnodunost prema moralnim prestupima komunizma zloinima koji su tako
upadljivo vidljivi u savremenim izvorima i koji su, u literaturi o nacional-socija-
lizmu, u sreditu panje Oni su pisali istoriju bez kr vi o jednom vremenu koje
je bilo potopljeno u krv, vremenu masovnih egzekucija i pogroma koje je izvrila
nova diktatura. Ono to je za narode Rusije bila katastrofa bez presedana, za njih
je bio plemenit, mada neuspeo eksperiment (Pipes, 2003: 222).
U osnovi, debatu sa socijalnim istoriarima Pajps je preteno vodio u poli-
tikoj i ideolokoj ravni jer je itav revizionizam smatrao meavinom
marksistikih teorijskih uverenja (istina, bez pozivanja na klasike) i novo-
leviarske ideologije studentskog pokreta ezdesetih godina, u kome je on
nikad mi nije oprostio. Tako sam tada nauio da je zavist u nekom smislu najgora od
sedam smrtnih grehova: dok drugih est tete samom greniku, zavist kodi i svom
objektu, koji se moe odbraniti jedino tetei samog sebe. Balzak je lepo okarakteri-
sao zavist kao podlu akumulaciju izneverenih nadanja, frustriranih talenata, neuspe-
lih i povreenih pretenzija (Pipes, 2003: 93). U jednom inter vjuu, Malija je s dozom
gorine primetio: Ne samo Karpovi, ve i svi drugi su pretpostavljali da u ja biti
njegov naslednik Svi, osim Pajpsa on je vodio kampanju kako bi dobio posao, ja
to nisam inio (Engerman, 2005: 89).
25 Videti opirnije u: Malia, (1991) i Pipes, (1999).
26 Ispostavilo se da je univerzitet drutvo u malom, te da je traganje njegovih
nastavnika za saznanjem tesno povezano sa linim napredovanjem i udnjom za sla-

vom. Naao sam malo duha kolegijalnosti svi su bili zauzeti ostvarenjem sopstvenih
istraivakih interesovanja, a profesori su retko itali knjige svojih kolega, ak i onih
iz iste oblasti (Pipes, 2003: 59).
232 video jednu vrstu emocionalne eksplozije i kolektivnog ludila.27 Prema

njegovom uverenju, odbacivanje teorije totalitarizma i dovoenje u pita-
nje klasinih vrednosti amerikog liberalizma rezultovali su smanjenjem
eksplanatornih kapaciteta i gubitkom drutvenog znaaja same sovjetolo-
gije: Ne verujem da je ikada u istoriji proerdano tako mnogo novca na
prouavanje jedne strane zemlje sa tako uasnim rezultatima Zbunjujue
je to to je obian ovek poslovini njujorki taksista bolje razumevao
komunizam nego veina univerzitetskih profesora (Pipes, 2003: 233).28
Studentski nemiri tokom 1968. godine i nezadovoljstvo stavovima
liberalnih kolega na Har vardu podstakli su Pajpsov odlazak u Kaliforni-
ju na jednogodinje studijsko odsustvo (196970) tokom koga je napi-
sao pr vi tom izvrsne biografije Petra Struvea, ruskog mislioca i politia-
ra (Struve: Liberal on the Left, 1970). Njegovo izdanje Struveovih Sabranih
dela (na mikrofilmu) i zavretak drugog toma biografije (Struve: Liberal on
the Right, 1980) predstavljaju Pajpsov glavni doprinos istraivanju ruske
intelektualne istorije u okviru koje je on Struveov liberalni konzer vativi-
zam identifikovao kao njemu najblie teorijsko i politiko stanovite. Nisu
samo ideje, ve je i Struveova linost29 uticala na biografa koji je, poput
svog junaka, smatrao sebe liberalnim konzer vativcem onim koji veruje
da nas istorijska iskustva sa ekstremistikim levim i desnim reimima vode
zakljuku prema kome stvari slobode esto mogu bolje sluiti konzer-
vativni reimi, ak i onda kada ljude, potujui njihova graanska prava,
ukljuujui i vlasnitvo, liavaju politike demokratije (Pipes, 1980: 450).
Uprkos razliitom istorijskom kontekstu, Pajps je svoju postepenu politi-
27 Pobuna nije imala jasan cilj: iako su napisani bezbrojni programi, to je bila
jedna emocionalna eksplozija koja je zahvatila i studente i profesore. Sve vrste ranije
potisnutih frustracija i resantimana isplivale su na povrinu. Diplomirani studenti-
asistenti traili su veu platu; ortodoksni jevrejski studenti traili su koer hranu u
domovima Svako ko je posmatrao ove dogaaje izbliza postajao je svestan da se
masovna histerija prenosi sa oveka na oveka poput virusa, iako nije bilo vidljivog
razloga ni jasnog cilja kolektivno ludilo (Isto: 108109).
28 U ovoj oceni Pajps se slagao sa Solenjicinom, sa kojim je povodom shvatanja
odnosa Rusije i komunizma polemisao i imao veoma negativan lini odnos. Naime,
Solenjicin je takoe tvrdio da trezveni, obini Amerikanci bolje razumeju prirodu
komunizma od svojih publicista i naunika (, 1980: 331), dok je u svom
govoru na Har vardu sluaoce upozorio kako se njihovim politikim mudracima
smeju i najmlai referenti na Starom trgu, u zgradi Centralnog komiteta (-
, 1978: 321)!
29 Jo vie su me privukli njegov beskompromisni intelektualni integritet i gra-
anska hrabrost: njegova spremnost da sledi svoju misao do njenih logikih konse-
kvenci, bez obzira kako one mogu biti nepopularne Ta Struveova osobina, kombi-
novana sa njegovom ogromnom erudicijom i zadivljujuom trezvenou misli,
uinile su me njegovim vatrenim potovaocem (Pipes, 2003: 96).
STUDIJE
ku evoluciju od simpatizera amerikih demokrata do aktivnog pobornika 233

republikanaca sagledavao u svetlu analogije sa Struveovim pomeranjem
od ruske levice ka desnici radi ouvanja fundamentalne vrednosti slobo-
de i nezavisnosti pojedinca. Poto je glavnu opasnost za ouvanje poretka
slobode na meunarodnom i unutranjem planu, prema Pajpsovom uvere-
nju, predstavljao sovjetski komunizam, istorija boljevizma (kao ideologi-
je, organizacije i politike prakse) bila je u sreditu njegovog rada, jer bez
poznavanja te istorije sovjetska pretnja nije mogla biti ni shvaena, niti
uspeno savladana.
U rekonstrukciji istorije boljevizma Pajps je poao od istraivanja
ruskog radnikog pokreta i njegovog odnosa prema socijaldemokratiji u
kojoj su dominirali radikalni intelektualci. Ukazujui na napetosti u odno-
su izmeu radnikog (sindikalistikog) pokreta i njegove samoproglae-
ne avangarde, on je zakljuio da je Partija, kao Lenjinova organizacija
profesionalnih revolucionara, bila rukovoena blankistikim konceptom
revolucije, a ne marksistikom teorijom o odnosu (ekonomske) baze i
(politike) nadgradnje (vid. Pipes, 1963). Tumaei Revoluciju kao nasil-
ni dravni udar, Pajps je u ruskoj prolosti traio objanjenje ne samo za
njeno uspeno izvoenje, ve i za dugotrajno odranje totalitarnog rei-
ma koji je uspostavljen 1917. godine. Klju razumevanja Sovjetskog Save-
za, po njemu, nije bio ni u marksistikom uenju (ideologiji Malija), niti
u socijalnoj strukturi ruskog drutva (revizionisti), ve u karakteristika-
ma politikog sistema i politike kulture iji koreni seu u daleku prolost
moskovske Rusije (Moskovije). Svoje stanovite Pajps je izloio 1974. godi-
ne u knjizi Rusija pod starim reimom (Russia under the Old Regime), koja
predstavlja njegov glavni doprinos tumaenju ruske istorije i u kojoj su for-
mulisani stavovi kojih se on uporno drao u svim kasnijim radovima.
Jedan od ovih kljunih Pajpsovih teorijskih stavova (o kome e kasnije
biti vie rei) poivao je na obnovi i reinterpretaciji starog suprotstavljanja
Rusije i Zapada koje je, sa razliitim vrednosnim znaenjem, esto for-
mulisano u ruskoj intelektualnoj tradiciji i u brojnim radovima zapadnih
autora. Tumaei rusku istoriju kao suprotnost zapadnoevropskom razvo-
ju, te naglaavajui kontinuitet izmeu imperijalnog i boljevikog rei-
ma, Pajps je sedamdesetih godina odbacivao tezu o mogunosti postepene
konvergencije rivalski sukobljenih drutveno-politikih sistema olienih
u dvema supersilama. Prema njegovom uverenju, zagovornici poputa-
nja napetosti (dtente; ) u odnosima dve supersile polazili su od
naivne vere u univerzalnost procesa modernizacije i nepoznavanja isto-
rije i prirode ruskog komunizma: Amerikanci u velikoj meri nisu nita
znali o marksistikoj teoriji i istoriji ni Rusije ni Sovjetskog Saveza, pa su
bili skloni da problem vide iskljuivo sa stanovita spoljne politike kako
izbei sukob dva lagera koji vodi nuklearnom Holokaustu (Pipes, 2003:
234 126). Pozivajui se upravo na svoje poznavanje marksizma i ruske istorije,

Pajps je uporno ukazivao kako svako ameriko poputanje vodi dugoro-
nom irenju sovjetskog uticaja u svetu, te da se ravnotea snaga moe odr-
ati jedino stalnim jaanjem amerike vojne i ekonomske moi.30 Hladni
rat bio je razborit, srednji put izmeu dve krajnosti (poputanja i nukle-
arnog rata M. S.), pa je Pajps s ponosom prihvatao etiketu hladnora-
tovskog ratnika (Cold Warrior). Reputaciju vodeeg zagovornika vrstog
kursa (hard line) prema Sovjetskom Savezu on je poeo sticati jo krajem
ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina kada je, kao savetnik vaing-
tonskog senatora H. Deksona (Henry Scoop Jackson), otro kritikovao
doktrinu poputanja napetosti i suprotstavljao se amerikom ueu u
pregovorima o ogranienju stratekog nuklearnog naoruanja (SALT). O
ugledu koji je Pajps stekao meu pobornicima trke u naoruanju (jastre-
bovima Hawks) svedoi injenica da je upravo on predvodio Tim B
grupu preteno vojnih eksperata koji je 1975. godine formiran na zah-
tev Predsednikog saveta za obavetajne poslove sa zadatkom da kritiki
proceni strateki dokument o sovjetskoj vojnoj politici (National Intelligen-
ce Estimate on Soviet Strategic Objectives NIE 11-3/8), koji je pripremala
Centralna obavetajna agencija (CIA). Nasuprot obavetajnim procenama
koje su, polazei od doktrine o meusobnom unitenju (Mutual Assured
Destruction MAD doctrine), isticale da sovjetski nuklearni arsenal ima
prevashodno defanzivnu, zastraujuu funkciju, Pajpsov Tim B je nagla-
avao postojanje dugorone velike strategije Sovjetskog Saveza koja ima
ofanzivni karakter.31 Pajpsova uloga u nastanku analize tima koji je pred-
30 Pat-pozicija u sukobu [dve supersile] svakako e biti samo privremena i ne

sme se dozvoliti da nas ona prevari skrivajui fundamentalne i veoma duboke razlike
koje ostaju u nainu na koji dva rivala gledaju na svet izvan svojih granica. Istorijski
posmatrano, te razlike se mogu izvesti iz dva izvora: iz shvatanja sveta i svoga mesta
u njemu ove dve zemlje, koje je oblikovano nasleenim religijskim i filozofskim tra-
dicijama, te iz njihovog poimanja politikih procesa, koje je obrazovano iskustvom u
unutranjoj politici Shvatanje ta je dobro i ta je sopstveni interes nije isto u onih
koji vode spoljnu politiku ove dve zemlje. Stanje ravnotee u meunarodnim odnosi-
ma, koje postoji od sredine pedesetih i do danas obezbeuje nepouzdani mir, nije
posledica prihvatanja principa interesa meunarodne zajednice od strane komuni-
stikog vostva. Vien iz njihove perspektive, kosmos nije sastavljen od velianstve-
nih planeta koje se, svaka u sopstvenoj orbiti, kreu po zakonima prirode, dok ovek
zauzima mesto u njegovom sreditu, kako bi potvrdio svoju vrednost. Tamonja vizi-
ja kada nije sasvim utopljena u cinizmu predstavlja haos u kome se deavaju ude-
sne i strane stvari, a Bog, u vidu Istorije, vodi ka neumoljivom Stranom sudu (Pipes,
1970: 3; 11; kurziv: M. S.).
31 Dokazi svedoe da su sovjetske voe, pre svega, ofanzivno, a ne defanzivno
nastrojene. Oni ne razmiljaju u kategorijama nuklearne stabilnosti, uzajamnog

sigurnog unitenja ili strateke dovoljnosti, ve u kategorijama efektivne sposobnosti
STUDIJE
vodio bila je da skicira istorijski, ideoloki i mentalitetski profil rival- 235

ske supersile, te da odbaci u tadanjoj sovjetolokoj literaturi rairenu pret-
postavku o konvergenciji dva sistema kao pogreku koja poiva na iluziji
posmatranja sopstvenog lika u ogledalu (mirror-imaging) pripisivanju
sovjetskim voama takvih formi ponaanja koje se mogu oekivati od nji-
hovih amerikih parnjaka u slinim okolnostima (Report, 1976: 1). Reju,
po njegovom dubokom uverenju, da bi bile formulisane amerika bezbed-
nosna strategija i spoljna politika koje bi onemoguile sovjetsku superior-
nost u budunosti, nuno je imati u vidu istorijski nastale i komunizmom
dodatno osnaene sutinske razlike izmeu Rusije (SSSR) i Zapada (SAD):
U osnovi, problem je bio u razumevanju drugaije kulture. Strateka rav-
notea nije bila uslovljena samo relativnom moi suprotstavljenog naoru-
anja ve, takoe i pre svega, mentalitetom i intencijama ljudi koji su to
oruje kontrolisali (Pipes, 2003: 137).
Ukljuivanje nezavisne grupe eksperata u proces procene dokume-
nata obavetajne agencije bio je presedan koji je odraavao ne samo pred-
izbornu nesigurnost tadanje Fordove administracije, ve i tenju novih
konzer vativaca (okupljenih u brojne think-thank organizacije, npr. Com-
mittee on the Present Danger) da, precenjujui sovjetsku opasnost, utiu
na ameriku spoljnu politiku i poveanje vojnog budeta. Istina, smenom u
Beloj kui, otporom unutar CIA i curenjem u javnost podataka o Timu
B, uticaj ovog eksperimenta bio je znatno ogranien sve do izbora
Regana i zaokreta ka iscrpljivanju Sovjetskog Saveza novom trkom u
naoruavanju.32 Ve pomenuti Pajpsov angaman u Reganovoj admini-
straciji bio je upravo plod njegove reputacije kritiara detanta i analitiara
voenja nuklearnog rata Sovjetska vojna doktrina nije promiljena u skladu sa
zapadnim konceptom sigurnog meusobnog unitenja, ve u skladu sa sposobnosti-
ma voenja rata i pobede u ratu. Takoe, ona pretpostavlja jasnu i sutinsku sovjet-
sku dominaciju nakon opteg nuklearnog sukoba Rusi svoju sopstvenu bezbed-
nost shvataju tako da se ona moe osigurati samo na raun njihovih suseda. To vodi
jednom vie agresivnom nego defanzivnom pristupu bezbednosti. U stvari, ruske i
posebno sovjetske politike i vojne teorije po svom karakteru izrazito su ofanzivne
njihov ideal je nauka osvajanja (nauka pobezhdat) koju je formulisao jo u XVIII
veku ruski komandant, maral A. V. Suvorov, u raspravi pod tim nazivom, koja je
bila standardni tekst kako imperijalne, tako i sovjetske vojne nauke (Report, 1976:
2; 6; 14).
32 Tim B je imao dve vane posledice. Pr vo, on je u toj meri snano uticao na
Regana i na miljenje Reganove administracije da su neki od novinara poeli tu admi-

nistraciju da oznaavaju kao Tim B. Drugo, Tim B je doprineo poboljanju kvaliteta
procesa formulisanja procena CIA. Mada nikada vie nisu angaovani spoljanji eks-
perti, formulisanje konkurentskih analiza postalo je deo procesa procene koji je, od
tada, uobiajeno ukljuivao nesaglasna mnjenja (Pipes, 2003: 140).
236 sovjetske spoljne politike steene tokom sedamdesetih godina.33 Vanost

njegovog dvogodinjeg neposrednog uea u visokoj politici vidljiva je
iz injenice da on tom periodu posveuje veliku panju u svojim memoa-
rima (Pipes, 2003: 126211), uprkos tome to esto istie da je, po svojoj
ambiciji i temperamentu, pre ovek nauke nego politike:
Kada sam stigao u Vaington, neki od tamonjih starosedelaca predviali su da
ga nikada neu napustiti. Meutim, bez obzira na sve, nisam sumnjao da u se
vratiti na Har vard za dve godine (to je bilo maksimalno odsustvo sa nastave M.
S.). Moja sigurnost nije bila zasnovana samo na dubokoj ljubavi prema nauci, ve
i na nedostatku sklonosti prema vlasti, tom impulsu koji pokree politike ambi-
cije Ne negiram injenicu da sam uivao u panji kojom sam bio obasipan dok
sam bio u Beloj kui, ali vlast kao takva me nije privlaila Svakako sam imao
satisfakciju zbog saznanja da sam dao izvesni doprinos spoljnoj politici koja je
pomogla obaranju Sovjetskog Saveza, najopasnije i neljudske sile u drugoj polo-
vini XX veka (Isto: 210; 209).
Nezavisno od Pajpsovog samorazumevanja, injenica je da su nauka (Har-
vard) i politika (Vaington) za njega inili jedinstvenu celinu politiko
delovanje on je legitimisao pozivajui se na svoje znanje ruske (sovjetske)
istorije i prirode komunizma. Osim uverenjem da istorijsko saznanje pred-
stavlja vaan oslonac u donoenju politikih odluka, Pajpsov politiki anga-
man bio je dodatno osnaen oseanjem poziva ili line misije u borbi
protiv komunizma kao zle ideje. S druge strane, pitanje obratnog utica-
ja politike na istoriografiju mogunost da su na njegovu interpretaciju
ruske istorije u znaajnoj meri uticali njegovi politiki stavovi ili duboko
ukorenjene predrasude on nikada nije paljivije i detaljnije razmatrao.34
Reju, pretvarajui istorijsko znanje u osnovu za formulisanje spoljnopoli-
tike strategije i krajnji argument za njeno usvajanje i sprovoenje,35 Pajps
33 Videti zbornik njegovih tekstova o ameriko-sovjetskim odnosima u knjizi:
U.S.-Soviet Relations in the Era of Dtente: A Tragedy of Errors, Colorado: Westview

Press, 1981; kao i kasnije radove sabrane u: Survival is Not Enough: Soviet Realities
and Americas Future, New York: Simon and Schuster, 1984.
34 Istina, mogui uticaj poljskih stavova prema Rusiji Pajps usput pominje u
svojim memoarima: Dolazei iz Poljske, zemlje koja se hiljadama godina graniila sa

Rusijom i pod njenom okupacijom bila vie od jednog veka, nesvesno sam delio polj-
ske stavove prema Rusiji. Mora da sam ih apsorbovao sa vazduhom jer, kao to sam
ranije rekao, dok sam bio u Poljskoj nisam se interesovao za njenog istonog suse-
da(Pipes, 2003: 81). O slinostima i razlikama Pajpsovog pristupa ruskoj istoriji sa
poljskom sovjetologijom videti opirnije u: Pipes, (2011); Nowak, (2007).
35 Da bi se razumele neke od tehnika koje danas na globalnom nivou koristi
sovjetska diplomatija ne moe se uiniti nita bolje od prouavanja istorije Moskvi-

nog osvajanja Novogoroda (XV vek), Zlatne horde (XVI vek) i Poljsko-Litvanske
zajednice (XVIII vek), kao i napora imperijalne Rusije (u velikoj meri osujeenih
STUDIJE
je ostavljao po strani dilemu da li se i u kojoj meri smo to znanje o prolo- 237

sti nalazi pod formativnim uticajem savremenosti.
3.
Za razliku od veine istoriara koji korene dvadesetovekovnog totalitari-
zma trae u zapadnim idejama, ja ih traim u ruskim institucijama ista-
kao je Pajps u predgovoru svoje knjige Rusija pod starim reimom. (Pipes,
1974: xviii). Na taj nain, on se jasno distancirao od brojnih autora koji su
sovjetski totalitarizam objanjavali uticajem razliitih, u odnosu na samu
rusku prolost, egzogenih faktora od preuzimanja (zapadne) marksisti-
ke ideologije, preko uticaja ratnih okolnosti, pa sve do najrazliitijih vrsta
zavera. Ne zanemarujui osobine (marksistikog) semena, Pajps je ipak
u karakteristikama (ruskog) tla video vaniji preduslov nastanaka i sazre-
vanja ploda boljevikog totalitarnog reima:
Kako to da uenje, roeno u Zapadnoj Evropi, nikada nije dovelo do totalita-
rizma tamo, u svojoj domovini? Kako to da Komunistiki manifest nije proizveo
komunistiku tiraniju u Nemakoj, zemlji na ijem je jeziku napisan? Kako obja-
sniti sasvim nerevolucionarni uticaj Kapitala na Englesku, gde je ta knjiga bila
smiljena, napisana i objavljena? Zato je od svih mesta ba Rusija, zemlja koja
je od svih vodeih sila XIX veka bila najmanje industrijalizovana i u kojoj su se
stoga Marksove teorije inile najmanje primenljive, podlegla Marksovom revo-
lucionarnom jevanelju? Moj odgovor na ta pitanja jeste da ideje ne generiu
velike socijalne i politike promene ve da ih, u najboljem sluaju, ohrabruju, tj.
da one proizvode posledice samo tamo gde se ispostavi da su klima i tlo za njih
povoljni (Pipes, 1979: 194).
Navedeni stav objanjava Pajpsovo uverenje da je upravo detaljna rekon-
strukcija istorije Rusije, od njenog nastanka do kraja XIX veka, preduslov
razumevanja boljevikog totalitarizma. Reju, stari reim predstavljao
je rodno mesto koje krije ne samo tajnu Lenjinovog uspenog osvajanja
vlasti ve i strukturnih karakteristika komunistikog reima. Ako prolost
posmatramo iz perspektive dugog trajanja (longue dure), a ne fokusi-
ramo se samo na dogaajnu istoriju (histoire vnementielle) Oktobar-
ske revolucije, onda, prema Pajpsovom uverenju, moemo uoiti da postoji
sutinski kontinuitet izmeu stare Moskovije i sovjetske Rusije. Takav pri-
stup rezultuje bar dvema vanim posledicama njime se, s jedne strane,
relativizuje status Revolucije kao radikalnog reza u ruskom istorijskom
razvoju, dok se s druge, uticaj identifikovane logike ruskog istorijskog
otporom Zapada) da u XIX veku podeli Osmansko i Kinesko carstvo. Nijedna druga
zemlja nema uporedivo bogatstvo akumuliranog iskustva u primeni spoljanjih i
unutranjih pritisaka na svoje susede kako bi ih oslabila pre nego ih osvoji (Pipes,
1981: 71).
238 i drutvenog razvoja moe proiriti i na savremenu, postkomunistiku

Rusiju.
U naglaavanju znaaja ruske prolosti u tumaenju savremenog totali-
tarnog reima Pajps ipak nije bio usamljen pre njega sline stavove zastu-
pali su brojni autori koji su se meusobno razlikovali u odreenju klju-
nih elemenata i segmenata ruske tradicije koji su uticali na nastanak i
pobedu sovjetske verzije komunizma. Svakako, jedan od najpoznatijih bio
je filozof Nikolaj Berajev koji je jo 1937. godine upravo u nacionalnim
korenima nalazio izvore i smisao ruskog komunizma, te tvrdio da je
boljevizam, uprkos njegovom zapadnom idejnom poreklu, mnogo vie
u tradiciji nego to se to obino misli on je transformacija i deformacija
stare ruske mesijanske ideje (Berajev, 1989: 154). Slinu tezu, proirujui
svoju analizu izvan istorije ideja na politiku i socijalnu istoriju, formulisao
je jedan drugi emigrant maarskog porekla, Tibor Samueli, koji je bolje-
vizam tumaio kao nastavak vekovne dominacije drave nad drutvom u
ruskom istorijskom razvoju (vid. Szamuely, 1974). U analizi presudne ulo-
ge drave (politike vlasti) u istorijskom razvoju Rusije on se, kao i broj-
ni drugi autori,36 mogao oslanjati na uvide ruskih devetnaestovekovnih
istoriara koji su formulisali postulate dravne kole (
) u ruskoj istoriografiji. Naime, prema klasicima ove kole (Solovjov,
Kljuevski, ierin), usled kombinacije prirodno-geografskih uslova i
istorijskih okolnosti, osnovna pokretaka snaga i glavni akter ruske istori-
je bila je drava. To je, u krajnjoj liniji, rezultovalo samosvojnou ruskog
drutvenog i politikog razvoja koji se, sve do kasnog imperijalnog perio-
da, sutinski razlikovao od zapadnog modela. Usmeravajui se na istra-
ivanje odnosa drave i drutva Zbignjev Beinjski, jedan od tvora-
ca teorije totalitarizma, takoe je u ruskoj prolosti identifikovao zametke
boljevike vladavine, te naglaavao elemente razlikovanja ruskog i zapad-
nog istorijskog razvoja:
Sredinja i znaajna osobina ruske politike bila je njen preovlaujue autokratski
karakter. Za razliku od svojih zapadnih suseda, Rusija nije iskusila produenu
feudalnu fazu. Osloboenje od tatarskog jarma podstaklo je nastanak samopo-
uzdanije i dominantnije autokratije. Dobra i ljudi pripadali su dravi koju je
oliavao Samodrac, kako je otvoreno i sa ponosom nazivan autokrata. Izriito
je afirmisana obaveza skoro potpune potinjenosti svakog pojedinca personi-
36 Poput Dona Lorensa, koji je u esto pretampavanoj Istoriji Rusije 1957.
godine formulisao tezu o kontinuitetu vladavine moskovskih knezova i boljevikih
voa: Moskovski kneevi bili su vlasnici zemlje ija su imanja prerasla u carstvo, a
kada su potisnuli svoje rivale, ni zakon ni obiaj nisu mogli ograniiti njihovu vlast.
Tradicija line autokratije koju je zasnovao Ivan Veliki predstavljala je obrazac za
mnoge generacije careva. U linostima Lenjina i Staljina, ta tradicija preivela je
Oktobarsku revoluciju (Lawrence, 1960: 90).
STUDIJE
fikovanom simbolu drave. Kontrola drave nad drutvom podseala je na 239

orijentalni despotizam i, u stvari, bila je direktni plod istorijskog iskustva. To
je rezultovalo stvaranjem prevlasti drave nad drutvom, politike nad drutve-
nim poslovima, funkcionera nad graanima (ili podanicima) do stepena koji
je nesravnjiv sa bilo ime u Evropi razlike u stepenu postale su razlike u vrsti
(Brzezinski 1976: 337338).
Sasvim nezavisno od mogunosti zauzimanja vrednosno-pozitivnog (slo-
venofilskog) ili kritiki-negativnog (zapadnjakog) stava prema uoenoj
samobitnosti ruskog puta (Sonderweg), istorijski razvoj Rusije tradicio-
nalno je opisivan terminima razlikovanja i u kategorijama odstupanja od
normativnog uzora evropskog razvoja.37 Ovo dugotrajno upuivanje na
dihotomni odnos Rusije i Evrope, prema oceni Martina Malije, poi-
valo je na iroj antitezi kojom je Zapad suprotstavljan Orijentu, a civi-
lizacija var varstvu: Iz te perspektive koja je smatrana dostojnom potova-
nja, Zapad je bio dom slobode, razuma i dinamizma, a njegova suprotnost
carstvo despotizma, mranjatva i stagnacije poznato kao Azija jalovo
drutvo u kojem je svemogua drava sopstvenik zemlje i svih njenih sta-
novnika (Malia, 1999: 6). Opirui se na izvetaje diplomata i spise ret-
kih putnika, ve su filozofi Prosvetiteljstva formulisali osobenu filozofsku
geografiju u kojoj je Rusija opisivana kao prostor izmeu Evrope i Azi-
je i kao drutvo koje je na istorijskoj razmei civilizacije i var varstva.38
Tokom razliitih perioda evropske istorije, u zavisnosti od meunarodnih
odnosa i unutranje dinamike razvoja evropskih drutava,39 naglaavane
su azijske ili evropske karakteristike Rusije. Tako je, u atmosferi obe-
leenoj Krimskim ratom, Karl Marks 1856. godine napisao seriju tekstova
o istoriji tajne diplomatije XVIII veka (koji nisu kasnije uvrteni u njegova
Sabrana dela) u kojima je pisao o azijskom karakteru ruske despotije tvr-
dei da je Ruska imperija naslednik srednjovekovne Moskovije koja je, pak,
oblikovana pod uticajem vladavine Mongola:
37 Evropska predstavljanja Rusije pokazuju istaknutu sklonost ka tretiranju
Rusa kao neeg to bi se moglo nazvati liminalnim sluajem evropskog identiteta

Rusija je uvek viena kao neko odstupanje (Nojman, 2011: 87; 128).
38 Ideja Istone Evrope je izmiljena (invented) u Zapadnoj Evropi tokom epo-
he Prosvetiteljstva i Rusija je bila njome obuhvaena. Rusija je bila podvrgnuta istom

procesu otkrivanja, propisivanja i, sa meavinom snishodljivosti i intelektualne nad-
moi, mapirana i identifikovana istim formulama izmeu Evrope i Azije, izmeu
civilizacije i var varstva(Wolff, 1994: 15).
39 U razliitim vremenima Rusija je bila demonizovana ili divinizovana u
zapadnom mnjenju manje zbog njene stvarne uloge u Evropi, a vie zbog strahova i
frustracija, ili nada i aspiracija stvorenih unutar evropskih drutava usled njihovih
sopstvenih problema(Malia, 1999: 8).
240 U kr vavom mulju mongolskog ropstva a ne u surovoj raskoi normanskog vre-

mena koljevka je Moskve, a moderna Rusija nije nita drugo nego preoblikovana
Moskva Ukratko: Moskva je odrasla i odgojena u groznoj i podlakoj koli
mongolskog ropstva. Svoju snagu je stekla samo time to je postala virtuoz u
umijeima ropstva Napokon, upravo je Petar Veliki sjedinio politiku spretnost
mongolskog ropstva s oholom tenjom mongolskog vladara kojemu je Din-
gis-kan u svojoj posljednjoj volji bio oporuio osvajanje svijeta (Marx, 1982:
67; 75).
Bez razmatranja kasnijih marksistikih sporova o azijskom nainu proiz-
vodnje, kao i teorije (biveg marksiste) Vitfogela o orijentalnom despo-
tizmu koji totalnu vlast drave izvodi iz nepostojanja privatnog vlasni-
tva i agrarne strukture istonih drutava (vid. Wittfogel, 1957), ovde elim
samo da skrenem panju na injenicu da stavovi koje je Pajps formulisao
sedamdesetih godina i kojih se do dananjeg dana uporno dri nisu bili
posebno novi. Istina, oni su u Rusiji pod starim reimom bili sistematski
razvijeni u formi istoriografske naracije u kojoj su teze o razliitosti evrop-
skog i ruskog istorijskog razvoja, kao i kontinuitetu ruske istorije pred-
stavljale osnovne organizujue nosee elemente (vid. Pipes, 2003: 812).
Kritiku relativizaciju i dovoenje u pitanje ova dva osnovna meta-na-
rativa njegove koncepcije ruske istorije Pajps je odbacivao kao primer
uticaja savremenog konstruktivizma (francuske mode) u istoriografiji,
kojem su podlegli mnogi savremeni autori, poput Malije, njegovog starog
konkurenta: Zapadne predstave o Rusiji nisu bile uslovljene samo ili pri-
marno domaim problemima samog Zapada ve objektivnom realnou,
te stvarnost nije samo ono to je u oima posmatraa ini se da Mali-
ja sledi pomodno stanovite nastalo u Francuskoj, prema kome ne postoji
tako neto poput objektivne realnosti ije su karakteristike nezavisne od
posmatraa, ve samo mnjenja i perspektive posmatraa koje su usmerene
njegovim potrebama ili interesima (Pipes, 1999: 106).
Polazei od ocene da sovjetski totalitarizam ima duboke istorijske kore-
ne, Pajps je u politikoj dinamici ruske dravnosti od IX do kraja XIX veka
i uporednom razvoju njenih osnovnih drutvenih stalea (seljatva, plem-
stva, srednje klase i svetenstva) tragao za odgovorom na pitanje: Zato
se u Rusiji za razliku od ostatka Evrope, kojoj svojim poloajem, rasom i
religijom ona pripada drutvo pokazalo nesposobnim da politikoj vla-
sti nametne bilo kakvo efektivno ogranienje? (Pipes, 1974: xvii). Para-
doksalno za jednog kritiara marksizma, odgovor koji je ponudio bio je
sasvim materijalistiki jer je upuivao na instituciju privatnog vlasnitva
kao odluujueg faktora u objanjenju razliitih tokova zapadnog i ruskog
istorijskog razvoja.40 Istina, za razliku od Marksa koji je u postojanju pri-
40Istorija Rusije uverljivo pokazuje kakvu ulogu igra vlasnitvo u razvitku gra-
anskih i politikih prava i kako njegovo odsustvo omoguava samovolju i despoti-
STUDIJE
vatne svojine video prepreku ostvarenju opteljudske emancipacije, Pajps 241

je upravo njenu neprikosnovenost smatrao condition sine qua non odbrane
vrednosti koje karakteriu zapadnoevropski razvoj individualne slobode
i autonomije drutva u odnosu na dravu:
Moe se rei da postojanje privatnog vlasnitva kao oblasti nad kojom u normal-
nim okolnostima dravna vlast nema jurisdikciju predstavlja element razlikovanja
zapadnog politikog iskustva od svih ostalih Rusija, par exellence, pripada onoj
kategoriji drava koje politika i socioloka literatura obino odreuje kao patri-
monijalne. U takvim dravama politika vlast se razumeva i vri kao produenje
prava vlasnitva, pa je vladar (ili vladari) istovremeno i suveren i vlasnik drave
(Pipes, 1974: xviixviii).41
Koncept patrimonijalne vlasti Pajps je preuzeo od Maksa Vebera (Weber)
koji ga je razvio u svojim razmatranjima o tri idealna tipa uspostavlja-
nja legitimiteta politike vlasti racionalnom (legalnom), tradicionalnom
i harizmatskom. U okviru reima u kojima se vladavina opravdava pozi-
vanjem na svetost tradicija koje postoje odvajkada, Veber je razlikovao
pr vobitni patrijarhalizam i gerontokratiju (u kojima ne postoji lini
upravni aparat gospodara) od patrimonijalizma i njegove krajnje forme
sultanizma:
Patrimonijalnom vlau treba nazivati svaku primarno tradicionalno orijentisanu
vlast, ali onu koja se vri na osnovu potpunog linog prava, a sultanskom vlau
treba nazivati patrimonijalnu vlast koja se u svojoj upravi preteno kree u sferi
potpune samovolje nesputane tradicijom O patrimonijalnoj dravi moemo
govoriti u onom sluaju kada monarh organizuje svoju politiku mo u nae-
lu isto onako kao to vri svoju kunu vlast Patrimonijalnoj slubi, pre svega,
nedostaje birokratsko razlikovanje privatne i slubene sfere. Jer i politika upra-
zam dravne vlasti ( 2000: 212). Nasuprot ruskoj istoriji: Kroz celokupnu
evropsku istoriju privatna svojina bila je jedinstvena i najdelotvornija prepreka neo-
granienoj kraljevskoj vlasti poto je prisiljavala kraljeve da se svojim podanicima
obraaju za finansijsku potporu, te da im, u tom procesu, ustupaju udeo u politikoj
vlasti (Pipes, 2005: 3).
41 U kasnije napisanoj knjizi posveenoj razmatranju odnosa vlasnitva i slobo-
de, Pajps je istakao: Pre etrdeset godina sam doao na ideju da privatno vlasnitvo,
kako u uskom, tako i u irem smislu te rei, predstavlja klju razumevanju porekla
politikih i pravnih instituta koji slue kao garantija slobode. Ta ideja je posluila kao
osnov za prikaz politike istorije Rusije koji sam objavio 1974. godine sa nazivom
Rusija pod starim reimom. Tamo sam dokazivao da totalitarizam, koji je svoj vrhu-
nac dostigao u Sovjetskom Savezu, ima korene u patrimonijalnom sistemu vladavine
koji je prevladavao tokom veeg dela ruske istorije, u sistemu koji, dozvoljavajui
caru da istovremeno bude vladaocem i sopstvenikom svoga carstva, nije pravio razli-
ku izmeu vrhovne vlasti i vlasnitva (cit. prema ruskom prevodu: , 2000:
1011).
242 va se smatra isto linom stvari gospodara, a posed i vrenje njegove politike
vlasti sastavnim delom njegove line imovine kojom se moe koristiti uzimajui
dabine i sporedne prihode (Veber, 1976; I: 183; II: 103; 119).
Pozivajui se na naslee (oevinu ili patrimonium), vladari u ovom tipu
reima ne prave razliku izmeu vlasnitva (poseda dominium) i politi-
ke vlasti (potestas) suveren je, istovremeno, sopstvenik i zemlje i svojih
podanika kojima (ogranien tradicijom ili sasvim slobodno) upravlja i ras-
polae. Karakteriui ranu evropsku istoriju,42 patrimonijalni tip vlast nije
bio pr venstveno i iskljuivo vezan za ruske kneevine, ali je, prema Paj-
psovom uverenju, ostao trajna karakteristika reima Moskovske kneevi-
ne i kada je u evropskim monarhijama, razdvajanjem vlasnitva i politike
moi, zapoeo proces njegovog naputanja. U pogledu vlasnitva istorijski
razvoj Rusije i evropskih drava iao je u suprotnim smerovima dok je u
ruskim kneevinama pr vobitno bezuslovno vlasnitvo nad zemljom (allod,
allodium) pretvoreno u uslovno pravo na korienje imanja () u
zamenu za slubu, dotle je zapadni feudalni posed pretvoren u privatno
vlasnitvo.43 Na ovu evoluciju uticao je niz istorijskih okolnosti mongol-
ska osvajanja, politika rascepkanost na brojne udelne kneevine, uzdiza-
nje Moskovske kneevine kao centra okupljanja ruskih zemalja koje su
tokom dva veka (sredina XV XVII) rezultovale stvaranjem i uvrenjem
moskovskog reima koji je najsliniji Veberovom patrimonijalnom tipu
vladavine. Zakasneli i polovini pokuaji reforme tog reima (od vladavine
42 Rani evropski kraljevi bili su skloni da se prema svojim kraljevstvima odno-
se kao prema svojoj stoci i zemlji, tj. kao prema svom vlasnitvu nisu pravili razliku
izmeu onoga to su Rimljani nazivali dominium (posed) i potestas (vlast), podstiui
nastanak onoga to je postalo poznato kao patrimonijalni tip reima Postepeno,
javila ideja da, za razliku od imanja (domain), kraljevstvo nije vlasnitvo kralja ve
zajedniki posed kralja i naroda (Pipes, 2005: 4). Slino tvrdi i Veber: Veina svih
velikih carstava na Kontinentu imala je prilino snano izraen patrimonijalni karak-
ter, sve do poetka novog doba, a i posle njega (Veber, 1976: II: 104).
43 Kao to se moe uoiti, razvoj vlasnitva nad zemljom u Rusiji iao je u prav-
cu koji je suprotan onom u kojem se on odvijao u ostatku Evrope. U vremenima kada

je Zapadna Evropa znala uglavnom za uslovno zemljino vlasnitvo u formi feuda ili
lena, u Rusiji je bilo poznato samo puno vlasnitvo, u duhu zapadnoevropskog aloda.
U vreme kada je u Evropi uslovno posedovanje zamenjeno punim vlasnitvom, u
Rusiji su se imanja koja su do tada postojala na principima aloda pretvorila u carske
feude, a njihovi dotadanji vlasnici u korisnike koji zavise od vladaoca. Nijedna dru-
ga pojedinana okolnost od svih onih koje su uticale na tok ruske istorije ne daje
bolje objanjenje zato je politiki i ekonomski razvoj zemlje skrenuo sa puta kojim je
iao ostatak Evrope jer je upravo ova okolnost znaila da, za razliku od veine zapad-
noevropskih zemalja, u dobu apsolutizma nije u Rusiji bilo privatnog vlasnitva koje
bi bilo sposobno da ogranii vlast monarha (, 2000: 2356). Videti isti stav u
neto izmenjenoj formulaciji u: Pipes, (1994a): 526.
STUDIJE
Katarine Velike do Revolucije 1905. godine)44 zavrili su boljevikim pre- 243

vratom i povratkom na stari, moskovski patrimonijalni obrazac Lenjin
je svoju ogromnu dravu tretirao kao privatni posed (Pipes, 1996: 13).
Odreenje ruskog starog reima kao patrimonijalnog, kao i proi-
renje te karakteristike na Sovjetski Savez, predstavlja centralnu tezu celo-
kupnog Pajpsovog dela:
Patrimonijalna monarhija najbolje definie tip reima koji je nastao u Rusiji
izmeu XII i XVII veka i koji je, sa izvesnim prekidima i modifikacijama, opstao
do dananjeg dana Sutinske karakteristike ruske politike proistiu iz poisto-
veivanja suvereniteta i vlasnitva, tj. iz injenice da oni koji upravljaju dravom
imaju posedniki odnos prema politikoj vlasti (Pipes, 1974: 24).
Reju, ruska istorija sagledana iz perspektive dugog trajanja od vremena
nastanka Moskovske kneevine i carstva, preko imperijalne epohe, sve do
sovjetskog perioda svedoi o kontinuitetu naina vladavine koji je, osim
prirodno-geografskih (ogromne teritorije, neplodnog tla, surove klime) i
istorijskih okolnosti (mongolskih osvajanja, religijske tradicije, zakasnelog
razvitka), izveden iz identifikovanja politike vlasti sa vlasnitvom, te
se cela drava smatra oevinom (patrimonium ili ) ruskih kne-
eva, careva, imperatora ili generalnih sekretara Komunistike partije. Paj-
psovim snanim naglaavanjem kontinuiteta patrimonijalnog tipa politi-
ke vladavine u istoriji Rusije, reformski i revolucionarni periodi u ruskoj
prolosti predstavljeni su kao niz ponovljenih istorijskih neuspeha:
Era reformi od vladavine Katarine Velike sve do 1917. godine interpretirana je
kao neuspeh bekstva od patrimonijalizma, a formiranje Sovjetskog Saveza kao
potpuni povratak izvornoj matrici Moskovije i drugo kmetstvo. Argument o
potpunom povratku patrimonijalizma interpretira Oktobar (i sovjetski period
koji je usledio) kao autentinu emanaciju vene Rusije Sam Pajps dokazuje
da je Oktobar 1917. bio jedva primetan dogaaj, te da je boljevizam bio vie
kontinuitet nego raskid sa prolou. To je preduslov dokazivanja teze o njegovoj
zavisnosti od puta razvoja preenog u prolosti (path dependency) potpunog
povratka Sovjeta u tor Moskovije (Sanders, 2013).
Kritiko osporavanje Pajpsovog tumaenja ruskog patrimonijalizma, kao
i njegove teze o kontinuitetu izmeu politikih sistema srednjovekovne
Rusije (Moskovije) i Sovjetskog Saveza, ne nalazimo samo u revizionisti-
koj sovjetologiji, ve i u brojnim novijim istoriografskim radovima koji
dovode u pitanje ovu standardnu, na dravu usmerenu priu o despoti-
44 Tek 1762. godine ruska kruna je oslobodila viu klasu obaveze dravne slu-
be i 1785. potvrdila je njihovo pravo vlasnitva nad zemljom. Seljaci u Rusiji su bili
osloboeni kmetske zavisnosti tek 1861. godine, da bi tek 1905/6. ruski podanici
dobili graanska prava i bili predstavljeni u zakonodavnim institucijama (,
2000: 212).
244 zmu i autokratskoj vladavini u Moskoviji (Kivelson, 2002: 465). Pripadni-

ci danas uticajne har vardske kole rane ruske istorije (Nancy Kollmann,
George Weickhardt, Daniel Rowland, Valerie Kivelson)45 nisu skloni da
dele Pajpsovo naglaavanje suprotnosti izmeu Moskovije i srednjovekov-
nih evropskih monarhija, kao ni direktnu primenu Veberovog koncepta
(idealnog tipa) patrimonijalizma u objanjenju politikog, socijalnog i
kulturnog razvoja ruske srednjovekovne drave:
U opisivanju Moskovije kao opresivne i nasilne drave Pajps je obnovio domi-
nantni trend devetnaestovekovne ruske istoriografije koja je autokratsku dra-
vu smatrala svemonom, a drutvo pasivnim. On je, poput svojih prethodnika
dravne kole, patrimonijalnu kontrolu nad slobodama linosti, privatne svo-
jine i uea u javnom ivotu eksplicitno suprotstavio evropskim dravama i
njihovim institucijama vladavini zakona, predstavnikim telima koje su titile
te slobode (Kollmann, 2009: 91).46
Dovodei u pitanje Pajpsov opis neograniene vlasti moskovskih kneeva
i istiui znaaj neformalnih linih, srodnikih i klanovskih veza u funk-
cionisanju dvora, novija istoriografija naglaava razliku izmeu ideoloke
(samo)reprezentacije vladarske moi i istorijske stvarnosti. Prema ovom
stanovitu, uvreena i rairena predstava o niim ogranienom samodr-
cu ne predstavlja realistian opis faktikog poloaja ruskih vladara: Mo
moskovskog vladara bila je limitirana kako praktinim ogranienjima usled
veliine carstva, raspoloivih ljudskih i prirodnih resursa, tako i oekiva-
njima da vladar ispunjava svoju ulogu kao Boji izabranik koji se u svom
carstvu rukovodi moralnim kompasom (Kollmann, 2009: 100). S druge
45 Oni su veoma skeptini prema svedoanstvima stranaca o prirodi politikog
sistema Moskovije. Takoe, svi oni se suprotstavljaju onome to Kolman i Kivelson
nazivaju dravnom kolom u ruskoj istoriografiji ierinu, Kljuevskom i vie
nego bilo kom drugom, Riardu Pajpsu. Zaista, Pajpsova Rusija pod starim reimom
je bte noir har vardske kole (Poe, 2002: 479).
46 Kritike formulisane u radovima autora har vardske kole ne znae da oni
nisu priznavali znaaj Pajpsovog dela: Slavan je Pajpsov opis cara koji vlada svojim
carstvom kao velikim domainstvom poput rimskog pater familias-a sa neogranie-
nim pravima nad svojom enom, decom i izdravanim licima ali taj model se poka-
zao kao podsticajan za razliite primene. Pajpsova Rusija pod starim reimom dopri-
nela je da se krene u razmatranje moguih alternativnih znaenja patrimonijalizma u
jednom vie antropolokom smislu, te promiljanju znaenja srodnikih odnosa i
porodice kao vanih politikih faktora na dvoru Moskovije na kome su formalne
institucije bile veoma slabo razvijene. Njegove jake tvrdnje o odluujuoj ulozi nepo-
stojanja privatnog vlasnitva u oblikovanju ruske autokratske politike kulture imale
su simboliki znaaj za neke istoriare bili su to fundamentalni aksiomi, dok su za
druge to bile duboko pogrene interpretacije koje zahtevaju hitnu korekciju (Kivel-
son, 2005: 2223).
STUDIJE
strane, Pajpsova tvrdnja o vladarevom raspolaganju celokupnom zemljom 245

kao sopstvenim posedom osporavana je analizom moskovskog zakonodav-
stva, prema kojem je status privatnog zemljinog poseda bio slian onom
u ondanjoj Engleskoj.47 Istina, Pajps je takve kritike odbacivao upuiva-
njem na pogrenu metodologiju prema kojoj se iskljuivo na osnovu ana-
lize pravnih dokumenata izvode zakljuci o istorijskoj i socijalnoj stvarno-
sti,48 te ponovo tvrdio kako tek sa Poveljom o plemstvu (1785) poinje
istinski privatno vlasnitvo u Rusiji i sumrak patrimonijalne drave
(Pipes, 1994a: 530). Ako, ne ulazei u uskospecijalistike rasprave o poli-
tikoj, drutvenoj i pravnoj istoriji Moskovije, prihvatimo Pajpsove argu-
mente, ipak ostaje otvoreno pitanje dinamike ruskog imperijalnog razvoja
koji je poetkom XX veka rezultovao boljevikom regresijom i obnovom
principa srednjovekovne drave. Reju, zato, uprkos uvrenju i irenju
institucije privatnog vlasnitva,49 sumrak patrimonijalne drave u Rusiji
nije okonan normalizacijom odnosa drave i drutva prema zapad-
nom modelu, ve je boljevikim osvajanjem vlasti uspostavljen totalitarni
reim u kome je vladajua partija uivala neogranienu kontrolu kako nad
politikom, tako i nad ekonomskim resursima zemlje? (Pipes, 2003: 114)
Iscrpan prikaz Pajpsovog odgovora na ovo pitanje zahtevao bi detaljnu
analizu njegovog tumaenja nastanka, karaktera i kraha Sovjetskog Saveza,
tj. izlaganje njegove sadrinske istorije komunistike epohe. Umesto toga,
ovde e biti rei samo o onim kljunim stavovima koji su u teorijskom i
metodolokom pogledu strukturisali njegovu opsenu istoriografsku nara-
ciju o boljevikom osvajanju vlasti, glavnim akterima, te o razvoju i krahu
komunistikog eksperimenta.
47 Zakonodavstvo Rusije postepeno je razvilo koncept zemljinog privatnog
vlasnitva koje je manje ili vie bilo slino engleskom fee simple, i jedino znaajnije
ogranienje individualnog privatnog vlasnitva bilo je pre u korist klanova nego dra-
ve. Fee simple je najmanje ogranieni tip vlasnitva u anglo-amerikom obiajnom
pravu Dovoljno je rei da je na kraju moskovskog perioda, bar prema pisanim
zakonima, konfiskacija vlasnitva od strane vlasti bila dozvoljena samo kao kazna za
izvesne specifikovane zloine (Weickhardt, 1993: 665-6).
48 Dovoljno je rei da e istoriar koji se bavi samo pravnim tekstovima morati
negirati postojanje kmetstva u Rusiji jer ne postoji nikakav zakon koji je ikad done-
sen (ili bar nije sauvan), kojim je ono institucionalizovano. Slino tome, ne postoji
dokument koji institucionalizuje Opriinu. Naunik koji ocenjuje ivot sovjetskih
graana pod Staljinovom vlau samo na osnovu Ustava iz 1936. godine bio bi duan
da zakljui kako su oni bili najslobodniji i najsigurniji ljudi na svetu (Pipes, 1994a:
525).
49 Sam Pajps naglaava da, uprkos kasnom ukidanju kmetstva i hroninoj gladi
za zemljom ruskih seljaka, oni nisu bili porobljeni ruralni proletarijat: godine 1916,
u predveerje revolucije, posedovali su 89,1% ukupne obradive zemlje u evropskom
delu Rusije (Pajps, 2004: 35).
246 Samu Boljeviku revoluciju, za razliku od njenih voa i brojnih tuma-

