Visoka kola tehnikih strukovnih studija

aak

Studijski program: Industrijska informatika

Predmet: Kompjuterska grafika

PROJEKTNI ZADATAK
- Model broj 2 (2.2) -

Student: Predmetni nastavnik:

elovi Ivan Dr. Petar Niki, dipl.ma.in.
Broj indeksa: 4414/08

aak, 10. Jun 2009.god

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA
AAK
Studijski program: Industrijska informatika
Predmet: Kompjuterska grafika

Student: elovi Ivan

INDEX br. 4414/08

TEKST PROJEKTNOG ZADATKA

Za primer modela za vebanje broj 2 (2.2) iz skripte Kompjuterska grafika, uz postupno
tekstualno objanjenje postupka rada i pomou prikaza potrebnih dijalog prozora, komandi i
ekranskih prikaza, u softverskom paketu CATIA V5R16:

Uraditi skicu i definisati dimenziju u izabranoj ravni (2D);

Izraditi model u prostoru (3D);
Prikazati tri osnovna izgleda modela i izgled u izometriji.

Primer modela treba da sadri:

umesto otvora 24; kvadratni otvor 16

umesto otvora 30; otvor 28 dubine 36
umesto 8 otvora 6; raditi 6 otvora 8

Projektni rad treba da sadri:

1. Tekst projektnog zadatka...........................................................................................

2. Objanjenje naina izrade.........................................................................................
3. Prikaz osnovnih izgleda i izgleda modela u izometriji................................................
Literatura

Napomena: Projektni zadatak uraditi na raunaru i nakon pogleda i usmene odbrane,

dostaviti jedan primerak odtampan, kao i elektronsku formu na CD-u.

DATUM IZDAVANJA: 04.05.2009. kolska 2008/2009. god.

ZADATAK IZDAO
_______________________
1
Za izradu modela 2 (2.2) projektnog zadatka u softverskom paketu CATIA V5R16 najpre treba
odabrati radno okruenje za crtanje. Nakon pokretanja programa odabrati opciju
Start Mechanical Design Sketcher (slika 1), potrebno je odabrati i odgovarajuu ravan za
crtanje. U ovom sluaju, ravan YZ kako je prikazano na slici broj 2.

Slika 1. Biranje okruenja za crtanje

Slika 2. Biranje ravni za crtanje

2
Nakon ova dva koraka dobijamo okruenje u kome se moe poeti sa crtanjem (slika 3). Crtanje

skice zapoinjemo iz koordinatnog poetka odabirom komande Profile iz palete sa alatkama

za skiciranje sa desne strane prozora (slika 4).

Slika 3. Izgled radnog okruenja i odabrane ravni

Slika 4. Biranje komande Profile za poetak crtanja skice

3
Prema modelu 2 (2.2) projektnog zadatka pristupa se crtanju proizvoljnih skica, priblinog oblika i
dimenzija (slika 5). Kako bi se dobile prave vrednosti, odnosno, adekvatan oblik i dimenzije
predmeta potrebno je da se skica dimenzionie. Najpre selektujemo sve linije za dimenzionisanje
(upotrebom mia i tastera CTRL), a potom izvrimo automatsko dimenzionisanje odabirom

komande Auto Constraint iz palete sa alatkama za skiciranje (slika 6).

Slika 5. Crtanje proizvoljne skice priblinog oblika i dimenzija

4
 Slika 6. Selekcija skice i izbor komande Auto Constraint

Softver e nakon toga traiti potvrdu dimenzionisanja selektovanih linija. Operaciju treba potvrditi
ukoliko ste sve dobro selektovali (slika 7), a kao rezultat dobiete automatski iskotiranu skicu (slika
8).

Slika 7. Potvrda automatskog dimenzionisanja selektovanih linija

Slika 8. Izgled automatski dimenzionisane proizvoljne skice

5
Naravno, dobijene vrednosti kota potrebno je ispraviti na eljene. Dvoklikom na broj na kotnoj
liniji otvara se pomoni prozor u koji je potrebno uneti odgovarajuu vrednost (slika 9). Promenom
vrednosti kote, menja se i dimenzija odgovarajue linije skice. Postupak se nastavlja sve dok sve
linije ne budu eljenih dimenzija, nakon ega treba obrisati suvine linije i kote (desnim klikom na
liniju i odabirom opcije Delete). Skica bi sada trebalo da izgleda poput skice na slici broj 10.

Slika 9. Definisanje vrednosti kota na eljene dimenzije

Slika 10. Izgled skice nakon unosa eljenih dimenzija i brisanja suvinih linija i kota

6
Kada dobijemo eljeni oblik i dimenzije, potrebno je skicu rotirati oko predviene ose, kako bi se

dobio eljeni oblik predmeta. Definisanje ose rotacije vri se izborom komande Axis na paleti
alata za skiciranje (slika 11).

