Todorovic, Prof. DR Jovan I Komljenovic, Prof. DR Ilija - Strne Zitarice (Ratarsko-Povrtarski Prirucnik, Dio Prvi) PDF

Strne itarice (Ratarsko-povrtarski prirunik) - dio prvi
Prof. dr Jovan Todorovi, prof. dr Ilija Komljenovi
Klasifikacija ratarskih useva

Njivska proizvodnja ini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku
proizvodnju. Proizvodi ratarskih useva slue kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u vee i
bogatije organske materije koje koristi ovek.
Kao osnova prehrambene i preraivake industrije slue sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje.
Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teko bi se mogao zamisliti ivot na zemlji.
Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili vei broj grupa,
zavisno od toga koje se obeleje uzima kao osnova ili naelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir
tri pokazatelja: nain upotrebe, botanika pripadnost i nain gajenja.
orevi (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema nainu upotrebe.
Shema podele ratarskih useva prema oreviu (1961)
U koncepciji ove knjige, kao osnovno naelo klasifikacije prihvaen je kriterijum upotrebne vrednosti
gajenih biljaka. Podela je izvrena na etiri grupe:
I - ita zrnene skrobne biljke

1. Strna ili prava ita, tipina ita (ita I grupe), (penica, ra, jeam i ovas).
2. Prosolika ita i heljda (ita II grupe),(kukuruz, proso, pirina, heljda).
II - Zrnene mahunjae:
1. Variva i lupine.
2. Zrnene mahunjae za kombinovano iskoritavanje (soja i araid).
III - Biljke za tehniku preradu:

1. Uljane biljke.
2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive tekstilne).
3.Biljke za proizvodnju skroba i eera.
4.Biljke za proizvodnju kauuka.
5.Lekovito-aromatine i zainske biljke.
6.Ostale tehnike vrste (hmelj i duvan).
IV - Biljke za proizvodnju stone hrane (pine biljke):

1.Korenasto-krtolaste
2.Mahunarke i klasaste trave
3.Ostale biljke za stonu hranu
U SAD, naunici vre klasifikaciju ratarskih useva prema botanikoj pripadnosti, agronomskoj i prema
specijalnoj nameni. Prema botanikoj pripadnosti, ratarski usevi veinom pripadaju dvema familijama: Poaceae
(familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjaa).
Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje
predstavljaju objekt prouavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u
1
ratarstvu je najnia sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreen. orevi (1961)
definie sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama lie jedna na
drugu.
Sorte obino nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki
drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne naine, po postanku
(primitivne, selekcionisane), po poreklu (domae i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene,
neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno
visokoprinosne.
U ovoj knjizi emo se drati klasifikacije ratarskih useva po oreviu, s tim to biljke za proizvodnju
kauuka neemo obraivati. Takoe neemo obraivati ni grupu biljaka za proizvodnju stone hrane, poto se one
obrauju u posebno predmetu Krmno bilje ili Proizvodnja krmnog bilja.
ita - zrneno skrobne biljke

U ovu grupu spadaju sledee ratarske biljke: grupa strnih ita - penica (Triticum sp), ra (Secale
cereale), jeam (Hordeum sativum), ovas zob (Avena sativa); grupa prosolikih ita -kukuruz (Zea mais),
proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirina (Oryza sativa) , heljda
(Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum).
Sva ita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae.
Kao to je u tekstu vidljivo, ita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeu pravih i prosolikih po
morfolokim i biolokim osobinama i nainu gajenje prikazane su u sledeoj tabeli.
Tabelarni prikaza razlika izmeu pravih i prosolikih ita

Razlike u morfolokim, biolokim osobinama i nainu gajenja
Prava ita Prosolika ita
Klijaju s veim brojem korenia: penica i ovas sa 3,
Klijaju samo s jednim koreniem
ra sa 4 a jeam 5-8 korenia
Cvast je klas ili metlica (ovas) Cvast je metlica i klip (klip -enska cvast kod kukuruza)
Gornji cvetovi klasia neplodni ili redukovani Donji cvetovi u metlici neplodni.
Stablo (slama) uplja. Stablo ispunjena sa sri.
Stablo ima manji broj internodija sa jako izraenim
Vei broj internodija a nodusi nisu izraeni
kolencima (nodusima)
List je po pravilu manji. List je vei (krupniji).
Zrno ima s trbune strane izraenu brazdicu a kod nekih
Nemaju brazdicu ni bradicu
i bradicu na vrhu zrna.
Postoje jare i ozime forme. Postoje samo jare forme.
Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema Biljke su kratkog dana s veim zahtevima prema toploti
toploti i svetlosti. i svetlosti.
Zahtevaju vie vlage (imaju vei transpiracioni Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni
koeficijent) koeficijent) i otpornije su na suu (osim rie).
Otporne su na niske (negativne) temperature Neotporna su na niske (negativne)temperature
Bre se razvijaju od klijanja do bokorenja. Sporije klijaju i niu.
Zahtevaju manju koliinu vlage za klijanje Zahtevaju vie vlage za klijanje
Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do Imaju ve zahteve prema toploti od klijanja do kraja
kraja vegetacije vegetacije
Usevi su guste setve Veina pripadaju grupi okopavina
2
Prava ili strna ita

Penica
(Triticum sp. L.)
Sinonimi: enica, zrno, peno, ito.
Naziv penica je zajedniki u svim slovenskim jezicima s malim razlikama, to ukazuje na gajenje
penice u pradomovini Slovena.
Nazivi na ostalim vanijim svetskim jezicima su: engleski -wheat; francuski -le froment, le bl; nemaki-
weizen, italijanski - il frumento, il grano; panski - el trigo.
U naem narodu, pored knjievnog i strunog naziva penica, kae se jo enica, ito. Naziv ito je
udomaen u onim krajevima gde se penica dugo koristila kao iskljuivo hlebno ito, to je sluaj s ostalim itima
(rai i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna ita.
Penica (Triticum spp) (naslikao W. Mller)
3
Opti znaaj penice

Penica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Preko 70 % stanovnitva na zemljinoj kugli hrani se
peninim hlebom. Penini hleb je visoko kalorian (9.000 J), s visokim sadrajem belanevina 16 - 17 %, ugljenih
hidrata do 78 %, masti 1 - 1,5 %. Najvaniji pokazatelj kvaliteta penice predstavlja koliina i kvalitet belanevina u
zrnu. Kao meunarodni standard sadraja belanevina u zrnu je 13.5%. Meutim, sadraj belanevina se znatno
menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata, zemljita) i ubrenja. Penica gajena na istoku i jugu ima vei sadraj
belanevina od one na zapadnim i severnim rejonima. Kvalitet belanevina peninog hleba je veoma visok pri
emu znaaj imaju koliina i kvalitet lepka (belanevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). U sastav
lepka ulaze uglavnom belanevinaste materije glijadin i glutenin. Penini hleb sadri jedinjenja kalcijuma,
fosfora i gvoa, kao i kompleks B vitamina.
Penica je veoma znaajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj i u
industriji dekstrina, a nus proizvod - slama slui kao prostirka, zatim za izradu predmeta razliite upotrebne
vrednosti u domainstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stona hrana, a u novije
vreme da popravlja kvalitet hleba.
Penica, kao najvaniji artikal u meunarodnoj trgovini, uslovila je razvoj saobraaja i saobraajnih
objekata. Ima i strategijsku vanost, jer je esto u istoriji sluila kao jedan od elemenata pritiska jedne drave na
drugu posebno pa je takvu ulogu zadrala i do danas.
Proizvodnja penice u svetu

Glavni centri proizvodnje penice su Evropa, Okeanija, Juna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji
posle Evrope slede Azija, zemlje biveg SSSR-a, Severna Amerika, Juna Amerika. Po prosenim prinosima na
prvom mestu je Evropa, zatim Severna Amerika.
Proizvodnja penice po pojedinim u svetu u 2002. godini ( izvor podataka -USDA)

Zemlja Povrine (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (u t)
SAD 19 270 000 2.38 45 890 000
Francuska 5 220 000 7.47 39 000 000
Velika Britanija 2 020 000 8.19 16 500 000
Nemaka 3 000 000 7.00 21 000 000
Kanada 8 900 000 1.73 15 400 000
Australija 10 800 000 1.39 15 000 000
Argentina 6 000 000 2.33 14 000 000
Kina 24 500 000 3.76 92 000 000
Ukrajina 6 800 000 3.09 21 000 000
Rusija 25 700 000 1.87 48 000 000
Kazakstana 11 000 000 1.09 12 000 000
Istona Evropa 9 640 000 3.15 30 400 000
Iran 6 200 000 1.69 10 500 000
Egipat 1 010 000 6.20 6 250 000
Maroko 2 600 000 1.27 3 300 000
Brazil 2 000 000 1.85 3 700 000
Indija 26 200 000 2.75 72 000 000
Pakistan 8 300 000 2.35 19 500 000
Ostali 35 020 000 2.49 87 120 000
Svet (ukupno) 214 180 000 2.67 572 560 000
Geografska rasprostranjenost penice

Penica je euritopna biljka, to znai da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako izraena
zahvaljujui njenoj prirodi, zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta, varijeteta i sorti a sve se dele na
ozime i jare. Zahvaljujui polimorfizmu, ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i
jarih formi ne poklapaju.
4
Ozima penica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom
pojasu, i to izmeu 30-500 severne geografske irine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Severno i juno
od ove granice nalazi se njezin anektiki rejon. To znai da se ona moe gajiti neto severnije (do 60 0 severne
geografske irine i junije do 160 severne geografske irine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom.
Jara penica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime penice. Ona se gaji uglavnom u
surovim ekolokim uslovima. Razlog je u tome, to jara penica ima kratak vegetacioni period i to bolje podnosi
suu i visoke temperature od ozime penice. Zbog toga se ona gaji u veoj meri na severu zemljine kugle i u suvim
kontinentalnim oblastima. Krajnja granica gajenja jare penice je na 67 0 severne geografske irine (Norveka), a na
junoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije, June Amerike i Afrike.
Areal rasprostranjenosti penice
U pogledu nadmorske visine, gaji se i do 4.000 m (Azija), a kod nas i u Evropi uspeva na 1.100 m n.v.
Da bi smo bolje razumeli zato pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeu ozime i jare
forme penice, dat emo kratki opis njihovih morfolokih, biolokih razlika i razlika u nainu gajenja.
Ozima penica daje vee prosene prinose od jare penice od ega proizlazi njezin opti znaaj. Pored toga,
ozima penica daje i stabilnije prinose.
Ozima penica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja, dok se jara seje rano u
prolee. Ozima penica jae bokori i ima dui vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na niske
temperature i ima dui stadijum jarovizacije. Meutim, jara penica je znatno otpornija na suu kao i na visoke
temperature a ima i kvalitetnije zrno i brano.
Poreklo penice
Penica vodi poreklo iz starog sveta, prvenstveno iz Azije i junih delova Evrope odakle je proirena na
druge kontinente. Ona je jedna od najstarijih useva. Postoje razne teorije o poreklu penice, ali su Vavilov i
Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Mesta porekla penice nazvali su ishodnim centrima.
Ishodni centri penice

Vrste penice nastale u ishodnom centru
R.b Ishodni centar
Forma penice Naziv penice
Meka penica Triticum vulgare Host.
1 Jugozapadna Azija
Patuljasta penica Triticum compactum
Tvrda penica Triticum durum Def.
2. Etiopija (Abisinija)
Poljska penica Triticum polonisum L.
Srednja Azija Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L.
3. (Sirija, Palestina i
Divlji dvozrnac Triticum dicoccoides Krn
Jermenija)
Mala Azija i juni Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L.
4.
Balkan Gajeni jednozrnac Triticum monococcum L.
5
Sistematika penice
Penica pripada redu Poales, familiji Poaceae (trave), podfamiliji Pooideae (klasaste trave), rodu
Triticum. Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum. Kasnije su izraene i druge klasifikacije:
Krnicke (1885), Flaksberger (1935) a ukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey
(1965). Kod nas je prihvaena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po ukovskom.
Klasifikacija penice po Flaksbergeru sa dopunom ukovskog

Grupa penice
Forma Diploidne Tetraploidne Heksaploidne
n=7 / 2n=14 n=14 / 2n=28 n=24 / 2n=42
Triticum turgidum L.
T. durum Des f. T. vulgare Host.
Gajene golozrne forme Nema T. polonicum L. T. compactum Host.
T. persicum Vav. T. sphaerococum Perc.
T. abysinicum Jacub.
T. dicocum Schbl. T. spelta L. (krupnik)
Gajene pleviaste forme T. monococum
T. timopheevi Zhuk. T.macha Dek.et
T. spontanicum Link.
T. dicoccoides Krn
(divlji dvozrnac)
Divlje forme (divlji dvozrnac) Nema
T. aegilopoides Bal.
(divlji jednozrnac)
T. araraticum Jakubz.
T. turanicum Jakubz.
Oktoploidna grupa T. paleocolchicum Men.
Dopuna po ukovskom T. vavilovi Jakubz.
n=28/ 2n=56 T. earthlicum Nevski
T. amplissi folium Zhuk.
T. fungicidum Zhuk
T. agropyrotriticum Cicin
Dopuna po Jevtiu Nema Nema
(viegodinja penica)
Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta penice a to su obina ili meka penica
(Triticum vulgare) sa svoje dve forme - ozime i jare, zatim tvrda penica (Triticum durum) koja je uglavnom za
od manjeg znaaja (slui kao poboljiva hlebnog brana), te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima
sveta, pa i kod nas jo gaje.
Dakle, za nas najvei znaaj ima meka penica (Triticum vulgare Host., sin. Triticum sativum Lam.), pa
emo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste.
Ova vrsta ima koaste pleve duine kao plevice ili neto krae. Lice klasa je ire od bone strane ili je
ravna njoj. Klas je osjat ili bez osja. Osje se razilazi i obino je krae od klasa. Klas je rastresti ili srednje zbijen,
vretenastog ili prizmatinog, kadkada i sverinog oblika. Stablo je ispod klasa uplje vrlo retko ispunjeno. Zrno je
izdueno, u poprenom preseku okruglo i u razliitim stepenu staklavo i branavo.
Morfoloke osobine penice

Korenov sistem penice je iliast a njegova glavna masa se nalazi u oraninom sloju do 30cm dubine.
Manji dio ila prodire dublje 1.5 -2 m pa ak i vie. Ukoliko je oranini sloj dublji s povoljnim fizikim osobinama
zemljita, koren se jae razvija i prodire dublje.
Kod penice se razlikuju dve vrste korenova primarni i sekundarni. Primarni (klicini korenii)
pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Penica klije njaee sa 3-5 primarnih korenia, a moe biti i vie. Kod
jarih sorti broj primarnih korenia je oko tri. Na krajevima mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih
korenova nalaze se korenove dlaice, koje se nalaze na duini 0.1- 1.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh
korena.
6
Graa biljke penice Korenove dlaice
Obrazovanje i rast korenova penice zavisi od odreenih uslova (temperatura, vlanost zemljita, aeracije,
zbijenosti zemljita, ubrenja i svetlosti). Najpovoljnija temperatura za uveanje korenove mase penice je oko
200C. Ako je temperatura oko 100C, tada ima manji broj korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se
temperatura povea oko 400C, korenovi postaju tanki kao nit.
Smatra se da je optimalna vlanost za rast korenova penice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od
poljskog vodnog kapaciteta. Poveanje na 80-90% vlanosti, negativno utie na rast korena. Pri tome je bitan
dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji odnos izmeu vode i vazduha je 75 : 25.
Na razvie korenovog sistema penice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljitu kao i
odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnotea izmeu korena i nadzemnog dela penice se pri tome ne sme
poremetiti. Naime, velika koliina azota uveava rast nadzemnog dela vie nego rast korena. To je sluaj kada je
nepravilan odnos izmeu azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada koliina korenja opada.
Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo penice
Zbijenost oraninog sloja zemljita ima uticaj na rast korenovog sistema a naroito na njegovo prodiranje
dublje. Najpovoljnije zemljita za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25
g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm 3 (Maljanov,
1597).
Svetlost se na razvoj korenovog sistema penice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada ima dovoljno
svetlosti i CO2, poveava se rast korenovog sistema a suprotnom sluaju, rast korenja se zadrva ili se potpuno
zaustavlja.
Stablo penice je kao kod ostalih trava cilindrina, lankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6
lanaka (indernodi). Na vrnom lanku izbija cvast klas. Stablo je zeleno. Donji lanak je krai od susednog
gornjeg, a srednji po duini priblino predstavlja aritmetiku sredinu susedna dva, izuzev vrnog, koji je znatno dui
od ostalih i ini ak 30-40% od duine stabla.
Stablo je uglavnom upljo, izuzev kod nekih vrsta iji je vrni lanak ispod klasa ispunjen parenhimskim
tkivom. Penica ima osobinu da se bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje
primarno i sekundarno ili bono stablo. Oni izbijaju iz vora bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju
7
svoje korenove, te se bokor moe izdeliti na samostalne vlati (stabla). Stablo penice je relativno vrsto
zahvaljujui specifinoj anatomskoj grai.
List penice sainjavaju list rukavac (usmina, vagina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i
privren je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu.
Graa lista penice Lisni rukavac penice
Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roia (auriculae) i u vidu jazika (ligulae). Po
obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste penice pa ak i sote. Kod penice su roii (auriculae) srednje
razvijeni sa dlaicama i srednje razvijenim jezikom. Liska je duga, linearne grae, sa izraenim srednjim nervom.
Broj listova na stablu odgovara broju lanaka. U penice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi.
Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. Klas se sastoji iz vretena koje je lankovito (u cik-cak) i veecvetnih
klasia, koji su smeteni na vrhu lanka po jedan klasi. Klas po grai moe biti rastresit ili zbijen, to zavisi od
vrste, odnosno sorte. Klasi se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim
i tankim vretencima. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea), i dve pleviice (lodiculae), tri pranika i
jednog tuka sa dva perasta iga. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri emu su najdue kod srednjih
klasia. U formi bez osja (iulje) nalaze se izrataji u vidu zubaca. Plevice tite pranike i tuak, a kasnije zrno u
formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.
Delovi klasia penice -1. pleva, 2-spoljna plevica, 3-unutranja plevica, 4. pranici, 5. ig; B)-Tuak (ig) sa
plodnicim, C) Cvet penice, D) Shema klasnog vretena i shema cveta penice (desno)
Plevice su nenije grae od pleve, a po obliku se razlikuju jedna od druge - gornja plevica (palea superior)
ima dva nerva sa bonim posvrnuem unutar i donja plevica (palea inferior) , koja se naginje prema plevi i u vidu je
unia.
Izmeu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tuak. On se sastoji od plodnika i dvoperog iga. Pera iga
su do cvetanja priljubljena, a pri cvetanju se razdvajaju. Okrueni su sa 3 pranika.
Izmeu spoljane plevice i plodnika, neposredno uz plevicu, nalaze se dve male, tanke, bezbojne opne sa
dugim rescima po ivicama. To su pleviice (lodiculae). U vreme cvetanja lodikule bubre pri emu razdvajaju u
stranu plevice i otkrivaju pranike i tuak cveta. Kasnije njihovo bubrenje slabi, razdvojene plevice se skupljaju a
unutranji delovi cveta se ponovo zatvaraju.
Zrno penice koje je ujedno i plod, naziva se jo krupa, peno (caryopsis). Ono moe biti razliite
krupnoe, oblika i boje, zavisno od vrste i sorte. Na preseku zrno moe imti staklavu ili branavu grau.
Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g, a u naim uslovima najee oko 40 g. Hektolitarska masa se
nalazi u irokom rasponu od 60 do 84 kg. Po spoljanjem izgledu zrno moe biti golo i pleviasto.
Prema anatomskoj (unutranjoj) grai zrno penice se sastoji od tri glavna dela: omotaa, endosperma i
klice. Na omotau zrna razlikuje se spoljanji deo koji predstavlja omota ploda (perikarp). On se sastoji iz dva
sloja. Ispod njega se nalaze dva sloja omotaa semena (perisperm) ili semenjaa.
8
Presek zrna penice Graa klasia penice
Klica (embrio) je najmanji i bioloki najvaniji deo zrna. Njena teina iznosi 1.5-3% ukupne teine zrna.
Klica u sebi sadri zaete sve budue organe biljke. Ona se sastoji od klicinog titia (scutelum), klicine stabljike
(plumula), klicinog listia (coleoptila) i klicinog korenia (radicula). Klicin titi se nalazi neposredno uz
endosperm, a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju. Klicin listi titi klicino stabaoce prilikom nicanja.
Endosperm je najvei deo zrna penice (oko 86%) od ukupne teine zrna. U njemu su smetene zalihe
hranljivih materija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. Sloj endosperma, kojeg sainjavaju elije sa zadebljalim
zidovima ispunjenih sadrajem tamnoute boje naziva se aleuronski sloj. On je bogat belanevinama (bez
glutenina). Ulje u aleuronskom sloju ima zatitnu ulogu od vlage. U sredinjem delu endosperma se nalaze skrobna
zrnca razliitog oblika i veliine.
Proces klijanja penice
Hemijski sastav i kvalitet zrna penice

Voda se nalazi u granicama 10-14%, sadraj vode iznad 15% je nepovoljan, jer se zrno teko uva (kvari
se). Sadraj masti u zrnu je 1.5-2%, i to najveim delom u klici. Pri sloenoj meljavi klica se odvaja pa se brano
moe due uvati da se ne uegne.
Hemijski sastav zrna penice odlikuje se sledeim prosenim pokazateljima.
9
Hemijski sastav zrna penice (podaci vie autora)

Autor Voda Proteini Masti Ugljenihidrati Celuloza Pepeo
Jonard P.et.al 13.0 12.4 1.9 69.1 1.9 1.7
Volf 14.4 13.0 1.5 66.4 3.0 1.7
Hlynka J. 10.0 13.2 1.9 69.0 2.9 1.8
Gerard 13.6 16.8 2.0 63.8 2.2 1.8
Nostovskij 10.2 17.5 2.0 65.8 2.5 2.0
Celuloza se nalazi u omotau ploda i semena sa udelom od 2-3%. Sadraj celuloze je vei kod penice
gajene u vlanim krajevima i kod sitnozrnih sorti.
Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%). Skrob je
glavni sastojak ovih materija. Ostale materije su trani eer, maltoza a ima ih oko 10%.
Pepeo (mineralne materije) se nalaze u koliini od 1.7-2.0%, a zastupljene su uglavnom u omotau zrna.
Ove materije ine fosfor (50%), kalijum (20-30%), kalcijum, magnezijum, silicijum, gvoe.
Proteini su u zrnu penice zastupljeni u znatno irim granicama nego to je rezultatatima navedenih autora
prikazano. Sadraj proteina zavisi od mnogo faktora, vrste i sorte penice, klimatskih uslova, tipa zemljita i
njegovih fiziko-hemijskih osobina. Ozime penice imaju manje proteina od jare, meka manje od tvrde, branjave
manje od staklave. Penice gajene u vlanom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu.
Sadraj proteina penica gajenih u naim krajevima kree se u rasponu od 13 do 15% to zavisi od podruja gajenja,
agrotehnike i godine gajenja.
U zrnu penice nalaze se uglavnom sledee etiri vrste proteina: albumin, globulin, glijadin i glutenin.
Najvie ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u sredinjem delu odnosno endospermu. Albumin
se rastvara u vodi, globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi ine tzv.,
lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina. Glutenin ima osobine elastinosti i rastvorljivosti dok se glijadin
slabo rastee, a prilikom suenja postaje tvrd i prozraan. Od koliinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih
kvaliteta, zavisi i kvalitet lepka. Ako je lepak kvalitetan, donosno rastegljiv i elastian, omoguava dobijanje dobrog
testa i poroznog hleba. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1.
U pogledu aminokiselinskog sastava, penino zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama,
naroito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih ita osim rai koji ima istu koliinu lizina).
Albumini i globulini su bogatiji sa sadrajem lizina etiri puta, triptofana tri puta i metionina dva puta od
frakcije belanevina koji obrazuju lepak. Meutim, sadraj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%,
(Jevti, 1992).
Vitamini se najvie nalaze u klici, a manje u drugim delovim zrna, a to su B 1, B2, E. K, PP.
Bioloke osobine penice

Ozima i jara penica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove bioloke osobine zahtevaju. Mnogo je
sorata poevi od ozimih, poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne
sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, penica nee dati plod. Naime, ozime sorte penice u stadijumu
jarovizacije trae sniene temperature (od 0 do 100C) u toku 10-35 dana. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, ona se ne
moe razvijati niti doneti stablo, klas i plod. Jare penice meutim, posejane rano u prolee razvie se normalno i
donee plod, jer ima manje zahteve za snienim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana).
U zrnu penice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju, to znai da su u normalnim uslovima uvanja
zrna ivotne funkcije svedene na minimum. Da bi poeo intenzivan ivot biljke, odnosno da bi seme klijalo,
potrebni su odgovarajui uslovi: odgovarajua vlanost, toplota i pristup vazduha. U svom ivotnom ciklusu biljke
prolaze kroz sledee razvojne faze, kao to su:
Klijanje i nicanje. Penica moe klijati i na temperaturi od 10C ali proces tee sporo. Optimalna
temperatura klijanja je 15 200 C a maksimalna 350C. proizvodni optimum za klijanje je 6-120C uz uslov da seme
upije 45 - 50 % vode od svoje teine. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage, zrno za 2-3 dana nabubri kada je
spremno za klijanje. U nabubrelom zrnu poinju sloeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji
izazivaju razlaganje skroba, proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta. Prvo se
pojavljuje klicin koreni, a zatim klicino stabaoce. Kod penice izbije 3-5 primarnih klicinih korenia a nekad i
vie. Klicino stabaoce poinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenia. Ono je zatieno klicinim listiem
koji ima oblik klice. Kada se stabaoce pojavi na povrini zemlje, klicin listi se otvori i iz njega izbije prvi pravi list.
Tada nastupa nicanje. Pri porastu ka povrini zemljita klicino stabaoce stvara kolenca, iz kojih e se kasnije razviti
sekunarni korenovi.
10
Primarni korenii Nicanje penice
Duina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature, vlanosti zemljita i dubini setve. Da bi
klijanca probio debljinu zemljita od 1 cm, potrebna mu je suma temperatura od 10 do 12 0C. Duina perioda od
setve do nicanja izraava se sumom srednjih dnevnih temperatura a moe se izraunati po sledeoj formuli:
t 0
50 10n 20
0
- gde je t =suma srednjih dnevnih temperatura, n= dubina setve, 50= suma srednje dnevnih temperatura
do poetka klijanja, 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljita kroz koji prolazi klijanac, 20=
suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. Na osnovu toga, moe se
odrediti broj dana od setve do nicanja, ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C,a za svaki
centimetar sloja zemljita (koji klijanac treba da proe do povrine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da
iznosi 10-220C. za to izraunavanje, koristi se sledea formula:
50 10 n 20
X
t
-gde je t = srednje dnevna temperatura, a ostale veliine objanjene su u prethodnoj formuli. Navest emo jedan
primer. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n), a srednja dnevna temperatura (t) iznosila je 90C, tada e broj dana od
setve i nicanja iznositi:
50 10 4 20
X 12.2 dana
9
Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produava, ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih
temperatura skoro ostaje ista. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u
proseku oko 1200C.
Ukorenjavanje nije drugo do porast i razvie ila i ilica korenovog sistema. Korenovi penice u prvo
vreme rastu bre od nadzemnog dela, naroito pri optimalnoj vlanosti zemljita, koji se moe postii
navodnjavanjem.
U fazi nicanja formira se primarni koren koji, iskljuivo u poetku, snabdeva mladu biljku vodom i
hranom. U daljem razvoju biljke poinje razvoj sekundarnog korena iz vora bokorenja, koji formira u fazi tri
stalna lista. Primarni koreni rastu vie u dubinu i ostaju do kraja ivota biljke. Sekundarni korenovi se nazivaju jo
stabljikini korenovi a razvijaju se iz vora bokorenja. Produktivnost biljke je vea to je jae razvije korenov sistem.
Najvei deo korenovog sistema penice formira se u oraninom sloju. Koliina korenja u dubljim
slojevima zavisi od naina obrade i ubrenja, te stanja vlage u zemljitu. Isto tako, znaajan uticaj imaju aeracija i
temperatura zemljita.
11
Shema ukorenjivanja penice
Bokorenje (busanje) predstavlja poseban nain podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji
obrazuju biljke penice iz vora bokorenja ili vora busanja. On se razvija ispod povrine zemlje, i to na jednom
kolenu koji je najblii do povrine zemlje, mada se moe stvoriti i vie vorova. vor bokorenja se formira posle
pojave prvog lista, a u fazi 3 lista je ve potpuno formiran. U voru bokorenja smeteni su svi delovi budue
biljke. Pri optimalnoj vlanosti i temperaturi od 15 do17 0 C bokorenje nastupa 14 - 15 dana nakon nicanja. Pri
niim temperaturama, bokorenje se usporava, a ako temperatura padne ispod 6 0C, bokorenje i ukorenjevanje
prestaje. Isto tako, ono se prekida kada temperatura pree 20 0C. esto svi izdanci koje se obrazuju u procesu
bokorenja ne daju stabla s klasovima, te stoga razlikujemo opte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka
po jednoj biljci, i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. Broj izdanaka po
jednoj biljci moe biti veoma velik, ali broj produktivnih stabala iznosi 2-3, to zavisi od sorte i uslova bokorenja, a
naroito od dubine setve i gustine biljaka.
Bokor penice
Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenenje). Stablo se sa kratkim lancima (internodijima) formira jo u
periodu bokorenja. lanci su tada vrlo mali a njihova duina ne prelazi prenik stabljike. Pri zavretku bokorenja,
lanci poinju da se izduuju, pa se stablo pojavljuje na povrini zemljita. Od tada biljka prelazi u novu fazu
razvoja - vlatanje.
Poetak vlatanja treba smatrati onda, kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moe napipati
stabljikino kolence (nodi). Stablo penice obino ima pet lanaka. Duina prvog lanka je neznatna a iznosi 3-4
12
cm. Meutim, pri povoljnoj vlanosti, poveanoj temperaturi duina prvog lanka moe iznositi i 10 cm. Svaki
sledei lanak je dui od donjeg a krai od gornjeg. Po duini je priblino ravan aritmetikoj sredini susednih
lanaka. Stablo penice se izduuje i posle klasanja, to se uglavnom odnosi na izduivanje poslednjeg lanka.
Duina tog lanka je najvea i iznosi oko 30% a kadkad i vie od celokupne duine stabljike. Jako izduivanje
prvog i drugog lanka je nepovoljno jer upozorava na mogunost poleganja penice. U periodu vlatanja nadzemni
deo jako uveava svoju masu, a naroito se poveava lisna za pet i vie puta u odnosu na povrinu u punom
bokorenju. Istodobno se naruava odnos izmeu povrine korenja u korist povrine lista. Dok u periodu bokorenja
odnos povrine lista prema aktivno upijajuoj povrini korena iznosi 1 :75 , u vlatanju iznosi 1 : 35 , pa se faza
vlatanja smatra kritinom fazom na nedostatak vlage (Jevti, 1992). Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 - 45 dana,
a kod kasnih 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. Duina ovog perioda
znatno utie i na stvaranje elemenata prinosa, jer u ovoj fazi protiu IV, V, VI i VII etapa organogeneze, koje su
presudne za broja klasaka, cvetova i njihovu fertilnost. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlanost,
optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. Ovoj fenolokoj fazi prethode unutranje promene
vezane za formiranje generativnih organa, a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. Stadijumi jarovizacije
ozime penice prolaze na temperaturama od 0 do 10 0C, a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i vie asova
osvetljenosti u toku dana. Na taj se nain omoguava penici da pree iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.
Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. Meutim, formiranje klasa poinje vrlo rano, u
poetku bokorenja. Kod ozimih sorti penice, formiranje elemenata klasa (vreteno klasa, klasii a na klasiima
cvetovi) poenje rano u prolee kada se zavri stadijum jarovizacije. Tada su veoma vani uslovi spoljanje sredine,
jer od ovih zavisi veliina klasa, broj klasia u broj cvetova u klasiima. U klasu se mogu formirati 22-44 klasia
(VI etapa organogeneze), od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno
povoljni. Takoe se u klasiima moe formirati 4-5, pa ak i 7 cvetova (V etapa organogeneze), ali e ostati
razvijena samo 1-3, a kadkad i manje. Na nedovoljno plodnim zemljitima, klas ne dostie normalnu veliinu, sa
manjim brojem njegovih elemenata.
Viak azota uveava veliinu klasa i broj cvetova, mada se produava formiranje klasa. Dovoljna koliina
fosfora ubrzava navedeni proces, obezbeuje bolje formiranje pranika i plodnika to znai da smanjuje sterilnost na
najmanju moguu meru. Nasuprot tome, nedostatak fosfora u to vreme ( naroito u VI, VII, VIII i IX etapi
organogeneze) dovodi do sterilnosti.
Cvetanje nastupa odmah posle klasanja, a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih pranih kesica i
opraivanjem posle ega pranici izlaze izvan cveta. Ovakav nain cvetanja obezbeuje samooplodnju, stoga je
penica samooplodna biljka. Penici u doba cvetanja najvie odgovara umereno toplo vreme i umerena vlanost,
kada su none temperature od 110C, a dnevne do 250C, a najvie 300C. Penica njintenzivnije cveta od 9-14 asova.
Cvetanje poinje od sredine klasa. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana, a u celom polju 6-7 dana.
Cvetanje penice
Oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. U povoljnim uslovima opraivanja (6-12
asova) dolazi do oplodnje, a odmah zatim poinje razvoj klice, endosperma i omotaa i kao rezultat toga obrazuje
se zrno. S procesom formiranja klice, endosperma i omotaa ide i nakupljanje suvih materija kao to su jedinjenja
pepela, ugljenih hidrata, proteina, masti i ostalog. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba.
Formiranje zrna protie od oplodnje do mlenog stanja. Na kraju etape, zrno dostie konanu duinu,
ali je jo neispunjeno. Zrno je jo zeleno i sadri od 65 do 80% vode. Duina ove faze traje 20 dana.
13
Etape zrenja zrna penice
Nalivanje zrna poinje poetkom mlenost stanja do poetka votane zrelosti. U vreme nalivanja
intenzivno se poveava teina suve materije zrna. Na kraju faze zrno dostie svoju maksimalnu masu. Zrno se
razvija u irinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Ova etapa se zavrava kada sadraj vode u zrnu padne na
40%. U procesu nalivanja, zrno prolazi kroz dva stanja mleno i testasto stanje. U mlenom stanju zrno postie
svoju potpunu duinu, po boji je zeleno, konzistencija sadraja zrna je itko mlena, a klica postaje primetna. Biljke
u to vreme imaju svoju zelenu boju, ali poinju da ute i odumiru donji listovi. U stanju testa, zrno je puno,
sjajno, s lene strane ukasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Pri pritisku, sadraj semena izlazi iz
omotaa. Zelena boja je sauvana po brazdici i u zoni klice. Biljke u to vreme postaju sve ue, mada zelenu boju
sauvaju jo vrni listovi kao i lanci stablo i pleve. Duina nalivanja zrna traje 16-22dana.
Faza votane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i vie. Ova faza se deli na tri perioda: poetak, sredinu i
kraj. Poetak votane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna, zrno se lako ree noktom a pri pritisku se
ne istiskuje sadraj iz omotaa. Sredina votane zrelosti ima sledea obeleja: endosperm je beo, branast ili
staklast ali se jo moe rezati noktom. Vlanost zrna je 35-25%. Kraj votane zrelosti je stanje blisko punoj
zrelosti, ali se i razlikuje od nje. Biljke na kraju votane zrelosti postaju ute, listovi odumiru, zrno se ne ree
noktom ali ostaje trag nokta. Veliina i boja zrna su slini zrnu u punoj zrelosti. Vlanost zrna je 21-24%. Duina
votane zrelosti je vrlo podlona kolebanjima, pa se u sunim i toplim uslovima ona moe skratiti na 3-4 dana, dok
se u vlanim uslovima i vlanim rejonima moe produiti na 20 i vie dana. Prirast suve materije se u ovoj fazi
prekida i to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%.
Puna zrelost se deli na dva perioda, a to su poetak pune zrelosti i puna zrelost. Zrno u poetku pune
zrelosti sadri 20-13% vode, tvrdo je. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%, koja moe da se smanji na 15-14%,
pa ak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova.
Pored navedenih faza zrenja zrna penice, postoji i fizioloka zrelost. To je stanje zrelosti penice, kada
zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. Fizioloka zrelost zavisno od tipa i sorte penice, nastupa od mlenog
stanja do pune zrelosti.
Etape organogeneze generativnih organa penice

Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreenom morfologijom generativnih organa, kao kompleksom
koji uslovljavaju rast i razvie organa u toj etapi.
Poetne etape organogeneze su (I,II i III) vezane za prve stadijume razvia, odnosno za stadijume
jarovizacije i svetlosni stadijum. Do zavretka stadiuma jarovizacije, penica formira samo vegetatvinu masu. U tom
stadijum prolaze fenofaze klijanja, nicanja, ukorenjavanja i bokorenja. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna
faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (zaeci lanaka klasa). Dalji razvoj i formiranje
klasia nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma.
Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman, 1982). Karakteristike pojedinih faza, prikazani su u sledeoj
tabeli.
Etape organogeneze kod penice
Etape organogeneze Opis etapa organogeneze
I etapa Nediferencirani konus rasta
Ubrzano diferenciranje zaetaka kolenaca stabljike i lanaka,
II etapa
te zaetaka lisnih rukavaca
III etapa Izduivanje konusa rasta. To je ve generativna faza.
IV etapa Formiranja zeetaka klasia u klasu.
Vetapa Poetka formiranja elemenata klasia i cvetova
VI etapa Formiranje pranika i tuka
VII etapa Izduivanje lanaka vretena klasa i porast osja.
VIII etapa Klasanje
14
IX etapa Cvetanje
X etapa Oplodnja i formiranje zigota
XI etapa Formiranje klice i endosperma
XII etapa Sazrevanje
etape organogeneze kod penice Konus rasta klasa pemice

u IV etapi organogeneze
Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreene fenofaze, posebno IV i V etapa, koje se poklapaju sa
fenolokom fazom vlatanja.
Uslovi uspevanja
Penica se gaji u vrlo razliitim klimatskim uslovima, zahvaljujui biolokim osobinama i sposobnostima
prilagoavanja. Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima.
Najvaniji klimatski rejoni penice su Evropa (podruje Mediterana, Panonska nizija i dunavski bazen), juni delovi
biveg SSSR-a, severozapadna Indija, istono-centralni deo Kine, pojedinani delovi Severne Amerike (prerijski
rejon), Argentina (pampasi) i jugoistona Australija.
Potrebe penice prema vodi