a, Pajps smatra dravnim udarom u kome je jedna dobro organizova-
na, ideoloki fanatizovana i spretno voena manjina u ratom uzdrmanoj,
nefunkcionalnoj dravi koja je zapoetim reformama ostala na pola puta
izmeu tradicionalnog autoritarizma i konstitucionalne vladavine, uspe-
la da nasilno preuzme vlast.50 Kao coup dtat, Oktobar je u Pajpsovom
tumaenju bio kontrarevolucija u odnosu na drutvene i politike pro-
mene zapoete 1905. godine i nastavljene Februarskom revolucijom, jer je
pobeda boljevika oznaavala vraanje na autokratski reim koji je vladao
Rusijom pre 1905 (Pipes, 1990: 525). Detaljno prikazujui agoniju sta-
rog reima (19051917), borbu boljevika za vlast (19171918) i njihovu
vladavinu Rusijom (do 1924. godine), Pajps je, odbacivi tezu o istorijskoj
nunosti Revolucije,51 naglaavao ulogu politikih aktera koji su svojim
(ne)delovanjem presudno uticali na tok istorijskih zbivanja. Ovaj, na pr vi
pogled, naglaeno voluntaristiki pristup Revoluciji nije iskljuivao tezu
o njenoj uslovljenosti ruskim istorijskim razvojem sagledanim iz perspek-
tive dugog trajanja: U opirnoj pripovesti punoj uglavnom neodlunih
politiara i vlastoljubivih intelektualaca opsednutih idejom o preoblikova-
nju ljudskih bia, Pajps je razvio sopstvenu koncepciju, ako ne i optu teo-
riju, revolucije koja je istovremeno bila i veoma deterministika i veoma
voluntaristika (Suny, 1994: 171). Dok se elementi Pajpsovog voluntari-
stikog pristupa odnose na isticanje delatnosti aktera prevrata (pre svega,
Lenjina kao zloduha i demijurga Revolucije),52 u pozadini oktobarskih
zbivanja on je identifikovao niz dugoronih faktora koji su, u kombinaciji
sa ratnim okolnostima i karakteristikama vladajue elite, doveli do sloma
carskog reima. U krajnjoj liniji, ti determiniui faktori bili su plod dugo-
trajnosti ve opisanog patrimonijalnog reima u kome su tradicionalne
socijalne grupe (seljatvo, plemstvo, svetenstvo) bile i ostale zavisne od
50 Dogaaji koji su se odvijali oktobra 1917. godine bili su klasian s obzirom
na uslove naeg veka dravni udar ostvaren bez podrke masa. To je bio sa filigran-
skom tanou izveden udarac u ner vne centre savremene drave koji je ostvaren
pomou lanih parola upotrebljenih da bi se neutralizovale narodne mase, udar iji
su pravi ciljevi postali javni tek tada kada su novi pretendenti na vlast vrsto zauzeli
svoje mesto (, 1996).
51 Revolucija nije bila plod nepodnoljivih okolnosti, ve nepomirljivih stavo-
va Ona nije stvorena ni prirodnom silom, ni anonimnim masama, ve lako prepo-

znatljivim ljudima koji su teili ostvarenju svojih ciljeva. Kao takva, ona je veoma
pogodan predmet vrednosne ocene (Pipes, 1990: 7; xxiv).
52 Pajps se poziva na kasnije formulisano priznanje Trockog prema kome da ni
Lenjin ni on sam nisu bili u Peterburgu, ne bi ni bilo Oktobarske revolucije, te posta-

vlja pitanje: Da li se uopte moe i zamisliti neki neizbeni istorijski dogaaj koji
zavisi od dve individue? (Pipes, 1994: 499).
STUDIJE
autokratske vlasti koja je, kasno pristupivi reformama, odloila nastanak 247
snanog i nezavisnog treeg stalea. Umesto buroazije koja bi, ruko-
voena sopstvenim interesima, ograniavala apsolutistike apetite vlasti, u
Rusiji je formirana osobita socijalna grupa ruska inteligencija koja
je, u svom rastuem otpadnitvu od vlasti, dovodila u pitanje celokupni
postojei politiki sistem.53 Razdirana oseanjem krivice i moralnog duga
u odnosu na potlaeni narod, ruska inteligencija bila je sklona radikali-
zmu i utopijskim vizijama, a ne postizanju kompromisa i uvaavanju sloe-
nosti drutvene i politike realnosti:
Inteligencija je bila stvarni presudni faktor promene, onaj koji je posebne i kon-
kretne izraze nezadovoljstva pretvorio u totalno odricanje postojeeg politikog,
ekonomskog i drutvenog poretka. Kako radikalna, tako i liberalna ruska inte-
ligencija zastupala je, u odnosu na zapadne intelektualce, znatno vie leviarske
stavove ona je ispovedala utopijske ideje sakupljene iz zapadne literature, ideje
koje nije mogla da proveri u praksi (, 1996)
Kritiki nastrojeni prema autokratskom reimu pripadnici inteligencije
nisu ga osporavali pozivanjem na sopstvene partikularne (klasne ili slojne)
interese, ve u ime ideja o optem dobru: Stoga se u Rusiji desilo da je
od poetka borba za politiku slobodu voena upravo na nain na koji je,
po Berkovom miljenju, nikada ne treba voditi u ime apstraktnih idea-
la (Pipes, 1974: 251).54 Pozivajui se na naunu zasnovanost svojih ciljeva,
boljevika frakcija ruske inteligencije je projekat stvaranja novog drutva
smatrala radikalnim raskidom sa prolou, a svoj uspeh je mogla osigu-
rati samo praksom neograniene, diktatorske vlasti terorom praenim
sistematskom ideolokom indoktrinacijom stanovnitva. Kljuni paradoks
rusko-sovjetske istorije Pajps je identifikovao u oceni da je Oktobarska
revolucija, sasvim nezavisno od samorazumevanja i ideologije njenih akte-
ra, bila duboko ukorenjena u procese dugog trajanja ruske istorije, te da
53 Svemona ruska drava stvorila je ak i svoju sopstvenu protivsilu (Pipes,
1974: 256). U analizi uloge i karaktera ruske inteligencije Pajps je u velikoj meri sle-
dio stavove P. Struvea, svog omiljenog ruskog autora: Samodravlje je sazdalo u
duama, mislima i navikama ruskih obrazovanih ljudi psihologiju i tradiciju otpadni-
tva od drave. To otpadnitvo je upravo ona ruiteljska snaga koja je, razlivi se po
celom narodu i spojivi se sa njegovim materijalnim poudama i pohlepama, sruila
veliku i sloenu dravu (Struve, 1918: 237; kurziv: M. S.).
54 Majkl Konfino definisao je rusku inteligenciju kao grupu iji su pripadnici,
uz sve ideoloke i politike razlike, delili: (1) duboku zabrinutost nad problemima i
temama od opteg interesa; (2) oseanje krivice i line odgovornosti za stanje i ree-
nje tih problema i tema; (3) sklonost da politika i socijalna pitanja vide kao moralna;
(4) oseanje obaveze da kako u miljenju, tako i u ivotu trae konane logike
zakljuke po svaku cenu; (5) uverenje da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu,
te da se neto mora uiniti (Confino, 1972: 118).
248 je posle niza pokuaja reformi koncipiranih prema zapadnjakom uzoru,

ona predstavljala sasvim u skladu sa izvornim latinskim znaenjem rei
revolutio kretanje koje zavrava povratkom na staro stanje.55 Teza o kon-
tinuitetu patrimonijalnog tipa vlasti nije bila dovoljna za obrazloenje ove
ocene, pa je Pajps svoju argumentaciju dopunio razmatranjem karakteristi-
ka ruske politike kulture. Naime, nasuprot autorima koji su, poput Mar-
tina Malije, u marksistikoj doktrini i ideologiji traili klju razumevanja
sovjetskog eksperimenta, on je smatrao da je kultura vanija od ideologije
ideje se prilagoavaju kulturnom tlu na koje padnu (Pipes, 2003: 118).
4.
Formulisan i razvijen u okviru komparativne teorije politikih sistema
inspirisane Veberom i Parsonsom, koncept politike kulture je tokom
ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka sve ee korien kako u
ondanjoj sovjetologiji, tako i u interpretacijama ruske istorije. Njegova
upotreba je ukazivala na neophodnost usvajanja multidisciplinarnog pri-
stupa istraivanjima Sovjetskog Saveza, dok je njegova primena u istori-
ografiji omoguavala prevazilaenje tradicionalne usredsreenosti na, u
uem smislu shvaenu, politiku istoriju. Sam koncept politike kulture for-
mulisao je 1955. godine Gabrijel Almond sa ciljem da ukae kako prime-
na izvesnih sociolokih i antropolokih pojmova moe olakati sistematsko
poreenje glavnih tipova politikih sistema savremenog sveta (Almond,
1956: 391). Nezadovoljan postojeim klasifikacijama politikih sistema,
on je predloio svoju etvorolanu podelu56 koja je, kao jedan od krite-
rijuma, ukljuivala i politiku kulturu definisanu kao poseban obrazac
(pattern) orijentacija za politiku akciju. Naime, nastojei da premosti jaz
izmeu makro pristupa politici, usmerenog na analizu institucija sistema,
55 Slian stav deli Danijels: Staljinizam predstavlja trijumf starih ruskih formi
latentne politike kulture koja je privremeno bila oslabljena zapadnjakim skreta-
njem, ali je iznova osvetniki oivela kada joj je razvojem revolucionarnog ciklusa
ponovo otvoren put. Pod Staljinovom vladavinom Rusija je iskusila sintezu novih
institucija i novog jezika sa starim metodama i vrednostima, sintezu karakteristinu
za postrevolucionarnu fazu koja je stvorila paradoksalnu reinkarnaciju stare Rusije
(Daniels, 1987: 173).
56 Naao sam da bi etvorolana klasifikacija politikih sistema mogla biti naj-
korisnija: anglo-ameriki (ukljuujui i neke lanove Komonvelta); kontinentalno-

evropski (izuzimajui skandinavski i holandski politiki sistem, koji kombinuje neke
karakteristike kontinentalno-evropskog i anglo-amerikog); preindustrijski ili deli-
mino industrijalizovani politiki sistemi izvan evropsko-amerikog prostora; te
totalitarni politiki sistemi (Almond, 1956: 392-3).
STUDIJE
i bihevioristikog mikro pristupa, u kome se politika teorija bavi prou- 249

avanjem akcija, tj. empirijskog delovanja individua, Almond je ukazao
na postojanje skupa kulturnih obrazaca koji, poput orijentira, posreduju
izmeu aktivnosti pojedinaca i funkcionisanja politikog sistema. Umesto
esto korienih difuznih pojmova poput stavova prema politici, poli-
tikih vrednosti, ideologija, nacionalnih karaktera, kulturnog etosa,
itd. on je politikom kulturom oznaio skup znanja, simbola i vrednosti
koji slui da usmerava politiku aktivnost pojedinaca i, na taj nain, omo-
guava funkcionisanje politikog sistema.57 Unutar tako definisane poli-
tike kulture Almond je razlikovao njene saznajne, afektivne i vrednosne
komponente, a u knjizi koju je napisao sa Sidnijem Verbom sve politike
kulture klasifikovao je u tri osnovne grupe: (1) parohijalnu; (2) podaniku
i (3) participativnu ili graansku (Almond and Verba, 1963). Opisujui nji-
hove glavne karakteristike, on je isticao da su u pitanju veberovski shvaeni
idealni tipovi, te da politika kultura svakog drutva predstavlja meavinu
elemenata ova tri tipa. Ipak, empirijskim istraivanjem politikih kultura u
svakoj od njih moemo uoiti dominaciju (saznajnih, afektivnih i vredno-
snih) elemenata jednog od pomenuta tri tipa, kao i njihovu vezu sa odgo-
varajuom vrstom politikog sistema. Tako, parohijalna politika kultura
karakterie preindustrijske sisteme zemalja Treeg sveta, totalitarni sistemi
poivaju na preteno podanikoj politikoj kulturi, dok u kontinentalno-
evropskim i anglo-amerikim sistemima u nejednakoj meri dominira par-
ticipativna ili graanska politika kultura.58 Vrednosna hijerarhija politi-
kih kultura u Almondovom pristupu je neskrivena, kao i njegovo isticanje
anglo-amerikog politikog sistema kao optimalnog uzora za ostatak sve-
ta. Polazei od teorija modernizacije, on je sredinom prolog veka prevas-
hodno nastojao da odgovori na pitanje o mehanizmima i pretpostavkama
uspene demokratske tranzicije (nerazvijenih ili poluindustrijalizovanih)
zemalja Treeg sveta koje su bile u iskuenju da preuzmu sovjetski tip eko-
57 Svaki politiki sistem je uvren u poseban obrazac orijentacija za politiku
akciju. Smatrao sam korisnim da na to uputim kao na politiku kulturu (Almond,
1956: 396). Slinu definiciju politike kulture formulisao je Almondov saradnik S.
Verba: Politika kultura nekog drutva sastoji se od sistema empirijskih uverenja,
ekspresivnih simbola i vrednosti, koji odreuju situaciju u kojoj se odvija politika
akcija. Time se obezbeuje subjektivno usmerenje (orijentacija) prema politici (Ver-
ba, 1965; cit. prema Tucker, 1973: 176).
58 Graanska participativna kultura je idealni tip koji podrazumeva aktivnog,
informisanog, racionalnog graanina koji ne samo da moe, ve i hoe da utie na

politiki proces. Nasuprot ovom utopijskom idealu, stvarnost stabilnih i uspenih
demokratija svedoi o meovitom karakteru graanske politike kulture u kojoj
koegzistiraju i parohijalne i podanike orijentacije prema razliitim politikim objek-
tima (vid. Almond and Verba, 1963: 339340; 2930).
250 nomskog i politikog sistema. Za irenje i stabilizaciju ondanjeg pr vog

talasa demokratizacije (Hantington) insistiranje na znaaju i ulozi poli-
tike kulture bilo je, prema njegovom miljenju, veoma vano:
Dravnici koji pokuavaju da stvore politiku demokratiju esto se koncentriu
na stvaranje formalnog skupa demokratskih politikih institucija i na pisanje
ustava. Ili se, pak, koncentriu na formiranje politike partije da podstaknu poli-
tiku participaciju masa. Ali, razvoj stabilne i efikasne demokratske vladavine ne
zavisi samo od strukture vladavine i politike: on zavisi i od orijentacija koje ljudi
imaju prema politikom procesu, tj. od politike kulture. Ukoliko politika kultura
nije sposobna da podrava demokratski sistem, anse za uspeh ovog sistema su
male. (Almond and Verba, 1963: 365366)
Ne uputajui se ovde u detaljnije razmatranje razvoja i upotrebe koncepta
politike kulture, treba imati u vidu da je operacionalizacija ovog koncep-
ta u komparativnim studijama politikih sistema poivala na sakupljanju i
obradi rezultata empirijskih istraivanja kognitivnih, afektivnih i vredno-
snih stavova pojedinaca prema razliitim politikim objektima sistemu
u celini, mehanizmima i kanalima uticaja na njega (input objects), akteri-
ma vlasti i njihovim administrativnim reenjima (output objects), te prema
sopstvenom poloaju u odnosu na politiki sistem (orientations toward the
self as political actor).59 Sovjetolozi koji su, pod uticajem teorije sistema,
usvojili ovaj konceptualni aparat suoavali su se sa problemom nedostatka
empirijskih istraivanja na osnovu kojih bi pisali o sovjetskoj politikoj
kulturi: Problem osnovnih, izvornih podataka, uvek jedan od najteih u
ovoj istraivakoj oblasti, u mnogim aspektima je jo tei za naunika koji
komunizmu pristupa kao obliku kulture, nego to je to za zastupnika dru-
gaijih pristupa (Tucker, 1973: 190). Inter vjui obavljeni sa poratnim emi-
grantima (Harvard Refugee Interview Project, 19501951), kao i kasnijim
iseljenicima (Soviet Interview Project, 1983), teko da su, zbog nereprezen-
tativnosti uzorka, predstavljali validnu empirijsku osnovu za teorijska uop-
tavanja o sovjetskoj politikoj kulturi. Stoga su se oni politikolozi koji su
nastojali da ukljue politiku kulturu u objanjenje naina funkcionisa-
nja sovjetskog sistema (How the Soviet System Works) morali u velikoj meri
oslanjati na prouavanje ruske prolosti u kojoj su traili trajnije obrasce
vrednosti, verovanja i ponaanja koji bi im bili od pomoi u razumevanju
savremenog sovjetskog politikog ivota.60
59 Vid. Almond and Verba (1963: 15). Njihova knjiga o graanskoj politikoj
kulturi bila je zasnovana na analizi hiljadu upitnika popunjenih u pet zemalja SAD,
Velikoj Britaniji, Nemakoj, Italiji i Meksiku.
60 Ruske studije su nastale tokom kasnog staljinizma, kada su naizgled nepro-
menljive konstante poput istki i terora zauzimale istaknuto mesto u predmetu

istraivanja. Do tada je neto nalik sovjetskoj politikoj kulturi bilo kristalizovano,
sadravajui elemente svesno preuzete iz starog ruskog etosa koji su rani komunisti
STUDIJE
Pionirski rad o uticaju tradicionalne ruske politike kulture na sovjet- 251

ski politiki sistem predstavljala je studija Edvarda Kinana (Edward Kee-
nan), koju je on za potrebe amerike Vlade napisao 1976. godine, tokom
svog rada u Ruskom istraivakom centru (Russian Research Center).61
Pojmom ruske politike kulture Kinan je oznaavao kompleks verova-
nja, praksi i oekivanja koji je, u umovima Rusa, davao poredak i znaenje
politikom ivotu, te je svojim nosiocima omoguavao ili dozvoljavao da
generiu kako temeljne pretpostavke i obrasce svoga politikog ponaanja,
tako i forme i simbole u kojima je to ponaanje bilo artikulisano (Keenan,
1986: 116). Da bi otkrio ove dublje obrasce sovjetskog politikog pona-
anja, Kinan se, poput Pajpsa, bavio istraivanjem moskovskog perioda
ruske istorije. U tom pogledu, obojica su zagovarali tezu o postojanju fun-
damentalnog kontinuiteta izmeu drevne ruske (moskovske) i sovjetske
politike kulture, ali su se veoma razlikovali u odreenju njenih sadrin-
skih karakteristika. Ne pominjui u svom tekstu Pajpsa,62 Kinan je naglaa-
vao da u autokratiji ne vidi kljuni element kontinuiteta izmeu moskov-
skog i sovjetskog perioda ruske istorije:
Usvajajui stanovite prema kome je drutvo Moskovije (to znai, dopetrovske
Rusije) pr vo artikulisalo generativne i fundamentalne karakteristike politike
kulture koje u sutinskom pogledu opstaju do danas, mi ne moramo prihvatiti
odreen sadraj drugih teorija kontinuiteta, poput, na primer, uverenja da je
ruska politika kultura sama po sebi predodreena za autokratiju, te sklona da
prihvati tirane, itd. U stvari, kao to u pokuati da pokaem, moskovski i kasniji
ruski sistemi bili su skloni da preferiraju oligarhijsku i kolegijalnu vladavinu i
izbegnu jednog vou, te su najbolje funkcionisali onda kada je, zapravo, nomi-
nalni autokrata bio politiki slab (Keenan, 1986: 118).
Takoe, on je ukazao na malu eksplanatornu vrednost uobiajenih pri-

stupa ruskoj politikoj kulturi koji poivaju na isticanju elemenata njenog
odstupanja od zapadne norme (deprivation hypothesis),63 jer se ona na
eleli da iskorene, te se duh sovjetskog komunizma obrnuo u konzer vativnom prav-
cu. Sasvim opravdano, ono to se inilo najpotrebnije objasniti bilo je kako je sistem
funkcionisao (Tucker, 1973: 184).
61 Kinanova studija Ruska politika kultura objavljena je znatno kasnije, 1986.
godine, sa izmenjenim naslovom (vid. Keenan, 1986).

62 Iako se opravdano moe smatrati odgovorom Pajpsu, Kinanov esej nije bio
polemika njih dvojica su zadrali srdane odnose (Kollmann, 2009: 91).

63 Zastupnici ove teze o lienosti ili nedostatku smatraju da je politika kultu-
ra Rusije, kao i kultura u optem znaenju, manjkava zbog odsustva neke od poznatih
faza ili istorijskog iskustva zapadnih kultura poput renesanse, reformacije, rimskog
prava i tome slinog S obzirom na politiku kulturu nastalu u Moskovskoj Rusiji,
ova hipoteza o manjkavosti ima malu eksplanatornu vrednost jer ne odgovara na
pitanje zato je ta kultura uprkos njenim karakteristikama koje Zapadnjaci mogu
252 taj nain moe samo negativno, ali ne i pozitivno odrediti: Bilo je relativ-
no jednostavno pokazati da Moskovija nije bila ni staleko-predstavnika
monarhija, niti rana anticipacija komunistikog totalitarizma, ali je formu-
lisanje uverljivog mada, dosta neodreenog modela ta ona zaista jeste
bila, sasvim druga stvar (Poe, 2002: 477). Kinanov odgovor na ovo pitanje
oligarhija zasnovana na vladavini klanova, sa istaknutom figurom vlada-
ra koji se (samo)predstavlja kao samodrac64 predstavljao je alternativu
Pajpsovoj tezi o kontinuitetu despotske vladavine od vremena srednjove-
kovne Moskve do totalitarnog Sovjetskog Saveza.
Nasuprot Kinanovoj rekonstrukciji politike kulture stare Moskovi-
je, Pajpsova vizija kontinuiteta ruske politike kulture sadravala je opis i
tumaenje uticaja patrimonijalne vladavine na formiranje ruskog mentali-
teta ili nacionalnog karaktera. Ne koristei koncept politike kulture u
njegovom tehnikom smislu, on je trajnu prevlast parohijalnih i podani-
kih karakteristika ruskog etosa, u krajnjoj liniji, smatrao plodom slabosti
ruskog drutva koje tokom celokupnog istorijskog razvoja nije bilo u stanju
da politikoj vlasti (kneza / cara / komunistikog voe) nametne bilo kakva
efektivna ogranienja, te osigura za sebe izvesni stepen autonomije. Izloe-
no nepovoljnim geografsko-klimatskim uticajima i ugroeno od spoljnih
neprijatelja, rusko drutvo je svoju sudbinu predalo u ruke neogranienoj,
samodravnoj vlasti koja je, u zamenu za potpunu poslunost, obezbei-
vala opstanak drave putem stalne ekspanzije, a podanicima omoguava-
la slobodu od politike. Izraeno Almondovim renikom, ruska politika
kultura predstavljala je meavinu parohijalnih i podanikih karakteristika
nju je karakterisala, s jedne strane nezainteresovanost pojedinca za opte
dobro (apolitinost), nepoznavanje mehanizama funkcionisanja politikog
sistema i svest o sopstvenoj iskljuenosti iz politikog procesa,65 a s dru-
ge, vekovima uena i usvojena podanika poslunost prema vlastima na
smatrati neprivlanim ili manjkavim bila tako efikasna i, oigledno, tako odlino
prilagoena potrebama Moskovije (Keenan, 1986: 118119).
64 Klju za razumevanje dostignua Moskovije i tajne uspeha moskovskih kne-
eva (ili onih koji su u njihovo ime vladali) bio je razvoj stabilnog politikog sistema
u kome su ti kneevi postali sredinja taka i taoci (u tome je i istinska tajna) oli-
garhijske vladavine bojarskih klanova () (Keenan, 1986: 132).
65 U jednom obraanju ruskim radio-sluaocima, Pajps naglaava upravo ove
parohijalne karakteristike ruske politike kulture: Na alost, u vas je graansko ose-

anje veoma slabo razvijeno. Ljudi sebe ne oseaju lanovima drutva, delom drave
sebe doivljavaju samo kao pripadnike prijateljskih i roakih zajednica, kao lano-
ve lokalnih zajednica u kojima ive. Mora im se rei vi ste lanovi drutva i ono to
je dobro za drutvo, dobro je i za vas. Ali, Rusi tako ne razmiljaju ne zanima me
drutvo, najvanije je da ja i moja porodica dobro ivimo. Veoma je teko to prome-
niti (, 2009).
STUDIJE
koje pojedinac nije ni mogao ni eleo da utie. Prema Pajpsovom uvere- 253
nju, takva politika kultura koja je formirana u moskovskoj koli despo-
tizma predstavlja osnov na kome poiva boljeviki totalitarizam tezom
o karakteristikama ruskog nacionalnog karaktera on je srednjovekovnu
Moskoviju i carsku Rusiju povezao sa Sovjetskim Savezom:
Pisao sam da je u carskoj Rusiji fatalizam bio prava religija naroda. U tom pogle-
du, komunizam nita nije izmenio, tavie, on je uticao da se Rusi oseaju jo
bespomoniji. Vekovi ivota u uslovima surove i kapriciozne klime i isto takve
vlasti nauili su ih da se pokoravaju sudbini. Pri pr vom znaku tekoa Rusi se
povlae poput kornjaa u svoj oklop i ekaju da opasnost proe. Njihova velika
snaga lei u sposobnosti da ak i u najnepovoljnijim uslovima preive, a njihova
najvea slabost u nespremnosti da se pobune protiv nedaa. Oni jednostavno
mirno prihvataju nesreu i bolje izlaze na kraj sa situacijom kada im je loe nego
kada im je dobro. Ako neto vie ne mogu podnositi, opijaju se do stanja stupora
(Pipes, 2003: 239-40).
Pajps je decenijama uporno ponavljao da ruska nacionalna psihologija
koju, s jedne strane, svojim navikama, vrednostima i poslovicama otelotvo-
ruje i izraava ruski muik,66 a s druge, surovi () voa svedoi
o kontinuitetu politike kulture pomou koje se moe objasniti mehanizam
funkcionisanja sovjetskog, kao i postsovjetskog politikog sistema.67 Usva-
jajui paradigmu totalitarizma, on je, kako to s pravom primeuje Mali-
ja, klju za razumevanje sovjetskog sistema nalazio u ruskoj nacionalnoj
tradiciji i praktino nepromenljivoj ruskoj politikoj kulturi sainjenoj od
despotizma gornjih slojeva i ropske pokornosti niih, tradiciji u kojoj su
zemlja i njeni itelji vlasnitvo vladara, a suverenitet pomean sa pravima
vlasnitva (Malia, 1991: 23). Jer, prema Pajpsovom uverenju, u odnosu na
kulturne obrasce duboko utisnute u nacionalni karakter, politike ideje i
ideologije imaju samo instrumentalnu ulogu, te su od sekundarne vanosti
za razumevanje istorijskog razvoja Rusije:
66 Tako je Pajps tvrdio da je za razumevanje sovjetske politike vanije itati
Daljovu () zbirku ruskih poslovica nego tekstove korifeja marksizma-lenjini-
zma (vid. Pipes, 1976: 1112).
67 Nepostojanje so cijalne i nacionalne kohezije, nepoznavanje graanskih
prava, nemanje bilo kakvog stvarnog koncepta privatnog vlasnitva, te nedelotvor-

no pravosue to su glavni inioci koji su kod Rusa izazvali elju za snanom car-
skom vlau. Sa par bonih drutvenih veza, oni su se oslonili na dravu kako bi ih
ona zatitila jedne od drugih. eleli su da njihovi vladari budu snani i surovi, da
poseduju osobine koje oznaava ruska re groznyi (pogreno prevoena kao stra-
ni), koja je upotrebljavana kao epitet za cara Ivana IV u znaenju onoga koji izazi-
va ogromno strahopotovanje. Iskustvo je nauilo Ruse da slabu vladavinu a
demokratiju su smatrali slabom povezuju sa anarhijom i bezakonjem (Pipes,
2004: 10).
254 Politika kultura oblikovana istorijskim iskustvom nacije ulazi u njen krvotok i
menja se tako sporo i nevoljno poput jezika i obiaja Objanjenje sovjetskog tota-
litarizma ne treba traiti u socijalizmu, ve u politikoj kulturi koja je iskoriavala
socijalistike ideje kako bi opravdala totalitarnu praksu (Pipes, 1991: 1819).
Izloeno Pajpsovo oslanjanje na koncepte poput nacionalnog karaktera
i ruskog etosa u savremenoj istoriografiji obino se smatra svojevrsnim
istoriografskim atavizmom (Emmons, 1990: 35) koji se uprkos tome
to i dalje uiva popularnost meu itaocima sklonim korienju nacional-
nih stereotipa u teorijskoj literaturi esto dovodi u pitanje i opravdano
kritikuje zbog svog primordijalizma.68 Jedna od posledica esencijaliza-
cije ruske politike kulture putem njene identifikacije sa metafiziki shva-
enim, gotovo nepromenljivim karakteristikama nacionalnog bia, jeste
kulturoloki determinizam po kome, za razliku od istorijskog materi-
jalizma koji je Pajps kritikovao, istorijski razvoj biva, u krajnjoj instanci,
predodreen (nepromenljivom) nacionalno-kulturnom tradicijom.69
Pre savremenih konstruktivista, Pajpsovo naglaavanje kontinuite-
ta stare i nove Rusije esto su kritikovali oni zagovornici tradicionalnih
ruskih vrednosti koji se od njega nisu razlikovali u teorijsko-metodolo-
kom pristupu, ve u sadrinskom odreenju ruskog nacionalnog karak-
tera. U tom pogledu, primer Solenjicina veoma je ilustrativan iako se
slagao sa Pajpsovom politikom vrstog kursa prema Sovjetskom Savezu,70
on je otro kritikovao njegovu interpretaciju ruske tradicije i tezu o konti-
nuitetu rusko-sovjetske istorije. Tokom svog egzila u Americi, slavni pisac
je osudio Pajpsovo vienje ruskih korena sovjetskog sistema kao ispolja-
vanje jednog oblika rasistikog odnosa prema ruskoj nacionalnoj tradiciji:
68 Pajps ispoveda jednu vrstu politikog primordijalizma: ideja autokratije je
svojstvo inherentno Rusima ona nije stvorena ili izumljena, ve je uroena i una-
pred odreena specifinou ruske drave i kulture (Pravilova, 2009: 694).
69 U debati odranoj u Moskvi nakon Pajpsovog predavanja jedan od ruskih
uesnika to jasno formulie: Ideja istorijske predodreenosti u mnogome oivljena

mitologizovanim predstavama o kulturnim tradicijama. Po mom miljenju, takve
predstave su sasvim sline stavovima fiziara s kraja XVIII veka o prirodi toplotne
energije. Tada je smatrano da se toplota odrava zato to telo ima izvesnu posebnu
supstancu kalorik. Otkriem zakona o ouvanju energije takvi stavovi su odbaeni.
Uveren sam da e se, ranije ili kasnije, oveanstvo rastati sa mistikim predstavama
o kulturnoj tradiciji kao o supstanci zauvek priivenoj telu nekog naroda ili civilizaci-
je(, 2009).
70 U lanku pisanom za asopis Foreign Affairs, Solenjicin je izveo zakljuak
koji je sasvim saglasan sa Pajpsovim politikim preporukama: Komunizam nikada

nee biti zaustavljen pregovorima ili mahinacijama detanta. Njega moe zaustaviti
samo spoljanja sila ili raspad iznutra (Solzhenitsyn, 1980: 383384).
STUDIJE
U amerikoj nauci poslednjih godina primetno dominira najlaki, jednodimen- 255

zionalni pristup, koji jedinstvene dogaaje dvadesetog veka pr vobitno u Rusiji
a kasnije i u drugim zemljama sveta ne objanjava kao neto to je iskljuivo
vezano za komunizam kao novi fenomen u ljudskoj istoriji, ve ih izvodi iz iskon-
skih ruskih nacionalnih svojstava nastalih u davnim prolim vekovima. To je nita
drugo do rasistiki stav. Zbivanja dvadesetog veka objanjavaju se klimavim i
slabanim analogijama preuzetim iz prolosti (Solzhenitsyn, 1980: 800).
Poredei Pajpsa sa vukom koji svira violonelo, Solenjicin je u vie
navrata odbacivao njegovu tezu o kontinuitetu izmeu sovjetskog sistema
i drevnoruskog robovskog mentaliteta, te neumorno optuivao sekularnu
kulturu modernog Zapada za nastanak komunistike ideologije koja je
spolja uvezena i, voljom zapadnjake manjine, silom nametnuta tradi-
cionalnoj Rusiji.71 Iako su obojica bili vatreni antikomunisti, dijametralno
suprotstavljena tumaenja ruske prolosti, kao i vizije njene budunosti,
odrazili su se i na njihove odnose, koje su obojica karakterisali kao ispo-
ljavanje line mrnje.72 Za Pajpsa, Solenjicinova kritika zapadnih demo-
kratskih sistema bila je neshvatljiva,73 a on sam, uprkos herojskoj borbi
protiv sovjetskog reima, bio je samo njegov odraz u ogledalu:
Sasvim lien istorijskog znanja, Solenjicin je imao naivno romantiarsko shvata-
nje dorevolucionarne Rusije, te je na marksizam i druge tetne ideologije uvezene
sa Zapada svaljivao svu krivicu za savremene nevolje svoje zemlje Njegova
mrnjom rukovoena intelektualna netolerancija, zajedno sa njegovim fanati-
zmom, liavaju ga u mojim oima pretenzije na veliinu: on je bio lani prorok,
iako je ispoljio zadivljujuu hrabrost suprotstavljajui se, isto tako, mrnjom
ispunjenom i fanatinom komunistikom reimu (Pipes, 2003: 114115).
Ostavljajui po strani razmatranje odnosa Solenjicina i Pajpsa, ovde je on
pomenut samo kao primer sluaja u kome, iza saglasnosti dvojice autora u
pogledu politikog stava prema sovjetskom reimu, mogu stajati sadrinski
i vrednosno suprotstavljene interpretacije ruske istorije. Problem na koji
elim da ukaem optiji je od ocene da njihov antikomunizam moe biti
motivisan razliitim, pa i meusobno suprotstavljenim normativno-poli-
71 Opirnije o politikim idejama Aleksandra Solenjicina videti u mojoj knjizi
Solenjicin: aneo istorije, Beograd: Logos, 2007.

72 Neuspeno organizovanje susreta Solenjicina i Regana bio je incident koji
je posluio obojici kao ilustracija ispoljavanja line mrnje. Videti o tome opirnije
u: Pipes, (2003: 184187), te u memoarima Solenjicina (
, , 19791982, , 2000, 9).
73 Komentariui Solenjicinov nastup na Har vardu, Pajps je zakljuio da u tom
govoru: Izgleda kao da govornik, izbeglica iz Pakla, grdi nas, stanovnike istilita,
zato to ne ivimo u Raju (Pipes, 1980: 115).
256 tikim polazitima.74 On se vie tie upotrebe istoriografije u artikulaciji

razliitih politikih stanovita, te funkcije supstancijalistiki i esencijalisti-
ki shvaenih koncepata poput politike kulture, nacionalnog karaktera,
nacionalne tradicije, psihologije, itd. u kreiranju i sprovoenju spoljnopo-
litikih projekata i aktivnosti. Nezavisno od Solenjicina, jedan drugi ruski
emigrant, koji se u osnovi takoe slagao sa Pajpsovom kritikom politike
detanta,75 skrenuo je panju na taj problem kada je postavio pitanje: Moe
li se amerika spoljna politika zasnivati na tako klimavim osnovama kakve
su nae, nuno subjektivne, spekulacije o nacionalnoj psihologiji naih pro-
tivnika, ko god oni mogli biti? (Krasnow, 1979: 182). Pajpsov odgovor da
percepcije nacionalne psihologije, ako su zaista zasnovane na solidnom
poznavanju prolosti, mogu i treba da budu osnov spoljne politike samo je
premestio problem na tlo istoriografije (vid. Pipes, 1979: 193). Jer, upravo
se na tom tlu susreemo sa dilemom o mogunostima i granicama naeg
saznanja koje u udaljenoj prolost pronalazi esto oprene koncepte naci-
onalnog karaktera na osnovu kojih se mogu izvoditi sasvim razliite prak-
tino-politike preporuke. Primer Kinanove interpretacije ruske politike
kulture je u tom pogledu veoma ilustrativan na osnovu njegovog prou-
avanja moskovske epohe ruske istorije, mogli su se izvesti spoljnopolitiki
zakljuci koji su opreni Pajpsovim:
Popularnost Kinanovog lanka ne moe biti izdvojena iz politikog konteksta
u kojem je on napisan i itan on je bio istinski produkt ere detanta. Upravo
kao zagovornik detanta, Kinan se trudio da projektuje novu i manje preteu sli-
ku Rusa, predstavu koja bi omoguila politiko pomirenje dve supersile. On je
to postigao paljivim razlikovanjem izmeu onoga ta Rusi jesu i ta oni o sebi
govore. S obzirom na ovo pr vo, on je ponudio jedno objanjenje po kome su, u
sutini, Rusi bili i jesu neko poput nas, samo neto vie tradicionalni i parano-
ini (Poe, 2002: 477).
U oba sluaja, politika kultura koju nije bilo mogue definisati empi-
rijskim istraivanjima politikog ivota koriena je kao koncept na iju
oprenu sadrinu su se mogli pozivati i Kinan i Pajps kako bi svoja polazna
spoljnopolitika opredeljenja utemeljili na tumaenju ruske istorije. Para-
74 Na to ga svodi Pajps kada o Solenjicinu pie kao herojskom disidentu i bor-
cu za ljudska prava koji je, kada je doao na Zapad, pokazao kako nema nimalo
simpatija za demokratiju: Kao to je poznato iz istorije faizma i nacionalsocijali-
zma, antikomunizam se automatski ne pretvara u prodemokratska oseanja (Pipes,
2003: 184).
75 Na poetku moram priznati da, u celini gledano, smatram da je Pajpsova
kritika tekue politike detanta opravdana i da ona zasluuje najozbiljniju panju kako
onih koji odluuju o naoj spoljnoj politici, tako i naunika koji su specijalisti za
sovjetske studije (Krasnow, 1979: 181).
STUDIJE
doksalno, njihova potraga za upotrebljivom prolou strukturno se ne 257

razlikuje od postupka mnogih ruskih mislilaca koji su bili skloni da iza
mena istorijskog toka i socijalnog konteksta tragaju za nepromenljivom
sutinom ili ruskom idejom kojom su objanjavali prolost i sadanjost
Rusije. Kritiki razmatrajui rusku intelektualnu tradiciju, mnogi autori su
ukazivali kako esencijalistiki poimana ruskost nije samo odjek (nema-
kog) romantiarskog nacionalizma, ve i koncept koji je esto sluio kao
metafiziko utemeljenje (ovozemaljskih) politikih projekata. Na slian
nain, Pajpsovo tumaenje kontinuiteta ruske i sovjetske istorije (pomo-
u patrimonijalnog reima i nacionalnog karaktera) nije formulisano
nezavisno od njegovog zalaganja za politiku vrstog kursa prema ame-
rikom hladnoratovskom suparniku. Ipak, vrsto uveren u nemogunost
ostvarenja Gorbaovljeve politike povratka idealima istinskog socijali-
zma,76 Pajps se tokom osamdesetih godina zalagao za politiku pojaavanja
amerikog spoljanjeg pritiska i istovremenog pruanja podrke unutra-
njim reformama sovjetskog sistema77 koje bi vodile izvesnoj normaliza-
ciji i, u krajnjoj liniji, promeni reima. Zagovornik teze o kontinuitetu i
nepromenljivosti ruske politike kulture, on je, bar kao politiar, verovao u
mogunost promene u Rusiji: Njegov cilj kao donosioca politikih odlu-
ka u Vaingtonu bio je da dovede do diskontinuiteta u doslovno shvaeno
trajnoj politikoj kulturi koju je opisivao kao profesor u Kembridu izgle-
da da on nikada u tome nije video kontradikciju (Emmons, 1990: 38).
Raspad Sovjetskog Saveza i slom istonoevropskih sistema sovjetskog
tipa Pajps je doiveo kao svoj trenutak trijumfa kao konanu potvrdu
ispravnosti svojih teorijskih i politikih stavova. Demokratska revolucija
potisnula je dilemu o mogunosti ostvarenja radikalnog raskida sa patri-
monijalnim reimom i podanikim mentalitetom:
Kada se 1991. godine Sovjetski Savez sruio i kada su voe njegovog glavnog
naslednika, Ruske Federacije, proklamovale svoju privrenost zapadnim idealima
demokratije i slobodnog trita, njihove izjave prihvatio sam zdravo za gotovo
delimino zato to sam hteo da im verujem, a delimino zato to sam mislio da
je trauma komunizma kod Rusa dovela do temeljne promene mentaliteta. Moje
76 Ostao sam duboko sumnjiav u pogledu Gorbaova i njegovih planova refor-
mi. Novi sovjetski voa nije skrivao da ostaje ubeeni komunista i da namerava da
obnovi sistem, a ne da ga ukine ili bar sutinski izmeni. Pr vog decembra 1987. godine
napisao sam za Wall Street Journal veoma kritiki prikaz njegove nove knjige Pere-
strojka izgleda jedini nepovoljni prikaz koji je knjiga izazvala u amerikoj tampi
(Pipes, 2003: 226).
77 Klju za postizanje svetskog mira lei stoga u unutranjoj transformaciji
sovjetskog sistema u pravcu legalnosti, ekonomske decentralizacije, stvaranju veih

mogunosti za rad na osnovu ugovora, slobodno preduzetnitvo i nacionalno samo-
opredeljenje (Pipes, 1984: 59).
258 verovanje u mogunost takve promene bilo je zasnovano na analogiji, naime na

tome to mi je to izgledalo kao preobraaj po svojim razmerama slian onom u
nainu miljenja Jevreja posle Holokausta, ili Japanaca nakon njihovog poraza u
Drugom svetskom ratu (Pipes, 2000: 44).
Ve sredinom devedesetih godina, ishodi politikog, ekonomskog i soci-
jalnog razvoja postkomunistike Rusije78 primorali su Pajpsa da kritiki
preispita svoja optimistika oekivanja od ruske demokratske tranzicije.
Kao i u sluaju (zapadnog) marksizma, ideje politike demokratije i trine
privrede u Rusiji ostvarene su na osobit nain: Ruska politika kultura
predstavlja negostoljubivu sredinu kako za politike, tako i za ekonomske
institucije Zapada ona je sklona preoblikovanju zapadnih ideja u duhu
koji je neprijateljski prema naelima graanskog drutva (Pipes, 1996a:
30). Poto je izvrena postkomunistika privatizacija, teite objanjenja
neuspene konsolidacije demokratskog poretka u Rusiji Pajps je sa patri-
monijalizma preneo na kulturu, te je 2011. godine svojim moskovskim
sluaocima saoptio kako veruje da je kulturno naslee imalo kljunu ulo-
gu u nesposobnosti Rusije da se oslobodi svoje komunistike prolosti i
sigurno krene napred (, 2011). Na taj nain, on je tezu o kontinu-
itetu starog i sovjetskog reima proirio i na postsovjetski period, u kome
je svoje stavove o ruskoj politikoj kulturi mogao da potkrepi rezultatima
empirijskih istraivanja. Kljune karakteristike ruskog mentaliteta koje
Pajps uoavao itanjem istorijskih izvora poput nezainteresovanosti za
javno dobro, neuvaavanja svojine, nerazvijenosti svesti o pripadnosti gra-
anskoj naciji, sklonosti ka autoritarnoj vladavini, itd. mogle su sada
biti ilustrovane brojnim nalazima istraivaa javnog mnjenja. Ovi nalazi,
prema Pajpsovoj oceni, nisu ohrabrujui: Kada demokratija i kapitalizam
nisu doneli Rusima red i napredak tako brzo kako su se nadali, oni su se
osvetniki okrenuli protiv njih. Sudei prema novijim ispitivanjima javnog
mnjenja, veina Rusa ih odbacuje u prilog sopstvenih, nejasno shvaenih,
nacionalnih vrednosti (Pipes, 2000: 44). Potvrdu povratka tradicionalnim
vrednostima i obrascima politikog delovanja u postkomunistikoj Rusiji
Pajps nalazi u politikom ivotu zemlje koja je, nakon iskustva boljevike
vladavine, ponovo u iskuenju da ustolii neprikosnovenog vou i priblii
se starom idealu jednopartijskog sistema: Putin je popularan upravo zato
to je ponovo uspostavio model vladavine karakteristian za Rusiju auto-
78 Tokom poslednjih godina Rusija je bila veliko razoarenje za sve nas koji
smo, posle kolapsa sovjetskog reima, oekivali da e se ta zemlja ukljuiti u spori,
verovatno neravnomeran, ali ipak nepovratan kurs zapadnog tipa razvoja (vesterni-
zacije) Ali, posle uspenog poetka, Rusija je zavrila u jednom neopisivom reimu
koji je nesposoban da svom narodu obezbedi ne samo prosperitet i slobodu kapitali-
stike demokratije, ve i osnovnu socijalnu sigurnost zrelog komunizma (Pipes,
1996a: 30).
STUDIJE
kratsku dravu u kojoj su graani osloboeni odgovornosti za politiku i 259

u kojoj su za uspostavljanje i uvrivanje vetakog jedinstva neophodni
imaginarni spoljanji neprijatelji. Jedina elja koju Putin jo nije zadovoljio
jeste obnavljanje statusa Rusije kao velike vojne sile. Ali, ako njegov odgo-
vor drugim zahtevima javnosti nudi jedan model, onda e i ova elja, tako-
e, biti blagovremeno zadovoljena (Pipes, 2004: 15).
Pajpsovi stavovi o postkomunistikoj Rusiji i savremenoj ruskoj poli-
tici ovde su ukratko prikazani samo kao ilustracija njegove teze o trajnom
kontinuitetu ruske politike kulture koja u njegovim radovima dobija aisto-
rijski status kljune determinante ruske prolosti, sadanjosti i budunosti.
esto odbacujui optube za rusofobiju, on je formulisao stanovite kul-
turnog determinizma, koje je, kada su Rusi u pitanju, duboko pesimistino
jer njegovo sadrinsko odreenje kulturnog kontinuiteta unapred dovodi u
pitanje mogunost ostvarenja radikalnijih drutvenih promena. Teret pro-
losti na koji su ljudi unapred osueni moda najbolje saima jedna ana-
logija koju je on formulisao posle gledanja dokumentarnog filma o ivoti-
njama sa Galapagosa:
Narator je isticao kako ivotinje sa ovih ostr va, koje je Dar vin proslavio, nemaju
strah od ljudi koje su relativno skoro tek upoznali i koji im nisu nikada naneli
neku tetu. Jedini izuzetak su foke, koje bi zaronile u more im bi im se ljudi pri-
bliili. Razlog njihove panike lei u tome to su ih tokom dva veka lovili kitolovci.
Takvo ponaanje ukazuje da foke sa Galopagosa imaju kolektivno pamenje koje
bi, kada bi bilo zapisano, inilo njihovu istoriju. Koliko je onda jo vie verovat-
no da su ljudska bia izloena uticaju kolektivnih iskustava, te da sadanjost i
budunost tretiraju kao nastavak prolosti! (Pipes: 2000: 46).
* * *
Davne 1955. godine Pajps je u asopisu World Politics objavio studiju u
kojoj je kritiki razmatrao domete Veberovih analiza politikih zbivanja
u Rusiji.79 Iako je delio sveopte divljenje prema nemakom sociologu,
Pajps je itajui njegove radove o Rusiji zakljuio da je Veber bio beznade-
no slep za znaenje i posledice tamonjeg razvoja (Pipes, 2003: 77). Dva
su osnovna razloga, prema Pajpsovom sudu, Veberovog nerazumevanja
revolucionarne dinamike ruskih zbivanja, kao i njegovih pogrenih prog-
noza budueg politikog razvoja. Pr vi je teorijsko-metodoloki Veber je
svoje shvatanje politike i drave primenio na Rusiju bez uzimanja u obzir
njene istorije:
79 Re je o Veberovim politikim analizama dve Ruske revolucije iz 1905.
godine i iz februara (marta) 1917. godine koje su u skraenom prevodu na srpski
dostupne u: Veber, (2006): 3967; 68102; 175190.
260 Njegovo definisanje drave kao fabrike nalik preduzeu navelo ga je da u velikoj
meri precenjuje vanost tehnikih aspekata vladavine administrativnog apa-
rata, birokratskog treninga i iskustva, kao i finansijske potpore a takoe i da
potcenjuje ili ak potpuno ignorie one karakteristike drave za koje se paralele
ne mogu nai u racionalno organizovanom preduzeu tradiciju, ideologiju,
javno mnjenje, masovnu psihologiju ini se da sr problema lei u Veberovoj
pretpostavci da Rusija nema politiku istoriju da je tabula rasa te da se, u
skladu s tim, njen budui politiki razvoj moe sasvim dobro mapirati na osno-
vu izvesnih racionalnih kriterijuma i slinosti sa drugim, istorijski naprednijim
zemljama (Pipes, 1955: 398).
U osnovi, Pajpsov prigovor Veberu svodio se na neistorinost njegovog
sociolokog pristupa ruskoj politici, koji je, u tom pogledu, bio nalik filo-
zofskoj istoriografiji mislilaca epohe prosvetiteljstva.80 Nezavisno od pita-
nja zasnovanosti i opravdanosti ovih kritikih ocena Veberovih radova
o Rusiji, osnovna Pajpsova intencija bila je jasno usmerena ka afirmaci-
ji istorijskog pristupa kojim e se klju za razumevanje Sovjetskog Save-
za traiti u ruskoj prolosti, a ne u optim sociolokim teorijama. U tom
smislu, Veber je posluio samo kao povod, dok su implicitno Pajpsove kri-
tike primedbe bile upuene prevelikom uticaju teorija sistema i teorija
modernizacije u oblasti sovjetskih studija.81 Ipak, treba imati u vidu da
je, prema Pajpsovom miljenju, pored pomenutog teorijsko-metodolokog,
postojao i drugi praktino-ideoloki razlog Veberovog (ne)razumevanja
Rusije. Naime, pre i tokom Pr vog svetskog rata Veber se ruskim temama
bavio istovremeno i kao nemaki politiar zainteresovan za jaanje moi
i prestia svoje nacije i kao nezavisan naunik koji na zbivanja gleda sub
specie aeteritatis. Ova dvostruka uloga koje je i sam Veber bio svestan
80 Veberov pristup prolosti Rusije ima mnogo slinosti sa filozofskom istorio-
grafijom koja je prevladavala u Evropi sve do kasnog XVIII veka, kada su evropski
mislioci, delimino pod uticajem Francuske revolucije, pr vi put shvatili njene nedo-
statke kao sredstva socijalne analize, te razvili metode modernog istoricizma. Zaista,
ta je sutinska razlika izmeu Veberovog naglaenog nametanja obrazaca izvedenih
iz prouavanja zapadnog, uglavnom nemakog, politikog razvitka na rusku stvar-
nost, i spremnosti Didroa ili Voltera da ponude ruskim vladarima savet zasnovan na
prouavanju svega, osim iskustva same Rusije? (Pipes, 1955: 399).
81 O tome svedoi i sam Pajps u svojim memoarima: Taj esej je nastao tokom
neformalnih diskusija koje smo u Ruskom istraivakom centru vodili o odgovaraju-