Slika 11. Biranje komande Axis

Kada smo izabrali komandu, sada treba definisati osu rotacije.To e biti visina skice koja prolazi
kroz koordinantni poetak i poklapa se sa V osom. Definisana osa rotacije je prikazana na slici 12 i

tada treba izai iz okruenja za skiciranje izborom komande Exit Workbench sa palete alata za
skiciranje kao to je prikazano na slici 13.

7
 Slika 12. Izgled skice sa definisanom osom rotacije

Slika 13. Biranje komande Exit Workbench

Kada izaemo iz okruenja za skiciranje, dobiemo izgled skice u ravni YZ kao to je prikazano na
slici 14. Sada skicu treba rotirati oko prethodno definisane ose rotacije izborom komande Shaft

kao na slici 15.

8
 Slika 14. Izgled skice u ravni YZ po izlasku iz okruenja za skiciranje

Slika 15. Biranje komande Shaft

Kada aktiviramo komandu Shaft, otvorie se prozor Shaft Definition. U njemu tada treba u polju
First angle upisati vrednost ugla za rotiranje. U naem sluaju 360 stepeni kao na slici 16 i potvrditi
sa OK.Tada dobijamo izgled predmeta kao na slici 17.

9
 Slika 16. Definisanje ugla rotacije u prozoru Shaft Definition

Slika 17. Izgled predmeta posle rotiranja skice oko eljene ose

Na ovako dobijenom predmetu sada treba probuiti sve predviene otvore. Prvo emo napraviti
kvadratni otvor stranice 16 mm na za to predvienoj povrini predmeta. Selektujemo eljenu

10
povrinu za pravljenje otvora kao na slici 18. i tada se vratimo u okruenje za skiciranje izborom

komande Sketch kao na slici 19.

Slika 18. Selektovanje povrine za pravljenje kvadratnog otvora

Slika 19. Biranje komande Sketch

11
Ako se desi da predmet delimino ili potpuno pobegne sa ekrana, kao to je prikazano na slici

20, treba ga vratiti biranjem komande Fit All In slika 20 i tada e se predmet vratiti u centar
ekrana kao na slici 21.

Slika 20. Predmet koji je pobegao sa ekrana i biranje komande Fit All In za vraanje u centar
ekrana

Slika 21. Pozicija i izgled predmeta u okruenju za skiciranje posle selektovanja povrine za
kvadratni otvor i upotrebe komande Fit All In
12
Sada na izabranoj povrini, izborom komande Rectangle slika 22 treba nacrtati proizvoljan

kvadrat, a zatim komandom Constraint dimenzionisati dobijeni kvadrat sa eljenim

dimenzijama (stranica 16 mm) i to tako da mu se zamiljene dijagonale seku u koordinantnom
poetku. Izbor komande Constraint i izgled dobijenog kvadrata prikazan je na slici 23.

Slika 22. Biranje komande Rectangle za crtanje proizvoljnog kvadrata na izabranoj povrini
predmeta

13
 Slika 23. Biranje komande Constraint i izgled gotovog dimenzionisanog kvadrata na izabranoj
povrini

Posle definisanja kvadrata na mestu gde e biti kvadratni otvor, i izlaska iz okruenja za skiciranje
dobiemo predmet sa oznaenim kvadratom na mestu budueg otvora, kao na slici 24. Sada treba

definisati dimenzije otvora biranjem komande Pocket kao na slici 25.

Slika 24. Predmet posle izlaska iz okruenja za skiciranje sa oznaenim mestom za otvor

14
 Slika 25. Biranje komande Pocket

Klikom na komandu Pocket otvara se dijalog prozor Pocket Definition kao na slici 26, u kome sada
treba definisati dubinu otvora od 44 mm u polju Depth i potvrditi sa OK. Tada se dobija predmet sa
kvadratnim otvorom koji je prikazan na slici 27.

Slika 26. Definisanje dubine otvora u dijalog prozoru Pocket Definition

15
 Slika 27. Izgled predmeta sa gotovim kvadratnim otvorom

Ukoliko elimo, moemo komandom Rotate slika 28, okretati predmet u svim pravcima i
videti kako izgledaju i otvor i predmet iz bilo kog ugla. Klikom na komandu Rotate i dranjem
levog tastera mia, predmet moemo okretati sve dok ne pustimo levi taster, kada se komanda
Rotate ponitava.

Slika 28. Izbor komande Rotate za okretanje predmeta u svim pravcima

16
Sada treba napraviti kruni otvor sa donje strane predmeta. Selektujemo povrinu na kojoj e biti
otvor i vratimo se u okruenje za skiciranje (slika 29). Zatim biramo komandu za crtanje kruga

Circle (slika 30) i nacrtamo krug na izabranoj povrini predmeta sa centrom u koordinantnom
poetku i prenikom od 28mm koji dimenzioniemo komandom Constraint (slika 31).

Slika 29. Izgled predmeta u okruenju za skiciranje sa selektovanom povrinom za kruni otvor.