Najvei prinos i kvalitet penice postie se u rejonima sa ukupnim godinjim koliinama padavina od 650
do 750 mm, pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeene. Na naem podruju koliina
godinjih padavina se nalazi u okviru ovih granica, ali je njihov raspored nepovoljniji. Meutim, nizom
agrotehnikih mera (pravilnom dubinom oranja, predsetvenom pripremom) mogue je obezbediti bolju
snabdevenost biljaka penice vlagom, kao i racionalnije korienje vode u toku vegetacije, te predsetvenim
navodnjavanjem ili nakon setve, zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. Moe se smatrati da je
obezbeenost biljaka vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno
prokvaen (1.5-2.5 m dubine).
U toku svog razvoja, penica zahteva odreenu koliinu vode u zemljitu. Klijanje se prekida kada sadraj
vode u zemljitu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. Ako je nedostatak vlage u zemljitu na kraju
bokorenja, kada se zavrava formiranje klasaka, to e se odraziti na smanjenje duine klasa i broja klasia u klasu.
Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritina ne samo usled znatnije potronje vode od strane biljaka penice, to se
moe smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom, ve zbog toga to se u ovoj fazi remeti odnos izmeu lisne
povrine i aktivno upijajue povrine korena (Jevti, 1992). Naime, usled brzog razvoja lisne povrine u fazi
vlatanja, odnos povrine lista i prema aktivnoj povrini korena se smanjuje, pa je to jedan od razloga to je faza
vlatanja, kritina u pogledu potreba penice za vodom. (Jevti, 1992).
15
Nedostatak vlage u zemljitu u vreme klasanja i cvetanja jo vie uveava broj neplodnih klasia, ponekad
neplodnost moe iznositi i 100%.
Prema tome, kritini period penice za vlagom su:
a) period setve i nicanja,
b) period vlatanja,
c) period klasanja i nalivanja zrna.
U globalu reeno, optimalna vlanost zemljita za penicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog
vodnog kapacitet u fazi klasanja, 65-70% u fazi bokorenja, 65-70% u fazi nalivanja zrna, ako je relativna vlaga
vazduha povoljna.
Odnos penice prema temperaturi
Visokim temperaturama u vegetaciji penice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do 30 0C.
Temperature iznad 300C se smatraju visokim. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su tetne za penicu.
Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova naruava kod biljaka fotosintezu, usporava im rast,
a moe izazvati uginue biljaka. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlanost
vazduha, koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. Ako su visoke temperature u fazi formiranja i nalivanja
zrna, dovodi do slabe ispunjenosti zrna, njegove turosti i prevremenog sazrevanja. To se tada naziva prisilna
zrioba.
Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku penice, uvek se misli na temperaturu vazduha
iznad povrine zemljita. Sve dananje sorte penice imaju izvesnu zadovoljavajui otpornost na niske temperature.
Meutim, postoji vea opasnost ugibanja biljaka penice usled golomrazice, odnosno kada zemljite ili usev nije
pokriven snenim pokrivaem. Golomrazica izvlai iz zemljite mlade biljice penice, prekida kontakt korenia
zemljita, biljka izmrzne i ugiba. Ako je usev pokriven snenim pokrivaem ta opasnost ne postoji jer temperature
ispod snenog pokrivaa mogu da budu 10-150C vee nego temperature iznad njega. Postoje sluajevi ugibanja
ozime penice, ak veoma otpornih sorti pa ak pri manjim mrazevima. Stoga, za uspeno prezimljavanje penice,
treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajua mineralnu ishranu, koje e im omoguiti nesmetano kalenje i
takav razvoj da u stadijumu jarovizacije prou zimu.
Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka poinje jo u jesen, kada se u nonim asovima postepeno
sniava temperatura vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim poveanjem sadraja eera u
listovima a naroito u voru bokorenja ozime penice. Kod ozime penice nakupljaju se pre svega disaharidi
(saharoza) i monosaharidi (glukoza). Mehanizam ove pojave sastoji se u tome, da se u toku dana kada su
temperature vazduha pozitivne vri fotosinteza, a u nonim uslovima kada je temperatura znatno nia, usporava se
disanje i rast, to dovodi do nakupljanja eera. Nakupljeni eer znatno sniava taku mrnjenja. Osim toga, u
procesu kalenja, protie hidroliza disaharida, to omoguava poveanje osmotskog pritiska elije a u vezi s tim i
otpornost prema mrazevima. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C, koja
odreuje stepen prve faze kalenja, penica lako izdrava temperaturu od -10 do -120C.
Druga faza kalenja poinje pri temperaturama od -2 do -70C. U ovoj fazi kalenja, dolazi do
obezvodnjavanja elija u listovima i voru bokorenja uz poveanje suve materije. Tada se i otpornost prema mrazu
poveava. Neke sorte penice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C.
Odnos penice prema zemljitu

Penici najvie odgovaraju plodna, duboka i umereno vlana zemljita, blage reakcije (ernozem, livadske
crnice, plodnije gajnjae,crvenice, krene smonice i aluvijumi bez domaaja vode). Na ostalim (anormalnim)
zemljitima se uz mere popravke, unoenja odgovarajuih vrsta i koliina ubriva,mogue je dobiti visoke prinose,
izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljita.
Odnos penice prema mineralnoj ishrani

Ve u prvim danima ivota biljke penice poinju da usvajaju hranljive materije iz zemljita. Veliki je broj
hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljita. Ustanovljeno je da ih ima oko 15, a to
su najveim delom silicijum, azot, kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum, a za normalan rast i razvie potrebni su
jo gvoe i sumpor, a neophodni su i mikroelementi (Zn, Ni, Mn, B, Cu, Co i dr).
Pravilna ishrana azotom vana je u toku celog ivota biljke. Ona je naroito znaajna u formiranju
klasa i diferencijaciji klasia u klasu odnosno, u fazi bokorenja i vlatanju, tj., u III, IV i V etapi organogeneze.
Pored toga, ishrana azotom je vana u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeena
dovoljna koliina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima, onda su obezbeene osnovne
16
komponente prinosa (broj klasova, broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Ako nema dovoljno azota, list penice uti,
zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo, list je uzak. Ni prevelika koliina azota nije dobra, jer utie na
produenje vegetacije, a osim toga produava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja penice.
Fosfor ima takoe veliki znaaj na prinos penice. On utie na razvoj korenovog sistema i bokorenje, na
aktivnije usvajanje azota, skraivanje vegetacije, poveanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim
uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. Najvee potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja, zatim u
vreme formiranja pranika i tuka (do VI etape organogeneze). Kasnije, intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri
kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti.
Usled nedostatka fosfora, biljke penice imaju slabe stabljike, zakasnelo bokorenje, sitne klasove i
karakteristino sitno, plavkasto-zeleno lie sa crvenkastim takama koje se javljaju i na stabljici.
Premda penica prinosom iznosi dosta kalijuma, njegov znaaj u ishrani je u poreenju sa azotom i
fosforom, neto manji. Nedostatak kalijuma zadrava porast biljaka, osetljivije su na klimatske ekstreme, smanjuje
kvalitet zrna. Tempo usvajanja kalijuma je slian kao kod azota, dakle do kraja razvia ali uglavnom do faze
cvatnje.
Kalcijum je neophodan element u toku celog ivota biljke. Nedostatak kalcijuma utie na nedovoljnu
razvijenost korenovog sistema. Meutim, nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava, a uloga mu je posredna jer utie
na reakciju zemljinog rastvora, a preko ovog na mikrobioloku aktivnost zemljita.
U pogledu pH sredine, najvei prinos penice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljita (pH=7.0), mada je
ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti.
Za normalan rast i razvoj penice, potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupanost gvoa,
mangana i sumpora, koji se u zemljitu nalaze u nedovoljnim koliinama, iako je nedostatak ostalih
mikroelemenat rea pojava.
Tehnologija proizvodnje penice

U prethodnim izlaganjima, date su bioloke osobine biljke penice, koje pored ostalog, ine osnovu za
pravilnu, savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje emo na osnovu
dosadanjih naunih saznanja o biologiji penice, i tehnikih i drugih mogunosti, dati principe agrotehnike ovog
useva, kako bi u svim rejonima u nas mogla posluiti studentima i strunjacima kao prirunik.
Izbor sorte
Pravilan izbor sorte za odreeni rejon daje odgovarajuu sigurnost u proizvodnji, jer neuspesi u proizvodnji
esto nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta, nepravilne procentualne zastupljenosti sorti, kao i zbog
nepoznavanja specifinosti u gajenju pojedinih sorti.
Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domae sorte. One se u pogledu ozimosti mogu
svrstati u tri grupe: slabe, srednje i dobre ozimosti. Nae sorte imaju uglavnom zadovoljavajuu otpornost na zimu
i mrazeve u naim agroekolokim uslovima. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr. partizanka).
Najrairenije sorte kod nas u proizvodnji su: Partizanka, NS rana-2, Balkan, Jugoslavija,
Zvezda, itnica, Duga, Somborka, Lasta, Evropa, Jelica, Rodna, Jednota, Partizanka
niska, Tanjugovka, Francuska, Italija, Pobeda, NS rana-5, Proteinka, Danica itd.
Dinaminost u promeni sortimenta je znatna i utoliko vea ukoliko je intenzitet proizvodnje vii, ali zato
treba istai neke principe vane za izbor sorte, a to su:
1.Sorta mora odgovarati agroekolokim uslovima u kojima e dati najbolje rezultate.

2.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici).
3.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa razliitim biolokim i kvalitetnim osobinama.
Plodored
Pravilan plodored ima znaajnu ulogu u proizvodnji penice. Nju treba obavezno gajiti u viepoljnom
plodoredu u kojem, pored penice, uestvuju i viegodinje trave, jednogodinje i viegodinje leguminoze i
okopavine. Prilikom sastavljanja plodoreda, treba voditi rauna o pravilnom odnosu izmeu grupa useva, kako bi se
penici a i drugim usevima omoguio odgovarajui sled odnosno povoljan predusev. Da bi se to ostvarilo, potreban
je sledei odnos grupa useva: 1/3 ita, 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. U intenzivnoj
proizvodnji penice, na plodored se gleda neto slobodnije, stoga se ne tei za stvaranjem krute sheme plodoreda,
ipak se mora voditi rauna o plodosmeni, odnosno predusevu, imajui u vidu principe koje su navedeni.
17
Povoljni predusevi trebaju da su razliite biljne vrste i da omoguavaju pravovremenu obradu zemljita za
penicu. Kod nas se penica gaji najee u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom, pa ne postoji mogunost veeg
izbora plodoreda za penicu, premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (eerna repa,
graak, suncokret, soja itd). Kukuruz kao predusev za penicu moe biti dobar, prosean i ili lo, ve prema tome
da li se radi o ranom, srednje ili kasnom hibridu. Pored toga penica i kukuruz imaju zajednike bolesti kao to je
fuzarium.
Ostali predusevi u proseku ine oko 22% od svih povrina zasejanih penicom. Jednogodinje leguminoze
(pasulj, soja i graak) su odlini predusevi jer se rano uklanjaju, pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu
zemljita za setvu penice. Osim toga, zemljite obogauju azotom, a povrina je ostaje relativno ista od korova.
Viegodinje leguminoze kao predusev, u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isuivanje zemljita, te se moe
dovesti u pitanje nicanje penice. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta), i primeniti
predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to mogue. Konoplja je dobar predusev, samo se ne sme kasniti sa
osnovnom obradom, ve to uiniti odmah posle etve konoplje. eerna repa se smatra jednim od boljih preduseva,
ali se ona takoer mora blagovremeno izvaditi, da bi se izvrila pravovremena obrada zemljita i setva penice.
Zato se preporuuje da se gaji rani-eernati i srednje rani tip a nikako kasni tip eerne repe.
U poslednje vreme se penica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez veih posledica,
najee dve godine, ali ne due. To zahteva znatnija ulaganja naroito u pogledu zatite, iako su i tada prinosi
nestabilni s odreenim padom prinosa penice gajenoj u plodoredu.
Obrada zemljita za penicu

Osnovnoj obradi zemljita za penicu mora se posvetiti duna panja. Obrada zemljita za penicu se
obavlja u jesen posle skidanja preuseva. Ako je to kukuruz, etveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju), i odmah se ore
na predvienu dubinu. Penica dobro reaguje na duboku obradu, kao i na produno delovanje duboke obrade.
Obrada ne moe biti po odreenom ablonu, nego zavisi od tipa zemljita, agroekolokih uslova i sorte. Intenzivne
sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku.
U godinama sa vie padavina na ernozemu se ore plie, a ubrenje je jae. Posle ranih preduseva potrebno
je izvriti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 - 15 cm, s ciljem uvanja vlage i zaoravanja
biljnih ostataka, a drugo oranje uz primenu mineralnih ubriva izvodi se dublje na 20 - 30 cm, zavisno od tipa
zemljita. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i sline kulture, prethodno je nuno usitniti etvene ostatke
(kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu. Nakon viegodinjih leguminoza za penicu su neophodna dva
oranja: prvo se izvodi plitko, a drugo do 25 cm dubine.
Predsetvena priprema zemljita ima za cilj da se stvori rastresit povrinski sloj za nesmetano klijanje
semena i nicanje, te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. U optimalnim uslovima, ako je zemljite rastresito i
dovoljno slegnuto, manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade, pa se moe izvesti samo drljanje. Meutim
ako je oranje izvedeno znatno ranije, zemljite se sabija, pojavljuju se korovi, onda se u predsetvenoj obradi
zemljita moraju koristiti ploni kultivatori, tanjirae i setvospremai. Ako je u vreme predsetvene pripreme
zemljita sua, ona se treba obaviti u jednom potezu. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i
setvospremai.
U svakom sluaju zemljite za setvu treba dobro pripremiti kombinujui prikljuna orua uz to manje
gaenje pogonskom mehanizacijom. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljita, moe se poeti sa setvom
penice.
ubrenje za penicu
Primena mineralnih ubriva za penicu je dosta sloena. Pri tome treba odrediti koliinu hranjiva, odnos
izmeu najvanijih hranjiva, na koji nain i u koje vreme se rasporeuje hranjiva. Posebnu panju treba posvetiti
ubrenju u toku vegetacije, dakle prihranjivanju.
Koliina hranjiva za ishranu penice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda, ali je preciznije ako
se koliine mineralnih ubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljita, odnosno koliina hraniva
potrebnih za ostvarenje eljenog prinosa. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajue koliine
slame je potrebno u proseku 25 kg azota, 13 kg P 2O5 i 22 kg K2O, pa se ukupna koliina NPK ubriva (hraniva)
potrebnih za odreeni prinos dobija mnoenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. Ta koliina hranjiva
se koriguje mogunou zemljita da bez ubrenja daje odeeni prinos, zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim
pod predusev i, najzad koeficijentom iskoritavanja hranjiva, tako da se dobiju orentacione koliine mineralnih
hraniva. Odnos izmeu NPK hranjiva je veoma vaan. U naim ekolokim uslovima proizvodnje koliina pojedinih
makroelemenata kree se u ovom rasponu: 60 - 140 kg/ha N; 60 - 120 kg/ha P2O5 i 60 - 100 kg/ha K2O, to daje
odnos 1 : 0,6 : 0,3 - 0,6 , tako da se sva koliina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih ubriva primenjuju u
osnovnoj odnosno dopunskoj obradi, a ostatak azota u prihranjivanju. Za unoenje pod osnovnu i predsetvenu
18
obradu zemljita, najee se koriste kompleksna ubriva (formulacije sa naglaenim fosforom i kalijumom), a za
prihrnjivanje se koriste urea, KAN i kalcijum nitrat. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi
urea, naroito ako se zaoravaju etveni ostaci.
Prihranjivanje se zasniva na sledeem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim
hranljivim elementima; b) izbegavanju tetnog dejstva azota u velikim koncetracijama; c) u spreavanju
ispiranja azota. Suviak azota u zemljinom rastvor moe delovati tetno u ranim fazama rasta i razvia,
izazivajui neravnomeran razvoj pojedinih organa penice u smislu jaeg razvoja nadzemnog dela penice u odnosu
na koren.
O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledita, jer su razliite prilike i sortni sastavi. Gledita se
razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. U Italiji smatraju da treba prihranjivati iskljuivo azotom i to u
toku zime do petka prolea (italijanska metoda). Po francuskoj metodi, treba prihranjivati samo azotom u
odreenim fenolokim fazama bokorenju, vlatanju i klasanju, a po austrijskoj varijanti francuske metode pored
azota treba dodavat fosfor u vlatanju, a kalijum u klasanju. Po ruskoj metodi, treba prihranjivati sa sva tri hranjiva
elementa (NPK) po fazama razvia i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreenu
fazu razvoja.
U naim agroekolokim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska
metoda), to je bioloki opravdano, zatim u poetku vlatanja, a ponekad je potrebno vriti i korekciono
prihranjivanje. Pri prihranjivanju primenom traktora, odnosno rasipaa treba nastojati da se odabere vreme kada su
tete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova. Na veim povrinama, prihranjivanje se obavlja avionom i ree
helikopterom.
Prihranjivanje penice
Setva penice
U vezi sa setvom potrebno je voditi rauna o izboru sorte, izboru i primeni semena, vremenu setve, koliini
semana za setvu, nainu i dubini setve.
Izbor sorte. Vano je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos, pored toga, da je otporna na
poleganje, izmrzavanje, suu i bolesti. Veliki broj visoko prinosnih sorata penice, meu kojima ima i takvih iji
genetski potencijal prelazi 11 t/ha, prua mogunost pravilnog izbora sorata prilagoenih uslovima gajenja u
pojedinim uim agrekolokim podrujima. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji, s obzirom da stalno dolaze
nove, bolje, a neke koje su priznate nikad se nisu ni irile u proizvodnji. Da bi se od odreene sorte dobili
maksimalni efekti proizvoai moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti, otpornost na niske
temperature, poleganje i bolesti, kvalitet brana i hleba, zahtevi sorte u pogledu gustine setve, koliine potrebnih
hranjiva itd). Na gazdinstvima osim toga, treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i
sazrevanja i to zbog organizacijsko-tehnikih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos.
Izbor i priprema semena za setvu. Seme mora biti sortno isto i poznate reprodukcije, bez biolokih
i mehanikih primesa, ujednaene krupnoe i mase. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja.
Ono treba da potie od reprodukcije to blie eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge
reprodukcije. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti praivima na bazi ive. Zakonom su propisani
standardi kvaliteta semena koji se moraju ispotovati. Po tim standardima, najmanja istoa kod prve klase treba da
iznosi 98%, a 95% kod druge klase. ivih primesa ne sme biti vie od 0.5%, a najmanja klijavost za prvu klasu 95%
a za drugu klasu 90%. Sadraj vlage treba da iznosi najvie 15%.
19
Vreme setve treba podesiti tako da biljke uu u zimu u odreenoj kondiciji, odreenoj etapi
organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke treba da uu u zimu dovoljno
prekaljene i u stadijumu jarovizacije, odnosno u I i II etapi organogeneze. Fenoloka faza tako razvijenih biljaka je
bokorenje. Ako se penica suvie rano poseje, tada one u zimu uu svetlosnom stadijumu zbog ega gubi otpornost
na mraz. Kako nije dobro da se penica poseje rano zbog navedenih razloga, tako i kasna setva nije dobra, jer
nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime, a u prolee preivele biljke bre prolaze stadijume razvia i etape
organogeneze, usled ega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije.
Prilikom utvrivanja optimalnog roka setve, u obzir se uzimaju vremenske prilike, tip zemljita i njegova
vlanost, kvalitet osnovne i predsetvene obrade, predusev i drugi parametri. Na lakim i siromanijim zemljitima
setvu treba vriti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlanim zemljitima. Ako se predvia napad nekog tetnika
(bauljar, hesenska muica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predvienog
optimalnog roka.
Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledei rokovi setve penice za
umereno-kontinentalno podruje nae zemlje:
I rok setve . 01. - 10. oktobra

II rok setve. 11. - 20. oktobra
III rok setve .. 21. - 31. oktobra
IV rok setve .. 01. - 10. novembra
V rok setve 11. - 20. novembra
U vremenu setve od 20.IX do 01.X u agroekolokim uslovima Lijeve polja postignuti su izvanredni
rezultati sa sortama Jugoslavija, Skopljanka i Bosanka (Todorovi, 1980 i 1985).
Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. U velikom broju sluajeva, kada je predusev kasno skinut
sa table (kasni hibrid kukuruza), na nedozrelom oranju obavlja se setva po sistemu ori-pripremaj-sej kako bi
zadovoljili optimalne rokove.
Koliina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova, a zavisi od otpornosti sorte prema
poleganju, intenziteta bokorenja, naina setve, razmaka izmeu redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene
pripreme u vreme setve.
Za setvu visokorodnih sorti, otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore, upotrebljava se vea
koliina semena. Isto to vai za sorte koje su manje otporne na poleganje semena.
Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2, to se postie setvom sa 600-700 klijavih zrna/m2. Sorte
koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 .
Ako se meuredni razmak penice smanjuje, odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke,, koliina
semena se poveava i obratno. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova, koliina semena se poveava za 0.5% za
svaki dan zakanjenja. Takoer, ako je predsetvena priprema zemljita bila loa, koliina semena se poveava za
10%.
Nainom setve i razmakom redova teimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi
prostor, odnosno oblik vegetacionog prostora, pri emu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. Biljke tada pravilno
iskoritavaju svetlost, vodu i mineralne hranive materije. U dananjoj proizvodnji penice u svetu i u nas, postoji
vie naina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda), u pantljike, trake, na bankovima,
kuice itd. Kod nas se primenjuje uskoredna setva , na razmak 6-8 cm, ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red
od reda. S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm, zemljite treba idealno pripremiti, osim toga
potrebno je i vie semena, prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm.
S obzirom da se sve vie u tehnologiju penice uvodi sistem stalnih tragova (tehnoloke trake), tako treba
podesiti setvu. To se postie zatvaranjem po dva ulagaa semena sa meusobnim razmakom od 150 cm. Razmak
izmeu tehnolokih traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipaa, odnosno prskalice, (obino je to 16-
18m). Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnoloku traku.
20
Setva penice
Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednaeno klijanje, nicanje, formiranje vora
bokorenja na odreenoj dubini i njegovo uvanje, normlaln razvoj korenovog sistema (naroito sekundarnog),
normalan tok bokorenja i uopte razvoj biljke. Na dubinu setve utie niz faktora kao to su tip i vlanost zemljita,
pripreme zemljita za setvu, vreme setve, toplotne osobine zemljita itd. Mora se voditi rauna, da setva ne bude
preplitka, jer se tada ogoljava vor busanja to moe dovesti do uginua biljke usled niskih temperatura. Ako je
preduboka, naroito na tekim i zbijenim zemljitima, klicino stabaoce nee imati dovoljno snage da izbije na
povrinu, to moe dovesti do iscrpljivanja biljke i konano do uginua.
Na lakim zemljitima (npr. peskuama) penica se seje neto dublje, jer takvo zemljite ne predstavlja
prepreku za nicanje biljaka, dok na teim zemljita se treba sejati plie. Na suvim zemljitima seje se dublje a plie
na vlanim. Vreme setve takoe utie na dubinu setve, pa ako se kasni sa setvom, treba sejati neto dublje zbog
uvanja vora bokorenja ali se opet mora voditi rauna o fizikom stanju zemljita i njegovoj vlanosti.
U naim agroekolokim uslovima, penica se seje na dubinu 4-5 cm, dok se u neto vlanijim podrujima i
na zbijenim zemljitima seje na dubinu 3-4 cm.
U sledeoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata penice.
Sortna agrotehnika penice

R.br Rok setve Broj klijavih Broj niklih Orjentaciona Broj
Sorta
. semena/m2 biljaka/m2 koliina N kg/ha prihranjivanja
1. Partizanka 1-15. X 500-550 400-450 90 I (II)
2. NS rana-2 10-25. X 550-600 450-550 120 I+II
3. Balkan 1-10. X 450-500 400-450 100-120 I+II
4. Jugoslavija 1-20. X 500-550 400-450 90-120 I (II)
5. Zvezda 1-20. X 500-550 400-450 140-160 I+II
6. itnica 1-20. X 550-600 450-550 120-140 I+II
7. Partizanka niska 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I+II
8. Somborka 10-25. X 550-600 500-550 140-160 I+II
9. Duga 10-20. X 550-600 500-550 140-160 I+II
10. Lasta 1-20. X 450-550 400-500 90-120 I
11. Jednota 1-20. X 550-600 450-550 130-150 I+II
12. Rodna 5-25. X 500-550 450-500 100-140 I+II
13. Tanjugovka 1-20. X 500-550 450-500 130-150 I+II
14. Evropa 5-25. X 450-550 400-500 90 I
15. Francuska 5-25. X 450-550 400-500 90 I
16. Italija 5-25. X 450-550 400-500 90-120 I (II)
17. Jelica 10-25. X 500-600 450-550 130-150 I+II
18. Crvenkapa 1-20. X 550-600 500-550 130-150 I+II
19. Nova rana 10-25. X 550-600 500-550 130-150 I+II
20. Sremska 1-25. X 450-550 400-500 120-140 I (II)
21. Studena 1-20. X 550-600 450-550 120-140 I+II
22. Rana niska 10-30. X 600-650 550-600 140-160 I+II
23. Vukovarka 5-25. X 550-600 500-550 130-150 II
24. Rumenka 1-20. X 550-600 500-550 130-150 II
25. Proteinka 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I (II)
21
26. Danica 5-25. X 500-550 450-500 120-140 II

27. Pobeda 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I (II)
28. Nova jadranka 5-25. X 550-600 500-550 130-150 II
29. NS rana-5 10-30. X 500-550 450-500 130-140 I (II)
Nega useva penice

Nega useva penice se deli na jesensku, zimsku i prolenu.
Jesenka nega penice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u
suvo zemljite. Posle toga se moe prei lakom branom. Ako se pojave korovi, povrina se poprska odgovarajuim
herbicidima.
Zimska nega se sastoji od spreavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo
snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C. Mere nege u tom sluaju se sastoje od setve otpornih
sorti, od ubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu.
Spreavanje uginua biljaka usled suvine vode obavlja se odvoenjem suvine vode u kanale recepijente i
sistematizacijom zemljita. Poseban problem je uguivanje biljaka usled ledene kore koja moe biti leea i visea.
Leea kora se formira na povrinskom delu snenog pokrivaa, a izmeu zemljita i visee kora se nalazi debeo
sloj snega. Ukoliko se temperatura ispod leda povea, biljke zapoinju rast, tada troe eer i iscrpljuju se. U tom
sluaju se koriste teki zvezdasti valjci da se razbije ledena kora, ime se omoguuje brzo zamrzavanje zemljita, a
biljke usporavaju ivotne aktivnosti. Leea kora se u nas javlja vrlo retko, a ako se ona formira ostaje due vreme
pa se biljke mogu uguiti zbog nedostatka kiseonika. Ona nastaje ako se vlano zemljita naglo zamrzne, pa se na
povrinskom sloju zemljita stvori ledene kora koja spreava pristup kiseonika biljkama. Protiv leea kore se
upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset, zgoreli stajnjak, ugljena praina i koliini od 1t/ha
ili kalcijumcijanamid u koliini 100-200 kg/ha.
Prolena nega se sastoji od valjanja, drljanja, suzbijanja korova, tetnih insekata ,bolesti, navodnjavanja i
prihranjivanja.
Valjanjem se rano u prolee spreava upanje biljaka iz zemljita koja nastaje usled podlubljivanja
(srijei) povrinskog sloja zemljita pod uticajem zimskih mrazeva. Mere zatite se sastoje od valjanja glatkim
valjcima, da se sprei suenje i izumiranje ila i ilica kao i vora busanja. Posle valjanja, usev treba prodrljati
lakom drljaom. Drljanjem se razbija pokorica, mea izumrlo lie i mineralna ubriva sa zemljom posle
prihrnjivanja. Ova mera potie na jae bokorenje neizbokorenih biljaka ili useva u celini, zatim se proreuje suvie
bujan usev ime se spreava poleganje. Navodnjavanje penice se vri u dva navrta, prvi put pred osnovnu ili
predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode, a drugo ukoliko je potrebno, u poetku vlatanja sa 30-60 mm vode.
Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja
Suzbijanje korova se vri u razliito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova
(Alopecurus pratensis, Phleum pratense, Agrostis alba) i niza irokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria
spp., Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata - nebiron, nitrofen, linuron, trifluraline., b) pre setve
sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova, i to u periodu od nicanja do
vlatanja, preteno u bokorenju sa preparatima na bazi sledeih aktivnih supstanci -2.4 D., MCPA, MCPP,
metoxuron, garloprop, cambio, mustang, optica combi, dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama, protiv Gallium
22
apparine, Gallium verum, Apera spica venti, Papaver rhoeas, Polygonum convolvulus i dr. Sa poetkom vlatanja,
prekida se primena herbicida, jer oni mogu izazvati znatna oteenja klasa.
Suzbijanje bolesti. Najee bolesti kod penice su Ophiobolus graminis, Fusarium nivale, Tilletia
tritici, Erysiphae graminis, Septoria nodorum, Pythium spp., Helmithosporium sativum, Piccina graminis i dr.
Protiv bolesti koje napadaju zrno, tretiranje se vri preparatima na bazi organski vezane ive.
Ophiobolus graminis Fusarium sp.
Erysiphe graminis Septoria tritici
Puccinia graminis
To rade ustanove koje se bave i doradom semena. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora, listove i
klasove koriste se preparati pod trgovakim nazivom artea, folicur impact C, bavistin Fl, derosal -50, alto combi -
20, duett, bumper-25, bayleton WP-25, tilt 250 EC itd, . Protiv pepelnice koriste se preparat archer, punch, mirage
45-Ec, folicur, saporol, flamenco, sportak, duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha.
Suzbijanje glodara vri se mehanikim i hemisjkim putem - postavljanjem zatrovanih mamaka ili
direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata, fosfora, cink-sulfida. Najvanij tetni glodari su poljski mi
(Apodemus agrarius) i hrak (Cricetus cricetus).
23
Apodemus agrarius (poljski mi) Cricetus cricetus (hrak)
Suzbijanje tetnih insekta kao to su itni bauljar (Zabrus tenebrodides), itni balac ili itna pijavica
(Lema melanopa), itna stenica (Eurigaster austriaca, E. maura, E. integriceps) i ostali kao to su itna osa,
vedska muica, hesenska muica, itni trips, itni buva). Suzbijaju se insekticidima, preventivno ili u vreme
napada. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj povrini pojedinano, mineralnim ubrivima ili sa
semenom unoenjem u povrinski sloj zemljita. Primena u vreme napada se vri prskanjem napadnutog useva.
Preparati su decis EC, galation, monitor, dopterex protiv itne stenice, geolin, hlopirofos protiv itnog bauljara,
karate, lindan, pirimor, futocit, bancol protiv leme itd.
Lema menelopa Eurigaster sp. (original) Zabrus tenebroides
Suzbijanje nematoda se vri izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. Najpoznatija nematoda
penice je Anguina tritici, koja nanosi tetu semenu.
Anguina tritici (oteenje zrna i ciste nematode)
Poleganje penice i mere borbe protiv poleganja. Usev penice polee usled razliitih uzroka.
Ovo se manifestuje tako to biljke manje ili vie padnu polegnu po zemlji. Obino penica polee izmeu klasanja
i zrenja, ree ranije. Postoji dva tipa poleganja, stablovo i ree korensko. Korensko poleganje se susree u
24
rejonima sa velikom koliinom padavina u fazama vlatanja i klasanja, i takoe ako se navodnjava sa velikim
koliinama vode. Kao rezultat toga,pod teretom nadzemnog dela biljke, dolazi do rastezanja, pomeranja i kidanja
korena pa biljka pada (polee). Stablovo poleganje se karakterie krivljenjem donjih lanaka, najee drugog, ako
rezultat preoptereenosti od obilnog vlaenja ili od jakih vetrova. Poleganja moe nastupiti i zbog drugih faktora
kao to je preterano ubrenje naroito azota, gljivinih oboljenja itd. Mere protiv poleganja su preventivne i
direktne. U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje, izbor dobrog semena, dobra, pravovremena i
kvalitetna obrada i priprema zemljita, pravovremena setva, odnos NPK ubriva. Od direktnih mera su tretiranje
inhibitorima rasta, drljanje i valjanje.
etva penice
Pod pojmom etva penice ne podrazumeva se samo kosidba ve i vridba. Ona moe biti jednofazna,
dvofazna i viefazna. Jednofazna etva se obavlja kombajnima. Ukoliko na gazdinstvu postoji suara, etva poinje
kada je vlanost zrna 33-30% (votana zrelost). Ukoliko nema suare, pristupa se etvi penice u punoj zriobi, tj.
kada vlanost zrna padne ispod 22-22%. Pri jednofaznoj etvi su gubici zrna najmanji. Jednofazna etva bi se u
pravilu trebala zavriti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike. Dvofazna etva se sastoji od
kosidbe penice na 20-30 cm visine. Takva penica se ostavlja da se prosui u otkosima, zatim se vre kombajnom.
Ovde su najmanji gubici zrna, a postoje odreene prednosti:
1. penica se kosi sa visokom vlanou zrna, ime se sauva ukupni bioloki prinos useva;
2. gubici su svedeni na manju meru;
3. dvofaznom etvom se utroi mnogo manje energije po jedinici povrine, pogotovo ako se bilansu doda energija
utroena za suenje zrna do vlanosti od 15 %;
4. kvalitet zrna iz dvofazne etve je izuzetan - imaju tamniju boju, dobru staklavost, visoku hektolitarsku masu,
dobru meljivost i dobre pekarske osobine.
Viefazna etva sastoji se od niza radova, kosidbe (srpom, kosom ili kosaicom), formiranje snopova,
slaganje u krstine, utovar i prevoz u ekonomsko dvorite i najzad vridba. Zbog velikog broja operacija, nastaju vei
gubici zrna (15-20 %).
etva penice vuenim kombajnom
etvom kao agrotehnikom operacijom ne moe se poveati bioloki prinos, ali se zato moe puno
izgubiti, ako se sa etvom zakasni ili se ne obavi pravilno podeavanje mehanizacije.
Nai najvei proizvoai etvu obavljaju jednofazno - kombajnom, a u brdsko-planinskim podrujima
dvofazno (samoveza - vralica ili kombajn).
U SAD i zemljama biveg SSSR na preko 80 % povrina etva se obavlja dvofazno. Penica se prvo
pokosi kosaicama velikog uinka pri sadraju vlage u zrnu 35 - 25 %. Kosidba se obavlja i nou i danju. Kada
vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na etvu kombajnima, pri emu se zrno sui u suarama. Pokoena penica
ostaje u otkosima 4 - 5 dana, naknadno se sui i vlaga pada 13 - 15 %, da bi se potom kombajnima sa pick-up
ureajima obavila druga faza etve. Prednosti dvofaznog naina etve su:
Sve su ovo dobri razlozi da i nai proizvoai penice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog naina
etve penice. Meutim, kombajniranje treba poeti kako smo ve rekli, kad vlaga zrna padne ispod 20 - 22 % a
zavriti pre nego to vlaga padne na 13 %. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase, poto u punoj zrelosti dolazi
do ispiranja (izluivanja), smanjenja prinosa i poveanja rastura.
Da bi se koliina vlanog zrna penice prevela na koliinu suvog, sa 13 % vlage, koristi se sledea formula:
25
100 V
KS Kv
100 13
- Ks = koliina suvog zrna sa 13 % vlage,
- V = vlaga zrna penice izmerena u uzorku i
- Kv = koliina vlanog zrna penice
etva penice samohodnim kombajnom
Po zavretku etve poeljno je sumirati rezultate po parcelama, predusevima, sortama, nainu osnovne
obrade, vremenu setve, vrstama i koliinama mineralnog ubriva, merama zatite useva. Svrha ovakve analize je
otkrivane propusta u tehnolokom postupku, to ima veliki znaaj za proizvodnju u narednim godinama.
26
Strne itarice (Ratarsko-povrtarski prirunik) - dio drugi
RA
(Secale cereale L.)
Sinonimi: ito, ozimica, r, raulja, ra, hra, hr, hrulja, ro; Ruski: , ; Engleski: rye; Francuski:
siegle; Nemaki: ogen, om.
Ra je znaajna kao hlebno ito naroito u severnim podrujima biveg SSSR-a, severne Evrope (Poljska,
Nemaka, vedska itd). Hleb od rai je ukusan, hranljiv i dugo ostaje sve. Raeni hleb se naroito preporuuje za
dijabetiare. Sadri dovoljnu koliinu belanevina i vitamina A,B, E. Odlina je i stona hrana, bilo za zeleno, bilo u
mekinjama, branu ili zrnu. Slama je odlina za krovove, izradu eira, asura.
U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sireta, celuloze, lignina, furfurola i hartije
dobrog kvaliteta a klica u farmaceutskoj industriji.
Kod nas se ra manje gaji od ostalih pravih itarica ali se pokazala dobra setva zajedno sa penicom u
klimatski nepovoljnim uslovima za penicu (suraica).
Secale cereale L. (naslikao F.E. Khler, 1914)
Meu itima ra po povrinama zauzima esto mesto u svetu, i to iza penice, kukuruza, pirina, jema i
ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.
27
Proizvodnja rai u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

SAD 110 000 1.72 190 000
Rusija 3 900 000 1.79 7 000 000
Ukrajina 800 000 1.75 1 400 000
Belorusija 800 000 2.13 1 700 000
Kanada 80 000 1.73 130 000
Maarska 50 000 2.00 100 000
Poljska 1 600 000 2.63 4 200 000
Republika eka 40 000 3.70 150 000
Danska 50 000 5.50 280 000
Francuska 30 000 4.14 120 000
Nemaka 730 000 5.07 3 700 000
panija 110 000 1.53 170 000
Austrija 50 000 4.00 200 000
vedska 20 000 5.00 100 000
Turska 180 000 1.39 250 000
Ostali 590 000 1.71 1 010 100
Svet (ukupno) 9 140 000 2.26 20 700 000
Prema Jevtiu (1992), prosean prinos rai na podruju bive Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha a svetski
prosek je 1,987 t/ha, to znai da se proizvodnji rai u nas ne poklanja duna panja, kako u pogledu sortimenta tako
i u pogledu agrotehnike.
Poreklo rai
Ra se poela kasnije gajiti od penice i jema. Prema nekim autorima, dananja ra potie od Secale
montanum ije je poreklo Jugoistona Evropa (Balkan ) i od Secale anatolicum ije je poreklo iz Sirije, Armenije,
Turkestan i stepa Kirgizije. Meutim, kao najverovatniji rodonaelnik dananje rai po Vavilovu je Secale cereale
var. ancestrale a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugoistonog Balkana.
Ishodini centri i najznaajnija podruja gajenja rai
28
Botanika klasifikacija
Ra spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Secale. Ima manje vrsta rai i formi
nego penica. Rodu Secale pripadaju tri podroda, silvestria, cuprinovii i cerealia. Ovaj rod ima 14 vrsta od kojih
su jedna korovska (Secale segetale), 12 divljih i jedna domestifikovana (Secale cereale). Sve vrste rai imaju 7
hromosoma (2n=14). Gajena raa ima 35 varijeteta, ali je za poljoprivrednu proizvodnju vaan samo jedan Secale
cereale var. vulgare.
Morfoloke osobine rai