oj metodologiji za prouavanje drugih kultura. U Centru je dominirala socioloka
metodologija Glavni cilj Centra bio je da se distancira kako od politike, tako i od
istorije, te da Sovjetski Savez prouava kao sistem koji je, bez obzira na neija osea-
nja prema njemu, potvrdio svoju sposobnost opstanka tokom etiri godine drutve-
nog nemira i rata Bio sam veoma skeptian u pogledu apstraktnog sociolokog
pristupa zemlji ija je istorija dravnosti tokom pet ili est vekova, kao i celokupna
istorija, bila veoma razliita od zapadne (Pipes, 2003: 77).
STUDIJE
oteava nam analizu njegovih politikih radova jer linija koja ih odva- 261
ja nije uvek jasna, a miljenje i ivot se ne mogu onako striktno odvojiti
kako je to pretpostavljala neokantovska kola pod ijim je snanim utica-
jem bio Veber (Pipes, 1955: 374). Sa istom, ako ne i veom tekoom, suo-
avamo se interpretirajui Pajpsovo shvatanje ruske i sovjetske istorije u
kome su isprepletani uvidi distanciranog istoriara-naunika sa stavovima
politikog savetnika amerike administracije koji se, izmeu ostalog, ruko-
vodi snanim oseanjem line misije u borbi protiv komunizma. Gde pro-
lazi linija razdvajanja miljenja i ivota tokom Hladnog rata, u kome
su spoznaja neprijatelja, egzistencijalni strah od njega i imperativ borbe
protiv njega bili tako neraskidivo, kao u delu Riarda Pajpsa, povezani u
jedinstvenu celinu?
Rezultat ovde predloene interpretacije Pajpsovog dela manje se tie
problema (ne)mogunosti odvajanja politikih pristrasnosti, interesa i li-
nih opsesija od objektivne, akademski uravnoteene rekonstrukcije pro-
losti, a vie pitanja naina funkcionisanja istoriografskog narativa u (re)
produkciji politikog konteksta savremenosti. Naime, prihvatanje Pajpso-
ve teze o sutinskom kontinuitetu ruske i sovjetske istorije, kao i njegovog
stanovita kulturnog determinizma, predstavlja vaan inilac u formiranju
odreenog horizonta oekivanja od budunosti, koji usmerava politi-
ko delovanje u sadanjici. U tom pogledu, uverenje po kome geografija i
istorija Rusiju ine despotskom zemljom osuenom na ekspanziju, a Ruse
narodom prirodno sklonom potinjavanju neogranienoj vlasti i ksenofo-
binom neprijateljstvu, predstavlja osnovu za formulisanje politika koji-
ma se upravo osnauju takva polazna uverenja. Reju, takav istoriografski
narativ postaje snano samoostvarujue proroanstvo, naroito kada u
formi potrage za samobitnou biva selektivno interiorizovan i u ruskoj
nacionalnoj samosvesti.
Literatura
Acton, Edward (1997): The Revolution and its Historians, in: Critical Companion to the Rus-
sian revolution 19141921 (Edited by Acton, Cherniaev and Rosenberg), Indiana Uni-
versity Press, 317.
Alexander, Jeffrey (2002): On the Social Construction of Moral Universals: The Holocaust
from Mass Murder to Trauma Drama, European Journal of Social Theory, 5 (1): 586.
Almond, Gabriel (1956): Comparative Political Systems, The Journal of Politics, 18 (3):
391409.
Almond, Gabriel and Verba, Sidney (1963): The Civic Culture: Political Attitudes and Democ-
racy in Five Nations, Princeton, New Jersey: Princeton University Press.
Berajev, Nikolaj (1989): Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd: Knjievne novine (pre-
vod sa ruskog Mirko orevi).
Brzezinski, Zbigniew (1976): Soviet Politics: From the Future to the Past? in: The Dynamics of
Soviet Politics (Edited by P. Cocks, R. V. Daniels and N. Whittier Heer), Cambridge:
Harvard University Press, 337351.
262 Churchill, Winston (1946): The Sinews of Peace, (Internet document: http://www.winston-
churchill.org/resources/speeches/235-1946-1963-elder-statesman/120-the-sinews-of-
peace).
Collins, Robert M. (2007): Transforming America: Politics and Culture in the Reagan Years, New
York: Columbia University Press.
Confino, Michael (1972): On Intellectuals and Intellectual Traditions in Eighteenth- and Nine-
teenth-Century Russia, Daedalus, 101: 117149.
Daniels, Robert (1987): Russian Political Culture and the Post-Revolutionary Impasse, Rus-
sian Review, 46 (2): 165176.
Emmons, Terence (1990): Unsacred History, The New Republic, (November, 5): 3440.
Engerman, David (2005): Interview of Martin Malia: an oral history conducted in 2003 by
David Engerman, in: Martin Edward Malia, Historian of Russian and European Intel-
lectual History, Regional Oral History Office, The Bancroft Library, Berkeley University
of California.
Engerman, David (2009): Know your Enemy: The Rise and Fall of Americas Soviet Experts,
Oxford: Oxford University Press.
Ficpatrik, ila (2009): Sovjetski Savez u dvadeset prvom veku, u: Suboti (2009): 6179 (pre-
vod s engleskog Goran Bjedov).
Fitzpatrick, Sheila (2008): Revisionism in Retrospect: A Personal View, Slavic Review, 67 (3):
682704.
Keenan, Edward (1986): Muscovite Political Folkways, The Russian Review, 45 (2): 115181.
Kenez, Peter (1995): The Prosecution of Soviet History, Volume 2, Russian Review, 54 (2):
565569.
Kivelson, Valerie (2002): Muscovite Citizenship: Rights without Freedom, The Journal of
Modern History, 74 (3): 465489.
Kivelson, Valerie (2005): Culture and Politics, or the Curious Absence of Muscovite State
Building in Current American Historical Writing, Cahiers du Monde russe, 46, (12):
1928.
Kollmann, Nancy (2009): Muscovite Political Culture, A Companion to Russian History
(Edited by Abbott Gleason), Blackwell Publishing, 89104.
Kotkin, Stephen (1998): 1991 and the Russian Revolution: Sources, Conceptual Categories,
Analytical Frameworks, The Journal of Modern History, 70 (2): 384425.
Krasnow, Wladislaw (1979): Richard Pipess Foreign Strategy: Anti-Soviet or Anti-Russian?
Russian Review, 38 (2): 180191.
Lawrence, John (1960): A History of Russia, New York: Farrar, Straus and Cudahy.
Malia, Martin (1991): The Hunt for the True October, Commentary, 94 (4): 2128.
Malia, Martin (1999): Russia under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin
Mausoleum, Cambridge: Harvard University Press.
Marx, Karl (1982): Historija tajne diplomacije 18. stoljea: O azijskom porijeklu ruske despocije,
Zagreb: Globus (prevod s nemakog Drago Dujmi).
Nojman, Iver (2011): Upotrebe Drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, Beograd:
Slubeni glasnik (prevod s engleskog Maja Danon).
Nowak, Andrzej (2007): A Polish Connection in American Sovietology, Or the Old Home-
land Enmities in the New Host Country Humanities, Ab Imperio, (4): 237259.
Pajps, Riard (2004): Komunizam: kratka istorija, Beograd: Alexandria Press (prevod s
engleskog Aleksandar Nedeljkovi).
Pipes (2011): Polish Sovietology in the Lead-up to the Cold War, Journal of Cold War Studies,
13 (2): 175193.
Pipes, Richard (1955): Max Weber and Russia, World Politics, 7 (3): 371401.
Pipes, Richard (1963): Social Democracy and the St. Petersburg Labor Movement, 18851887,
Cambridge: Harvard University Press.
Pipes, Richard (1970): Russias Mission, Americas Destiny: The Premises of U. S. and Soviet
Foreign Policy, Encounter, London; October: 311.
STUDIJE
Pipes, Richard (1974): Russia under the Old Regime, Harmondsworth: Penguin Books. 263
Pipes, Richard (1979): Response to Wladislaw G. Krasnow, Russian Review, 38 (2):
192197.
Pipes, Richard (1980): In the Russian Intellectual Tradition, in: Solzhenitsyn at Harvard
(Ronald Berman, ed.), Washington: Ethics and Public Policy Center, 115121.
Pipes, Richard (1981): U.S.-Soviet Relations in the Era of Dtente: A Tragedy of Errors. Boulder:
Westview Press.
Pipes, Richard (1984): Can the Soviet Union Reform? Foreign Affairs, 63 (1): 4761.
Pipes, Richard (1990): The Russian Revolution, New York: Alfred A. Knopf.
Pipes, Richard (1991): Communist System, in: The Soviet System in Crisis, (Dalin and Lapid-
ius, eds.), Boulder: Westview Press.
Pipes, Richard (1994a): Was There Private Property in Muscovite Russia? Slavic Review, 53
(2): 524530.
Pipes, Richard (1995): Russia under the Bolshevik Regime, New York: Vintage Books.
Pipes, Richard (1996a): Russias Past, Russias Future, Commentary, (June): 3038.
Pipes, Richard (1999): East is East, The New Republic, 220 (17/18): 100108.
Pipes, Richard (2000): Come, Clio, The National Review, 52 (1): 4146.
Pipes, Richard (2002): Ash Heap of History: President Reagans Westminster Address 20 Years
Later, (http://www.c-span.org/video/?170366-1/president-reagans-westminster-
address).
Pipes, Richard (2003): Vixi: Memoirs of a Non-Belonger, New Haven and London: Yale Univer-
sity Press.
Pipes, Richard (2004): Flight from Freedom: What Russians Think and Want, Foreign Affairs,
83 (3): 915.
Pipes, Richard (2005): Russian Conservatism and Its Critics: A Study in Political Culture, New
Haven: Yale University Press.
Pipes, Richard (ed.) (1976): Soviet Strategy in Europe, New York: Crane, Russak.
Pipes, Richard (ed.) (1996): The Unknown Lenin: From the Secret Archive, New Haven and
London: Yale University Press.
Poe, Marshall (2002): The Truth about Muscovy, Kritika: Explorations in Russian and Eur-
asian History, 3 (3): 473486.
Poe, Marshall (2008): The Dissident, Azure. Ideas for the Jewish Nation, Jerusalem 5768 (32):
160174.
Pravilova, Ekaterina (2009): Review on Russian Conservatism, Kritika: Explorations in Rus-
sian and Eurasian History, 10 (3): 693709.
Reagan, Ronald (1982): Address to Members of the British Parliament June 8, 1982, (http://
www.heritage.org/research/reports/2002/06/reagans-westminster-speech).
Report (1976): Intelligence Community Experiment in Competitive Analysis-Soviet Strategic
Objectives: Report of Team B (declassified 1992; http://www.gwu.edu/~nsarchiv/
NSAEBB/NSAEBB139/nitze10.pdf).
Riasanovsky Nicholas (2003): Martin Malia and the Understanding of Russia, in: The Cultural
Gradient: Transmission of Ideas in Europe, 17891991. (Edited by C. Evtuhov and S.
Kotkin), Lanham: Rowman and Littlefield Pub, 295309.
Sanders, Paul (2013): Under Western Eyes. How meta-narrative shapes our perception of Rus-
sia and why it is time for a qualitative shift, Wien: Tr@nsit online (http://www.iwm.at/
read-listen-watch/transit-online/under-western-eyes/).
Solzhenitsyn, Aleksandr (1980): Misconceptions about Russia are a Threat to America, For-
eign Affairs, 58 (4): 797834.
Suboti, Milan (ur.) (2009): Budunost sovjetske prolosti, Trei program Radio Beograda, III
(141/142): 9174.
Suny, Ronald Grigor (1994): Revision and Retreat in the Historiography of 1917: Social His-
tory and Its Critics, Russian Review, 53 (2): 165182.
Szamuely, Tibor (1974): The Russian Tradition, London: Secker & Warburg.
264 Tucker, Robert (1973): Culture, Political Culture, and Communist Society, Political Science
Quarterly, 88 (2): 173190.
Veber, Maks (1976): Privreda i drutvo, III, Beograd: Prosveta (prevod s nemakog Olga
Kostreevi).
Veber, Maks (2006): Politiki spisi, Beograd: Filip Vinji i Slubeni glasnik (prevod s nemakog
Aleksandra Kosti).
Weickhardt, George (1993): The Pre-Petrine Law of Property, Slavic Review, 52 (4): 663679.
Wilentz, Sean (2008): The Age of Reagan: a History, 19742008, New York: Harper Collins
Publisher.
Wittfogel, Karl (1957): Orijentalna despocija: Uporedno istraivanje totalne moi, Zagreb: Glo-
bus, 1988 (prevod s engleskog Drago Dujmi).
Wolff, Larry (1994): Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the
Enlightenment, Stanford: Stanford University Press.
* * *
, (2009): (http://www.liberal.ru/anons/4318).
, (1996): , , -: Athe-
neum, (internet dokument: http://krotov.info/libr_min/16_p/ay/ps_04.htm).
, (2000): , :
(Property and Freedom, New York, 1999).
, (2009): : , , 21
(http://www.echo.msk.ru/programs/smoke/599353-echo/).
, (2011): ,
, 28 (http://msps.su/article/7958).
, (1978): , , . 1.
, 1995: 309328.
, (1980): : .
Time, , . 1. , 1995: 329335.
MILAN SUBOTI
RICHARD PIPES INTERPRETATION OF THE RUSSIAN AND
SOVIET HISTORY
Summary
In this article the author has analyzed the notion of Russian and Soviet history in works
of Richard Pipes, one of the foremost American historians which has been regarded
throughout his career as a leading proponent of totalitarian theory in Russian and Sovi-
et studies. Besides the influence he weighed in academic circles, Pipes had an important
role in formulating American policies towards Soviet Union, not only as an advisor in
Reagan administration, but during most of the entire Cold War. Precisely this dual role
a political advisor and academic historian has induced the author to look at a more
general issue of relation between (historical) knowledge, political-ideological and bio-
graphical context in which it emerges. After listing key elements of Pipes biography the
author has detailed the thesis of continuity of Russian and Soviet history that Pipes has
advocated by leaning not only on the teaching about patrimonial character of Russian
and Soviet rule, but also on interpretation of constant characteristics of Russian politi-
cal culture. By his critique of these two key positions of Pipes historical narrative the
author has pointed out their ideological-political function in representation of Russia as
a constant enemy of the Other in relation to the Western self-understanding. In con-
STUDIJE
clusion he has showed how Pipes conception of constant and unchangeable Russian 265
autocratic tradition does not only represent the basis for the interpretation of Russian
and Soviet past, but also for formulating horizons of expectations with regards to the
future development of post-Soviet Russia. Authors view is that adoption of Pipes key
positions on the nature of Russian mentality can lead to policies that, grounded in
essentialist understanding of the Russianness directly contribute to its autocratic cha-
racteristics.
Key words: Soviet Union, Russia, historiography, totalitarianism, patrimonialism,
political culture.
trei
Trei program
341.3
343.533::004
MLADEN MILOEVI i NENAD PUTNIK*
PROBLEM PRAVNE (NE)REGULISANOSTI

KONFLIKATA U KIBER PROSTORU
lanak je posveen razmatranju problema pravne neregulisanosti konflikata u

kiber prostoru. Autori raspravljaju o moguim pravnim kvalifikacijama ina kiber
ratovanja, ukazujui da se on ne moe podvesti pod definiciju agresije usvojenu u
rezoluciji Ujedinjenih nacija, ali da je ipak nedovoljno karakterisati ga kao krivino
delo kanjivo po odredbama nacionalnih zakonodavstava. U centralnom delu rada
autori analiziraju nekoliko meunarodnih ugovornih reima: meunarodno ratno
pravo, Sporazum o neirenju nuklearnog naoruanja, meunarodno kosmiko pra-
vo, Sistem antarktike povelje, Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora i ugo-
vore o uzajamnoj pravnoj saradnji, kako bi utvrdili da li oni mogu sluiti kao model
za regulisanje meudravnih konflikata u kiber prostoru.
Kljune rei: meunarodno ratno pravo, savremeno ratovanje, kiber ratovanje
Uvod
Nastanak kiber prostora predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u sferi
vojnih aktivnosti, ali i u poimanju korporativne, nacionalne, regionalne i
globalne bezbednosti. Novi prostor pruio je velike mogunosti za spro-
voenje specijalnih propagandnih dejstava, ali i za izvoenje napada na
protivnike informacione sisteme posredstvom raunarskih mrea. Za ovaj
novi vid konfrontacije u virtuelnom prostoru se u anglosaksonskom govor-
nom podruju koristi pojam kiber ratovanje (engl. cyber warfare).
Kiber ratovanje jeste relativno nov i specifian oblik drutvenog kon-
flikta, koji se vodi u specifinom okruenju (kiber prostoru), specifinim
sredstvima (malicioznim kodovima i drugim softverskim alatima), sa spe-
cifinim obelejima i principima. Ovaj vid konflikta moe se voditi samo-
stalno ili kao podrka konvencionalnom, kinetikom sukobu. Aktivnost
kiber ratovanja ne mora biti ograniena samo na sferu vojnih aktivnosti.
* Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti; e-mail: milosevic@fb.bg.ac.rs;
nputnik@fb.bg.ac.rs
STUDIJE
Individualni korisnici informaciono-komunikacionih tehnologija i politi- 267

ki (ideoloki) motivisane drutvene grupe koriste taktike i strategije kako
bi tano odredili mete napada u virtuelnom prostoru i postigli svoje cilje-
ve, na nain koji nalikuje vojnim metodama. Pr vobitno su teoretiari bili
skloni da kiber ratovanje svrstaju u kategoriju rata bez rtava. Meutim,
praksa je pokazala da napadi u virtuelnom prostoru, naoko neprimetni,
mogu u realnom, fizikom svetu rezultovati ljudskim rtvama i materijal-
nim razaranjima. Zbog toga je kiber ratovanje danas u ii interesovanja
teoretiara i strunjaka iz oblasti vojnih, pravnih, bezbednosnih i informa-
tikih nauka u svim dravama zavisnim od informaciono-komunikacionih
tehnologija.
Kiber ratovanje ne samo da preispituje odreene konvencionalne pret-
postavke o prirodi drutvenih konflikata, ve u isto vreme ilustruje i neke
od skrivenih mogunosti i paradoksalnih potencijala (socijalna fuzija i fisi-
ja) globalno umreenih tehnologija. Ono, takoe, pokree mnotvo pita-
nja vezanih za etinost ofanzivnog kiber ratovanja i adekvatnost postojeih
multilateralnih propisa i konvencija u koje bi se ovi novi modaliteti morali
uklopiti. Naroito vaan problem predstavlja nepostojanje opte saglasno-
sti o meunarodnim sporazumima koji bi razjasnili pravni status drava i
nedravnih aktera u kiber konfliktima. Zapravo, celokupno polje kiber pra-
va jo uvek je nedovoljno razvijeno.
Problem pravnog statusa kiber konflikata

Ako se u obzir uzmu katastrofalne posledice koje kiber napadi mogu izazva-
ti, od vitalnog je znaaja da drave budu osposobljene da efikasno odbrane
svoju kritinu infrastrukturu od napada. Najefikasniji nain za odbijanje
kiber napada jeste upotreba slojevitog sistema odbrane, sastavljenog od
mera aktivne i pasivne odbrane.1 U praksi, meutim, drave namerno bira-
ju iskljuivo mere pasivne odbrane, iz straha da bi korienjem mera aktiv-
ne odbrane prekrile meunarodno ratno pravo.
Za aktivnosti koje nazivamo kiber ratovanjem, iako se one sprovode
ve vie od deset godina, u meunarodnom ratnom pravu jo uvek nije
1 Mere aktivne odbrane su elektronske mere kontranapada koje su osmiljene
tako da uzvrate napad raunarskim sistemima sa kojih je napad potekao i da zatvore
kanal napada. Eksperti u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija mogu
paodesiti mere aktivne odbrane tako da automatski odgovore na napade protiv kriti-
nih sistema, ili ih mogu aktivirati manuelno. Mere pasivne odbrane su tradicionalne
forme raunarske bezbednosti koje se koriste za zatitu raunarskih mrea, kao to su:
kontrola pristupa sistemu, kontrola pristupa podacima, projektovanje i dizajniranje
bezbednog sistema i odravanje njegove funkacionalnosti, primena fizikih i logikih
fajervol ureaja, korienje antivirusnih programa i sl.
268 pronaena adekvatna definicija. U ovom trenutku, dakle, ne postoji sveo-

buhvatni meunarodni sporazum koji bi regulisao kiber napade, tj. pruio
neku pravnu definiciju ina kiber agresije (Mladenovi, 2012).
U tom smislu, zvaninici amerike vojske, meu kojima i ef Strate-
ke komande Sjedinjenih drava, general vazduhoplovstva Kevin ilton
(Kevin P. Chilton), ve nekoliko godina najavljuju da e se meunarodno
ratno pravo primeniti na ovu oblast (Schogol, 2009). Jo uvek nije poznato
da li su sa ovim stavom saglasne i druge drave, naroito Ruska Federacija
i Narodna Republika Kina.
Iz javno dostupnih izvora moe se saznati da Rusija favorizuje meu-
narodne sporazume poput onih postignutih pregovorima o hemijskom
naoruanju, i da je agitovala za takav pristup na brojnim skupovima prote-
klih godina, kao i u javnim izjavama visokih zvaninika (Markoff & Kra-
mer, 2009).
Sjedinjene Amerike Drave, pak, tvrde da sporazum nije neopho-
dan. Umesto toga, one zagovaraju bolju saradnju meunarodnih agencija
za sprovoenje zakona. Ukoliko ove agencije sarauju tako da uine kiber
prostor bezbednijim u pogledu kriminalnih aktivnosti, njihov rad e ga
uiniti sigurnijim i u pogledu vojnih kampanja.
Zbog pravne neregulisanosti ove oblasti drave su, u praksi, stavljene
pred izbor da li e izjednaavati kiber napade sa tradicionalnim oruanim
napadima i odgovarati na njih prema meunarodnom ratnom pravu, ili e
kiber napade izjednaavati sa kriminalnim aktivnostima i odgovarati na
njih u skladu sa domaim krivinim zakonima i meunarodnim konven-
cijama o kiber kriminalu. Stav koji preovladava meu dravama i pravnim
ekspertima jeste da drave moraju da tretiraju kiber napade kao kriminal-
na dela: 1) zbog nesigurnosti oko toga da li se kiber napad moe smatrati
oruanim napadom, i 2) zbog toga to meunarodno ratno pravo zahteva
od drava da pripiu oruani napad nekoj stranoj vladi ili njenim akterima
pre nego to odgovore silom.
Kako bismo ispitali zasnovanost navedenih stavova, osvrnuemo se
na pravne argumente za obe teze, imajui u vidu mogunosti koje prua
oslanjanje na norme meunarodnog ratnog prava i nacionalnih krivinih
zakonodavstava (kao i meunarodnog krivinog prava), i uporediti razloge
koji govore u prilog jednoj ili drugoj.
Pri tome, ne treba zaboraviti da definisanje ina kao agresorskog ne
iskljuuje krivinu odgovornost pojedinca kome se takav akt moe pripi-
sati (drava kao pravno lice nije subjekt krivine odgovornosti, te u kri-
vinopravnom smislu ne odgovara). Voenje rata je zabranjeno normama
najvanijih akata meunarodnog prava. Drave su ovlaene da primenju-
ju mere individualne i kolektivne samoodbrane jedino u sluaju agresije od
strane druge drave (ili drava). Agresija se, u skladu s prethodno reenim,
STUDIJE
na osnovu preporuka akata meunarodnog prava u nacionalnim zakono- 269

davstvima smatra za krivino delo.
Dakle, ukoliko kiber napad tumaimo kao vid agresije, uinioci ovog
akta bili bi podloni krivinoj odgovornosti, a drava kojoj bi se napad pri-
pisao bila bi okarakterisana kao agresor po pravilima meunarodnog pra-
va. No, osvrnimo se na kratak istorijat zabrane i inkriminisanja agresorskih
akata.
Agresija je pr vi put definisana kao krivino delo zloin protiv mira u
lanu 6 Statuta Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu, kao: plani-
ranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresorskog rata ili rata kojim
se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili garancije, ili uestvovanje u
nekom zajednikom planu ili zaveri za izvrenje ma kog od gore navedenih
dela (Vuini, 2013).
Za suenje zbog krivinog dela protiv mira bio je nadlean i Tokijski
tribunal. Od tada, meutim, niko nije bio osuen za zloin protiv mira.
Agresorski rat je bio zabranjen i pre suenja u Nirnbergu, Brijan-Ke-
logovim paktom iz 1928. godine, mada njime nije bila uvedena potpu-
na zabrana svakog rata. To e se desiti tek usvajanjem Povelje Ujedinje-
nih nacija (UN), koja doputa iskljuivo odbrambeni rat i prinudne mere
samih UN. Spreavanje sile u meudravnim odnosima jedno je od osnov-
nih naela UN, a posebno se ovim pitanjima bave lanovi 1, 2, 33 i 39 Pove-
lje UN.
Ipak, kljuni korak nainjen je usvajanjem Rezolucije Generalne skup-
tine Ujedinjenih nacija br. 3314 iz 1974. godine. Rezolucijom je data pre-
cizna definicija agresije, a navedeni su i konkretni akti koji se smatraju
agresorskim po slovu rezolucije.
Rezolucija daje osnovni kriterijum za karakterisanje ina kao agresor-
skog, poto eksplicitno podvlai da pr vootpoinjanje upotrebe oruane
sile od jedne drave protivno Povelji predstavlja prima facie dokaz izvre-
nja akta agresije.
lan 3. Rezolucije navodi konkretne pojavne oblike izvrenja agresije,
to jest definie koji se oblici upotrebe sile smatraju agresorskim inom:
invazija ili napad oruanih snaga jedne drave na teritoriju druge drave, ili svaka
vojna okupacija, makar i privremena, koja proizae iz takve invazije ili napada,
ili aneksija teritorije ili dela teritorije druge drave upotrebom sile;
bombardovanje teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave ili
upotreba ma kog oruja od strane jedne drave protiv teritorije druge drave;
blokada luka ili obala jedne drave od strane oruanih snaga druge drave;
napad oruanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne
snage, pomorsku ili vazdunu flotu druge drave;
upotreba, od strane jedne drave, oruanih snaga koje se s pristankom zemlje
prijema nalaze na teritoriji ove poslednje, protivno uslovima predvienim u spo-
270 razumu, odnosno ostajanje tih snaga na teritoriji zemlje prijema i posle isteka
sporazuma;
radnja jedne drave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj dravi da
bi je ova iskoristila za izvrenje akta agresije protiv tree drave;
upuivanje od strane, odnosno u ime jedne drave oruanih bandi, grupa, nere-
gularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge drave vre akte oruane sile
toliko ozbiljno da se izjednauju sa gore pomenutim aktima, odnosno znaajno
uee jedne drave u tome.
Rezolucija podvlai da nikakvi razlozi bilo koje prirode ne mogu slu-
iti kao opravdanje za agresiju, te da agresija povlai meunarodnu odgo-
vornost, dok agresorski rat predstavlja zloin protiv meunarodnog mira,
to podrazumeva i krivinu odgovornost pojedinaca kojima bi se u skladu
sa pravilima krivinog prava moglo pripisati ostvarenje bia krivinog dela
zloina protiv mira (Krea, 2012).
Na planu meunarodnog krivinog prava preduzeti su dalji koraci
ka inkriminisanju agresorskog ina i uvoenju nadlenosti meunarod-
nog krivinog suda, ali su pisci Statuta Meunarodnog krivinog tribuna-
la ostavili mesta novoj nedoumici. Rimski statut Meunarodnog krivinog
suda predvia da je ovaj sud odgovoran za te zloine, ali uslovno. To znai
da e sud u praksi postati nadlean tek kada se Statut dopuni odreivanjem
pojma agresije i kada se utvrde i drugi uslovi pod kojima e sud biti nad-
lean za ovo krivino delo. Nije jasno zato Sud nije prihvatio definiciju
agresije iz Rezolucije 3314 UN (Stojanovi, 2012). Pitanje je da li se ovo
moe tumaiti (ili barem iskoristiti) kao potez kojim se ide ka redefinisanju
agresije na nivou meunarodnog prava, uz irenje njenog pojma i na dru-
ge, sada izostavljene akte.
U domaem krivinom zakonodavstvu zloin protiv mira predvien
je lanom 386 Krivinog zakonika. Ovo delo se u naem zakonodavstvu
naziva agresivan rat, a u stavovima 1 i 2 propisani su oblici ostvarenja
njegovog bia, pri emu stav 1 propisuje osnovni, a stav 2 kvalifikovani
oblik (videti: Stojanovi, 2012a). Radnja osnovnog i teeg oblika pred-
stavlja in podstrekavanja, ili ponaanja slina njemu koja se, ipak, ne
mogu podvesti pod krivinopravni pojam podstrekavanja (osnovni oblik
pozivanje i podsticanje, a tei izdavanje nareenja za voenje agre-
sivnog rata), koji je izjednaen sa izvrenjem krivinog dela. Zakonoda-
vac je ovako postupio zbog prirode agresorskog ina i oruanih sukoba,
jer ukoliko bi se propisalo kanjavanje lica koja neposredno vre radnju
krivinog dela, inkriminacija bi izgubila smisao i mogunost primene.
Uostalom, sutina ovog krivinog dela i jeste kanjavanje nalogodavaca,
lica koja imaju vlast i faktiku mo da pokrenu agresivan rat, a ne poje-
dinaca koji uestvuju kao puki izvrioci njihove volje, a iji je broj poten-
cijalno ogroman. Objektivno gledano, narediti agresivan rat je drutveno
STUDIJE
opasnije ponaanje od uestvovanja pripadnika oruanih snaga u vojnim 271

operacijama.
Naini ostvarenja bia osnovnog oblika iri su od podstrekavanja i ne
bi se mogli podvesti pod njega. Re je, pre svega, o pozivanju na voe-
nje agresivnog rata. Razlog je, ponovo, jasan in pozivanja na agresiju
dovoljno je drutveno opasan da se moe kazniti kao samostalno krivino
delo, bez obzira da li je poziv upuen zatvorenom krugu lica (to je uslov
za postojanje podstrekavanja) ili je ostvaren ka neodreenom i otvorenom
krugu subjekata.
Posmatrajui navedene izvore prava, ini nam se nespornim da se
kiber napadi ne mogu podvesti pod pojam agresije definisan Rezolucijom
Generalne Skuptine UN. Svaki od navedenih oblika podrazumeva orua-
ni napad, to jest upotrebu fizike sile prema drugoj dravi. Takoe, jasno
je da Rezolucija kao aktera agresije vidi iskljuivo dravu, a ne i nedrav-
ne aktere (ovo je odavno zamerano tekstu rezolucije), poput pobunje-
nikih grupa ili meunarodnih organizacija (mada bi irim tumaenjem
akt meunarodne organizacije mogao da se okarakterie kao agresija od
strane vie drava prema jednoj dravi), kao i drugih grupa ili individua.
Posmatrajui osobine kiber ratovanja, pak, vidimo da su konkretni izvri-
oci uglavnom nevezani za konkretnu dravu, ili je tu vezu gotovo nemo-
gue dokazati.
U literaturi se, meutim, uveliko raspravlja o ovom problemu i mogu-
im pravnim solucijama. NATO koordinacioni centar za kiber odbra-
nu i podrku (NATO Cooperative Cyber Defense Centre of Excellence
CCDCOE) objavio je lanak na ovu temu u novembru 2008. godine, pod
nazivom Kiber napadi na Gruziju: izvuene pravne pouke. U njemu auto-
ri razmatraju mogunosti primene meunarodnog ratnog prava na kiber
napade koji su se pojavili tokom rusko-gruzijskog konflikta avgusta 2008.
godine. Autori navedenog lanka smatraju da je u osnovi problema pitanje
odreenja sadrine i obima pojma kiber agresije. ta bi pod ovim pojmom
trebalo podrazumevati? Da li bi on obuhvatio sva, ili samo neka od slede-
ih tumaenja:
kiber agresija podrazumeva napade na vladine, kljune dravne ili civilne internet
stranice ili mree bez pratee vojne sile;
kiber agresija se odnosi na napade usmerene protiv politikih neistomiljenika
unutar drave;
kiber agresija oznaava napade na kritinu infrastrukturu i mree drave;
kiber agresija se moe poistovetiti sa kiber pijunaom (Tikk et. al., 2008).
Da li neko od navedenih odreenja adekvatno definie in kiber agre-
sije, ili sva, ili pak nijedno? Da li definicija kiber agresije treba da sadri
odrednicu prema kojoj mora postojati odgovornost (protivnike) drave za
272 izvreni napad? Da li se pojmovi kiber agresije i kiber rata mogu sinonim-
no upotrebljavati?
Opte uzev, korienje meunarodnog ratnog prava kao smernice za
odreivanje toga ta jeste, a ta nije kiber ratovanje skopano je sa brojnim
problemima. Pr vo, meunarodno ratno pravo primenjuje se samo u slua-
ju otpoinjanja oruanog sukoba. Zatim, kiber incidenti koji odgovaraju
oruanom napadu moraju biti takvi da ih je mogue pripisati konkretnoj
dravi. Dalje, postoji pitanje namere koja za cilj ima nanoenje tete. Da li
je kiber incident izazvao povrede ili tete (monetarne, fizike, ili virtuel-
ne)? Zatim, u kom trenutku napadnuta drava moe legalno odgovoriti na
kiber napad, itd.
Meunarodno ratno pravo sastavljeno je od dobro poznatih i prihva-
enih principa, ali primena tih principa na kiber napade oigledno pred-
stavlja teak zadatak. Potekoe nastaju iz injenice da se meunarodno
ratno pravo razvilo, veim delom, kao odgovor na klasine meudravne
ratove. Iz paradigme tradicionalnih oruanih sukoba relativno je jedno-
stavno proceniti obim napada i otkriti identitet napadaa. Meutim, tokom
kiber napada, napadnutoj dravi je teko da proceni obim napada, kao i da
zakljui ko je za njega odgovoran (Putnik, 2009).
Drugi sporazumi bi moda mogli da obezbede bolji okvir za usposta-
vljanje pojmovnog odreenja kiber agresije.
Jedan teorijski pokuaj u tom pravcu uinjen je u lanku Skota eklfor-
da (Scott Shackleford) iz 2009. godine, pod nazivom Od nuklearnog do
internet rata: uspostavljanje analogije sa kiber napadima u meunarod-
nom pravu (Shackleford, 2009).
eklford nabraja nekoliko ugovornih reima koji mogu posluiti u
konstruisanju meunarodnog kiber sporazuma: Sporazum o neirenju
nuklearnog naoruanja, meunarodno kosmiko pravo, Sistem antarktike
povelje, Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora i ugovori o uzajamnoj
pravnoj pomoi.
Ugovori o neirenju nuklearnog naoruanja. Ugovori o neirenju
nuklearnog naoruanja nastali su sa ciljem da se irenje proizvodnje nukle-
arnog oruja sprei ve u poetnim fazama, tj. na stupnju nuklearnog reak-
tora. Nuklearni reaktori su poslednji put korieni u Iranu, nakon to je on
odbio da u potpunosti sarauje sa Meunarodnom agencijom za atomsku
energiju (International Atomic Energy Agency IAEA).
Ovi ugovori su delotvorni jer su komponente koje uestvuju u stvara-
nju nuklearnog ureaja strogo zabranjene i paljivo nadgledane od stra-
ne IAEA, razliitih vlada i njihovih agencija za praenje aktivnosti irenja
nuklearnog naoruanja.
Kada su u pitanju sredstva kiber ratovanja, stvari stoje drugaije. Celo-
kupna tehnika koja je napadau potrebna za izvrenje napada naveliko se
STUDIJE
distribuira i moe se nabaviti po veoma niskoj ceni. Zbog toga se spora- 273
zumi o neirenju naoruanja ne mogu primeniti za spreavanje drava da
razvijaju sposobnosti kiber ratovanja.
Zvaninici SAD-a i Ruske Federacije skloni su preterivanju u izjavama
po pitanju razmera i proporcionalnosti odgovora na kiber napade velikih
razmera (Carr, 2010: 33)2, a pored toga, nijedna strana nema jasnu politiku
kojom bi se ta pitanja regulisala.
S pravom se moe postaviti pitanje da li kiber napad moe da se podig-
ne na nivo nuklearnog napada. Sam po sebi, ne moe, ali ako je dovoljno
velikih razmera da unitava glavne mree i stoga sistematski unitava bez-
bednosnih sistema nuklearnih elektrana, mogao bi imati razorne posledi-
ce, ukljuujui i gubitke ivota.3
Meunarodno kosmiko pravo i Sistem antarktike povelje. Kiber pro-
stor se esto uporeuje sa svemirom poto su i jedan i drugi neogranie-
ni i neregulisani zakonom. Meunarodno kosmiko pravo ne zabranjuje
korienje svemira kao platforme za testiranje oruja, osim nuklearnog.
Upotreba ove vrste naoruanja zabranjena je meunarodnim ugovorom,
kao to je zabranjeno i odlaganje takvog oruja na neko planetarno telo.
Meutim, pravni vakuum izmeu ove dve kategorije naoruanja jo uvek
nije regulisan.
Jedna od prepreka u primeni ove analogije na kiber ratovanje ogleda
se u tome da mali broj nacija ima mogunost, ili moe oekivati da e biti
u mogunosti, da ratuje u svemiru. Sa druge strane, preko 120 nacija danas
ima mogunost voenja rata u kiber prostoru.
Drugi problem predstavlja razlika u potencijalu pretnje kiber napada u
poreenju sa lansiranjem nuklearnog oruja iz svemira. Nema takvog kiber
napada koji moe prouzrokovati tetu ekvivalentnu teti izazvanoj nekim
nuklearnim orujem iako se, teoretski, upotreba ogromnog botneta koji
ukljuuje milione zombi raunara moe, bar priblino, smatrati internet
ekvivalentom nuklearnog napada.
Alternativa zabrani odreenog tipa oruja u nekom podruju jeste
zabrana svakog oruja u datom podruju, po principu Antarktike povelje
iz 1959. godine. Prema ovom ugovornom reimu, Antarktik je van doma-
2 Na primer: Rusija zadrava pravo da koristi nuklearno oruje protiv sredsta-
va i sila informacionog ratovanja a onda i protiv same zemlje agresora (pukovnik V.
I. Tsimbal, 1995); kiber ratovanje je bliski susret tree vrste iza irenja naoruanja za
masovno unitenje i upotrebe nuklearnog, biolokog i hemijskog oruja od strane
terorista (bivi direktor CIA-e John Deutch, 1996).
3 Setimo se virusa Stuxnet koji je septembra 2010. godine zarazio raunare iran-
ske nuklearne elektrane Buer. Virus je bio kreiran tako da je mogao da zaustavi rad
elektrane i dovede do havarije velikih razmera.
274 aja svih oblika vojnih aktivnosti od strane bilo koje nacije i koristi se samo
u mirovne, prevashodno nauno-istraivake svrhe.
Ipak, ini se da ni ovakav ugovorni reim ne moe posluiti kao model
za regulisanje kiber ratovanja. Jedan od razloga jeste nemogunost da se
napravi razlika izmeu informatikog koda koji se koristi u mirovne svrhe
i onog koji se koristi u maliciozne.
Drugi problem je u tome to kiber prostor nema vidljivih granica niti
ima pouzdanih naina da se one vetaki povuku (Carr, 2010).4
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (The United Nations Con-
vention on the Law of the Sea UNCLOS). Pravo mora i meunarodnih
voda odreeno je Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora. U pitanju
je sporazum koji je usvojila Trea konferencija Ujedinjenih nacija o pravu
mora (UNCLOS III) i koji je stupio na snagu 1994. godine.5 Mora i okeani
su, kao i svemir, po svom prostranstvu slini kiber prostoru. Slikovito bi se
to moglo prikazati na sledei nain:
Teritorijalni kiberprostor
Unutranji kiberprostor
Meunarodni kiberprostor
Shema br. 1: Unutranji, teritorijalni i meunarodni kiber prostor
4 Jedan od skoranjih napada na Internet stranice vlada SAD i June Koreje

potekao je sa ser vera na tlu SAD preko VPN konekcije sa ser verom u Velikoj Britani-
ji. Ser ver u Britaniji je bio kontrolisan od strane komandnih i kontrolnih ser vera sta-
cioniranih na teritoriji drugih drava sa kojih je napad i zapoet. Bezbednosna sluba
June Koreje, pak, bila je ubeena da je napad iniciran iz Severne Koreje. Tu pogre-
nu procenu podrala je celokupna tampa i jedan ameriki kongresmen. Kongre-
smen je zatraio od vojske SAD da uzvrati kiber napad Severnoj Koreji. Da je to ui-
njeno, odnosi u meunarodnoj zajednici bi danas verovatno bili mnogo zaotreniji.
5 Pr va konferencija UN-a o pravu mora (UNCLOS I) odrana je 1958. u enevi.
UNCLOS I rezultirala je usvajanjem etiri konvencija. Iako je UNCLOS I smatrana

uspenom, ostavila je nekoliko bitnih pitanja nereenim, pre svega irinu teritorijal-
nog mora. Druga konferencija UN-a o pravu mora (UNCLOS II) odrana je 1960.
Meutim, ova konferencija nije rezultirala niti jednim novim sporazumom. Opte
govorei, zemlje u razvoju i zemlje treeg sveta uestvovale su na ovoj konferenciji
STUDIJE
Prema ovoj analogiji, unutranji kiber prostor bio bi podruje u kome 275
nacionalna drava ima potpuni suverenitet. Pod teritorijalnim kiber pro-
storom podrazumevao bi se deo nacionalnog kiber prostora u koji se dopu-
ta neogranien pristup. Meunarodni kiber prostor tee je definisati, ali
bi se, prema analogiji sa UNCLOS-om, odnosio na ona podruja koja nisu
pod suverenitetom niti jedne nacije.
Meutim, problemi vezani za regulativu prava mora su se pojavili jo
tokom Tree konferencije, kada su SAD, Nemaka i Ujedinjeno Kraljevstvo
osujetili pokuaje Ujedinjenih nacija da se uspostave standardi transfera
tehnologije. ini se da tehnologija stalno nudi izazove sporazumnom rei-
mu, koji pokuava da regulie njen razvoj nagovetavajui na taj nain
pravne potekoe koje nastaju kao rezultat kiber ratovanja. Drugim reima,
ako transfer tehnologije ne bude regulisan Konvencijom Ujedinjenih nacija
o pravu mora, nee biti nimalo lako napraviti sporazum o regulisanju pro-
blema kiber ratovanja prema njegovom modelu.
Sporazum o uzajamnoj pravnoj saradnji (Mutual legal assistance treaty
MLAT). Sporazumi o uzajamnoj pravnoj saradnji mogu posluiti kao uni-
verzalni model za sporazume o bilateralnoj saradnji meu dravama, kao
to su udrueni napori za sprovoenje zakona, sporazumi o ekstradiciji itd.
Izgleda da SAD trenutno zagovaraju ovaj pristup, dok Ruska Federacija pre-
ferira analogiju po kojoj se kiber prostor tretira kao oruje za masovno uni-
tenje, i zabranu njegove upotrebe odgovarajuim sporazumnim reimom.
Rusi smatraju da problem kiber ratovanja treba da se regulie prema
modelu Sporazuma o hemijskom naoruanju, ili bilo kom drugom spo-
razumu o kontroli naoruanja, dok SAD zagovaraju sprovoenje meu-
narodnog prava u oblasti kiber kriminala i bolju saradnju meu drava-
ma na tom polju. Mnogi kiber kriminalci ukljueni su u kiber konflikte
kao nedravni akteri, haktivisti (populacija visokoobrazovanih, patriotski
nastrojenih hakera koji se rado bore u ime svoje drave na podruju kiber
prostora), tako da bi ova strategija rezultirala dvostrukom dobiti obezbe-
ivanjem interneta od kiber kriminala i kiber ratovanja.
U moskovskom urnalu Vojna misao, pod nazivom Vojna politi-
ka Ruske Federacije u oblasti Meunarodne informacione bezbednosti:
samo kao saveznici SAD-a i SSSR-a, bez znaajnijeg vlastitog doprinosa. Trea konfe-
rencija UN o pravu mora sazvana je 1973. godine u Njujorku, i trajala je do 1982, uz
uee 160 drava. Kako bi se spreio pokuaj da odreene grupe drava dominiraju
pregovorima, konferencija je donosila odluke konsenzusom, izbegavajui primenu
sistema veine. Rezultat UNCLOS III je Konvencija o pravu mora. Konvencija je uve-
la novi institut u meunarodno pravo mora iskljuivi dravni pojas, koji je ve
postojao u obiajnom meunarodnom pravu, ali nije bio do kraja definisan. Konven-
cijom je predvieno osnivanje Meunarodne vlasti za morsko dno, ali i Meunarod-
nog suda za pravo mora.
276 regionalni aspekt, objavljen je jedan argument Rusije protiv stava SAD:
Meunarodni pravni akti koji reguliu odnose koji se javljaju u procesu
suzbijanja kiber kriminala i kiber terorizma ne smeju da sadre norme koje
naruavaju tako bezuslovne principe meunarodnog prava kao to su neu-
plitanje u unutranje poslove drugih drava i suverenitet potonjih. tavie,
politiki motivisani kiber napadi izvreni po nalogu vladajuih struktura
mogu se okvalifikovati kao vojni zloin sa svim predvienim procedurama
istrage i krivinog gonjenja zloinaca. Pored toga, vojni kiber napadi mogu
se posmatrati i kao predmet meunarodnog javnog prava. U ovom sluaju,
trebalo bi da govorimo o uvoenju ogranienja na razvoj i upotrebu rau-
nara sa namerom da se izazovu negativni uticaji na entitete kiber prostora
drugih drava.
U svakom sluaju, vojna politika u oblasti meunarodne informacione
bezbednosti, gde ova ukljuuje suprotstavljanje kiber terorizmu i kiber kri-
minalu, trebalo bi da bude usmerena ka uvoenju meunarodnih pravnih
mehanizama koji bi omoguili spreavanje nekontrolisane i tajne upotrebe
kiber oruja od strane potencijalnih agresora protiv Ruske Federacije i nje-
nih geopolitikih saveznika. ( -
: -
, 2007)
Rusija je formulisala svoju politiku u ovoj oblasti pre 2007. godine, i
ona se do danas nije promenila. Dva su razloga uticala na njenu poziciju.
Pr vi razlog svakako je zatita nacionalnog suvereniteta. Sa druge strane, ne
bi trebalo prenebregnuti korist koju Ruska Federacija ima od nedravnih
aktera u kiber konfliktima. Dosadanje iskustvo pokazalo je da haktivisti
predstavljaju strateko sredstvo u ruskom kiber arsenalu.
Zanimljivo je da se eklford uopte ne bavi meunarodnim ratnim
pravom u pomenutom eseju, to samo pokazuje koliko se razlikuju milje-
nja pravnih strunjaka koji su fokusirani na ovu oblast. Umesto toga, on
potcrtava tezu da je najbolji nain za smanjenje obima kiber ratovanja
formulisanje meunarodnog sporazuma koji bi se bavio iskljuivo kiber
napadima pod pokroviteljstvom drava u meunarodnom pravu. Ovakav
sporazum bi podrazumevao formiranje stalnog tela za reagovanje u hitnim
sluajevima, koje bi bilo slino ve predloenom globalnom raunarskom
timu za reagovanje u kriznim situacijama. eklford smatra da bi SAD tre-
balo da odbace svoje protivljenje takvom reimu sporazuma: Bez jedne
takve organizacije, meunarodna zajednica e posrtati od sluaja do slua-
ja, brinui se da e narednog puta sluaj Estonije biti samo korak koji vodi
ka mrenom ratu v. 2.0. Kada kiber ratovanje dostigne stupanj nuklearnog
rata, bie neophodan novi i drugaiji reim, koji e u sebi sadrati elemen-
te postojeeg meunarodnog prava, osobito meunarodnog humanitar-
nog prava, jer e, u suprotnom, nacije biti izloene riziku od sistematskih
STUDIJE
oteenja infrastrukture, koja mogu ne samo onesposobiti drutva, ve vrlo 277

verovatno i do temelja uzdrmati informaciono doba (Shackleford, 2009).
Zakljuak
Nakon relativno iscrpnog prikaza teorijskih i doktrinarnih stavova i
nedoumica, a u vezi sa mogunostima primene odredaba meunarodnih
ugovornih reima i drugih akata (poput Rezolucije UN), mislimo da se
argumentovano moe doneti zakljuak o neadekvatnosti postojeeg meu-
narodnopravnog okvira za suprotstavljanje fenomenu kiber napada, ukoli-
ko ove kvalifikujemo kao sredstvo ili nain vrenja agresivnih radnji protiv
odreene drave.
Savremeno doba donelo je informatizaciju mnogih vanih procesa,
ukljuujui i one podvedene pod kritinu infrastrukturu. Globalno pove-
zane ekonomije zavisne su od informacionih tehnologija, i ugroavanje
informaciono regulisanih ili nadgledanih procesa potencijalno dovodi do
tektonskih poremeaja u ivotima ljudi, funkcionisanju javnih slubi, ui-
vanju optih dobara i privrednom razvoju.
Opasnosti koje donosi zloupotreba informacionih tehnologija u umre-
enom svetu prevazilaze okvire u kojima se razmiljalo u kontekstu kon-
vencionalnih vojnih doktrina. Iako je upitno da li je do sada bilo sluajeva
kiber napada koji bi poprimili odlike ratovanja, nedvosmisleno je jasno da
mogunosti za njihovo ostvarenje vise nad savremenim drutvima poput
Damoklovog maa.
U tom smislu, treba se zapitati da li pojedinim dravama odgovara
postojee stanje zato to veruju da e pre biti akteri nego rtve kiber napa-
da. Pokuava li neko da se unapred zatiti od odgovornosti, dozvoljavajui
da kiber prostor ostane prauma u kojoj nema pravila i gde vlada samo
zakon jaega? Da li je u pitanju nameran eksperiment sa nesagledivim
posledicama, ili je meunarodna zajednica nesposobna da doe do jedin-
stvenog i prihvatljivog reenja, orijentisanog ka odricanju od zlonamernog
korienja sveta ogromnih mogunosti koje nudi nova dimenzija drutve-
nog ivota? Bojimo se da ne zvui realno opcija po kojoj dobronamerni
akteri meunarodnih odnosa ne postiu saglasnost iz doktrinarnih, teorij-
skih ili pravnih razloga. Kiber napad moe da zada jai i odsudniji udarac
nego mnoga konvencionalna oruja, a mogunosti manipulacije u umre-
enom svetu, ukljuujui psiholoko ratovanje, dodatno otvaraju oi o
ulozi kakvu u buduim sukobima moe imati kiber svet.
Otvoreno more i svemir regulisani su odredbama meunarodnog pra-
va, ali smo svedoci injenice da onaj koji nema faktiku mogunost da ih
koristi, nema koristi od proklamovanih prava. Ovde vidimo i da meuna-
rodno pravo samo po sebi ne moe da sprei zloupotrebe monih aktera
278 meunarodnih odnosa. Uostalom, to pokazuju i vojne inter vencije vrene

poslednjih godina dvadesetog veka, a protivno meunarodnom pravu. U
ovom smislu gledano, kiber napade ne moe da sprei nikakva odredba.
Ipak, regulisanost oblasti omoguila bi nam da barem saznamo na ijoj je
strani meunarodno pravo.
Literatura