17
 Slika 30. Biranje komande Circle

Slika 31. Dimenzionisan krug na povrini predvienoj za kruni otvor

Izlazimo iz okruenja za skiciranje i tada dobijamo predmet sa oznaenim mestom za kruni otvor
(slika 32). Klikom na komandu Pocket otvara se dijalog prozor Pocket Definition (slika 33), u kome
sada treba definisati dubinu otvora 36 mm i potvrditi sa OK. Tada se dobija predmet sa krunim
otvorom (slika 34).

18
 Slika 32. Oznaeno mesto za kruni otvor

Slika 33. Definisanje dubine otvora u dijalog prozoru Pocket Definition

Slika 34. Izgled krunog otvora koji se spaja sa kvadratnim na dubini od 36mm i ini zajedniki
otvor skroz

19
Sada treba oznaiti mesto za otvor 6. Vratimo se u okruenje za skiciranje izborom YZ ravni (slika
35). Crtanjem pomonih linija i kota, odredimo centar otvora na V osi (slika 36) i pomou komandi
Circle i Constraint, oznaimo mesto i prenik otvora i tada obriemo pomone linije i kote (slika
37).

Slika 35. Izgled predmeta u YZ ravni u okruenju za skiciranje

Slika 36. Odreivanje centra otvora 6 na V osi

20
 Slika 37. Oznaeno mesto otvora

Po oznaavanju mesta otvora, izlazimo iz okruenja za skiciranje i ponovo biramo komandu Pocket,
gde u dijalog prozoru definiemo dubinu otvora i potvrdimo sa OK (slika 38). Na taj nain smo
dobili eljeni otvor (slika 39).

Slika 38. Definisanje dubine otvora

21
 Slika 39. Izgled predmeta sa dobijenim otvorom 6

Biranjem povrine na kojoj e biti preostalih 6 otvora ponovo se vraamo u okruenje za skiciranje
i komandom Circle i pomou komande Constraint, crtamo i dimenzioniemo krunicu na kojoj se
nalaze centri svih 6 krunih otvora 8 (slika 40). Zatim sa centrom na osi H, koja je upravna na osu
otvora 6 crtamo i dimenzioniemo prenik i mesto prvog od 6 otvora 8 (slika 41).

Slika 40. Izgled krunice na kojoj se nalaze centri svih 6 otvora 8

22
 Slika 41. Krunica koja oznaava mesto jednog od 6 otvora 8

Sada prikazani otvor 8 treba rotirati i preslikati na jo 5 mesta sa centrom na krunici 52, a pod

uglom od 60 stepeni. To radimo izborom komande Rotate (slika 42), kada se otvara dijalog
prozor Rotation Definition. Prvo izaberemo koordinantni poetak kao centar rotacije, a zatim u tom
prozoru u polju Instance(s) definiemo broj ponavljanja 5, a u polju Value definiemo ugao pod
kojim e se krugovi ponavljati od 60 stepeni i potvrdimo sa OK (slika 43).

Slika 42. Markiranje kruga za rotiranje i biranje komande Rotate

23
 Slika 43. Definisanje broja ponavljanja i ugla ponavljanja selektovanog kruga

Pre izlaska iz okruenja za skiciranje potrebno je obrisati pomonu krunicu 52 mm, a izlaskom iz
okruenja za skiciranje dobiemo izgled predmeta sa oznaenim mestima za otvore 8 mm kao na
slici 44.

Slika 44. Izgled predmeta po izlasku iz okruenja za skiciranje

24
Sada ponovo treba definisati dubine otvora u dijalog prozoru komande Pocket (slika 45) i potvrditi
sa OK, da bi se dobio gotov predmet (slika 46).

Slika 45. Definisanje dubine otvora

Slika 46. Izgled gotovog predmeta

25
Kada smo dobili gotov predmet, treba mu dodeliti materijal od koga treba da bude napravljen

komandom Shading with Material (slika 47). A zatim komandom Apply Material
odabrati eljeni materijal u dijalog prozoru, prevui ga na predmet i potvrditi prvo sa Apply
Material, a zatim i sa OK (slika 48). Na taj nain dobijamo izgled gotovog predmeta sa dodeljenim
materijalom elik (slika 49).

Slika 47. Biranje komande Shading with Material

Slika 48. Biranje komande Apply Material

26
 Slika 49. Izgled gotovog predmeta sa dodeljenim materijalom

Na kraju jo treba prikazati gotov predmet u osnovnim izgledima, komandom Create Multi-View

(slike 50 i 51).

Slika 50. Biranje komande Create Multi-View

27
 Slika 51. Izgled gotovog predmeta u osnovnim pogledima i izometriji

Predmet se moe prikazati i samo u izometriji izborom komande Isometric View (slike 52 i
53).

Slika 52. Biranje komande Isometric View

28
Slika 53. Konaan izgled predmeta u izometriji

29
Literatura:
[1] P. Niki, A. Mitrovi, I. Zemani, M. Ulemek: Kompjuterska grafika, VTSS, aak, 2008.

[2] S. Radonji: Kompjuterska grafika, Tehniki fakultet, aak, 2004.

30