Koren. Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenia. Primarni korenovi prodiru u dubinu 1.5-2 m.
Stablo. Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo
maljama. Ponekad se javlja ljubiasta boja koja potie od antocijana.
List. esto je pokriven votanom presvlakom, Liske su obino iroke od 05- do 2 cm, a duina je od 14
do 18 cm.
Klas. useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedei klasi, koji ima pod dva a ree tri ili etiri
cveta.
Plod. Plod donose samo dva cveta u klasie. Broj klasia kod tetraploidne rai iznosi 30-40, a kod
diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zailjene, ne pokrivaju klasi. Spoljne plevice imaju izraen greben, sa
kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.
Graa rai Rukavac rai Klasi, zrno i cvet rai
Pleve i plevice rai Seme rai
29
Bioloke osobine rai

U poreenju sa penicom, ra bre raste, ima jai korenov sistem, bolje podnosi suu, bolje iskoritava
hranljive materije iz zemljita, bolje podnosi niske ali ne i visoke temperature, bolje se bokori, ranostasnija je te
ranije klasa za 15-20 dana ali sazreva pre za 7-8 dana. Fizioloko sazrevanje se zavrava kroz 20-30 dana posle pune
zrelosti.
Ra ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-100C kod jarih formi a kod
ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 00C. Duina svetlosnog stadijuma je razliita i
povezana je s geografskim poreklom. Neke sorte trae duinu osvetljenja 14 asova u toku 10-20 dana, a neke
klasaju pri 14-asovnom osvetljenju za 5-10 dana.
Bokorenje poinje 2-3 dana posle formiranja treeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje
najbolje prolazi na srednje dnevnoj temperaturi od 12 0C,
uz povoljnu vlanost.
Vlatanje poinje rano u prolee, 17-18 dana posle kretanja vegetacije,
pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-120C.
Klasanje u naim uslovima poinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri
srednje dnevnoj temperaturi od 14 do 150C.
Cvetanje i oplodnja kod rai nastupa 7-12 dana posle klasanja a pri
povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Ra je
stranooplodna biljka, pa se opraivanje vri vetrom. Tada je potrebno umereno
toplo vreme i povoljna vlanost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi
nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoploeni, a klas ostaje delimino prazan.
Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-140C. Cvetanje jednog
klasa traje 3- dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je izmeu 7-9 i 16-17
asova.
Shema bokorenja rai
Mleno stanje rai nastupa kroz mesec dana posle poetka cvetanja.
Posle mlenog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa votana zrelost a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle
klasanja.
Za ozimu ra je karakteristian brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostiu 5 cm dnevno. Suva
masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32%, pri cvetanju 60%, a u votanoj zrelosti 99.5%, od maksimalne
mase u punoj zrelosti.
Uslovi uspevanja
Ra ima skromije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na penicu, pa i na ostala prava ita. U
pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje rai je 6-120C (bioloki minimum je 1-20C), formiranje
vegetatvinih organa 12-160C (bioloki minimum 4-50C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-200C (
bioloki minimum 10-120C) i za plodonoenje i sazrevanje 16-220C (bioloki minimum 10-120C). Ovakav odnos
rai prema temperaturama, omoguava da ona raste i u toku zime. Ra ne izmrzava na -250C, a najotpornije sorte
ak ni na -350C. Etape organogeneze su sline kao kod penice.
Za ozimu ra bitna je dovoljna obezbeenost zemljita vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja.
Inae je ona zbog dobro razvijenog korenovog sistema otporna na suu.
Ra ima skromne zahteve prema zemljitu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovaama, ak i na istim
peskuama na kojima mogu uspevati samo jo lupina i krompir. Ona se moe gajiti i na kiselim zemljitima gde je
pH 5,3. Ipak najbolja zemljita za ra su enozemi.
Agrotehnika za ra
Gajenje u plodoredu omoguuje stabilne prinose rai. Premda ona ima moan korenov sistem, pa dobro
iskoritava hranjiva iz svih tipova zemljita, ipak su i za nju, kao i za ostala prava ita, najbolji presdusevi kao to su
ubrene okopavine i leguminoze. Ra u odnosu na ostala strna ita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u
nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljitima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Nemakoj i
30
uopte u severnoj Evropi najee se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-ra-lupina. Ra je vrlo dobar predusev
drugim usevima (kukuruz, eerna repa, krompir). S obzirom da se ra seje neto ranije od penice, predusev mora
ranije napustiti proizvodnu povrinu.
Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljita za ra je slina kao i za penicu. Ra je zbog osobina
klice osetljiva na rastresita zemljite, koja strada u takvim zemljitima. Iz tog razloga, zemljite na koje se seje ra,
mora bit slegnuto (prirodnim ili vetakim putem) pre poetka setve. Ako se vetaki zbija zemljite, tada treba u
predsetvenoj pripremi primeniti kombinovene mrvilica, setvospremae, koji donje slojeve zemljita ostavljaju u
zbijenom stanju, a povrinski sloj 4-5 cm rastresitim.
Koren rai dobro usvaja fosfor iz tee rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljitima za ra
se ubri stajnjakom 30-40 t/ha a na ernozemima 15-20 t/ha i zeleninim ubrivom (sideratima). Kao prosena
koliina NPK hranjiva za nae podruje moe se preporuiti: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P205 i 30-40 kg/ha K20.
Bolje je, ako je to mogue, da se pri normiranju ubriva za planirani prinos rai, koriste hemijske analize zemljita.
Unoenje ubriva je kao kod penice, s tim da prihranu azotom treba obaviti to je mogue ranije.
Setva rai Za razliku od ostalih pravih ita seme rai bre gubi klijavost. Period posleetvenog
dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, vai isto
to je reeno za penicu. to se tie sortimenta domaih sorti, najpoznatije su zajearska tetraploidna, Novosadska
ozima.
Kada je u pitanju vreme setve znaajno je, da se ra pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 %
biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra meseca.
Setva se vri sejalicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u iroke redove (27-30 cm),
u pantljike (koristi se za proizvodnju semena rai) i na bankove. Najrasprostranjeniji nain setve je na meuredni
razmak 10.5 -12.5 cm. Na jako vlanim zemljitima, setva se vri u bankove. to se tie dubine setve, najbolja je na
2.5 cm, premda na tekim zemljitima dubina setve iznosi 2.5-3 cm , a na srednje tekim 3,0-3.5 cm, na peskovitim
3.5-4 cm.
Koliina semena za setvu zavisi od niza faktora, o emu je bilo rei kod penice U naim agroekolokim
prilikama, koliina semena treba da bude u granicama 400 - 700 klijavih zrna/m2, odnosno 120 - 200 kg/ha.
Nega useva je istovetna nezi penice. Ukoliko se primenjuje drljanje useva, treba ga obaviti to je mogue
ranije, poto se ra u prolee mnogo bre razvija od penice. Drljanje pozitivno utie na prinos rai.
Suzbijanje korova se izvodi mehanikim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima).
Zahvaljujui osobini da se brzo razvija i bokori, ra brzo gui korove, pa je pored ostalog, i iz tog razloga ra dobar
predusev za veinu useva, jer zemljite ostavlja relativno isto od korova. Suzbijanje tetnih insekata i bolesti isto je
kao kod penice. Jedna od najeih bolesti rai je Claviceps purpurea.
Dopunsko opraivanje rai se vri kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji
opasnost od nepotpune oplodnje, pri emu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko opraivanje
se vri prevlaenjem zategnutog konopca preko klasova, to izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova.
etva se obavlja na kraju votane zrelosti.
Claviceps purpurea (bolest rai) Viefazna etva rai
31
Strne itarice (Ratarsko-povrtarski prirunik) - dio trei
Jeam
(Hordeum vulgare L., sin. Hordeum sativum L.)
Sinonimi: jemik, emik, arpa, belo ito; Ruski: ; Engleski: barley; Francuski: l orge; Nemaki: Gerste
Znaaj jema proizlazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Jeam slui kao ljudska hrana na severu i u
planinskim rejonima. Hleb od jema je loeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, loeg mirisa, brzo se sui, ne
narasta, puca, nema upljika, teko je svarljiv i nadima stomak. Zato se retko koristi za spravljanje hleba, ali se dosta
troi u oljutenom obliku kao kaa i gerla. Najvei znaaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku itd. Pored
toga, sladni sirup se koristi u pekarstvu, poslastiarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog
mleka, alkohola, siretne kiseline, kvasca. Od oljutenog zrna jema, proizvodi se griz, jemene pahuljice i surogat
kafe (divka). Za ishranu stoke koristi se jo kao koncentrovana ili kabasta stona hrana (zelena biljka), u silai i
kao suvi ili vlani pivarski trop. Gaji se u vrlo razliitim ekolokim uslovima zahvaljujui postojanju jarih i ozimih
sorata.
Hordeum sativum L. (naslikao F.E. Khler, 1914)
Meu pravim itima, po povrini nalazi se na drugom mestu iza penice. Najvee povrine pod jemom su u bivem
SSSR-u, a zatim u Evropi. Na treem mestu su Azija, zatim Severna i Srednja Amerika, Afrika, Okeanija i Juna Amerika.
Republike bive Jugoslavije zauzimaju skromno mesto, kako u povrinama, tako i u proizvodnji imaju prirodne i druge
uslove za znatnije poveanje prosene i ukupne proizvodnje jema. Prosean prinos kod nas je 2.775 t/ha a svetski prosek je
2.217 t/ha.
32
Proizvodnja jema u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

SAD 1 820 000 3.01 5 480 000
Rusija 10 400 000 1.68 17 500 000
Ukrajina 4 300 000 2.44 10 500 000
Kazakstan 1 700 000 1.18 2 000 000
Kanada 3 600 000 2.19 7 900 000
Danska 800 000 5.31 4 250 000
Poljska 1 100 000 3.00 3 300 000
Republika eka 500 000 3.40 1 700 000
Italija 350 000 3.50 1 230 000
Francuska 1 670 000 6.29 10 500 000
Nemaka 1 980 000 5.56 11 000 000
panija 3 100 000 2.65 8 200 000
Velika Britanija 1 100 000 5.64 6 200 000
Turska 3 550 00 2.11 7 500 000
Maroko 2 000 000 0.80 1 600 000
Ostali 19 880 000 1.75 34 750 000
Svet (ukupno) 18 090 000 2.26 133 610 000
Poreklo jema
Prema Vavilovu, postoje dva glavna i jedan sporedni gemetski centar porekla jema: a) istonoazijski
centar obuhvata Tibet, Kinu i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo vieredni jeam (sa i bez osja furcatum,
pleviaste, gole, jare, ozime i fakultativne forme); b) abisinski cnetar - obuhvata planinske oblasti Etiopije i
Eritreje. Iz ovog centra potiu sve forme i varijeteti jarog jema; i c) prednjeazijski centar to je sporedni centar a
obuhvata Siriju, Palestinu, srednju Anadoliju. Ovde je najrasprostranjeniji dvoredni divlji jeam Hordeum
spontanum, ali ima i vierednog jema.
Areal rasprostranjenosti jema i centar porekla dvorednog jema
Na naem podruju, jeam se uzgajao pre dolaska Slavena, a najverovatnije da su ga oni gajili pre dolaska
na ove prostore. To svedoe nazivi ove biljke na svim slavenskim jezicima.
Kao praroditelj dvorednog jema smatra se Hordeum spontanum, a vierednog jema Hordeum
ischnatherum, od koga je umnoavanjem broja klasia nastao vieredni jeam. Pronaen je i divlji vieredni jeam
Hordeum agriochriton, pa se pretpostavlja da je od njega nastao vieredni gajeni jeam sa pleviastim zrnom. Goli
i prelazni jemovi nastali su mutacijom i javljaju se kasnije.
Jeam meu svim itima ima najvei areal rasprostranjenosti, zbog velikog polimorfizma. Pod uticajem
razliitih uslova gajenja, formirana su tri razliita ekoloka tipa jema i to: severni, srednjevropski i juni. Oni se
razlikuju kako po nainu upotrebe tako i bioloki. On se gaji izmeu 70-670 severne geografske irine (Evropa) i
33
10-580 june geografske irine (Afrika, Australija). U vertikalnom smeru, jeam se gaji na vrlo visokim terenime
(Himalaji 4 800 m nadmorske visine).
Botanika klasifikacije
Jeam spada u red Poales, porodicu, Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Hordeum.
Sve gajene forme jeam, pripadaju jednoj vrsti, koja se prema broju razvijenih klasia na svakom useku vretena
klasa deli na tri podvrste:
1. Podvrsta vierednih jemova Hordeum sativum spp. vulgare (s tri razvijena klasia).
2. Podvrsta dvorednih jemova Hordeum sativum ssp. distichum ( s jednim razvijenim klasiem).
3. Podvrsta prelaznih jemova Hordeum sativum ssp. intermedium (sa jedan do tri razvijena klasia).
Nemaju ekonomski znaaj.
Prema tome, svi sada gajeni jemovi pripdadaju vierednim i dvorednim, koji se meusobno lako razlikuju
poto imaju razliiti broj klasia na kolencima vretena klasa. Dvoredni jemovi imaju simetrian raspored zrna u
klasu, a vieredni simetrian i asimetrian u odnosu 40:60%.
Karekteristini su goli jemovi (nudum), koji se gaje u srednjoj Aziji i slue za ljudsku ishranu (gerla). U
sve tri podvrste susree se tzv. furcatum oblik jema, koji umesto osja ima lopatiaste izrataje, obino tri, i zato
nose naziv trifurcatum. Ovi oblici daju male prinose pa nisu interesantni za proizvodnju. Susreu se jemovi crne
boje (nigrum) koji su u nekim rejonima jako rasprostranjeni. Najrasprostranjeniji su sa uti jemovi i imaju
vie varijeteta.
estredni i dvoredni jeam
Vieredni jemovi (Hordeum sativum ssp. vulgare ili polystichum) dele se na pravilne estoredce
(hexastichum aequale) koji se dalje dele prema poloaju osja na piramidalni tip (pyramidatum) i paralelni tip
(parallelum), i nepravilne (hexastichum inaequale), koji se dele na vei broj varijeteta u zavisnosti od boje zrna,
pleviavosti, modifikaciji osja pallidium (bledouti), nigrum (crni), coerulescens (pleviasti), nudum (goli) i
trifurcatum (trorogi jeam). Nepravilni estoredci su pogreno nazvani etveroredcima premda imaju est redova
ali im je raspored drugaiji pa daju krivi utisak etveroredca.
Dvoredni jemovi (Hordeum sativum ssp. distichum culta Vav. i divlji Hordeum spontaneum Vav.), dele
se na podgrupe nutans ili nutantia i deficientes ili deficientia. Oni se razlikuju po stepenu redukcije neplodnih
klasia, kod nutantia u klasiima su razvijene pleve, pleviice, a ponekad pranici, a kod deficientia razvijene su
samo pleve. U proizvodnji su iskljuivo zastupljeni jemovi iz grupe nutantia, i to tipovi nutans, erectum (veoj
meri) i zeochriton (u manjoj meri). Nutans ima rastresite i povijene klasove.
Ima nekoliko tipova od kojih su najvaniji tip aili hana i tip c ili evalije. Meusobno se razlikuju prema grai
bazalne etkice, odnosno ostatku drugog, neplodnog cveta u jednocvetnom klasiu. Kod hane, bazalna etkica je
obrasla dugim jednoelijskim dlaicama, a kod evalije dlaice su vieelijske, kratke i razgranate. Tip hana je
otpornija na nepovoljne agroekoloke uslove za razliku od tipa evalije.
34
Furcatum klas, crni i uti tip
Erectum tip ima zbijeni klas, koji je iri u osnovi nego na vrhu. U osnovi zrno ima ljeb i karakteristinu izboinu.
Ima jae stablo i slabije polee, ali je osetljiv na nedostatak vlage, pa se gaji u rejonima sa dovoljno vlage.
Zeocrithon tip se zove jo lepezan ili paunovac, a odlikuje se uspravnim klasom na kome je osje lepezasto
raireno. Stablo mu je kratko.
Osobine pivarskog jema
Jeam je osnovna sirovina za proizvodnju piva, pri emu se koristi slad. On pivu daje prirodan okus i
miris. Pivarski jeam, treba da ispuni izvesne fizike, hemijske i bioloke ososbine:
Fizike osobine da ima to veu masu 1000 zrna koje ne sme biti manje od 40 g., da su zrna na preseku
branava, da su zrna pravilnog ovalno-elipsoidnog oblika i po krupnoi ujednaena s uskom brazdicom, da ima to
manje plevica, da su zrna slamastouta, da imaju veu hektolitarsku masu najmanje 65 kg, ne smeju biti plesniva ili
uegla.
Biohemijske osobine da sadri to manje vode( ne vie od 13%), da belanevina ima ne manje od 8% i
ne vie od 12%, sadraj skorba ne sme biti manji od 60%.
Biloke osobine da je pivarski jeam sortno ist, da zrna imaju to veu klijavost i energiju klijanja.
Nakon kvaenja 3-4 dana, treba da isklija najmanje 90% zrna.
35
Razliiti oblici klasa i osja kod jema : A)zbijeni i rastresiti klas s obinim i lepezastim osjem, B )Erectum tim klasa sa osjem ,
C )Eerectum tip klasa bez s lopatiastim izratajima (furcatum) i D) klas jema sa lopatiastim izratajima (furcatum)
Morfoloke osobine jema
Koren jema je najlsabije razvije od svih strnih ita. Zrno jema klija sa 4-8 primarnih korenia,
zavisno od uslova pod kojima je formirano zrno. Krupnije zrno daje vei broj korenia.
Graa biljke jema Rukavac lista Bokor
Stablo je u odnosu na druga prava ita manje otporno na poleganje (osim patuljastih sorti). Boja stabla u
toku vegetacije je zelena, ili sa ljubiastom nijansom zbog antocijana. U punoj zrelosti, stablo je slamnato-uto, a
kod nekih sorata antocijan prelazi u ruiastu nijansu.
Listovi su posle nicanja iroki, sivkaste, sivkasotzelene ili pepeljaste boje (zbog prisustva votane
prevlake). Vieredni jemovi imaju ire a dvoredni ue listove. U rukavcu, ligula (jeziak) je kratka ili srednje duga,
a auricule (roii) su najrazvijeniji u odnosu na ostala strna ita, i imaju oblik polumeseca i ukrtaju se .
Cvat na kolencima klasnog vretena nalaze se tri jednostavna klaska. Kod vierednog jema sva tri klasa
su razvijena i plodna, dok su kod dvorednog dva krajnja klasia redukovana, samo je srednji razvijen i plodan. U
osnovi svega nalaze se tri pleve (glumae).
Cvat Klasi dvorednog jema
U odnosu na ovas i penicu, pleve su slabo razvijene, srednje duine, krae od plevica i veoma uske, koje
na vrhu prelaze u vrlo nene maljave osjate zavretke. Spoljna plevica kod osjatih formi prelazi u osje. Osje je
obino veoma dugo nazubljeno ili glatko. Kod bonih, neplodnih klasaka, osje ne postoji. Spoljna plevica je ira
od unutranje koju obuhvata. Unutranja plevica ima dva nerva i dva slabo naglaena zubca na vrhu, a u svojoj
osnovi nosi u brazdici nosi rudimentirane ostatke, dugog, neplodnog cveta, tzv. bazalnu etkicu. Ona je pokrivena
gustim ili retkim, duim ili kraim dlaicama i slui kao jedna do vanih osobina za raspoznavanje zrna dvordnih od
vierednih jemova, kao i za raspoznavanje sorata. Pleviice (lodikule) su mesnate, amo u donjoj polovini, a koaste
36
u gornjoj. Graa i sastav generativnih organa je isti kao kod drugih ita. Plodnik na vrhu nosi maljav tuak sa dva,
u osnovi razdvojena, perasta iga.
Dinamika razvoja jema
Zrno (plod) je iroko zaobljeno s lene strane. Ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan,
izduen ili eliptian. Zrno dvorednog jema je simetrino i ujednaeno, a kod vierednog zrna iz srednjih klasia su
simetrina i krupnija od zrna od bonih klasia, koja su sitnija asimetrina i pri osnovi nagnuta.
Anatomska graa zrna je slina kao kod svih strnih ita.
Zrno dvorednog jema Golozrni jeam (A lena i Btrbuna strana) i

pleviar (A1- lena i B1 trbuna strana)
Graa zrna jema Lomljivost klasnog vretena kod jema
37
Bioloke osobine jema

Navedeno je u prethodnom tekstu da postoje tri ekoloka tipa jema, severni, srednji i juni. Svaki od njih
se dolikuje svojim biolokim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje
ozime i jare forme. Ozimost kod jema nije tako jako izraena kao kod penice i rai, mada postoje sorte ozimog
jema koja se po ozimosti moe izjednaiti sa penicom. i kod jema postoje tipine jare, prelazne i ozime forme,
premda apsoluto ozimih formi nema. Najdui stadijum jarovizacije iznosi 34-45 dana.
Jeam ima bri porast od penice, iri list i veu lisnu povrinu ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje
se bokori od penice. Etape organogeneze su sline kao kod penice. Samooplodna je biljka, a opraivanje se vri u
zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do
gubitaka.
Severni tip jema i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike
zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.50C. Sadre manje proteina, a vie skroba zato se
prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip jema ima
velike zahteve prema vlazi, ne podnosi suu i visoke temperature.
Srednji ili srednjeevropski tip jema obuhvata veinu kvalitetnih sorti pivarskog jema
selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip jema najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih
kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog jema su oni u kojima
je vegetaciona sezona kratka sa kiovitim letima. To su planinska podruja u nas.
Juni tip jema se odlikuje po tome to moe da izdri niske temperature i suu bolje od
srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, suu i toplotni udar.
Uslovi uspevanja
Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari jeam klijaju na temperaturi od 1 do 2 0C . Optimalna temperatura
za ovaj proces iznosi 15-220C, a maksimalna 28-300C. Mlade biljke ozimog jema bez tetnih posledica mogu
izdrati mrazeve od -4 do -50C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdre krae mrazeve od -10
do -120C. Mlade biljke jarog jema podnose kratkotrajan mrazeve od -4 do -5 a kadkad od 80C. U periodu od
nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura
vazduha je 20-220C, a pri sazrevanju 23-240C. Za jeam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i
sazrevanja zrna. Pranici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je nia
od 100C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 40 0C, jeam trpi manju tetu od penice i rai to znai
da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe.
Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne itarice najmanji, odnosno on je najotporniji na
suu. Ekonomino troi vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog
jema). Zbog toga u aridnijim podrujima daje sigurnije prinose od drugih pravih ita. On ipak ima vee zahteve
prema vlazi u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Jeam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih ita
(48-50% od teine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, to dovodi do sterilnosti i
manjeg prinosa. On takoe troi dosta vode u fazi bokorenja, a naroito izmeu poetka vlatanja i klasanja. Kritian
period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari jeam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi est listova.
Zahtevi prema zemljitu.- Jeam ne podnosi kisela zemljita, a takoe se slabo razvija na peskovitim
zemljitima. Poto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljita, naroito za juni tip jema.
Agrotehnika za jeam
Predusevi za jeam su isti kao kod penice. Dobri predusevi su rane okopavine, po mogunosti da se
izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljita sauva vlaga zemljita radi
izjednaenijeg klijanja i nicanja.
Osnovna obrada i priprema zemljita za setvu je ista kao kod penice. Za ozimi jeam, obrada
zemljita bi trebala poeti ranije nego za penicu (zbog ranije setve).
ubrenje za jeam je specifino zavisno od njegovih ekolokih tipova. Zbog slabije razvijenog
korenovog sistema, treba raunati da unoenje veih koliina hanjivih materija u zemljite. U pogledu znaaja
pojedinih hranjiva, isti je kao kod penice, s tim da se posebno mora voditi rauna o koliinama azota zbog manje
38
otpornosti jema prema poleganju. Jeam najvie usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i
kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najvie odmah u prolee pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog
porasta. U periodu od nicanja do kraja bokorenja jeam usvoji polovinu fosfora i kalijuma, a tek u toj fazi poinje
intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najvee potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja.
Kod pivarskog jema daje se vie fosfora i kalijuma, poto azot u veim koliinama utie na poveani
sadraj proteina dok fosfor i kalijum utie na poveani sadraj skroba i branatog zrna. Ukoliko je zemljite
siromano azotom, vee koliine azotnih ubriva poveavaju prinos bez tetnog poveanja proteina u zrnu.
Za pivarski jeam iza ubrenih okopavina prosena koliina hranjiva treba da iznosi 40-80 kg/ha N, 60-
100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za stoni jeam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80
kg/ha K2O.
Nain unoenja mineralnih ubriva je isti kao kod penice samo to prihrana azotom treba biti neto
ranija nego kod penice. U aridnijim podrujima za jari jema treba celokupnu koliinu NPK hranjiva dati
predsetveno.
Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je slian kao kod penice.
Vreme setve treba podesiti tako da se jeam to bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suvie bujan jer
utie na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog jema je ono koje omoguava da se od setve do
prosenog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko 5800C. To je negde u proseku od 20
septembra od 10 oktobra.
Sortna agrotehnika jema

Orijentac. Po N-min.
R. Broj klijavih
Sorta Tip jema Vreme setve 2 koliina metodi
br. semena/m
N kg/ha N kg/ha
1. Novosadski-27 Vieredni, ozimi 25.IX-5.X 250-350 40-60 do 120
2. Novosadski-313 Vieredni, ozimi 25.IX-5.X 300-350 40-60 do 120
3. Novosadski-183 Dvoredni, ozimi (pivarski) 1-10.X 300-350 50-60 do 120
4. Novosadski-293 Dvoredni, ozimi (pivarski) 25.IX-10.X 300-350 60-80 do 140
5. Novosadski-307 Dvoredni, ozimi (pivarski) 1-10.X 350-400 40-60 do 140
6. Novosadski-135 Vieredni, jari (stoni) 1. II-10. III 350-400 40-60 do 90
7. Novosadski-294 Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 300-400 40-60 do 80
8. Novosadski-301 Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 350-400 60-80 do 80
9. Vihor Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 350-400 40-60 do 80
Za setvu jarog jema vai pravilo sejati to ranije, to bolje, a to znai im se rano u prolee moe ui u
njivu (kraj februara ili poetak marta) u ravniarskom podruju dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi
tokom marta do poetka aprila.
Nain setve i koliina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stonog jema. Kod pivarskog
jema je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa
veom koliinom semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi vieredni stoni jeam seje se takoe na razmak
redo od reda 10-12 cm, ali sa koliinom semena od 500-600 klijavih zrna /m2 to obezbeuje oko 400 prezimelih
biljaka/m2, odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m 2.
Nega useva jema je slina kao kod penice.
etva. Jeam se anje na kraju votane zrelosti, odnosno na poetku pune zrelosti (jednofazno
kombajnom). Ukoliko je vlanost zrna vea od 14%, mora se vriti dosuivanje na 40 0C.
Specifinosti kod etve jema u odnosu na druga strna ita su u njegovim osobinama klasa i zrna,
lomljivosti stabla i zahtevima za istoom, smanjenjem loma i oteenja ubranog zrna. Zbog toga se namee potreba
za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova etve kojima se maksimalno podreuje podeavanje reima
rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovrenih klasova na hederu i vralici kombajna.
Na gubitke na hederu najvei uticaj ima vitlo kombajna, od ijeg reima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka.
Ako je usev redak ne obezbeuje se kontinualni protok mase, ve isti posle odsecanja pada na zemlju
ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaivanjem rada
vralice mora da obezbedi kvalitetno izvrenje i ienje sa tolerantnim ukupnim gubicima neovrenih klasova (u
granicama do 0,5 %), lomom i oteenjem zrna do maksimalno 3 % , od ega lom zrna do maksimalno 1 % i
makrooteenja do 2 %.
Intenzitet izvravanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom zazoru izmeu bubnja i podbubnja,
dok je lom i oteenje zrna obrnuto srazmeran, to zavisi od stanja vlanosti zrna i sortnih osobina. Dakle, fiziko-
mehanike osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane radom vitla. Gubici se kreu u granicama
0,5 -6 %.
39
Kod etve potpuno zrelog jema (13 - 14 % vlage) promena zazora izmeu bubnja i podbubnja utie na
variranje gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena rada vridbene komore u veoj meri utie na pojavu gubitaka
slobodnog zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovrenih klasova.
Namee se konstatacija da kod etve pivskog jema reim rada kombajna treba prilagoditi sorti, stepenu
zrelosti, uslovima etve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada kombajna.
40
Strne itarice (Ratarsko-povrtarski prirunik) - dio etvrti
OVAS
(Avena sativa L.)
Sinonimi: ito, zob, ovaz, oves, ovs, pir, pitoma zob, silj, usevna zob; Ruski: ; Engleski: oat; Francuski: avoin
Nemaki: Hafer
Ovas se uglavnom upotrebljava za ishranu stoke, naroito konja, dok se za proizvodnju hleba danas ne
koristi. U zrnu ovsa se nalazi manje ugljenih hidrata, dva do tri puta vie masti a proteina priblino jednako u
odnosu na druga prava ita. Zbog kvaliteta proteina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji spravljaju niz
lako svarljivih proizvoda velike hranjive vrednosti kao to su ovsene pahuljice, ovsene flekice, griz, ovseno brano.
Ovseno zrno je za ishranu stoke bolje od kukuruznog jer izuzev triptofana sadri vie aminokiselina. Osim
zrna, za ishranu stoke slui i vegetativna zelena masa, ista ili u smesi sa drugim biljkama (jednogodinjim
leguminozama). Slama ovsa je bolja za ishranu stoke od ostalih ita.
Avena sativa L (naslikao F.E. Khler, 1914)
Najvee povrine pod ovsem nalaze se u bivem SSSR-u, Evropi, severnoj i srednjoj Americi. Najvei
proseni prinos ostvaruju se u Evropi (Holandija oko 6t/ha, Danska i Belgija oko 4/tha, Velika Britanija oko 5 t/ha,
Francuska 4.19 t/ha, Norveka 4.25 t/ha). Kod nas su proseni prinosi ovsa oko 2 t/ha.
41
Proizvodnja ovsa u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

SAD 1 070 000 1.94 2 070 000
Francuska 120 000 4.19 490 000
Italija 150 000 3.02 450 000
Nemaka 240 000 4.47 1 050 000
Kanada 1 480 000 2.10 3 100 000
Australija 700 000 1.82 1 280 000
Argentina 350 000 1.66 580 000
Kina 500 000 1.20 600 000
Ukrajina 600 000 1.67 1 000 000
Rusija 4 700 000 1.28 6 000 000
Belorusija 250 000 1.80 450 000
Republika eka 60 000 3.33 200 000
Srbija 70 000 1.92 130 000
Poljska 600 000 2.20 1 320 000
Norveka 100 000 4.25 410 000
Turska 150 000 1.72 250 000
Ostali 3 550 000 1.94 6 830 000
Svet (ukupno) 14 690 000 1.78 26 210 000
Poreklo ovsa
Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali se prvo u Evropi poeo gajiti pa se zato smatra evropskim
itom. Tri su ishodna centra dananjeg ovsa: a) Evropa (Avena brevis i Avena sterilis); b) istona i jugoistona
Azija (vode poreklo od Avena sativa i Avena nudae) i c) Afrika, odakle je poreklom Avena abyssinica i Avena
byzantima (Sredozemlje). Ipak se za praroditelja dananje gajenog ovsa smataju Avena fatua i Avena sterilis.
Geografska rasprostranjenost ovsa je manja nego kod ostalih pravih ita. Gaji se izmeu 350 i 650 severne
geografske irine, a optimalni uslovi gajenja se nalaze na severnoj polulopti izmeu 44-650 severne geografske
irine. Gornja granica gajenja ovsa je Skandinavija a ograniena je septembarskom izotermom od 9 0C.
Centri porekla i rasprostranjenost ovsa
42
Ovas spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Avena. Rodu Avena ima vei
broj, kako jednogodinjih tako i viegodinjih vrsta. Jednogodinje vrste su njivske biljke, i gaje se za proizvodnju
zrna, a viegodinje vrste su livadske trave Avena elatior (francuski ljulj) i Avena fluvescens (uti ovsik).
Grupa jednogodinjih ovseva, obuhvata 16 vrsta i dele se na dve podgrupe: Aristulatae i Denticulatae.
Aristulatae imaju spoljne plevice koje zavravaju sa dve tanke izrasline sline osju, a biljke su po svom
habitusu tanke. Gajeni oblici ovsa iz ove podgrupe imaju 14 hrmosoma (Avena strigosa), dok divlji oblici imaju 28
hromosoma (Avena barbata, Avena vaviloviana i Avena hirtula).
Denticulatae imaju spoljne plevice koje se zavravaju sa dva zupca, a biljke su po habitusu jake i imaju
debelog stabla. Iz ove grupe, vrste imaju 42 hromosoma (Avena fatua, Avena ludoviciana i Avena sterilis).
U mlenoj zrelosti usev ovsa podnosi mrazeve i do - 5 oC, to omoguuje gajenje ove kulture i u visoko
planinskim reonima. Ovas je osetljiv na toplotni udar. Za klijanje semena neophodno je 65 % vode od njegove
teine. Transpiracioni koeficijent iznosi 400 - 600, a kritian period za vodu je od vlatanja do metlienja. Rste ovsa
koje pripadaju razliitim podgrupama genetski su udaljene, pa ne moe doi do meusobnog ukrtanja.
Sve gajene vrste ovsa pripadaju vrstama Avena sativa i Avena byzantina stim da prva zauzima 90% svih povrina u
svetu a druga 10%.
Avena sativa L. se prema obliku metlice dele na tri grupe:
1. Avena sativa var. diffusae imaju pleviasta zrna i rastresite metlice. Bone grancice u metlici su due i
izbijaju u svim pravcima, a metlica moe biti zbijena, poluzbijena, razgranata, rastresita i rastresito
povijena.
2. Avena sativa var. orientalis je zastaviar i ima plaviasto zrno i zbijenu metlicu s kratkim bonim
granicama koje izbijaju samo s jedne strane metlice.
3. Avena sativa var. nudae je golozrni ovas, kod kojeg pri vridbi zrna ispadaju iz plevica.
Druga gajena vrsta je Avena byzantina koja se gaji oko sredozemnog mora. Ova vrsta je otporna prema sui, lisnoj
ri, glavnici i garei. Najvie se gaji u junim dravama SAD-a, gde se naziva crveni ovas.
Tipovi i oblici metlice kod ovsa
Morfoloke osobine
Ovas se morfoloki razlikuje od drugih pravih ita , prvenstveno po grai cvasti. Kod ovsa je cvast
metlica. Osim toga , ovas se razlikuje po boji klijanca, po ligulama i aurikulama. Boja klijanca je svetlozelena ili
zelena. Ligule su vrlo razvijene i na ivicama nazubljene. Ovas nema auricule. U klasiima se nalazi od 2 do 4 cveta
(kod Avena sativa diffusae i Avena orientalis), a kod Avena nudae ima 5-7 cvetova. Prvi donji cvetovi klasia daju
najkrupniji plod, drugi cvet daje sitniji, a trei ukoliko ga ima, daje najsitniji. Pleve kod ovsa su koaste, bezbojne,
iroke s mnogim uzdunim nervima. U pleviastog ovsa, potpuno pokrivaju i tite cvetove. Plevice potpuno
obuhvataju zrno, a kod golih ovseva, zrno pri vridbi ispada iz plevica. Zrno ima brazdicu i pokriveno je dlaicama.
Za odreivanje sorata belog i utog ovsa oblik zrna predstavlja vanu morfoloku osobinu. Sve sorte ovsa
se mogu po tom principu podeliti u sledee grupe:
43
Graa cveta Graa klasia Klasi ovsa
Cvet ovsa Rukavac ovsa
a) vedski ili svalevski tip koji ima kratko zrno sa tupim vrhom, lena strana je jako ispupena. Na tom
mestu kod osjatih sorti izbija osje. Plevice su debele, donja spoljna plevica je uvek dua od zrna.
b) Ruski tip ima usko, dugako i na vrhu zailjeno zrno, bez ispupenja na lenoj strani.
c) atilovski tip ima krtko zrno, jajastog oblika, sa zailjenim vrhom, bokastom lenom i trbunom stranom.
Unutranja plevica dopire samo do vrha zrna.
d) Letjevicki tip ima izdueno zrno s tupim vrhom. Zrno ispunjava samo 2/3 prostora izmeu plevica. Vrh
plevica je neispunjen sa 1/3 od ukupne duine zrna.
Tipovi zrna kod ovsa
Bioloke osobine
Ovas je jari usev. Tipinih ozimih formi ovsa nema, ali se sreu izvesne poluozime ili fakultativne forme,
koji se odlikuju srezmerno dugim stadijumom jarovizacije. Kod gajenog ovsa (Avena sativa), stadijum jarovizacije
je kratak (10-14 dana) i prolazi ga pri temperaturi od 2 do 5 0C a svelosni dug, dok je kod nekih drugih vrsta
obratno.
Duina vegetacionog perioda kod jarog ovsa je 70-120 dana, a kod ozimog 270-280 dana. Ozimi ovas je
biljka toplijih, junijih krajeva.
44
Uslovi uspevanja
Zahtevi prema toploti su mali jer je ovas usev severnih podruja. Bioloki minimum za klijanje je 1-
20C (optimum 6-120C), za nicanje i formiranje vegetativnih organa 4-50C (optimum 12-160C), formiranje
generativnih organa,cvetanje, plodonoenje i sazrevanje 10-120C (optimum 16-220C).Klijanci podnose niske
temperature u prolee ak i do -80C, kasnije sa stepenom razvoja poveavaju se zahtevi prema toploti.
S obzirom na brz razvoj korenovog sistema ovas manje strada od prolene sue, nego jeam i jara penica.
Ovas ne podnosi visoke temperature i suu u toku leta, pa lako strada od toplotnog udara.
Zahtevi prema vodi su vei u odnosu na ostala prava ita i to u toku celog vegetacionog perioda. Za
klijanje zahteva 65% vode od teine zrna.Razlog je to ima veliki transpiracioni koeficijent (400-600) i to ima
veliku lisnu masu. Kritian peiod za vodom je od vlatanja do metlianja. Ovas naroito strada ukoliko nedostatak
vlage nastupi na 10 do 15 dana pred metlianje. Padavine u periodu nalivanja i sazrevanje zrna ometaju pravilan
razvoj i esto dovodi do propadanja ovsa, odnosno do produetka vegetacije.
Zahtevi prema svetlosti su umereni, ali treba voditi rauna o fotoperiodskoj reakciji pojedinih sorti. Za
sorte iz severnih krajeva treba due osvetljenje u toku dana, a sorte iz junih krajeva trae krae osvetljenje.
Zahtevi prema zemljitu su manji u odnosu na ostala prava ita. Moe se gajiti na razliitim
zemljitima, pa i na novoosvojenim povrinama, krevinama, razoranim travnjacima, na kiselim zemljitima. Dobro
reaguje na kalcizaciju.
Agrotehnika za ovas
Plodored i predusev. - Ovas u plodoredu obino dolazi na poslednje mesto, poto zbog usisavajue
moi korena, najbolje koristi ostatke hranljivih materija. Za ovas su dobri predusevi rane ubrene okopavine,
jednogodinji i viegodinje mahunjae. Ne podnosi gajenje u monoprodukciji. Ovas je lo predusev za strna ita jer
jako isuuje zemljie.
Obrada zemljita. Nema posebne zahteve prema osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljita. Sve to je
reeno za penicu i ostala prava ita vredi i za ovas. S obzirom da ovas u plodoredu dolazi na poslednje mesto iza
okopavina, te za njega ne treba orati dublje od 20 cm zbor produnog efekta duboke obrade za presusev.
ubrenje. Ovas dobro koristi teko rastvorljiva hranjiva iz zemljita, ali istovremeno dobro reaguje na
ubrenje , naroito azotom. On se odlikuje rastegnutim ali dosta ravnomernim usvajanjem hranjiva u toku
vegetacije. Ipak, u fazi porasta u stablo i pred izlazak metlice, treba najvie hranjiva. Reakcija ovsa na ubrenje je
uopte veoma velika, pa zato on u ogledima slui kao test biljka. Ovas je veliki potroa azota i kalijuma, ali se
njime mora obazrivo ubriti zbog eventualnog poleganja. to se tie koliine ubriva koja se treba uneti u zemljite,
predlae se da se azot u zemljite unese u onoj koliini koliko ga prinosom usev iznese, fosfora treba dati za 50%
vie od iznoenja a kalijuma manje od iznetih koliina. Za prinos od 3 t/ha, u naim agroekolokim uslovima trabda
za ovas dati 80 kg/ha N, 40-50 kg/ha P2O5 i 40 kg/ha K2O. Raspored hranjiva treba da bude sledei: 50% pred
osnovnu obradu i 50% predsetveno za ozime sorte a kod jarog svu koliinu PK ubriva treba uneti u jesen. Azotna
ubriva za ovas upotrebljavaju se jednim delom pred setvu, a drugim za prihranjivanje. Pred osnovnu obradu treba
upotrebiti najvie do azotnih ubriva a ostatak u ranom prolenom prihranjivanju (krajem zime). U vlanijim
rejonima prihranjivanje se obavlja tako da se azot daje rano u prolee i u poetku vlatanja. Za jari jeam u sunijim
podrujima se celokupna koliina azota daje pred osnovnu obradu, a u vlanim podrujima primenjuje se jedno
prihranjivanje i to u toku intenzivnog bokorenja.
Setva ozimog ovsa se mora izvriti do kraja semptembra. Kasnije posejan se slabije bokori i vie
izmrzava, to utie na smanjenje prinosa. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji poetka prolenih radova, tj., kada se
moe bez tete ui u njivu, a to u naim uslovima pada poetkom ili u toku marta a kadkada i u februaru. Setva
ozimog ovsa obavlja na meuredni razmak od 10.5 do 12.5 cm na dubinu 3-4 cm i na 2 cm dubine za jari. Ovas je
osetljiv na duboku setvu. Koliina semena za ozimi ovas je u granicama 500-550 klijavih zrna/m2, to iznosi 120-
160 kg/ha semena, a za jari treba da bude 400-500 klijavih zrna/m2 to iznosi 120-150 kg/ha semena.
Nega ovsa je ista kao kod ostalih pravih ita.
etva ovsa poinje kada se javi prelaz vrnog dela metlice u punu zriobu. Naime, ovas ima
neravnomernije zrenje od ostalih pravih ita, stoga je tee odrediti momenat etve. etvu treba poeti pre osipanja
zrna u vrnim klasiima. Zato bi kod ovsa trebalo primeniti dvofazni nain etve.
45
Triticale
Tritikale je nastao ukrtanjem dve strne itarice - penice i rai. On predstavlja hibridnu vrstu (tanije
bastard) jer je nastao od dve razliite vrste iz dva razliita roda.
Sa genetskog stanovita, tritikale je alopoliploid, odnosno amfiploidna vrsta koja je nastala podvostruenja
broja hromosoma nakon ukrtanja.
Tritikale je pogodan za gajenje u onim rejonima gde penica daje konstantno niske prinose i lo kvalitet
zrna (sporedne oblasti gajenja penice). U takvim rejonima, tritikale moe zameniti i ekstenzivne sorte rai visokog
stabla koje ne mogu u punoj meri iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljita.
Triticale
Tritikale je initeresantan kao zamena ne samo ozime nego i jare penice jer ima bri poetni porast i krau
vegetaciju. U planinskim podrujima, tritikale moe predstavljati potencijalni ozimi usev, gde je proizvodnja
ozime penice i ozimog jarog jema nesigurna.
46
Rasprostranjenost tritikalea u svetu
Tritikale u poreenju sa penicom ima sledee prednosti:
1. Spobnost uspevanja na siromanim zemljitima.