: , , . 2/2007, .
Vuini, Z. (2013). Meunarodno javno pravo. Beograd: Univerzitet u Beogradu Fakultet bez-
bednosti, igoja tampa.
Carr, J. (2010). Inside Cyber Warfare, Sebastopol: OReilly Media.
Krea, M. (2012). Meunarodno javno pravo. Beograd: Pravni fakultet, Centar za izdavatvo i
informisanje.
Markoff, J., A. Kramer (2009). U.S. and Russia Differ on a Treaty for Cyberspace, The New York
Times. Tekst preuzet sa: http://www.nytimes.com/2009/06/28/world/28cyber.html
Mladenovi, D. (2012). Meunarodni aspekt sajber ratovanja. Beograd: Medija centar Odbra-
na.
Putnik, N. (2009). Sajber prostor i bezbednosni izazovi. Beograd: Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti.
Schogol, J. (2009). Official: No Options off the table for U.S. Response to Cyber Attacks, Stars
and Stripes. Tekst preuzet sa: http://www.stripes.com/news/official-no-options-off-the-
table-for-u-s-response-to-cyber-attacks-1.91319
Shackleford, S. (2009). From Nuclear War to Net War: Analogizing Cyber Attacks in Interna-
tional Law. Berkeley Journal of International Law, Vol 27, No 1, pp. 192251.
Stojanovi, Z. (2012). Meunarodno krivino pravo. 7. izdanje. Beograd: Pravna knjiga.
Stojanovi, Z. (2012a). Komentar Krivinog zakonika. 4. izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beo-
grad: Slubeni glasnik.
Tikk, E. et. al. (2008). Cyber Attacks Against Georgia: Legal Lessons Identified, Cooperative
Cyber Defense Centre of Excellence, Tallinn, Estonia. Tekst preuzet sa: http://www.car-
lisle.army.mil/DIME/documents/Georgia%201%200.pdf
MLADEN MILOEVI and NENAD PUTNIK

THE PROBLEM OF LEGAL (DE)REGULATION OF CYBERSPACE
CONFLICTS
Summary
The article focuses on the analyses of the problem of legal regulation of cyberspace con-
flicts. The authors discuss about eventual legal qualifications of cyber warfare, underlin-
ing two main issues: first, the fact that cyber warfare cannot be considered as an act of
the aggression according to the definition introduced by the UN Resolution; and, sec-
ond, that it is widely considered that cyber warfare is more than an criminal act incrim-
inated by national legislation. Having this in mind, the authors discuss about possibility
of applying some of the established international treaty systems (International Law of
War, International Space Law, Treaty on the Non-Proliferation of Nuclear Weapons,
Antarctic Treaty System, United Nations Convention on the Law of the Sea, Mutual legal
assistance treaties) as models for regulating cyberspace.
Key words: international humanitarian law and the law of war; contemporary war-
fare, cyber warfare
DOSIJE
279
dosije
dosije
Trei program
141.7:141.827
316.257
141.7 .
141.7 .
MARKO NOVAKOVI*
AKTUELNOST SOCIJALNE FILOZOFIJE
Prilog zasnivanju teorije drutva Frankfurtske kole u dva

predavanja Maksa Horkhajmera i Teodora V. Adorna
Tema ogleda su dva pristupna predavanja odrana 1931. na Univerzitetu u

Frankfurtu na Majni: M. Horkhajmera, Sadanje stanje socijalne filozofije i zadaci
Instituta za socijalno istraivanje i T. V. Adorna, Aktuelnost filozofije. Horkhajmer
postavlja novo teite istraivakog rada Instituta za socijalno istraivanje povezi-
vanjem tri oblasti: ekonomskog ivota drutva, psiholokog razvoja pojedinaca i
fenomena u sferi kulture. Polazei od Hegelovog uenja o istoriji i dravi, on iznosi
tezu o neophodnosti povezivanja filozofije i pojedinanih nauka u interdisciplinar-
noj socijalnoj teoriji iji je zadatak otkrivanje iracionalnosti postojeih uslova
ovekove egzistencije i nastanak drugaijih oblika prakse. Adorno, sa druge strane,
dolazi do zakljuka da saznanje sveta kao smislene celine nije mogue, kao i da
filozofsko promiljanje i nauno istraivanje imaju naelno razliitu unutranju
logiku i metod, koji se ne mogu pomiriti u konceptu jedinstvenog istraivanja.
Filozofija mora da pronae klju za tumaenje stvarnog i prui konceptualne mod-
ele pomou kojih e stvarnost i njen zagonetni karakter uvek biti sagledavani na
drugaiji nain. Istorijska istina koju ona treba da otkrije ne moe se dosegnuti
pojmovnom spekulacijom, ve je sadrana u fragmentima postojeeg. U tome filo-
zofija na raspolaganju ima jednu estetsku sposobnost orijentisanu na pojedinano,
koju Adorno naziva egzaktnom fantazijom. Pored podudarnih osnovnih inten-
cija, pristupni govori dvojice teoretiara pokazuju i nesumnjivu kritiku distancu,
koja e na izvestan nain obeleiti i njihovu dalju filozofsku orijentaciju.
Kljune rei: Horkhajmer, Adorno, materijalizam, dijalektika, socijalna teorija, filo-
zofija, nauka, tumaenje, fantazija
* Uiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu; e-mail: markoni83@gmail.com

282 Uvod
Godina 1930. bila je svojevrsna prekretnica u delovanju Instituta za soci-
jalno istraivanje (Institut fr Sozialforschung), koga je sedam godina rani-
je u Frankfurtu na Majni osnovao sin bogatog nemakog trgovca itom
nastanjenog u Argentini, Feliks Vajl. Naime, to je bila godina u kojoj je
rukovoenje Institutom od austrijskog marksiste Karla Grinberga preuzeo
sociolog i filozof Maks Horkhajmer.
Horkhajmerovo ime vezuje se za nastanak jedne nove verzije multi-
disciplinarne socijalne teorije, koja se naslanja na marksistiku, ali je, pod
uticajem novijeg Lukaevog i Korovog promiljanja odnosa marksizma
i filozofije, postavlja u jednu drugaiju perspektivu. Ona e tek 1937. u
radovima Horkhajmera i Markuzea dobiti programsko uoblienje i posta-
ti poznatija pod oznakom kritike teorije drutva. Iako je ovaj termin,
slino kao i oznaka Frankfurtska kola, prilino neodreen (Wiggershaus
2001: 917; Buck-Morss 1979: 65), on se moe shvatiti kao pokuaj da se
pod okriljem nove verzije materijalistike teorije drutva objedine filozofi-
ja, empirijska nauna istraivanja i radikalna politika perspektiva koju je
u sebi sadralo Marksovo uenje. Ideja je da se empirijska nauna istrai-
vanja, tehnika i tehnologija iskoriste za unapreenje ovekovog ivota, za
koje su kriterijum bile normativne odrednice poput uma, slobode i sree
individua, kao i tenja za racionalnim ureenjem drutvenog ivota.
Oko Horkhajmera, u krugu Instituta, i njegove naune publikacije
asopisa za socijalno istraivanje (Zeitschrift fr Sozialforschung), delovala
je nekolicina teoretiara kojima je bilo zajedniko interesovanje za drutve-
ne teme i koji su dolazili iz razliitih oblasti drutveno-naunih istraivanja.
Oni su inili prvu generaciju teoretiara Frankfurtske kole: F. Polok, T. V.
Adorno, E. From, H. Markuze, L. Levental, kao i V. Benjamin, F. Grosman,
F. Borkenau, F. Nojman i O. Kirhajmer. Udeo nekih od njih je u naunim
delatnostima Instituta bio sporadian i posredan, iako zbog toga ne i manje
vaan.
Geneza ideje nove socijalne teorije u tradiciji savremenog marksizma
bila je postepena. Poetna faza njenog razvoja mora se posmatrati kroz
Horkhajmerove radove iz ranih tridesetih godina, pre svega kroz pristupno
predavanje iz januara 1931. u kome je kao novi direktor Instituta postavio
opte smernice za njegov budui istraivaki rad.
Kao pandan Horkhajmerovom izvornom programu delatnosti Instituta
izloenom u ovom predavanju, ovde e biti predstavljeno i pristupno pre-
davanje koje je drugi, u narednim decenijama najznaajniji predstavnik
kritike teorije, Teodor Vizengrunt Adorno, iste godine odrao pred audi-
torijumom frankfurtskog Univerziteta. Adornov ekspoze nije bio tek jedan
samorazumljivi produetak Horkhajmerovog pionirskog poduhvata, ve
DOSIJE
isto tako i razilaenje sa programom jedinstvenog filozofski voenog nau- 283

nog istraivanja drutva.
1. Institut za socijalno istraivanje od Grinberga do

Horkhajmera
Poetkom dvadesetih godina prolog veka, u periodu nakon zavretka
Prvog svetskog rata i revolucije u Rusiji, na intelektualnoj sceni Vajmarske
republike u leviarskim krugovima voene su ive polemike o krizi mar-
ksizma. Feliks Vajl, osniva Instituta za socijalno istraivanje, bio je pri-
stalica socijalizma, ubeen u njegovu superiornost i progresivni karakter,
kao ekonomske teorije, ali i kao tipa organizacije drutva. U tom duhu,
Vajl je radio na njegovoj promociji, to ga je dvadesetih godina pribliilo
Nemakoj komunistikoj partiji (KPD), iji lan ipak nikada formalno nije
postao. (Wiggershaus 2001: 2324) Kao glavni finansijer Instituta, koji je
formalno bio deo Univerziteta u Frankfurtu na Majni, Vajl je ustanovio
i njegove ciljeve, meu kojima je osnovni zadatak bilo povezivanje nau-
nog marksizma sa aktuelnim trendovima u socijalnim istraivanjima, to je
pogodovalo i politikim stremljenjima socijaldemokrata, koji su bili najuti-
cajniji u Pruskoj vlasti onoga vremena.
1.1 Institut pod upravom Karla Grinberga. Kao jedan od zadataka

Vajl je video potrebu da pronae osobu koja bi rukovodila naunoistrai-
vakim delatnostima Instituta. Neophodno je bilo da doktrinarna, ideolo-
ka i politika orijentacija direktora bude kompatibilna sa njegovim marksi-
stikim usmerenjem i idejom o stvaranju nemako-sovjetske socijalistike
drave. Nakon to je najizgledniji kandidat, ekonomista K. A. Gerlah, izne-
nada preminuo 1922, Vajl se odluio da direktorsko mesto poveri Karlu
Grinbergu. U rukovoenju Institutom pomagali su mu Fridrih Polok,
Henrik Grosman i Roza Vitfogel.
Grinbergovim sveanim govorom u holu Univerziteta Institut je zvani-
no otvoren 22. juna 1924. On je studirao pravo, imao iza sebe univerzitet-
sku karijeru profesora politike ekonomije u Beu i bio priznati marksista.
On je bio prvi priznati marksista koji je kao profesor politike ekonomije
drao katedru na jednom univerzitetu na kome se govorilo nemakim jezi-
kom. (Dej 1982: 31, Schmidt 1974: 8) Grinbergova interesovanja bila su
primarno istorijska, njegov pristup marksizmu kretao se u okviru deskrip-
tivno-istorijskog metoda. Filozofski gledano, njegovo stanovite je bio isto-
rijski materijalizam, karakteristian za ortodoksniju varijantu marksizma
koji se naslanjao na Engelsa i Kauckog.
Od 1910. Grinberg je izdavao i socioloki asopis Arhiv za istoriju soci-
jalizma i radnikog pokreta, poznatiji kao Grinbergov Arhiv. U okviru
284 njega je, pored radova iz osnovne orijentacije asopisa, 1923. bio objavljen
Korov rad Marksizam i filozofija. On se, uz Lukaevu uvenu Istoriju i
klasnu svest, objavljenu iste godine, ubraja u najznaajnija dela neohege-
lovskog marksizma. Institut je pod Grinbergovom upravom bio ogledalo
Arhiva bavei se istraivanjima istorije radnikog pokreta, kapitalistike
ekonomije, kao i istorije i kritike politike ekonomije.
Sa zavidnim materijalnim resursima Institut je omoguavao istraiva-
ke aktivnosti sopstvenih lanova i istraivaa sa strane. I povlaeni status
njegovog direktora i autonomnost u odluivanju proisticali su iz specifi-
nog statusa Instituta, koji je, iako povezan sa Univerzitetom, u isti mah bio
nezavisan od njega, poto je direktor bio odgovoran Ministarstvu nauke,
umetnosti i obrazovanja i ministru koji ga imenuje na tu funkciju. Iz
takvog poloaja proisticala su i njegova suverena ovlaenja, nasuprot nekoj
vrsti kolegijalnog voenja kakvo je postojalo u slinoj instituciji u Kelnu.
Osnivai Instituta nastojali su i da ga dre podalje od direktnog partijskog
uticaja, iako su neki saradnici bili povezani sa leviarskim politikim orga-
nizacijama. Tako je steena intelektualna i finansijska samostalnost, koja se
pokazala vanom za kasniji Horkhajmerov projekat kritike teorije drutva
i njen poloaj u okviru marksistike filozofije.
1.2 Maks Horkhajmer. Grinberg se zbog bolesti povukao sa poloaja

direktora 1927. godine. Kompromisno reenje izmeu Drutva za socijalno
istraivanje i Fakulteta za ekonomiju i socijalnu nauku za mesto njegovog
naslednika bio je upravo Maks Horkhajmer. U prvoj fazi postojanja Instituta
pod Grinbergovom upravom Horkhajmer se nije isticao, niti je zauzimao
neki uticajan poloaj u okviru njega. Kao privatni docent u oblasti filozofi-
je on je, poev od 1928, nekoliko semestara zaredom na Univerzitetu drao
seminare o istoriji moderne filozofije.
Tek poetkom 1931. Horkhajmer zvanino preuzima rukovoenje
Institutom za socijalno istraivanje i postaje profesor socijalne filozofije na
Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. To mesto je sada za njega bilo otvo-
reno u sklopu Filozofskog fakulteta, a sama katedra nije bila za sociolo-
giju i filozofiju, ve je preimenovana u naziv koji e u Horkhajmerovom
miljenju tridesetih godina i sadrinski igrati vanu ulogu u katedru za
socijalnu filozofiju.
Pod Horkhajmerovom upravom i paralelno sa izvoenjem zajednikih
naunih projekata, pojedini istraivai su odrali interesovanje za proua-
vanjem istorije radnikog pokreta i srodnih tema iz prethodnog perioda i
na individualnom planu nastavili da prouavaju teme iz tog vremena. Ipak,
obnova interesa za filozofiju bila je u suprotnosti sa duhom Grinbergovog
poricanja povezanosti izmeu marksizma i filozofije. U novim okolnosti-
ma na Institutu je postepeno dolo do premetanja teita naunih istrai-
DOSIJE
vanja sa istorije radnikog pokreta na teoriju drutva, pa je u skladu sa tim 285

i tematika iz ranijeg vremena bila potisnuta u stranu.
Iako se ovde ne moe govoriti o raskidu sa prethodnom orijentacijom,
sa Horkhajmerom e poeti novo poglavlje u istoriji Instituta. Njegova
odlika e biti otklon od dogmatskog marksizma i formulisanje nove teo-
rije drutva i multidisciplinarnog drutvenog istraivanja, ali ponovo sa
marksistikim predznakom. Horkhajmer je sebe video kao branioca mar-
ksistike teorije u smislu da je pozicija koju je zastupao bila produe-
tak linije koja je vodila od Kanta i francuskih prosvetitelja preko Hegela
i Marksa. (Wiggershaus 2001: 66) Takva teorija je trebalo da bude kon-
ceptualni odgovor na krizu marksizma, aktuelno stanje drutva i oveko-
ve mogunosti u njemu, ubrzane industrijalizacije i tehnolokog napretka,
racionalizacije drutvene prakse i kulture i nove politike konstelacije na
tlu Evrope. Klasino marksistiko uenje trebalo je da bude nauni pogled
na svet proletarijata i uenje o optim dijalektikim zakonima prirode i
istorije; ono je poivalo na poverenju u revolucionarni potencijal radnike
klase kao subjekta istorije, poverenju koje teoretiari frankfurtskog kruga u
svetlu monopolistikog kapitalizma, industrijske kulture, politikog totali-
tarizma i integracije proletarijata u drutvo vie nisu imali.
Horkhajmerov nain miljenja i njegova varijanta teorije drutva nosili
su i peat razliitih uenja iz filozofske tradicije: francuskih moralista, Kanta,
novokantovaca, filozofije ivota, Frojdove psihoanalize, openhauera.
Dominantna je bila tendencija prevladavanja krize marksizma prihvata-
njem novih razvojnih trendova buroaske nauke i filozofije, Lukaevog i
Korovog pokuaja spasavanja filozofskih elemenata u marksizmu i spaja-
nje ovih tenji sa elerovim inkorporisanjem raznolikih empirijskih znanja
u filozofiju. (Wiggershaus 2001: 53)
Grinbergovo povlaenje pratilo je gaenje Arhiva (iji je poslednji broj
izaao 1930. godine) i pokretanje novog asopisa koji e postati glasilo
Instituta i oko koga e se okupljati njegovi lanovi: asopisa za socijalno
istraivanje. Prvi broj sa Horkhajmerovim predgovorom izaao je 1932. On
e ga izdavati tokom narednih deset godina, a asopis e pratiti naunu
delatnost lanova Instituta i saradnika kako u ranim tridesetim godina-
ma u Frankfurtu, tako i kasnije u emigraciji, u enevi i Parizu, a potom u
Njujorku pod imenom: Studies in Philosophy and Social Science. (Schmidt
1976: 25)
2. Horkhajmerov koncept socijalne teorije

Izvorni program socijalne filozofije sa kojim je stupio na dunost direktora
frankfurtskog Instituta Horkhajmer je predstavio u svom pristupnom pre-
davanju Sadanje stanje socijalne filozofije i zadaci Instituta za socijalno
286 istraivanje. U ovom ekspozeu sadrane su i misaone koordinate asopisa

za socijalno istraivanje. On e u svojoj desetogodinjoj istoriji kroz rado-
ve koje su objavljivali saradnici Instituta odraavati duh Horkhajmerovih
ideja iz pristupnog predavanja.
Horkhajmerovo predavanje objavljeno je kao trideset sedmi deo u
ciklusu Frankfurtskih univerzitetskih govora. Ono je tematski organizova-
no na sledei nain: najpre se eksplicira pojam socijalne filozofije; potom
se njegova geneza posmatra u kontekstu filozofije nemakog idealizma,
posebno Hegelove filozofije drave; sledei korak je razmatranje aktuel-
nog stanja socijalne filozofije; zatim, konstrukcija novog oblika, predmeta
i metoda multidisciplinarnog socijalnog istraivanja u kome se povezuju
filozofija i pojedinane naune discipline; najzad, Horkhajmer taksativno
navodi koji e biti glavni zadaci Instituta za socijalno istraivanje u periodu
njegove uprave.
2.1 Ideja socijalnog istraivanja. Horkhajmerovo predavanje pove-

zuje dve teme koje su naznaene u samom naslovu: socijalnu filozofiju i
ideju socijalnog istraivanja, ije sprovoenje e biti podruje delovanja
Instituta u dolazeem periodu. On je smatrao svojom obavezom da skicira
novi tip istraivanja drutva gde e vodeu ulogu imati marksistika soci-
jalna teorija. Takav koncept istraivanja je, s obzirom na njegovo materija-
listiko odreenje, trebalo da bude u slubi poboljanja ljudskih prilika
u poznom liberalnom i kapitalistikom drutvu. To je period ekspanzije
industrije i tehnike, naunih znanja koja su podupirala taj proces i stavlja-
la ga u slubu ljudi i unapreenja njihovog naina ivljenja. Meutim, za
njega je karakteristina i pojava dehumanizacije, automatizacije i otuenja
oveka, koga drutveni odnosi na razliite naine sputavaju i spreavaju
da ostvari svoje mogunosti. Ta pojava je simptom sveukupne krize i pro-
padanja graanske kulture XIX veka i humanistike ideje oveka i njego-
vog obrazovanja koja je dominirala evropskom kulturom jo od vremena
renesanse.
U toj situaciji scijentizam i naturalizam su, etablirani kao ideologija
industrijskog drutva, potisnuli filozofsko promiljanje osporavajui mu
pretenziju na celovito znanje i predstavljajui ga kao jalovu spekulaciju.
Taj proces je svoj izraz dobio ve u uvenom sporu izmeu prirodnih i
duhovnih nauka u drugoj polovini XIX veka, ali je u logikom pozitiviz-
mu Bekog i Berlinskog kruga doveden do ekstrema, kada je zbog empi-
rijske neproverljivosti njenih tvrenja filozofiji osporena naunost. tavie,
pozitivist R. Karnap je na tragu Vitgentajnovih razmiljanja u Logiko-
filozofskom traktatu metafizike stavove proglasio besmislenim.
Konfrontacija scijentizma i metafizike, ekstremna specijalizacija inte-
lektualnog rada i nemogunost da se shvati njegova ira drutvena geneza
DOSIJE
i funkcija, nemogunost drutva da apsorbuje ovo znanje radi zadovolje- 287

nja ljudskih potreba i zatvaranje naunog istraivanja za saznanje celine
drutvenog ivota sve su to bili simptomi aktuelne duhovne krize koja se
odraavala i na ovekov psihiki ivot i materijalnu egzistenciju. Stanovite
Horkhajmera i drugih saradnika Instituta bilo je da se ova kriza ne moe
prevazii ni polazei od klasinog marksizma, niti u krugu tzv. akademske
filozofije. Bio je potreban novi pristup.
Sa ovim problemima Horkhajmer se suoava u sferi praktine filozofi-
je, drutva i istorije. Njegov stav je da savremeno stanje znanja nalae fuziju
filozofije i razliitih naunih disciplina kao napredujue dijalektiko proi-
manje filozofske teorije i prakse pojedinanih nauka. (Horkheimer 1988a:
29) Suprotno pozitivizmu, pojam socijalnog istraivanja (Sozialforschung)
podrazumevao je povezivanje teorije i iskustva socijalne filozofije i soci-
jalnih nauka; Horkhajmer ga shvata kao postupak koji tei saznanju celo-
kupnog drutvenog zbivanja pretpostavljajui da je ispod povrine haoti-
nih dogaanja saznanju dostupna jedinstvena struktura, logika onih sila
koje u njemu deluju, koje ga menjaju i odreuju. (Horkheimer 1988c: 36)
Taj sintetiki tip istraivanja trebalo je da povee niz strunih disciplina, da
ih koncentrie oko filozofski odreenog teita ili problema. Istraivanje
treba da bude organizovano na temelju aktuelnih filozofskih pitanja, oko
kojih se u stalnoj kooperaciji ujedinjuju filozofi, sociolozi, politiki ekono-
misti, istoriari, psiholozi. (Horkheimer 1988a: 29)
Ideja filozofski voenog naunog istraivanja trebalo je da bude alter-
nativa pozitivistikoj teoriji drutva. Deskriptivno-nauni metod registruje
samo izolovanu individuu ili odnose meu individuama, zateene injeni-
ce koje prepoznaje i klasifikuje kao izolovane pojave, ne uzimajui u obzir
celinu u kojoj se one povezuju, odnosno drutvenu praksu koja odreuje
i njih i naune injenice. Takav metod je okrenut postojeem stanju dru-
tva kao datom i nepromenljivom posmatrajui ga kao bivanje (Sein), a
ne kao nastajanje (Werden). (Horkheimer 1988b: 42) Pozitivizam insistira
i na odvajanju injenica od vrednosti, istine od delanja, teorije od dru-
tvene prakse, a nauka se shodno tome pojavljuje kao pasivno posmatranje
empirijske stvarnosti bez svesti o mogunosti njenog preobraaja. Ovakva
konfiguracija saznanja u materijalistikoj perspektivi objanjava se kao
istorijski nastao fenomen, proizvod ljudskog delanja i aktuelnog stanja
drutvenih odnosa. Do takvog shvatanja materijalizam dolazi integracijom
dijalektikog naina miljenja. Jedino je dijalektika pruala mogunost da
se konkretno nauno istraivanje i njegovi rezultati poveu sa drutvenom
dinamikom i shvate kao njen proizvod.
Na tragu tog uvida i Horkhajmer je traio klju za reenje ovih proble-
ma. Za njega je bilo ideoloko i apstraktno razdvajanje filozofske teorije i
prakse pojedinanih nauka. To je posledica fragmentacije drutvenog ivo-
288 ta, pa Horkhajmer zagovara koncept objedinjenog istraivanja drutva u

kome se teorija i praksa dijalektiki uslovljavaju. To dijalektiko jedinstvo,
identinost i razliku opteg i posebnog, potrebno je uvek iznova uspostav-
ljati, jer promenljivo istorijsko stanje drutva uslovljava karakter ove sinte-
ze i nalae njegovo stalno legitimisanje.
Osvetljavanje ivotnog procesa drutva je otkrivanje zakona koji vlada
prividnom proizvoljnou naunog kao i drugih poduhvata. (Horkheimer
1988b: 46) Uvid u drutvene uslove strukture naunog znanja omogua-
va da se ono uini socijalno produktivnim, a visokorazvijena proizvodna
sredstva primerenim istinskim potrebama oveka. Samo ostajanje na inje-
nikim datostima svako saznajno postupanje konzervie u reprodukciju
postojeeg stanja, jer su i same te injenice i naini percepcije stvarnosti
uslovljeni drutvenom praksom. Teoriju koja potie iz reprodukcije ivota
u savremenom drutvu zanemarujui svoje drutveno poreklo Horkhajmer
e 1937. staviti pod oznaku tradicionalne teorije (iji je uzor Dekartova
Rasprava o metodi) i suprotstaviti je kritikoj teoriji, koja uzor nalazi u
metodu Marksove Kritike politike ekonomije i voena je idejom da su ljudi
proizvoai svog celokupnog istorijskog oblika ivota. (Horkhajmer 1976b:
83) To su dva razliita naina saznanja, a u svetlu najnovije krize njihovo
suprotstavljanje dobija na znaaju. Ideja socijalne filozofije prva je faza u
nastanku koncepta kritike teorije i ovde je nagovetena njena dijalektika
namera.
2.2 Idealistiko naslee. U literaturi se ovo stanovite, prema izrazu

Morisa Merlo-Pontija, svrstava u tzv. zapadni marksizam, orijentaciju iji
su pioniri Luka i Kor, ija je odlika naputanje mehanikog materijalizma
i ekonomizma ortodoksne marksistike teorije, okretanje filozofskoj strani
Marksovog uenja, promiljanju odnosa drutvene prakse i istorije i obno-
va dijalektike kao metoda samosaznanja stvarnosti. I dijalektika je odree-
na materijalistiki, kao sredstvo istorijske samosvesti ljudi bez dovrenja u
nekom obliku samodovoljnog znanja koje se ne bi reflektovalo u povezano-
sti sa drutvenom praksom. Kao odnos konkretne individue prema celini
drutvenog ivota i odnos izmeu drutvene prakse i teorije mogao je da
bude shvaen kao odnos dijalektikog posredovanja.
Otkrie filozofskog naslea u Marksovom uenju znailo je obraanje
Hegelu. To pokazuju stavovi da je Hegelov idealizam u svojim sutinskim
aspektima postao socijalna filozofija (Horkheimer 1988a: 22) i da se soci-
jalna filozofija u istoriji klasinog nemakog idealizma razvila u odluu-
jui filozofski projekat (Horkheimer 1988a: 20). Tek je Hegel omoguio
da se ona konstituie kao filozofski projekat u kome e smisao i vrednost
egzistencije individue moi istinski da budu sagledani ne u linoj sudbini,
ve u sklopu celine drutvenog ivota i kolektivne sudbine ljudi: Sutina,
DOSIJE
supstancijalni sadraj individuuma, postaje oigledna ne u njegovom li- 289

nom delanju, nego u ivotu celine kojoj pripada. (Horkheimer 1988a: 22)
Takva celina je svetska istorija, ali i graanska drava.
Hegelov doprinos lei u filozofskoj intenciji njegovog shvatanja istorije
i drave. Teleoloko shvatanje istorije obezbeuje filozofski pogled na nju,
jer se istorijsko zbivanje posmatra ne kao haotina borba naroda i poje-
dinaca, ve kao racionalni progres svesti o slobodi, koji ide preko pojedi-
nanih volja i interesa, postiui svoju umnu svrhu u graanskoj dravi.
Meutim, tek filozofija otkriva ljudima da istorijom vlada ta umna zako-
nitost i pomou filozofske spekulacije pojedinci dolaze do pojmovne svesti
da su tek u obiajnom sklopu graanske drave slobodni. Racionalni sadr-
aj postojanja individue pokazuje ne samo da je ona deo celine, nego da je
tek uee u toj optosti ini stvarnom i slobodnom.
Cilj umnog drutva, kae Horkhajmer, lei stvarno u svakom ove-
ku (Horkhajmer 1976b: 89). Time se nee rei da je slobodan razvoj indi-
vidua neto to im je dato i to drutvo treba da dovede u harmoniju, ve
sloboda i srea konkretnih pojedinaca zavise od racionalnosti ureenja
drutvenog ivota. ivot u dravi nije naprosto skup pojedinanih interesa,
sudbina i delanja, nego je ova celina prisutna u svakom njenom delu i na
sutinski nain ga odreuje. To je sr dijalektikog shvatanja, nasuprot kla-
sinom liberalistikom shvatanju.
Druga tekovina Hegelovog idealizma je transformativni potencijal
filozofije. Postojei istorijski svet filozofija posmatra kao pojavu, ne kao
istinsku stvarnost, jer njegovo ustrojstvo nije racionalno. Meutim, Hegel
pokazuje da to to je lano i sluajno svoje opravdanje ima u onom to je
umno, u ideji, ijem ostvarenju tei sve to se pojavljuje. Haos sluajnih
zbivanja treba da se preobrazi u racionalni politiki poredak u kome poje-
dinci putem filozofije dolaze do svesti o sopstvenoj slobodi. Taj preobraaj,
prevladavanje datog istorijskog stanja, kod Hegela je dijalektiki pojam; u
materijalistikoj varijanti socijalna filozofija se suoava sa zadatkom preo-
braaja ekonomskih uslova ivota. Ona to ini tako to dijalektiki posma-
trajui celinu drutvenog ivota dovodi do uvida u njegovu lanost i time
do svesti o mogunosti njegovog menjanja.
Kljuna re je i ovde dijalektika. Filozofija dijalektikim uvidom u celi-
nu drutvenog ivota i njen odnos prema individuama otkrivaju ljudima
koji ive u stvarnosti drutvenih antagonizama, patnji, stradanja, neslobo-
de i nepravde, njene bolje mogunosti. Takvi filozofski uvidi samim tim
to pokazuju da je bolja stvarnost mogua sadre potencijal za preobraaj
postojee. Filozofija do njih ne dolazi u sferi spekulacije, nego poveziva-
njem pojedinanih istraivanja postojee materijalno-empirijske stvarnosti.
To se moe izvesti u dijalektikom proimanju, posmatranju i procenji-
vanju tih istraivanja i naunih rezultata u kontekstu neprekidne dinamike
290 ivotnog procesa drutva i njegove istorijske tendencije. Takva tendencija

nedostupna je nauci, jer je nauno znanje znanje o odreenoj regiji inje-
nike stvarnosti, i za njega je socijalna uslovljenost strukture empirijskog
znanja koja ide iza injenica naelno nesaznatljiva.
Samo tako nauka moe da postane sredstvo zadovoljenja ljudskih
potreba i postizanja sree svih individua, umesto da daje obrnute efekte.
Zbog toga Horkhajmer zastupa ideju filozofski voenog empirijskog istra-
ivanja drutva, odnosno stavljanja velikog istraivakog aparata empirij-
skih nauka u slubu socijalno-filozofskih problema (Horkheimer 1988a:
30). Horkhajmerova ideja svoju aktuelnost ima i u naem vremenu, kada
struna nauna znanja u potpunosti preuzimaju primat u saznanju stvar-
nosti, drutva i oveka. Trend suavanja perspektive i uskog specijalizova-
nja ljudi u odreene naune brane onemoguava da pojedinac ima uvid u
drutveni kontekst, u iru sliku koja podie stepen njegove kritike svesti, a
koju postie tek filozofsko posmatranje.
2.3 Pozitivistika nauka o drutvu i njeni kritiari. Razraunavanjem

sa savremenim trendovima u prouavanju drutva Horkhajmer raiava
put za svoju koncepciju istraivakog programa socijalne teorije. Tokom
XIX veka, nakon sloma metafizike objektivnog duha u individualistikom
drutvu prevladalo je ubeenje
da za posredovanje izmeu pojedinane empirijske egzistencije i svesti o njenoj
slobodi u drutvenoj celini nije potrebna filozofija, ve samo pravolinijski napre-
dak u pozitivnoj nauci, tehnici i industriji. (Horkhajmer 1976a: 24)
Time su parcijalna empirijska znanja i na njima zasnovana nauna istrai-
vanja odnela prevagu nad znanjima holistikog i spekulativnog tipa, kako u
prouavanjima prirode, tako i u uenjima o drutvu. Moda je najbolji pri-
mer za to Kontova pozitivistika sociologija. Meutim, pozitivizam ovde
treba shvatiti pre kao pogled na svet nego kao singularno uenje. To je bilo
dominantno stanovite pod koje su se mogla uvrstiti razliita uenja koja u
svojim ispitivanjima polaze od injenica, ali i ostaju vezana za njih. Otuda
je za Horkhajmera, kao i za neke druge socijalno-filozofske teorije njego-
vog vremena, kritika pozitivizma bila nezaobilazna: meutim, on uvia da
je filozofska alternativa pozitivizmu koju nude ova konkurentska uenja
bila nezadovoljavajua. To je zato to kritiari pozitivizma s jedne strane
prihvataju injenice koje su ustanovljene naunim putem, dok ih, sa druge,
filozofija
vie ili manje konstruktivno, vie ili manje filozofski postavlja naspram ideja,
sutina, totalnosti, samostalnih sfera objektivnog duha, jedinstava smisla, duha
naroda, kao isto tako izvornih, ak autentinijih sastojaka bivstvovanja.
(Horkhajmer 1976a: 27)
DOSIJE
Tendencija savremenih projekata socijalne filozofije bila je neka vrsta obno- 291
ve hegelovske batine, odbaene filozofije objektivnog duha i zahteva za
preobraajem sveta. Oni (sa izuzetkom Hajdegera) pojedinanom oveku
otkrivaju pogled u jednu natpersonalnu sferu, koja je stvarnija, smisleni-
ja, supstancijalnija od njegovog postojanja. Takve konstrukcije protivni-
ci pozitivizma pravdaju postojanjem metafizikih pretpostavki u samom
pozitivizmu. Ipak, u toj situaciji dolazi do njihovog apstraktnog suprotstav-
ljanja, suprotstavljanja dva pogleda na svet, ali bez objektivnog merila za
njihovo procenjivanje.
To suprotstavljanje konkurentskih stanovita u socijalnoj filozofi-
ji Horkhajmer vidi kao slepu ulicu i tekou koja se morala prevazii
novom verzijom socijalne teorije, koja svoje uporite treba da trai u stvar-
noj drutvenoj praksi. Materijalistika dijalektika bila je pogodno sredstvo
za njihovo posredovanje.
2.4 Aktuelnost socijalne filozofije. Za povezivanje filozofije i empirij-

skog istraivanja u prouavanju drutvenog ivota metodoloki je primar-
no odreenje savremenog stanja socijalne filozofije. Njen zadatak je kritika
savremenih shvatanja drutva, iz koje treba da proistekne novi materijali-
stiki pristup. Socijalna filozofija je zamiljena kao
filozofsko tumaenje sudbine ljudi, ukoliko oni nisu samo individue, ve lanovi
jedne zajednice. Ona otuda treba da se bavi pre svega fenomenima koji se mogu
shvatiti samo u povezanosti sa drutvenim ivotom: dravom, pravom, ekono-
mijom, religijom, ukratko, celokupnom materijalnom i duhovnom kulturom
oveanstva uopte. (Horkheimer 1988a: 20)
ivot celine ine svi aspekti drutvene egzistencije ljudi: ne samo eko-
nomska struktura (koju klasina marksistika teorija naziva bazom ili
sveukupnou proizvodnih odnosa u koje individue stupaju u materijalnoj
reprodukciji ivota), nego i oblici ponaanja i duhovni sadraji koji spada-
ju u kulturu (koje ista teorija naziva nadgradnjom). ivot celine, ijem
saznanju tei socijalna filozofija koja konstruie koordinate za empirijska
istraivanja, obuhvata i materijalnu i duhovnu stranu ivota ljudi pokazu-
jui da je oni proizvode.
U ovoj taki Horkhajmer iznosi u emu se sastoji aktuelnost socijalne
filozofije, relevantnost filozofskih pitanja i dijalektikog metoda za preva-
zilaenje krize savremenog oveka i drutva:
(...) diskusije o drutvu su se postepeno sve jasnije kristalisale oko jednog pitanja
koje nije korisno samo u sadanjem vremenu, ve je, istovremeno, aktuelno shva-
tanje najstarijih i najvanijih filozofskih problema. To je pitanje o povezanosti
izmeu ekonomskog ivota drutva, psihikog razvoja individua i promena u
podruju kulture u uem smislu, u koju ne spadaju samo takozvani duhovni
sadraji nauke, umetnosti i religije, ve i pravo, obiaji, moda, javno mnjenje,
292 sport, oblici zabave, stil ivota i slino. Zamisao o istraivanju odnosa izmeu
ova tri razvojna toka nije nita drugo do formulisanje starog pitanja, samo u
novoj problemskoj konstelaciji, primereno raspoloivim metodama i poloaju
naeg znanja pitanja o povezanosti izmeu posebne egzistencije i opteg uma,
stvarnosti i ideje, ivota i duha. (Horkheimer 1988a: 32)
U skladu sa svojom filozofskom intencijom, interdisciplinarno socijalno
istraivanje ispituje i dovodi u vezu tri oblasti: (i) ekonomsku stvarnost; (ii)
psihiki ivot individua; (iii) fenomene u sferi kulture. U formi ove trodel-
ne strukturisanosti podruja istraivanja filozofsko pitanje odnosa izme-
u stvarnosti i ideje manifestuje se u iskustvu savremenih ljudi i odreuje
podruje delovanja empirijskih nauka. U ta tri domena iscrpljuje se empirij-
ska raznolikost socijalne stvarnosti. Horkhajmer misli da temeljni filozofski
problem zadrava svoju strukturu nezavisno od naunih istraivanja, ali se
menja njegova forma ili nain na koji se pojavljuje ljudima u odgovarajuem
stadijumu istorijskog razvitka svesti i proizvodnih sredstava. Ova struktura
filozofskog problema nuno korespondira sa stanjem drutvenih odnosa.
Od gornje tri oblasti, u centru socijalnog istraivanja stoje individuum
i njegova egzistencija, a teite naunog prouavanja saradnika Instituta bili
su fenomeni u polju kulture i njihov uticaj na psihiki razvoj pojedinaca.
Ako Horkhajmerovu ideju posmatramo kao poznu humanistiku verziju
marksizma, njen cilj je emancipacija oveka od ekonomskog determinizma
i kulturne heteronomije, njegovo shvatanje kao umno odreene, svesne i
celovite individue, koja je u stanju da doe do sklada u odnosu sa drugim
individuama, drutvenim grupama, sa drutvenom celinom i prirodom.
Taj zadatak proistie iz uvida da je socijalna filozofija u individualistikom
drutvu suoena sa enjom za jednim novim tumaenjem ivota osujee-
nog u njegovoj individualnoj tenji ka srei (Horkheimer 1988a: 26). Zbog
odvojenosti ideje od stvarnosti, njena uloga je kritika tog drutva sa inten-
cijom preobraaja, usmeravanja naunog istraivanja ka oveku i pokuaj
njenog svesnog stavljanja u slubu postizanja njegove sree u ljudskoj zajed-
nici. Takvo povezivanje injenika nauka ne moe da izvri, niti se proti-
vrena struktura postojeih drutvenih odnosa koja odreuje i karakter
empirijskog znanja moe sagledati i kritiki prosuditi empirijskim putem.
Izmeu filozofije koja smera orijentaciji u onome to je opte i poje-
dinane nauke okrenute istraivanju injenica uvek postoji raskorak koji
esto ima karakter suprotstavljanja. Meutim, Horkhajmer koristi ovu oso-
benost odnosa izmeu filozofskog i empirijskog znanja uvodei dijalektiki
nain miljenja koje posreduje izmeu opteg i posebnog i zaotravanjem
oprenih stanovita pokazuje njihovu jednostranost, kao i jednostranost u
suprotstavljanju savremenih socijalno-filozofskih teorija. Ako je pozitivi-
zam ovo suprotstavljanje doveo do ekstrema, ali i prihvatio kao samora-
zumljivo, dijalektika filozofija treba da pokae da ono mora biti kritiki
DOSIJE
preispitano, a preobraeno. Taj proces socijalnu teoriju stavlja u funkciju 293

racionalne organizacije drutvenog ivota.
Filozofski problemi i pitanja u nauci podstiu sagledavanje injenica u
drugaijem svetlu, izumevanje novih metoda, preoblikovanje konkretnih
problema i kontekstualno procenjivanje rezultata. Gornji primer pokazuje
kako se odnos izmeu posebnog i opteg, kljuno filozofsko pitanje, odra-
ava u podruju konkretnih empirijskih istraivanja. Filozofija nema funk-
ciju sistematizacije naunih rezultata spolja, kao znanje iste vrste ali veeg
stepena optosti, ve tako to bivajui usmerena na ono to je univerzalno,
kritikom postojeeg stanja daje pokretake impulse pojedinanim istrai-
vanjima, da bi i sama dopustila da napredovanje konkretnih studija utie
na nju i da je menja. (Horkheimer 1988a: 29)
Povratni efekat je da taj proces ni socijalnu filozofiju i njene kategorije
ne ostavlja nepromenjenim, jer rad na konkretnom predmetu i napredo-
vanje strunog znanja pogaa i njihovu formu. Iskustveni impuls od koga
se polazi u filozofskom postavljanju pitanja uvek je odreen empirijskim
pretpostavkama koje utvruje stanje naunog znanja i metoda u datom
istorijskom trenutku; meutim, kritiko sagledavanje te perspektive, njeno
osvetljavanje iz ugla socijalne determinisanosti, dovodi do preformulisanja
empirijskih hipoteza i pravca istraivanja; tada se menja i nain na koji
se obrazuju filozofske kategorije, kao i nain na koji se filozofska pitanja
nameu ljudima i manifestuju u konkretnoj situaciji. Socijalna filozofija
nikad ne prilazi istraivanju sa gotovim pojmovima, ve se i oni neminov-
no razvijaju u skladu sa dinamikom predmeta saznanja i preovlaujuom
istorijskom tendencijom.
Horkhajmer je verovao da filozofsko promiljanje osposobljava istra-
ivaa da stekne uvid u neracionalan, protivrean karakter postojeih
drutvenih odnosa, i da takav uvid moe da pokrene jedan drugaiji oblik
prakse. Filozofija sama po sebi nema tu funkciju drutvene promene nju
jedino mogu da uine konkretne slobodne individue, a zadatak filozofije
bio bi prosveivanje koje e uiniti da te individue postanu svesne izvora
osujeenja svoje slobode i mogue aktivne uloge u preoblikovanju drutve-
nog ivota.
3. Adornova ideja interpretativne filozofije

Nekoliko meseci posle Horkhajmera, Teodor V. Adorno je kao privatni
docent odrao svoje pristupno predavanje na Univerzitetu u Frankfurtu na
Majni, koje je u rukopisu datirano 7. maja 1931. pod naslovom Aktuelnost
filozofije. Za razliku od Horkhajmera, koji je bio okrenut socijalnoj teoriji
i voenju Instituta za socijalno istraivanje, Adorno je poznih dvadesetih
godina sebe video prevashodno u ulozi filozofa i umetnika. Njegov prvi
294 prilog u asopisu za socijalno istraivanje iz 1932. bio je ogled O drutve-

nom poloaju muzike, koji je povezivao muzika pitanja sa socijalno-teo-
rijskim temama. Iz razliitih perspektiva proisticale su i izvesne razlike u
nainu miljenja i sagledavanju aktuelnog stanja filozofije.
U svom ekspozeu Adorno je programski izloio ne samo vienje savre-
menog stanja, ve i vlastiti koncept filozofije, koji e se kristalisati tek u
Negativnoj dijalektici iz 1966. godine. Iako je deklarativno bio materijalisti-
ki i dijalektiki, program filozofije iz pristupnog predavanja nije se mogao
smatrati obinom verzijom dijalektikog materijalizma. (Buck-Morss 1979:
24) Prema beleci prireivaa njegovih Ranih filozofskih spisa, autor je ovo
predavanje nameravao da objavi sa posvetom Valteru Benjaminu, ali to
nikad nije uinio. Ipak, njegov pojam filozofije i njen metod u znaajnoj
meri su eklektiki i formulisani pod uticajem ideja Benjamina i Zigfrida
Krakauera. (Wiggershaus 2001: 112)
Adornovo predavanje tematski je organizovano na sledei nain: naj-
pre se iznosi osnovni problem sa kojim se suoava savremena filozofija;
zatim se daje sumaran kritiki pregled nekolicine aktuelnih filozofskih sta-
novita i pravaca i razmatra njihov karakter u svetlu tog problema; nakon
toga, razmatra se problematika savremenog odnosa izmeu filozofskog i
naunog znanja, da bi naposletku u osnovnim crtama bio izloen pojam
interpretativne filozofije koji korespondira sa reafirmacijom materijalisti-
ke filozofije i dijalektike.
U filozofskom smislu ovaj ekspoze koncentrisan je oko nekoliko glav-
nih motiva: (1) kritike savremene filozofije; (2) odnosa izmeu filozofije i
empirijske nauke; (3) pojma interpretativne filozofije; (4) produktivno-kri-
tike funkcije fantazije.
3.1 Kritka filozofije identinosti. Ono to Horkhajmer u navedenom

fragmentu naziva najvanijim filozofskim pitanjem koje je sadrano i u
aktuelnim naunim istraivanjima pitanjem odnosa izmeu stvarnosti
i ideje, posebnog i opteg Adorno posmatra na drugaiji nain: njego-
vo stanovite je da izmeu uma i stvarnosti postoji nepomirljivi rascep i
da filozofija vie ne moe opravdano pretendovati da e pomou miljenja
moi da zahvati celinu stvarnosti (Adorno 2003: 325), to je bila izvorna
tenja filozofskog miljenja jo od starih Grka do novijih idealista i njiho-
vih nastavljaa. Drugim reima, svet u filozofiji vie ne moe biti saznat
kao smislena celina, zbog ega je prvi problem sa kojim savremena filo-
zofija mora da se suoi problem likvidacije filozofije, ili, jo preciznije,
ukidanja idealistike filozofije.
U tom procesu uee su tokom XIX veka uzele prevashodno nauke
kao oblici empirijskog znanja u ekspanziji, ali je za Adorna vanija impli-
kacija da i filozofi moraju da uzmu u obzir ovu potrebu i da je integriu u
DOSIJE
svoj nain miljenja ukoliko imaju interes da dou do istine, a ne da oprav- 295
davaju dato istorijsko stanje. Takav pristup pretpostavljao je kritiku idealiz-
ma. Savremena filozofija se nala pred aporetinim zadatkom: da mora da
ouva svoj zahtev za istinom ukorenjen u tradiciji, a sa druge strane mora
da se odrekne mogunosti saznanja celine koju ipak posmatra kao jedino
to je istinito. Ovaj momenat je konstituens savremene situacije filozof-
skog miljenja. (Adorno 1982: 2627) Iz toga proizilazi njegova dijalektika
organizacija. Takvo stanje stvari u filozofiji je ponovo simptom duhovne
krize, propadanja buroaske kulture XIX veka, iji je najvii domet bio spe-
kulativni idealizam sa njegovim unutranjim napetostima koje se osloba-
aju i izlaze na videlo.
Teza o neidentinosti izmeu uma i stvarnosti ima dalekosean meto-
doloki znaaj i kritiki potencijal. Sa njom Adorno kritikuje ne samo savre-
mene filozofske pravce i kole (marburke neokantovce, Badensku kolu,
transcendentalnu i materijalnu fenomenologiju, filozofiju ivota, ontolo-
giju, egzistencijalizam i pozitivizam), nego i filozofiju koja je bila duhovno
ishodite tih uenja idealizam i njegov najvii domet: Hegelovu filozofiju
sa tezom o umnosti stvarnog. Osnovni princip modernog idealizma bila
je identinost uma i stvarnosti, ili stav da autonomni um mora biti u stanju
da iz sebe razvije pojam stvarnosti i celokupnu stvarnost. (Adorno 2003:
326) Zbog toga se i filozofski idealizam i pravci u XX veku koji pretpo-
stavljaju ovaj princip (Adorno ih posmatra kao pozni idealizam) mogu
tretirati kao nadgradnja principa identinosti. Kao ideoloki izraz posto-
jeeg stanja i uinak drutvene prakse koji prikriva svoj istorijski karakter
i uzroke, takva stanovita mogu da konzerviu postojeu krizu i sveoptu
fragmentaciju znanja, ali ne i da je prevaziu.
Meutim, ova strategija kritike idealizma nije imala za cilj njegovu
zamenu drugim stanovitem; Adornov metod je imanentna kritika, kritika
koja deluje iznutra, do krajnosti zaotravajui protivrene aspekte idea-
listikog stanovita, ime se kategorije ove filozofije dovode do samouki-
danja. Takva kritika nije voena skeptikim ili nihilistikim tenjama, ve
uverenjem da se iz protivrenosti idealizma moe razviti oblik dijalekti-
kog i materijalistikog saznanja, metod filozofskog tumaenja. Njen cilj je
eksplikacija socijalnog sadraja filozofskih kategorija, tj. da se u konfigura-
ciji datog stanovita uoi struktura aktuelnih drutvenih odnosa.
Raspadanjem idealistike filozofije i njenog sistematskog ustrojstva
oslobaa se pojmovni materijal koji treba dijalektiki artikulisati u skladu
sa drugaijom logikom da bi se osvetlila istina graanskog drutva. Adorno
je verovao da se zamrznuta slika stvarnosti moe razobliiti ne uvianjem
njene iracionalnosti kao kod Horkhajmera, nego tako to e se o njoj i
misliti na drugaiji nain (Mller-Doohm 2009: 139), tako to e biti sagle-
dana u drugaijem svetlu.
296 Pod istinom Adorno ne misli na deskriptivni pojam istine (poduda-

ranje sa stvarima kakve jesu), ve na normativni pojam istine (korespon-
denciju sa stvarima kakve bi trebalo da budu). Na horizontu ove kritike
uvek se pojavljuje jedno treba, to otkriva i nedostatke aktuelnog stanja
stvari i upuuje na neophodnost njihove promene. U ovom sluaju, istina
je sadrana u tragovima jezika opredmeene stvarnosti, ijom se prefigura-
cijom omoguava njeno pojavljivanje. Takvu logiku Adorno naziva logi-
kom raspadanja. Ona je ugraena u forme graanske kulture i novi metod
tumaenja u skladu sa kojim je filozofija trebalo da postupa.
3.2 Odnos izmeu filozofije i nauke. Sledei problem koji Adorno

dotie jeste odnos izmeu filozofije i pojedinanih naunih disciplina (pre
svega sociologije). Po njegovom sudu, izmeu te dve oblasti razlika je u
sledeem:
Filozofija se od nauke ne razlikuje, kako to danas jo prihvata banalno miljenje,
niti viim stepenom optosti, niti apstraktnou kategorija, niti je od nauka odvaja
stanje njenog materijala. Centralna razlika je pre u tome to nauka svoje poslednje
i najdublje uvide prima kao nerazreive i ostavlja ih kao takve da miruju, dok
filozofija ve svoj prvi nalaz shvata kao znak koji je obavezuje na odgoneta-
nje. Jednostavno reeno, ideja nauke je istraivanje, a ideja filozofije tumaenje.
(Adorno 2003: 334)
Cilj nauke sutinski je razliit od cilja koji postavlja filozofija: nauka u liku
pojedinanih disciplina ima zadatak da istrauje empirijsku stvarnost testi-
rajui hipoteze u nastojanju da pomou pojmova i optih pravila opie i
povee rasute injenice, dok je cilj filozofije u neku ruku obrnut: da ovu
stvarnost tumai udubljujui se u te njene najsitnije segmente i da konstru-
ie odgovarajui klju pred kojim se stvarnost otvara (Adorno 2003: 341).
Filozofija treba da omogui da se na injeniku stvarnost gleda iz druga-
ijeg ugla, i tek takva promena perspektive moe da otvori ono to nau-
ni pristup principijelno ne moe da postigne. To su dva obrnuta pristupa,
jer nauka unapred ide sa uverenjem da stvarnost moe biti konceptualno
saznata kao celovitost pojava, dok filozofija ideju celovitosti unapred mora
da napusti.
Adorno se slae sa Horkhajmerom oko dijagnoze ekstremne podele
rada, specijalizacije naunog znanja i izolovanja deliminih intelektualnih
procesa u odnosu na drutvenu praksu; oni se slau i da se takvo stanje ne
moe prevladati u krugu dogmatskog marksizma, niti akademske filozofije
i sociologije, i da je potrebna artikulacija novog naina miljenja koncen-
trisanog oko materijalistikog pristupa i sa njim povezane dijalektike.
Meutim, problemu prirode filozofskog pristupa oni prilaze razliito.
Horkhajmer je reenje video u dijalektikoj povezanosti izmeu filozofske
teorije i empirijskog istraivanja, dok je Adorno taj dijalektiki proces pre-
DOSIJE
poznao unutar same filozofije. (Buck-Morss 1979: 66) Adornovo miljenje 297
o raspadanju formi graanske kulture u kontekstu koga se javlja umno-
avanje strunih znanja i disciplina, kao i o naelnoj nemogunosti da se
zahvati totalnost stvarnog, moe se shvatiti kao kritika ideje interdiscipli-
narnog istraivakog poduhvata, koja u tom sluaju ne bi bila mogua, jer
po Horkhajmerovoj zamisli pretpostavlja saznanje celine drutvenog ivo-
ta. Stav o gubitku legitimnosti filozofije kao znanja o celini stvarnog i nje-
nog suverenog poloaja u arhitektonici ljudskog znanja potkopava zamisao
o mogunosti socijalne filozofije kao opteg znanja koje usmerava konkret-
na empirijska istraivanja i dijalektiki povezuje ona tri glavna podruja
drutvenog ivota.
Adorno kritikuje nauni pristup i nain saznanja stvarnosti samim tim
to filozofiji pripisuje drugaiju ideju ideju tumaenja, interpretacije
ime se hoe rei da je ne samo metod, ve i unutranja logika filozof-
skog naina saznanja sutinski razliita od one koja je prisutna u naunom
saznanju. Ta logika je, kao to emo videti, mnogo blia estetskom iskustvu
u umetnosti nego nauci i naunom rasuivanju. U tom pogledu, konzisten-
tno povezivanje filozofije i nauke je, u najmanju ruku, vrlo problematino.
3.3 Pojam interpretativne filozofije. Osnovni zadatak filozofije

za Adorna je tumaenje stvarnosti. ini se da se sa ovakvim shvatanjem
filozofija vraa u period pre Marksa, kada su filozofi svet samo razliito
interpretirali. Meutim, Adorno nastoji da pokae da zahtev za prome-
nom sveta opravdanje nema samo u politikoj praksi, kao to veruje Marks,
odbacujui spekulaciju, nego i u filozofskoj teoriji. tavie, Adorno oprav-
dava teorijsko polazite kritike drutva Frankfurtske kole stavom da moe
da filozofira samo onaj ko porie Marksovu tezu o prevladanosti promi-
ljanja (Adorno 1982: 33).
Ideju filozofskog tumaenja Adorno preuzima od Valtera Benjamina,
iz njegove habilitacije o baroknom pogrebnom spektaklu iz 1928. Po ugle-
du na Benjamina, on konstruie pojam filozofskog tumaenja pretpostav-
ljajui naroito shvatanje istine i njene artikulacije u jeziku.
U pomenutoj raspravi Benjamin (nauno) saznatu stvarnost vidi kao
posedovanje, jer se predmet znanja odreuje tako to svest mora da ga
ima u sebi makar i transcendentalno (Benjamin 1991: 209), dok je u
filozofskom iskustvu istina predstavljena u krugu ideja. Nauka je okrenuta
fenomenima, ali ideje nisu date u svetu fenomena i njihovom zahvatanju
je potrebno predstavljanje. Ono izlazi u susret bezintencionalnosti isti-
ne (ideji da ona nije ve unapred odreena pretpostavkom identinosti sa
pojmovima) i razliito je od saznanja gde je predmet svesti odreen u poj-
movnoj intenciji:
298 Istina nikada ne stupa u relaciju, a posebno ne u intencionalnu. Predmet saznanja

kao predmet odreen u pojmovnoj intenciji nije istina. Istina je bezintencionalno
bivanje sainjeno od ideja. Njoj primereno ponaanje, prema tome, nije miljenje
u saznavanju, ve ulaenje u nju i nestajanje. Istina je smrt intencije. (Benjamin
1991: 216)
U skici interpretativne filozofije Adorno preuzima ovo promiljanje, suprot-
stavljajui ga stanovitu filozofije svesti, koju podvrgava kritici. To kores-
pondira sa shvatanjem u Negativnoj dijalektici, gde se u interesu kritikog
oblika saznanja zastupa stav o prvenstvu objekta. Ideja neintencionalno-
sti istine promovie konfiguraciju filozofskog iskustva, koju Adorno ovde
naziva materijalistikom. Program svakog pravog materijalistikog sazna-
nja je tumaenje neintencionalnog kroz rasporeivanje analitiki izolova-
nih elemenata i razjanjenje stvarnog pomou takvog tumaenja. (Adorno
2003: 336)
Ontologija je pretpostavljala da stvarnost ima smisao koji subjekt moe
pojmovno da sazna. U tome je sadran princip identinosti, jer tu smisle-
nost subjekt unapred projektuje u stvar koju tek treba da sazna. Meutim,
gornja ideja pretpostavlja neidentinost svesti i objekta saznanja, zbog ega
empirijski svet pred njim iskrsava kao zagonetka, kao kompleks zagonet-
nih pitanja koja subjekt sa zahtevom za istinom mora da tumai, a da pri-
tom nema klju za to tumaenje, kakav je bila pretpostavka identinosti.
Istina je sadrana u fragmentima ove zagonetke ili postojee stvarnosti,
osloboenim organskog poretka ili pretpostavljenog jedinstva:
Pravo filozofsko tumaenje ne pogaa iza pitanja jedan ve postojei i trajni
smisao, nego pitanje osvetljava naglo, u trenutku, i u isti mah ga razgrauje. I kao
to se reenja zagonetke obrazuju tako to singularni i raspreni elementi pitanja
bivaju dovedeni u razliite rasporede sve dok se ne okupe u figuru iz koje nastaje
reenje a pitanje ne iezne, tako filozofija mora svoje elemente, koje prihvata od
nauka, da dovodi u promenljive konstelacije (...) u promenljive probne raspo-
rede, sve dotle dok se oni ne okupe u figuri koja postaje itljiva kao odgovor, a
pitanje ujedno ne nestane. Zadatak filozofije nije da istrauje postojee i skrivene
intencije stvarnosti, ve da tumai neintencionalnu stvarnost tako to uklanja
pitanje pomou konstrukcije figura od slika izolovanih elemenata stvarnosti, ije
je pregnantno shvatanje zadatak nauke. (Adorno 2003: 335)
Singularni, izolovani elementi javljaju se kao ifrovani tekst koji izraava
socijalnu stvarnost, buroasku drutvenu i psiholoku strukturu i kome je
potrebna interpretacija. Proces racionalizacije drutvenog ivota doveo je
do toga da je u uslovima otuenja, postvarenja i gubitka smisla ovaj tekst
postao nepotpun, protivrean i izlomljen (Adorno 2003: 334), zbog ega
svaki pokuaj filozofije da stekne celovito saznanje mora biti neuspean.
Zadatak filozofskog tumaa je da sam izume klju ili reenje koristei ras-
poloive elemente zagonetke.
DOSIJE
Predstavljanje istine filozofija mora da trai u jeziku. Adorno veruje da 299

se u konstelaciji tekstualnih izvoda i drugih fragmenata buroaske kulture
moe iitati i istina buroaskog drutva. Nakon sloma klasine metafi-
zike, takva fragmentacija se dogodila i u jeziku filozofije. Njeni osloboeni
fragmenti postaju podloni kontroli i dovoenju u novi poredak. Pod izo-
lovanim elementima stvarnosti u koje filozofija treba da se udubi misli se
na artefakte buroaske kulture: umetnika dela, naune teorije, filozofska
uenja i kategorije i sl. Svaki od elemenata koje filozofija prihvata od nauka
u sebi nosi sliku celine strukture graanskog drutva koja je u njih
nesvesno upisana delovanjem ljudi. Ta struktura se ne otkriva u naunom
istraivanju privida sveta, nego u njegovom dijalektikom ukidanju.
Usled nedostatka osnovnog sistema prema kome bi a priori bilo mogu-
e orijentisati se u miljenju, Adorno uvodi model saznanja koji je udeen
da predoi istinu u konstelaciji tekstualnih fragmenata kulture, dovoe-
njem istih u promenljive probne rasporede sve dotle dok se oni ne okupe u
figuri koja postaje itljiva kao odgovor, a pitanje ujedno ne nestane. Istina
se ovde pojavljuje tek u iznenadnim bljeskovima, trenutnim osvetljavanji-
ma postojeeg, da bi potom bila ponovo zamraena u tmini opredmeenih
formi pojavne stvarnosti. Istinitost jednog filozofskog tumaenja pokazuje
se u unitenju privida zagonetnog pitanja. (Adorno 2003: 338)
Zbog stalne promene konfiguracija izolovanih slika takvo shvatanje
istine je dinamiko. Odgovori koje filozofska interpretacija daje uvek imaju
provizoran, hipotetiki karakter. Jedno tumaenje moe biti suprotstavljeno
drugom, ali to suprotstavljanje je pozornica dijalektikog kretanja milje-
nja. Zato Adorno i tvrdi da je ovo tumaenje mogue samo ako je dijalek-
tiko. (Adorno 2003: 338) Ipak, on u svom predavanju oito nije preciznije
odredio ulogu dijalektikog naina miljenja u procesu tumaenja. Ta ideja
je ostala nerazjanjena, ali se moe rekonstruisati itanjem predgovora
Benjaminove habilitacione studije i Adornove kasnije Negativne dijalektike,
gde osnovne ideje iz frankfurtskog predavanja bivaju uobliene i filozofski
razraene.
Ono to je jasnije jeste da metod konstrukcije figure stvarnog od izolo-
vanih slika datog stanja treba da predstavi njegove nove mogunosti, koje
pokazuju da su aktuelno istorijsko stanje i predstava sveta samo jedni od
moguih, te da je u tom prividu sadrana i mogunost racionalnog uree-
nja drutvenog ivota koja ipak nije aktuelizovana. Ve je predstavljanje
takve mogunosti ujedno i kritika aktuelnog stanja. Ono menja opredme-
enu sliku empirijskog sveta, pokazuje njegovu istorinost i istie zahtev za
njegovom promenom.
Poto se stvarnost koja nije umna ne moe prevazii u racionalnom
poretku miljenja kao u Hegelovom idealizmu, ova filozofija, kojoj se pri-
pisuje materijalistiki predznak, zahteva praktinu izmenu nehumanih
300 prilika, ali njeno reenje slui samo kao praslika koja stoji na raspolaga-
nju materijalistikoj praksi. (Adorno 2003: 338) Takva praslika u stvari je
utopijska slika pomirenja oveka sa prirodom, usred nepomirene istorijske
stvarnosti koja se otkriva kao prolazna. Iako filozofija ne moe da se preo-
brazi u politiko delanje, Adorno joj namenjuje da prui istinito tumaenje
i kritiku postojeih istorijskih uslova ivota ljudi; stvarnu promenu moe da
donese jedino izmenjena drutvena praksa kojoj je naginjao i Horkhajmer.
3.4 Fantazija kao ars inveniendi. U interpretativnoj filozofiji poseb-

nu panju zaokuplja pojam fantazije, koji je dobio prostor u zavrnom
delu Adornovog predavanja i o kome je potrebno dati neka pojanjenja:
Ako je ispravna ideja filozofskog tumaenja koje sam se latio da vam razvijem,
trebalo bi je izraziti kao zahtev da se na pitanja zateene stvarnosti stalno odgova-
ra putem fantazije koja pregrupie elemente pitanja i pritom ne izlazi izvan opsega
ovih elemenata, ija egzaktnost u nestanku pitanja postaje podlona kontroli.
(Adorno 2003: 342)
Adornov teorijski rad imao je estetiko teite. Na njega je tokom dvadese-
tih godina prolog veka novi nain komponovanja u muzikoj praksi be-
kih avangardista enberga, Berga i Veberna ostavio snaan utisak i bio oli-
enje slobodnog ispoljavanja duha. U tom postupku je vano mesto imala
mo fantazije, na ije se delovanje najee nailazi u umetnosti. Fantazija je
kognitivna sposobnost koja se uvek kree u domenu pojedinanog, pa otuda
korespondira sa idejom o prvenstvu objekta. U estetskom iskustvu ona
omoguava predstavljanje predmeta koje pobuuje estetske doivljaje, dok
na planu umetnike produkcije omoguava da umetnik d specifinu formu
materijalu u kome radi. U oba sluaja, predmet sa kojim fantazija postupa u
njegovoj formi ostaje konkretan i ne nestaje u optim pojmovima.
Iako ne stvara nove forme ex nihilo, fantazija omoguava reprodukci-
ju postojeih, ali ujedno i izumevanje novih koristei postojei materijal.
Adorno ovu fantaziju preciznije naziva egzaktnom fantazijom (Adorno
2003a: 342) i vidi je kao orue jedne ars inveniendi1, to je, s obzirom
na pomenutu dvojnu funkciju fantazije, bio dosta dobar izbor termina. On
ovde u kontekstu filozofskog tumaenja ulogu egzaktne fantazije razume u
dva povezana konteksta: estetskom i lingvistikom.
U prvom sluaju, pojam fantazije podsea na Kantov pojam produk-
tivne uobrazilje sa kojom genije u umetnosti stvara estetske ideje. Ni kod
Adorna njen posao nije da reprodukuje original, nego da ga inovativno
1 Termin ars inveniendi je kod Lajbnica u matematikom kontekstu oznaavao
vetinu izumevanja razvijanje saznanja putem otkrivanja novih teorema, metoda i
rezultata. Ta vetina je u okviru ovog metoda bila komplementarna drugim dvema
vetinama koje je Lajbnic nazivao ars characteristica i ars combinatoria.
DOSIJE
preobrazi tako to e strogo da se dri njegovih fragmenata i da njihovim 301

kombinovanjem u figuri (slici, formi) omogui pojavljivanje istine koju oni
sadre u tragovima ili je samo nagovetavaju. Istina drutva kojoj na ovaj
nain fantazija omoguava da se pojavi nema logiki ve estetski karakter:
nije pojmovno saznata, ve predstavljena u istorijskim slikama. Ove slike
predstavljaju instrumente samog ljudskog uma tamo gde izgleda da se objektivno
mogu podesiti kao magnetski centri objektivnog bivstvovanja. To su modeli sa
kojima se um ispitujui i proveravajui pribliava stvarnosti koja mu uskrauje
zakon, ali je zato ema modela uvek moe oponaati, ukoliko je pravilno sai-
njena. (Adorno 2003a: 341)
Time se obrazuje model filozofskog iskustva razliit od onog u filozofiji
subjektivnosti, koja stvarnost saznaje putem pojmova i pretpostavlja da su
fenomeni kompatibilni sa pojmovima. Fantazija umetnikom konstrukci-
jom figure od elemenata zagonetnog pitanja sa kojim se susree razobliava
taj privid zagonetnosti postojee istorijske stvarnosti, jer zagonetnost odgo-
varajuim preureenjem njegovih segmenata biva unitena. Razjedinjeni
elementi, kako to sa mesijanskim prizvukom kau Benjamin i Adorno, tek
u svetlosti istine bivaju spaseni.
U drugom sluaju, funkciju fantazije treba razumeti u kontekstu kritike
jezika. Iako Adorno o tome u predavanju nije izriit, ovaj momenat je pret-
postavljen u ideji filozofskog tumaenja. Svekolika filozofska kritika, kae
Adorno, danas je mogua kao kritika jezika (Adorno 2003b: 369). Jezik
nije samo orue oznaavanja stvari i komunikacije: putem imenovanja u
jeziku se izraava unutranja logika stvari, prevodi se jezik stvari u jezik
ljudi. Jezik je sveobuhvatni medijum duhovnog izraavanja, koji ini mogu-
om ideju tumaenja stvarnog koju zastupa Adorno. Svako tumaenje se
kree u mediju jezika, dok i njegov predmet mora imati jeziki karakter:
izraz kojim se predmet obraa onome ko tumai mora biti jeziki.
Ova ideja se moe uiniti neobinom. Meutim, budui da Adornova
shvatanja mnogo toga duguju Benjaminu, da bi se osvetlila ova poenta opet
se treba obratiti Benjaminu. U jednom ogledu o jeziku on kae da nema
takvih zbivanja ili stvari ni u ivoj ni u neivoj prirodi koji na izvestan
nain ne bi uestvovali u jeziku, jer za sve njih je bitno da saoptavaju svoju
duhovnu sadrinu (Benjamin 1974: 29). To je pretpostavka i Adornovog
razmiljanja. Benjamin smatra da sva ispoljavanja duhovnog bia treba
smatrati jezikom. I elementi stvarnog koje filozofija treba da tumai svi do
jednog su takva ispoljavanja, oni nisu nema priroda, ve produkti ljudskog
delanja, kojim delanjem stvarni ovek reprodukuje svoj materijalni ivot,
ali saoptava i svoje duhovno bie. Istorijska stvarnost je u njenoj celoku-
pnosti proizvod ljudskog delanja i samim tim ljudskog duha, pa ona u svo-
jim razliitim manifestacijama moe biti shvaena kao kompleks raznoli-
kih jezikih izraza.
302 Prema tome, opredmeeni fragmenti buroaske kulture duhovno bie

izraavaju u sebi svojstvenom jeziku, u vidu zagonetnog pisma. Interpretator
na raspolaganju ima ove fragmente koje upotrebom fantazije dovodi u pro-
menljive konfiguracije radi interpretacije njihovog jezika i prevoenja u
jezik filozofije. Za Adorna put tumaenja nije sasvim prohodan, jer je i jezik
zahvaen procesima postvarenja i racionalizacije, zbog ega postaje forma-
lan, zagonetan i nerazumljiv za interpretatora. Kritika jezika ne ukida ovu
nerazumljivost, ve je prihvata i pokuava da ga deifruje upotrebom logike
fantazije, kreirajui istorijske slike postojeeg kroz koje se ono obraa inter-
pretatoru. Ona rastvara privid samorazumljivog i privid nerazumljivog
(Adorno 1982: 31), a zadatak filozofa je da doe do kritikog uvida u stanje
drutva koje uslovljava ovu zagonetnu konfiguraciju jezika.
I u kritici jezika fantazija je eksponent estetskog iskustva i umetnikog
kreativnog delovanja, nalik poeziji. Kritika jezika se dri stajalita samih
rei, njen kriterijum je estetski dignitet rei, a ne komunikacija koja se
obino smatra glavnom svrhom jezika. U tom smislu se znaenje filozof-
ske kritike jezika moe formulisati kao poetna konvergencija umetnosti i
saznanja (Adorno 2003b: 370). Ova formulacija sugerie da se istiniti stav
moe izraziti samo u formi jezika i da momenat umetnike ekspresije pre-
nosi neko saznanje, pa prema tome ima smisla govoriti ne samo o istini
filozofije, nego i o istini umetnosti. Akcenat Adornove celokupne filozo-
fije bio je na ova dva jezika izraza: jeziku umetnosti i jeziku filozofije.
I umetnost je jezik ljudi, koji je, dodue, razliit od jezika kojim se
slui filozofija, a s obzirom da je istina koju izraavaju u svome jeziku istina
istorijskog drutva, i jednu i drugu bi trebalo shvatiti kao naine interpre-
tacije stvarnosti, jezikog predstavljanja njene istine, koje je uvek jedno-
kratno i pojedinano. Njihov zadatak nije reprodukovanje empirijske slike
drutvenog ivota i njeno artikulisanje u jeziku, ve transformacija. Zadatak
egzaktne fantazije je prevoenje logike stvari u imenujui jezik filozo-
fije, ali tako da u tom novom dijalektikom izrazu istina ostane ouvana.
Istina je ovde znaila da se stvari nazovu njihovim pravim imenom.
Odnos umetnosti i filozofije e biti problem od magistralnog znaaja
za Adornovo intelektualno delovanje. Iz njegovog vienja ove srodnosti,
ak konvergencije, ali i kritikog stava prema naunom saznanju, moe se
naslutiti i da je njegovo stanovite u saglasnosti sa jednom Benjaminovom
tezom koja kae da filozofu pripada uzviena pozicija izmeu naunika i
umetnika. Takvo stanovite Adorno je prvi put nagovestio u pristupnom
predavanju, iako je ono na izvestan nain podrazumevano u njegovom
celokupnom filozofskom opusu.
***
U prethodnim razmatranjima dat je tematski i filozofski kontekst dva pri-
stupna predavanja koja se donose u prevodu na na jezik i koja su 1931. na
DOSIJE
Univerzitetu u Frankfurtu na Majni, u razmaku od nekoliko meseci i pred 303

gotovo istom publikom, odrali Maks Horkhajmer i Teodor V. Adorno.
Ovi ekspozei formalno su oznaili poetak njihove univerzitetske kari-
jere, ali i tenju povezanost sa novom verzijom teorije drutva u vezi sa
kojom e se njihova imena u literaturi kasnije najee pojavljivati. Dva
predavanja bila su prevashodno izraz ponovnog promiljanja mesta i uloge
filozofije u savremenoj evropskoj kulturi koja je u prvim decenijama XX
veka dospela u stanje sveobuhvatne krize. Osim sline naelne orijentacije,
Horkhajmer i Adorno su pokazali i razilaenje u stavovima, uprkos bli-
skom prijateljstvu i tesnoj intelektualnoj saradnji, koja je, dodue, usledi-
la tek u narednim decenijama. Horkhajmerov ekspoze bio je orijentisan
na teoriju drutva, filozofsko promiljanje i nauno istraivanje socijalnih
fenomena; Adornov je bio vie okrenut jednoj ezoterinoj varijanti teorije
jezika, istine i interpretacije, sa teoloko-materijalistikim i estetskim moti-
vima. Iz Adornovog izlaganja moe se razluiti polemika sa dve kljune
teze Horkhajmerovog programa socijalnog istraivanja: najpre sa idejom
da je mogue konstruisati jedinstveni model saznanja celokupne drutve-
no-istorijske stvarnosti, a onda i onom koja u cilju takvog saznanja predla-
e interdisciplinarnost i dijalektiko povezivanje filozofskog promiljanja i
pojedinanih empirijskih istraivanja.
Smelo i kritiki intonirano pristupno predavanje Adorna kao novo-
pridolog predavaa na Univerzitetu ubrzo je izazvalo brojne kritike iz
akademskih krugova, ali i od njegovih slualaca. Za Horkhajmera ono, po
svemu sudei, nije bilo dovoljno uverljivo, ali ni sasvim jasno. Slikovito sve-
doanstvo njegove zbunjenosti je i sledea anegdota: odsluavi Adornovo
predavanje, Horkhajmer je u razgovoru sa jednim od svojih saradnika, alu-
dirajui na ono to je od Adorna uo, sagovornika u jednom trenutku upi-
tao: ta je smisao svega toga?
Literatura
Adorno, Theodor W. 1982. emu jo filozofija?, u: emu jo filozofija, Zagreb: CKD, str.
2336.
___. 2003a. Die Aktualitt der Philosophie, u: Philosophische Frhschriften, Frankfurt/M:
Suhrkamp, str. 325344.
___. 2003b. Thesen ber die Sprache des Philosophen, u: Philosophische Frhschriften,
Frankfurt/M: Suhrkamp, str. 366371.
Benjamin, Walter. 1974. O jeziku uopte i jeziku ljudi, u: Eseji, Beograd: Nolit, str. 2945.
___ 1991. Ursprung des deutschen Trauerspiels, u: Gesammelte Schriften, Bd. I/1: Abhand-
lungen, Frankfurt/M: Suhrkamp, str. 203430 .
Buck-Morss, Susan. 1979. The Origin of Negative Dialectics: Theodor W. Adorno, Walter Benja-
min, and the Frankfurt Institute, New York: The Free Press.
Dej, Martin. 1982. Dijalektika imaginacija. Povest Frankfurtske kole i Instituta za socijalna
istraivanja 19231950, Sarajevo/Zagreb: Svjetlost/Globus.
Horkhajmer, Maks. 1976a. Tradicionalna i kritika teorija, u: Tradicionalna i kritika teorija,
Beograd: BIGZ, str. 3982.
304 Horkhajmer, Maks. 1976b. Dodatak, u: Tradicionalna i kritika teorija, Beograd: BIGZ, str.
8390.
___ 1988a. Die gegenwrtige Lage der Sozialphilosophie und die Aufgaben eines Instituts
fr Sozialforschung, Gesammelte Schriften, Bd. 3: Philosophische Frhschriften 1922
1932, Frankfurt/M: Fischer, str. 2035.
___ 1988b. Bemerkungen ber Wissenschaft und Krise, Gesammelte Schriften, Bd. 3:
Philosophische Frhschriften 19221932, Frankfurt/M: Fischer, str. 4047.
___ 1988c. Vorwort [zu Heft 1/2 des I. Jahrgangs der Zeitschrift fr Sozialforschung], Gesa-
mmelte Schriften, Bd. 3: Philosophische Frhschriften 19221932, Frankfurt/M: Fischer,
str. 3639.
Mller-Doohm, Stefan. 2009. Adorno. A Biography, Cambridge: Polity Press.
Schmidt, Alfred. 1974. asopis Zeitschrift fr Sozialforschung. Istorija i savremeni znaaj, u:
Frankfurtska kola, prir. A. Schmidt, G. E. Rusconi, Beograd: Komunist.
Wiggershaus, Rolf. 2001. Die Frankfurter Schule. Geschichte; Theoretische Entwicklung; Poli-
tische Bedeutung, Mnchen: DTV.
MARKO NOVAKOVI
THE ACTUALITY OF SOCIAL PHILOSOPHY

On the Foundation of Social Theory of the Frankfurt School in Two Lectures of
Max Horkheimer and Theodor W. Adorno
Summary
The paper explores some foundational ideas of a new version of social theory in the
tradition of Western Marxism. More precisely, the main topic are two inaugural lectures
adressed at the University of Frankfurt am Main in 1931: Max Horkheimers The Present
State of Social Philosophy and the Tasks of an Institute for Social Research and three
months later Th. W. Adornos The Actuality of Philosophy. Horkheimer proposed a
programme of social research which contained the idea of a new relation between phi-
losophy and individual disciplines as a dialectical interpenetration of philosophical
reflection and factual research. Such philosophy-led social research was a concrete
research into particular objects and served as a corrective of growing ideological specu-
lation in social sciences. The goal of this new unified social theory was to enlighten the
irrationality of society and to show that alternative social praxis is possible. On the other
hand Adorno stressed theory of truth and a possibility of knowledge: he claimed that
reality couldnt be known as a meaningful totality and that logic of philosophical reflec-
tion was different from the one of empirical research like sociology. Therefore, he dis-
puted Horkheimers concept of unified social theory and interdisciplinarity. Instead,
Adorno advocated a different mode of philosophical knowledge configurative inter-
pretation of reality: the task of philosophy was to construct keys to unlock the riddle of
historical reality. Philosophy had to invent different models or approaches to thinking
about it. This was the task of creative aesthetic ability called exact phantasy.
Keywords: Horkheimer, Adorno, materialism, dialectics, social theory, philosophy,
science, interpretation, phantasy
Trei program DOSIJE
Prevod 305
141.7:141.827
316.257
MAKS HORKHAJMER
SADANJE STANJE SOCIJALNE FILOZOFIJE I ZADACI

INSTITUTA ZA SOCIJALNO ISTRAIVANJE
(1931)
Iako je socijalna filozofija u sreditu ireg filozofskog interesa, ona ipak

ne stoji nita bolje od veine filozofskih i uopte temeljnih intelektualnih
nastojanja sadanjosti.* Za nju se ne moe pronai nikakvo sutinsko poj-
movno odreenje koje bi moglo da postavi zahtev da bude obavezujue. S
obzirom na dananji poloaj nauke, u kojoj su tradicionalne granice izme-
u pojedinih podruja dovedene u pitanje i jo ne znamo kako e se pome-
rati u dogledno vreme, ini se da nije aktuelan pokuaj da se daju konane
definicije razliitih podruja istraivanja. Uprkos tome, opte predstave
koje ljudi imaju o socijalnoj filozofiji mogu se ukratko izloiti. Prema tome,
kao njen krajnji cilj postavlja se filozofsko tumaenje sudbine ljudi, ukoliko
oni nisu puke individue, ve lanovi jedne zajednice. Ona otuda treba da se
bavi pre svega onim fenomenima koji se mogu shvatiti samo u povezanosti
sa drutvenim ivotom: dravom, pravom, ekonomijom, religijom, ukrat-
ko, celokupnom materijalnom i duhovnom kulturom oveanstva uopte.
Tako shvaena socijalna filozofija u istoriji klasinog nemakog idea-
lizma razvila se u odluujui filozofski projekat. Njena najvia dostignua
ujedno su najdelotvorniji delovi Hegelovog sistema. Time se ne eli rei da
filozofija pre Hegela nije pokuavala da razume predmete socijalne filozo-
fije: Kantova glavna dela sadre filozofske teorije nauke, prava, umetno-
sti i religije. Ipak, ova socijalna filozofija bila je utemeljena u pojedinanoj
linosti: ova podruja bivstvovanja bila su projekcije autonomne linosti.
Kant je zatvoreno jedinstvo racionalnog subjekta uinio jedinim izvorom
* Naslov originala: Max Horkheimer, Die gegenwrtige Lage der Sozialphilo-

sophie und die Aufgaben eines Instituts fr Sozialforschung, Gesammelte Schriften,
Band 3: Schriften 19311936, Herausgegeben von Alfred Schmidt, Fischer Verlag,
Frankfurt/M, 1988, str. 2035.
306 konstitutivnih principa svakog podruja kulture. Sutinu i podelu kulture

trebalo je shvatiti jedino iz dinamike linosti, iz izvornih naina delovanja
spontanog Ja. ak i ako se u smislu Kantove filozofije autonomni subjekt
ne bi smeo izjednaiti sa pojedinanim empirijskim ovekom, sveukupni
kreativni kulturni faktori ipak se mogu istraiti u duhu svakog umnog bia.
Ne postoje sveobuhvatne strukture bia koje pripadaju jednoj natpersonal-
noj celini i mogu se otkriti samo u drutvenoj totalnosti kojoj se moramo
potiniti. Njihovo potvrivanje bilo bi dogmatino, dok bi delanje koje je
prema njima orijentisano bilo heteronomno. U Metafizikim naelima
nauke o pravu se o moralnoj linosti kae da osoba nije potinjena niti
jednom drugom zakonu osim onog koji (ili sama ili makar ujedno sa dru-
gima) ona sebi propie.1
Idealizam koji se nadovezao na Kanta razvio je proimanje autono-
mnog uma i pojedinanog empirijskog bia. Napetost izmeu konanog
oveka i Ja kao beskonanog zahteva otkriva se ve u Fihteovoj prvoj filo-
zofiji refleksije usmerene na samo Ja. Veno treba, ili uputstvo da ispuni-
mo nae ljudsko odreenje, izvire iz dubina subjektivnosti. Medijum filo-
zofije jo uvek je samosvest. Meutim, Hegel je ovu samosvest oslobodio
od okova introspekcije, i pitanje o naem vlastitom biu, o autonomnom
subjektu koji stvara kulturu, uputio u rad istorije u kojoj on sebi daje objek-
tivni lik.
Za Hegela se struktura objektivnog duha, koja u istoriji opredmeuje
kulturni sadraj apsolutnog duha, tj. umetnost, religiju i filozofiju, ne izvo-
di vie iz kritike analize linosti, nego iz univerzalne dijalektike logike.
Njeno kretanje i njena dela ne potiu iz slobodne odluke subjekta, nego
iz duha vladajuih naroda koji su se smenjivali u istorijskim borbama.
Odreenje onog posebnog ispunjava se u sudbini opteg. Sutina, sup-
stancijalni sadraj individuuma, postaje oigledna ne u njegovom linom
delanju, nego u ivotu celine kojoj pripada. Tako je idealizam kod Hegela
u svojim sutinskim aspektima postao socijalna filozofija: filozofsko razu-
mevanje kolektivne celine u kojoj ivimo i koja daje grau za tvorevine
apsolutne kulture sada je istovremeno saznanje smisla naeg vlastitog biv-
stvovanja s obzirom na njegovu istinsku vrednost i sadraj.
Dozvolite mi da se jo za momenat zadrim kod ovih hegelovskih raz-
matranja. Sadanje stanje socijalne filozofije naelno se moe uiniti razu-
mljivim putem njihovog razreenja i nemogunosti da se ona rekonstruiu
u miljenju, a da se pritom ne napusti dananje stajalite saznanja. Hegel je
ostvarenje umne svrhe prepustio objektivnom i u krajnjoj liniji svetskom
duhu. Razvoj ovog duha pokazuje se u razraunavanju konkretnih ideja,
duha naroda, iz kojih u nunom sledu kao znaci i ukrasi njegove veli-
1Imanuel Kant, Metafizika morala, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 25
DOSIJE
anstvenosti iskrsavaju svetskoistorijska carstva.2 Ovaj razvoj ispunjava se 307

nezavisno od toga da li su ga individue u svom istorijskom delanju svesne
i da li ga ele. On ima svoj vlastiti zakon. Meutim, poput francuskog pro-
svetiteljstva i engleskog liberalizma, Hegel posmatra pojedinane interese,
nagone i strasti ljudi kao stvarne pokretake snage. ak su i veliki ljudi
u svojim postupcima odreeni linim ciljevima. Ovi pojedinci pre svega
zadovoljavaju sebe; oni uopte ne deluju da bi zadovoljili druge.3 Dodue,
oni su u njihovom svetu najrazboritiji i najbolje znaju zbog ega neto
mora da se uradi. A to to oni ine je ono to je ispravno.4 Meutim, u
istoriji nita nije bilo ostvareno bez interesa onih koji svojim delanjem u
njoj uestvuju.5 Dakako, onaj umni zakon razvoja lukavo koristi inte-
rese velikih ljudi, kao i interese mase, da bi se izvrio. Kao to Hegel pret-
hodnu istoriju razjanjava samo posredno iz ovog zakona, a neposredno
ipak iz borbi interesa, tako je i sa ivotnim procesom savremenog drutva.
Upuujui na liberalne ekonomiste Smita, Seja i Rikarda, on izvodi da se
celina odrava u vrevi proizvoljnosti6, koja nastaje iz tenje pojedinaca
da zadovolje svoje potrebe. U graanskom drutvu kae se u Filozofiji
prava svako je sebi svrha, a sve drugo za njega je nita. Ali bez odnosa
prema drugima on ne moe da postigne pun obim svojih svrha: ovi drugi
su stoga sredstvo za svrhu onog posebnog. Meutim, posebna svrha putem
odnosa prema drugom daje sebi formu optosti i zadovoljava se tako to
ujedno zadovoljava dobro drugoga.7 Prema Hegelu, drava moe da posto-
ji samo tako i nikako drugaije: ona je neposredno uslovljena borbom inte-
resa u drutvu.
Ako istorija i drava u njihovom spoljanjem postojanju nastaju iz
vreve proizvoljnosti, ako empirijski istraivai istorije moraju da se bave
lancem patnji i smrti, gluposti i podlosti, ako konana egzistencija propada
u neopisivim mukama a istorija se, prema Hegelovim reima, moe posma-
trati kao mesarski panj na kojem se rtvuju srea naroda, mudrost drava
i vrlina individua8, filozofija nas izdie iznad ovog stajalita empirijskih
posmatraa. Jer ono to se inae naziva stvarnou kae on u predava-
njima o Filozofiji svetske istorije filozofija posmatra kao neto lano, to
moe da se pojavi, ali po sebi i za sebe nije stvarno. Ovaj uvid sadri neto
2 G. W. F. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, Veselin Maslea/Svjetlost, Sarajevo,
1989, str. 464 (352.)
3 [Hegel, Vorlesungen ber die] Philosophie der Weltgeschichte, [herausgegeben
von Georg] Lasson, Bd. 1 [Leipzig 1920], str. 77

4 Ibid., str. 76
5 Ibid.
6 Osnovne crte filozofije prava, 189 Dodatak
7 Ibid., 182 Dodatak
8 [Vorlesungen ber die] Philosophie der Weltgeschichte, ibid., str. 58

308 to bi se moglo nazvati utehom naspram predstave o apsolutnoj nesrei, o

bezumnosti onoga to se dogodilo. Ipak, uteha je zamena za nesreu koja
nije ni trebalo da se desi i pripada onome to je konano. Filozofija, dakle,
nije uteha. Ona je vie: ona pomiruje, preobraava stvarno, koje je lano,
u ono to je umno, pokazuje ga kao neto to je utemeljeno u samoj ideji i
ime bi um trebalo da bude zadovoljan.9 Preobraaj o kojem govori Hegel
dogaa se, dakle, upravo kroz ono uenje po kojem istinsko bie oveka ne
egzistira u goloj unutranjosti i injenikom usudu konane pojedinano-
sti, ve se probija u ivotu naroda i ostvaruje u dravi. Pred milju da se ovo
supstancijalno bie, ideja, odrava u svetskoj istoriji, ini se da propast indi-
viduuma nema filozofski znaaj, to filozof ak moe da objasni na sledei
nain: Ono partikularno mahom je premalo u odnosu na ono to je opte.
Individue se rtvuju i naputaju. Ideja plaa kaznu postojanja i prolaznosti
ne iz sebe, nego iz strasti individua.10 Samo ukoliko individuum ima udela
u celini ili pre: samo ukoliko celina ivi u individuumu individuum ima
stvarnost, jer ivot celine jeste ivot duha. Celina u istaknutom smislu je
drava. Ona nije tu zbog volje graana; moe se rei da je ona svrha, a oni
su njeno orue.11
Prema Hegelovom shvatanju, konano ljudsko bie do pojmovne sve-
sti o svojoj slobodi u dravi moe da doe samo putem idealistike speku-
lacije. U ovoj funkciji posredovanja on je video sutinski zadatak njegove, a
time i filozofije uopte. Ona je po njemu identina sa preobraajem stvar-
nosti koja se pojavljuje kao lana. Nakon to je sredinom prolog veka
u Nemakoj nestao ugled njegovog sistema, metafizika objektivnog duha
je u individualistikom drutvu budunosti zamenjena neposredovanom
verom u prestabilisanu harmoniju pojedinanih interesa. inilo se da za
posredovanje izmeu pojedinane empirijske egzistencije i svesti o njenoj
slobodi u drutvenoj celini nije potrebna filozofija, ve samo pravolinij-
ski napredak u pozitivnoj nauci, tehnici i industriji. Ipak, sa napredujuim
pranjenjem ove vere, prezrena metafizika se osvetila. Naputen od strane
filozofskog uverenja da svoju istinsku stvarnost ima u egzistirajuoj boan-
skoj ideji, individuum iskuava svet kao vrevu proizvoljnosti, a samog
sebe prosto kao kaznu postojanja i prolaznosti. Trezven pogled usmeren
na pojedinano i ono to mu je najblie ne omoguava da se iza na povri-
ni sukobljenih pojedinanih volja, oskudice koja se uvek vraa, ponienja
svakodnevice i uasa istorije otkrije lukavost kojom se slui um. Tako je
Hegelov najvei protivnik, openhauer, doiveo da vidi zoru njegove pesi-
mistine i utene filozofije, neprijateljski nastrojene prema istoriji.
9 Ibid., str. 55
10 Ibid., str. 83
11 Ibid., str. 91
DOSIJE
Sa objektivnim idealizmom nestalo je uverenje da svako, time to 309

pripada nekom od samoregulativnih istorijskih jedinstava ija dijalektika
obrazuje svetsku istoriju, ima udela u venom ivotu duha predstava koja
je trebalo da izbavi pojedinano iz neslavnog lanca postajanja i prolaenja.
Patnja i smrt individua pretile su da se pojave u svojoj ogoljenoj besmisle-
nosti, kao poslednje injenice u jednom vremenu koje samo u injenice i
veruje. Sa produbljivanjem protivrenosti izmeu principa individualisti-
kog oblika ivljenja, dakle izmeu neprekidnog napretka sree individua
unutar datih drutvenih okvira, sa jedne, i izgleda njihovog stvarnog polo-
aja, sa druge strane, filozofija, posebno socijalna filozofija, pozvana je jo
hitnije da izvri onu uzvienu ulogu koju joj je pripisao Hegel. Socijalna
filozofija se ovom pozivu odazvala.
Od oprezne teorije marburkog neokantovstva da ovek nije puka
individua, ve stoji u redu ... u raznim skupinama i tek u jednoj celini
dovrava krug sopstvenog postojanja12, do savremenih filozofskih ue-
nja, po kojima se kao kod Hegela smisao ljudskog postojanja ispunjava
jedino u natpersonalnim istorijskim jedinstvima, bilo da je to klasa, drava
ili nacija, od Hermana Koena do Otmara pana filozofija je u poslednjim
decenijama proizvela najrazliitije nijanse socijalno-filozofskih sistema. I
noviji filozofski pokuaji utemeljenja filozofije morala i prava u suprotnosti
prema pozitivizmu meusobno su gotovo identini, ali iskljuivo u nasto-
janju da iznad korpusa utvrenih injenikih zbivanja dokau postojanje
jedne vie, samoregulativne realnosti bivstvovanja, u najmanju ruku car-
stva vrednosti ili trebanja, u kojoj prolazna ljudska bia uzimaju uee, ali
koja sama nije svodiva na prirodne dogaaje. Ona je, tako, vodila jednoj
novoj filozofiji objektivnog duha. Ako ak i Kelsenovo individualistiko i
relativistiko uenje o pravu ima u sebi njegove tragove, onda to u jo veoj
meri pogaa formalistiku filozofiju vrednosti jugozapadne nemake kole
i fenomenoloku teoriju Adolfa Rajnaha, po kojoj je sutina pravnih tvo-
revina, na primer vlasnitva, obeanja, pravnog zahteva i tako dalje, vid-
ljiva kao poseban predmet. elerova materijalna etika vrednosti, njegovo
uenje o po sebi bivstvujuim vrednostima, nedavno se svesno nadovezala
na filozofiju objektivnog duha putem njenog najznaajnijeg zastupnika,
Nikolaja Hartmana. Uenje o duhu naroda sm eler iznova je nagovestio
jo pre pojavljivanja Hartmanove etike.13
ini se da je svim ovim projektima savremene socijalne filozofije
zajedniko to da pojedinanom oveku otkrivaju pogled u jednu natper-
sonalnu sferu koja je stvarnija, smislenija, supstancijalnija od njegovog
postojanja. Oni udovoljavaju pozivu za preobraajem koji je naznaio
12[Hermann] Cohen, Ethik des reinen Willens, [Berlin 1921], str. 8
13Versuche zu einer Soziologie des Wissens [herausgegeben von Max Scheler,
Mnchen], 1924, str. 13
310 Hegel. U jedinom modernom filozofskom delu koje se radikalno odvaja od