2. Otpornost na niske temperature.
3. Visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo dobrog kvaliteta.
Zrno tritikalea se upotrebljava preteno za ishranu stoke, ali se sve vie upotrebljava u proizvodnji brana
za pekarske proizvode, iako jo nema odgovarajue tehnologije za to. Naime, belo brano tritikalea ima vie
lepka od peninog, ali je kvalitet loiji, (slabija elastinost i rastegljivost). Prilikom vrenja testa tritikalovog
brana, aktivniu fermenata alfa amilaze, krob se vrlo brzo pretvara u eer, zbog ega se dobije hleb
slatkog ukusa.
Osim upotrebe zrna (brana) tritikalea za stonu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za proizvodnju
skroba, alkohola i pivskog slada.
Zelena masa krmnih sorti tritikalea je nena i sladunjava, zbog ega je stoka vrlo rado jede. Moe se
takoer koristiti kao seno, silaa ili travno brano bogato belanevinama, karotinom i mineralnim materijama.
Prema ulidinu (1981), najvanije vrste tritikalea su:
1. Triticale aesetivum forme Shulind (hibrid izmeu tvrde penice i rai, 2n=56 hromosoma,
oktoploidi).
2. Triticale durum forme Shulind (hibrid izmeu tvrde penice i rai, 2n=42 hromosoma, heksaploidi).
3. Triticale trispecies Shulind (hibridi koji u sebi objedinjuju naslednu osnovu meke i tvrde penice i
rai, 2n=42 hromosoma, heksaploidi).
4.
47
Klas penice (levo), klas tritikalea (u sredini) Seme tritikalea

i klas rai (desno)
Morfoloke osobine
Amfiploidni tritikale je u pogledu habitusa biljke intermedijarnog tipa, to znai da ima morfoloke odlike
penice i rai.
Cvat je s mnogocvetnim klasiima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje,
zrno crveno ili belo to su odlike penice. Istovremeno se odlikuje i osobinama koje su karakteristine za ra kao
to su ljubiaste koleoptile, maljavlo stablo ispod klasa, izduene pleve i plevice, poveani broj klasia u klasu i
vrlo esto poveana visina stabla.
Uslovi uspevanja
Zahtevi prema toploti. Tritikale se odlikuje visokom otpornou prema niskim temperaturama i sui.
Bolje prezimljava od penice, otporniji je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore.
Zahtevi prema vodi. Zahvaljui izraenoj sposobnosti elija da u citoplazmi zadravaju vodu,
prisustvu votake prevlake na biljkama i dobro razvijenom korenovom sistemu, tritikale ima veliku otpornost prema
sui. Za njega je karakteristino da polako fizioloki odumire, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno dua od
peninog, to rezultira dugotrajnom odvijanju procesa formiranja i nalivanja zrna. Zbog toga tritikale u zrnu
nakupi za 1 do 2% vie belanevina od penice, odnosno od 3 do 5% od rai.
Zahtevi prema zemljitu. - Tritikale najbolje uspeva na ernozemima, ali daje dobre rezultate na lakim
peskovitim zemljitima i tresetitima. Odgovaraju mu i zemljita sa poveanom kiselou.
48
Klasovi tritikalea
Agrotehnika za tritikale
Predusev.- Tritikale najbolje uspeva iza preduseva koja rano naputaju zemljite kao to su graak, rane
sorte krompira, viegodinje travno-detelinske smee, kao i ubreni zrnati usevi koji se gaje za zelenu masu.
ubrenje. Koliine mineralnih hranjiva za ubrenje tritikalea zavisi od tipa i nivoa plodnosti zemljita,
obezbeenosti zemljita vodom, oekivanog prinosa, sorte. Na ernozemima se ubri sa 45 do 50 kg/ha N, 60
kg/ha P2O5 i 40 do 50 kg/ha K2O. Azotna ubriva imaju poseban znaaj za tritikale, jer utiu na poveanje sadraja
belanevina u zrnu za 1 do 1.5%, kao i na poveanje sadraja lepka za 3 do 4%. Za ubrenje tritikalea veliki znaaj
ima i stajnjak. Koliina stajnjaka za ubrenje tritikalea iznosi 20 do 25 t/ha na ernozemima, odnosno 35 do 40
t/ha za ostale tipove zemljita.
Usev tritikalea
Setva. - Nain setve tritikalea se ne razlikuje od naina setve penice i rai. Seje se sa 450 do 600
zrna/m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kree u rokovima setve za penicu i ra.
Nega. Jedna od osnovnih mera nege je proletno prihranjivanje. Obino se vri u dva navrata. Prvi put po
smrznutom zemljitu (na prelazu zime u prolee) i drugi put u fazi bokorenja (30 do 40 dana posle prvog
prihranjivanja). Koliine i oblici ubriva za prihranjivanje isti su kao za penicu i ra. Jedna od mera nege tritikalea
je primena inhibitora rasta CCC preparata (u periodu od bokorenja do vlatanja).
etva. etva tritikalea se vri na prelazu votane u punu zrelost a nain etve zavisi od stepena
poleglosti useva. Sorte za zrno imaju vrsto i nisko stablo pa ne poleu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo u
momentu sazrevanja jako polegnu.
49
Tritikale pred etvu
etva nepoleglih useva vri se jednofazno kombajnom za ito, a poleglih dvofazno. Prvo se usev pokosi, a
otkosi se ostave na visoko odseenoj strnjici da se prosui. Nakon toga se izvri vridba kombajnom.
50
Prosolike itarice kukuruz (ratarsko-povrtarski prirunik) dio peti
Kukuruz
(Zea mays L.)
Sinonimi: ito, kuruz, turkinja, turska penica, carevac, furmentin, enka, rumentin, kolombo, golokud;Ruski:
; Engleski: maize, corn; Francuski: mas, bl de Turque; Nemaki: Krnermais.
Kukuruz je jedna od najvanijih poljoprivrednih vrsta univerzalnog znaaja, prvenstveo za ishranu ljudi,
stoke i za preraivaku industriju. Iz kukuruza se industrijskom preradom dobiva se vie od 500 razliitih
proizvoda. To su pre svega prehrambeni proizvodi (za odojad, kukuruzne flekice, sredstva za uguivanje
hrane, za popravljenje kvaliteta hleba, specijalni hleb, supe, patete, zaini, guma za vakanje, skrob, eer),
lekarski proizvodi (sirup), farmaceutska i kozmetika sredstva, razni napici (alkohol, jabuna, mlena i
limunska kiselina), tekstilni proizvodi (vetako vlakno), hemijski proizvodi (boje, politure, azbesti,
nitocelulozam furfurol, hartije i plastine mase).
Zea mays L.
On ima visoki genetski potencijal za rodnost. Po koliini stvorene organske mase po hektaru sa eernom
repom zauzima prvo mesto, prevazilazei u tome sve ostale gajene biljne vrste. Do sada najvei zabeleeni prinos
kukuruza je 25 t/ha (ukupne zelene mase) koji je dobiven u SAD. Kukuruz je vrlo znaajna stavka u ekonomije
50
svake drave, jer moe doneti znatna financijska sredstva kao izvozni artikl, to znai da je od stratekog znaaja za
svaku dravu, jednako kao penica ili soja.
Znaaj kukuruza u privredi neke zemlje
Dakle, kukuruz je uz penicu i pirina najvanija itarica u svetu. Najvei proizvoa kukuruza su SAD. Iza SAD po
ukupnoj proizvodnji dolazi Kina, zatim Brazil.
Proizvodnja kukuruza u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

SAD 28 550 000 7.87 224 760 000
Francuska 1 840 000 8.97 16 500 000
Italija 1 100 000 9.55 10 500 000
Juna Afrika 3 600 000 2.64 9 500 000
Kanada 1 250 000 6.64 8 300 000
Zimbabve 1 250 000 800 1 000 000
Argentina 2 250 000 5.56 12 500 000
Kina 24 500 000 5.10 125 000 000
Ukrajina 1 200 000 2.50 3 000 000
Rusija 750 000 1.33 1 000 000
Indonezija 3 050 000 2.00 6 100 000
Rumunija 2 800 000 2.50 7 000 000
Srbija 1 200 000 4.17 5 000 000
Egipat 1 010 000 6.20 6 250 000
Maroko 2 600 000 1.27 3 300 000
Brazil 12 400 000 2.98 37 000 000
Indija 6 550 000 1.68 11 000 000
Filipini 2 550 000 1.77 4 530 000
Ostali 35 020 000 5.41 18 960 000
Svet (ukupno) 39 490 000 4.25 585 780 000
Poreklo kukuruza
Kukuruz je poreklom iz Amerike. O njegovoj uoj postojbini postoji nekoliko hipoteza, ali je
najverovatnija i meksikanskom poreklu. U Meksiku su naene mnogobrojne forme kukuruza. Tamo se u divljem
stanju susreu biljne vrste bliske kukuruz (teozinta i gama), koje sa kukuruzom daju hibride. Naime, u divljem
stanju vrste kukuruza bliske savremenom do sada nisu otkrivene. Grupa kukuruza (Maydeae mathien) pored ostalih
ukljuuje tri najblia roda: Tripsacum (tripsakum), Euchlaena (teozinta) i Zea (kukuruz) ili mais.
Veina autor smata da je Euchlaena (teozinta) najsrodnija kukuruzu, ne samo zbog svog morfolokog izgleda ve
to se moe ako ukrtati s njim. Isto tako, smatra se da i Tripsacum (gama grass) ima vaan uticaj na nastajanje
51
dananjeg kukuruza. Blisko srodstvo kukuruza nije se jako ispoljilo po spoljanjem izgledu, pa se nikada nije ni
smatralo da je Tripsacum divlji kukuruz.
Na osnovu komparativne morfologije zakljueno je da je dananji kukuruz nastao od primitivnog pretka
koji je imao malen klip, zrna na krhkim drkama, i pokrivena plevama kao kod pleviara (Zea mays var. tunicata).
inioci koji su uticali na promene primitivnog oblika u moderni kukuruz prvenstveno su prirodne mutacije, prirodna
selekcija i ovekova ukrtanja.
Tripsacum (gama grass) i Euchlena (teozinta)
Kukuruz je donesen u Evropu nakon otkria Amerike 1492. godine. Prvo se poeo gajiti u paniji
od 1525. godine, a otuda se proirio u Francusku, Italiju, jugoistonu Evropu, Tursku, Afriku i dalje u Aziju dve do
Indije i Kine. U nae krajeve donesen je 1572. godine po nekim autorima iz Turske ili iz Italije.
Kukuruz je kod nas ve u 17. stoleu predstavljao znaajnu odomaenu gajenu vrstu. Iako prvi podaci
govore o pojavi kukuruza na nekim naim podrujima u 16. stolea, ipak glavno irenje i veliki privredni znaaj
kukuruza kod nas dobija tek u prvoj polovini 19. veka, a danas je jedna od najvanijih useva u nas.
Kukuruz je zastupljen na svim kontinentima, ali ne podjednako. To je usev severne, srednje i june
Amerike. Mnogo se gaji u Aziji, a sve vie u Africi. U Evropi je kukuruz jedna od najznaajnijih gajenih vrsta,
posebno u podunavskom regionu (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Maarska). Podunavske zemlje proizvode
10% kukuruza od celokupne svetske proizvodnje. Kukuruz se nije proirio na sever kao penica jer je to biljka
junijih krajeva, premda se zahvaljujui svojim polimorfizmu sve vie iri i na sever (juna Engleska, severna
Nemaka pa ak juni Sibir i juna vedska).
Najpovoljniji rejon za gajenje kukuruza na severnoj polulopti je izmeu 15 i 450 severne geografske irine
(SAD, Meksiko, Indija, Kina, juni deo biveg SSSR-a, Jugoslavija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Maarska i
juni deo Francuske), Afrika (na liniji Senegal, Mali, Niger, ad, Sudan na sever do obale Sredozemnog mora).Na
junoj polulopti, najpovoljniji rejon je izmeu 210 i 350 june geografske irine (u Africi je to linija Juna Rodezija,
do krajnjih granica Afrike, a u junoj Americi deo Brazila i Argentina)
Gajenje kukuruza van optimalnih rejona uslovljeno je gajenjem sorti ili hibrida sa kratkom i vrlo kratkom
vegetacijom.
Kukuruz pripada porodici Poaceae (trave), podporodici Panicoideae (prosolika) i grupa Maydeae. U grupi
Maydeae ima osam rodova (genus), meu kojima je najpoznatiji Zea (kukuruz), Euchlena (teozinta) i Tripsacum
(gama trava ili gama grass). Ovi rodovi se razlikuju od ostalih po tome to imaju stablo celom duinom ispunjeno
parenhimom i uglavnom razdvojene enske i muke cvasti, premda to uvek ne mora biti sluaj.
Vrsta Zea mays ima diploidan broj hromosoma 2n =20, i razlikuje se od veine jednogodinjih biljaka
debelim stablom, visokim rastom i vrstim, krupnim listovima.
Do sada je utvreno 9 botanikih grupa kukuruza, mada mnoge forme koje se nalaze u njegovoj
domovini nisu dovoljno prouene. Na osnovu oblika, grae i hemijskog sastava zrna, vrsta Zea mays je podeljena u
nekoliko podgrupa:
1. Kukuruz zuban (Zea mays L. var. identata Sturt.). Zrno ima izgled konjskog zuba (sa udubljenima na
vrhu). Ovo udubljenje nastaje usled neravnomernog suenja branastog i ruastog dela endosperma u doba
sazrevanja. Roasti deo se nalazi na bonim delovima, a branasti na vrhu i u sredini. Po duini vegetacije
prevladavaju srednje i kasne forme. Stablo je najee visoko 180-250 cm. Retko stvara zaperke. Klip
dugaak, debeo i valjkast. Broj redova u klipu je od 14 do 26. Ova podvrsta je visoko prinosna, ali sa
52
zrnom slabijeg kvaliteta. Zrno sadri velike koliine skroba, pa se stoga prvenstveno koristi za ishranu
stoke i industrijsku preradu (skrob, eer, alkohol i dr). Zbog visokog prinosa i veeg sadraja skroba,
pogodan je za silau. Kod nas se ova podvrsta najvie gaji.
Zeam mays L.var. indentata Sturt. Zea mays L. var. indurata Sturt.
2. Kukuruz tvrdunac (Zea mays L. var. indurata Sturt.), zove se jo osmak, a odlikuje se tvrdim, sjajnim
i okruglim zrnom, u mnogom po obliku slinom zrnima kukuruza mekunca. Po grai zauzima sredinu
izmeu mekunca i kokiara. Endosperm je roast i branast. Roasti deo je jako izraen i rasporeen po
spoljanosti zrna, a branasti je u sredini. Stablo je po visini uglavnom manje od stabla zubana, sa
osobinom formiranja zaperaka u veem broju. Klipovi su razliite duine (dugi, srednji i kratki) i
valjkastog i koninog oblika. Zrno je kvalitetnije od zrna zubana i pogodno je za ljudsku ishranu. Ova
podvrsta je manje prinosna od zubana. Broj redova u klipu je od 8 do 12, pa se zato naziva osmak.
3. Kukuruz eerac (Zea mays L. var. sacharata Sturt), ima vei sadraj eera u zrnu, koje je u zrelom
stanju sa naboranom povrinom i prozranim, staklastim endospermom sa malim sadrajem skroba. Ovo se
objanava to su forme ove podvrste izgubile sposobnost zavretka procesa pretvaranja eera u skrob.
Biljke ove podvrste imaju sposobnost stvaranja veeg broja plodnih zaperaka. Stablo je nisko, klipovi su
srednje veliine sa zrnima bele ili ute boje. Gaji se radi potronje u sveem (kuvanom) ili konzervisanom
stanju.
Zea mays L. var. sacharata Sturt. Zea mays L. var. everta Sturt. Zea mays L. var. tunicata Sturt .
4. Kukuruz kokiar (Zea mays L. everta Stur), je zastupljen u dve forme a) pirinari sa izduenim
zaotrenim zrnom, b) biserci sa okruglim zrnom. Ova podvrsta po grai zrna slina je tvrduncu u kome
prevlauje roasti endosperm, samo se oko klice nalazi neto branatog endosperma. Pri zagrevanju, zrno
puca i endosperm se pretvara u belu, rastresitu i upljikavu masu. Pucanje nastaje pod uticajem vodene
pare koja se stvara prilikom zagrevanja zrna. Najbolje sorte kokiara su one ija je zapremina kokica od
20 do 30 puta vea od zapremine zrna. Kokiar je rana podvrsta, sa relativno niskim stablom, sa veim
brojem zaperaka i klipova. Koristi se u ljudskoj ishrani i ishrani stoke.
5. Kukuruz mekunac (Zea mays L. var. amylacea Sturt), odlikuje se potpuno ujednaenom branavom
graom endosperma, mekano je, bez sjaja, razliitih boja, ali prevlauje bela i plava. Endosperm zrna je
sastavljen od skrobnih zrnaca koja su okrugla, a meuprostor izmeu njih je slabo ispunjen proteinom.
Zrno mekunca se lako melje. Veliina i oblik zrna i klipa i boja plevica se odlikuju velikom raznolikou.
Mekunac se upotrebljava za proizvodnju alkohola. Stablo je razliite veliine sa osobinom stvaranja
zaperaka.
53
6. Votani kukuruz (Zea mays L. var. ceratina Kulesh), ima zrno slino tvrduncu, samo se od njega
razlikuje po mat povrini. Spoljani deo zrna je proziran, pa sa svojim osobinama podsea na vosak. Ranije
je ovaj kukuruz bio rasprostranjen u istonoj Aziji, a danas se gaji u SAD.
7. Kukuruz pleviar (Zea mays L. var. tunicata Sturt.) je

retka podvrsta. Zrna su mu obavijena plevicama, koje se
obrazuju od pleva. Nema ga u proizvodnji osim u
botanikim vrtovima ili naunim institutima.
8. Kukuruz poluzuban (Zea mays L. var. semidentata

Kulesh), se od zubana razlikuje manje izraenim
udubljenjima na vrhu zrna, veim sadrajem endosperma. Zrno
je manje pljosnato, deblje, po krajevima zaobljeno, razliite boje
i veliine.
9. Kukuruz mekani eerac (Zea mays L. var. amylo

sacharata Sturt), ima klinasti oblik zrna. Donji deo zrna je
branav, a gornji roast i smeuran, kao u eerca je
ispunjen dekstrinom i proteinom. Nema vei privredni
znaaj.
Graa biljke kukuruza
Najvei znaaj u proizvodnji imaju podvrste zubana i tvrdunca, zatim slede eerac i kokiar. Ostale
podvrste su znatno manjeg znaaja, a neke su interesantne isto sa botanikog stanovita i kao izvor za dalji rad na
oplemenjivanju kukuruza i stvaranju hibrida sa specifinim osobinama i za posebnu namenu.
Morfoloke osobine
Kukuruz ima specifinu morfoloku grau i meu svim itima je najkrupnija i najjae razvijena biljka.
Korenov sistem je kao kod ostalih trava iliast, Kod kukuruza razlikujemo pet tipova korenova: 1)
primarni ili glavni klicin koren, 2) primarni (klicini) hipokotilni, seminalni ili boni klicini korenovi, 3)
klicini (epikotilni) mezokotilni korenovi, 4) sekundarni (adventivni) podzemno nodijalni korenovi i 5)
vazduni nodijalni koreni ili pande.
Graa korenova i stabla kukuruza
54
Klijanje zrna kukuruza Graa klijanca kukuruza
Zrno kukuruza klija sa jednim primarnim klicinim koreniem, koje se posle grana i daje bone korenove.
Ubrzo posle suzbijanja klicinog korenia pojavljuju se tzv. hipokotilni ili boni primarni klicini korenovi. Oni
izbijaju iz klice, neposredno ispod klicinog listia. Ovi korenovi se formiraju u periodu klijanja i ostaju u ivotu
tokom cele vegetacije. Broj bonih seminalnih korenia zavisno od sorte i hibrida je u rasponu od 1 do 13. U toku
2 do 3 sedmice posle nicanja imaju osnovnu ulogu u ishrani biljke. Razvitkom nadzemnih nodijalnih (adventivnih)
korenova, uloga i znaaj klicinih korena postepeno se smanjuje iako njihova aktivnost time ne prestaje potpuno.
Pored ove vrste korenova, kod kukuruza se javljaju epikotilni (mezokotilni) korenovi, Posle klijanja i
poetka rasta klice od klicinomg kolenca odvaja se kolence klijanca sa klicinim listiem (koleoptilom). To prvo
kolence koje nije pokriveno koleoptilom naziva se epikotil. Kolence klijanca obino se formira na 3-4 cm ispod
zemlje, bez obzira na dubinu setve. Ako je setva preduboka, epikotil e biti dui. Upravo na epikotilu se razvija trei
tip korenova-epikotilni ili mezokotilni korenovi. Oni se slabije razvijaju i nemaju znaajnije funkcije u ishrani
biljaka.
Najvanij tip korenova su korenovi vora bokorenja (nodijalno ili adventivno korenje). Ono se
razvija na bazalnom interkalarnom meristemu donjih internodija stabla, i to iz podzemnih internodija stabla, pa se
naziva podzemno nodijalno korenje. Ovakvih kolenaca (nodija) moe biti vie. Ovo korenje poinje da se stvara
u fazi 3-4 lista i nalaze se blizu povrine zemljita na dubini vora bokorenja. Oni u odnosu na primarni korenov
sistem predstavljaju sekundarni korenovi sistem, i oni ine osnovnu masu korenovog sistema kukuruza. Razvijaju
se dobro i u poetku rastu skoro vodoravno, a zatim se usmeravaju u dubinu. Svoj maksimum razvia dostiu u
poetku votane zrelosti zrna. Mogu se razviti u metar u irinu i 2 m u dubinu.
Vazduni korenovi kukuruza (pande) Listovi i stablo kukuruza
Meutim, glavna masa korena nalazi se u povrinskom sloju zemljita do 30 cm dubine, a manje deo se
nalazi na dubini do 60 cm. Kukuruz ima moan korenov sistem, iliastog tipa, a jedna biljka svojim razgranatim
korenovim sistemom obuhvata i do 2 m2 zemljita.
55
Vazduni korenovi ili pande se razvijaju iz prvih kolenaca iznad povrine zemlje, zelene su boje, vre
asimilaciju, debeli su. Ako se ogrnu zemljom, preuzimaju ulogu pravih sekunadarnih korenova. Ovi korenovi slue
jako razvijenim biljkama kukuruza kao potpora protiv izvaljivanja i poleganja.
Poznavanje razvoja korenovog sistema i uslova koji stimuliu ili destimuliu normalan razvoj korena je od
bitnog znaaja za planiranje agrotehnikih mera.
Stablo kukuruza je uspravno i sastavljeno, kao i kod drugih ita, od kolenca (nodi) i lanaka (internodi),
valjkastog je oblika, visoko i relativno debelo. Visina potpuno izrasle biljke koleba se od dvega 50 do 70 cm, kod
nekih sorata i populacija na krajnjem severu gde se jo gaji kukuruz, pa do 7 m kod nekih tropskih i vrlo kasnih
formi. Promer stabla je od 2 do 7 cm.
Zaperci kod kukuruza Popreni presek stabla kukuruza
Stablo je ispunjeno parenhimom, koji je u mladom stanju vrlo sono i bogato eerom. Do faze cvetanja
sadraj eera je oko 5%, a sa starenjem biljke, stablo ogrubi i sadraj eera se jako smanjuje. Stablo je lankovito
sa slabo izraenim kolencima.
Broj lanaka se kree od 8 do 30 pa i vie, u zavisnosti od podvrste i genotipa u okviru pojedinih podvrsta.
Na stablu, u pazuhu srednjih listova obrazuju se klipovi koje predstavljaju ensku cvast bonih skraenih izdanaka,
koji se razvijaju iz taaka rasta u pazuhu listova. Broj klipova je osobina podvrste i genotipa. Najee se razvije od
1 do 2 klipa, ali ih moe biti vie. Iz pazuha donjih listova, mogu se razviti donji izdanci (zaperci). Sklonost
obrazovanju zaperaka je osobina podvrste i genotipa (sorte, hibrida). Stablo kukuruza se zavrava metlicom (muka
cvast). Zaperci ste takoe, ukoliko se sasvim razviju, zavravaju metlicom, a u povoljnim uslovima mogu doneti i
klip.
List se sastoji od lisnog rukavca i liske. Liska je iroka, dugaka, oluaste
grae, sa jako izraenim srednjim nervom. S donje strane je gladak, a sa gornje
obrasla dlaicama, ivini deo zbog jae razvijenosti je talasast. Kukuruz ima mnogo
listova pa se prema mestu gde se zameu i prema vanosti dele na: a) klicini ili listovi
klijanaca - ubrajaju se prvih 5 kod ranih odnosno 7 listova kod kasnijih tipova; b)
pravi ili listove stabla - iznad sedmog lista poinju pravi ili stablovi listovi, u ijem
pazuhu se mogu javiti klipovi. Ovi su listovni najodgovrniji za razvoj klipa a najvie
srednji i to oni u ijem se pazuku stvara klip i listovi neposredno ispod i iznad klipa;
c) listovi omotaa klipa (komuina) ovi listovi omotavaju klip. Kod ovih listova je
razvijen rukavac kojiomotava klip, dok su liske male ili potpuno rudimentirane.
Broj listova vezan je za broj internodija, odnosno, koliko ima internodija,
toliko ima listova., to znai da ih moe biti od 8 do 30 ili vie. Kod ranijih tipova broj
listova je manji a kod kasnih vei. Kukuruz ima sposobnost da, obzirom na grau lista,
prikuplja rosu i najmanje padavine i da ih du stabla sprovodi do korena. List stabla
Ova se sposobnost iskoritava pri primeni ishrane preko lista. Stvaranje broja listova prolazi poinje vrlo
rano u periodu diferencijacije lanaka i internodija i u to vreme biljka imora da ima optimalne uslove za razvoj.
Povrina lista po biljci nalazi se u granicama od 0.3 od 1.2 m 2. Pravilno usklaena lisna povrina osigurava najbolju
fotosintetiku aktivnost, pa prema tome, uz ostale uslove, i najvei prinos organske materije i glavnog proizvoda tj.
zrna. Iz toga razloga, osnovni zadatak u
56
proizvodnji kukuruza je omoguiti stvaranje optimalne lisne povrine i to due ouvanje aktivnosti ukupne lisne
mase, naroito pravih listova stabla.
Cvast ili cvet. - Kukuruz je jednodomna (monoecijska) biljka s odvojenim polovima. Muki cvetovi su
skupljeni u cvast-metlicu koja se nalazi na vrhu stabla, a enski cvetovi su skupljeni u cvast klip koji se nalazi u
pazuhu listova . Na istoj biljci, uvek za nekoliko dana ranije poinje cvetanje mukih cvetova. Ponekad se u metlici
mogu formirati dvopolni cvetovi ( i na zapercima) ili i muki i enski posebno. To je sluaj u ranih sorata poreklom
sa severa. Isto se to moe desiti i na klipu
kukuruza.
Muka (metlica) i enska cvast (klip) kukuruza Pojava dvospolnosti na metlici i klipu
Metlica se sastoji od srednje ose ili glavne grane metlice i postranih ili bonih grana, iji broj se najee
kree od 3 do 15. Metlica kukuruza se manje grana od drugih ita koja imaju cvast metlicu. Srednja osa je kraa ili
dua, zbijena ili rastresita, uspravna ili malo povijena. Boja metlice je zelenkasta ili raznih nijansi ljubiaste ili
crvene boje, u zavisnosti od prisustva antocijana. Na srednoj osi i postranim bonim granam metlice nalaze se
dvocvetni klasii. Klasii su rasporeeni u parovima, od kojih su rasporeeni oko itave ose u vie redova, a na
bonim granama u dva reda i obino na gornjoj strani. Pleve klasia su iroke i pri vrhu zaotrene, sa 3 do 8
uzdunih ilica. Svaki cvet u klasiu se sastoji od dve plevice i tri pranika. Plevice su tanke i prozirne. Svaki
pranik je sastavljen od pranike niti (filamentum) i dve prane kesice (antere). Iz prane kesice se oslobaa koji
se raznosi vetrom na daljinu i do 200 m.
Graa metlice kukuruza
Klip je enska cvast koja se formira na vrhu bonih izdanaka koji se razvijaju iz taaka rasta u pazuhu
listova na glavnom stablu, a mogu i na zapercima. Ove take rasta se zameu u pazuhu svih listova izuzev nekoliko
gornjih, ali samo jedna kod jednoklipnih ili 2-3 kod vieklipnih genotipova i to u pazucima srednjih listova (slika
22).
Klip se sastoji od zadebljalog vretena (oklasak, okomak, tekunica, ajdamak, koanka, apurika) na kome
se uzduno u parnim redovima nalaze klasii sa enskim cvetovima.
57
Graa klipa kukuruza Graa enske cvasti kukuruza
Klasii su dvocvetni, ali od njih je samo jedan plodan, sa izuzetkom jednog genotipa eerca u koga su
oba cveta u klasiu plodna. Pleve i plevice su slabo razvijene. Broj redova u klipu je uvek paran i on je vezan za
paran broj klasia na vretenu klipa. Broj redova na klipu se kree od 8 do 26. Klip je spolja pokriven lisnim
omotaem (komuina) i ona u masi klipa uestvuje sa oko 15%. Tuak enskih cvetova je sa dugakim stubiem,
koji u obliku niti dolazi sa plodnika i prilikom cvetanja izlazi iz komuine u obliku svile. Stubi (svila) se
zavrava dvodelnim igom, a obrasla je kratkim dlaicama, lepljiva i odlikuje se sposobnou da omogui klijanje
polena celom duinom a ne samo na igu. U klipu ima veliki broj cvetova a kree se u rasponu od 500 do 1000, to
znai da moe imati i toliko formiranih zrna.
Najpoeljnije je da se klipovi obrazuju na sredini visine stabla. Duina klipa moe da iznosi od 8 do 40
cm, debljina od 3.5 do 7.0 cm i teina od 200 do 500 g. Na vreteno klipa (oklasak) moe da otpada 12-35%, ali je
najpoeljniji odnosu u okviru od 16 do 20%. Debeo oklasak nije poeljan.
Ranije je istaknuto da je broj redova u klipu uvek paran i najee deljiv sa 4. Postoje dve teorije, prema
jednoj to je posledica nastanka klipa sraivanjem 8 granica teozinte, od kojih su 4 plodne i 4 neplodne. Neplodne
povrine su uoljive kod genotipova sa manjim brojem redova (tvrdunci ili osmaci). Od broja klasia na svakoj
plodnoj povrini zavisi ukupan broj redova u klipu. Ako imamo 2, 3,4 ili 5 redova klasia, onda se mnoenjem sa 4
(etiri plodne grane koje su uestvovale u formiranju klipa), dobijemo 8,12,16 ili 20 redova. Prema drugoj teoriji,
oklasak je sastavljen od veeg broja pregrada a na svakoj pregradi se nalazi 2 reda zrna. Na svakom oklasku moe
se javiti od 4 do 11 pregrada pa se tako dobije od 8 do 22 reda.
Graa zrna kukuruza (uzduni, boni i popreni presek) Broj redova zrna u klipu kukuruza
Zrno kukuruza je zapravo jednosemeni plod (cariopsis) i sastoji se iz tri osnovna dela omotaa ploda
(perikarp) sa omotaem semena (perisperm), endosperm (branav ili roast) i klice (embrion). Ova tri osnovna
dela su strukturno razliiti pa se lako razdvajaju. Na omota ploda od ukupne teine zrna otpada 5-7%, na klicu 10-
14% i na endosperm oko 80%. Endosperm ima branastu i roastu strukturu. Branasta struktura je iste grae kao
kod penice (rastresita je i u meuprostorima elija nalaze se skrobna zrnca). Kod roaste strukture zrna skroba su
zbijena a meuprostori su ispunjeni proteinima to znai da je roasti endosperm bogatiji proteinima. Aleuronski
sloj zrna kukuruza je sastavljen od jednog reda elija. On je najee bezbojan, ali moe biti i obojen (plav,
mrkocrvenm purpuran i crven). uta i bela zrna imaju bezbojan aleuronski sloj. U elijama perikarpa se nalazi
pigmentni sloj koji daje specifina obojenja zrnu, ali moe biti i bezbojan. Klica je smetana u osnovi endosperm u
donjem delu na prednoj strani zrna. Sastoji se od sredinje osovine, koja se na bazalnom delu zavrava zaetkom
primarnog korena (radiculae) omotanim korenovim omotaem (coleorisae), a na suprotnom kraju vrnim delom
primarnog stabla (plumula). Primarno stablo je sastavljeno od 5 do 6 kratkih internodija, a na svakom nodiju nalazi
se jedan list. Prvi list je poznat pod nazivom titi (scutelum). titi se nikad ne razvije u pravi list ve slui kao
membrana koja deli klicu od endosperma. On je propustan, pa za vreme klijanja proputa hranjive materije iz
endosperma u klicu. Drugi listi je titni listi (coleoptilae) i privren je na drugo kolence. On je modifikovan i
slui kao zatitni omota za ostali deo plumule prilikom probijanja kroz zemljite do povrine u procesu nicanja. Pro
izbijanju na povrinu, ona se raspukne i prvi listi plumule izbija napolje.
Hemijski sastav zrna kukuruza zavisi od niza faktora (tip hibrida, agroekoloki uslovi proizvodnje,
zemljite i ubrenje, uslovi sazrevanja, vreme i nain berbe, uslovi uskladitenja itd). Sadraj proteina kree se od
10 20%, s dosta slabim aminokiselinskim sastavom. Sadraj ulja je u proseku od 4 do 6%, a najvei deo se nalazi
u klici (sadraj ulja u klici moe biti i do 40%). Osnovu endosperma ini skrob (50-70%). Pored skroba javljaju se
eeri u obliku amildekstrina, glikoze i saharoze.
58
Hemijski sastav zrna kukuruza (u %)