socijalne filozofije i istinsko bie otkriva samo u unutranjosti pojedina-
nog egzistirajueg oveka, u Hajdegerovom Bivstvovanju i vremenu, u sre-
ditu stoji briga. Ova filozofija pojedinane ljudske egzistencije u njenom
jednostavnom sadraju nije preobraena u hegelovskom smislu. Ljudsko
bivstvovanje za nju je samo bivstvovanje ka smrti (Sein zum Tode), gola
konanost. To je jedna melanholina filozofija. Ako mi je doputeno da
ovde stvari nazovem pravim imenom, onda se moe tvrditi da je socijalna
filozofija danas suoena sa enjom za jednim novim tumaenjem ivota
osujeenog u njegovoj individualnoj tenji ka srei. Ona se pojavljuje kao
deo filozofskih i religioznih nastojanja da se beznadena pojedinana egzi-
stencija ponovo prepusti u naruje, ili da se izrazim kao Zombart kao
zlatni osnov smislenih totalnosti.
Meutim, dame i gospodo, s obzirom na ovakav poloaj socijalne filo-
zofije, mora nam biti doputeno da sada ukaemo i na njene nedostatke.
Dananja socijalna filozofija koju smo videli polemiki se odnosi uglav-
nom prema pozitivizmu, jer ovaj vidi samo ono to je pojedinano, pa
tako u podruju drutva vidi samo individuu i odnose meu individua-
ma. Za njega se sve iscrpljuje u injenicama. Filozofija ne dovodi u pitanje
ove injenice, koje se mogu ustanoviti analitikim sredstvima nauke. Ipak,
ona ih, vie ili manje konstruktivno, vie ili manje filozofski, postavlja
naspram ideja, sutina, totalnosti, samostalnih sfera objektivnog duha,
jedinstava smisla, duha naroda, kao isto tako izvornih, ak autentinijih
sastojaka bivstvovanja. Kao opravdanje za njegovo pobijanje ona uzima
otkrie izvesnih nedokazivih metafizikih pretpostavki u pozitivizmu. Na
primer, suprotno koli Vilfreda Pareta, koja je na temelju svog pozitivisti-
kog pojma stvarnosti morala da porekne egzistenciju klase, nacije, ove-
anstva, pojavljivala su se najrazliitija stanovita u kojima je takva egzi-
stencija branjena kao drugi pogled na svet, druga metafizika ili druga
svest, ali ipak bez mogunosti valjanog odluivanja izmeu njih. Moda e
se rei da postoje razliiti pojmovi stvarnosti, da se moe istraiti njihov
nastanak, kome senzibilitetu ili socijalnoj grupi oni odgovaraju, ali od njih
nijedan nema objektivno utemeljenu prednost.
Upravo u ovoj neprilici socijalne filozofije da ona o svom predmetu,
kulturnom ivotu ljudi, govori puko svetonazorno, u tezama i ispovedniki
i da socijalna uenja Ogista Konta, Karla Marksa, Maksa Vebera i Maksa
elera vidi pre kao razliite inove vere nego kao istinite, lane ili makar jo
problematine teorije u toj neprilici mi vidimo nedostatak koji se mora
prevladati. Naravno, istovremeno postojanje i vaenje razliitih pojmova o
stvarnosti oznaka je savremenog duhovnog stanja uopte, ali se ova razli-
itost svojevremeno odnosila na razliite naune oblasti i sfere ivota, a ne
tie se samo jedne te iste predmetne oblasti. Tako se danas konstitutivne
DOSIJE
kategorije filologije i one u fizici toliko razilaze, da se ini veoma tekim 311
da se smeste pod istu kapu. Ali unutar same fizike, tavie, unutar nauka
o neorganskoj prirodi, nije poznata tendencija da se izgrade nepomirlji-
vi pojmovi stvarnosti, nego je sluaj obratan. Ovde je korektiv konkretan
istraivaki rad na predmetu.
Tome bi se moglo prigovoriti da socijalna filozofija nije pojedinana
nauka, tavie, da je materijalna sociologija ta koja ima posla sa istraiva-
njem odreenih oblika udruivanja. Ova disciplina istrauje razliite kon-
kretne naine u kojima ljudi ive jedni sa drugima, sve tipove udruivanja:
od porodice, preko ekonomskih grupa i politikih saveza, do drave i ove-
anstva. U njoj je mogue objektivno rasuivanje, onako kao i u politikoj
ekonomiji. Ipak, sociologija nema nita da kae ni o stepenu realnosti niti
o vrednosti ovih fenomena. To bi, naprotiv, bila stvar socijalne filozofije, a
u takvim sutinskim pitanjima kojima se ona bavi, ako bi i moglo da bude
konanih stajalita, ipak nema onih optevaeih istina upletenih u velika i
mnogostruka istraivanja.
Ovo gledite utemeljeno je u jednom pojmu filozofije koji vie nije
odriv. Kako se moe povui granica izmeu sociologije kao pojedinane
strune discipline i socijalne filozofije, a verujem da bi tu bila neizbena
velika doza proizvoljnosti, jedno je sigurno: ako miljenje socijalne filozo-
fije o odnosu individuuma i drutva, o smislu kulture, o osnovi obrazova-
nja zajednice, o celokupnoj strukturi drutvenog ivota, ukratko, o velikim
i principijelnim pitanjima, treba da bude ostavljeno kao talog u rezervoaru
problema drutvenih nauka nakon to su iscrpljena sva ona pitanja koja
se mogu unaprediti u konkretnim istraivanjima, onda socijalna filozofi-
ja moe da obavlja socijalne funkcije (na primer onu funkciju preobraa-
ja), ali bi ipak izgubila intelektualnu plodnost. Odnos izmeu filozofskih i
odgovarajuih disciplina pojedinanih nauka ne bi smeo da bude shvaen
kao da filozofija obrauje odluujue probleme i konstruie teorije i vlasti-
te pojmove stvarnosti, totalnost obuhvatnih sistema koje iskustvena nauka
ne moe da obuhvati, dok se, nasuprot tome, empirijska nauka deli na
duga, dosadna i u hiljadu pojedinanih pitanja izdeljena istraivanja da bi
na kraju zavrila u haotinom stanju specijalizacije. Ovo shvatanje, prema
kome nauni istraiva mora da posmatra filozofiju kao jednu moda lepu,
ali nauno jalovu vebu koju ne moe da kontrolie, a filozof se, nasuprot
tome, emancipuje od naunog istraivaa jer ne veruje da moe da ga eka
sa svojim dalekosenim zakljuivanjima takvo shvatanje je sada prevlada-
no putem ideje o jednom napredujuem dijalektikom proimanju i razvo-
ju filozofske teorije i prakse pojedinanih nauka. Dobar primer za to daju
odnosi izmeu filozofije prirode i prirodne nauke u celini, kao i oni unutar
pojedinanih prirodno-naunih disciplina. Haotina specijalizacija nee
biti prevladana loim sintezama rezultata specijalistikih istraivanja, niti
312 e, sa druge strane, nepristrasno empirijsko istraivanje da nastane u poku-

aju da se eliminie teorijski element, ve tako to e filozofija kao teorij-
ska intencija usmerena na ono opte, sutinsko, dati pokretake impulse
pojedinanim istraivanjima, da bi potom i sama dopustila da napredova-
nje konkretnih studija utie na nju i da je menja.
Nama se, dakle, ini da uklanjanje naznaene tekoe u poloaju soci-
jalne filozofije ne lei ni u priznavanju jednog vie ili manje konstruktivnog
tumaenja kulturnog ivota, niti u postavljanju novog smisla drutva, dra-
ve, prava i slino. Naprotiv, u dananjim prilikama se i ja u tom milje-
nju svakako nisam usamljen radi o tome da se istraivanja organizuju na
temelju aktuelnih filozofskih pitanja, oko kojih se ujedinjuju filozofi, socio-
lozi, politiki ekonomisti, istoriari, psiholozi, u stalnoj kooperaciji, radei
zajedno ono to neko u drugim oblastima u laboratoriji jedino sam moe
da radi. To je ono to su svi pravi istraivai uvek i radili: naime, sledili su
svoja velika filozofska pitanja na osnovu najrazvijenijih naunih metoda,
svoja pitanja su oblikovali i precizirali u toku rada na predmetu, pronalazili
nove metode, ipak ne gubei iz vida ono to je opte. Sa takvim pristu-
pom se na filozofska pitanja ne daju odgovori sa da i ne, nego sama ova
pitanja bivaju dijalektiki uraunata u empirijski nauni proces (to e rei
da odgovor na njih lei u napredovanju strunog saznanja), koji pogaa i
samu njihovu formu. U uenju o drutvu takav nain postupanja ne moe
se praktikovati ne samo zbog raznolikosti materijala, ve i zbog razliito-
sti preko potrebnih pomonih disciplina. Ovde je, pored svih gigantskih
napora, podbacio ak i jedan Maks eler.
U tom stanju moe se primetiti da je katedra na naem Univerzitetu,
koja je povezana sa voenjem Instituta za socijalno istraivanje, bila pre-
oblikovana u katedru za socijalnu filozofiju i izmetena na Filozofski
fakultet. Karl Grinberg ju je drao sa zvanjem za strunu naunu discipli-
nu, za politiku ekonomiju (wirtschaftliche Staatswissenschaft). Sa novim,
tekim i vanim zadatkom stavljanja velikog istraivakog aparata empi-
rijskih nauka u slubu socijalno-filozofskih problema, ja sam, kada sam
dobio ponudu za ovu slubu, osetio nemerljivu distancu izmeu velikog
uenjaka, ije se ime u svetu izgovara sa najviim potovanjem i zahvalno-
u, tamo gde napreduju radovi iz njegove oblasti, i mladog i nepoznatog
oveka koji treba da ga nasledi. Njegova duga bolest spada u one neshvatlji-
ve injenice pojedinanog ivota pred kojima filozofski preobraaj propa-
da. Prema svojim precizno odreenim interesima, ukorenjenim u tradiciji
istorijske kole nacionalne ekonomije, on sm se u Institutu bavio pre svega
istorijom radnikog pokreta. Uz to je, zahvaljujui njegovom sveobuhvat-
nom poznavanju dotine literature iz celog sveta, pored bogatog arhivskog
materijala, bilo mogue sakupiti i jedinstvenu specijalizovanu biblioteku sa
oko pedeset hiljada tomova, biblioteku koju e obilato moi da koriste stu-
DOSIJE
denti naeg Univerziteta i mnogi ueni ljudi iz zemlje i inostranstva. Serija 313
spisa Instituta, koju je on priredio, sadri iskljuivo dela koja su merodavni
istraivai najrazliitijih shvatanja priznali kao odlina nauna ostvarenja.
Ako sada preuzmem da delatnost Instituta, nakon dugogodinje bole-
sti direktora, usmerim na nove zadatke, meni e biti od koristi ne samo
iskustvo njegovih saradnika i prikupljenog literarnog blaga, ve i pravil-
nik Instituta po kojem je vrilac dunosti, postavljen od strane ministra,
u svakom pogledu ... kako prema upravi, tako i prema osnivau imao
punu nezavisnost; postojala je, u suprotnosti prema kolegijalnoj upravi,
kako je Grinberg imao obiaj da kae, diktatura direktora. Zbog toga, ja
sada mogu da iskoristim ono to je on stvorio da makar u najuem okviru,
zajedno sa svojim saradnicima, uspostavim diktaturu unapred osmiljenog
rada na pribliavanju filozofske konstrukcije i empirije u uenju o dru-
tvu. Kao filozof u smislu mog uitelja Hansa Kornelijusa, odazvao sam se
pozivu da vodim ovaj Institut imajui u vidu ovu, za filozofiju i empiriju
podjednako vanu mogunost, a ne da bih injeniku nauku uinio slu-
kinjom filozofije.
Sada bi neki meu vama ipak eleli da saznaju neto vie o tome kako
se ove misli stvarno mogu i sprovesti, kako se moe predstaviti njihova
praktina primena. Razume se da, sa vremenom koje mi je ovde na ras-
polaganju, ne mogu u to da se upustim onoliko koliko je neophodno da
bih vam dao u neku ruku orijentacioni uvid u planove rada koje je Institut
sebi postavio. U zakljuku bih samo eleo da dam jo jedan primer mogu-
e primene onoga to je reeno, ali ne primer koji je po elji izmiljen za
dananje prilike, ve takav koji gore pomenuto metodiko uverenje zao-
trava na problemu koji u dogledno vreme treba da ini osnovnu tematiku
kolektivnog rada u Institutu.
Ne samo unutar socijalne filozofije u uem smislu, nego i u krugovima
sociologije, kao i u krugovima opte filozofije, diskusije o drutvu postepe-
no su se sve jasnije kristalisale oko jednog pitanja koje nije korisno samo
u sadanjem vremenu, ve je, istovremeno, aktuelno shvatanje najstarijih i
najvanijih filozofskih problema. To je pitanje o povezanosti izmeu eko-
nomskog ivota drutva, psihikog razvoja individua i promena u podruju
kulture u uem smislu, u koju ne spadaju samo takozvani duhovni sadraji
nauke, umetnosti i religije, ve i pravo, obiaji, moda, javno mnjenje, sport,
oblici zabave, stil ivota i slino. Zamisao o istraivanju odnosa izmeu ova
tri razvojna toka nije nita drugo do formulisanje starog pitanja, samo u
novoj problemskoj konstelaciji, primereno raspoloivim metodama i polo-
aju naeg znanja pitanja o povezanosti izmeu posebne egzistencije i
opteg uma, stvarnosti i ideje, ivota i duha.
Naravno, o naznaenoj temi se obino reflektuje ili metafiziki tu
bih ukazao na elerovu Sociologiju saznanja ili se vie ili manje dogmat-
314 ski postavlja bilo koja opta teza, to znai da se esto na pojednostavljen
nain shvati jedna od teorija koje su istorijski nastale, i onda se ona koristi
u borbi protiv drugih, zadravajui se pritom u ravni opteg. Tako se tvrdi:
ekonomija i duh su izraz jedne i iste sutine: ovo bi bio lo spinozizam.
Ili se tvrdi: ideje, duhovni sadraji, prodiru u istoriju i odreuju dela-
nje ljudi; one su to to je primarno, a materijalni ivot je neto sekundar-
no, izvedeno. Svet i istorija utemeljeni su u duhu: ovo bi bio apstraktni i
otuda loe shvaeni Hegel. Ili, suprotno tome, veruje se da je ekonomija
kao materijalno bivstvovanje jedina prava stvarnost; ljudska dua, linost,
kao i pravo, umetnost, filozofija, mogu se bez ostatka izvesti iz ekonomije.
Oni su puki odraz ekonomije: to bi bio apstraktni i otuda loe shvaeni
Marks. Ako ih posmatramo kao da je u njima, naivno, apsolutno postav-
ljeno umnogome problematino razdvajanje duha i stvarnosti, koje dakle
nije dijalektiki prevladano, takve teze su, ukoliko se ozbiljno shvate u ovoj
apstraktnosti, iz osnova liene svake kontrole: svi mogu bez razlike uvek da
tvrde da su u pravu. Takva dogmatika uverenja obino ostaju poteena
posebnih tekoa naunih problema, jer svesno ili nesvesno pretpostavljaju
podudaranje izmeu idealnog i materijalnog razvojnog toka, zanemarujui
ili ak ignoriui sloenu ulogu posredujueg fizikog lana.
Drugaije je kad se pitanje tanije postavi na sledei nain: koje veze se
mogu dokazati kod odreene drutvene grupe, u odreenom vremenskom
rasponu, u odreenoj zemlji, izmeu uloge ove grupe u ekonomskim pro-
cesima, promeni u psihikoj strukturi njenih pojedinanih lanova i ideja
i institucija koje kao drutvena celina na njih utiu i koje su oni stvori-
li? Tada postaje oita mogunost za uvoenje stvarnog istraivakog rada,
kojeg bi trebalo da zapone Institut. Najpre emo ga usmeriti na posebno
vane i osetljive drutvene grupe, naime na kvalifikovane radnike i inov-
nike u Nemakoj, a zatim i na odgovarajue slojeve u drugim visokorazvi-
jenim evropskim zemljama.
Ostalo je jo jedva toliko vremena da vam pruim jedan sasvim suma-
ran i nedovoljan pregled najvanijih puteva, koje bi stalni saradnici nae
ue zajednice morali da slede kako bi pre svega pronali empirijski mate-
rijal na kome e prouavati one odnose koji su ovde bili dovedeni u pita-
nje. Na prvom mestu je, naravno, korienje objavljenih statistika, izvetaja
organizacija i politikih udruenja, materijal javnih korporacija i slino. To
se moe uiniti samo u vezi sa tekuom analizom celokupne ekonomske
situacije. Dalje, potrebno je socioloko i psiholoko istraivanje tampe i
beletristike, kako zbog vrednosti njihovih napisa o poloaju same grupe
koja je predmet istraivanja, tako i zbog kategorijalne strukture ove litera-
ture, putem koje ona utie na lanove grupe. Od posebne vanosti je, zatim,
izgradnja najrazliitijih istraivakih metoda. Od ostalog, metode upitnika
se na razliite naine mogu uvrstiti u naa istraivanja i imati vanu ulogu,
DOSIJE
samo ako se ima u vidu da su induktivni zakljuci koji se donose na osno- 315
vu njih preuranjeni. U naem sluaju, sutinski smisao upitnika ima dva
smera: prvo, oni bi trebalo da daju podsticaj istraivanju i da ga dre u stal-
noj vezi sa stvarnim ivotom; drugo, mogu da poslue za proveru saznanja
koja su steena na druge naine i da tako uklone zablude. Amerika soci-
jalna istraivanja dala su vane prethodne radove za oblikovanje upitnika,
koje emo preuzeti i dalje razvijati za nae ciljeve. Zatim, moraemo i da
u veem obimu koristimo miljenja strunjaka. Tamo gde je mogue da se
odreena pitanja istrauju putem iskustava kompetentnih istraivaa koja
dosad nisu utvrena, ovima se mora pristupiti gde god se ona mogu pro-
nai. Tu e se uglavnom raditi o tome da se praktino znanje ljudi uini
plodnim za nauku. Posebni rad sastojae se, nadalje, u prikupljanju i kori-
enju dokumenata koji nisu objavljeni u obliku knjige. U te svrhe, naime,
da bi se nauno iskoristio Arhiv Meunarodnog biroa rada u enevi, koji
je posebno bogat socioloki vanim materijalima, bie osnovan ogranak
naeg Instituta u enevi. Gospodin Tomas, direktor Biroa, pozdravio je
na plan i prijateljski ga podrao. Kao dodatak svim ovim pravcima dolazi,
naravno, i metodiki studij postojeih i novoobjavljenih naunih spisa o
tom predmetu.
Svaki od ovih metoda ponaosob sasvim je nedovoljan; jedino svi zajed-
no tokom godina strpljivih i opsenih istraivanja moda mogu da budu
plodni za opte ispitivanje, ako stalni saradnici u neprestanom optenju sa
materijalom shvate da svoje poglede treba da formiraju ne prema vlastitim
eljama, nego prema stvarima, ako odluno napuste svaki oblik preobraaja
i ako uspemo jedinstvenu intenciju da sauvamo istovremeno od dogmat-
ske krutosti i od utapanja u empirijsko-tehnike detalje.
Da zakljuim: ovde sam samo mogao da meu zadacima Instituta
naznaim kolektivni istraivaki rad, na ije e sprovoenje biti stavljeno
teite u narednim godinama. Pored toga, dolazi u obzir pre svega nasta-
vak samostalnih istraivanja pojedinanih saradnika na poljima teorijske
ekonomije, ekonomske istorije i istorije radnikog pokreta. Svoj zadatak da
istovremeno uestvuje u nastavi na Univerzitetu Institut e ispuniti redov-
nim organizovanjem predavanja, vebi i pojedinanih predavanja. Ona
bi trebalo da budu dopuna obrazovnom radu Univerziteta tako to e ga
uvesti u rad Instituta, izvetavati o njegovom najnovijem stajalitu i nudi-
ti obrazovanje koje odgovara zahtevima filozofski orijentisanog socijalnog
istraivanja u gore pomenutom smislu.
Sve ove posebne zadatke mogao sam samo da nagovestim. Sa druge
strane, ini mi se kao da je moj kratak izvetaj o pojedinostima oslabio
seanje na ono to je naelno. Tako je ovo predavanje postalo neka vrsta
simbola naroite tekoe socijalne filozofije, tekoe proimanja opteg i
posebnog, teorijskog projekta i pojedinanog iskustva. Uveren sam da
316 moje izlaganje u tom pogledu nije bilo dovoljno. Meutim, ako bih smeo
da se ponadam da ste ga ipak s panjom pratili, molim za vau dobru volju
i vae poverenje i u sam rad. Karl Grinberg je u posveti Institutu govorio o
tome da je svako u svom naunom radu voen svetonazornim impulsima.
Neka vodei svetonazorni impuls ovog instituta bude stalna elja da se bez
ikakvih obzira slui istini!
S nemakog jezika preveo Marko Novakovi
Trei program DOSIJE
Prevod 317
101
TEODOR V. ADORNO
AKTUELNOST FILOZOFIJE
Ko danas odabere filozofski rad kao poziv od poetka mora da se odrekne

iluzije koja je ranije odreivala filozofske projekte: da je pomou miljenja
mogue zahvatiti totalnost stvarnog.* Nijedan um ne bi opravdano mogao
sebe da pronae u stvarnosti iji poredak i forma rue svaki zahtev uma.
Kao celina, stvarnost se onome ko saznaje nudi jedino polemiki i samo
u tragovima i razvalinama daje nadu da e se jednom dospeti na istinsku
i pravednu stvarnost. Filozofija, koju ona danas zbog toga izdaje, ne slui
niem drugom nego da prikrije stvarnost i ovekovei njene savremene pri-
like. I pre svakog odgovora, takva funkcija se ve nalazi u pitanju onom
pitanju, koje se danas naziva radikalnim, a koje je ipak najneradikalnije od
svih: to je upravo pitanje o bivstvovanju (Sein), kako ga izriito formuliu
novi projekti ontologije, i koje je uprkos svim oprenostima bilo temelj i
onim idealistikim sistemima koji su smatrani prevazienim. Ovo pitanje
pretpostavlja kao mogunost odgovor da je bivstvovanje jednostavno pri-
mereno i pristupano miljenju i da se moe ispitivati ideja bivstvujueg
(Seiende). Meutim, primerenost miljenja o bivstvovanju kao totalnosti
se raspala, ime je postala nesaznatljiva sama ideja bivstvujueg, koja je
kao zvezda u istoj transparentnosti mogla stajati samo iznad zaokruene
i zatvorene stvarnosti, i koja je moda za sva vremena izbledela pred ljud-
skim oima otkako su slike naeg ivota zajemene jedino jo kroz povest.
Ideja bivstvovanja je u filozofiji postala nemona i nije nita vie do pra-
zan formalni princip kome arhaino dostojanstvo pomae da odene bilo
koje sadraje. Raznolikost stvarnog kao totalnost ne bi trebalo podrediti
ideji bivstvovanja koja joj daje smisao, niti bi ideju onoga to postoji treba-
lo izgraditi od elemenata stvarnog. Ona je za filozofiju izgubljena i time je
izvorno pogoen njen zahtev za totalnou stvarnog.
* Naslov originala: Theodor W. Adorno, Die Aktualitt der Philosophie,

Gesammelte Schriften, Band 1: Philosophische Frhschriften, Suhrkamp Verlag,
Frankfurt/M, 2003, str. 325344.
318 O tome svedoi sama istorija filozofije. Kriza idealizma jednaka je krizi
zahteva filozofije za totalnou. Autonomni um to je teza svih idealistikih
sistema mora da bude u stanju da iz sebe razvije pojam stvarnosti i itavu
tu stvarnost. Ova teza je razreena. Novokantovstvo Marburke kole, koje
je najstroe teilo da iz logikih kategorija dobije sadraj stvarnosti, spo-
znalo je, dodue, svoju sistematsku zatvorenost odriui se svakog prava na
stvarnost i upuujui u jednu formalnu regiju gde se rasplinjuje svako sadr-
insko odreenje o virtuelnoj krajnjoj taki jednog beskonanog procesa.
Pozicija suprotstavljena Marburkoj koli u krugu idealizma Zimelova
filozofija ivota orijentisana psihologistiki i iracionalistiki zadrala je
kontakt sa stvarnou koju obrauje, ali je zato izgubila svako pravo dava-
nja smisla empiriji i rezignirala u slepi i nerazjanjeni prirodni pojam ivot-
nosti, koji je uzalud htela da uzdigne u nejasnu, prividnu transcendenciju
vieg-od-ivota. Najzad, Rikertova jugozapadna nemaka kola, koja posre-
duje izmeu ovih ekstrema, verovala je da u vrednostima ima konkretnije
i podesnije filozofsko merilo nego to su to bile ideje kod marburgovaca i
izgradila je metodu koja empiriju stavlja u jedan, ma kako upitan, odnos
prema tim vrednostima. Ipak, mesto i poreklo vrednosti ostaje neodree-
no: one se nalaze negde izmeu logike nunosti i psiholoke raznovrsno-
sti, neobavezujue u stvarnom i neprozirne u duhovnom, u ontologiji pri-
vida koja ne moe da se nosi sa pitanjem njihovog porekla (Woher-Gelten),
kao ni sa pitanjem njihove svrhe (Wofr-Gelten). Pored velikih pokuaja
idealistike filozofije da prui reenje, naune filozofije koje se od poet-
ka odriu temeljnog idealistikog pitanja o konstituciji stvarnosti vrede jo
samo u okviru propedeutike izvedenih pojedinanih nauka, osobito pri-
rodnih, mislei zbog toga da u datostima poseduju sigurnu osnovu, bilo
da ove ine sklop svesti ili nauno istraivanje. Gubei vezu sa istorijskim
problemima filozofije, one zaboravljaju da je svaka pretpostavka njihovih
vlastititih stajalita nerazmrsivo skopana sa tim istorijskim problemima i
njihovom poveu, te da se nezavisno od toga ne moe razreiti.
U ovoj situaciji poinje dananji napor filozofskog duha pod imenom
fenomenologije: napor da se nakon raspada idealistikih sistema i sa instru-
mentom idealizma, autonomnim umom, dosegne jedan nadsubjektivni
obavezujui poredak bivstvovanja. Duboki je paradoks svih fenomenolo-
kih intencija da posredstvom istih kategorija koje je stvorilo subjektivno
postkartezijansko miljenje tee upravo onoj objektivnosti kojoj ove inten-
cije izvorno protivree. Zato nije sluajno to Huserlova fenomenologija
izvire upravo iz transcendentalnog idealizma, a pozni produkti fenomeno-
logije se ovog porekla mogu tim manje odrei to vie nastoje da ga prikri-
ju. Huserlovo istinsko produktivno otkrie vanije od spolja delotvorne
metode zrenja sutina jeste da je on pojam neizvodive datosti, koji su
izgradili pozitivistiki pravci, spoznao i uinio plodnim za osnovni problem
DOSIJE
odnosa uma i stvarnosti. On je preoteo psihologiji pojam izvorno datog 319

zrenja i u izgradnji deskriptivnog metoda filozofije povratio pouzdanost
ograniene analize koju je ona odavno prepustila pojedinanim naukama.
Meutim, ne bi trebalo pogreno shvatiti to je Huserl otvoreno govorio
dokazujui veliku i istu mislilaku iskrenost da huserlovske analize dato-
sti sve zajedno ostaju vezane za jedan neizraeni sistem transcendental-
nog idealizma ija je ideja najzad formulisana i kod Huserla, a da presuda
uma (Rechtsprechung der Vernunft) ostaje poslednja instanca odnosa uma
i stvarnosti, te da zbog toga sve huserlovske deskripcije spadaju u okrue-
nje ovog uma. Huserl je oistio idealizam od svakog spekulativnog prete-
rivanja i odmerio ga prema najvioj njemu dostinoj realnosti, ali ga nije
sruio. U njegovom podruju, kao kod Koena i Natorpa, gospodari auto-
nomni duh. Samo, on se odrekao zahteva produktivne moi duha, Kantove
i Fihteove spontanosti, zadovoljivi se, kao i sm Kant, time da prisvoji
onu njegovu sferu koja mu je na odgovarajui nain dostupna. Uobiajeno
shvatanje istorije filozofije u poslednjih trideset godina je u ovoj skromno-
sti Huserlove fenomenologije videlo njenu ogranienost i posmatralo je
kao poetak jednog razvoja koji naposletku izvodi projekat upravo onog
poretka bivstvovanja koji je u Huserlovom opisu odnosa noetskonoemat-
sko bio zasnovan samo formalno. Moram izriito da se usprotivim ovom
shvatanju. Prelazak u materijalnu fenomenologiju uspeva samo prividno
i po cenu onog pouzdanog osnova koji jedini opravdava fenomenoloku
metodu. Kada se u razvoju Maksa elera temeljne vene istine naglo pro-
mene da bi onda bile proterane u nemo svoje transcendencije, u tome se
sigurno moe opaziti neumorni propitivaki poriv miljenja koje e samo
u kretanju od zablude ka zabludi imati udela u istini. Meutim, elerov
zagonetan i uznemirujui razvoj bie shvaen stroije nego samo pod kate-
gorijom individualne duhovne sudbine. On, naprotiv, pokazuje da prelazak
fenomenologije iz formalnoidealistike u materijalnu i objektivnu regiju
nije mogao proi neskokovito i neproblematino, ve su slike nadistorij-
ske istine, koju je jednom filozofija tako zavodljivo zasnovala na pozadini
zatvorenog katolikog uenja, zamrene i iskvarene im je ova povuena u
onu stvarnost ije shvatanje utvruje upravo program materijalne feno-
menologije. ini mi se da poslednji elerov zaokret svoje istinsko egzem-
plarno pravo ima u tome to pukotinu izmeu venih ideja i stvarnosti,
koje se fenomenologija prihvata da bi je savladala u materijalnoj sferi, sada
sm priznaje materijalno-metafiziki, a stvarnost preputa slepom nago-
nu (Drang), iji je odnos prema svetu ideja nejasan i problematian i
ostavlja prostor jo samo najslabijem tragu nade. Kod elera se materijalna
fenomenologija sama dijalektiki opozvala: od njenog ontolokog projekta
preostaje joj jedino metafizika nagona. Poslednja venost kojom raspolae
njegova filozofija jeste venost bezgranine i neobuzdane dinamike. Pod
320 aspektom ovog samoopoziva fenomenologije se, inae, pokazuje i uenje

Martina Hajdegera, kada doputa da se pathos poetka pojavi kao ono to
objanjava njegov spoljanji uinak. Umesto pitanja o objektivnim idejama
i objektivnom bivstvovanju, kod Hajdegera (makar u objavljenim spisima)
istupa subjektivno. Zahtev materijalne ontologije redukovan je na podruje
subjektivnosti i u njegovim dubinama trai ono to ne moe da pronae u
otvorenoj raznolikosti stvarnosti. Zato nije sluajno (niti je sluajno u filo-
zofsko-istorijskom smislu) to Hajdeger posee unatrag za poslednjim pro-
jektom subjektivne ontologije koji je stvorilo zapadno miljenje: egzisten-
cijalnom filozofijom Serena Kjerkegora. Meutim, Kjerkegorov projekat je
slomljen i ne moe se obnoviti. Nijedno vrsto utemeljeno bivstvovanje ne
omoguava Kjerkegorovoj neumornoj dijalektici da dosegne subjektivnost.
Ono najdublje to joj se otvorilo bilo je oajanje u kojem se subjektivnost
rastae i to je objektivno oajanje koje projekat bivstvovanja u subjektivite-
tu zaarava skicom pakla. Iz ovog prostora pakla ona ne zna drugaije da
se spase do skokom u transcendenciju koja ostaje neistinit, besadrajan i
samo subjektivni misaoni in, a njegovo najvie odreenje nalazi se u para-
doksu da se ovde subjektivni duh mora rtvovati i zato zadrati veru iji
sadraj, koji je za subjektivnost sluajan, izvire iz biblijske rei. Hajdeger
moe da izbegne takvu konsekvencu samo prihvatanjem jedne naelno
nedijalektike i povesno preddijalektike, prirune stvarnosti. Meutim,
rascep i dijalektiki negat subjektivnog bivstvovanja i ovde su njegovo jedi-
no opravdanje. Jedino analiza zateenog, s kojom Hajdeger ostaje vezan
za fenomenologiju i principijelno se razlikuje od Kjerkegorove idealisti-
ke spekulacije, zabranjuje transcendenciju vere i njeno spontano zahvata-
nje u rtvi subjektivnog duha i umesto toga priznaje samo slepu i neja-
snu transcendenciju ka vitalnom tako-bivstvovanju (Sosein): u smrti. Sa
Hajdegerovom metafizikom smrti fenomenologija je zapeatila razvoj koji
je uenjem o nagonu inaugurisao ve eler. Ne moe se preutati da time
fenomenologija mora da zavri u pojmu upravo onog vitalizma protiv koga
izvorno najavljuje borbu: transcendencija smrti kod Zimela razlikuje se od
one Hajdegerove samo time to se ovaj dri psiholokih kategorija tamo
gde Hajdeger govori o ontolokim, a da u predmetu, recimo u analizi feno-
mena straha, ne moe vie da se pronae pouzdano sredstvo razlikovanja.
Sa ovim shvatanjem shvatanjem o prelasku fenomenologije u vitalizam
poklapa se to to Hajdeger drugu veliku pretnju fenomenolokoj ontolo-
giji, koja dolazi od istorizma, uspeva da izbegne jedino ontologizovanjem
samog vremena, koje postavlja kao konstituents sutine oveka, zbog ega
se nastojanja materijalne ontologije da se pronae veno u oveku razrea-
vaju paradoksalno: kao venost preostaje jedino vremenitost. Ontolokom
zahtevu udovoljavaju jedino jo kategorije ijeg iskljuivog vladanja feno-
menologijom miljenje hoe da se rei: ista subjektivnost i ista vremeni-
DOSIJE
tost. Sa pojmom baenosti koji je postavljen kao najvii uslov ovekovog 321
bivstvovanja, ivot postaje tako slep i ispranjen od smisla kao to je bio
jo samo u filozofiji ivota, a smrti se ovde isto tako malo moe dodeliti
pozitivan smisao kao i tamo. Zahtev miljenja za totalnou odbaen je od
samog miljenja, a napokon i tamo razbijen. Potreban je samo uvid u ste-
njenost Hajdegerovih egzistencijalnih kategorija: baenosti, straha i smrti,
koje ne mogu da izopte raznolikost ivota, pa ist pojam ivota po sebi
sasvim razdire Hajdegerov projekat ontologije. Sva je prilika da se ve sa
ovim proirenjem priprema konaan raspad fenomenoloke filozofije. Po
drugi put filozofija stoji nemona pred pitanjem o bivstvovanju: ona toliko
malo moe da opie bivstvovanje kao samostalno i fundamentalno, koliko
je ranije bila u stanju da ga iz sebe razvije.
Nisam se upustio u najnoviju istoriju filozofije radi opteg duhovno-
istorijskog orijentisanja, ve zato to filozofsko pitanje o aktuelnosti tano
proizlazi samo iz povesnog preplitanja pitanja i odgovora, a iz jalovosti
tenji za velikom i totalnom filozofijom u jednostavnoj formi proizlazi pita-
nje da li je i sama filozofija uopte aktuelna. Pod aktuelnou se, pritom,
ne misli na njenu neodreenu dospelost ili nedospelost na osnovu pred-
stava nezavisnih od opte duhovne situacije, ve pre na to da li nakon pro-
pasti poslednjih velikih napora uopte jo postoji adekvatnost izmeu filo-
zofskih pitanja i mogunosti da se na njih odgovori, ili bi, naprotiv, istinski
rezultat najnovije povesti filozofije bila principijelna nemogunost da se
odgovori na najbitnija filozofska pitanja. Pitanje nikako ne treba shvatiti
retoriki, ve vrlo doslovno: svaka filozofija, koja danas ne dolazi iz sigur-
nosti postojeih duhovnih i drutvenih prilika nego iz istine, suoava se sa
problemom likvidacije filozofije same. Likvidaciju filozofije su sa svakida-
njom ozbiljnou otpoele tek nauke, naroito logike i matematike, a to je
ozbiljnost koja je istinski vana, zbog toga to su se pojedinane nauke, pa
i matematike prirodne nauke, odavno oslobodile naturalistikog pojmov-
nog aparata, koji ih je u devetnaestom veku podupirao nasuprot idealisti-
kim teorijama saznanja, prisvojivi u potpunosti predmetni sadraj kritike
saznanja. Uz pomo izotrenog saznajno-kritikog metoda, one preuzima-
ju najnapredniju logiku mislim na novu Beku kolu koju je pokrenuo
lik, a danas je nastavljaju Karnap i Dubislav, koji deluju u tesnoj vezi sa
logiarima i Raselom da bi pravo, napredno saznanje ograniili iskljuivo
na iskustvo, a sve stavove koji nekako prevazilaze krug iskustva i njegove
relativnosti traili jedino u tautologijama i analitikim stavovima. Po tome
bi kantovsko pitanje o konstituciji sintetikih sudova a priori bilo potpuno
bespredmetno, jer takvih sudova uopte i nema. Svako izlaenje izvan toga
zabranjeno je onim to se u iskustvu moe verifikovati. Filozofija postaje
iskljuivo sreujua i kontrolna instanca pojedinanih nauka, a da pritom
izvan toga ne moe pridodati nita bitno to je posed njenih vlastitih uvida.
322 Idealu takve bezuslovno naune filozofije dodue ne za Beku kolu, ali
za svako shvatanje koje filozofija brani nasuprot iskljuivoj naunosti, a da
ipak ovaj zahtev sama priznaje kao dopuna i privezak pridodat je pojam
filozofskog pesnitva, iju neobaveznost pred istinom nadmauju samo jo
njegov neumetniki karakter i estetska inferiornost. Trebalo je pre uverljivo
ukinuti filozofiju i utopiti je u pojedinane nauke, nego joj pritei u pomo
sa idealom pesnitva koje nije nita drugo do ravo ornamentalno zaode-
vanje lanih misli.
Mora se ipak rei da ni danas teza o principijelnoj razreivosti filozof-
skih pitanja u pojedinanim naukama nikako nije nesumnjiva, a pre svega
da one same nisu filozofski gledano bespretpostavne kakve se ine. Podsetio
bih samo na dva problema koja se ne mogu savladati na osnovu ove teze:
prvo, to je problem smisla same datosti, osnovne kategorije svekolikog
empirizma, kod koga uvek opstaje pitanje o subjektu kome pripadaju, na
koje se moe odgovoriti samo povesno-filozofski, jer subjekt datosti nije
neto bespovesno identino, transcendentalno, ve poprima istorijski pro-
menljiv i shvatljiv lik. Taj problem uopte nije postavljen u okviru empirio-
kriticizma (ak ni onog najmodernijeg), ve je ovaj umesto toga naivno
preuzeo Kantovo polazite. Njemu je poznat jedan drugi problem, koji je,
meutim, reen proizvoljno i bez preciznosti, a to je problem tue svesti,
tueg ja, o kome empiriokriticizam moe da zakljuuje samo po analogiji i
koji se moe komponovati samo naknadno na temelju vlastitih doivljaja,
dok, sa druge strane, empiriokriticistika metoda ve u svome jeziku i u
postulatu verifikacije nuno pretpostavlja tuu svest. Ve kroz postavljanje
oba ova problema uenje Beke kole uvueno je upravo u onaj filozofski
kontinuitet koga se kloni. Ipak, time se ne govori nita protiv izvanrednog
znaaja ove kole. Njen znaaj ne vidim toliko u tome to joj je uspeo pla-
nirani prelazak iz filozofije u nauku, ve to otrinom kojom formulie ta
je za filozofiju nauka izvodi konture naina na koji su druge instance, poput
logike i naune, podreene filozofiji. Filozofija se nee preobraziti u
nauku, ali e pod empiristikim napadom proterati iz sebe sva pitanja koja
kao specifino nauna pripadaju pojedinanim naukama i koja zamagljuju
filozofske probleme. Ne mislim da to to je filozofija svoj kontakt sa pojedi-
nanim naukama najzad ponovo zadobila i mogla da dostigne spada u naj-
uspelije rezultate najnovije istorije duha i da bi trebalo da ga ponovo napu-
sti ili samo razlabavi. Naprotiv. Materijalno mnotvo i konkretnost
problema jedino e filozofija moi da oduzme dotinom stajalitu pojedi-
nanih nauka. Ona time ne bi smela da se uzdigne iznad pojedinane nauke
tako to e prihvatati njene gotove rezultate i meditirati nad njima na
sigurnoj udaljenosti, ve se o filozofskim problemima odluuje uvek i u
izvesnom smislu neodvojivo od najodreenijih pitanja pojedinanih nauka.
Filozofija se od nauke ne razlikuje, kako to danas jo prihvata banalno
DOSIJE
miljenje, ni veim stepenom optosti, niti apstraktnou kategorija, niti je 323

od nauke odvaja stanje njenog materijala. Centralna razlika je pre u tome
to nauka svoje poslednje i najdublje uvide prima kao nerazreive i ostavlja
ih kao takve da miruju, dok filozofija ve svoj prvi nalaz shvata kao znak
koji je obavezuje na odgonetanje. Jednostavno reeno, ideja nauke je istra-
ivanje, a ideja filozofije tumaenje. Pritom ostaje veliki, moda trajni para-
doks, to da filozofija mora da tumai bez prestanka i sa zahtevom za isti-
nom, a da u isti mah ne poseduje siguran klju za ovo tumaenje. Ono to
joj je dato samo je prolazno, nestalno uputstvo u zagonetnim figurama
postojeeg i njihovim udnovatim preplitanjima. Istorija filozofije nije
nita drugo do povest takvih preplitanja. Zbog toga je ona dala tako malo
rezultata i morala je stalno poinjati iznova. Meutim, ona zbog toga ne
moe ni bez najmanje niti, razapete u prolosti, koja upotpunjuje lineaturu
koja ifre moe da preobrazi u tekst. Prema tome, ideja tumaenja ne pokla-
pa se sa problemom smisla, sa kojim se uglavnom brka. Prvo, zadatak
filozofije nije da kao pozitivan prui jedan takav smisao, da pokae stvar-
nost kao umnu i da je opravda. Svako takvo opravdanje postojeeg spre-
eno je tronou samog bivstvovanja. Slike naih opaaja uvek mogu biti
likovi koji ne odgovaraju svetu u kojem ivimo, koji se konstituie drugai-
je do iz pukih opaajnih predstava. Tekst koji filozofija treba da ita je
nepotpun, protivrean i izlomljen, a mnogo toga je preputeno i slepoj
demonskoj prirodi. Moda je na zadatak upravo to itanje putem koga
bolje upoznajemo demonske sile i uimo se da ih isterujemo. Ideja tumae-
nja ne zahteva prihvatanje jednog drugog, skrivenog sveta, koji treba da se
otkrije kroz analizu pojavnog sveta. Dualizmu inteligibilnog i empirijskog,
kako je to postavio Kant i kako se tek iz postkantovske perspektive tvrdilo
i za Platona, ije je nebo ideja za duh jo neskriveno i otvoreno, pre se pri-
pisuje ideja istraivanja nego tumaenja, i to ideja istraivanja koje oekuje
redukciju pitanja na date i poznate elemente ba tamo gde nita nije potreb-
no onako kao sm odgovor. Onaj ko tumai tako to iza pojavnog sveta
trai svet po sebi kao njegov temelj i nosilac, ponaa se kao neko ko u zago-
netki trai kopiju bivstvovanja koje lei iza nje, koje ona odraava i na koje
se naslanja, dok je funkcija reenja zagonetke da se njena forma momental-
no osvetli i ukine, a ne da se istrajava na smislu iza nje. Pravo filozofsko
tumaenje ne pogaa iza pitanja jedan ve postojei i trajni smisao, nego
pitanje osvetljava naglo, u trenutku, i u isti mah ga razgrauje. I kao to se
reenja zagonetke obrazuju tako to singularni i raspreni elementi pitanja
bivaju dovedeni u razliite rasporede sve dok se ne okupe u figuru iz koje
nastaje reenje a pitanje ne iezne, tako i filozofija mora svoje elemente,
koje prihvata od nauka, da dovodi u promenljive konstelacije, ili da se izra-
zimo manje astrolokim i nauno aktuelnijim izrazom u promenljive
probne rasporede, sve dotle dok se oni ne okupe u figuri koja postaje itljiva
324 kao odgovor, a pitanje ujedno ne nestane. Zadatak filozofije nije da istrau-
je postojee i skrivene intencije stvarnosti, ve da tumai neintencionalnu
stvarnost, tako to uklanja pitanje pomou konstrukcije figura od slika izo-
lovanih elemenata stvarnosti ije je pregnantno shvatanje zadatak nauke
(up. Walter Benjamin, Ursprung des deutschen Trauerspiels, Berlin, 1928,
str. 944, posebno str. 21 i str. 33)1. To je zadatak za koji filozofija ostaje
vezana, jer svoj plamen ne moe da raspali drugaije nego na ovim tekim
pitanjima. Tu se moe traiti onaj naizgled iznenaujui i udnovati afini-
tet koji postoji izmeu filozofije koja tumai i onog naina miljenja koji
predstavu intencionalnog, znaeeg, najstroe odvaja od stvarnosti: mate-
rijalizma. Program svakog pravog materijalistikog saznanja jeste tumae-
nje neintencionalnog kroz rasporeivanje analitiki izolovanih elemenata, i
razjanjenje stvarnog pomou takvog tumaenja. To je program koji je
materijalistikom nainu postupanja tim primereniji to se vie distancira
od svakog smisla svojih predmeta i to se manje poziva na jedan implici-
tan, gotovo religiozan smisao. Jer odavno je tumaenje razdvojeno od svih
pitanja o smislu, ili, to e rei isto: simboli filozofije su propali. Ako filozo-
fija mora da naui da odustane od zahteva za totalnou, onda to pre svega
znai da ona mora nauiti da bude bez simbolike funkcije prema kojoj se
dosad, makar u idealizmu, inilo da posebno reprezentuje opte, i da rtvu-
je velike probleme koji su ranije totalnost hteli da jeme svojom veliinom,
dok se danas tumaenje raspruje izmeu irokih obeanja velikih proble-
ma. Ako se istinsko tumaenje razvija samo u rasporeivanju onog najsit-
nijeg, onda ono ili vie ne uestvuje u velikim problemima u uobiajenom
smislu, ili to ini samo tako to konkretnim uvidom rui totalno pitanje za
koje se prethodno inilo kao da ga simboliki reprezentuje. Konstruisanje
malih i neintencionalnih elemenata po tome se ubraja u temeljne pretpo-
stavke filozofskog tumaenja. Zaokret ka ostacima pojavnog sveta (Abhub
der Erscheinungswelt) koga je proklamovao Frojd vai i izvan podruja psi-
hoanalize, kao to i zaokret napredne drutvene filozofije ka ekonomiji ne
proistie samo iz nadmoi ekonomije, ve isto tako iz imanentnog zahteva
samog filozofskog tumaenja. Ako se dananja filozofija zapita o apsolut-
nom odnosu stvari po sebi i pojave, ili, da uzmemo jednu aktuelniju for-
mulaciju, upravo o smislu bivstvovanja, ona ostaje ili formalno neobavezu-
jua, ili se raspada u mnotvo moguih i proizvoljnih stanovita. Ali
pretpostavimo dajem jedan primer kao intelektualni eksperiment, ne tvr-
dei pritom njegovu stvarnu sprovodljivost pretpostavimo da je mogue
grupisati elemente jedne drutvene analize tako da njihova povezanost
obrazuje figuru u kojoj je ukinut svaki pojedinani momenat, figuru koja
ne prethodi organski, nego se tek mora uspostaviti: formu robe. Time nika-
1U naem prevodu: Walter Benjamin, Porijeklo njemake alobne igre, Veselin
Maslea, Sarajevo, 1989, str. 733. (prev.)
DOSIJE
ko ne bi bio reen problem stvari po sebi, niti bi se to moglo uiniti, kao to 325
je mislio jo Luka, tako to bi se pokazalo da su postojali drutveni uslovi
pod kojima bi se ostvario problem stvari po sebi, jer sadraj istine proble-
ma naelno je razliit od psiholokih i istorijskih uslova iz kojih je proiste-
kao. Mogue je, meutim, da je dovoljna konstrukcija robne forme, pa da
problem stvari po sebi potpuno nestane, odnosno da istorijska figura robe
i razmenske vrednosti poput izvora svetlosti ogoli lik stvarnosti oko ijeg
smisla se istraivanje problema stvari po sebi uzalud trudi, jer ona nema
nikakav smisao koji bi se mogao odvojiti od njene jednokratne i prvobitne
istorijske pojave. Ne bih eleo ovde da postavljam nikakve materijalne
tvrdnje, nego samo da naznaim smer u kome vidim zadatke filozofskog
tumaenja. Ako se ovi zadaci ispravno formuliu, time bi se u svakom slu-
aju neto moglo zakljuiti i za pitanja filozofskih naela ije eksplicitno
postavljanje bih eleo da izbegnem, naime to, da se funkcija koju oekuje
uobiajeno filozofsko pitanje o nadistorijskim i simboliki oznaenim ide-
jama vri unutaristorijski i nesimboliki. Time bi odnos ontologije i povesti
bio principijelno drugaije postavljen, a da pritom nije potreban trik kojim
se povest ontologizuje kao totalnost u obliku gole povesnosti, pri emu bi
se izgubila i svaka specifina napetost izmeu tumaenja i predmeta, a pre-
ostao samo maskirani istorizam. Umesto toga, po mome shvatanju, povest
ne bi vie bila mesto sa kojeg se ideje uzdiu, samostalno izdvajaju i pono-
vo iezavaju, ve su, tako rei, same povesne slike ideje iji sklop ini nein-
tencionalnu istinu, umesto da se istina u povesti pojavljuje kao intencija. Ja
ovde ipak razdvajam te misli, zbog toga to opti iskazi nigde nisu sumnji-
viji nego u filozofiji, koja bi htela da iz sebe iskljui apstraktne i opte iska-
ze koji su joj potrebni jedino u nevolji prelaska. Uz to bih eleo da nazna-
im i jednu drugu sutinsku vezu izmeu interpretativne filozofije i
materijalizma: rekao sam da odgovor na zagonetku nije njen smisao,
onako kao kada bi oboje mogli postojati istovremeno i kada bi odgovor bio
sadran u zagonetki, a da ova samo obrazuje njegovu pojavu i u sebi ga
zakljuuje kao intenciju. Naprotiv, odgovor stoji u otrijoj antitezi prema
zagonetki, njemu je potrebna konstrukcija od njenih elemenata, i im
postane oigledan, on razara zagonetku, koja nema znaenje, ve postaje
besmislena. Kretanje koje se ovde vri u igri materijalizam izvrava u stvar-
nosti. Stvarno tamo znai da odgovor ne ostaje u zatvorenom prostoru
saznanja, ve ga daje praksa. Tumaenje zateene stvarnosti i njeno ukida-
nje upuuju jedno na drugo. Stvarnost dodue nije ukinuta u pojmu, ali iz
konstrukcije figure stvarnog uvek tano proistie zahtev za njegovom real-
nom promenom. Izmenjeni gest zagonetne igre ne daje naprosto reenje
kao takvo, ve prasliku reenja koju materijalistika praksa jedinu ima na
raspolaganju. Ovaj odnos materijalizam je nazvao imenom koje je ve filo-
zofski potvreno: dijalektikom. Filozofsko tumaenje izgleda mi mogue
326 jedino ako je dijalektiko. Kada Marks prebacuje filozofima da su svet samo
razliito tumaili, a nasuprot njima radi se o tome da se on promeni, onda
ovaj stav nije legitimisan samo iz politike prakse, ve isto tako i iz filozof-
ske teorije. Tek u unitenju zagonetke pokazuje se istinitost filozofskog
tumaenja, koje isto miljenje ne moe izvriti iz sebe, zbog ega mu je
neophodna praksa. Nepotrebno je ovo shvatanje izriito razluivati od pra-
gmatizma u kojem se teorija i praksa ukrtaju kao i kod dijalektikog
shvatanja.
Kao to sam tano bio svestan nemogunosti da izvedem program koji
sam vam dao nemogunosti koja ne potie samo od kripca sa vreme-
nom, nego postoji naelno, jer se ovaj program upravo kao program ne
moe izvesti u svojoj potpunosti i optosti tako se oseam obaveznim i
da vas upozorim na neke stvari. Pre svega, ideja filozofskog tumaenja ne
uzmie pred onom likvidacijom filozofije koju mi je signalizirala propast
najnovijih zahteva filozofije za totalnou. Jer iskljuivanje svih ontolokih
pitanja u uobiajenom smislu, izbegavanje invarijantnih optih pojmova
pa i pojma oveka iskljuivanje svake predstave samodovoljne total-
nosti duha i jedne u sebi zatvorene istorije duha i koncentracija filozof-
skih pitanja na konkretne unutaristorijske komplekse od kojih ih ne treba
odvajati: ovi postulati veoma lie na rasputanje onoga to se dosad zvalo
filozofijom. Budui da je sadanje filozofsko miljenje, makar ono zvani-
no, izbegavalo ove zahteve, ili je u najboljem sluaju nastojalo da pojedine
asimiluje u ublaenoj formi, ini se da je jedan od prvih i najaktuelnijih
zadataka radikalna kritika vladajueg filozofskog miljenja. Ne plaim se
prigovora za jalovost negativnosti izraza koga je Gotfrid Keler (Gottfried
Keller) jednom okarakterisao kao ljuti izraz. Ako je istina da filozofsko
miljenje moe da napreduje jedino dijalektiki, onda je taka njegovog
napada filozofija koja kultivie upravo ove probleme i ije se uklanjanje
ini preim od dodavanja jednog novog odgovora uz tako mnogo starih.
Samo bi principijelno nedijalektika filozofija, usmerena na neistorijsku
istinu, mogla da veruje da se stari problemi mogu odstraniti tako to e
biti zaboravljeni i odmah sve poeti ispoetka. Obmana poetka podlona
je kritici najpre u Hajdegerovoj filozofiji. Stvarna promena filozofske svesti
moe da uspe samo u najstrooj dijalektikoj komunikaciji sa najnovijim
pokuajima filozofije i filozofske terminologije. Ova komunikacija treba da
uzme svoj materijal od pojedinanih nauka, preteno od sociologije, i da
kristalizuje sitne, bezintencionalne, ali uprkos tome sa filozofskim materi-
jalom povezane elemente, dok ih istovremeno nuno tumai vrei njihovo
grupisanje. Jedan od najaktivnijih filozofa dananjice je na pitanje o odno-
su filozofije i sociologije odgovorio otprilike ovako: dok filozof poput nei-
mara daje i izvodi projekat kue, sociolog bi bio provalnik koji se penje uz
njene zidove i iznosi iz nje ono to dohvati. Bio bih sklon da priznam ovo
DOSIJE
poreenje i protumaim ga u korist funkcije koju sociologija ima za filozo- 327

fiju, jer je ova velika kua odavno u osnovama postala trona i preti joj ne
samo sve ono u njoj to moe da se urui, nego takoe moe da izgubi i sve
stvari koje se u njoj nalaze, od kojih su neke nenadoknadive. Samo ukoliko
e ih odatle izbaviti, provalnik ini dobro delo kada krade ove esto polu-
zaboravljene pojedinane stvari. On e ih teko due zadrati, jer mu vrede
tek neto malo. Naravno, priznanju sociologiji kroz filozofsko tumaenje
potrebno je i neko ogranienje. U interpretativnoj filozofiji radi se o tome
da se konstruie klju pred kojim se otvara stvarnost. Za meru kategori-
je kljua ona je sada neobino udeena. Stari idealizam imao je preveliki
klju, koji uopte nije mogao da ue u bravu, a isti filozofski sociologizam
imao je isuvie mali klju, koji je mogao da ue, ali se vrata nisu otvarala.
Dobar deo dananjih sociologa u nominalizmu ide tako daleko da im poj-
movi postaju isuvie mali da bi se prilagodili drugima i sa njima stupili u
konstelaciju. Iza nas ostaje nepregledna, besposledina povezanost prostih
odreenja tipa ovo i tu, koja se ruga svakoj organizaciji u saznanju i
ne prua vie nikakvu kritiku meru. Otprilike na taj nain je pojam klase
ukinut i nadometen bezbrojnim deskripcijama pojedinanih grupa koje
se vie nisu mogle srediti u vie jedinstvo, premda se u empiriji kao takve
pojavljuju, ili je jedan od najznaajnijih pojmova pojam ideologije otu-
pljen tako to se formalno odreuje kao svrstavanje odreenih sadraja
svesti u odreene grupe, a da se pritom vie ne postavlja pitanje o istini ili
neistini samih tih sadraja. Ovaj obiaj sociologije uvodi jednu vrstu opteg
relativizma, iju optost filozofska interpretacija moe priznati isto tako
malo kao i svaku drugu, a dijalektika metoda koju ona poseduje dovoljno
je sredstvo za njeno korigovanje. Kod baratanja pojmovnim materijalom
u filozofiji ne govorim sluajno o grupisanju i probnom rasporeivanju, o
konstelaciji i konstrukciji. Jer, povesne slike koje ne odluuju o smislu biv-
stvovanja, ali reavaju i razreavaju njegova pitanja, nisu puke samodatosti.
One se ne nalaze ve organski u povesti. Nije potreban nikakav pogled i
intuicija da bi se videle, to nisu magina povesna boanstva koja bi trebalo
trpeti i oboavati. Naprotiv, moraju ih proizvesti ljudi i moraju se legiti-
misati samo tako to se stvarnost saima oko njih. Ovde se one razlikuju
od arhainih, mitskih praslika, kakve je pronala psihoanaliza i za koje se
Klages nadao da e ih ouvati kao kategorije naeg saznanja. Moete ih
izjednaiti u mnogim njihovim osobinama, ali se razlike pojavljuju tamo
gde se njihov sudbonosni put pripisuje ljudskim glavama. One su priru-
ne i shvatljive i predstavljaju instrumente samog ljudskog uma tamo gde
izgleda da se objektivno mogu podesiti kao magnetski centri objektivnog
bivstvovanja. To su modeli sa kojima se um, ispitujui i proveravajui, pri-
bliava stvarnosti koja sebi uskrauje zakon, ali je zato ema modela uvek
moe oponaati ukoliko je pravilno sainjena. Tu se moe prepoznati poku-
328 aj da se ponovo preuzme ona stara koncepcija filozofije koju je formulisao