Skrob
61%
Proteini
18%
Ulje
eeri
2 %
4%
Pepeo Voda
1% 14%
Bioloke osobine
Kukuruz, kao ostale biljke prolazi kroz odreene faze rasta, koje nazivamo fenoloke faze i kroz odreene
faze razvia ili etape organogeneze generativnih organa. Kukuruz ima svoju vegetativnu i generativnu fazu, koja se
maifestuje unutranjim promenama za koje su potrebni odgovarajui uslovi spoljne sredine. Dakle, on prolazi kroz
sledee fenoloke faze: klijanje, nicanje, faza 3 lista, faza 3-5 listova, faza 5-7 listova, faza 9-11. listova, faza
intenzivnog porasta, metlianje, cvetanje metlice, cvetanja klipova i oplodnja, faza mlenog stanja, votana i puna
zrelost.
Faze razvoja biljke kukuruza
Faza 3-5 listova pripada vegetativnoj fazi. Od faze 3 lista nastupa generativna faza metlice, a od faze 5-7
listova nastupa generativna faza klipa. U svakoj od ovih faza kukuruz ima odreene zahteve prema uslovima spoljne
sredine.
Za klijanje i nicanje pored vlage, presudne su i temperature. Bioloki minimum za ovu fazu je 8 0C, a
optimum je 200C, maksimum 25-300C. Za proizvodnju je znaajan proizvodni minimum koje je 10 0C, a optimum
oko 150C. Temperature iznad biolokog minimuma smatraju se aktivnim temperaturama za kukuruz. Zahtevi prema
vlazi i ishrani u ovom stadijumu razvoja su mali poto biljka koristi rezervne materije iz zrna.
U fazi 3 lista kukuruz je ralativno otporan na niske temperature i moe da podnese mrazeve u kratkom
trajanju od -2 do -30C, uz delimino oteenje lisne povrine. On je u ovoj fazi osetljiv na visoke temperature.
Meutim, ukoliko se nie temperature od 6 do 8 0C zadre due, dolazi do negativnih posledica po daljni razvoj
biljaka (formiranje malog broja listova i poveani broj zaperaka). Faza treeg lista kod kukuruza odgovara fazi
bokorenja kod penice, samo to bokorenje kod kukuruza nije poeljno (osim kod eerca). U ovoj fazi zahtevi
prema vlazi su mali, ali su zahtevi prema ishrani veliki i to prvenstveno prema azotu, zatim sledi kalijum i napokon
fosfor.
59
U fazi 3-5 listova poveavaju se zahtevi prema toploti i kreu se od 15 do 20 0C, a takvi zahtevi se
nastavljaju i dalje sve do metlianja, kada su neophodne vie temperature, koje se kreu od 20-220C.
Od faze 5-7 listova intenzitet usvajanja azota kalijuma se smanjuje. Kada je kukuruz dostigao visinu do 50
cm , pa do metlianja, odnosno svilanja, nastupa period brzog vegetativnog porasta. U tom periodu se potpuno
izgradi stablo i listovi kada se postie konana visina biljke. Za ovaj period potrebna je dovoljna obezbeenost
vlagom i da srednje dnevne temperature vazduha budu u rasponu od 20 do 22 0C.
Proces opraivanja
Cvetanje (svilanje) i opraivanje u normalnim okolnostima obino nastupa sinhronizovano. Kukuruz je

tipina stranooplodna biljka i opraivanje se vri vetrom (anemofilno). U povoljnim uslovima tuak ostaje
sposoban za oplodnju i do 20 dana od izbijanja igova (svile). Opraivanje se najintenzivnije deava u ranim
prepodnevnim asovima. Kukuruz ima otvoreno cvetanje, pa nepovoljni vremenski uslovi (kada je temperatura
vazduha preko 300C i relativna vlaga vazduha ispod 60%) zbog abortacije polena i iga tuka dolazi do slabe
oplodnje naroito vrnih enskih cvetova. Posle oplodnje nastupa brzi razvoj zrna u klipu, tako da se ona posle 15
do 15 dana nalazi u fazi vodenastog stanja zrna. Tada je zavren rast oklaska, omotaa klipa, i drke klipa, a u
embrionu su tada zaeti koleoptila, prvi listi i glavni primarni koren. Zapoinje i intenzivno nakupljanje skroba u
endospermu i traslokacija biljnih hranjiva iz vegetativnih delova u zrno. Posle ove faze nastupa mleno stanje, u
kojoj su formirani sve zaeci u embrionu, a u zrnu protie intenzivno nakupljanje rezervnih materija. Nakupljanje
suve materije u zrno zavrava se 50-60 dana nakon oplodnje. To je faza fizioloke zrelosti, a odlikuje se pojavom
crnog sloja na dnu zrna. Sadraj vode u zrnu je tada u granicama od 30 do 40%. Omota klipova i deo lista nisu vie
zeleni. Nakon fizioloke zrelosti dolazi do gubitka vode u zrnu.
Vodenasto stenje zrna Mleno stanje zrna Fizioloka zrelost zrna
Kao i druge biljke, kukuruz u svom razviu prolazi kroz odreene etape razvoja reproduktivnih organa
(etape organogeneze). Metlica prolazi kroz devet a klip dvanaest etapa organogeneze.
60
Etape organogeneze metlice (muka cvast)

Etapa
Opis etape organogeneze
organogeneze
I Nediferencirani konus rasta metlice.
II Konus rasta metlice izraen, formirana kolenca i internodije stabla, zaeti listovi.
III Izduenje konusa rasta i segmentacija sredinjeg dela, porast donjih internodija stabla.
IV Formiranje klasia na granici metlice. Intenzivan porast stabla.
V Formiranje cvetova u klasiima metlice. Intenzivan porast stabla.
VI Formiranje polena u cvetovima. Brzi porast stabla. Poklapa se sa IV etapog org. klipa.
Porast svih elemenata cveta i granica cvasti, izduivanje pranikih niti, zavravanje formiranja
VII
polenovih zrna. Brz rast vrnih internodija stabla (koji nosi metlicu).
VIII Metlianje.
IX Cvetanje
Etape organogeneze klipa (enska cvast)

Etapa
Opis etape organogeneze
organogeneze
I Nediferencirani konus rasta. Teko se razlikuje od kunusa metlice.
II Izduivanje konusa rasta. Stvaranje zeetaka listova (budua komuina).
III Nastavak izduivanja konusa rasta.
IV Formiranje zaetaka klasia na klipu.
V Formiranje cvetova u klasiu (dvocvetni klasii ali se samo jedan potpuno razvije).
VI Razvoj oplodnih organa i poinje porast stubia i igova svile.
VII Ubrzani porast klipa i porast svile (zavrava se proces formiranje polnih elija).
VIII Izbacivanje stubia sa igovima (svilanje)
IX Cvetanje i oplodnja. Nakon toga tuak odumire i sui se.
X Formiranje klice i poinje mleno stanje zrna.
XI Zavretak mlenog stanja zrna.
XII Zavretak votane zrelosti.
Uslovi uspevanja kukuruza

Toplota. Kukuruz ima velike zahteve prema toploti i njegovo gajenje je ogranieno junskom izotermom
od 170C a prosene none temperature za tri letnja meseca ne bi smele biti ispod 12.8 0 C, odnosno prosene dnevne
temperature ne bi smele da budu ispod 190C. Najvei rejon proizvodnje kukuruza ogranien je na pojas gde su
srednje dnevne temperature i letnjim mesecima od 22 do 26 0C, a srednje none iznad 14.40 C, sa bezmraznim
periodom od 140 do 150 dana.
Zahtevi kukuruza prema toploti su razliiti u pojedinim fazama razvoja. Brzina prolaska kroz odreenu
fazu razvoja tesno je vezana sa koliinom toplote uz optimalno obezbeenje drugih uslova. Tako je za nicanje
bioloki minimum 80C, za formiranje vegetativne mase 100C, za formiranje generativnih organa i cvetanje 12 0C, za
dozrevanje 100C. Aktivne temperature su sve one koje se nalaze iznad ovih vrednosti. U naim agroekolokim
uslovima, setva kukuruza poinje kada temperature dostignu 10 do 120C. Kolebljivost temperatura u prvim fazama
razvoja utie na slabije nicanje i propadanje jednog broja biljaka. Propadanje biljaka je vezano i za infekciju
gljivinim bolestima. U fazi tri lista, kukuruz moe da podnese niske temperature od 1- do -3 0C pod uslovom da ne
potraju due, dok su u tom periodu biljke osetljive na visoke temperature (ako su preko 20 0C). Period porasta od
faze tri lista poveavaju se zahtevi prema toploti. U to vreme srednje dnevne temperature trebaju da se kreu od 15
do 200C, ukoliko temperature padnu ispod te vrednosti kukuruz usporava rast i razvoj, odnosno produava
vegetaciju. Optimum temperatura u toj fazi je 280C. Optimalne temperature za metlianje su 18 do 200C, za period
metlianja i cvetanja 20-220C a za period dozrevanja od 22 do 230C.
Ranije je bilo reeno da kukuruz u prvim fazama razvoja podnosi temperature do -30C, to nije sluaj u
jesenjem periodu, kada prvi mrazevi oteuju list i dovode do prisilne zriobe kukuruza. Prvi mrazevi u nas se
najee javljaju oko 10. oktobra, kada bi do tog datuma kukuruz trebao biti u fazi votane zrelosti. Suvie visoke
temperature u doba cvetanja su nepovoljne jer mogu izazvati abortaciju polena (ako su temperature vazduha diu u
toku dana iznad 300C, a relativna vlaga pada ispod 60%).
61
Voda.- Kukuruz stvara veliku nadzemnu masu pa u vezi s tim troi velike koliine vode po jedinici
povrine iako nema veliki transpiracioni koeficijent. S obzirom na mali transpiracioni koefijent, za kukuruz se moe
rei da ekonomino troi vodu. Transpiracioni koeficijent kukuruza je razliit i kree se u granicama od 180 do
270, to zavisi od vremena njegovog odreivanja, mineralne ishrane, plodnosti zemljita pa i od genotipova
kukuruza. U globalu se moe rei da utroak vode od strane biljaka kukuruza zavisi od temperaturnih uslova i
genotipskih razlika. Kritini period za vodom je 20 dana prije i 10 dana posle pojave metlice.
Posmatrajui razvoj kukuruza u optimalnim uslovima vlaenja i povoljnim temperaturnim uslovima, mogu se
izdvojiti etiri perioda u pogledu brzine porasta ukupne mase:
1. Prvi period je lagani porast i nije kritian u pogledu vlage.
2. Drugi period je ubrzani porast sa najveom biljnom masom, do dve nedelje pre mlenog stanja.
3. Trei period je lagano opadanje teine biljne mase, i traje do nekoliko dana iza mlenog stanja.
4. etvrti period je ubrzano opadanje teine biljne mase, a vezano je sa zrenjem (votanim i punim).
Prema tome, u drugom periodu ne bi smeo nastupiti nedostatak vlage sve do stvaranja najvee biljne mase.
Intenzivni porast vegetativne mase je vezan za prolaz odreene etape organogeneze generativnih organa, a
poinje od faze 7 do 9 listova , koji je povezan sa IV i V etapom organogeneze klipa, kada biljka ima najvee
zahteve prema vodi. Kritini period kako je ve bilo reeno, se nastavlja sve od metlianja odnosno svilanja (VII i
VIII etapa organogeneze metlice). U ovom periodu potrebe za vodom su najvee.
Za nae podruje proizvodnje kukuruza, potrebe koliina padavina su sledee: april -50 mm, maj - 75 mm,
juni - 90 mm, juli - 100 mm, avgust - 95 mm i septembar - 80 mm. Ukoliko se ove potrebe ne mogu podmiriti
putem oborina, tada ih treba obezbediti navodnjavanjem.
Shema nakupljanja suve materije u zrnu kukuruza
Svetlost. - Kukuruz ima velike zahteve prema svetlosti radi obezbeenja intenzivne fotosintetske
aktivnosti. Kod nas intenzitet svetlosti nije ograniavajui faktor, osim ako u periodu cvetanja i oplodnje nastupi
oblano vreme. Kako je kukuruz biljka poreklom iz tropskog pojasa, ona spada u grupu biljaka kratkog dana,
premda se neki genotipovi gaje i u podrujima gde je duina dana do 20 asova. Evropske sorte kukuruza
zavravaju ciklus razvia pri dugom danu, gubei potrebe za kratkim danom, to je rezultat selekcionog rada.
Dokazano je da se biljke kratkog dana bre razvijaju pri duini noi od 10 do 12 asova. Skraivanjem nonog
perioda na 8 do 9 asova, usporava se njihov razvoj. Rani genotipovi kukuruza sposobni su se razviti i pri
62
neprekidnom osvetljenju (24 asa), dok kod kasnih dugi dan zadrava formiranje organa koje nose cvet i plod. To se
deava zbog razliitih potreba prema svetlu u vreme nastupanja svetlosnog stadijuma, jer je kasnim genotipovima
potrebno skraenje dana u periodu od 9 do 30 dana, a rani genotipovi prolaze svetlosni stadijum u toku 1 do 3
dana. Na brzinu razvia utie i kvalitet svetlosti. Klipovi se bre formiraju pod uticajem kratkotalasnog zraenja.
Potrebe biljaka prema odreenoj duini dana i noi oituju se od II do IV etapi organogeneze. Kod kukuruza, kako
je ve poznato, te etape za metlicu protiu ranije nego za klip.
Mineralna ishrana. - Kukuruz usvaja sledeih est makroelemenata; azot, fosfor, kaliju, sumpor,
kalcijum, magnezijum; i est mikroelemenata; gvoe, bor, bakar, mangan, cink, molibden. Pored elemenata
potrebni su i tako zvani dopunski elementi utvreni analizom biljnog materijala; silicijum, aluminijum, nikal, kalaj,
olovo, srebro, barijum, stroncijum, hlor i natrijum. Neki od njih su znaajni za fizioloke procese u biljci, drugi kao
zamena nekih iz grupe neophodnih elemenata, dok neki u veim koliinama mogu biti i toksini. Znatan deo
nabrojanih u zemljitu ima u dovoljnim koliinama, dok se drugi unose u obliku mineralnih ili organskih ubriva.
Ipak, kukuruz najbolje reaguje na ubriva koja u svom sastavu imaju azot, fosfor i kalijum.
Da bi se shvatio problem ishrane biljaka kukuruza, potrebno je poznavati dinamiku ili ritam formiranja
suve materije i apsorpciju pojedinih hranjivih materija u toku razvia biljaka. Najvea brzina nakupljanja
(formiranja) suve materije je u
fazi metlianja kada se formira 50% suve materije u odnosu na konanu suvu materiju biljke. Najvea koliina suve
materije lista i stabla je u avgustu, a posle formiranja zrna dolazi do premetanja hraniva iz pojedinih delova biljke u
zrno, pa se suva materija zrna naglo poveava.
Dinamika i tok nakupljanja azota u celoj biljci kukuruza slian je toku nakupljanja suve materije, s tim to
je intenzitet nakupljanja azota neto vei u poetku vegetacije i nije usklaen sa intenzitetom porasta suve materije.
Posle porasta biljke u vremenu od 30 do 40 dana od nicanja, krivulja nakupljanja suve materije i azota dosta se
podudaraju sve do stadijuma metlianja i poetka formiranja zrna. Prema tome, istiu se dva glavna intenzivna
perioda akumulacije azota i to od nicanja do poetka tree dekade jula (metlianje-svilanje). U tom se periodu
apsorbuje oko 35 % azota, i drugi period od poetka tree dekade jula do kraja druge dekade avgusta kada se
apsorbuje oko 40% azota od ukupne akumulirane koliine azota. U kasnijem periodu intenzitet nakupljanja azota
prestaje. Azot se bre premeta iz oklaska i komuine u zrno nego iz listova.
Karakteristika usvajanja fosfora iz zemljita je u tome da biljka nakuplja i sadrava relativno visoku
koncentraciju neorganskog fosfora unutar svog tkiva, uprkos niskoj koncentraciji ovog iona u zemljinom rastvoru.
Iako apsorpcija fosfora tee kontinuirano u toku vegetacije, ipak postoji odreeni period kada je akumulacija
najvea. Najvie fosfora se usvaja od poetka tree dekade jula do kraja druge dekade avgusta od 43 do 57% od
ukupne koliine azota koja biljka usvoji. To znai da su najvee potrebe biljke kukuruza za fosforom u fazi
oplodnje i poetka formiranja zrna. Najintenzivnija apsorpcija fosfora protie u isto vreme sa najintenzivnijem
nakupljanju suve materije.
U fazi od nicanja do 30 ili 40 dana rasta, kukuruz je najosetljiviji na nedostatak fosfora, zato u toj fazi
kukuruz mora biti dobro opskrbljen fosforom. Pojedini delovi biljke razliito nakupljaju fosfor. Najvie se nakuplja
u zrnu (72 do 82%) od ukupnog apsorbovanog fosfora, iza zrna najvie se nakuplja u stablo, zatim list a najmanje u
komuini i oklasku. Premetanje fosfora iz oklaska i komuine poinje ranije nego iz listova.
U pogledu nakupljanja i premetanja kalijuma, on se bitno ne razlikuje u odnosu na azot i fosfor. Najvee
potrebe za kalijumom je u periodu od metlianja i oplodnje, jer do tog perioda biljke koriste do 70% kalijuma od
ukupne potrebne koliine. U periodu formiranja zrna pa sve do zrenja, potrebe za kalijumom se smanjuju. Stoga je
za normalan rast i razvoj kukuruza potrebno da se obezbedi dovoljne koliine kalijuma u periodu 60-70 dana posle
nicanja. Sumpor se od strane biljaka kukuruza najintenzivnije nakuplja u fazi metlianja i svilanja. Kod usvajanja
kalcijuma i magneizujuma, postoji meusobni antagonizam. Usled vika kalcijuma dolazi do smanjenje primanja
magnezijuma, dok je obratno vrlo retko. Kalcijum takoe moe da ometa usvajanja kalijuma i bora. Nakupljanje
kalcijuma tee do prestanka vegetativnog porasta, a magnezijum se usvaja kroz itav vegetacioni period. Od
mikroelemenata cink ima najvei znaaj na porast kukuruza. Ukoliko zemljite nije dovoljno opskrbljeno cinkom,
treba ga ubriti sa 20 kg/ha cink sulfatom.
Zemljite. - Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljitima sa
dobrim kapacitetom za vodu. Za gajenje kukuruza povoljna su i zemljita koja sadre velike rezerve vlage i dobro
su aerisana, zatim da sadre lako pristupane mineralne hranjive elemente. To su u principu srednje i lake glinue,
ernozemi, gajnjae, crvenice.
Zemljita tekog mehanikog sastav, zbijena, zaslanjena i preterano vlana sa visokim nivoom podzemne
vode kao i zemljita sa poveanom kiselou su manje ili nepogodna za gajenje kukuruza. Meutim, ova nepovoljna
zemljita se raznim agrotehnikim zahvatima mogu dovesti u stanje gde se uspeno moe gajiti kukuruz. Ovakva
zemljita neophodno je odravati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postie podrivanjem, periodinom
dubokom obradom, sa prolenim preoravanjem i unoenjem stajnjaka ili komposta. Na ovakvim zemljitima
dobre rezultate daje setva i gajenje leguminoza (lucerka) jer ima snaan korenov sistem koji duboko prodire u
63
zemljite. Jo bolje rezultate daje gajenje leguminza u smei s travama. Trave obogauju zemljite organskom
materijom, poboljavaju strukturu zemljita i vodovazduni reim.
to se tie podzemnih voda, treba napomenuti da se kukuruz uspeno moe gajiti na samo na parcelama
ija podzemna voda lei na veoj dubini od 1.5 do 2.5 m. Pri leanju vode na toj dubini, najdonji sloj korena
kukuruza se stalno napaja vlagom, a osnovna masa korena koja se nalazi u viim horizontima ima dobar pristup
vazduhu.
Veliki znaaj za uspevanje kukuruza ima i pH sredina zemljita. Kukuruz je gotovo nemogue gajiti na
zemljitima visoke kiselosti. Zemljita koja imaju pH vrednosti ispod 5, uopte nisu pogodna za gajenje kukuruza
ukoliko se ne provedu mere smanjenja kiselosti (kalcizacija). Visoka koncentracija vodonikovih iona je nije tetna
sama po sebi, ve je i u vezi s pokretljivou aluminijuma, mangana a mogue i gvoa koji mogu delovati
toksino na biljku. Kukuruz se najbolje razvija na zemljitima koja imaju reakciju zemljinog rastvora bliskoj
neutralnoj (pH 6.7-7.0).
Kukuruz takoe teko podnosi zaslanjena zemljita, naroito u sunim godinama, kada se koncentracija
zemljinog rastvora poveava. tetno delovanje zaslanjenih zemljita ispoljava se u tome, to visoka koncentracija
zemljinog rastvora zadrava bubrenje semena kao klijanje i rast klijanaca. Usled poveanja osmotskog pritiska u
elijama ometa se daljnji rast biljaka. Ako se vri pravilno navodnjavanje zaslanjenih zemljita i ispiranje soli u
meucvetnom periodu, ako se daju umerene koliine mineralnih ubriva sa istovremenom primenom velikih
koliina organskih ubriva, omoguava se dobijanje visokih prinosa kukuruza na ovakvim zemljitima.
Agrotehnika za kukuruz
Osnovni elementi tehnologije kukuruza su izbor hibrida, plodored, sistem obrade, sistem ubrenja, setva,
mere nege i berba.
Izbor hibrida kukuruza. - Pre razmatranja problematike izbora hibrida, nuno je ukratko objasniti ta
su to hibridi i kako oni nastaju.
Hibridni kukuruz je proizvod ukrtanja inbred linija. Ukrtanjem inbred linija dobije se kukuruz koji ima
izraen vigor (bujnost), odnosno heterozis, to za posledicu ima ogromno poveanje ukupne vegetativne mase a s
tim u vezi i prinosa. Inbred linije su osnovne jedinice hibridnog kukuruza. Budui da je kukuruz stranooplodna
biljka, inbred linije se dobijaju vetakom izolacijom i samoplodnjom. Tehnika samooplodnje se zasniva na izolaciji
klipa odabranih sorti kukuruza pre nego to se pojave stubii (svila), i izolaciji metlica u vreme kada su stubii iste
biljke najpogodniji za oplodnju. Klip se izoluje providnom kesicom da se moe pratiti razvoj svile, a metlica
veom papirnom kesicom.
Izolacija muke cvasti papirnom kesom Izolacija enske cvasti papirnom kesom
Nakon rasipanja polena metlice u kesicu, polen iz kesice se prenosi na klip iste biljke. Na taj se nain vri
prisilna samooplodnja. Postupak samooplodnje (inbridezacije) traje 7-10 godina, kako bi se dobila maskimalna
homozigotnost svake linije radi izbora najboljih genotipova koji je poetni materijal sadravao. Preliminarnim
ispitivanjima izmeu inbred linija, odabiru se majinske i oinske linije. One se seju po principu 4, 6 ili 8 redova
majinskih i 2 ili 4 linije oinske linije.
64
Proces stvaranja hibrida kukuruza
Tokom metlianja, na majinskim linijama se u nekoliko navrata zakidaju metlice a ostavljaju na oinskoj
liniji. Nakon oplodnje, muke linije se odstranjuje (kose) a berba klipova se vri samo sa materinske komponente
radi proizvodnje semena hibrida. Ovako seme ide na trite kao hibridno. Setvom hibridnog semena dobiju se
hibridi kukuruza sa maksimalnim heterozisom odnosno vigorom (bujnou). Uticaj hibridnog semena ispoljava se
samo u prvoj godini (generaciji) dok se kasnije sve manje ispoljava, odnosno postepeno dolazi do cepanja genetske
strukture hibrida na roditeljske komponente (inbred linije). Zato se svake godine mora kupovati novo seme hibrida.
Hibrid mogu biti razliiti. Prosti hibrid (single cross) dobijaju se kontrolisanim ukrtanjem dve
samooplodne linije (inbred linije). Dvostruki hibridi (double corss) nastaju kontrolisanim ukrtanjem dva prosta
hibrida. Trolinijski hibridi (three-way cross) nastaje ukrtanjem prostog hibrida sa nekom samooplodnom linijom.
Pri izboru hibrida kukuruza treba imati u vidu sledee osobine, a to su prinos i kvalitete, duina vegetacije,
vrstinu stabla, otpornost na suu, biljne bolesti i tetoine. Mora se voditi rauna o strukturi setve na gazdinstvu, o
ueu kukuruza kao preduseva za druge useve a prvenstveno za penicu. Kao kod ostalih useva, treba gajiti vei
broj hibrida razliitih osobina radi osiguranja stabilnih i visokih prinosa kao i bolje organizacije radova, opreme i
drugih kapaciteta. Naroito je vana osobina hibrida da se mogu lako brati, pri emu se vodi rauna o vrstini stabla
u doba berbe.
Grupe hibrida po FAO klasifikaciji
FAO grupe hibrida Osobine grupa hibrida
Oznaka Duina vegetacije Broj listova po Visina klipa % vlage u
Grupa zrenja
(dana) biljci (cm) punoj zrelosti
Vrlo rani <200 <100 <13 <60 <15
Rani 200-400 100-120 13-15 60-80 15-20
Srednje rani 400-600 120-130 15-17 80-100 20-25
Srednje kasni 600-800 130-140 17-19 100-120 25-30
Kasni 800-1000 140-150 19-21 120-140 30-35
Vrlo kasni >1000 >150 >21 >140 >35
Osobenost hibrida se odreuju u korienju kukuruza na primer, za ishranu stoke ili proizvodnju skroba,
prekrupe, kukuruznih pahuljica, kokica, konzervi, masti i ulja, eera itd. Ako se kukuruz proizvodi za ishranu
stoke, tada on mora imati visoki prinos, mekou zrna, povean sadraj proteina, ulja, vitamina. Za mehanizovanu
berbu, kukuruz mora imati vrsto dranje zrna u klipu, otpornost biljaka na poleganje, jednovremeno sazrevanje,
odgovarajuu visinu klipa na stablu, da klipovi ne vise ve da budu uspravni. Vano je za hibrid i njegovo
stasavanje (vreme sazrevanja) u odreenim klimatskim uslovima. to se koristi pri proizvodnji silae kada pored
visokog prinosa zelene mase daje zrno u fazi mleno-votane zrelosti. Pri korienju kukuruza za zelenu krmu,
najpogodniji su hibridi koji se bokore (teraju zaperke), poto obrazuju mnogo nenih stabala sa velikom koliinom
lista.
65
Najrasprostranjeniji hibridi kukuruza kod nas
FAOgrupe zrenja
100-200 300-400 400-600 700-800
ZP 190 ZP 404 ZP 599 ZP 677
ZP 192 ZP 455 ZP 533 ZP 704
ZP 242 ZP 456 ZP 539 ZP 704 vx
ZP 110 ZP 370 ZP 42A ZP 770
ZP 194 ZP 402 ZP 528 ZP 746
ZP 256 ZP 448 ZP 559 NSSC 607
ZP 180 ZP 330 ZP 603 NSSC 78
ZP 209 NSSC 370 ZP SC 570 NSSC 625 u
ZP 212 NSSC 420 ZP SC580 NSSC 640
NSSC188 NSSC 530 NSSC 666
NSSC 609 b NSSC 601 NSSC 444 NSSC 646
S obzirom da je kukuruz najei predusev za penicu, treba izabrati pogodan hibrid koji e na vreme
napustiti proizvodnu povrinu radi pravovremene setve penice. To znai, da u tom sluaju treba izabrati ranije
hibride. Najbolje bi bilo izabrati onaj hibrid koji najpotpunije zadovoljava nae potrebe. Meutim, jedan hibrid ne
moe da odgovori svim navedenim zahtevima, pa u tom sluaju treba sejati razliite hibride sa razliitim osobinama
u zavisnosti od naina iskoriavanja kukuruza.
Po meunarodnoj nomenklaturi, svi hibridi kukuruza su podeljeni u grupe od 100 do 1000, ali za praktine
svrhe, svi se dele na est grupa.
Pri izboru hibrida neophodno je odabrati hibride razliitih grupa zrenja. U proizvodnji kukuruza za zrno
biraju se oni hibridi koji postiu punu tehnoloku zrelost pri sadraju vlage 25 - 28 % (od 15. IX - 15. X). To su
hibridi vegetacijske grupe 400 - 600 za podruje Vojvodine, 300 - 500 za Slavoniju, odnosno 200 - 400 za brdsko
podruje.
U proizvodnji kukuruza za zrno na velikim gazdinstvima, u strukturi setve morali bi imati sledeu
zastupljenost hibrida: 20 - 30 % ranih hibrida, 50 - 60 % srednje ranih i srednje kasnih hibrida i 20 - 30 % kasnih
hibrida, dok se u proizvodnji kukuruza u klipu i vlanog zrna uee kasnih hibrida neznatno poveava.
Plodored i plodosmena kukuruza. - Kod nas na penicu i kukuruz otpada oko 60% od ukupnih
ratarskih povrina, a u nekim rejonima ak i 70% (Vojvodina). Zato u nas prevladava dvopoljni plodored ili
najee smenjivanje penice i kukuruza. Prema tome, u dananjim uslovima proizvodnje najei predusev za
kukuruz je penica, i ostale strnine, a zatim u manjoj meri suncokret, soja, lucerka, eerna repa, uljana repica,
kukuruz.
Najbolji predusevi za kukuruz su strnine (penica, jeam, ovas, ra), jednogodinje i viegodinje
leguminoze, jer omoguavaju blagovremenu osnovnu obradu, koja sa svoje strane obezbeuju mineralizaciju
organskih ostataka, nakupljanje vlage u zemljitu, provociranje korovskog semena, poveanu mikrobioloku
aktivnost, regeneraciju zemljine strukture itd.
Kukuruz se u zadnje vreme sve ee gaji u ponovljenoj setvi ili u viegodinjoj monoprodukciji. Poznato
je viegodinje gajenje kukuruza na vodoplavnim terenima (u dolinama reka) kao i na tekim ritskim zemljitima.
Ukoliko se kukuruz gaji u monoprodukciji, treba se obezbediti vea panja u smislu zatite protiv bolesti i tetnih
insekata, dovoljne i odgovarajue koliine mineralnih i organskih hranjiva, odgovarajua osnovna i predsetvena
obrada, kao i pravovremena i precizna setva.
O duini gajenja kukuruza u monoprodukcijie ima razliitih miljenja i preporuka. Mnogi naunici
preporuuju gajenje kukururuza na jednom polju od 3 do 5 godina. Preporuke proistiu iz bojazni poveanja
zaraenosti kukuruza od bolesti i tetoina, kao i mogunost pojave erozije na nagnutim terenima. Na naim
podrujima se kako je ve bilo reeno, u najnovije vreme pojavio problem gajenja kukuruza u monoprodukciji zbog
napada kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte.), koja je prenesena iz SAD. S obzirom da ova tetoina
uglavnom napada kukuruz koji se gaji u monoprodukciji (prezimljava na kukuruznom polju), on e ubudue
znaajno ograniavati gajenje kukuruza na istom polju dui niz godina pa ak i u ponovljenoj setvi.
66
Diabrotica virgifera virgifera Le Conte., (kornja i liinka) i simptomi napada tetnika
Obrada zemljita. - Osnovna obrada zemljita za kukuruz vezana je za predusev, tip zemljita i
klimatske uslove gajenja. Ako je za kukuruz predusev bila strnina tada se primenjuje sledee mere: zaoravanje
strnita, osnovna duboka obrada, zaoravanje razora, grubo ravnjanje i predsetvena priprema. Ukoliko je predusev
bio neki kasni usev, tada se obrada vri u jednom potezu, na punu dubinu, uz istovremeno zaoravanje etvenih
ostataka preduseva. Ako je predusev viegegodinja leguminoza (lucerka, detelinsko travne smee itd), tada treba
izvriti dva oranja, prvo oranje plie u cilju unitavanje preduseva, a drugo oranje na punu dubinu.
Dubina osnovne obrade je za veinu poljoprivrednih regiona od 25 do 35 cm dubine, a to je u vezi s
rasporedom i razviem korenovog sistema kukuruza po slojevima zemljita, jer se najvea masa korenovog sistema
nalazi na dubini do 30 cm. Ako je zemljite povoljne strukture, sa dobrim vodo-vazdunim odnosima ne mora se
orati dublje od 30 cm, ali ako se radi o tekim i zbijenim, slabo propusnim zemljitima u humidnoj klimi tada se
traba orati dublje od 30 cm s povremenim podrivanjem.
S obzirom da je penica u ravniarskim rejonima najveim delom predusev kukuruzu, odmah posle etve
penice trebalo bi pristupiti zaoravanju strnita, a zatim u toku leta izvriti plitko letnje oranje na 15-20 cm dubine i
drugo oranje u jesen 30-35 cm dubine. Danas se kod nas gotovo ne primenjuje letnje oranje, ve se samo ore na
punu dubinu u jesen. Optimalni rok za izvrenje osnovne obrade za kukuruz treba da je jul-avgust, a krajnji rok je
kraj septembra. Ranije oranje ima niz prednosti, pored ostalog zbog toga to je manji vuni otpor i manji utroak
energije, obrada se vri izmeu etve strnina i etve suncokreta kada nema u polju puno radova, ostavlja se
dovoljno vremena za akumulaciju vlage to na kraju rezultira poveanim prinos zrna kukuruza.
Predsetvena obrada zemljita treba da pone krajem jeseni (u novembru ili poetkom decembra) i to u
vidu tzv. grube pripreme. Zadatak grube pripreme zemljita da ukloni neravnine nastale dubokim oranjem (razori,
grebeni, brazde) kao da uniti korov koje se eventualno razvio do kasne jeseni nakon oranja (posebno samoniklu
penicu). U prolee kada se zemljite prosui, pristupa se finoj povrinskoj pripremi, koja pored zatvaranja brazde
ima za cilj i unitenje ranih korova. U prvoj polovina aprila (ako je mogue to blie setvi), vri se tanjiranje, zatim
drljanje (popreko ili dijagonalno na smer oranje) ili se sitnjenje zemljita vri setvospremaem to je danas ee i to
u onoliko prohoda dok se ne stvori kvalitetan setveni sloj za preciznu i kvalitetnu setvu.
ubrenje. - Kod ubrenja kukuruza veoma je vano odrediti optimalne koliine, koje obezbeuju
dobijanje planiranih prinosa imajui u vidu tip zemljita i njegovu efektivnu plodnost. Pod kukuruz u pravilu kad
god je to mogue, unosi se stajnjak. Koliina stajnjaka se odreuje u zavisnosti od prirodnih i drugih uslova: na
siromanim zemljitima najvie 30 do 40 t/ha. Upotreba stajnjak kao izvora mineralne hrane za kukuruz ima
ogranien znaaj, ali znatno vie kao izvor mikrobioloka aktivnosti i C0 2, a smatra se da se putem stajnjaka u
znatnoj meri unose potrebne koliine niza mikroelemenata.
Najbolji se efekat dobije kada se stajnjak kombinuje sa mineralnim ubrivima. Za visoku proizvodnju
kukuruza u naem podruju u proseku treba dati 120-160 kg/ha N, 100-140 kg/ha P205 i 80-120 kg/ha K20. Ovde su
mogua i potrebna odstupanja zavisno od specifinih uslova rejona i naina proizvodnje.
Najbolji nain odreivanje koliina hranjiva za kukuruz je metoda teoretskog obrauna i balansne
metode. Obino se koriste dve metode za odreivanje optimalnih koliina ubriva: za planirani prinos sa
izraunavanjem sadraja hranjivih materija u zemljitu, i za planirano poveanje prinosa. Za korienje ovih
metoda potrebno je poznavati iznoenje hranjiva prinosom, njihov sadraj u oraninom sloju, koeficijent
iskoritavanja hranivih materija iz zemljita od strane biljaka i iz ubriva (organskih i mineralnih).
Stajnjak se unosi iskljuivo pod osnovnu obradu, kao vea ili celokupna koliina fosfornih i kalijumovih
hranjiva i male deo azotnih ubriva. Drugi deo NPK hranjiva odnosno ubriva, unose se pred setvu ili sa setvom
(startno), i najzad deo azota se daje u prvom (faza razvoja 3-5 listova) i drugom prihranjivanju (faza razvoja 7-9
listova).
67
Potrebe kukuruza za ubrenjem u kg/ha istih hranjiva zavisno od prinosa i plodnosti zemljita
Plodnost zemljita obezbeenost hranjivima
Azot Fosfor Kalijum
Prinos
Snabdevenost Snabdevenost Snabdevenost
t/ha
Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka
7 170 150 130 120 100 80 180 140 110
10 200 190 160 160 140 120 240 200 160
Setva. - Prilikom setve kukuruza u obzir se moraju uzeti sledei parametri: izbor hibrida, izbor i
prirpemu semena za setvu, vreme setve, broj biljaka (gustina useva), raspored biljaka, dubina setve.
Kvalitet semena kukuruza treba da je sledei: da je najnia klijavost 85%, istoa 99%, nezaraenost,
vlanost najvie 15%. Seme treba da je ujednaeno po obliku i krupnoi (kalibrisano). Redovna priprema semena u
ustanovama za doradu semena je tretiranja ivinim preparatima protiv gljivinih bolesti. Poseban nain pripreme
sastoji se u tretiranju semena mikroelementima i materijama rasta.
Setva bi trebala da pone kada se zemljite zagreje na oko 10 0C, to uz povoljnu vlanost omoguava nicanje za
15 dana. Taj momenat se kalendarski razlikuje po godinama, i u jednoj istoj godini nije jednak za sve krajeve ireg
proizvodnog podruja. Pa ipak, za veinu proizvodnih rejona u nas je optimalni rok za setvu kukuruza izmeu 10. i
30. aprila. Ranija setva i pored povoljne vlanosti i temperature je rizina, jer postoji opasnost od kasnih prolenih
mrazeva, koji nanose tetu tek izniklom usevu. Kasnija setva u uslovima bez navodnjavanja je takoe rizina, jer
eventualni nedostatak vlage moe izazvati produetak klijanja i nicanja, pa se samim tim pomera vreme oplodnje,
nalivanje i sazrevanje zrna, to u sunom delu godine moe izazvati negativne posledice (loa oplodnja, slabo
nalivanje zrna). Kasnija setva posle 30. aprila moe dati dobre rezultate pod uslovom da je obezbeen sistem za
zalivanje. U takvim uslovima zapaen je manji napad kukuruznog plamenca.
Da bi se poboljali uslovi gajenja biljaka, olakala borba protiv korova i primenjivala mehanizacija
prilikom mera nege i u etvi, kukuruz se mora gajiti kao okopavinski usev. U zavisnosti od uslova i cilja gajenja,
kukuruz se seje na razliite naine: omake, u kuice i redove.
Svi naini setve su obraeni u optem delu ove knjige, pa e ovde biti obraen nain setve koji se u nas
najee koristi, a to je setva u redove. Po ovom nainu, setva se moe obavljati u kontinuiranim redovima na
rastojanje izmeu biljaka od 10 cm, pa se posle nicanja, pri razvoju do 3 lista vri proreivanje na eljeno
odstojanje izmeu biljaka u redu.
Ovaj nain setve iziskuje dosta rada i troi vie semena, pa je kod nas udomaena punktirana setva, odnosno
setva na tano odreeni razmak u redu bez potrebe kasnijeg proreivanja biljaka. Dakako, da za primenu ovakve
setve, seme treba da bude visokog kvaliteta i kalibrisano.
Setva kukuruza u redove Klijanac kukuruza
U pogledu vrste setve, moe se istai da se kukuruz gaji za zrno, silau i zelenu masu, kako u istim
usevima tako i u smei. Kod nas je rasprostranjena setva kukuruza sa pasuljem ili sa sojom (konsocijacija useva).
U poreenju sa istim usevom kukuruza, prinos zrna se ne smanjuje, ve se dobije isti ili ak malo vei prinos i
plus prinos pasulja ili soje.
Gustina (broj biljaka) je element na koji u znatnoj meri imaju uticaj klimatski uslovi rejona kao i kvalitet
zemljita. Pored ovoga, na gustinu useva utie i osobine sorte kukuruza ili hibrida. To znai, da se na slabim
zemljitima gaji manji broj biljaka, a na plodnim zemljitima, sa dovoljno vlage ili u uslovima navodnjavanja vei
broj. Rani hibridi zbog manjeg habitusa seju se na vei broj biljaka, a kasni obrnuto.
68
Gustina useva kukuruza u zavisnosti od duine vegetacije hibrida

FAO grupa hibrida Broj biljaka po hektaru
100 70.000 - 90.000
200 i 300 65.000 - 80.000
400 i 500 55.000 - 65.000
600 i 700 45.000 - 60.000
Sa poveanjem koliine ubriva i poveanjem broja biljaka po jedinici povrine, ne dobije se adekvatno
poveanje prinosa.
Kod nas, tako i u mnogim zemljama sa intenzivnom proizvodnjom kukuruza osnova meuredni razmak od
70 do 80 cm, a razmak unutar reda izmeu biljaka je od 12.5 do 31 cm. Najpovoljniji pravac redova smatra se
seve-jug.
Broj biljaka po ha pri razliitom meurednom i rastojanju u redu
Razmak Rastojanje biljaka Razmak Rastojanje biljaka

izmeu izmeu redova (cm) izmeu izmeu redova (cm)
biljaka (cm) 70 cm 75 cm 80 cm biljaka (cm) 70 cm 75 cm 80 cm
15 96.200 88.800 83.300 23 62.100 58.000 52.100
16 89.300 83.300 78.100 24 59.500 55.600 50.000
17 84.000 74.100 73.500 25 57.100 53.300 48.100
18 79.400 73.000 69.400 26 54.900 51.300 46.300
20 71.400 66.700 59.500 27 52.900 49.300 44.600
21 68.000 63.400 56.800 28 51.000 47.600 43.100
20 71.400 66.700 59.500 29 49.300 45.900 41.700
21 68.000 63.400 56.800 30 47.600 44.400 40.300
22 64.900 60.600 54.300 31 46.100 43.000 39.100
Od dubine setve zavisi ne samo njihovo klijanje i nicanje ve i razvie korenovog sistema i produktivnost
biljaka. Pri stavljanu semena na veliku dubinu, pogotovo u hladno zemljite, dolazi do velikog troenja hranivih
materija iz endosperma prilikom disanja i sporog nicanja. Biljke tada na povrinu izlaze dosta oslabljene. Plitko
posejano seme je izloeno kolebanju temperatura i vlage. Osim toga, klijanci kukuruza su izloeni povredama od
ptica kao i od drljanja ako se zbog pokorice ukae potreba za ovom merom.
U normalnim uslovima vlanosti povrinskog sloja zemljita, i na normalnim zemljitima, dubina setve bi
trebala iznositi oko 6 cm s izuzetkom 8 cm.
Nega. - Mere nege kukuruza se dele na obavezne i neobavezne. U obavezne mere spadaju: korekcija
gustine useva, suzbijanje korova, borba protiv bolesti i tetoina, meuredna kultivacija i navodnjavanje (ukoliko
za to postoje uslovi), a u neobavezne mere ulaze: valjanje posle setve, drljanje posle setve i posle nicanja, ogrtanje,
zakidanje zaperaka i prihranjivanje.
Korekcija gustine useva se primenjuje ako je posejan vei broj biljaka od optimalnog. Ova mera nege se
izvodi kada je kukuruz u fazi 3 do 4 lista. Ranija korekcija nije poeljna jer se moe desiti da se odstrane biljke koje
imaju visoki bioloki potencijal za prinos, a kasnije usled konkurencije i slabijeg razvoja u preterano gustom usevu,
koji se poinje zapaati nakon faze 5 listova.
Suzbijanje korova pomou herbicida je stalna mera nege, jer korovi mogu da smanje prinos kukuruza za
32%. Na biljke kukuruza, korovi negativno utiu kroz celu vegetaciju a naroito u poetnim fazama razvoja. Pored
mehanikog suzbijanja, korovska vegetacija se najuspenije suzbija herbicidima.
Vaniji hirbicidi i njihove kombinacije za suzbijanje korova u kukuruzu

Red Kombinacija Koliina
Aktivna materija Vreme primjene
br. herbicida kg-l/ha
Monosan
2.4 -D 1.5-2.5 Kad kukuruz ima 3-4 lista
1. Korovicid
Afalon E-48
3. alahlor Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza
Alanex - 48 4-6
Lasso combi
4. Lasso/Atrazi alahlor+atrazin 5-7 Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza
n
69
Red Kombinacija Koliina

Aktivna materija Vreme primjene
br. herbicida kg-l/ha
alahlor+atrazin+piri
6. Tristar 7-8 Kukuruz od 1 do 4 lista
dat
amatrin+atrazin+ Posle setve, a prije nicanja; sve u
8. Zoromat-500 2.5
amitrol silanom kukuruzu
Posle setve a najkasnije do faze 2
9. Atrazin - 500 atrazin 2
lista
10. Zaddok atrazin +bentozan 4-5 Kukuruz u fazi 2-4 lista
atrazin
11. Atprom-500 2-3 Do 3 lista kukuruza
+prometrin
Bladex 50%
13. cianazin 2-6 Posle setve, a pre nicanja
SC
dikamba + Kukuruz u fazi 2-5 listova; ne u
14. Banvel-480 0.5-0.7
mekoprop semenskom kukuruzu
15. Alizor E-72 EPTC+AD-67 5-7.5
Pre setve uz inkorporaciju i ne u
EPTC
16. Zean E-72 4-8 semenskom kukuruzu
+dihlormid
Eradican EPTC+
17. 4-6 Posle setve, uz inkorporaciju
extra 6-E protektanti
Racer25- flurohloridon+
18. 1.0+1.5 Posle setve, a pre nicanja
EC+Atrazin atrazin
19. Starane -250 floroksipir 0.8 Kukuruz 3-6 listova
Nakon nicanja, faza kukuruza 2-6
20. Lontrel-100 klorpiralid 0.6-1.0
listova
24. Clap piridat 1.5-2 Kukuruz u fazi 2-8 listova
Tell (R) 75-
25. piridat+atrazin 3-4 Kukuruz u fazi 2-4 lista
WG
26. Tarot 25 DF rimsulfuron-metil 0.4 Kukuruz u fazi do 7 listova
Harmony 75 tifensulfuron- 0.10-
27. Kukuruz u fazi 2-4 lista
DF+atrazin metil+atrazin 0.15+1.0
28. Equip foramsulforon 2l Kukuruz u fazi 2-4 listova
29. Tarot 25- G rimsulfuron 40-60 g Kukuruz u fazi 1-6 listova
30. Motivell nikosulfuron 1l Kukuruz u fazi 2-6 listova
31. Grid 75-WG tifensulfuron-metil 20 g Korov u fazi 2-5 listova
Herbicid se primenjuje pre setve, sa setvom ili posle setve a pre nicanja, ili kao dopunski, posle nicanja do
razvoja 7-9 listova (kada kukuruz dostigne visnu 45-60 cm). Postoji velike izbor herbicida, a uglavnom su to
triazinski herbicidi, atrazina, alahlora i njihove kombinacije. Danas su u prodaji nove aktivne materije sa visokom
efikasnou. Ovde emo navesti samo nekoliko herbicida koji su danas u upotrebi.
Suzbijanje tetnnih insekata i bolesti kukuruza. tetni insekti i bolesti kukuruza izazivaju znatne
gubitke prinosa. Ima oko 400 vrsta tetnika koje se hrani kukuruzom. Od velikog broja raznovrsnih tetnika
naroitu tetu usevu kukuruza priinjavaju injaci (Elateridae sp.), ozime podgrizajue sovice, larve gundelja
(Melolontha melolontha), kukurzni plamenac (Ostrinia nubilallis) kukuruzna pipa (Tanymechus dilaticolis), sada i
ve nekoliko puta spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) a od bolesti najvie tete priinjava
mehurasta snet (Ustilago maydis), pegavost lia kukuruza (Helmithosporium turcicum), trule klipa (Giberela
zeae).
70
Najvanije bolesti kukuruza
Najvaniji tetni insekti kukuruza

Melolontha melolontha Elateridae sp,
Ostrinia nubilallis
71
Meuredna obrada (kultivacija) je vrlo vana mera nege, jer je kukuruz biljka koja zahteva da u toku
vegetacije povrinski sloje zemljita bude dovoljno rastresit i ist od korova. Meurednom kultivacijoim se pored
unitenja korova, koje su propustili herbicidi, ostvaruje poboljanje vazdunog i vodnog reima zemljita,
pojaanje mineralizacije organske materije i poveanje koliine lakopristupanih hranjivih materija. Prva
meuredna kultivacije treba da pone im se ukau redovi kukuruza. Da se ne bi povredio korenov sistem biljaka,
pri prvoj kultivaciji ostavlja se neobraeni zatitni pojas 10-12 cm od redova biljaka. Kod sledee kultivacije
zatitni pojas se poveava na 15-20 cm. Meurednu kultivaciju mogue je izvoditi do trenutka, kada biljke
kukuruza dostignu visinu 80-90 cm ili neto vie.
Meuredna kultivacija kukuruza sa unoenjem azota u zemljite Meuredna kultivacija
Dubina meuredne kultivacije treba da bude razliita u zavisnosti od intenziteta zakorovljenosti i faze
razvia biljaka kukuruza. Prva kultivacija obavlja se na dubini 10-12 cm, druga na 6-8 cm i trea 5-6 cm. esto se
sa kultivacijom povezuje mera prihranjivanja kukuruza.
Navodnjavanje useva kukuruza se primenjuje na osnovu realne evapotranspiracije a ne na osnovu
tzv. kritinih faza razvoja biljke. Naime, svaka faza razvoja biljke je fizioloki kritina, ali stalna obezbeenost
useva vlagom uz ostale povoljne uslove daju dobre pretpostavke za veliki prinos. Postoje dodue momenti kada se
javlja nedostatak vlage (to su letnji meseci) kada je kukuruz u fazi oplodnje. Tada se najvie vre mere
navodnjavanja, pa je otud nastao naziv kritini period to je pogreno. Ne trebaju se davati recepti o broju
navodnjavanja, o zalivnoj normi, ve na osnovu biolokih principa odrediti vreme i koliinu potrebne vlage za
razvoj useva. Zato je pravashodno poeljno pratiti odnos izmeu stvarne i potencijalne evapotranspiracije, da se taj
odnos (numeriki izraen) priblii broju 1i kao takav da se odrava.
Neobavezne mere nega useva kukuruza su valjanje, drljanje, zakidanje zaperaka, prihranjivanje.
Valjanje lakim valjcima se vri ako je setveni sloj suv. Ukoliko se posle toga pojave jaki pljuskovi, stvori se
pokorica, pa je takvu povrinu potrebno drljati. Razbijanje pokorice se vri lakim drljaama. Ukoliko sloj pokorice
nije tako vrst, onda se ova mera nege obavlja rotacionim kopaicama. Ovom merom se istovremeno unitavaju
iznikli korovi. Ogrtanje kao mera nege se u ravniarskim podrujima sa velikom primenom mehanizacije vie ne
praktikuje, jer se ogrtanjem poveava dodirna povrina sa vazduhom to poveava isuivanje, a istodobno smeta
primeni mehanizacije (u berbi kukuruza i obrada zemljita za naredni usev). Ova mera nege ima opravdanje na
hladnim i vlanim zemljitima ili na nagnutim terenima gde postoji opasnost od vodene erozije i erozije vetrom
odnosno, kao deo konzervacijske obrade zemljita (ridge tillage). Ranije se prilikom runog okopavanja vrilo
zakidanje zaperaka. Danas se postavlja pitanje, da li ta mera ima opravdanje? U uslovima suvog ratarenja, pojava
zaperaka je vei problem, jer zaperci dodatno isuuju zemljite a ne donose urod. Meutim, pri zakidanju zaperaka,
javlja problem oteenja, odnosno stvaranja rana na biljci kukuruza zbog ega je ona vie izloena napadu bolesti
(npr. mehurasta snet) ili tetnih insekata i glodara. Zato se problem zaperaka moe reiti selekcijom ili odabirom
72
hibrida koji stvaraju manje zaperaka kao i gustinom setve. Prihranjivanje useva kukuruza je objanjeno u
poglavlju ubrenja za kukuruz.
Usjev kukuruza
Berba kukuruza. - Berba kukuruza uslovljena je sadrajem vlage u zrnu, Pri runoj berbi ili
mehanizovanoj dvofaznoj (beraima), berba se obavlja u punoj zrelosti, a puna zrelost je odreena na osnovu
najmanjeg sadraja vlage u zrnu, kod koliine vlage koje omoguava uvanje kukuruza u koevima (ardacima). U
savremenoj jednofaznoj mehanizovanoj berbi (kombajnima), berba se obavlja u vreme tehnike zrelosti, koja se
odlikuje stanjem zrna koje omoguava berbu, uvanje, doradu i upotrebu semena. Tehnika zrelost kukuruza
nastupa na prelazu votane u punu zrelost, odnosno u drugoj polovini votane zrelosti. U tom vreme zrno dobija
svoju prirodnu boju i sjaj, listovi se uglavnom sue, a omota klipova (komuina) je redovno suvlji od listova.
Usev kukuruza pred berbu Berba kukuruza
Poetak etve u tehnikoj zrelosti se smatra period sa vlanou zrna od 30-35%, to predstavlja
istovremeno i gornju granicu za berbu uz obavezno suenje zrna. Kasnije se u toku berbe sadraj vlage u zrnu
smanjuje. U naim uslovima, sadraj vlage zrna prilikom berbe je kod vrlo ranih hibrida 15%, ranih 15-20%,
srednje ranih 20-25%, srednje kasnih 25-30% i kasnih 30-35%.
U godinama sa prosenim vremenskim prilikama i pri setvi u optimalnim rokovima, rani i srednje rani
hibirid dospevaju za berbu u drugoj polovini septembra, srednje kasni u prvoj polovini oktobra, a kasni krajem
oktobra. U nepovoljnim godinama s hladnijim razdobljima i dosta kie, zakanjenje berbe kukuruza moe biti do 15
dana.
Ranije se smatralo da se kukuruz moe brati kasnije od faze tehnike zrelosti, meutim, dokazano je
kasnijom berbom dolazi do gubitaka kao posledica napada bolesti i tetoina, lomljenje i poleganje stabla, otkidanja
klipova i indirektno kao posledica bioloke aktivnosti klipa usled ega dolazi do gubitka apsolutne i hektolitarske
mase zrna.
73
etva zelene mase kukuruza za silau
to se tie vremena etve zelene mase kukuruza, najvei prinos krmih jedinica dobije se kada se etva
izvri u fazi mleno-votane zrelosti zrna. etva kukuruza za silau vri se silanim ili silo kombajnima, koji u
jednom prohodu anje stabla kukuruza i usitnjava. Transportnim sredstvima se iseckana masa odvozi u ekonomsku
dvorite i podvrgava procesu siliranja mase.
74
Leguminoze (soja) (ratarsko-povrtarski prirunik) dio esti
Zrnene mahunjae
Ovoj grupi poljoprivrednih biljaka pripadaju sve mahunjae (leguminoze), koje se gaje radi proizvodnje
zrelog smena. To su: soja (Glycine max), pasulj (Phaseolus vulgaris), lupina (Lupinus sp.), graak (Pisum
sativum), bob (Faba vulgaris), soivo (Lens esculenta), kikiriki (Arachis hypogea) i naut (Cicer arientinum).
Soja
Glycine max (L.) Merr; Glycine hispida (Moench.) Ma)
Sinonimi: japanski bob; Ruski: ; Engleski: soybean, soya bean; Francuski: soya, soja; Nemaki: Soja Bohne
U zemljama Kini i Japanu i zemljama jugoistone Azije, seme soje se upotrebljava za ljudsku ishranu ve
nekoliko hiljada godina. Od njega se spravljaju i raznovrsni proizvodi, mleko, maslac, razni sirevi kao na primer sir
tofu. Sojino ulje kao sirovina slui za proizvodnju margarina i lecitina, a upotrebljava se i neposredno u ishrani kao
konzumno ulje.
Seme soje sadri od 24 do 55%, belanevina, a ulja od 17 do 24%. Pored toga, sadri i oko 20%
bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) od kojih je vrlo mali procenat skrob. Od belanevina soje izrauju se
sojino meso, kobasice, razliiti sosovi, surogat kafe, bombone, biskviti, makarone i hleb, koji je podesan za ishranu
dijabetiara i drugih bolesnika, kao i razna peciva.
Glycine max (L.) Merr.
U preraivakoj industriji od semena soje, izrauje se raznovrsni proizvodi kao to su plastine mase,
lepak, furnir, perploe, vetaka guma, eksplozivi, linoleum, boje, lakovi, proizvodi. Sojino ulje se mnogo
75
primenjuje i u automobilskoj industriji. U Japanu se od njega izrauje visokokvalitetno avionsko ulje, koje po
svome viskozitetu stoji ispred ricinusovog ulja. U poslednje vreme od soje se izrauju i neki lekovi, te se ona smatra
i medicinskom biljkom.
Za ishranu stoke, koriste se sojina pogaa koja je preostala od sojine same nakon ceenja ulja. Sojino
brano je uobiajena stona hrana bogata proteinima. Ova dva proizvoda se dodaju drugim koncentrovanim
hranjivima siromanim proteinima. Sojina uljana pogaa sadri oko 43% proteinima, a u njima se nalaze
aminokiseline veoma vane za ishranu stoke (lizin -2.6%, triptofan 0.53% i metionin 0,79%).
Soja se koristi u ishrani stoke kao silaa, seno ili se osuena masa melje da se dobije sojino zeleno brano..
Vrlo je znaajna sojina zelena masa koja se silira s drugim biljkama (naroito sa kukuruzom).
Najzad, soja je veoma znaajna i sa stanovita agrotehnike. Cenjena je kao predusev svim usevima, jer
svojim mono razvijenim i razgranatim korenom poboljava strukturu zemljita, obogaava azotom (simbioza sa
Bacterium radicicola). Soja rano stasava pa se posle etve soje zemljite za naredni usev moe kvalitetno i
pravovremeno obraditi.
Soja se danas u svetu gaji na povrini od 81 490 000 ha. Najvee povrine pod sojom se nalaze u Severnoj
i Junoj Americi, zatim u Aziji. U Evropi se gaji na oko 1 279 000 ha (zajedno sa Rusijom). U skladu s tim,
najvea proizvodnja se nalazi u Severnoj Americi, posebno u SAD ija je proizvodnja soje u 2002. godini iznosila
oko 74 290 000 tona, zatim sledi Brazil (49 00 000 tona) i Argentina (33 500 000 tona).
Proizvodnja soje u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Povrina (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t)
SAD 29 200 000 2.54 74 290 000
Argentina 12 500 000 2.68 33 500 000
Bolivija 680 000 1.91 1 300 000
Brazil 18 000 000 2.72 49 000 000
Kanada 1020 000 2.29 2 340 000
Kina 9 400 000 1.74 16 400 000
Kolumbia 30 000 2.32 60 000
Indija 5 600 000 0.89 5 000 000
Indonezija 800 000 1.16 930 000
Japan 150 000 1.87 280 000
Severna Korea 320 000 1.14 360 000
Juna Korea 80 000 1.43 110 000
Meksiko 80 000 1.67 130 000
Paragvaj 1 450 000 2.55 3 700 000
Rusija 430 000 0.86 370 000
Thajland 210 000 1.43 300 000
Ukrajina 110 000 1.00 110 000
Ostali 1 450 000 1.88 2 720 000
Svet (ukupno) 81 490 000 2.34 190 890 000
U Aziji su najvei proizvoai soje Kina sa 16 400 000 tona i Indija sa 5 000 000 tona zrna soje a u Evropi
bez Rusije, Rumunija, Francuska i Jugoslavija.
Procentualna zastupljenost povrina pod sojom u svetu (izvor podataka USDA)
76
Poreklo soje
Soja je poreklom iz Azije odnosno. Smatra se da je postala od divlje soje Soja usuruensis Rgl. et Maack.
(Glycine soja Sieb et Zucc.). Inae, soja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena jo pre 5. milenijuma.
Iz Kine, ona se proirila u druge zemlje istone i jugoistone Azije (Koreju, Japan, Vijetnam, Indoneziju, Indiju). U
daleko istonom delu dananjeg SSSR-a soja je gajena dosta davno. Za ostale delove sveta je relativno mlada gajena
biljna vrsta.
Poreklo i rasprostranjenost soje
Njeno gajenje u Evropi poinje u 19. veku. Prvi put je gajena Francuskoj 1840. godine. Odavde se proirila
u Austriju i druge zemlje Evrope. U Ameriku je soja preneta 1804. godine, ali njeno gajenje u irim razmerama
poinje znatno kasnije. U evropskim delovima SSSR-a gajenje soje je poelo pred kraj 19. veka. Na nae prostore
doneta je poetkom 20. veka i to prvo Osijek (1910. godine). Meutim tada nije trajnije i ire ula u proizvodnju.
Njeno intenzivnije gajenje u nas je poelo u periodu pred drugi svetski rat. Tada je gajena na povrini od oko
17.000 ha.
Soja pripada familiji Fabaceae, rodu Glycine, vrsti Glycina hispida (Moench) Max, a ona se dalje deli na tri
glavne podvrste:
1. Glycine hispida ssp. japonica Enk., (cvetovi i seme su krupni. Teina 1000 zrna se kree do 520 g,
okruglo je, na bokovima malo spljoteno.
2. Glycine hispida ssp.manshurica Enk., (seme je srednje krupno ili sitno, teina 1000 semenki do 250 g,
ovalno, ree okruglo, stablo je debelo, uspravno, listovi grubi a cvetovi sitni).
3. Glycine hispida ssp.chinensis Enk,. (cvetovi su sitni, stablo je tanko i sklono poleganju, listovi su neni a
seme pljosnato i sitno ( masa 1000 zrna iznosi od 70 do 130 g).
Najvei broj sorti pripada podvrsti manshurica Enk.

Pored ovih podvrsta postoje podvrste koje su od manjeg znaaja a to su: a) poludivlja soja Glycine hispida ssp.
gracilis, b) indijska - Glycine hispida ssp. indica, c) korejska - Glycine hispida ssp. korejensis, d) slavonska -
Glycine hispida ssp. slavonica. U okviru svake podvrste izveden je manji ili vei broj varijeteta koji se grupiu na
osnovu boje i oblika semena, boje i obliku pupka, stepenu maljavosti biljaka, boji dlaica.
Postoji i podela sorti prema svrsi gajenja (sorte za proizvodnju zrna, sorte za proizvodnju zelene mase i
kombinovane sorte). Najvanija klasifikacija sorti izvedena je prema duini vegetacionog perioda. Tako se one dele
na rane, srednje rane, srednje, srednje kasne i kasne. Danas se najvie koristi podela po kojoj su sorte svrstane u
grupe prema duini vegetacionog perioda sa intervalima od po 10 dana poev od izrazito ranih sa vegetacijom od
80 dana. Ove sorte se obeleavaju sa dve nule (00), a sorte sa vegetacijom od 90 dana jednom nulom. Ostale sorte se
obeleavaju rimskim brojevima poev od I do VII. Ova poslednja oznaka je za jako kasnostasne sorte. Za nae
uslove, odnosno za proizvodnju u naim uslovima interesantne su sorte 0-III grupe. Sorte grupe 00 interesantne su u
naim uslovima za jako kasnu setvu i eventualno za postrnu setvu.
77
Podela podvrsta soje na osnovu boje semena i oblika pupka i maljavosti biljke
Karakteristike
Boja dlaica stabljike,
Grupa
listova, grana i mahuna Oiljak Varijetet
Seme
semenovog pupka
uto ut var. communis Enk.
uto Otvoreno mrk var. immaculata Enk
I Bele dlaice
uto Ri var. stricta Enk
uto Crn var. seratina Enk
uto ut var. flavida Enk
uto Kestenjast var. sorida Enk
II Rie dlaice uto Kestenjast s belom mrljom var. ucrainica Enk
uto crn var. atifolia Enk
Zeleno Zelen var. viridis Enk
U proizvodnji soje u nas, danas su uglavnom zastupljene inostrane sorte, a najvie amerike, koje
poseduju dosta veliku proizvodnu sposobnost, premda postoje domae sorte koje daju dosta visoke prinose.
Glavne domae i strane sorte soje koje se gaje kod nas

Red. Red.
Sorta Grupa zriobe Sorta Grupa zriobe
broj broj
1. Evans 0 15. Marija 000-00
2. Hejson I 16. Mura 00
3. Emsol II 17. Ratarka 00-0
4. Korsoj II 18. Ilova 0
5. Vels II 19. NS-6 0
6. Evans 0 20. BL 4 0
7. Afrodita 0 21. Joava 0-I
8. Aura I 22. NS -16 I
9. Jelica 00 23. Balkan I
10. Krajina 00 24. Ravnica I
11. Baka 0 25. Novosadska I
12. Proteinka 0 26. Vojvoanka II
13. Balkan 0 27. Venera II
14. Morava II 28. Srbobranka II
Morfoloke osobine
Koren soje je vretenast, veoma dobro razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 100 do 150 cm.
Dubina prodiranja korena zavisi od sorte i osobina zemljita.
78
Koren soje Kvrice bakterija azotofiksatora na korenu soje
U sorata kratkog vegetacionog perioda, koren je plii i obrnuto. Znatan deo mase bonih ila razvija se u
dubljim slojevima zemljita, odnosno u podoraninom sloju (od 30 do 50 cm). Poto je dobro razgranat, korenov
sistem soje veoma dobro proima zemljite. Otuda on ima i veoma dobru mo za usvajanje hranljivih materija.
Upijajua mo korena soje je vea nego u ostalih zrnenih mahunjaa. Na korenu soje, kao i ostalih mahunjaa,
formiraju se kvrice u kojima ive bakterije azotofiksatori (Rhizobium japonicum). Bakterije koje ive na korenu
drugih mahunjaa ne mogu se prilagoditi korenu soje. Broj kvrica na korenu soje se koleba u jako irokim
granicama (do 90) u zavisnosti od itavog niza faktora.
Stablo soje je uspravno, lankovito, broj lanaka najee 12 do 15.

Duina lanaka je od 60 do 130 mm. Visina stabla je u granicama od 20 do 200 cm.
U izrazito rano kasnih sorti stablo jedva dostie od 35 do 40 cm dok u izrazito i
kasnostasnih dostie 150 cm vie. Inae visina stabla zavisi i od uslova uspevanja i
primenjene agrotehnike. Dosta je velika zavisnost visine stabla i od gustine useva.
Sa njenim poveavanjem poveava se visina stabla do odreene granice. Inae
postoje forme sa polegljivim i polupolegljivim stablom, meutim, one nisu
interesantne za proizvodnju. Stablo je na poprenom preseku okruglo. U poetku je
zeljasto, a kasnije odrvenjava i postaje veoma grubo. Debljina stabla se takoe
menja u dosta irokom rasponu (od 5 do 20 mm i vie). Sorte tankog stabla u
gustom usevu lako poleu.
Soja je sklona i grananju, a njegov intenzitet zavisi od sorte i uslova
uspevanja. Intenzitet grananja u visokom stepenu zavisi i od gustine useva. Biljke
koje se slobodno razvijaju, odnosno u uslovima velikog vegetacionog i prostora (u
celini se znatno jae granaju tako da imaju manje - vie bunast izgled. U gustom
usevu grananje esto sasvim izostaje. Inae, zavisno od sorte broj bonih grana na
jednoj biljci se koleba od 2 do 15. Visina izbijanja prvih grana na stablu je razliita i
kree se od 1 do 20 cm. esta je pojava da prve bone grane izbijaju ve iz pazuha Stablo soje
kotiledona. Obino u sorti sa kraim vegetacionim periodom prve bone grane izbijaju nie na stablu.
Ugao pod kojim izbijaju grane je razliit (od 150 do 700). Grane mogu izbijati u jednoj ili vie ravni. Ako
izbijaju u jednoj ravni onda je ona najee postavljena uspravno na pravac redova.
Stablo mladih biljaka je zeleno u raznim nijansama, a nekad sa jae ili slabije izraenom ljubiastom
nijansom usled prisustva antocijana. Ono je najee gusto posednuto dugim maljama (dlaicama) koje mogu biti ili
stree ili pripijene uz stablo. One su beliaste, ukaste ili svetlomrke boje. Zrelo stablo je utosivo ili utomrko.
Porast stabla soje moe biti ogranien ili neogranien. Nasuprot ovome, nalaze se odlike u kojih se rast
stabla sa formiranjem poslednjih (vrnih) cvetova potpuno
prekida. Meutim najvei broj, sorti se odlikuje
poluogranienim porastom. Kod njih stablo posle formiranja
poslednjih cvetova nastavlja neto intenzivniji rast samo pod
izuzetno povoljnim uslovima.
List soje je troperast. Samo su prvi pravi listovi prosti,
odnosno imaju samo jednu lisku u listu. Liske su na glavnoj
lisnoj drci postavljene na kratkim drkama. Drka srednje liske
je najdua. Liske u listu su razliitog oblika. Troperi list soje
One mogu biti skoro okrugle, ovalne, izdueno ovalne, jajaste, izdueno jajaste i kopljaste. Vrh lista moe
biti jae ili slabije zailjen. Duina liske se koleba od 6 do 12 cm, a irina od 3 do 9 cm. Postoji miljenje da su sorte
sa izduenim liskama otpornije na suu, ali manje prinosne od sorti sa irokim liskama. Povrina liske moe biti
ravna i glatka ili blago naborana.
Cvet je leptirast, sastavljen od 5 ainih sraslih listia, 5 ljubiastih, bledoljubiastih, bledoruiastih ili
belih kruninih listia. Krunini se listii meusobno razlikuju po obliku, a sastoje se od velike gornje latice koja se
zove zastavica ili jedro, dve bone latice krilca i donja najmanje u obliku amca pa se naziva uni. Cvet ima 10
pranika od kojih je 9 sraslo i tuka. Oni su srednje krupnoe (5 do 9 mm). Zastavica je, malo pomerena unapred, a
na gornjoj strani je blago je blago useena. Skupljeni su u kratke ili duge cvasti koje izbijaju u pazuhu lista. Na
osovini cvasti postavljeni su na kratkim drkama. Broj cvetova u cvasti se koleba od 2 do 20 pa i vie, zavisno od
sorte i uslova uspevanja. Cvasti sa malim brojem cvetova su veoma kratke. Na stablu se formiraju postupno od
osnove prema vrhu, manje-vie uporedo sa porastom stabla. Prve cvasti na stablu se formiraju dosta nisko, nekad
ve u pazuhu treeg sloenog lista, a najee u pazuhu 5 ili 6-og sloenog lista. U sorti kratkog vegetacionog,
perioda prve cvasti se formiraju nie na stablu nego u kasnostasnih sorti.
79
Graa cveta i oblici latica soje Plod (mahuna) soje
Sorte sa zelenim potkotiledonim kolenom stabla imaju bele cvetovi, a u onih sa ljubiastim, ljubiaste
cvetove. Cvetovi se otvaraju u jutarnjim asovima. U oploavanju autogamija je skoro iskljuiva. Cvetanje soje
traje dosta dugo. Ono traje od 15 do 80 dana pa i vie, zavisno od sorte. U sorti kratkog vegetacionog perioda i
period cvetanja je kratak i obrnuto..
U soje kao i u nekih drugih mahunjaa opadanje cvetova je manje-vie normalna pojava. Smatra se da i u
normalnim uslovima kod soje opadne do 20% cvetova. U nepovoljnim uslovima, opadanje cvetova se pojaava.
Tako u uslovima jako visokih temperatura i nedostatka vlage moe da opadne i preko 90% cvetova. I niske
pozitivne temperature (nie od 10C) u periodu cvetanja mogu da izazovu jako opadanje cvetova.
Plod soje je mahuna, srednje duga (od 3 do 6 cm), najee prava ili blago srpasto povijena, na poprenom
preseku ovalna, jae ili slabije nagnuta izmedu semena (segmentirana), najee maljava, prljavo ili mrkouta, a
ponekad skoro crna. Mahuna soje je veoma gruba, tvrda i koasta.
Plod i seme soje Duina ploda soje Plod (mahune soje) na stabljici
U njoj se nalazi od 1 do 5 semenki a najee 2 do 3. Na biljci moe biti od 10 do 300 mahuna u

zavisnosti od sorte, uslova upevanja i agrotehnike. Prve mahune na stablu mogu se formirati veoma nisko (3 do 4
cm od povrine zemljita) to je izrazito nepovoljno za jednofaznu etvu. Pucanje mahuna i osipanje semena je
razliito i zavisi od sorte. U nekih starih sorti su se sa pucanjem mahune polovine naglo spiralno uvijale, pa je na
taj nain odbacivano seme. Kod sadanjih sorti pucanje mahuna i osipanje semena je vrlo slabo. Ono nastupa samo
u prezrelosti, a naroito ako se ee smenjuje vlano i suvo vreme.
80
Seme soje moe biti okruglo, ovalno, jajasto, a sa bonih strana blago spljoteno. Pupani deo je blago
istaknut, a semenjaa oko njega moe biti blago naborana. Pupak je ovalan, izraeno ovalan i skoro linearan.
Semenjaa je dosta gruba i vrsta. Na nju otpada od 7 do 8% od ukupne mase semena. Glatka je, polusjajna ree
sasvim sjajna. Boja semenjae odnosno semena je razliita u zavisnosti od sorte. Moe biti sasvim bledouta,
intenzivno uta u raznim nijansama, (zelena, mrka svetlomrka, crvenkasto mrka, tamnomrka i crna). Postoje odlike i
sa arenim semenom. U nekih sorti semenjaa puca u doba sazrevanja. Od ukupne mase semena na kotiledone
otpada skoro 90% Inae oni su ute ili zelenkaste boje.
Krupnoa semena soje koleba se u dosta irokim granicama. Duina semena se kree od 5,7 do 14, mm,
irina od 4,5 do 10 mm, a masa 1 000 semenki od 40 do preko 450 g, najee 100 do 200 g.
Bledo uto seme soje areno i crno seme soje Razliiti oblici i boje semena soje
Duina vegetacionog perioda soje iznosi od 80 do 170 dana. a Postoje sorte i sa vegetacioni.m periodom
od 250 dana.
Uslovi uspevanja
Odnos prema toploti. - Soja je biljka umereno toplog i toplog podneblja ali dovoljno vlanog. Potrebe u
toploti su joj dosta velike. Temperaturna suma za krai vegetacioni period iznosi 2 400 do 2 600 0C. Za sorte
izrazito duge vegetacije ona iznosi, 3 5000C pa i do 4 0000C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 5 do
70C. Meutim, pri ovoj temperaturi proces klijanja i nicanja traje veoma dugo, klijavost semena se jako smanjuje,
jer veliki broj semenki biva oteen bolestima. Otuda je praktini minimum vii. On iznosi od 8 do 120C.
Optimalna temperatura klijanja iznosi od 22 do 250C, a smatra se da je praktiki optimum od 15 do 180C.
Suma temperatura za period setva-nicanje iznosi od 130 do 1400C. Od poetka vegetacionog perioda
potrebe soje u toploti se poveavaju. One su najvee u periodu formiranja cvetova i cvetanja. Minimalna
temperatura za rast i razvie soje do formiranja generativnih organa iznosi 10 do 11 0C, u fazi formiranja cvetova i
cvetanja 17 do 180C, u fazi formiranja mahuna i nalivanja semena od 13 do 140C. Pri niim temperaturama od
ovih, nastupa zastoj u porastu i razviu. Prekida se proces formiranja generativnih organa, zaustavlja se cvetanje i
nastupa masovno opadanje cvetova, izostaje formiranje mahuna, a tek formirane mahune opadaju.
81
Klijanje semena soje Klijanje i nicanje soje
Optimalna temperatura za formiranje generativnih organa iznosi 21 do 220C, optimalna temperatura