Bekon i oko koje se Lajbnic za ivota estoko muio: to je koncepcija ars
inveniendi koju je idealizam ismevao kao muicu. Svako drugo shvatanje
modela bilo bi gnostiko i neodgovarajue, ali organon ove ars inveniendi
je fantazija egzaktna fantazija. Ona se strogo dri materijala koji joj daju
nauke i prekorauje ga samo u najsitnijim pokretima njegovog ureivanja,
koje ona mora da uini izvorno i sama od sebe. Ako je ispravna ideja filo-
zofskog tumaenja koje sam se latio da vam razvijem, trebalo bi je izraziti
kao zahtev da se na pitanja zateene stvarnosti stalno odgovara putem fan-
tazije koja pregrupie elemente pitanja, i pritom ne izlazi izvan opsega ovih
elemenata ija egzaktnost u nestanku pitanja postaje podlona kontroli.
Dobro znam da mnogi, moda i najvei broj vas, nisu na strani onoga
to ovde iznosim. Mome uverenju o aktuelnim zadacima filozofije ne pro-
tivrei samo scijentistiko miljenje, nego to jo ini i fundamentalna onto-
logija. Miljenje koje izvire iz stvarnih odnosa, a ne iz sopstvenog izolova-
nog sklada, sada se brine da svoje pravo na postojanje ne iskazuje tako to
pobija prigovore koji mu se glasno upuuju a sebe potvruje kao nepobit-
no, nego kroz svoju plodnost u onom smislu u kojem je Gete baratao
ovim pojmom. Pa ipak, mogu moda jo koju re da kaem o najaktuelni-
jim prigovorima, ali ne onako kako ih ja konstruiem, ve kako su ih iska-
zali predstavnici fundamentalne ontologije koji su mi prvi put posluili za
formulisanje teorije po kojoj sam dosad postupao samo u praksi filozofske
interpretacije. Centralni prigovor je taj da i moje shvatanje utemeljuje jedan
pojam oveka, tj. jedan projekat egzistencije (Dasein), samo to se ja plaim,
dakle iz slepog straha pred snagom povesti, da jasno i dosledno istaknem
ove invarijante, pa ih onda ostavljam u magli. Umesto toga, pozajmljujem
povesnu faktinost ili njen poredak moi, koji istinski dolikuju invarijan-
tama i terenu ontologije, upranjavam idolopoklonstvo sa povesno proi-
zvedenim bivstvovanjem, oduzimam filozofiji svako konstantno merilo
rasplinjujui se u estetskoj igri slika i preobraavam prvu filozofiju u filo-
zofski esejizam. Prema ovim zamerkama mogu, opet, da se ponaam samo
tako to u priznati veinu onoga to one sadrinski iznose, ali s tim da u
ga zastupati kao filozofski legitimno. Ne elim da odluujem o tome da li
moja teorija utemeljuje odreeno shvatanje oveka i egzistencije. Meutim,
poriem nunost vraanja na ovo shvatanje. Idealistiki je zahtev za apso-
lutnim poetkom koga moe da ispuni samo isto miljenje iz samog sebe.
Zahtev koji veruje da se miljenje mora svesti na formu njegovih misaonih
pretpostavki, na njegove aksiome, jeste kartezijanski. Meutim, filozofija
koja vie ne prihvata autonomiju i ne veruje da se stvarnost moe utemelji-
ti u umu, ve neprestano pretpostavlja probijanje autonomno racionalnog
utemeljenja u bivstvovanju koje mu nije adekvatno i ne moe se racionalno
zasnovati kao totalnost, na putu racionalnih pretpostavki ne ide do kraja,
DOSIJE
nego ostaje tamo gde se pojavi stvarnost koja se ne moe redukovati. Ako 329
se ona upusti dalje u region pretpostavki, moe ga dostii samo formalno
i po cenu one stvarnosti u kojoj lee njeni istinski zadaci. Ono nesvodljivo
pojavljuje se konkretno u povesti, i zbog toga ukida misaono kretanje kao
njenu pretpostavku. Produktivnost miljenja moe dijalektiki da se poka-
e samo na povesno-konkretnom. Oni komuniciraju u modelima. Zarad
nastojanja oko forme takve komunikacije rado prihvatam prigovor protiv
esejizma. Engleski empiristi su, kao i Lajbnic, svoje filozofske spise zvali
esejima, zato to ih je sila svee otkrivene stvarnosti sa kojima se sudarila
njihova misao uvek primoravala na smele pokuaje. Tek je stolee posle
Kanta sa prisilom stvarnosti izgubilo i ovu smelost pokuaja. Zbog toga je
esej od forme velike filozofije postao mala estetska forma u ijem prividu je
barem spasena konkretnost tumaenja kojom istinska filozofija u velikim
dimenzijama svojih problema odavno vie ne raspolae. Ako esej nastaje sa
raspadom svekolike izvesnosti velike filozofije i ako se on pritom nadove-
zuje na skuena, konturisana i nesimbolika tumaenja estetskog eseja, ini
mi se da to nije za osudu, samo ako se pravilno biraju predmeti i ukoliko su
ovi predmeti stvarni. Jer, duh nije kadar da proizvede totalnost stvarnosti
ili da je shvati, ali on moe da prodre u malo i u malom da probije granicu
postojeeg.
S nemakog jezika preveo Marko Novakovi
330
hronika
HRONIKA
KNJIGE 333
EPOHA I MILJENJE autentinog filozofskog angamana nalo

ANGAMANA* se i u nevelikoj studiji Budunost straha i
nade: jedan filozofski ogled o dolazeem
vremenu (Banja Luka: Art print, 2011),
aslav Koprivica je ve uveliko nezaobi- inspirativnom zapisu precizno lokalizova-
lazna referenca (makar) ovdanje filo- ne zebnje promiljanja budunosti.
zofske kulture. Ve njegov prevodilaki Koprivica je, meutim, pravi maj-
i prireivaki rad, inae hronino slabo stor dugih pruga, velikih formata i
potovan, bio bi dovoljan da opravda tu izdanih utemeljenja i obrazloenja. U
ocenu. Ali, knjige kojima se predstavio knjizi Filosofija angaovanja dobili smo
(Ideje i naela: Istraivanje Platonove konano neto to prevazilazi i program-
ontologije, Izdavaka knjiarnica Zorana sku obradu jednog segmenta filozofske
Stojanovia, Sremski KarlovciNovi Sad, tradicije i pregled jedne utrnule i ne uvek
2005; Bie i sudbina. Hajdegerova misao odgovorno podrazumevane koncepcije.
izmeu uzornosti i vremenitosti, Zavod za U njoj se nastoji ponuditi prolegomena
udbenike, Beograd, 2009), predstavljaju za samostalno zasnivanje jedne filosof-
uzorne monografije koje obavezuju sve ske pozicije koja odgovara osobenosti
budue istraivae. Iscrpnost, upuenost ovjekovog poloaja u naem vremenu,
i izvesno potenje u hvatanju u kotac i osobene pozicije koja bi ga iznova mogla
sa najteim metafizikim problemima (poto je miljenje prepustilo taj posao
i hrabrost da se neuvijeno i zasnovano drugim diskursima i silama) promilje-
ponude odgovori, postali su zatitni znak no orijentisati u savremenom sloenom
ovog autora. svetu, odnosno jedan filosofski ugao
I u tim monografijama nalazimo vie gledanja na savremenoga ovjeka koji
nego korektno i dragoceno prikazivanje svoje opravdanje izvlai iz pretpostavke
likova filozofskog naslea i savremenih da je takva teorijska perspektiva, uslovno
disputa koji ih aktualizuju ili za koje su kazano, 'primjerena' onome to se danas
uputni. I u organizaciji i arhitektonici knji- deava s ovjekom.
ga koje posveuje pojedinim misliocima, a Pronalazi se da upravo pojam anga-
naroito kada je re o lancima, Koprivica ovanja fenomenoloki upotrebljivo i
gaji i jednu problemsku orijentaciju koja cjelovito pokriva osnovnu situaciju savre-
se ne libi da filozofiju uini praktinom, menoga ovjeka, te razliite tipove anga-
da reaguje na izazove naizgled daleko ovanja i vanih ivotnih okolnosti, a da
nieg stepena optosti, da intervenie u jedna filozofija angaovanja sada moe ili
stvarnost koja na prvi pogled nema veze treba kritiki i usredsreeno da ih okupi
sa metafizikim previranjima, pokazujui kao nagovetaj neega to bi moglo biti i
ne samo da je ima, nego i da su poto- njihova kvintesencija i, istovremeno, heu-
nja i nadlena i delotvorna kada je re o ristiko plodno tle za ostvarivanje njiho-
prvom. Neto od takvog i samosvojnog i vih obeanja, kao pogodno i prostrano
saborite svih dosadanjih priloga razu-
* aslav D. Koprivica, Filosofija angao- mevanju savremene conditio humane. S
vanja?, Beograd: Zavod za udbenike, 2014. druge strane, Koprivica je uveren da uzi-
334 manje angaovanja za ishodini pojam sloma modernih projekata upravo zbog
ovjekove situacije ima i metodoloko tog to je ve apriorno smjeten u sklop
opravdanje, da moe ili mora posluiti optereenosti, prozvanosti, ukratko: anga-
kao klju razumevanja ovekove egzisten- ovanosti svojom situacijom.
cijalne situacije, da pristup koji poiva Istorijskoidejni rondo koji odzvanja
na razumevanju angamana izbegava itavom knjigom, i osovina koja dri njenu
esencijalizaciju tog ili iskljuenje ma kog tezu, jeste da su se u poznom srednjem i
drugog odreenja oveka, te da osvjet- ranom novom veku na Zapadu pojavi-
ljavanje ovjekove situacije moe biti la pitanja na koje ovek nije vie mogao
jedino (danas) prihvatljivo ishodite za da odgovori oslanjajui se na izvesnost
razumijevanje onoga srnog u njegovom tradicije i vere i da je tada 'nagriena'
biu; tavie, da je za budue teorijsko supstancija intersubjektivnog ivota, da
orijentisanje kljuni prednalaz inspekcije je onda sredinom devetnestog veka nastu-
ovjekove situacije to da on svagda i neu- pilo doba (egzistencijalnog) angaova-
kidivo jeste kao angaovanost. nja, kada je ovek postao egzistencija,
Autor ne bi, dakle, da nekakvom osvet- doba koje je trajalo sve do Prvog svetskog
nikom pravdom sprovede nostalginu rata kao svojevrsna institucionalizacija
rehabilitaciju jednog potisnutog pojma. angaovanja, kanalisanje zalaganja za
Angaovanje je, prema njegovom razu- korjenitu drutvenu promjenu, i njenoga
mevanju, upravo ili tek sada neophod- sprovoenja, koji ne iziskuju eksplicitni
no i, ini se, neizbeno, jer predstavlja kosmiki prevrat (revoluciju), a da od
univerzalni fenomen ljudskoga svijeta, dvadesetih do ezdesetih godina prolog
klju za objanjenje njegove situacije i veka egzistencijalno iskustvo baenosti
poloaja u svijetu. Filozofija angaovanja u povest smanjuje prostor za takav dru-
je stoga nezaobilazna i zasad neko- tveni angaman, a egzistencijalno angao-
difikovana oblast filosofije. Kopriviina vanje postaje pre neminovni teret, nego
knjiga je prilog, ali obimni i temeljni pri- izgled za ozbiljnu nadu. Krajem ezdese-
log, mogunosti njenog zasnivanja i, ako tih, prema ovoj istorijskoj rekonstrukciji,
se tako moe rei, iscrpni nacrt njenog drutveni odnosi se toliko uslonjavaju,
vidokruga i delokruga, kao i nesumnjivo strukture moi postaju toliko neprozirne,
in impresivnog linog angaovanja koji a nepoverenje u oveka toliko naraslo,
istovremeno polae sebi raun o vlastitim da je vjera u angaovanje obeshrabrila
osnovama. gotovo svaku vrstu takve komunikativne
Moglo bi se ugrubo rei da je poseb- prakse.
nost filozofije angamana koja se predlae Preciznije i s obzirom na odluuju-
u njenoj aktuelnosti i integralnosti. Ni e mesto, sa modernom se strukturalno
posebna pozicija, ni refleksija o jednom promenilo i ovekovo bie. Ranije je
segmentu stvarnosti, ona (bi da) ima u ontoloki esencijalizam ishodovao kosmo-
vidu filosofiju uopte, na nain na koji lokim hijerarhizmom, a ovaj je ureivao
je ona danas mogua: kao neodvojivost i drutveni poredak. Sada, umesto aprior-
miljenja, djelanja i ovjekove situaci- nog odreenja pojedinca nekom optou,
je. Potonje je odluujue i na izvestan itava shema je ugroena i razgraena
nain aksiom ili petitio principii itave sekularizovanjem, ostavljajui oveka
konstrukcije. ovjekovo bie i njegovo bez kosmolokih i ontolokih uporit
mogue djelovanje situativno su uslovlje- i orijentir, bez uzora, poretka i ponav-
ni, a ovek je prinuen da se angauje ljanja, i pred zadatkom izgradnje novog
zbog osobenosti epohe, koja stoji u znaku svetskog poretka iz sluaja i povesti. Otad
HRONIKA
teku dva naporedna i dopunjavajua toka: angaovanja: svojevrsni plemeniti i vrlo 335
moderni projekt kao projekt ponov- savremeni ,,konzervativizam. Koprivica
nog uspostavljanja svijeta kao (sadrinski je na strani tradicionalnih filozofskih
uoblienoga) poretka i egzistencijalni koncepata kojima bi da vrati pravo, da
projekt kao projekt ponovnog uspo- ih provue reanimizovane kroz bespue
stavljanja strukture jedinstva identiteta njihove krize, a u stvari krize sveta koji ih
ovjekovog bia, budui da ono kao vrsno, je napustio. Pritom je re o jednoj svesnoj
epohalno, staleko ili kakvo ve inae i hrabroj odluci da se pokloni neizbrisivi
nije mogue. Moderni se ovek iz istog smisao i vrednost onome to se danas
korena nuno angauje: i kao uobliitelj radije vidi kao alobni poj od apsoluta
svijeta dakle, kao neko ko javno istupa i apsolutizacija jo ne sasvim odvijenog
povodom stvari od opteg znaaja, ali i oveka, u vreme posle smrti ili ubistva
kao onaj koji radi na oblikovanju svojeg boga. Uvaavajui sve (pan)kritike, rela-
bia. Angaovanje postaje i ostaje dje- tivistike, nihilistike primedbe tradici-
lovanje na otklanjanju nedostatka, a situ- onalnim vrednotama, inkorporirajui ih
acija, umesto kosmiki poredak, postaje tavie u svoju konepciju, ukratko, autor
kontekst ovjekovog bia. ne proputa da podseti na njihov neprola-
Koprivicu, naelno, krasi uzorno zni znaaj kao svrhe ili makar regulativne
filozofsko potenje: on nastoji da svaki ideje svih ljudskih aktivnosti, pa i onih
kljuni termin definie i opie, ni od jed- koje naizgled idu u suprotnom pravcu.
nog pitanja ili nevolje koju koncepcija Invarijable ostaju: poredak, sutina, iden-
koju zastupa proizvodi se ne bei, nego titet, stvarnost, bie, istina, kanon, hije-
se, naprotiv, provocira. Tako je i situacija rarhija, a angaman simptom njihovog
odmah uoena kao jedan od noseih poj- traginog gubitka. Tako je sa smislom,
mova teorije angaovanja i predstavljena ali tako je i sa identitetom, jedinstvom,
antonimom suprotnost poretku. Finim svim krupnicama koje, ako se uopte
tkanjem i konfigurisanjem sitauacije i pominju u savremenoj produkciji, ve
angaovanja ovek se predstavlja kao kao stvar pristojnosti, ili se nagruju ili
izaziva a ne tvorac situacije (kako je umi- stavljaju u znake navoda.
slio), vinovnik situacije radije nego gra- Tako ovek jeste ovek, a egzistencija
ditelj, i zapravo je iluzija da je mogue da jo i vie, jedino ukoliko mu se sutina
bude kobna. Slino je i kada se upozorava ne podudara sa pojavom, jedino ukoli-
da situirana sloboda oveka sobom povla- ko je u raskoraku sam sa sobom, jedino
i itav sloaj pojmova i aktivnosti: ona ukoliko nije sebi identian ali samo
ne samo da iz ovekove otvorenosti omo- zato da bi to bio ili nastojao da postane.
guuje aktivno delanje, ve nas, takorei, Sutastvenost, takoe, i u svom odsu-
s druge strne, uslovljenost okolnostima stvu ili utoliko vie, (p)ostaje presudna za
oslovljava, p(r)oziva na samoobdjela- oveka. Filozofskoantropoloki tradicio-
vajui, ivotni in, pa i sama sloboda na nal se potpuno prihvata ovekovo bie
kraju postoji samo u tom meuprostoru je unutar sebe refleksivno prelomljeno,
uslovljavanja, koje svedoi da nismo u njegova esencija i egzistencija su u tre-
stanju trajne blaenosti i ini izlinom nju umesto da mirno u sebi poivaju,
potrebu za delanjem, i potpune determi- kao kod ivotinja, ta pukotina, rascep, jaz,
nisanosti okolnostima, to, takoe, one- konstitutivna je za oveka kao stvorenje
moguava i obesmiljava delovanje. koje misli (sebe), on ne postoji kao olie-
U tom smislu bi se moglo rei da nje svoje sutine i prosta nereflektovana
jedna figura karakterie itavu Filosofiju identinost s njom, on jeste po tome to je
336 mogue njegovo izbacivanje iz mirujueg (istorijski) momenat potrage za temeljem

samoidentiteta, po slobodi koja izvire iz egzistencije. Bez elementarne zasno-
unutranjeg nepoklapanja, ne-identiteta vanosti sopstvenog bia, ovek, ija je
u njegovom identitetu, on je i samostalan ontoloka 'imovina' samo njegova puka
i situiran istovremeno, nesliven sa oko- egzistencija, nalazi se na najniem nivou
linom i odstupa od zateene stvarnosti, ontoloke 'ubogosti', bez ak i privid-
on je u hroninom manjku izvesnosti o nog pribjeita pred svojom izloenou
sebi ontoloki strukturno uskraen za i nezatienou od 'svijeta', u situaci-
identitet ali se konstatuje odmah zatim, ji oajnog kockara koji je u prethodnim
ne bi li se po liniji utaivanja i teleolokoj igrama tj, bez metafore, u dotadanjoj
matrici smestilo angaovanje, i potreba povijesti 'prosuo' sve, tako da jo samo
za uspostavljanje kontinuiteta i identi- moe da uloi sopstvenu 'glavu', tj. egzi-
teta, praktina neophodnost vjernosti stenciju, u oajnikoj nadi da e se taj 'ulog'
sebi, tanije tom privremeno-neizvjesnom ipak 'povratiti', to jest 'isplatiti', budui da
i stoga uvijek naelno promjenljivom bi u suprotnom i njegov projekt i on sam
sebi, izmirenje, izjednaenje, smirenje doivjeli potpuni 'bankrot'.
ukratko: identitet [kao] krajnji ontoloki Bankrot je neminovan ukoliko se
horizont angaovanja. Isto tako, raz-je- forsiranje egzistencije zakljui u poasti
dinjenosti ovjekova bia odmah se pri- nitavila i iskljui ono to je njen cilj
znaje status nune i neprolazne odrednice i smisao. Najprei istorijski zadatak, sa
koja potie iz onoga to ga uopte ini ogranienim rokom trajanja, i dalje jeste
ovjekom, izvorita mogunosti ljudsko- da se pojedinac odredi i ispuni kao neka
sti, ali i zadatka koji ovjek treba da 'sutinska', autoesencijalizovana egzisten-
ostvari, jednog trebanja iji se nalazi cija prije nego se, zbog svoje stvarne,
rukovode samoobavezom koja potie iz unutranje i spoljnje izloenosti 'silama'
same ljudskosti. Slino je i sa jo jed- nitavnosti, konano surva u nitavilo
nim zahvatom koji je savremenost olako neodreenosti-praznine. Sile se suge-
izloila kritici i poruzi, sa razumevanjem stivno prikazuju kao strana pretnja,
temelja, odnosno neophodnosti ili poelj- pretnja nitavnosti kojoj smo dodue u
nosti utemeljenja: u sklopu razumevanja modernim vremenima nuno izloeni, ali
angaovanja egzistencije, posle uvida u samo zato da bismo spreili njeno prera-
njenu konstitutivnu bestemeljnost, otvo- stanje u aktuelnost i ivotnim angaova-
reno se govori o potrebi za uporitem, njem oblikovali se tako da moemo da joj
ukorenjenou, o potrebi za ontolokim odolimo i predupredimo pad: ovjeku-
'zbrinjavanjem' u nekom kontekstu 'auten- egzistenciji ivotno vrijeme je, takorei,
tinosti', koji bi sopstvenom biu pruio 'dato' da bi svoje neodreeno-nedovreno,
izvornost, o iskonskoj potrebi ovjeka za i zato samougroavajue bie oblikovao,
utemeljenjem, zasnovanou svojeg bia. ontoloki ispunio, to je predohrana protiv
Osnovna situacija savremenosti je, naime, uvijek mogueg prepada (samo)nitavila
situacija lienosti kosmikog utemeljena njega. Ontoloka potreba se ovde ne
nja, uskraenosti za izvesnost o stvarnosti dovodi u pitanje, ve se hitnost ovog zada-
i sebi, prinude stoga na posredno usta- taka savetuje ne samo kao brana od pada
novljenje 'stanja stvari', te uputanja u nitavilo nego i od ostajanja u onom
u samu stvarnost u odsustvu svjetskih procepu koji ivot pojedinca odrava u
pribjeita i sigurnih saznajnih tehnika. egzistenciji ili kao egzistenciju. Tek aktiv-
Sledei Hajdegera, Koprivica naelno ovo na, samoobdjelavajue-samoodreuju-
vidi kao dramatian i u osnovi nesrean a i raznitujua egzistencija koja bi,
HRONIKA
ako dobro razumemo, sebe da ukine, kao zajednicu opteobavezujuem stanovitu. 337
puku egzistenciju, jedina je dostupna Pri javnom angaovanju koje se po pravilu
predohrana protiv izriitog izbijanja njoj odvija u polju javne neizvesnosti iz koje bi
inherentne nitavnosti i mirnog (pod) tek da se ustanove vrednosti, vai anga-
noenja. istika maksima: Djelam da bih otkrio,
Za to je potreban jedan uvid koji uba- namjesto 'znalakoga': Djelam jer znam.
cuje u igru i druge tradicionalne metafi- Javno angaovanje kojim se reaguje na
zike, ukljuujui i njihov moralni korpus. javno iznesena shvatanja daje priliku da
Kada je re o tom horizontu pojma anga- se u drutvenom angamanu, iako naj-
mana, autor nudi pronicljiva i nijansira- ee ima formu zastupanja odreenih
na razvrstavanja, koja predstavljaju naro- ideja za koje se vjeruje da su pravedne i/ili
iti kvalitet drugog dela njegove knjige. istinite, zastupaju odreena mnjenja kao
Tako razjanjenje istorijskog konteksta da su istinita. Angaovanje sobom nosi,
angaovanja i epohalne i ontoloke sadri- i ini se da autor to pozdravlja, i orijen-
ne tog pojma omoguava sagledavanje ne tativnu komponentu, tako da djelajui i
manjih problema vezanih za angaman, orijentiui se u svijetu, ovjek mora da
koji bi bez ovakvog ili drugaijeg ura- poe od neke predodbe o sebi i tome
mljivanja zaista ostali na nivou proizvolj- to se eli napraviti od sebe, to ne moe
nih odluka i afiniteta. Dobar primer za biti izvedeno samo od optih, normativ-
to predstavlja upravo ono to se obino nih predodbi o Svijetu i ovjeku. To do
podrazumeva pod angaovanjem, a to identifikacije pribliava egzistencijalni
u Filosofiji angaovanja dobija znaajan i drutveni projekt. U nameri da deluje
prostor i, rekli bismo, nadalje uputnu, ako na to iru drutvenu zajednicu, angao-
ne i obavezujuu diferencijaciju. vani intelektualac pokuava da promijeni
Javno i lino se razabiru kao nazivi uobiajeni vektor odgovora okruenja na
za prostore angaovanja, a egzistencijal- ono za ta je on zainteresovan, i to tako to
no i zajedniko za intencije angaova- eli direktno da djeluje na samu zajednicu
nja. Javno angaovanje obeleava prelazak obino da bi njeno ponaanje, uoblie-
sa lika Mudraca-Znalca, koji je zamijenio nost uinio konformnom svojem linom
Proroka-Vidioca, na lik angaovanog projektu, odnosno, to je ei sluaj, svo-
intelektualca, kojeg obino primiljamo jem poimanju pravde.
pri filozofskoj raspravi o angamanu. Ta dijagnostika koja ima simpatija i
Angaovan oko opteljudskih pitanja, razumevanja za neke povoljne okolno-
angaovani intelektualac zastupa ovjeka sti angaovanja angaovanog intelekta,
uopte, ali ne prosjenoga ovjeka, 'ovjeka meutim, staje kada se uporedi sa svojim
prosjeka', ve onoga to se procjenjuje kao preteom kojeg se odrekao: angaovani
visoki standard 'ljudskosti', u intelektual- intelektualac je nedovoljna zamjena za
no-moralnom, a nerijetko i u tzv. 'graan- platonovskog Filosofa-Mudraca, budui
skom' smislu. On se ne obraa javnosti da, tragajui za optim, gotovo uvijek
da bi je s neke suverene pozicije koja vie dolazi samo do neega to je posebno, to
nije mogua poduio, ve da bi u javnoj se nikakvom moju racionalnoga ubje-
raspravi sa drugim, 'pozvanim' ljudima ivanja drugima ne moe prenijeti kao
upozorio na postojanje jednog problema istina i na taj nain i nasuprot name-
i da bi, budui da nema sigurnost i izvje- ri, uglavnom najee samo umnoava
snost o tome, svojim javnim prilogom, partikularna mnijenja i utoliko uveavaju
naroito ako se njime otvori dalja raspra- dezorijentisanost, a angaujui se u ime
va, pomogao pribliavanju jednom, za reda i orijentacije preteno uveava
338 nered i dezorijentisanost. Sam Koprivica, ovjek u (savremenom) svijetu, za razli-

ija drutvena delatnost nije liena upada ku od filozofske antropologije koja eter-
u javni prostor po modelu intelektualca, nalizuje pitanje ta je ovjek? i uzima
pravde radi treba rei, ni ovde ni jednog apstrakciju ovjeka prije i izvan stvar-
trenutka ne vidi izlaz u ionako nemo- noga svijeta. Na drugi pogled, meutim,
guem povratku na raniju paradigmu: pristup koji predlae Koprivica zapravo
Ako neko ko javno nastupa ne zna da se i ne pokazuje kao ogranienje, nego,
ne poznaje cjelinu onoga to bi trebalo da naprotiv, kao omoguavanje da se proiri
zna, on tada pokazuje svoju nedoraslost i locira pitanje oveka, kao nuan uslov
samoj stvari, to se manifestuje i kvazi- da se sagleda i ono na ta s neosnova-
misionarskim stavom tobonjeg posjed- nim optimizmom pretenduje filozofska
nika pune istine i to u onim stvarima u antropologija. Filosofska angamanska
kojima je puna istina, u najmanju ruku, postavka pitanja o ovjekovom biu eli
teko dostina. da unaprijed u ono ko ovjeka urau-
Polaui u zakljuku raun o mogu- na kao podjednako izvorna 'sapitanja'
nosti filosofije angaovanja koju suge- odakle, gdje i kuda. Ta namera filozofi-
rie, ini se da je autor na prvi pogled je angamana je, u svakom sluaju i na
dobrovoljno ograniava na filozofiranje umnogome impresivan nain, ostvarena
o oveku u (post)modernom svijetu, na istoimenom knjigom.
zapitanost nad tim ta znai i kako je biti
Predrag Krsti
O EMU UTI PRAKSIS praxisu, a injenica da se radi o problema-

FILOZOFIJA?* tizaciji bliskog misaonog stanovita nije
otupila kritiku otricu. Borislav Mikuli
nee preutati naprsline i ideologeme prak-
Knjiga Borislava Mikulia Nauk neznanja
sis filozofije, a osetljivost na bliske razlike
sadri razliite tekstove: osvrte, rasprave,
delovala je heruistiki podsticajno i daleko
studije, intervjue o doprinosima filozof-
bespotednije od standardne kritike, koja
skog kruga praksis, nastale u rasponu od
je sa udaljenije filozofske pozicije upuiva-
1985. do 2014. Na osnovu podnaslova
la na ideoloku naivnost praksisovaca.
moglo bi se zakljuiti da je u pitanju jedno-
Za razumevanje odnosa Borislava
smerna retrospekcija, ili jo jedan pokuaj
Mikulia prema praksis filozofiji metafo-
parazitiranja na praksis filozofiji, kako
ra izabrani otac je od neobine vanosti.
je taj fenomen opisao Zdravko Kuinar
Kada na autor govori o Milanu Kangrgi
(iji su podsticaji doprineli publikovanju
kao o svom izabranom ocu u filozofiji,
ove dragocene knjige). Naprotiv, re je o
nije re o neposrednom odnosu izmeu
prevrednovanju vlastitog odnosa prema
pripadnika tzv. zagrebake filozofske
kole. Izabrani otac nije prisutan kao
* Borislav Mikuli, Nauk neznanja. Re- linost u svakidanjoj komunikaciji, kome
trospekcije o Kangrgi i nasljeu praxisa, Arkzin, se, eto, podie jo jedan spomenik, pored
Biblioteka Bastard, Zagreb, 2014. onog u Aleji filozofa na Mirogoju. Svest
HRONIKA
o oinstvu je ono to oca ini izabranim. Naslov Nauk neznanja upuuje na 339
Dok praksisovski ikonoklasti i ikonoduli, pozicioniranje jednog od glavnih proble-
ruei ili podiui spomenik, uestvuju u ma praksis filozofije u sredite filozofske
zajednikoj igri, prevrednovanje vlasti- razlonosti. Dok Milan Kangrga meta-
tog odnosa iznosi na videlo ideologeme i fiziku tradiciju odreuje posredstvom
naprsline. U skladu sa Platonovim razu- onoga o emu ona uti (i ta zaista ne zna
mevanjem drevnije izreke: Sam si kriv! i o emu nee da zna), Borislav Mikuli
(Resp. 617 e), a ispitujui ono ta je prak- neznanje tematizuje tako to markira
sis filozofija preutala i potisnula, autor ideologem praksis filozofije, ne radi odba-
razmatra pitanje u kojoj meri su praksis civanja praksisa kao takvog, nego radi
filozofi doprineli svojoj sudbini. istraivanja naelnog neznanja. Premda
Metafora izabrani otac rezultat je je i za Milana Kangrgu ono o emu se
promiljene strategije odbacivanja misa- uti, to se ne zna ili nee da se zna, ono
onog patricida kao jednodimenzional- naelno odreujue, ta zajednika polazna
nog zasnivanja navodno vlastitog filo- pretpostavka nee biti izuzeta od kritike:
zofskog projekta. Otac Platon je davno A kad, pola u ali pola uistinu, govo-
pre Frojda postao svestan injenice da rim o nama filozofima i filozofiji kao o
oceubistvo prekida dijaloku nit u gene- laljivcima, onda pritom mislim primar-
racijskom sledu, odnosno ukida postupak no na filozofiju kao ideologijsko poljepa-
briljivog pretresanja i argumentovanja, vanje strahovite klasne zbilje kroz itavu
pre svega, vlastitog stanovita. Na pri- dosadanju klasnu, jer druge nema!
mer, u Platonovom Sofistu, Stranac iz historiju ovjeanstva. O tome ivotu
Eleje (donekle sam Platon) prevladava filozofija nikada nije eljela govoriti, jer
osnovnu tezu oca Parmenida, bie jeste, to nije bio njezin pravi predmet! A to
formuliui oprezno vlastitu, da nebie znai samo jedno: da taj uasno mukotr-
u izvesnom smislu postoji, ograujui pni, zapravo ljudski nepodnoljivi ovje-
se od oceubistva (Soph. 241). Krivica kov ivot nikad nije bio i trebao biti
oca, nije samo jedan teorijski promaaj predmet filozofijskog bitnog zanimanja.
nego daleko vie, kako bi to formuli- Spekulaciju sam zato definirao kao filo-
sao sada Milan Kangrga, mesto odakle zofiju koja prodire pod kou, a ne ostaje
svaka generacija starta od svog poetka. na povrini te ivotne strahote! To znai
Reinterpretacijom Frojdovog sna o para- za mene kretanje iskljuivo u horizontu
digmatinom oceobistvu moe se otkriti ili sferi spoznajne teorije, koja se bavi
specifina dimenzija filozofskog patricida: iskljuivo o clare et distincte metodi spo-
ubistvom oca sestre i braa filozofi ne znavanja, i tu nalazi svoju istinu. Definicija
ulaze u vlastitu, stvaralaku istoriju, zato glasi tada posve metafiziki primjereno
to ne razlau i ne problematizuju izvor adaequatio rei et intellectus. A to znai
autoriteta, nego naprotiv, autoritet oca samo jedno: kretanje u horizontu gotova
hoe za sebe, osnaujui svoj (po pravi- svijeta to je ve per definitionem drveno
lu neproduktivan odnos) na zaboravu ili eljezo (Nauk neznanja, str. 171).
potiskivanju. Osvetliti figuru izabranog Kangrga dalje naglaava da se kod
oca znai staviti u zagrade vlastite fantaz- njega ne radi o odbacivanju ili anuliranju
me, izboriti se za ono to pripada neuskla- znaaja filozofije, koja je, poevi ve s
enom, ne-identinom, odbiti fetiistiku Kantom, pretpostavka ili uslov moguno-
nivelaciju, stupiti u kontakt sa punoom sti spekulacije, pri emu i sama spekula-
Realnog, odnosno sa momentima koji su cija ostaje u horizontu filozofinosti tako
puni nesklada, apsurda i protivrenosti. dugo dok ne bude i uozbiljena u svetskim
340 razmjerima, razume se, ukoliko do toga no: Pa jedite sada svoj identitet. ta bi
uopte i doe. Borislav Mikuli upozorava nam drugo subjekti reportae uzviknuli,
da je tu re o takozvanoj performativnoj zajedno sa radnicama iz tramvaja, nego:
protivrenosti, Kangrga filozofski proi- Pa vi ste svi ludi.
zvodi filozofiju, pribliavajui se pozici- Za Borislava Mikulia ova anegdota
jama koje inae odbacuje, kao to je to, nije tek sluajni nesporazum (kontekstu-
na primer, Hajdegerova teza o potrebi alizovan bilo u hrvatskoj bilo u srpskoj
naputanja filozofije u pravcu umetni- varijanti), nego paradigmatian sluaj
kog miljenja. U igri je, dakle, spekulativ- prodiranja do onoga o emu filozof uti:
na koncepcija Milana Kangrge, odnosno ,,Nedoumica filozofa o tome zato
njena unutranja napetost, poto i ona je zaposjeo mjesto luaka u zauenom
sama ostaje, pre svega kao filozofija, ali ni pogledu dviju radnica, sluaj je nespora-
taj proces nije ni zagarantovan ni neposre- zuma sa samim sobom zvan neshvaanje
dan. Retrospekcija je nain proizvoenja neshvaanja. Htjeti dravu i dravotvor-
praksisa u filozofiju, izmeu ostalog, kroz nost evidentno nije ono o emu su govo-
polemiku sazdanu na pojmovnim parovi- rile dvije radnice. To je, naprotiv, onaj
ma i napetostima, kao to su spekulacija/ moment razgovora za koji on sam, kao
filozofija, filozofsko/umetniko stvarala- filozof, pretpostavlja da je pretpostavljen.
tvo, avangardna umetnost i praksis filozo- Nadalje, taj isti implicirani implikat, htje-
fija i slino. Re je o pretpostavci filozofije ti dravu i dravotvornost, ak ako je i
kao temporalne epistemoloke zajednice, pogoen, nije istovjetan s biti odgovoran
pri emu je u pitanju nae vreme. Jedan za koruptnu dravu, barem ne tako isto-
od najvanijih elemenata te retrospekcije vjetan da bi filozofu dao pravo na popu-
je stanovite Borislava Mikulia da Milan listiku formu rezoniranja u stilu to se
Kangrga unutranju napetost razreava babi snilo, to joj se i zbilo. Otud bi, a to je
smanjenjem obima teorijskog. ipak glavno, trebao biti posao filozofa da
Anegdotska crtica iz ivota, koju pokae taj neumitni kauzalni lanac, tu
Milan Kangrga neuspeno transponuje navodno perzistirajuu nunu vezu izme-
na filozofski plan, figurira kao znaajan u politikog htijenja (tovie, devetsto-
ulog u kritici Kangrgine poznije koncep- godinje enje), koje on pripisuje tim
cije i vodi detektovanju jednog od njenih domaicama-radnicama, i realizacije toga
ideologema. Milan Kangrga sree dve htijenja. Radi se o vezi za koju sm filozof
radnice sa polupraznim cegerima, koje pretpostavlja da one, domaice-radnice,
se ale na cene, trokove kolovanja dece pretpostavljaju (Nauk neznanja, str. 82).
i ne suzdravi se, dobacuje im pa jedi- Prema Borislavu Mikuliu, veza o
te svoju dravu i svoju dravotvornost, kojoj je re postoji samo kao Kangrgina
dok radnice filozofu uzvraaju sa ovaj pretpostavka o implikaciji jednog razgo-
je lud (str. 82). Zamenimo hrvatske vora u tramvaju. Sam filozof je promaio
dravotvorne radnice nama bliim pri- bit zamenivi teze i on je onaj ko govori
merom identitetskog Srbina, kako je on apstraktno:
formiran u nebrojenim TV-izvetajima Konano, u sadrajnom smislu, scena
iz opustelih zaseoka june Srbije. Krezubi zabune posvjedouje da je upravo on, a
roditelji pred naherenom kuicom, okru- ne radnice, taj koji implicitno vjeruje u
eni decom... Dok kamera zumira ikonu, nunost te veze. Samo to je onaj moment
iz pozadine dopire glas reportera: kada iz kojeg izvire njegovo filozofsko neznanje
bi drava obezbedila bar... Veina mojih o tome zato je rekao to to je rekao. To
istomiljenika, pa i ja sam, reaguje cini- je upravo vladajui hrvatski ideologem
HRONIKA
dravotvorstva. Scena u tramvaju savreno no otro tradicionalni pojam vremena, da 341

tono pokazuje dakle tko je nasjeo ideolo- bi iz njega izvukao plodove koji lee s onu
gemu. Onaj tko vjeruje u njegovu realnu stranu granice novovekovno-graanskog
mo nisu radnice koje javno u tramvaju sveta. Pri tome, nije re o involviranju
razglabaju o svojoj materijalnoj i moralnoj ovog ili onog filozofa, nego o sledeem
bijedi i o koruptnosti dravnog aparata, prihvatanju/preokretanju/produbljivanju
ve filozof koji reflektira o njemu (Nauk Kangrginog stanovita: vreme je mera
neznanja, str. 83). spoznaje, kao to je i bitak vremenski
Kada Milan Kangrga radnice svodi proizveden. Dakle, prema Mikuliu, pro-
na jednu dimenziju, nestaje i diskurzivna blem vremena za miljenje izlazi na vide-
veza izmeu filozofa i radnica, kao pret- lo sa Heraklitom ali odmah i nestaje, da
postavljenih nacionalistkinja iz tramvaja bi se vratio kao bumerang kroz problem
i to usled njegovog nesvesnog teorijskog saznanja. Snienje teoretinosti, na koju
manjka, faktikog deficita same teorije ukazao Mikuli, dovelo je do niveli-
je. Neznanje o nasjedanju ideologemu ranja razlike izmeu saznanja realnosti i
tie se samog argumentativnog karaktera simbolikog odnosa prema njoj, a time i
filozofije, dakle, onoga to u odreenoj do neminovnog razoarenja u stvarnost.
meri nedostaje svakoj filozofiji (ukoliko Krivci su pronaeni u likovima hrvatskih
je Hegelova zamisao o povesnosti filozo- radnica ili identitetskog Srbina. Tako je,
fije bar delimino tana) pre nego to se sasvim neoekivano, Kangrgina filozofi-
pojave njeni negatori-nastavljai. Kangrga ja pala ispod nivoa Hegelovog zahteva:
granicu filozofskih nastojanja odreuje ovde je rua, ovde plei!.
shodno svom razumevanju spekulacije, Dodue, Kangrgine ideje iz Praksa,
dakle, stavljajui u prvi plan ono to vrijeme, svijet ne moraju biti stavljene ad
sam zna. Tako u odreenoj meri naputa acta. Naprotiv, one mogu pokazati svoju
Hegela, vezuje se za Fihtea i elinga, sve snaniju stranu u polemikama sa aktu-
vie ukazuje na ogranienosti Markuzea elnim strujanjima, pogotovo onim, koja
ili Habermasa, gotovo da i ne spomi- batine u jednom irem smislu nastojanja
nje Lenjina (zato to se on, kako sma- praksis filozofije. Kao posebnu vrednost
tra, odrekao Marksa), a favorizuje Rozu knjige Nauk neznanja istiemo dijalog
Luksemburg. voen kroz intervjue i razgovore izmeu
Osnovni ton u kritici Kangrgine spe- autora i Milana Kangrge, gde se misao
kulativne paradigme izvire iz Mikulievog korifeja praksis filozofije sueljava sa
favorizovanja teorijske snage filozofije i poststrukturalistikim, postkolonijalnim,
intenzivnog ukazivanja na nedoslednost feministikim i drugim misaonim struja-
njenog naputanja. Mikuli pregnantno njima. Tu moemo, sledei tekstove koji
formulie sutinu teorijske pozicije iz donose i Kangrginu ivu re, uz odre-
Praksa, vrijeme, svijet: vreme za Kangrgu ene rezerve, stati na njegovu stranu. Na
moe imati smisla samo kao povest, koju primer, kada Kangrga odbija blie pove-
autor razumeva kao jednokratni djelatni zivanje ieka sa filozofima takozvane
in, upravo kao povijesni in. Shodno ideji praksisovske orijentacije, eekovoj for-
vremena kao jedinstvenog, jednokratnog mulaciji (donekle istrgnutoj iz konteksta)
ljudskog trenutka, Kangrga otvara per- Uspon od vjenosti do vremena, suprot-
spektivu u kojoj se za njega jedino moe stavlja Hegelovu Vjenost je misao vre-
postaviti temeljno pitanje oveka kao mena. Razlika je ogromna. Spekulativni
samosvojnog bia slobode. Kangrga, dri povratak u budunost mogue je izvesti
Mikuli, ne vizira dovoljno dugo i dovoljna temelju civilizacijskih dostignua, a ne
342 staljinistikim dobrim terorom, posred- bie, iskljuuje svaki, pa i provokativni

stvom povesne dimenzije, a ne povodei staljinizam u trapericama.
se za gospodarskim oznaiteljima. Iz tih Borislav Mikuli je kroz intervjue i ive
razloga za Kangrgu, verujemo, ni iekova dijaloge sa Milanom Kangrgom ubedljivo
koncepcija revolucije nije revolucionarna. ukazao na ono to smo potisnuli i preu-
Ne samo da iek (istina u velikoj meri tali devedesetih godina prolog veka. A to
provokativno) revolucionarni in vezuje je injenica da su pored prerano sagorelih
za ponavljanje Lenjinovog autoriteta, nego Danka Grlia (1923-1984) i Gaje Petrovia
je i njegov raskid sa globalnim kapitaliz- (1927-1993), glavni protagonisti praksis
mom, liberalno-demokratskim multikul- filozofije upravo tada stvarali svoja monu-
turalizmom i rastuim nacionalizmom, mentalna dela. Branko Bonjak je uspeo
sledei Kangrgu, staljinistiki, jer je da privede kraju trotomnu Povijest filozo-
podreen istorijskim odnosom prema fije (1996), Predrag Vranicki je uoi smrti
stvarnosti. A revolucija, prema Kangrgi, objavio takoe trotomnu Filozofiju histo-
nije istorijska nego povesna kategorija. rije (2002), a stvaralaki zamah Milana
Premda je Kangrgin odnos prema alti- Kangrge krunisan je posmrtno objavlje-
serovskoj, strukturalistikoj verziji neo- nom Filozofijom i spekulacijom (2010). Do
marksizma negativan i iz drugih razloga, bespotedne kritike, ispitivanja i pretre-
postoje i zanimljive podudarnosti, kao to sanja praksis filozofije nije ni tada dolo,
je to odbijanje identifikovanja sa istorij- moda i usled toga to glavni protagonisti
skim momentima ivota i oslobaanja od praksis filozofije (uz asne izuzetke) nisu
razliitih formi prinudnih identifikacija i imali dostojne sagovornike.
identiteta. Takoe, raspravu moemo pro- Borislav Mikuli je Adornov zahtev za
dubiti i na povesnosnu koncepciju Milana interpretacijom sveta preokrenuo u zahtev
Kangre, koju iekova opcija sada delimi- za reinterpretacijom teorije. Teorija koja
no prihvata. Stanovitem da smo mi ti koji nije sklona bespotednom pretresu vla-
proizvodimo simboliku realnost prolih i stitih pretpostavki, u drutvu vidi pasivan
zaboravljenih traumatskih doivljaja, vre- objekat, a nesvesna injenice da ga je sama
menska struktura ne samo da je posre- proizvela, sebe redovno iskljuuje iz sva-
dovana kroz subjektivnost nego je njome kog problematizovanja. Najnovija knjiga
i proizvedena (smetanjem budunosti Borislava Mikulia ne nudi koherentan
pre prolosti), kao to i sam simptom pogled unazad, istoriografsku evaluaciju,
dolazi iz budunosti. Ovo sada lukav- koja bi trebalo da kategorizuje, definie,
stvo nesvesnog moe biti i potencirano odredi domete, granice, unutranje pro-
lakanovskim uvidom da histerik prestie tivrenosti i sl., nego pre iskoen pogled
samoga sebe. Kangrga bi verovatno na prema mogunostima praksis filozofije.
slian nain postupio prema ieku, kao Autor je izabrao perspektivu koja vie
to je to uinio recimo prema Markuzeu, potie iz pitanja o budunosti praksis
zamerivi mu da je napustio ono naj- filozofije nego iz imaginarnog prostora
vrednije do ega je dospeo. Kangrgino zaustavljene prolosti.
stanovite da je ovek istinski slobodno
Sran Damnjanovi
HRONIKA
POVODI 343
ENERGIJA BUDUNOSTI: pregled celokupne produkcije nastale u