cvetanja od 23 do 250C, a optimalna temperatura formiranja ploda od 21 do 230C. Meutim, temperature koje
omoguavaju normalan tok navedenih procesa su dosta nie. Tako se normalno formiranje generativnih organa
odvija pri temperaturama od 18 do 190C, cvetanje pri temperaturama od 19 do 200C, formiranje ploda pri
temperaturama od 18 do 190C.
Razvoj organa soje prilikom nicanja Faze dozrevanja ploda i zrna soje
Sazrevanje soje tee normalno pri temperaturama od 160C, a smatra se da je optimalna temperatura od 19
0
do 20 C.
Mlade, tek iznikle biljke soje mogu bez tete izdrati prolene mrazeve do -2,50C, a rane jesenje do -3C.
Jai mrazevi oteuju vegetativnu masu, a jesenji izazivaju prekid nalivanja semena. Ako se seme nalazi u votanoj
zrelosti, jai jesenji mrazevi mu ne nanose tetu niti pak izazivaju, smanjenje klijavosti.
Odnos prema vodi. -Soja ima umerene potrebe za vlagom. Transpiracioni koeficijent iznosi od 500 do
600 Najvee potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna na
suu. U fazi formiranja generativnih organa i cvetanja, sua joj nanosi dosta veliku tetu. Izaziva opadanje cvetova,
remeti oplodnju i formiranje mahuna te otuda izaziva znatno smanjenje prinosa. Ranije se smatralo da u fazi
cvetanja presudan uticaj na prinos ima relativna vlanost vazduha i da je nepovoljan uticaj vazdune sue
neuporedivo jai od uticaja zemljine sue. Preciznija istraivanja, pokazala su da zemljina sua, i to ne samo u toj
fazi ima jai uticaj od vazdune. No ipak je zavisnost prinosa od relativne vlanosti vazduha u periodu od
formiranja cvetova do formiranja mahuna i semena dosta znaajna. Optimalna relativna, vlanost vazduha u ovoj
fazi je 70 do 80%.
Odnos prema svetlosti. Soja je biljka kratkog dana. S obzirom da ima velike potrebe prema svetlosti,
zasenjivanje ne podnosi. Smanjen broj sunanih dana povlai za sobom izvesno smanjenje prinosa.
Odnos prema zemljitu. - Soja najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljitima, dobrih fizikih
osobina, dobrog vodnog, vazdunog i toplotnog reima. Slabije uspeva na tekim zbijenim zemljitima jer su ona
hladna i vlana. Isto tako, ne odgovaraju joj izrazito laka i rastresita zemljita, jer su jako ocedna i nedovoljno
vlana. Najbolje rezultate soja daje na ernozemima, livadskim i dubokim aluvijalnim zemljitima.
Soja tee podnosi kisela zemljita a najbolje joj odgovaraju slabo kisela do neutralna zemljita (pH od 6 do 7,2).
Slana zemljita su sasvim nepodesna za soju.
82
Agrotehnika za soju
Izbor sorte. - Prilikom izbora sorte, prednost treba dati sortama koje formiraju prve mahune vilje na
stabljici, zatim kod kojih se prilikom sazrevanja mahuna listovi i stablo brzo sue. Prednost takoe treba dati
sortama iji je rast ogranien i sa debljim stablom kao i sortama kod kojih mahune prilikom sazrevanja ne pucaju.
Sve ovo je jako bitno kod jednofazne etve (kombajniranja), jer u suprotnom nastupaju gubici (donje mahune ne
bivaju pokoene, zeleni listovi i stabljika se omotavaju oko vitla to izaziva smetnju prilikom etve i poveavaju se
gubici u zrnu).
Kod setve soje za zelenu masa (silau), treba izabrati kasne sorte, sa visokim stablom, nenog lista, sa
veim sadrajem proteina, vitamina i mineralnih materija u vegetativnoj masi.
Nicanje soje
Plodored. Soja nije izbirljiva na predusev. Ona moe u plodoredu doi posle gotovo svih useva, osim
mahunjae. Daje najvee prinose posle okopavinskih useva koji ostavljaju zemljite u rastresitom stanju, bogato
asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusevi mogu smatrati krompir i eerna repa. Kukuruz je
slabiji predusev. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajednike za oba useva. U naoj
ratarskoj proizvodnji soja najee dolazi posle kukuruza, a znatno ree posle strnih ita. Poto iza sebe ostavlja
zemljite u dobrom fizikom stanju, manje-vie nezakorovljeno, obogaeno bioloki aktivnim azotom i organskom
materijom u celini, soja je odlian predusev za skoro sve njivske biljke. Nekada se smatralo da posle soje ne treba
gajiti pivski jeam zbog toga to se u njegovom zrnu poveavao sadraj belanevina i sitnolisne orijentalne duvane,
poto u njih intenzivnija ishrana azotom naziva poveanje dimenzija lista, razreivanje arome i poveanje sadraja
belanevina i nikotina. Novija istraivanja su pokazala da su pogoranja kvaliteta skoro sasvim beznaajna. U naoj
ratarskoj proizvodnji soja je posebno vana kao predusev strnim itima, a naroito ozimoj penici. Pored ostalog,
znaajna prednost soje kao preduseva ozimim strnim itima je u tome to ona dosta rano naputa povrinu, tako da
ima dovoljno vremena da se izvri osnovna obrada, predsetvena priprema i setva strnina u optimalnim rokovima.
Otuda su sorte soje sa relativno dugim vegetacionim periodom manje podesan predusev. Na povrini na kojoj se
gaji ona je veoma podesna za razdvajanje kukuruza i penice u postojeem dvopoljnom plodoredu sistemu
smenjivanja ova dva useva.
Soja ne podnosi monoprodukciju, iako se ranije preporuivala ponovljena setva samo pod uslovom da se
ona na nekoj povrini seje prvi put, a ne postoji mogunost inokulacije semena bakterijama azotofiksatorima. U tom
sluaju, u drugoj godini uzastopne proizvodnje soje, azotofiksacija je intenzivnija pa je mogue postii vei prinos
u odnosu na prvu godinu gajenja.
Obrada zemljita. - Soja je biljka koja ima moan korenov sistem te snano reaguje na dubinu osnovne
obrade zemljita jer se koren bolje razvija, prodire dublje u oranini sloj zemljita, odnosno poveava rizosfernu
povrinu. Posebno je vano da na dublje obraenom zemljitu soja formira na korenu vei broj kvrica. Dubina
osnovne obrade zemljita na teim zemljitima iznosi od 25 do 30 cm. Plia osnovna obrada moe da doe u
obzir samo na lakim rastresitim zemljitima.
Osnovnu obradu zemljita treba obavezno obaviti u jesen. Osnovnu obradu u prolee treba ako je mogue,
izbegavati jer ona smanjuje prinos. Samo na plavnim i jako nagnutim terenima prolena osnovna obrada moe biti
83
opravdana. Najbolje reaguje na ranu jesenju obradu premda slabije od niza drugih njivskih biljaka. Zbog toga,
oranje treba obaviti krajem leta i poetkom jeseni.
Kada soja dolazi posle strnina, obavezno se izvodi prethodno ljutenje strnita (po pravilu jednovremeno
sa etvom preduseva ili neposredno posle ), a posle ovoga rano u jesen oranje na punu, odnosno planiranu dubinu.
Posle irokoredo sejanih useva ore se odmah na punu dubinu. Poorano zemljite ostaje u otvorenim brazdama da
prezimi. Ako je oranje loe obavljeno, preporuljivo je da se tokom jeseni obavi samo grubo ravnanje dubokih
razora i visokih slogova. U prolee, to ranije, im se zemljite toliko prosui da se ne lepi za orue, pristupa se
zatvaranju brazda i ravnanju povrine. Na zemljitima dobre strukture koja su iz zime izala u dovoljno rastresitom
stanju, ovaj se posao moe uspeno obaviti samo drljaama ili drljaama i ravnjaima u jednom agregatu. Na teim
zemljitima nuno je da se u agregat ukljui i kultivator odnosno tanjiraa. U izvoenju ovog posla, strogo se mora
voditi rauna o stanju vlanosti zemljita jer se na vlanom zemljitu postie negativan efekat. Isto tako, svako
zakanjavanje sa zatvaranjem brazda, nepovoljno utie na prinos. Pored ovoga, a naroito ako je zemljite vlanije,
treba izbegavati teka orua poto na jae sabijaju zemljite. Danas se na mnogi gazdinstvima zatvaranje brazda i
ravnanje povrine vri posebnim kombinovanim oruima za predsetvenu pripremu zemljita. Ovakav postupak nije
naroito preporuljiv.
Do predsetvene pripreme zemljita treba nastojati da ono ostane u rastresitom stanju i nezakorovljeno.
Otuda treba u ovom periodu obaviti jo jedno kultiviranje.
Zalivanje soje
Predsetvena priprema zemljita obavlja se nekoliko dana pre setve (5 do 6). Ona ima zadatak da
formira rastresit sloj zemljita dubine od 7 do 10 cm i konano poravna zemljite. Ovim se stvaraju povoljni uslovi
za klijanje i nicanje i uslovi za kvalitetno obavljanje setve. Jednovremeno sa predsetvenom pripremom se unose u
zemljite odgovarajui herbicidi, sredstva za zatitu od zemljinih tetoina i azotna ubriva. Za predsetvenu
pripremu danas se koriste posebna kombinovana orua, odnosno maine raznih tipova. Inae za ovaj posao se mogu
koristiti odgovarajua orua (drljae, kultivatori, razne mrvilice i ravnjai) koje treba obavezno koristiti
agregatirano.
Ukoliko teka zemljita iz zime izau jako zbijena, u prolee ih treba dublje rastresti. U ovom cilju ne bi
trebalo pristupiti preoravanju. Treba koristiti orua koja podrivaju, a ne otvaraju zemljite.
ubrenje. - Soja kao biljka sa velikim sadrajem proteina, ima velike potrebe prema azotu. Od ishrane
azotom ovisi tempo porasta i razvia. On ispoljava neposredan uticaj na masu lista pa prema tome, i na veliinu
asimilacione povrine. Intenzitet fotosinteze i njena produktivnost takoe pokazuje znaajnu ovisnost od ishrane
azotom, to znai da je prinos semena i njegov kvalitet neposredno zavise od ovog hranjivog elementa. Potrebe soje
u azotu u toku vegetacionog perioda nisu podjednake. One su najvee u toku cvetanja i nalivanja zrna. Meutim, u
ishrani soje azot je veoma znaajan i u poetku vegetacije mada su koliine koje tada usvaja su dosta male. Porast
soje u poetnim fazama, brzina formiranja kvrica i vreme poetka kao i intenzitet azotofiksacije pokazuju veoma
veliku zavisnost od ishrane azotom. Kada je re o azotofiksatorima, mora se imati u vidu da samo soja koja je imala
normalnu ishranu azotom, predstavlja dobrog partnera u simbiotskom odnosu sa bakterijama. Zato se nedostatak
azota ve u poetnim fazama porasta i razvia izrazito nepovoljno odraava na prinos.
84
Velike koliine azota u ishrani soje nepovoljno utie na azotofiksaciju. Naime, ono usporava formiranje
kvrica na korenu, smanjuje aktivnost bakterija, i na taj nain na intenzitet azofiksacije. Poznato je da soja
azotofiksacijom podmiruje od 60 do 70% ukupnih potreba za azotom.
U ishrani soje i fosfor ima veliki znaaj. Od ishrane fosforom u znaajnom stepenu zavisi proces
formiranja kvrica i intenzitet azofiksacije. Tempo usvajanja fosfora se postupno poveava od poetka vegetacije
tako da najveu vrednost dostie u periodu nalivanja semena sve do votane zrelosti .
Uloga kalijuma u ishrani soje je takoe izrazito velika. Na azotofiksaciju i formianje kvrica kalijum
utie indirektno. Usvajanje kalijuma je najintenzivnije u periodu od formiranja mahuna pa do kraja nalivanja zrna.
U ovom periodu soja usvaja od 70 do 75% od ukupne koliine kalijuma. Pored toga to su potrebe u kalijumu u
prvom delu vegetacije manje, njegov nedostatak i u ovom periodu se krajnje nepovoljno odraava na razvie i
prinos soje.
Stajsko ubrivo se u proizvodnji soje dosta retko koristi. Njegova primena ima opravdanje, samo onda
kada su u pitanju teka zbijena zemljita, siromana organskim materijama. Na takvim zemljitima se preporuuju
do 20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Samo u izuzetnim sluajevima koriste se vee koliine (do 40 t/ha). Ostala
organska ubriva u proizvodnji soje se praktino ne koriste.
Za ubrenje soje se danas gotovo iskljuivo koriste mineralna ubriva. Azotna ubriva se unose
predsetveno ili sa setvom, a koliine treba da se kree od 20 do 30 kg/ha N. Samo izuzetno, na jako siromanim
zemljitima koliinu azota treba poveati do 40 kg/ha. Uporedo sa ovim treba istai da u proizvodnji soje ne dolazi
uopte u obzir prihranjivanje azotnim ubrivima, sem u onom sluaju ako iz bilo kojih razloga, izostane formiranje
kvrica. Ovo prihranjivanje se obavlja pred poetak cvetanja sa 40 do 60 kg/ha N. Soja slabo reaguje na ubrenje
fosforom i kalijumom jer zemljitima dobrih fizikih osobina, a koja su obezbeena ovim elementima poveanje
prinosa pri ubrenju fosfornim i kalijumovim ubrivima je minimalno, a ponekad i sasvim beznaajno. Pored
ovoga, danas se preporuuje da se zavisno od osobina zemljita, ubrenjem unese od 50 do 70 kg/ha P2O5 i 40 do
60 kg/ha K2O i to u osnovnom ili delimino u osnovnom, delimino u predsetvenom ubrenju. Meutim, kod nas
se u proizvodnju soje najjae koliine fosfora i kalijuma unose u zemljite u predsetvenoj pripremi ili sa setvom.
Od mikroelemenata najee se koriste bor, bakar, mangan i molibden.
Setva. - Za setvu soje treba obavezno koristiti doraen semenski materijal odreenog kvaliteta (istoa
98%, a klijavost najmanje 80%).
U pripremi semena soje za setvu obaveznu meru predstavlja
inokulacija semena odnosno bakterijama azotofiksatorima. U savremenoj
proizvodnji, za inokulaciju se koriste preparati kultura istih bakterija koji se
u prometu nalaze pod raznim nazivima (nitragin - isporuuje zajedno sa
semenom). Najbolje rezultate daju vlani preparati. Suvi preparati dobiveni
liofilizacijom su podesniji za upotrebu ali su manje efikasni. Prilikom
inokulacije semena, treba se strogo drati uputa. Naroito treba voditi rauna
da se inokulacija izvri u senovitom mestu, da se masa semena dobro izmea,
posle toga ne bude izloena ultraljubiastom zraenju, odnosno sunevoj
svetlosti, a kod vlanih preparata da se seme do setve ne osui. Inokulalacija
semena se obavlja pre setve. Tretiranje vee koliine semena, koje se ne utroi
isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati.
Soja je usev srednje prolene setve. Nju treba sejati kada temperatura
zemljita dostigne 8 do 100C. Prema ovome, soju treba sejati kada i kukuruz.
Meutim, optimalno vreme za setvu soje je praktino u prvoj polovini setvenog
perioda kukuruza. To je kod nas obino od 15. do 20. aprila. Soja se moe sejati i Kvrice bakterija
nekoliko dana pre kukuruza.
Kotiledone soje Klijanac soje Soja u fazi stvaranja prve troliske
85
Setvu soje kao postrnog useva treba obaviti neposredno posle etve strnina, pri emu se koriste sorte
izrazito kratke vegetacije. U proizvodnji zelene mase, soja se seje kasnije. Vreme setve zavisi od planiranog
vremena iskoriavanja. Ako se koristi kao zelena hrana, moe se sejati sukcesivno da bi se period iskoriavanja
produio.
Soja je usev irokorede setve. Rastojanje izmeu redova se kree od 40 do 70 cm. Veliina meurednog
rastojanja u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za ranostasne sorte ono je manje i obrnuto. U naim uslovima najvie
odgovara rastojanje izmedu redova 50 do 60 cm. Kada su u pitanju sorte kraeg vegetacionog perioda, rastojanje
izmeu redova se moe smanjiti i obrnuto.
Setva soje se moe obaviti u trake od 2 do 3 reda na rastojanju od 15 do 20 cm. Rastojanje izmeu traka
iznosi oko 60 cm. Ovakav nain setve se primenjuje samo kada su u pitanju sorte kratkog vegetacionog perioda.
Optimalna dubina setve u naim agroekolokim uslovima se u proseku kree od 4 do 5 cm.
Prilikom setve soje posebnu panju treba posvetiti odreivanju koliine semena poto se gustina useva,
odnosno veliina vegetacionog prostora odreuje koliinom semena za setvu po jedinici povrine.
Gustina useva u proizvodnji soje zavisi od itavog kompleksa faktora, a najvie od duine vegetacionog
perioda sorte. Za sorte koje se gaje u nas, gustina useva treba da iznosi 500.000 do 800.000 biljaka/ha. Da bi se ovo
postiglo koliina semena za setvu treba da se kree u granicama od 80do 120 kg/ha.
Nega. - U periodu od setve do nicanja najee se ne primenjuju mere nege soje osim u izuzetnim
sluajevima kada se usled jakih i estih kia stvori pokorica. Tada se rotacionom kopaicom ili zvezdastim valjkom
razbija pokorica. Drljaa se za razbijanje pokorice u usevu soje ne sme koristiti.
Prva meuredna obrada (kultiviranje ili runo okopavanje) obavlja se kada soja formira prvi troperi list, a
druga i trea kultivacija na razmaku od 10 do 15 dana. Tree meuredno kultiviranje se mora zavriti pre nego to
soja zatvori redove.
Dubina kultiviranja mora biti u skladu s porastom korenovog sistema, a to znai da je prvo kultiviranje
najdublje oko 10 cm, drugo od 7 do 5 cm i tree najplie od 5 do 6 cm. Na zemljitima dobrih fizikih osobina
izostavljanje meuredne obrade povlai sa sobom smanjenje prinosa.
Uspena primena herbicida prua mogunost da se smanji broj meurednih kultiviranja. Danas se na
znatnom broju gazdinstava u uslovima uspene primene herbicida potpuno izostavlja meuredna obrada, to
znaajno doprinosi smanjivanju trokova proizvodnje.
Herbicidi se mogu primeniti pre setve uz inkorporaciju, posle
setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Herbicidi za primenu pre
setve uz inkorporaciju najee se primenjuju u aridnim podrujima, jer
za delovanje ne zahteva padavine za razliku od herbicida koji se
primenjuju posle setve. esta praksa proizvoaa soje je primena
herbicida posle setve, a pre nicanja. Najee se primenjuju dvojne
kombinacije, gde jednu komponentu ine antigraminarni herbicidi na
bazi alahlora, metahlora (dual 960-EC) i poslednih godina acetohlor
(Relay) i dimenetamida (frontier 900-EC), a druga komponenta su
herbicidi za suzbijanje irokolisnih korova kao to su linuron (afalon
teni, Liron teni i dr.), prometrin (gesagard SO-WP, prometrin S-
SO, prometrex SO-SC ) i metribuzin (sencor 70-WG).
Gotove kombinacije su liron-comby, lasso-linuron i afalon-comby. Usev soje
Jedna od mogunosti ekonominije proizvodnje soje je primena ovih herbicida u trake irine 20 do 25 cm,
a naknadnom meurednom kultivacijom unitavaju se korovi izmeu redova.
Herbicidi za primjenu posle setve, a pre nicanja, efikasni su na jednogodinje irokolisne i uskolisne
korove koji niu iz plitkog povrinskog sloja zemlje. Meutim, korovi sa krupnijim semenom (vee od 2 mm u
preniku), niu i iz dubljih slojeva zemlje, a efikasnost ovih herbicida esto nije zadovoljavajua ni u godinama sa
dovoljno padavina neposredno nakon primene. Posle nicanja soje i korova mogu se primeniti herbicidi na bazi
bentazona (basagran, deltazon), imazetapira (pivot 100E), oksasulfurona (dynam 7S-WG), gotove
kombinacije acifluorfena i benzatona (galaxy), acifluorfena (blazer 2-S), fomesafena (Flex), kao i njihova
kombinacija. Ovi herbicidi koriste se prvenstveno za suzbijanje irokolisnih korova, a primenjuju se kada su korovi
u fazi 2 do 4 lista, a soja od 1 do 2 trolista. Prednosti primene herbicida posle nicanja su:
a) Na osnovu poniklih korova i njihovog porasta lako se moe odabrati odgovarajui herbicid ili kombinacija,
nain, vrijeme i koliina primene;
b) Efikasni su prema korovima koji niu u duem vremenskom periodu ili iz dubljih slojeva zemljita do
kojih se ne dopire delovanjem herbicida koji se primenjuju posle setve a pre nicanja (Arctium lappa,
Abutilon theophrasti, Datura stramonium, Ambrosia artemisifolia).
c) Efikasni su ili imaju depresivno delovanje na neke viegodinje korove (Sorghum halepense i Cirsium
arvense).
86
Soja veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Navodnjavanje se obavljaju prema potrebi, ali su ipak
najvanija zalivanja od poetka cvetanja. U jednom zalivanju normativ je 40 do 50 l/m2 vode.
etva. - Mahune soje postupno sazrevaju od osnove stabla prema vrhu. U sorti krae vegetacije
postupnost je slabije izraena i obrnuto. Znaajna osobina u pogledu sazrevanja je dosta dobro naknadno
dozrevanje zrna. Mahune su sklone pucanju pa otuda kod prezrele soje moe doi do osipanja zrna. U savremenih
sorti pucanje mahuna nije izraeno
U savremenoj proizvodnji etva je jednofazna ili dvofazna. Dvofazna etva se obavlja neto ranije, kada
je seme u gornjim mahunama u votanoj zrelosti. Usev se kosi ostavlja u otkosima da se osui, a posle nekoliko
dana (8 do 10) kombajn sa dodatnim ureajem za podizanje na heder pokoene mase obavlja vridbu.
Jednofazna etva se obavlja, kada je seme u gornjim mahunama u punoj zrelosti. O etvi se mora misliti jo pri
izboru sorti, tako se, bilo da je u pitanju dvofazna ili jednofazna etva, mora voditi rauna o visini prvih mahuna na
stablu. Sorte koje nisko formiraju prve mahune su nepodesne, osim ako se umesto koenja vri podsecanje korena
neposredno ispod povrine zemljita odgovarajuim oruima. Za jedno faznu etvu prilikom izbora sorte mora se
imati u vidu da su krajnje nepodesne sorte koje zadravaju list i imaju sonu stabljiku i u punoj zrelosti gornjih
mahuna.
I pored okolnosti da su savremene sorte manje sklone pucanju mahuna, sa etvom soje se ne sme kasniti.
Treba je obaviti u roku od 5 do 6 dana.
U etvi soje najvie se koriste kombajni sa standardnim itnim hederom. Za kvalitetan rad ovim
kombajnom neophodno je pridravati se sledeeg:
a) Heder mora biti horizontalan, a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

b) Izabrati odgovarajui poloaj vitla hedera (gore-dole, naprijed-nazad, poloaj pick-up prstiju) u
zavisnosti od stanja useva.
c) Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna.
d) Broj obrtaja bubnja treba sniziti na 500 do 700 o/min u zavisnosti od vlanosti semena.
e) Zazor bubnja se mora podesiti u zavisnosti od vlanosti zrna uz obaveznu 'repernu" podeenost.
f) Otvore sita podeseti u zavisnosti od krupnoe zrna, a limove ventilatora potpuno otvoriti.
Usev soje u tehnolokoj zrelosti etva soje
Tek ovreno zrno soje ima skoro uvek veu vlanost od kondicione, otuda je nuno da se ona pre
skladitenja dosui. Ako se sui u sunicama, temperatura suenja treba da se kree od 40 do 450C. Zagrevanje kao
i hlaenje treba da bude postupno da ne bi dolo do pucanja semenjae. Pre konanog skladitenja, nuno je da se
zrno oisti, a naroito da se oslobodi delova polomljenog zrna. Zbog visokog sadraja ulja polomljeno zrno se brzo
kvari i moe biti uzrok pojavi neeljenih procesa u itavoj masi zrna.
Ako se od etve do predaje na preradu ili skladitenje soja uva na gazdinstvu, neophodno je da se ona
uva u to tanjem sloju i da se svakodnevno lopata sve dok se vlanost ne svede na kondicionu.
etva soje za zelenu masu odnosno seno, pa i za proizvodnju zelenog sojinog, brana izvodi se u poetku
cvetanja, a najee u fazi formiranja prvih mahuna, a za silau pred kraj mlenog stanja zrna u donjim mahunama.
87
etva soje na velikim proizvodnim povrinama u Brazilu sa istovremenim strnjikanjem
Najvanije bolesti soje

Peronospora manshurica Alternaria sp. Cercospora sojina Cercospora kikuchii
Carynospora cassicola Microsphaera manshurica Septoria glycines Rhyzoctonia solani
Najvaniji tetnici soje

Tetranychus urticae Ditylenchus dipsaci
88
Uljarice (suncokret)- (ratarsko-povrtarski prirunik)- dio sedmi
Uljane biljke
U grupu uljanih biljaka pripadaju veliki broj vrsta iz razliitih familija. U ovom delu knjige je obraeno
nekoliko najvanijih vrsta; suncokret (Helianthus annuus - familija Asteraceae), uljana repica (Brassica sp. -
familija Brassicaceae), ricinus (Ricinus communis - familija Euphorbiaceae), sezam (Sesemum indicum -
familija Pedaliaceae), mak (Papaver somniferum - familija Papaveraceae).
Suncokret
Helianthus annuus L.
Sinonimi: sonogled, solnnica, slunogled, Ruski: ; Engleski: sunflower, Nemaki:
Sonnenblume.
Suncokretovo ulje je jedno od najkvalitetnijih biljnih ulja i zbog toga preteno slui za ljudsku ishranu. U
njegovom sastavu preovlauju nezasiene masne kiseline (80 do 90 %) linolna (do 60 %) i oleinska. U njemu je
vrlo vaan sadraj fosfatida. Osobita vrednost njegovog ulja je u tome to su u njemu rastvoreni vitamini: A, D, E i
K. Ljudski organizam u veem procentu uzima vitamin E (tokoferol) iz suncokretovog ulja nego iz kukuruznog, jer
je optimalniji odnos izmedu alfa-tokoferola i linolne kiseline (odnos je 0,7 : 1). U kukuruznom ulju, taj odnos je
nepovoljniji jer vea je razlika izmeu alfa-tokoferola i linolne kiseline. Inae ulje ove kulture se odlikuje lepom
svetloutom bojom, prijatnim mirisom i vrlo dobrim ukusom. Ubraja se u polusuiva ulja (jodni broj 119-144 ).
Helianthus annus L.
Kiselinski broj ili koliina slobodnih masnih kiselina u nerafinisanom ulju zavisi od kvaliteta sirovine
(semena) i duine njezinog skladitenja. U suncokretu koji se uva u magacinu 8 do 10 meseci, a sadri vei
procenat oljutenih i oteenih zrna, slobodne masne kiseline se kreu od 4 do 5,5%. Medutim, rafinisanjem one se
89
uklanjaju i svode na procenat koji se tolerie odredenim standardom. Zahvaljujui svojem kvalitetu, rafinisano ulje
se moe vrlo dugo uvati, a da ne promeni boju, miris i ukus.
Suncokretovo ulje se upotrebljava kao sirovinu za biljnu mast, margarin (razliitih aroma i sa vitaminom) i
majonezu. Veoma znaajno u industrijiu za izradu boja koje se sporo sue, lakova, sapuna, stearina za svee i u
industriji konzervi. Pored toga, ono slui kao sirovina za izradu specijalnih ulja za podmazivanje maina.
Hemijski sastav apsolutno suhog zrna suncokreta (u %)

Hemijski sastav zrna (u %) Hemijski sastav zrna (u mg)
Sirovo Sirovi Ugljeni
Ljuska Vlakna Ca P Fe Zn B1 B2 Nk*
ulje proteini hidrati
46-50 16-20% 24-27% 6.3 12 116 100 6,8 5,1 2,3 0,25 10,3
* Nikotinska kiselina
Pri preradi suncokretovog semena dobija se oko 35% uljanih pogaa, koje su veoma dobra stona hrana.
Kvalitet same zavisi od sadraja ljuske. Izvesne uljare oplemenjuju samu u specijalnim uredajima, kojima se
regu1ie procenat ljuske. Tom metodom se sadraj ljuske moe sniziti do 7%, a sadraj belanevina povisiti do
48%. Oplemenjenom samom se mogu hraniti i nepreivari (svinje, ivina i dr). Pored osnovne komponente.sama
sadri i ulje iji procenat zavisi od tehnologije prerade.
Glavama suncokreta moe se takode hraniti stoka.
Hemijski sastav glave suncokreta (u %)

Sirovi proteini Ulje BEM Mineralne materije
7%, 4% 43% 14%,
Celuloze ima znatno manje nego u lucerki. Pepeo od sagorelog suncokretova stabla moe da poslui za
proizvodnju potae ili za ubrenje. U njemu je oko 36% K2O i oko 4% P2O5. Od ljusaka semenki proizvodi se
furfurol i piritus, a donedavno su se njima loile uljare.
Neplodni, jeziasti cvetovi slue u medicini za izradu suncokretovih kapljica. U zalivnim i vlanijim
podrujima, ili u vlanim godinama, suncokret se moe gajiti u postrnoj setvi radi proizvodnje silae (ili se daje kao
svea stona hrana), ali ga valja pokositi pre cvetanja.
Suncokret je i medonosna biljka, a pored toga ima veliki agrotehniki znaaj. Po skidanju (etvi)
suncokreta, zemljite ostaje u dobrom fizikom stanju, nezakorovljeno te je stoga dosta dobra komponenta u
plodoredu. Dosta rano naputa zemljite i zato je dobar kao predusev za ozima strna ita.
Poreklo suncokreta
Smatra se da je ua domovina suncokreta Meksiko i Peru. panjolci su ga preneli u Evropu 1510. godine.
Najpre su ga gajili u botanikoj bati u Madridu. Zatim je prenet u Francusku, Englesku, Nemaku i ostale evropske
zemlje. U prvo vreme, suncokret se gajio kao ukrasna biljka po batama i vrtovima.. Seme se grickalo, a njime su
hranili i ptice. Kao ratarski usev poeo s gajiti u poetkom XIX veka najpre u Rusiji.
90
Poreklo i rasprostranjenost suncokreta
U Nemakoj se poeo gajiti za vreme prvog svetskog rata. U naim prostorima se najpre gajio po batama
i vrtovima kao ukrasna biljka. U toku prvoga svetskog rata, Austro-Ugarska je poela da forsira njegovo gajenje
radi ulja u uoj Srbiji. Meutim, u veim razmerama poeo je da se proizvodi od 1930. godine naroito u
Vojvodini.
Svetska proizvodnja suncokretova zrna je poveana sa 23 500 000 t u 1990. godini na 26 900 00 t u 2000.
godini. Najvei proizvoai suncokret su, Rusija, Ukrajina, Argentina, Indija, Kina, Juna Afrika, Rumunija i
SAD. Oko 95% proizovdnje suncokreta se odnosi na uljani tip, a 5% za stonu hranu i ostalo. Proseni svetki
prinos zrna suncokreta su oko 1 400 kg/ha.
Procentualno (%) uee regiona u proizvodnji suncokreta (izvor podataka USDA)
Suncokret je jednogodinja zeljasta biljka,
pripada familiji Asteraceae, rodu Helianthus. U
rodu Helianthus se razlikuje vie vrsta od kojih su
neke jednogodinje a druge viegodinje. Privredno
je najznaajnija jednogodinja vrsta Helianthus
annuus L. -obini suncokret i ioka (Helianthus
tuberosus L) koji je od manjeg znaaja a koristi se
kao stona hrana i za proizvodnju alkohola.
Kalifornijski i teksaki suncokreti imaju
razgranato stablo i pancirni sloj. Pored toga,
srebrnasti je otporan prema ri. Zbog tih svojih
osobina oba varijeteta se primenjuju u selekciji.
Privredno je najznaajniji uljani suncokret. Pored
njega u SR Nemakoj su stvorene sorte od kojih se
iskoriuje iskljuivo zelena masa za ishranu stoke.
U poslednje vreme se stvaraju sorte pogodne za
ishranu ptica. Zrno sadri vei procenat belanevina,
a ljuska se lako odvaja od jezgra.
Shema klasifikacije suncokreta (po Wenceloviu)
91
Morfoloke osobine
Koren je vretenast, jako razgranat po itavoj dubini (u dubinu prodire 2 do 3 m). Pri obilnim kiama, u
fazi cvetanja i nalivanja, u povrinskom sloju se razvijaju sitni korenii (kini korenii). Oni se mogu jasno
zapaziti na povrini zemljita. U sunijim godinama ili rejonima
glavni koren dostie veu dubinu nego u vlanijim. Boni koreni
ivinih biljaka se mogu razvijati u irinu do 120 cm. Meutim,
boni koreni biljaka u sklopu se meusobno preklapaju na 5 do 10
cm, a potom se sputaju nanie. U prvim razvojnim fazama koren
raste vrlo brzo. U fazi kotiledona, glavni koren dostie dubinu od
14 do 15 cm. U fazi dva para listova dostiu dubinu od 20 do 21
cm, pri butonizaciji od 100 do 122 cm, u punom cvetanju od 167
do 246 cm, a pri na1ivanju od 225 do 290 cm. Odnos izmedu
visine stabla i duine korena varira u toku vegetacije. U fazi dva
para listova, koren je dui 2,8 puta, u fazi 4 para 2,9 puta, a potom
opada sve do poetka cvetanja, kad je dui 1,2 puta. Zatim se
poveava u fazi nalivanja zrna i iznosi 1,5 do 1,8 puta u korist
korena. Jaki vetar najlake izaziva poleganje pred samo cvetanje.
Najvea masa korenovog sistema (66%) nalazi se na dubini
od O do 40 cm, a 34% je na veoj dubini. Teinska masa
korenovog sistema, pri veoj v1anosti, iznosi 25 do 35% od teine Opti izgled biljke suncokreta
nadzemne mase, a ako je vreme sunije, neto vie od 40%.
Zahvaljujui tako monom i razvijenom korenovom sistemu, suncokret je otporan prema sui.
Stablo je u poetku vegetacije tanko, sona i dosta neno, a kasnije veoma snano, debelo, grubo i
odrvenjeno. Dostie visinu od 1,2 do 2,3 m, ve prema uslovima uspevanja, a sorte za silau dostiu i do 4 m visine.
Sorte krae vegetacije su nie, i obratno. U peiodu od klijanja i nicanja raste hipokotil stabaoceta pa suncokret
iznosi kotiledone. Oni su obrnuto jajastog oblika, dugi od 15 do 20 mm, zeleni i fotosintetski aktivni. U prvim
razvojnim fazama stablo raste vrlo sporo, sve do butonizacije. Tada poinje faza intenzivnog porasta. Dnevni
porast stabla iznosi od 7 do 12 cm, ve prema koliini vode i hrane. Unutranjost je ispunjena parenhimom, a po
duini je vie-manje rebrasta, izbrazdana i maljava.
Stablo suncokreta List
Listovi su pojedinani, spiralno postavljeni, osim prvih 2 do 6

koji su naspramni (1 do 3 para). Sastoje se od duge drke i srcolike liske
koja je pri vrhu zailjena. Tkivo liske je u prvim fazama meko, neno i
elastino, kasnije postaje grubo, maljavo s izraenom nervaturom i krto.
Obino imaju 25 do 30 listova. Donje etae listova zavravaju s porastom
do butonizacije, a ostali do punog cvetanja. Kotiledoni odumiru u fazi 5 do
6 pari listova. Na donjoj i gornjoj etai listova su izdueniji, a srednji su
dugi koliko i iroki. Listovi se razlikuju po veliini. Najmanja je povrina
donjih, najvea srednjih, a gornji su po povrini izmedu donjih i srednjih.
Srednje etae listova su 10 do 12 puta vee povrine nego donji. Lisna
povrina po 1 ha zavisi od veeg broja faktora: sorte, koliine ubriva,
zemljita, padavina.
Cvast suncokreta je glavica a formira se na vrhu stabla i bonih
grana. Sastoji se od osnovne loe cvasti na kojoj su postavljeni cvetovi. Cvat (glavica) suncokreta
Loa cvasti je postala razrastanjem vrnih internodija stabla.
92
Okrugla je, a moe biti potpuno ravna, malo ugnuta u sredini ili pak jae ili slabije ispupena. Prenik loe
cvasti, odnosno veliina glavice, u zavisnosti od odlike, sorte i uslova uspevanja je od 10 do 40 cm (u uljanog od
15 do 25 cm). Na periferiji glavice nalazi se vieslojni omota koji grade sitni trouglasti zeleni listii. Oni pokrivaju
diferenciranu glavicu do poetka njenog razrastanja. Listii omotaa cveta su postali metamorfozom listova
razraslih vrnih internodija stabla.
Koasti listii glavice suncokreta
Osnova cvasti je kratkim koastim listiima pregraena na elije kao pelinje sae. Pregrade ine
pricvetni listii (po 3 ), a u svakoj pregradi, odnosno eliji smeten je po jedan cvet.
U cvasti suncokreta postoje dva tipa cvetova: jeziasti i trubasti. Jeziasti cvetovi se nalaze na periferiji
glavice. Oni imaju jako razvijenu krunicu koja je nastala od 5 kruninih listova koji su meusobno srasli po etiri
ava, tako da je krunica praktino jednodelna, podsea na jeziak po emu su dobili naziv. Ovi cvetovi su uti i
neplodni su.
Jeziasti cvet suncokreta (neplodan) Trubasti cvet suncokreta (plodan)
93
itav ostali deo glavice ispunjavaju trubasti cvetovi. Oni su postavljeni u koncentrinim
krugovima. U glavici uljanog suncokreta ima obino 600 do 1 200 cvetova. Sastavni delovi plodnih, trubastih
cvetova su:
a) pricvetnik, koji nosi 1do 3 izrataja (zuba) a spreava osipanje zrna,

b) aica, koja se sastoji od 2 jako redukovana listia, nalik na, roie, koji su privreni na gornjem
delu semenog pupoljka
c) krunica, koja se sastoji od utonaranastih sraslih listia, nazubljenih pri vrhu (na donjem, suenom
delu krunice nalazi se tkivo koje lui nektar, to privlai insekte potrebne radi opraivanja
d) pranici, kojih ima po 5 u svakom cvetu, pranike niti slobodne, antere srasle, polen je loptast, po
povrini nazubljen, sa 3 simetrino rasporeena ispupena okca
e) tuak, koji se sastoji od semenog pupoljka, stubia i dvolopatastog iga koji se otvara posle antera,
stubi je okruglast, a u njegovoj unutranjosti je kanali
Plod je ahenija, a sastoji se od ljuske, dva kotiledona (jezgre) i klice.