GRUPA 143* periodu postojanja grupe, ve su i doku-
ment jednog vremena.
Grupa 143 delovala je u periodu
Nedavno je odrana retrospektivna izlo-
izmeu 1975. i 1980. godine. Stalni la-
ba Grupe 143 u Muzeju savremene umet-
novi grupe bili su: Biljana Tomi, Miko
nosti u Beogradu (Legatu olakovi) pod
uvakovi, Jovan eki, Nea Paripovi,
nazivom Grupa 143 Radikalno miljenje.
Paja Stankovi i Maja Savi. lanovi grupe
Inae, ovoj izlobi prethodila je izloba u
u pojedinim periodima njenog rada bili
Novom Sadu u Muzeju savremene umet-
su: Mirko Diliberovi, Vladimir Nikoli,
nosti Vojvodine pod istim nazivom, koja
Dejan Dizdar, Nada Seferovi, Bojana
je odrana od 23. januara do 16. februara
Buri, Stipe Dumi, Momilo Rajin, Ivan
2014. godine, pod kustoskim vostvom
Maroevi i Slobodan ajin. Sedamdesete
Dietmara Unterkoflera i Dragomira
godine proteklog veka su od izuzetnog
Ugrena.
znaaja za umetnost u regionu, jer se uspo-
Veina radova predstavljenih na ovim
stavlja kompatibilnost izmeu pojedinih
izlobama u javnosti se pojavila prvi put
lokalnih, regionalnih i svetskih tendencija
posle gotovo etiri decenije. Ova vremen-
u kontekstu konceptualnih istraivanja u
ska distanca otvorila je mogunost za isto-
umetnosti. Takoe, u tom periodu dolazi
rijsko sagledavanje rada Grupe 143, ali i
do radikalnog preispitivanja konvencio-
konceptualnih istraivanja u irem kul-
nalnog shvatanja umetnikog dela i pojave
turno-umetnikom kontekstu. Pomenimo
niza novih umetnikih praksi koje dovode
samo nedavno objavljenu monografiju o
u pitanje ustaljeno shvatanje umetnikog
Grupi 143, autora Dietmara Unterkoflera
dela kao estetskog predmeta. Umetniki
koji je na sistemaan, pregledan i kriti-
rad nije vie nuno predmet koji ima odre-
ki nain sagledao i pozicionirao rad ove
enu vrednost, pre svega estetsku, i iji je
grupe u odnosu na iri kontekst poja-
ekvivalent njegova trina vrednost, ve
vu konceptualne umetnosti u Americi i
moe da bude i dogaaj, iskustvo, akcija
Evropi, a potom i u odnosu na regionalni
ili ideja sve ono to u tom trenutku jo
i lokalni kontekst, i to kroz fenomen grupa
uvek nije mogue provui kroz instituci-
karakteristian za taj period kao i kroz
onalne kanale u smislu izlaganja, uvanja i
analizu radova lanova grupe. Poseban
prodaje. Upravo s ciljem da se umetniko
znaaj ove monografije predstavlja vizu-
delo izmesti iz robnog reima rada, to
elni materijal sastavljen od reprodukcija
je dominantni nain njegovog funkcio-
crtea, grafikona, fotografskih i video-
nisanja, naglasak se premeta sa gotovog
radova, kao i od velikog broja dokumen- predmeta na samu ideju, koncept.
tarnih fotografija koje pruaju ne samo Meutim, pored istorijskog i retros-
* Retrospetktivna izloba Grupa 143 pektivnog aspekta, namee se pitanje da
radikalno miljenje, Muzej savremene umet- li se rad Grupe 143 moe posmatrati i iz
nosti (Legat olakovi), Beograd, 25. april nekog drugog ugla. Kako se, na primer,
12. maj 2014. moe pozicionirati u odnosu na savreme-
344 nu umetnost i uspostaviti vezu sa sada- su do tada van registra umetnosti. To je,
njim vremenom u umetnikom ili ire, naravno, neto to je tipino za taj period
kulturolokom smislu? Da li je mogue obeleen radikalnom kritikom moder-
o Grupi 143 govoriti kao o savremenom nistikog shvatanja umetnosti i pojavom
fenomenu? ini se da jeste. Ono to se niza fenomena vezanih za preispitivanje
danas namee kao potvrda savremenosti shvatanja umetnosti: od aktuelizovanja
Grupe 143 je neto to bi se moglo nazva- neoavangardnih postupaka do pojave
ti energijom budunosti koja, u periodu brojnih postavangardnih praksi unutar
delovanja grupe, gotovo da nije ni mogla kojih se konceptualna umetnost izdva-
biti vidljiva, to je istovremeno i mogu- ja kao najradikalniji raskid sa konven-
e objanjenje njene zakasnele recepcije, cionalnim shvatanjem umetnosti, koji
a koja se u radu ove grupe prepoznaje, je, pre svega, utemeljen na njenoj vizu-
pre svega, u uvoenju odreenih modela elnoj, likovnoj komponenti specifinoj
delovanja koji su aktuelni i danas ak, u odnosu na druge umetnike oblasti.
reklo bi se, naroito danas. Meutim, pored toga, u nainu rada
Umetniki rad moe biti deo aktu- Grupe 143 izdvajaju se odreeni modeli
elne produkcije, ali to nije jedini, ak ni delovanja, koji se preklapaju sa tri aspekta
nuni, pokazatelj njegove savremenosti. savremenosti o kojima govori Ozborn.
Savremenost uraunava njegovu uklju- Ovi modeli delovanja, ija su polazita
enost i kompatibilnost sa vremenom u u konceptualnim istraivanjima, obele-
kojem nastaje. Kljuna razlika izmeu ili su rad Grupe 143 i uinili ga speci-
termina moderno i savremeno, esto tre- finim i razliitim u odnosu na sline
tiranih kao da su sinonimi, upravo je u fenomene participativnog karaktera iz
vremenskoj odrednici u odnosu na koju tog perioda; to su: odbacivanje kon-
se definiu: moderno ukljuuje sada- vencionalne podele na teoriju i praksu,
nje vreme, ali se konstituie u odnosu istraivanje kao nain umetnikog delo-
na prolost, kroz odbacivanje prolosti; vanja i anticipiranje budueg. Pomenuti
savremeno, s druge strane, takoe u prvi modeli rada aktuelni su i danas. Polazei
plan stavlja sadanje vreme ali referira od Ozbornovog koncepta savremenosti,
na budunost, predstavlja anticipaciju koji ukljuuje tri teorijska aspekta spe-
budueg i po tome se razlikuje od termi- kulativni, empirijski i anticipatorski i
na moderno koji ne ukljuuje nuno ideju uzimajui u obzir njegovo preklapanje
budueg. Piter Ozborn koncept savreme- sa nekim od kljunih modela delovanja
nosti problematizuje kroz tri teorijska karakteristinih za Grupu 143 (kao to su
aspekta. Prvo, pozivajui se na Hajdegera prevazilaenje konvencionalne podele na
(Bie i vreme, 1927), izdvaja anticipatorski teoriju i praksu, uvoenje umetnosti kao
potencijal istiui da je strukturalno anti- istraivanja i, na poetku pomenute, ener-
cipatorski. Zatim, ovaj koncept je inheren- gije budunosti koja je otvorila prostor
tno spekulativan upravo zbog projekcije za eksperimentisanje), moe se zakljuiti
budueg u sadanjost, o kojoj nije dovolj- da je delovanje Grupe 143 savremeno,
no izvoditi zakljuke na osnovu prolosti. ne samo u periodu sedamdesetih kada
Trei aspekt savremenosti je problemsko grupa aktivno radi, ve i u odnosu na
empirijski, to Ozborn dovodi u vezu sa aktuelnu umetniku produkciju, na ta
empirijskim istraivanjem. upuuje aktuelnost pomenutih modela i
Rad Grupe 143 predstavlja i eksperi- u sadanjem drutvenom, ekonomskom i
mentisanje sa razliitim praksama koje kulturnom kontekstu.
HRONIKA
Prevazilaenje konvencionalne podele nomskog Poslednju deceniju XX veka 345

na teoriju i praksu jedno je od kljunih obeleava brisanje jasnih granica izme-
obeleja rada Grupe 143, a to Ozborn u teorije, umetnosti i teorije umetnosti.
istie i kao jednu od odlika savreme- Specifino umetniki problemi kao reci-
nosti. Izjednaavanje umetnikog rada div konvencionalnih pristupa baziranih
sa njegovim teorijskim odreenjem ili, na autonomnosti umetnikog dela izgubili
kako je to Kosut definisao, pitanjem o su na znaaju u odnosu na fenomen pro-
prirodi umetnosti, predstavlja koncepcij- imanja registra umetnosti sa drugim,
sko polazite Grupe 143. Teorija i praksa neumetnikim registrima. Time su i
postavljene su kao dve proimajue, a ne pretpostavke da umetnost ima sopstve-
odvojene oblasti od podjednakog intere- na sredstva izraavanja (medije, tehnike,
sa za svakog od lanova grupe: predmet postupke, materijale), polje istraivanja
interesovanja su razliiti kritiki diskursi i opipljivu umetniku prirodu izgubile
iz teorije, filozofije i umetnike kritike, a u na znaaju u odnosu na kontekstualne
podjednakoj meri zastupljeni su i kritiki pristupe. U savremenoj umetnosti naj-
diskursi umetnika o sopstvenom radu. ee je jedino opipljivo umetniko
Prevazilaenje granica izmeu teorije svojstvo upravo kontekst, koji odreeni
i prakse odredilo je i nain produkcije predmet, dogaaj, proces, snimak, tekst,
radova, karakteristinih po tome to funk- crte ili grafit ini umetnikim, to isto-
cioniu izvan ustaljene podele na teorijske vremeno ukazuje na odreeni teorijski
i praktine na isti nain kao to zajed- diskurs bez kojeg je razumevanje samog
niki rad umetnika, istoriara umetnosti, rada ogranieno.
kritiara, filozofa i teoretiara prevazilazi Kontekst kao mesto susretanja razli-
ustaljeni model u kojem su njihove uloge itih umetnikih i neumetnikih diskursa
podeljene. Zajedniki razgovori, akcije i bio je, direktno ili indirektno, est predmet
seminari na kojima se raspravljalo o odre- analize u okviru istraivanja Grupe 143. U
enim teorijskim problemima i na kojima radu Modeli / Izvoenje logikih mogu-
su uestvovali lanovi grupe, ali i drugi ih svetova (iz 1979) Miko uvakovi,
umetnici, ukazuju na specifian nain polazei od semiotike (osnovne teorije o
rada Grupe 143 u kontekstu lokalne scene znacima arlsa Morisa), analizira nain
i novih umetnikih praksi kao koncepcij- funkcionisanja konteksta na primeru dve
skog okvira njihovog delovanja. Knjige reenice, tako to ih predstavlja pomo-
proizale iz zajednikog rada grupe, tako- u dijagrama. Iako su reenice formalno
e, upuuju na nain rada koji prevazilazi identine, njihova znaenja se razlikuju
ustaljenu podelu na teoriju i praksu: uta u zavisnosti od pozicioniranja konteksta
knjiga (objavljena 1975/76), Analiza akcija kao dominantnog ili prateeg elementa.
Terry Foxa (1969-1973) procesom slikanja U prvom sluaju, nain funkcionisanja
(tampana 1977), Islamski paterni (izala konteksta blizak je savremenim kontek-
1977/78), Dominantne strukture (iz 1979) stualnim praksama u kojima je kontekst
i Grupa 143 (objavljena 1979. godine). sastavni deo promiljanja, produkcije i
Efekat destabilizovanja granica izme- prezentacije rada, dok je u drugom sluaju
u teorije i prakse u savremenom okviru pratei element koji ne naruava auto-
predstavlja nemogunost produktivne nomiju umetnikog rada, to je blisko
recepcije umetnikog rada van njegove modernistikom shvatanju. Za razliku
kontekstualizacije unutar ireg okvira od ovog, strogo analitikog, formalnog
teorijskog, drutvenog, politikog, eko- pristupa, Maja Savi kroz serije fotogra-
346 fija problematizuje kontekst kombinuju- umetnosti. Mirko Dilberovi je studirao

i razliite pristupe pomou kojih pravi knjievnost.
mape intuitivne, subjektivne, emotiv- Delatnost Grupe prevazilazi uobiaje-
ne, telesne, mentalne, topografske za ne forme umetnikog naina izraavanja:
mapiranje konkretnog konteksta: Banjiki izuavanje kao bitan segment rada grupe
venac, Savski nasip, Dorol i Ada Huja pozicionirano je ne samo unutar registra
(radovi nastali 1977. godine). umetnosti, ve ukljuivanjem razliitih
Ono to je konceptualna umetnost drutvenih i prirodnih nauka i preuzi-
uvela destabilizovanje granica izmeu manjem razliitih neumetnikih postu-
teorije i prakse na kraju XX i poetku paka specifinih za odreene prirodne
XXI veka postalo je dominantno obele- i drutvene nauke, kao to su: analitiki
je umetnike produkcije: uspostavljanje crtei (Jovan eki, Miko uvakovi, Paja
fluidnih granica, ne samo izmeu teorije Stankovi), dijagrami (Maja Savi, Miko
i prakse, ve i umetnosti i vanumetnikog uvakovi), grafikoni (Knjiga Grupe 143
aproprijacijom najrazliitijih praksi koje u Dominantne strukture iz 1979), nizovi bro-
odreenom kontekstualno-teorijskom dis- jeva (Miko uvakovi). Transdisciplinarni
kursu postaju umetnike. Transformacija pristup predstavlja jedno od kljunih obe-
vrstih u fluidne granice korespondira leja savremenog naina istraivanja u
sa promenama u ostalim drutvenim razliitim humanistikim oblastima, to
registrima, na primer, deava se ono to nije sluajno, jer se i rad grupe moe oka-
Bauman naziva prelazom iz vrstog u flu- rakterisati kao istraivanje. Ovo proizilazi
idni modernizam. iz iskustva konceptualne umetnosti, koja
strategije rada sa informacijama, podaci-
ma i injenicama uvodi kao umetnike.
Umetnost kao istraivanje Ovakav umetniki postupak Buhloh odre-
uje terminom estetika administracije.
lanovi Grupe 143 ne samo da dolaze iz Grojs istie slinu tendenciju, ali u
teorije i prakse umetnosti, ve i iz razlii- savremenoj umetnosti: interesovanje sa
tih neumetnikih oblasti, to ukazuje na umetnikog rada prelo je na umetniku
jedan model transdisciplinarnog povezi- dokumentaciju. Kada odemo u muzej ili
vanja u kojem se istom problemu prilazi na izlobu, pretpostavka je da idemo da
iz razliitih uglova: istorije umetnosti, gledamo umetnike radove: oni referiraju
teorije umetnosti, umetnike prakse, filona odreene teme iz svakodnevnog ivota
zofije, elektrotehnike, matematike. Nea ili politike probleme ali ne na umetnost,
Paripovi je, zapravo, bio jedini kolovan jer oni jesu umetnost. Meutim, u muzeji-
umetnik. Biljana Tomi je bila diplomira- ma se sve ee susreemo ne sa umetni-
ni istoriar umetnosti. Miko uvakovi, kim delima, ve sa dokumentima o umet-
Paja Stankovi i Dejan Dizdar su studirali nikim aktivnostima. Dokumentacija je
elektotehniku. uvakovi je kasnije dok- medijski raznovrsna moe biti slika,
torirao na Fakultetu likovnih umetno- fotografija, instalacija slino umetni-
sti. Maja Savi je studirala matematiku. kom delu, bilo da je re o tradicionalnim
Stipe Dumi je studirao mainski fakultet. bilo o novim medijima. Meutim, u ovom
Jovan eki je diplomirao filozofiju i dok- sluaju mediji ne predstavljaju umetnost,
torirao teoriju medija. Vladimir Nikoli, ve je samo dokumentuju.
Nada Seferovi, Bojana Buri, Momio Rad Nee Paripovia Foto-dosije
Rajin i Slobodan ajin su studirali istoriju (nastao 1976. godine) koncipiran je kao
HRONIKA
dokumentacija sopstvenog ivota. U pita- istraivanje, to na kraju XX i poetku 347

nju je kseroks-knjiga sastavljena od dva- XXI veka naroito dolazi do izraaja, jer
desetak fotografija na kojima su prikazane umetnici ne samo da prave umetnost,
razliite situacije iz ivota umetnika: on sa ve preuzimaju ulogu umetnika-istrai-
prijateljima i kolegama, on na otvaranjima vaa i sprovode istraivanje u umetnosti.
izlobi, predavanjima, neformalnim dru- Ono to je ranije bilo vezano za nauno
enjima situacije koje pripadaju njego- istraivanje, sada je umetnost kao istrai-
vom privatnom i profesionalnom ivotu. vanje. Glavna kritika naunog istraivanja,
Ponaanje umetnika postaje nain umet- po Hajdegeru, sastoji se u svoenju znanja
nikog izraavanja, umetnika forma, a na objekte iji je efekat ograniavanje zna-
beleenje situacija iz svakodnevnog ivo- nja poto je cilj istraivanja dokazivanje
ta umetnika, trag, dokaz ili dokument o unapred postavljenih ideja. Za razliku
tome. U ovom radu slika je dovedena u od toga, kreativni ili umetniki pristup
istu ravan sa informacijom, ini se ak da istraivanju nema za cilj prezentovanje
bi se mogla zameniti tekstom. Upravo to unapred postavljenih injenica, ve otkri-
je sluaj u radu Izvetaj o kretanju za 25. vanje istine kroz proces i to je ono to
10. 1976. god. u kojem je slika izostavljena, povezuje umetnost sa onim to se naziva
tako da je ostao samo tekst: umetnost-kao-istraivanje. U umetnosti-
10.00 asova Naputa kuu, odlazi na kao-istraivanju umetniko delo nema
Tehniki fakultet, razgovara sa studen- funkciju objekta, predmeta istraivanja,
tom iz Palestine. to je osobenost naunog shvatanja istra-
10 asova i 30 minuta Ulazi u zgradu ivanja. U delovanju umetnika-istrai-
televizije, ostaje oko 1 as izlazi sa jed- vaa umetniki rad je proces, otkriva-
nom torbom. nje istine kroz proces, situiranje istine,
11 asova i 30 minuta Dolazi u Stu- odnosno ono to je istina u odreenom
dentski kulturni centar, M. Tita 48, raz- kontekstu, to se u velikoj meri preklapa
govara sa.
sa Grojsovim shvatanjem umetnike doku-
U savremenoj umetnosti iezava umetnik mentacije i dominacijom kontekstualnih
koji se bavi likovnim, vizuelnim ili strogo praksi u savremenoj umetnosti. To je isto-
umetnikim problemima. U savremenoj vremeno kompatibilno sa drugim registri-
umetnosti umetnik je istraiva koji prima, na primer, sa savremenom filozofijom
kuplja odreene podatke, povezuje ih i nauke i autorima kao to su Dona Haravej
prezentuje u galerijskom prostoru. To je i Bruno Latur, koji u svom radu polaze
istovremeno argument koji Ozborn uzima od pretpostavke da istina ne moe biti
za oznaavanje savremene umetnosti kao objektivna. Kao i Hajdeger, oni smatraju
postkonceptualne jer je izjednaavanje da se znanje otkriva unutar konteksta
rada u umetnosti sa miljenjem shvatanje egzistencije, to Haravej naziva ,,situira-
koje je uvela konceptualna umetnost. nim znanjem.
Po Hajdegeru, ono to novovekov- Na znaaj procesualnosti i prelazak sa
nu nauku odvaja od nauke prethodnih proizvoenja umetnikih dela na delova-
perioda je istraivanje. Naunik postaje nje u konkretnim situacijama kroz razli-
istraiva. Druga osobenost novog veka ite procese u radu Grupe 143 upuuje
je ulazak umetnosti u vidokrug estetike. najraniji programski tekst, napisan nepo-
Novija itanja Hajdegera ukazuju na to sredno po osnivanju grupe 1975. godi-
da je Hajdeger kritikom naunog istra- ne, koji su uobliili Biljana Tomi, Jovan
ivanja otvorio prostor za umetnost kao eki i Miko uvakovi:
348 odbacivanje koncepta slikarstva u umet- karakteristino je i za pojedinane radove

nosti; lanova grupe. Skicu za autoportret (rad
umetnost kao koncept mentalne kon- Jovana ekia iz 1976. godine) ini est
strukcije; fotografija na kojima su zabeleene razli-
mogue je govoriti o artikulaciji misli,
ite situacije u kojima se pojavljuje sam
kao i o materijalima;
umetnost je skup permanentnih procesa; autor, ime je statinost tradicionalnog
radovi nisu dela; anra, kao to je autoportret umetnika,
ovek ne posmatra delo, ve njegov konti- transformisana u proces, to je paralela
nuitet; shvatanju umetnika ije se delovanje izjed-
kontinuitet dela stvar je mentalnog sklo- naava sa stalnim kretanjem. Prebacivanje
pa; naglaska sa finalnog predmeta na proces
mogue je govoriti o dokumentima: o nastajanja kao glavni predmet interesova-
mislima, o ponaanju.
nja, i to na primeru tradicionalnog medija
Najdirektnije beleenje konkretnih pro- u kojem je u fokusu upravo finalni pred-
cesa kao rada u umetnosti i istovreme- met, problematizuje se i u radu Nastajanje
no, kako bi Grojs rekao, oblika ivota skulpture (takoe iz 1976). S druge strane,
predstavljaju zajedniki video-radovi u u radu Crni kvadrat isparavanje (iz iste
kojima su zabeleene odreene akcije godine) u prvom planu je procesualnost,
lanova grupe, kao to je Film no. 2 (iz ali problematizovana kao prirodni feno-
1976. godine) u kojem je proces kretanja men (suenje vodene mrlje na asfaltu)
od take A (centra Beograda) do take B i, istovremeno, kao artificijelna poja-
(Bloka 45 na Novom Beogradu) u celo- va (oblik mrlje je direktna referenca na
sti dokumentovan tako to se svi lanovi Maljeviev Crni kvadrat), to je na tragu
grupe tokom puta naizmenino smenjuju avangardnih istraivanja i pribliavanja
u ulozi snimatelja. To istovremeno dovodi ivota i umetnosti. Na slinom polazitu
u pitanje kljune modernistike pojmove je i rad Prolazak senke (iz 1977. godine), u
individualnosti, subjektivnosti i original- kojem se prirodni proces, kretanje senke
nosti, koji zbog samog naina snimanja reflektuje u slici (seriji fotografija) kao
postaju irelevantni kao i reperezentaci- likovni element linija u pokretu.
je, jer video-zapis predstavlja dokumen- Kljuna razlika izmeu modernog i
tovanje ne samo procesa koji se odvija savremenog, po Ozbornu, upravo je kom-
ispred ve i iza kamere. U filmu Pedagoke ponenta budueg, koja izmie shvatanju
belenice Pola Klea problem progresi- modernog. To se odnosi, pre svega, na
je (snimljenom 1976. godine) pomou anticipaciju nekog modela miljenja ili
kamere (ili fotografije) mapira se prostor delovanja na osnovu pojedinih pokaza-
u kojem se belee odreene situacije, kret- telja, koji ne pripadaju nekakvom optem
nje posmatrane iz razliitih uglova, koje su znanju i koji uglavnom ostaju skriveni
kompatibilne sa kretanjima i situacijama ili nisu sasvim vidljivi u sadanjem vre-
iza kamere u kojima se protagonisti (Jovan menu, a za koje e se tek otvoriti prostor
eki, Nea Paripovi i Miko uvakovi) interesovanja. Ipak, nije re o nekakvim
smenjuju u ulozi snimatelja. Mapiranje utopistikim ili futuristikim projekcija-
prostora pomou kretanja ili problem pro- ma, ve pre o tome da, zahvaljujui odre-
gresije predstavlja paralelu progresiji koju enim interesovanjima, istraivanjima i
Kle dovodi u vezu sa bojom i o kojoj su sklonosti ka eksperimentisanju, postoji
sauvani zapisi u njegovim belenicama. velika verovatnoa da se anticipiraju neki
Preispitivanje procesa i procesualnosti modeli delovanja za koje u tom trenutku
HRONIKA
ne postoji mogunost sagledavanja i oni, i uvoenje temporalnosti kao mnotva u 349

kao takvi, najee nisu ni prepoznati. kojem se preklapaju, ukrtaju i prepliu
Anticipacija budueg ne ukljuuje brojne prolosti, sadanjosti i buduno-
linearnu logiku vremena, standardnu tem- sti, to Smit u pomenutom tekstu izdva-
poralnost koju ine prolost, sadanjost i ja, takoe, kao jedno od bitnih obeleja
budunost. U tom smislu se razlikuje od savremenosti. To bi se moglo razloiti na
onog modernog koje sledi tu logiku, pa sledei nain: da bi neto bilo savreme-
tako u prvi plan stavlja kretanje od pro- no, na primer, umetniki rad, ono mora
log (odbacivanje prolog) ka sadanjem. biti u svom vremenu, ali istovremeno i
Savremenost ne uraunava eksplicitno izmaknuto od njega. Neko zaista pripada
odbacivanje prolosti jer polazi od druga- svom vremenu onda kada u potpunosti ne
ijeg oblika temporalnosti koji nuno ne koincidira sa njim i kada se ne prilagoava
iskljuuje prolost, ve uraunava mogu- njegovim zahtevima. Ovo uzmicanje, ta
nost i da neto iz prolosti moe biti blie ne-aktuelnost, stvara uslove za jednu spe-
savremenom od onog iz sadanjosti. cifinu ne-zaslepljenost i ne-fasciniranost
Upravo ovakvo shvatanje savremenosti vlastitim vremenom, to je preduslov za
predstavlja koncepcijski okvir delovanja mogunost opaanja sopstvenog vremena.
Grupe 143. U jednom od najranijih zajed- Moglo bi se dodati: i anticipaciju budu-
nikih tekstova, s naglaenim manifes- eg. Jedan od pokazatelja decentrirano-
tnim karakterom, pod nazivom Modeli sti i izmaknutosti od aktuelnog u radu
ponaanja Biljana Tomi pie: Grupe 143 predstavlja odmak od, u tom
prvo, svako jue je prolost trenutku, aktuelnog pitanja drutvene
drugo, svako danas je budunost odgovornosti umetnosti pokrenutog sa
tree, sve ostvareno jue je istorija inicijativom za objavljivanjem asopisa i
etvrto, sve to radimo danas je novo izlobe Oktobar 75.
deseto, novo nije kritika starog ve Pitanje drutvene angaovanosti
mogunost graenja nove realnosti i kre- umetnosti pokrenuto od strane The Fox
ativne prisutnosti u svakom dolazeem magazina i grupe Art&Language, dobilo
danas
je svoju lokalnu varijantu u vidu inicijati-
O kompleksnosti termina savremenost, ve za pokretanje pitanja samoupravljanja
koji u velikoj meri prevazilazi aktuelno, u umetnosti u Studentskom kulturnom
trenutno i sadanje, govori i Teri Smit u centru u Beogradu, koji u tom trenutku
tekstu Our Contemporaneity, uvodei kao okuplja umetnike i kritiare koji se naj-
jedno od bitnih obeleja savremenosti i vie udaljavaju od mainstreama. U tom
neposrednost razliitosti. On navodi tri trenutku bila su veoma aktuelna pitanja,
znaenjska okvira razliitosti: razliitost vezana za niz socijalnih previranja koja
po sebi, razliitost u odnosu na drugo i su neposredno prethodila, te se inilo
razliitost u samoj sebi. Biti savremen loginim i neupitnim da se i Grupe 143
znai iveti u toj zgusnutoj sadanjosti, tome pridrui, to se, zapravo, nije desilo.
koja ukljuuje niz efekata ovih razliitosti. Jedan od argumenata za neukljuivanje u
Rad Grupe 143 se moe posmatrati kroz pomenuti projekat nije neslaganje lano-
prizmu razliitosti u tri navedene ravni. va grupe sa stavovima organizatora ove
Prvo, razliitost po sebi se moe inicijative, ve insistiranje na distanci/
posmatrati kao odbacivanje linearnog izmaknutosti od aktuelnih politikih
obrasca temporalnosti baziranog na prilika kao nunom preduslovu za uspo-
odnosu prolostsadanjostbudunost, stavljanje integriteta u sopstvenom radu,
350 to je bio stav same grupe. Iz dananjeg teorijskim, filozofskim i umetnikim

ugla gledano, ovakav stav, u tom trenut- tekstovima.
ku najverovatnije iitan kao defetistiki, Ono to je, takoe, aktuelno i danas,
mogue je posmatrati u sklopu strategije a predmet je interesovanja lanova grupe,
koja je omoguila anticipaciju budueg i jesu pitanja vezana za informatiko/
interesovanje za probleme koji prevazila- postinformatiko drutvo i nove teh-
ze okvir odreenog drutveno-politikog nologije. Nea Paripovi u radu Poruke
konteksta, koji kao takav i nije mogao biti Messages (Sex, Polittics, Drugs, Art) iz
radikalno kritiki iz pozicije umetnosti. 1979. godine problematizuje jedan aspekt
To je istovremeno otvorilo prostor i za informatikog, odnosno, gledano iz
funkcionisanje u drugoj ravni razliito- dananjeg ugla, postinformatikog dru-
sti razliitosti u odnosu na druge. Za tva. Rad se sastoji od postera na kojem
razliku od aktuelnih drutveno-politikih su predstavljene etiri situacije u kojima
pitanja i preispitivanja drutvene odgo- se kretanje poruka/informacija odvija na
vornosti umetnosti, unutar grupe se u najelementarniji nain, kao deja igra
razliitim ravnima pokreu pitanja koja gluvih telefona, u kojoj svi uesnici ui-
prevazilaze drutveno-politiki okvir, a vaju u pogreno interpretiranim poruka-
aktuelna su i danas. ma, ali su deo mree u kojoj informacije
Jedno od tih pitanja je samoobrazova- slobodno cirkuliu i to su, reklo bi se,
nje koncept aktuelan i danas naroito najvee prednosti informatikog drutva.
danas u liberalno-kapitalistikom svetu, Stvar se delimino komplikuje potpisom
gde je znanje izjednaeno sa primenjenim ispod fotografija (Sex, Polittics, Drugs,
znanjem, znanjem za potrebe trita, dok Art), a naroito drugom fotografijom
se korpus humanistikih nauka izmeta koja je deo rada, a na kojoj naga enska
van interesnog polja kapitala kao viak ili figura posmatra taj isti plakat, ukazujui
kao neproduktivno, pa samim tim i neu- na aspekt ogoljenosti, neskrivenosti koja
potrebljivo, znanje. U takvom kontekstu sada dominira nad intimnim aputa-
jedino znanje koje ne opsluuje kapital, njem i istovremeno ukazuje na jedan od
koje nije svedeno na skup informacija dominantnih aspekata postinformatikog
ili manual, a to je upravo znanje koje je drutva, u kojem je kontrolisano kretanje
u postojeim obrazovnim strukturama informacija izjednaeno sa ogoljenou
marginalizovano, ima kritiki i subverziv- uesnika u komunikaciji.
ni potencijal prema postojeem sistemu u Paja Stankovi u radu Projekt (Politika,
kojem dominira kapital. Koncept samo- 1977) objavljivanjem svoje itulje u dnev-
obrazovanja predstavlja bitan segment nim novinama problematizuje i, takoe,
rada Grupe 143 na kojem Biljana Tomi, anticipira postmedijsko drutvo u kojem
kao jedan od njegovih inicijatora unutar medijski prostor funkcionie ne kao odraz
grupe, insistira. Nasuprot postojeem, realnosti, beleenje realnosti, ve kao pot-
preteno konzervativnom obrazovnom puno samostalna, paralelna realnost koja
sistemu, ovakav vaninstitucionalni, alter- ne uraunava, niti prepoznaje, kategoriju
nativni oblik obrazovanja prisutan je u realnog (beleenje onoga to se dogodilo
grupi u pojedinanom i timskom radu, u realnosti). tavie, realno se izjednaava
kroz organizovanje predavanja, razgovora sa medijskim, tako da jedan medijski zapis
u privatnom i javnom prostoru, semina- moe da referira na drugi medijski zapis,
ra, radionica, individualnog i zajedni- za ta e Lev Manovi uvesti termin meta-
kog itanja i diskutovanja o savremenim mediji. U osnovi ovog medijskog jeste
HRONIKA
tehnoloki posredovan pogled, kojem razliitih sistema se moe postaviti kao 351
nije nuno neophodna bilo kakva veza sa pretpostavka za funkcionisanje digitalnih
realnim (pod pretpostavkom da realno tehnologija u kojima su razliiti zapisi
postoji), to je situacija koju Stankovi (fotografski, audio, video, tekst) svedeni
dokumentuje u radu Dokument procesa / na digitalnu informaciju.
snimanje crnog pod odreenim okolnosti- Pojedini radovi Jovana ekia tako-
ma (iz 1979. godine), u kojem dva foto- e se mogu posmatrati kao anticipacija
aparata snimaju direktno jedan drugi. digitalne paradigme. Na primer, u radu
Maja Savi u svojim dijagramima pod Tle (iz 1976) pomou tri providne folije
nazivom Binarne relacije (iz 1976) binarnu (na kojima je isprintan tekst TLE, TLE
relaciju uvodi kao polazite za preispiti- I I TLE II) autor ukazuje na ono to e
vanje neogranienog broja relacija, to je postati jedna od glavnih alatki u digitalnoj
pretpostavka za funkcionisanje otvore- manipulaciji slike, a to lejer. Meutim,
nih sistema koji, sa novim tehnologijama, ovaj termin e dobiti i svoju iru prime-
dobijaju centralno mesto u softverskim nu u razliitim teorijskim diskursima u
aplikacijama kao uvek otvoreni prostor za kojima se, na primer, odreeni fenomen
unapreenje rada samog softvera. posmatra kroz prizmu preklapanja razli-
Miko uvakovi u nekoliko radova itih lejera. Takoe, eki u pojedinim
preispituje analogije izmeu naizgled nes- radovima upuuje i na druge strategije,
pojivih sistema. U radu iz 1975. godine kao to je biopolitika, koje u tom trenutku
pod naslovom Organizacija skulpture IX jo uvek nisu bile uobliene u diskurs. U
(Reenici vidim svoju ruku ekvivalentna je radu ito (iz 1976) fotografisan je proces
reenica moje telo se nalazi u odreenom rasta i suenja ita u periodu od sedam
fiziolokom stanju) u istu ravan dovedeni dana. Oba procesa, naizgled prirodna,
su sledei sistemi: jeziki (reenica), likov- praena su tabelom koja pokazuje da je
ni (skulptura) i fizioloki (telo). Svaki od re o kontrolisanim situacijama u mnogo
ovih sistema bi mogao dalje da se deli na veoj meri nego prirodnim. Svojom odlu-
niz podsistema koji su u meusobnoj kore- kom o dodavanju/oduzimanju vode, eki
laciji: svaka re kao zaseban sistem, zatim, modifikuje prirodni proces, ukazujui da
forma, sadraj, emocije kao jedan sistem, je razlika izmeu prirodnog i artificijelnog
psiholoko stanje kao drugi sistem Isti u funkciji moi, odnosno onoga koji kon-
sluaj, sveden na dijagram, analiziran je u trolie upravo to naizgled prirodno ili
radu Modeli / Izvoenje moguih logikih neminovno, a to upuuje na biopolitiko
svetova (nastalom 1976). Zatim, autor pro- kao sastavni deo savremenog politikog
blematizuje odnose izmeu dva razliita diskursa.
sistema: u dijagramu Struktura (iz 1975) I najzad, u treem znaenjskom okviru
to su crvena i crna linija, u grafikonu razliitosti, kao razliitost u samom sebi,
Uslovi dodiri manifestacije (iz 1977) to su eki se direktno nadovezuje na stra-
vizuelno stanje i mentalni proces ili vreme tegiju grupe da svaki od lanova, pored
i prostor u radu Vremenska progresija: 6.30 zajednikog rada, razvija i individualna
6.35 6.45 7.00 7.20, prostorna progresija 0 interesovanja potpuno nezavisno, tako da
1 3 6 10. Takoe, autor se bavi uoavanji- se vei deo produkcije nastao u periodu
ma slinosti i razlika izmeu analognih postojanja grupe, moe posmatrati kao
procesa (u radu Analogni procesi, crtei rad unutar grupe, ali i potpuno odvojeno
dijagrami, iz 1977). Gledano iz dana- od delovanja grupe, to nije est sluaj
njeg ugla, uspostavljanje analogija izmeu kada su u pitanju umetnika udruenja.
352 Ako je polazna pretpostavka prisustvo i palanaki-orijentisanog mitologizova-

nekakve energije budunosti, koja je omo- nog lika umetnika-genija. Uvoenjem
guila da se unutar Grupe 143 aktuelizuju participativnog rada i dovoenjem u istu
odreeni modeli delovanja odbacivanje ravan zajednikog i samostalnog rada kao
konvencionalne podele na teoriju i prak- meusobno kompatibilnih, a ne iskljuu-
su, istraivanje kao umetniko delovanje juih naina delovanja, naglasak se pre-
i anticipiranje budueg koji delovanje meta sa linog, subjektivnog, izdvojenog
ove grupe ine savremenim, u periodu na uspostavljanje jednakosti razliitog i
njenog aktivnog delovanja, ali i u recep- na emancipaciju razliitosti. I, na kraju,
ciji njihovog rada u sadanjem trenutku, emancipacija od institucionalnog kroz
postavlja se pitanje ta je doprinelo arti- samoorganizovanje, samoobrazovanje
kulisanju anticipatorskog potencijala u i delovanje koje nije nuno definisano
savremenosti. Odgovor bi mogao da glasi: institucionalnim okruenjem. Za razliku
emancipacija u ransijerovskom smislu. od konceptualnih umetnika prethodne
Emancipacija je sastavni deo razliitih generacije koji su bili na margini insti-
umetnikih procesa. U najirem smislu, tucionalnog sistema, ali sa uporitem u
ona oznaava prevazilaenje utvrenih SKC-u, kao jedinoj instituciji koja je u to
okvira i konvencija u miljenju, auri- vreme bila otvorena za njihov rad, druga
ranje (update) sistema, iznalaenje dru- generacija konceptualnih umetnika, kojoj
gaijih naina delovanja. Tradicionalno pripada i Grupa 143, bliska istoj institu-
vezana za politiko pitanje, za Ransijera ciji, svoje delovanje pomera i van nje, pre
je emancipacija, pre svega, stvar indivi- svega, u privatne, neinstitucionalne pro-
dualnog: emancipovan je onaj ovek store, zatim javne prostore i prirodu.
koji neprestano hoda, krui i razgovara, Emancipovano delovanje kroz zajed-
koji dovodi do toga da smisao krui i koji nicu, ali i pojednino delovanje svakog
uspostavlja veze u kretanju emancipaci- od lanova grupe, gledano iz dananjeg
je. U Emancipovanom gledaocu Ransijer ugla, preduslov je savremenosti Grupe
govori o emancipaciji u kontekstu indi- 143, kako u kontekstu umetnosti sedam-
vidualnog znanja izvan dualnog koda: desetih, tako i danas, s distancom od
znanje nasuprot neznanju, posmatranje skoro etiri decenije. Emancipovanost se
nasuprot delovanju, gledanje nasuprot prepoznaje u odustajanju od ustaljenih
znanju, aktivnost nasuprot pasivnosti, obrazaca i u eksperimentisanju sa koncep-
individualizam nasuprot zajednitvu tualnim, istraivakim, analitikim, tran-
U radu Grupe 143 o emancipaciji se sdisciplinarnim i vizuelnim metodama,
moe govoriti u nekoliko razliitih ravni. kao i u kombinovanju kreativnog, umet-
Prvo, emancipacija od sveprisutne, pro- nikog i naunog, eksperimentalnog. Na
tivrene stvarnosti jugoslovenskog kasnog to upuuju specifini modeli delovanja,
socijalizma i dominantnog modela koji su rad ove grupe uinili specifinim,
umetnosti, umerenog modernizma, to razliitim u odnosu na lokalni kontekst,
se reflektuje, pre svega, u odbacivanju a koji su kao takvi prepoznati tek u kon-
konvencionalnog shvatanja umetnosti i tekstu savremene umetnosti, pre svega,
estetsko-formalistikog naina funkcio- zbog svoje aktuelnosti i jo uvek ne sasvim
nisanja umetnikog dela i okretanju ka prepoznatog potencijala. Jedno od, i dalje,
procesu, istraivanju, kontekstu, teoriji otvorenih pitanja jeste ono koje se odnosi
Zatim, emancipacija od dominantnog, na poziciju i ulogu umetnosti danas, na
nikad-prevazienog, lokalno prijemivog poetku XXI veka, kada je, ini se, sasvim
HRONIKA
jasno da je njena privilegovana pozicija Grojs, Boris. 2006. Umjetnost u doba politi- 353
prilino uzdrmana. Odgovor na ovo i slike od umjetnikog djela k umjetnikoj
dokumentaciji, Uiniti stvari vidljivima.
na pitanja i danas, kao i pre pola veka, nije
Strategije savremene umjetnosti, Zagreb:
mogue nai bez uea aktuelnih teorij- Muzej suvremene umjetnosti.
skih diskursa. Jedno od moguih polja Hajdeger, Martin. 2000. Doba slike sveta,
delovanja koje se otvara, i koje, nakon umski putevi, Beograd: Plato.
poetnih koraka u sklopu konceptualnih Kosuth, Joseph. 1962. Art After Philosop-
istraivanja, jo uvek nije dovoljno istrae- hy.
Manovi, Lev. 2001. Metamediji. Beograd:
no, jeste povezivanje umetnosti sa istrai- Centar za savremenu umetnost Beo-
vanjem. I na kraju, da bi se uopte otkrilo grad.
neko drugaije, novo polje u kojem e se Ozborne, Peter. 2013. Anywhere or Not at All:
umetnost razvijati, neophodno je misli- Philosophy of Contemporary Art. London
ti umetnost, opet, iz pozicije budueg. New York: Verso.
Jedino tako eksperimentalni potencijal Ransijer, ak. 2010. Emancipovani gledalac.
Beograd: Edicija Jugoslavija.
umetnosti moe biti sauvan. Ransijer, ak. 2012. Na rubovima politikog.
Beograd: Fedon.
Maja Stankovi Smith, Terry. 2013. Our Contemporanei-
ty?, (prir.) Dumbadze, Alexander, Hud-
Bibliografija son, Suzanne, Contemporary Art: 1989 to
the Present, Wiley-Blackwell.
Bauman, Zygmunt. 2011. Tekua modernost. uvakovi, Miko. 1996. Analitika umet-
Zagreb: Naklada Pelago. nost grupe 143, Asimetrini drugi: eseji o
Bolt, Barbara. 2011. Heidegger Reframed. umetnicima i konceptima, Novi Sad: Pro-
London: I. B. Tauris. metej.
Buhloh, Benjamin. 2008. Od estetike admi- Unterkofler, Dietmar. 2013. Grupa 143: Kri-
nistracije do kritike institucija, Prelom, tiko miljenje na granicama konceptualne
br. 8/9, beograd: Prelom kolektiv. umetnosti 19751980. Beograd: Slubeni
eki, Jovan i Stankovi, Maja. 2013. Savre- glasnik.
meno kao eksperiment, Slike / Singularno
/ Globalno, br IX, Beograd: Fakultet za
medije i komunikacije.
354 Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti

dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slov-
nih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate duè od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice str.). Na primer: Marc Aug, Non-Places: Introduc-
tion to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
2324.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 12, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133134, III, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati 355
na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Aug, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 12: 325. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprija-
telji. Tre}i program, 133134 (III): 928.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.
TREI PROGRAM
Broj 161162, zimaprolee 2014.
356
Glavni i odgovorni urednik: mr Predrag arevi
Redakcija asopisa: dr Petar Bojani, dr Ivan Milenkovi, dr Slobodan
Samardi, dr Karel Turza
Redakcija Treeg programa Radio Beograda: Jovan Despotovi, Vladimir
Jovanovi, Sanja Kunjadi, Irina Maksimovi, Tanja Mijovi, Ivana
Neimarevi, Olivera Nui, Ksenija Stevanovi, Zoran Stojovi, Marija
ekularac
Operativni urednik: Duan asi
Spiker: Marica Milanovi Jovanovi
Sekretarijat: Ksenija Vuievi, Ivana Petra, Ljiljana Ceki, Nela Buli
Lektura i korektura: Milka Cani, Tanja Milosavljevi, Nemanja Mitrovi,
Sneana Todorovi
Likovno reenje: Bole Miloradovi
Izdava: JMU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Trei program Radio Beograda, Hilandarska 2,
11000 Beograd
Telefon: + 381 11 655 1490, 324 88 88
e-mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
iro raun: 170-0000301031626-65, JMU Radio-televizija Srbije, Takovska 10,
Beograd (za asopis Trei program)
tampa: tamparija RTS, Beograd
tampanje zavreno aprila 2016. godine.
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TREI PROGRAM / glavni i odgovorni urednik
Predrag arevi. God. 1. br. 1 (juli 1969) .
Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969
(Beograd : tamparija RTS). 24 cm
Tromeseno
ISSN 05647010 = Trei program Radio Beograd
COBISS.SRID 3311106

Broj161 162 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj161 162 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TRE]I PROGRAM

BR. 161162, ZIMAPROLEE 2014.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

OBJANJENJE, EVIDENCIJA, TEORIJA

EXPLANATION, EVIDENCE, THEORY

STUDIES AND ARTICLES

Struktura objanjenja u odreenim oblastima, i za odreene klase

JEDAN FENOMEN, MNOGO TEORIJA: PROBLEM

Pitanje testiranja hipoteza i teorija i pribavljanja svedoanstva u nauci jedno je od

Na kraju emo svi da umremo.

* Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; e-mail:

razumevanje naune racionalnosti. Re je o ideji da postoje obavezujue 11

i u poveanju rizika od bolesti i smrti (Kirkwood 2005: 438). Evoluciona 13

14 vek, dok se polne elije prenose sa generacije na generaciju i na taj nain im

specifinih svojstava (Morrison 2009: 110). Idealizacija u ovom sluaju 15

16 Teorija optimizacije svoje korene takoe ima u Vajsmanovim razmi-

Rekla sam da kao odluujuu prednost date teorije obino uzimamo 17

Naunici odreenu teoriju po pravilu testiraju polazei od predvianja 19

20 sa smru poslednje preivele jedinke. Drugim reima, opadanje intenziteta

lja, konano, rezultat jednog neobinog teorijskog mozaika: Medavarovog 21

22 Da bi objasnili pojavu platoa mortaliteta evolucioni biolozi morali su

PROBLEM VEZIVANJA I OPAANJE ILUZORNIH

* Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

cija oblika i pokreta ostaje kompletno ouvana (Meadows, 1974; Damasio, 27

2. Bihejvioralne mere vizuelna pretraga

28 risanju vizuelne panje prilikom opaanja objekata (Treisman & Gelade,

sasvim drugaije nego prethodno opisano, zahteva angaovanje kognicije 29

3. Iluzorno zdruivanje stimulusnih karakteristika

4. Percepcija iluzornih kontura i problem vezivanja

30 vrsta prototipa stimulusa u istraivanjima problema vezivanja (Kanisza,

Slika 1: Iluzorne konture trougla (adaptirano iz Kanisza, 1955)

Problem vezivanja je relativno davno nagoveten u radovima getalt

1989). Posmatrano iz ugla problema vezivanja, vie je nego jasno da bi se 31

5. Vizuelna pretraga iluzornih kontura

32 razlike u efikasnosti pretraivanja mete u okviru homogenih i heterogenih

mogunost da se problem sagleda i kroz teoriju kontrolisanih i automati- 33

6. Umesto zakljuka: od pretrage ka vezivanju

GRINBAUMOVA KRITIKA FROJDOVSKE

Grinbaumova kritika psihoanalize tie se odnosa izmeu frojdovskih objanjenja i

1. Grinbaum versus Poper

* Ovaj tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Logiko-epistemoloki

U naem razmatranju uzeemo u obzir jedan od njegovih prvih lana- 37

Filozofsko itanje Frojda, IIC SSOS, Beograd, 1988, 44.

Prema Grinbaumovom shvatanju, Poper je na primeru psihoanalize sim- 39

40 Mogui manevar za spaavanje ove prvobitne hipoteze jeste post hoc

2. Scijentizam i epistemoloki deficiti Frojdovog uenja 41

Polazei od kritike Poperovog shvatanja psihoanalize, Grinbaum se poste-

42 sluajna akauzalistika orijentacija kod onih koji zastupaju hermeneutiku

Nasuprot simplifikovanom, hermeneutikom, shvatanju uzronosti 43

44 reima, to znai da je uenje o dinamici nesvesnog najznaajniji segment

i putem analitikih interpretativnih konstrukcija. Grinbaum skree panju 45

nju da obezbedi efikasnu zatitu od obnavljanja psihoneuroze od koje se 47

48 to u njoj kljunu ulogu ima energetsko pranjenje blokiranih afekata, do

jui da bi ubedljiva klinika evidencija, mogla da predstavlja dokaz samo 49

50 ali objanjava i neto mnogo vanije to da ak i istinita rekonstrukci-

propter hoc, i za izvoenje empirijski dobro utemeljenih zakljuaka, to je 51

52 tivan jedan odlomak iz Tumaenja snova, u kojem se odbacuju sumnje o

na ponueno tumaenje autentian, a kada je stvar (samo)obmane, koja 53

54 Najefektniji spoljanji izazov psihoanalizi bila su pitanja postavljena od stra-

Press, 1991, 45.

tiki karakter uenja austrijskog istraivaa nesvesnog, iz koje je navodno 55

45 Inae, ameriki autor podsea da je Frojd pravio razliku izmeu psihoneuro-

56 Meutim, upravo u tom preplitanju, zastupnik scijentistike filozofije