Jajastog je oblika, blago rebrast, razliite krupnoe. Duine je od 7 do 23 mm (kod
uljanog od 7 do 14 mm). Bele je boje, sive ili crne, a veoma esto se na crnoj ili
sivoj osnovi nalaze ue ili ire uzdune bele pruge. U nekih odlika kod kojih je
seme crne boje sa ljubiastim prelivom, obojena je i kora. U ovom sluaju pigment,
koji je inae rastvorljiv u vodi, boji ulje tako da ono postaje tamno. Na ljusku
otpada od 20 do 45% teine zrna, ve prema sorti. U samoj ljusci nalazi se pancirni
sloj, koji titi seme od suncokretovog moljca i ika. To je sloj fitomelana crne
boje koji se nalazi izmeu sloja od pluta i sklerenhima. Omota ploda (perikarp), je
veoma grub, vrst, i na njega otapada 22 do 56% zrna. Plod (ahenija suncokreta)
Presek ploda suncokreta Ljuska i seme (jezgra) suncokreta
Masa 1000 zrna iznosi najee od 65 do 80 g. U svih sorti najtea i najkrupnija zrna su u perifernoj zoni
glave. to su blia centru, zrna su manja i laka. Seme centralne zone laka su za 25 % od zrna iz periferne zone.
Unutar jedne i te iste glave, zrna se i razlikuju i prema sadraju ulja. Biljke u kojima se sinteza ulja odvijala
normalno, odlikuju se time to zrna centralne zone sadre vie ulja.
Plod s uzdunim prugama Crni plod suncokreta
Biologija cvetanja. Plodni cvetovi otvaraju se u pojedinoj glavi suncokreta postupno, u razliito vreme.
Cvetovi se otvaraju po krunim prstenovima. Najpre oni u spoljnoj zoni, a najkasnije u centralnoj. Svakog dana se
otvore 2 do 3 nova reda cvetova, i a isto ih se toliko oprai. Meutim, neplodni cvetovi se najpre otvaraju i njihovi
94
veliki utonarandasti krunini listii ostaju otvoreni u srednjestasnih sorti 25 dana, a posle toga se sue i otpadaju.
Fertilni cvetovi se otvaraju ujutru u 6 7 asova. Najpre puca opna koja titi pranike. Posle pola asa se
otvaraju antere i polen se iri. Istog dana predvee iz istih cvetova izrasta iznad pranika tuak, iji se ig posle 1-2
asa provedenih na vazduhu razdvaja u dva dela. Od tog momenta je sposoban za opraivanje.
Polen najbolje klija pri vlanosti vazduha od 100%. Najpogodnija temperatura za klijanje je 200-300C, a
moe da klija i pri 50 do 100C, pa sve do 40C. Polen pri povoljnoj vlazi i temperaturi moe da sauva klijavost i do
30 dana, a sunano svetlo vrlo jako utie na njegovu ivotnu sposobnost. Posle desetoasovnog izlaganja suncu,
gubi sposobnost za oplodnju. im polen padne na ig, vrlo brzo nabubri i u roku od 5 do 10 min proklija. Posle
jednog asa u dolazi do oplodnje. ig je najsposobniji za oplodnju prva od 3 do 4 dana
Faze rasta i razvia i etape organogeneze suncokreta (Kuperman i Podoljni)

I-II etapa org. III etapa org. III etapa org. IV etapa org. V etapa org.
Diferencijacija cvetova,
Diferenciranje stabla i
pranika, tuka i
zaetak listova, II Segmentacija konusa rasta,III etapa. Zaeci listova omotaa cvasti , IV etapa.
pokrovnih organa, V
etapa.
etapa.
IX etapa org. X-XI etapa org. XII etapa org.
Pojaan rast cvetne loe glavice i pokrovnih

Cvetanje Nalevanje zrna i sazrevanje
organa
Glavica suncokreta pre cvetanja Poetak cvetanja suncokreta
95
Suncokret u mlenom zrenj Puna zrelost ploda suncokreta
Etape razvoja cveta i ploda suncokreta

V etapa orga.-obraz.
VI etapa org. VII etapa org IX etapa org.-cvetanje
arhesporijalnih elija
X etapa org.- poetak XI etapa org.-nalevanje XII etapa org. sazrevanje

formiranje ploda zrna ploda
Uslovi uspevanja
Odnos prema toploti.- Suncokret je usev sunca, te u svakoj svojoj fazi razvoja trai odredenu koliinu
toplote. Za nicanje (bubrenje, razvijanje korenka, stabaoceta i izbijanje kotiledona na povrinu zemlje), suma
potrebnih efektivnih temperatura zemljita na dubini od 5 cm iznosi od 960 do l200C. Ako je zemljite toplije, seme
bre upija vodu (bubri) i obratno, ali moe da bubri i pri od 20 do 30C. Nabubreno seme poinje da k1ija, i ta se faza
odvija u dva dela: razvoj korenka i razvoj stabaoceta. Najnia temperatura za razvoj korena je od 20 do 40C.
96
Stabaoce se razvija pri vioj temperaturi od ove, pa suncokret valja sejati onda kad zemljite na dubini od 5 cm
nekoliko dana ima 80 do 100C. Iznikle biljke podnesu temperaturu sve do -60C. Na -70C izmrzava konus rasta.
Temperatura jako utie na sintezu ulja. Najbolje je kad srednja dnevna temperatura, u fazi sinteze ulja, ne
prelazi 250C. Pri vioj temperaturi turgor lista pada, a sinteza ulja se svodi na manji obim. Ako je temperatura
vazduha 10 dana via od 250C, ulje se smanjuje za 5% (vlanost zemljita treba da je pri tome optimalna).
Dinamika razvoja suncokreta
Odnos prema vodi. - Zahvaljujui razvijenom i monom korenovom sistemu, suncokret veoma dobro
podnosi suu. Suncokret ima veu mo usvajanja vode iz zemljita od izvesnog broja ratarskih useva. Suncokret,
repa i lucerka se ubrajaju u vee potroae vode. Iz tih razloga ga ne treba gajiti posle repe ili lucerke u suvim
rejonima ili na oceditom zemljitu. Koeficijent transpiracije kree se izmedu 469 i 765. Suncokret se normalno
razvija sve dok se vlaga u zemljitu ne spusti na 14%. Pri toj granici opada turgor, listovi venu i ivotne funkcije
prestaju. Od nicanja do butonizacije troi 19% vode od ukupne koliine koju uzima u toku cele vegetacije. Usled
toga dobro podnosi suu u toj fazi. Najvie vode treba od butonizacije do cvetanja (u proseku za vei broj godina -
43%). U fazi sinteze ulja utroi neto manje (38 %). Ako u toj fazi nema dovoljno vlage, smanjuje se i prinos, kao i
procenat ulja.
Odnos prema svetlsoti.- Suncokret je biljka kratkog dana. Ako mu se dan jo vie skrati, pre e
procvetati i pri tome e obrazovati manji broj listova. Ako se svetlosni dan produi, biljka procveta kasnije i ima
vei broj listova. Jedna te ista sorta, pri istoj duini dana u godini ali sa veom sumom efektivnih temperatura, ima
krau vegetaciju.
Odnos prema zemljitu. Suncokretu najvie odgovaraju vrlo plodna zemljita, dubokog humusnog sloja.
Na slabije produktivnom zemljitu treba veu dozu dubriva. Zaslanjena zemljita podnosi znatno bolje od kukuruza
i eerne repe. Na slabo kiselim zemljitima daje dobre rezultate, ali uz dobru ishranu. Veoma dobre prinose daje i
na ritskim zemljitima sa visokom podzemnom vodom. Dobro uspeva i na peskovitim zemljitima. Nepogodna su
jedino zemljita plitkog orninog i podorninog sloja. Najpovoljnija pH reakcija zemljita za suncokret iznosi 6 do
8.
U ranijim razvojnim fazama, biljke usvajaju asimilative intenzivnije nego u kasnijim. U fazi 2 para listova,
list (apsolutno suva masa) sadri 5,5% N i 5,1 % K.O; za butonizacije -4,7% N i 2,8% K.O; za cvetanja -3,9% N i
2,6% K.O; u punoj zrelosti 1,2% N i 2,2% KaO. Medutim, koliine asimilativa u prvim fazama su malene. Njihova
dinamika je ovakva: u fazi 4 para listova biljke usvajaju (na 1 ha) 3,5 kg N i 4,2 kg K.O; u fazi butonizacije -43 kg
N i 68 kg K.O; u fazi cvetanja -116 kg N .i 36 kg P.06 te 180 kg KaO; 20 dana posle cvetanja -128 kgN te 44 kg P
206 i 207 kg K2O. U fiziolokoj zrelosti biljke usvajaju 133 kg N, 52 kg P2Os i 278 kg K.O. Asimilativi nisu
ravnomerno zastupljeni u svim organima biljke. .Azota ima najvie u liu i semenu; kalijuma u stablu, glavici i
liu (u semenu ga ima vrlo malo). Fosfora ima najvie u semenu i liu.
Agrotehnika za suncokret
Plodored.- Suncokret ne podnosi monoprodukciju ali je zato dobar predusev i za penicu i za kukuruz.
Na ernozemu, suncokret je bolji predusev za penicu nego kukuruz. Pored toga, kukuruz gajen posle suncokreta
daje iste rezultate kao i onda kad mu je predusev penica. Ne treba ga gajiti neposredno posle razoravanja travnjaka
i posle viegodinjih mahunjaa. U suvljim rejonima, lucerka moe biti nepodesan predusev za suncokret jer isuuje
zemljite, a naroito dublje slojeve iz kojih se suncokret snabdeva vodom u kritinim periodima. Tamo gde
godinja koliina oborina iznosi oko 600 mm, suncokret je nepovoljan predusev za lucerku i eernu repu.
Suncokret, eerna repa i lucerka su nepovoljni predusevi jedni drugima samo onde gde je godinja suma
97
padavina manja od 600 mm. U plodosmeni ga treba gajiti sa minimalnom pauzom od 4 godine. Ukoliko je ta pauza
manja, razna obolenja suncokreta e biti intenzivnija.
Rano naputa proizvodnu povrinu to omoguava da se obrada i setva ozimih strnina izvede na vreme i
kvalitetno.
Obrada zemljita. - Dubinu osnovne obrade za suncokret ne treba izolovano posmatrati ve u sklopu
obrade zemljita ostalih useva na gazdinstvu. Ako se suncokret gaji posle useva za koju je zemljite obraeno 35 do
40 cm duboko, za njega je dovoljna dubina od 30 cm a ako je za predusev zemljite obraeno 20 cm duboko, tada
je za suncokret potrebna dubina od 35 cm. Na smonicama i gajnjaama dubinu obrade treba posmatrati u sistemu
obrade strnina - okopavina. Za suncokret treba orati na dubinu od 35 do 40 cm, Za suncokret je najbolje ako se
ernozem obradi u toku jula ili avgusta, najkasnije u septembru. Ako je re smonicama, gajnjaama, ritskim
crnicama ili slatinastim zemljitima, ona se oru to ranije (u junu), kako bi oranini sloj bio to due izloen suncu,
kii, vetru i mrazu. Osnovnu obradu zemljita treba obavljati pri vlanosti nioj od 20%, kako bi na usitnjeno
zemljite (posle obrade) delovali navedeni prirodni faktori. Njihovim dejstvom, sa povrine grudava postepeno se
odvajaju strukturni agregati tako da se u prolee dobija sloen, rastresit oranini sloj po itavoj dubini. Ako se
zaoravaju etveni ostaci (kukuruzovina slama), za njihovo razlaganje treba upotrebiti 25 do 40 kg/ha azota, a zatim
sve zaorati.
Ako je predusev neka strnina, strnjika se zaorava neposredno posle etve 12 do 15 cm duboko. Najbolje je
oranje plugovima strnjikaima. Kada proklijaju korovi (u julu i avgustu), ore se drugi put, na punu dubinu.
ubrenje. - Suncokret se po ishrani razlikuje od drugih useva, pa ga treba i ubriti prema posebnim
zahtevima. Za prinos od 3 t/ha zrna, i odgovarajue vegetativne mase, suncokret troi oko 120 kg/ha azota, 55-60
kg/ha P205 i 280 do 340 kg/ha K2O. Usvaja dva puta vie zota od fosfora i 2,5 puta vie kalijuma nego azota. Na
obrazovanje 100 kg semena usvoji 4,4 do 6 kg azota, 1,6 do 3,0 fosfora i 8 do18 kg kalijuma. Suncokret (opet za
razliku od ostalih useva) usvaja tu koliinu hranljivih materija u vrlo kratkom vremenu. Upravo iz te specifinosti i
proizlazi osobenost ishrane suncokreta. Naime, zbog kratkoe vremena usvajanja, i krae gladovanje moe u veoj
meri da snizi prinos. Koliina asimilativa odreuje se prema planiranom prinosu i plodnosti zemljita. Za prinos od
2,5 do 3,0 t/ha zrna, na zemljitu gdje je vie godina primenjivana intenzivna agrotehnika, treba upotrebiti od 60 do
80 kg/ha azota, od 80 do 90 kg/ha fosfora i 60 do 70 kalijuma.
Usev suncokreta
Azotna ubriva ubrzavaju rast biljaka, utiui na veliinu lisne povrine, stabla i glavice. Preterano velika
doza azota poveava sadraj belanevina, a smanjuje sadraj ulja. Zbog toga ga treba upotrebljavati u navedenoj
koliini (inae azot osigurava velik prinos). Fosforna ubriva smanjuju koeficijent transpiracije i povoljno utiu na
sintezu ulja. Kalijeva ubriva poveavaju otpornost prema bolestima. Odnos N : P : K vidno utie na prinos i
sadraj ulja.
Na plodnijem zemljitu ili u vlanijem rejonu, odnos N : P treba da je iri, i obratno. U vlanijim rejonima,
usled prevelike doze azota obrazuje se ogroman lisni aparat nenog tkiva, na kome se bolesti intenzivno razvijaju.
Odnos hranljivih elemenata treba da je N : P : K = 1 : 1,1-1,3 : 0,7-1.
Prihranjivanje treba uskladiti sa dinamikom usvajanja i sa plodnou zemljita. Na slabije plodnim
zemljitima prihranjuje se dva puta, a na plodnijim jedan put. Prvi put se prihranjuje u fazi 3 do 4 para listova, a
drugi put u fazi 7 do 8 pari listova. Azotna ubriva se
98
primenjuju tako da se polovina daje na prihranjivanje, jedna etvrtina se zaorava, a druga etvrtina daje se sa
setvom. Polovinu fosfora i kalijuma treba zaorati, a drugu polovinu dati uz setvu. Startne koliine ubriva unose se
istovremeno sa setvom. Ako se u startu unese vie od 60 gk/ha azota, dolazi do izraaja depresivno dejstvo zbog
visoke koncentracije.
Setva.- Za setvu treba birati seme ija klijavost ne sme biti manja od 95%, a istoa 98%. Apsolutna masa
tog semena kree se od 80 do 100 g. Seje se onda kada zemljite na dubini od 5 cm postigne temperaturu od 80 do
100C (to je trea dekada marta i prva dekada aprila). Na ritskim zemljitima sa visokom podzemnom vodom setvu
treba zavriti do kraja aprila. Dubina setve treba da se kree na rastresitijim zemljitima od 5 do 7 cm, a na teim i
hladnijim od 4 do 5cm.
Koliina semena, ako je ono visoke upotrebne vrednosti i ako se seje preciznim mainama, kree se od 5
do 6 kg/ha. Tako se obezbeduje 66 000 biljaka/ha. Ako se ne raspolae dobrim semenom (ili sigurnom zatitom od
tetoina), sa 8 do 9 kg/ha semena. Kod nas se najee seje da broj biljaka po hektaru iznosi oko 40 000 biljaka.
U intenzivnoj proizvodnji, na gustinu useva suncokreta treba gledati kao na jednu od osnovnih mera, preko koje se
realizuju sve ostale mere. Najvei deo povrina treba sejati u redove na rastojanju 70 x 35 cm.
U vlanijim podrujima, rastojanje izmedu redova treba da bude 80 x 30 cm. Takvim rastojanjem smanjuje
se intenzitet bolesti.
Nega. - Predsetvenu pripremu zemljita treba obaviti to kvalitetnije, jer to omoguava pravilnu setvu.
Danas postoji veliki izbor kvalitetnih naina za pripremu zemljita za setvu, pa treba odabrati one koji najbolje
odgovaraju mehanikom sastavu zemljita. Ako se pre nicanja obrazuje debela pokorica, ona se razbija rotacionom
kopaicom. Suncokret je najosetljiviji prema blagovremenom prvom okopavanju i proreivanju. Ako te dve mere
zakasne, stablo se izduuje, a prinos smanjuje. Proreivanje treba obaviti kada biljke formiraju dva lista. Prvo
meuredno kultiviranje se obavlja s proreivanjem, a drugo i tree na vremenski razmak po 15 dana. Okopavanje se
retko primenjuje zbog uvoenja herbicida. Uvoenjem herbicida u iroku praksu, meuredno kultiviranje i
okopavanje je izostavljeno ili se prema potrebi kultivira samo jednom.
Vaniji herbicidi i njihove kombinacije za usev suncokreta

Koliina
Herbicidi Aktivna materija Vreme primene
(l/ha)
Alahlor E-48,Alanex-48
Alahlor 3-6 Posle setve a pre nicanja
Alaherb -48
Galolin comby Alahlor-linuron 7-9 Posle setve a pre nicanja
Modown 4-F Bifenox 1.0-2.0 Od setve do faze 2 lista
Focus Cikloksidim 0.5-2.0 Korov u fazi 2-3 lista
Furore-super Fenoxiprop-P-butil 1-2 Korov u fazi 2 listado pjave prvog kolenca
Racer 25-EC Flurohloridon 2-4 Posle setve a pre nicanja
Gallant 125-EE Haloksifop 2-4 Posle setve a pre nicanja
Targa super Kvizalofop P-etil 0.5-1.5 Kad je korov u fazi 3-5 listova
Stomp-super Pendimetalin+prometrin 8-10 Posle setve a pre nicanja
Agil 100-EC Propakvizafop 08-1.5 Od faze 3 lista do poetka bokorenja
Igran comby (R) 400-EC Trifluralin 1.0-2.5 Posle setve a pre nicanja
Suncokret veoma dobro reaguje na navodjavanje ukoliko je ono prilagoeno njegovim potrebama u vlazi i
reimu padavina u toku vegetacionog perioda. U naim uslovima zalivanje se najee vri u fazi intenzivnog
porasta stabla ili neposredno pred njegov poetak ili u poetku cvetanja. Znatno ree se namee potreba da se obavi
i tree zalivanje i to u fazi nalivanja zrna. Inae, ukoliko nedostaje v1age, veoma dobre rezultate daje i zalivanje u
fazi 4-6 pravih istova. Koliina vode za jedno zalivanje treba da iznosi oko 60 1/m2. Najbolji rezultati se postiu
navodnjavanjem u brazdama. Poveanje prinosa koje se postie navodnjavanjem moe da do stigne vrednost i do
50%. Suncokret ipak ne podnosi jako veliku vlanost. esto zalivanje velikim koliinama vode izaziva vei
intenzitet bolesti, smanjenje prinosa semena i smanjenje sadraja ulja u semenu.
Heder za etvu suncokreta
99
etva. - Obavlja se kombajnima ili runo. etva kombajnom treba da pone kada zrno dostigne od 10 do
11 % vlage. Za etvu suncokreta slui isti kombajn kao i za etvu penice, s tim to mu se dodaju specijalni ureaji
na hederu. Na bubnju treba skinuti rebraste ine i etiri leita, tako da ostanu samo etiri od osam leita, a na
podbubnju se izvue svaka druga ica. Ako u zrnu ima 10 do 11% vlage, broj njegovih obrtaja treba da iznosi 600, a
ako je ona manja (6 do 7%), broj obrtaja iznosi 450. Runa berba se obavlja pri veoj vlanosti zrna, kako bi se
izbeglo osipanje. Danas se runo bere samo na vrlo malim povrinama.
Usev suncokreta u zreobi etva suncokreta
Uskladitenje. - Prilikom preuzimanja od proizvoaa, seme suncokreta se klasira prema vlanosti. Sva
sirovina sa vlagom manjom od 8% izdvaja se i u skladitu se moe uvati godinu dana, pa i vie. U drugu grupu se
izdvaja suncokret sa vlagom od 8 do 10%, a u treu onaj sa 10 do 13% vlage (taj se odmah prerauje u fabrici, jer
nije podesan za skladitenje).
Suncokret za silau i zelenu krmu
Suncokret je poznat i kao biljka koja daje veliku koliinu zelene mase i dobar materijal za silau. Uzgojene
su mnoge sorte koje daju obilnu zelenu masu. Seme tih sorti je krupnije od semena suncokreta za proizvodnju ulja.
Snanim korenovim sistemom, koji prodire u zemljite dublje od 2 m, dobro iskoriuje vlagu u tlu pa time podnosi
i suu bolje od mnogih drugih useva. Suncokret je biljka kojoj pogoduju toplina i velika koliina vode, kao i kratak
dan. U uslovima dugog dana raste u visinu, stvara veliku koliinu zelene mase, a zaustavlja se cvetanje i
sazrevanje. Prednost suncokreta za silau i zelenu krmu je u tome to se on zadovoljava sa malo vlage, tj. treba 35
do 40% od ukupne koliine vode potrebne suncokretu za proizvodnju ulja. Suncokret za silau kosi se u stadiju
cvatnje, a za zelenu krmu i ranije. Suncokret za silau dozrije za 75 do 110 dana. Visoka temperatura i niska
vlanost zraka skrauju njegovu vegetacionu periodu. Selekcionirano je vie sorti krmnog suncokreta, za odredene
zemljine i klimatske prilike.
Suncokret veoma dobro reagira na stanjak pa ga treba dati u jesen, za predusev i to 20 do 30 t/ha. Od
mineralnih ubriva preporuuje se: 60--100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5 i 100-120 kg/ha K2O. Dvije treine
fosfornih i kalijumovih ubriva daju se pre oranja, a preostala treina pre tanjiranja, sa 20-30 kg/ha N. Seje se od
poetka do kraja jula. Suncokret za zelenu krmu seje se na meuredni razmak od 25 do 30 cm, sa 25 do30 kg/ha
semena mase 1000 zrna od 80 g. Za silau seje se na razmak od 40 do 50 cm, sa 20 do 25 kg/ha semena mase
1000 zrna od 80 g. Na teim tlima dubina setve iznosi 4 do 5 cm, a na lakim i suim 6 do 7 cm.
Preporuuje se lagano drljanje pre nicanja, popreno na pravac redova. Drljanje mladih useva poveava
prinos zelene mase za 30 do 40%. Prije meurednog kultiviranja treba ga prihraniti sa 40 kg/ha N, a ostatak N se
daje kad je biljka visoka 30 do 40 cm. Za zelenu krmu, suncokret treba kositi onda kada su biljke u fazi formiranja
glava. Za silau preporuuje se konja kad pone cvatnja pa sve do onda kad je oko 2/3 cvetova u cvatu. Tada se
postie najvei prnos zelene mase i najbolja kvaliteta silae.
Hranljiva vrednost silae poveava se ako se suncokret seje sa razliitim leguminozama i drugim usevima.
Mogu se uzeti ove smese leguminoza: grahorica, stoni graak, grahor (sastrica), stoni bob, soja i lupina. Prirod
zelene mase i eera poveava se ako se suncokret seje sa sudanskom travom. Kako navedene leguminoze i
sudanska trava imaju krau vegetaciju nego suncokret, seju se tek onda kad suncokret nikne. Seje se uskorednom
sejaicom, nakon drljanja.
Prinos zelene mase kree se od 40 do 50 t/ha u godinama kada su prilike bar donekle povoljne.
100
Navanije bolesti suncokreta
Najvanij tetnici suncokreta
101
Uljarice (uljana repica)- (ratarsko-povrtarski prirunik)- dio osmi
Uljane repice
Brassica sp.
Sinonimi: olajna repica, uljevka; Engleski: rapeseed, swedish turnips, turnip rooted, canola, cabbage; Francuski:
colza; Nemaki: Raps, Winterfuterraps; Ruski: .
Repica se gaji radi semena koja sadri od 40 do 49% ulja, i 18 do 25% belanevina. Ulja su polusuiva sa
jodnim brojem 95-120, a upotrebljava se za ishranu kao rafinirano i u tehnike svrhe za proizvodnju boja, lakova,
maziva, elektrinih ulja, biodizela, kao i za proizvodnju raznih sapuna i u industriji tekstila i koe.
Brassica napus var. olleifera DC. (naslikao W. Thom)
Ranije su repice sadravale do 50% eruka kiseline, koja je tetna za zdravlje a nema hranjivu vrednost. To
je monozasiena dugolanana 13-dokosan kiselina. Ova kiselina oteuju sistem za krvotok ljudi i ivotinja i izaziva
hemolitksu anemiju. Zato su mnoge zemlje sveta zabranile upotrebu i promet ivotnih namirnica koje sadre vie
od 5% eruka kiseline. Dananje sorte dobivene selekcijom imaju znatno manje ili minimalne koliine eruka kiseline.
Proizvodi od uljane repice
102
Uljane pogae i sama kao nus proizvod ekstrakcije ulja, sadre u proseku oko 23% probavljivih proteina i
oko 8% sirove masti, 0.9% sirovih vlakana, 22% bezazotnih ekstraktivnih mterija (BEM) pa su odlina stona
hrana.
Repica je bitan lan u zelenom konvejeru, jer daje najraniju proletnju i najkasniju jesensku zelenu stonu
hranu. Korisna je medonosna biljka jer daje oko 50 kg/ha meda.
Ona ima veliki agrotehniki znaaj jer rano naputa zemljite pa omoguava pravovremenu i kvalitetnu
obradu za sledei usev, kao i za setvu postrnih useva ime se dobije dve etve godinje.
Uljane repice pripadaju familija Brassicaceae, rodu Brassica. To su jednogodinje i dvogodinje zeljaste
biljke sa n = 19 (2n=38) hromosoma u kupusne uljane repice (Brassica napus oleifera DC), i n = 10 (2n = 20) u
ogrtice (Brassica rapa oleifera DC).
Kupusna uljana repica (Brassica napus oleifera DC), na dve grupe: 1. jare forme (jednogodinje) i 2.
ozime forme (dvogodinje).
Botanika klasifikacija uljanih repica po Sinskoj

Brassica napus oleifera DC
Ozima (dvogodinja forma)
Odlike forme Varijeteti
1. Cvetovi beli, malo ukasti var. albiflora Sinskaja
Cvetovi prljavouti var. rassica Al.
Cvast prstolika Otvoreno uti, seme 1,2-1,5 mm var. hyemalis Dll
2. Cvetovi uti Seme 2.5 mm var. italica Al.
var. subcorymbosa
Cvast titolika Plodovi dugi, u zrelom stanju vise
Sinskaja
Jara (jednogodinja forma)
1. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drke u donjem delu stabla var. subrubescens
plaviaste, Sinskaja
2. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drke u donjem delu stabla var. corymbosa
zelene ili mestimino obojene antocijanom, donji listovi useeni Sinskaja
Brassica rapa oleifera DC
1. Donje
listovi i Listovi po obodu celi ili malo useeni, vrni listovi obuhvataju u celosti
var. pomirica Sinskaja
cela biljka stablo.
glatka
Donji listovi na grade gustu rozetu, veim
var. vulgaris Sinskaja
delom zupasto , biljke ovla maljave
Donji listovi ne obuhvataju
2. Donje Donji listovi sloeni u gustu rozetu,
stablo. var. aserbaidjanica
listovi useenost oboda donjih listova manja a u
Sinskaja
maljavi, gornjem vea, biljka maljava
cvast Listovi Rozeta leea var. prostrata Sinskaja
titolika potpuno Biljke monog debelog stabla var. altaica Sinskaja
Rozeta
obuhvataju
uspravna Biljke slabije i ranije se granaju var. caucasica Sinskaja
stablo.
Poreklo uljane repice

Uljane repice su poznate u kulturi odavno. Antiki Grci i Rimljani upotrebljavali su ulje iz njihovog
semena za osvetljenje. One su poreklom iz Starog sveta - iz Azije i Evrope, a njihovi praroditelji, iako nisu tano
utvreni, nalaze se medu divljim biljkama iz roda Brassica; najverovatnije je da su hibridnog porekla. Prema
japanskim istraivaima, kupusna uljana repica je hibridna forma izmeu ogrtice (Brassica campestris L.) i vrste
kupusa (Brassica oleracea L. et DC.). Meutim, ogrtica je postala od divlje ogrtice (Brassica campestris L.).
Kupusna uljana repica je srodna sa korenastom biljkom Brassica napus rapifera Metzg., a ogrtica sa repom
ugarnjaom (Brassica rapa rapifera Metzg.).
Uljane repice, naroito kupusna uljana repica, najvanije su biljke za proizvodnju ulja u srednjoj i zapadnoj
Evropi. Najvei proizvoa uljane repice u svetu je Evropska Unija, a pojedinano Kina.
103
Ozima uljana repica Ozima ogrtica
Najvei proizvoai uljane repice u svetu

Proizvodnja zrna uljane repice u 2000. godini (ut)
EU Kina Kanada Indija SAD Ostali Svet ukupno
11 000 000 9 800 000 8300000 6 200 000 1 792 000 9 208 000 46 300 000
Najvanije zemlje proizvoai uljane repice u svetu (u %)
Morfoloke osobine
U obe vrste uljanih repica razlikuju se ozime i jare forme, odnosno sorte. Za gajenje su vanije ozime
forme, jer su prinosnije a naroito kupusne vrste uljane repice.
Koren im je vretenast. Slabe je usisne moi. S jeseni brzo raste i dostie u dubinu od 50 do 60 cm. Izmeu
pravog korena i lisnog korena nalazi se vrata korena, iz koga izbijaju boni korenovi. U jesen poinje da deblja i u
njemu se gomila razervna hrana.
Stablo je zeljasto, uspravno i razgranato, na preseku okruglo. U visinu moe da izraste 100 do 150 cm, pa
i vie, ve prema sorti i uslovima u kojima uspeva. Razlike izmeu kupusne uljane repice i ogrtice u morfolokom
pogledu su to u kupusne uljane repice stablo i listovi su plaviastozeleni, bone cvetne drke izbijaju iz stabla pod
neto veim uglom, a vrno listovi svojom osnovom obuhvata stablo do polovine njegove debljine. U ogrtice su
stablo i listovi su zeleni i manje-vie maljavi, bone cvetne drke izbijaju iz stabla pod neto manjim (otrijim)
uglom, dok vrni list svojim donjim delom obuhvata stablo potpuno.
104
Stablo ogrtice Razliiti oblici listova uljanih repica Koren uljane repice
Listovi ovih biljaka izbijaju po celoj duini stabla, oni su manje-vie useeni i sedei. U ogrtice listovi
su tanji, maljavi, travnastozeleni, a u kupusne uljane repice deblji, glatki, plaviasto zeleni. Kod ogrtice, vrni
listovi svojom osnovom potpuno obuhvataju stablo. Ozime forme do ulaska u zimu stvaraju rozetu. Cvetno stablo se
pojavljuje tek u prolee.
Cvetovi kupusne uljane repice su u grozdolikoj a cvetovi ogrtice u titolikoj cvasti. Oni se sastoje od 4
zelena aina listia, 4 uta krunina listia razliitih nijansi, te od 6 pranika (4 su dua, a 2 kraa) i tuka.
Opraivanje je ksenogamo i autogamo. Pri ksenogamom opraivanju, glavnu ulogu imaju insekti, naroito
pele, stoga su uljane repice i vane biljke za pelinju pau. Cvetanje traje 25-30 dana. Ozime forme poinju da
cvetaju u prolee, 25-30 dana posle poetka vegetacije, a jare neto kasnije. Zbog dugog perioda cvetanja, uljane
repice sazrevaju dosta neravnomerno.
Graa cveta uljane repice
Plod je ljuska, uzduno pregraena pregradom, zvanom tin, u dva dela. Seme je privreno za ovu
pregradu po celoj njenoj duini sa svake strane.
Plod (ljuska) Seme
105
U kupusne uljane repice ljuske su due, deblje, duine od 5 do 10 cm sa 25 do 40 semenki. U ogrtice plod
je manji, duine 3 do 8 cm, sa 25 do 40 semenki. Zreli plodovi pucaju, pa se seme osipa.
Seme je poredano s jedne i druge strane pregrade, sitno je i okruglasto. U kupusne uljane repice seme je
neto krupnije i plaviasto-crnkasto, u ogrtice neto sitnije i mrkocrvenkasto. Masa 1000 zrna iznosi 3-7 g, a
hektolitarska teina 65-66 kg. U semenu se nalazi 40-44% ulja. Fabrikom preradom dobija se iz 100 kg semena 35-
38 kg ulja. Ulje je zatvorenomrko.
Uslovi uspevanja
Kupusna uljana repica i ogrtica znatno se razlikuju u pogledu uslova uspevanja.
Odnos prema toploti.- Potrebe uljanih repica u toploti su umerene. Kupusna uljana repica je biljka
umereno toplog, ali vlanijeg podneblja. Prema mrazevima je osetljiva, naroito ako nije pokrivena snegom. Pod
snenim pokrivaem moe da izdri mrazeve i do -25C, a bez snega, ako zemljite nije mnogo vlano, do -15C.
Meutim, ako je zemljite preterano vlano, ona strada pri mrazevima od -7 do -10C. Najnepovoljnije na ozimu
kupusnu repicu deluju nagle temperaturne promene u toku jeseni i zime - zamrzavanje i kravljenje zemljita, a
pogotovo ako je ono vlano kada koren poinje trunuti. Na ozimoj kupusnoj uljanoj repici nepovoljno se odraava i
periodino ponavljanje mrazeva u toku prolea, naroito kad vegetacija otpone. Na ovu biljku nepovoljno utie i
ledena kora. Zbog svega toga, ova je biljka nepodesna za krajeve u kojima su zime otre, vetrovite i bez snega.
Najbolje joj odgovaraju krajevi podesni za gajenje ozime penice.
Nasuprot tome, ozima ogrtica manje je osetljiva prema otrom podneblju te se moe gajiti u krajevima
surovijih zima. Jare forme i jedne i druge uljane repice mogu se uspeno gajiti svuda, samo ako im je obezbeeno
dovoljno vlage.
Listovi u formiranoj rozeti Mladi usev uljane repice
Odnos prema vlazi.- Potrebe u v1azi su vee,

naroito u kupusne uljane repice. Ona se odlikuje velikim
transpiracionim koeficijentum koji iznosi 734. Naroito je
vano da imaju dovoljno vlage u fazi nalivanja zrna. Suu
ne podnose pa jako podbacuju u prinosu.
Odnos prema svetlosti.- Uljane repice, i ozime
i jare forme, biljke su dugog dana. Period jarovljenja u njih
traje 30-40 dana, a jarovizacija se obavlja pri temperaturi
od 2C.
Odnos prema zemljitu.- U pogledu zemljita,
ove dve biljke se razlikuju. Ozima kupusna uljana repica
mora se obavezno gajiti na plodnim, strukturnim i dubokim
zemljitima, dok ogrtica podnosi i neto slabija zemljita.
Meutim, na zemljitima u kojih je nivo podzemne vode
visok, koren truli. Kisela zemljita ne podnose. Najbolje
uspevaju na zemljitima u kojih se pH kree izmeu 6,5-6.
Dinamika razvoja uljane repice
106
Agrtoehnika za repice
Plodored. - Uljane repice se moraju obavezno gajiti u plodoredu. Prema monoprodukciji su osetljive. Kao
najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine, zrnene mahunarke i crvena detelina. Meutim,
za prolene forme kao predusevi podesne su i kasne okopavine. Inae su uljane repice, a naroito ozima kupusna
uljana repica, vrlo dobri predusevi za ozima ita. Na isto mesto mogu se vraati kad prou bar 3-4 godine.
ubrenje. - Uljane repice trebaju mnogo hranivih materija, naroito kupusna uljana repica. za formiranje
srednjeg prinosa uljanim repicama potrebno je oko 140 kg/ha azota, 60 kg/ha fosfora i 160 kg/ha kalijuma. Iz toga
razloga se zemljite mora obilato ubriti. Upotrebljavaju se stajsko ubrivo i mineralna ubriva. Stajsko ubrivo
unosi se u zemljite pod duboko oranje u koliini od 30 do 40 t/ha. Ono je naroito znaajno za zemljita koja
oskudevaju u organskim materijama. Od mineralnih ubriva daju se: azotna, fosforna i kalijumova. Azotna ubriva
pospeuju opte razvie biljaka, dok fosforna i kalijumova pored toga poveavaju otpornost uljane repice prema
mrazevima. Stoga su ona vrlo znaajna za gajenje ozimih sorti. Kalijumova ubriva poveavaju sadraj ulja u
semenu.
Faza cvetanja uljane repice
Azotna ubriva unose se u zemljite delom pre setve (1/3 od predviene koliine za ubrenje), a delom u
prolee (2/3) za prihranjivanje. Fosforna i kalijumova ubriva daju se tako da se polovina koliine predviene za
ubrenje unosi u zemljite pod duboko oranje, a druga polovina pred setvu -pri pripremanju zemljita za setvu. No
azotna ubriva, ako uljane repice dolaze posle leguminoza, treba obazrivo upotrebljavati, da se eventualno ne bi
produila vegetacija, a smanjio prinos.
Obrada zemljita -.Zemljite se obraduje to dublje (oko 30 cm), a posebnu panju treba pokloniti
unitavanju korovskih biljaka. Za ozime uljane repice zemljite se mora obraditi ranije u toku leta ili potkraj leta, za
prolene repice u jesen, a moe se obraditi i neto docnije. Ako uljane repice dolaze u plodoredu posle zrnenih
mahunarki, crvene deteline ili drugih biljaka posle kojih na povrini zemljita ostaju organski ostaci, onda se
zemljite obraduje tako da se najpre zaoru ti ostaci, a duboko oranje poinje 4-5 nedelja posle toga.
Posebnu panju treba obratiti pripremi za setvu, jer je seme uljanih repica sitno, povrina zemljita mora da
bude dobro poravnata i isitnjena.
Setva. - Za setvu treba upotrebiti kvalitetno seme. istoa semena treba da iznosi 98%, klijavost 90%, a
vlanost 12%. Najbolje je seme iz prethodne godine. Ozima kupusna uljana repica je usev najranije setve; ona se
seje potkraj leta ili u poetku jeseni. Ranom setvom postie se i bolje razvie useva, a ona je i profilaktika mera u
borbi protiv tetoina. Pored toga, pri ranijoj setvi, ona ranije i stasava i donosi vei prinos. Ozima ogrtica moe se
sejati 10-15 dana kasnije.
Proletne forme uljanih repica treba sejati rano u prolee, u isto vreme kada se seju i jara strna ita. Seje se
u redove irokoredo na rastojanju izmeu redova od 30 do 60 cm. U nas, najbolji rezultati postignuti su pri setvi na
rastojanju od 35 do 40 cm izmeu redova. Ako se te biljke gaje za stonu hranu, onda se seju uskoredo na razmak
od 15 cm. Poto je seme uljane repice sitno, seje se plitko na 1,5- do 2,5 cm. Za setvu je potrebno 5 do 8 kg/ha
semena, ve prema rastojanju izmeu redova. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakim drljaama i valjanjem
povrine.
107
Nega. - Mere nege su: drljanje, valjanje, kultiviranje, proreivanje, prihranjivanje, katkad i ogrtanje.
Drlja se samo izuzetno, ako se pre nicanja useva po povrini zemljita uhvati pokorica. Ona se razbija drljanjem
lakim drljaama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. Meuredno kultiviranje je obavezna
mera, a izvodi se u jesen i u prolee. U jesen se kultivira samo onda ako se za to ukae potreba, tj., ako se i korovske
biljke pojave u veim razmerama u prolee je kultiviranje obavezno, kultivira se rano im to vreme dozvoli.
Proreivanje se moe obavljati u jesen ili u prolee. U jesen se usev proreuje samo u onim krajevima gde
ne postoji opasnost od izmrzavanja biljaka; inae se proreivanje odlae za prolee, i to to ranije -pre nego to u
biljaka ponu da rastu stabla. Proreivanje je runo, a biljke se ostavljaju na rastojanju od 10 do 20 cm u redu.
Prihranjuje se u prolee, azotnim ubrivima. Za tu svrhu daju se 2/3 od predvienih koliina tih ubriva. Prihranjuje
se jednovremeno uz praenje, a posle proreivanja.
Usev uljane repice
Ogrtanje se primenjuje samo izuzetno, ako postoji opasnost od izmrzavanja biljaka u toku zime. Ogre se
to kasnije u jesen, poto prestane vegetacija, inae biljke mogu da poteraju u stabla, a tada usev sigurno ugiba. Na
isti nain se neguju i prolene forme ovih biljaka.
etva. - Zreli plodovi uljanih repica pucaju, a seme se osipa. Zbog toga se anje pre potpunog sazrevanja
plodova dok su oni jo mekani (elastini) i dok seme u njima jo vrsto stoji. etva se vri dvofazno (etelicama) i
jednofazno (kombajnima), na koje se prethodno postavljaju odgovarajua sita. Usev ponjeven etelicama vee se u
snopove, a snopovi stavljaju u krstine. Seme u snopovima brzo dozreva, pa se oni prenose sa njive pod kakvu
nastrenicu gde se sue, a seme, ako se ospe, moe se prikupiti. Pri etvi etelicama seme se ovri na obinim
vralicama za ita. Poeljno je radi sukcesije dozrevanja (po etaama) obaviti desikaciju, ime se u velikoj meri
smanjuje gubitak zrna prilikom kombajniranja.
Uljana repica u fazi zriobe etva uljane repice
108

Todorovic, Prof. DR Jovan I Komljenovic, Prof. DR Ilija - Strne Zitarice (Ratarsko-Povrtarski Prirucnik, Dio Prvi) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Todorovic, Prof. DR Jovan I Komljenovic, Prof. DR Ilija - Strne Zitarice (Ratarsko-Povrtarski Prirucnik, Dio Prvi) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Strne itarice (Ratarsko-povrtarski prirunik) - dio prvi

Prof. dr Jovan Todorovi, prof. dr Ilija Komljenovi

Klasifikacija ratarskih useva

Shema podele ratarskih useva prema oreviu (1961)

I - ita zrnene skrobne biljke

III - Biljke za tehniku preradu:

IV - Biljke za proizvodnju stone hrane (pine biljke):

ita - zrneno skrobne biljke

Tabelarni prikaza razlika izmeu pravih i prosolikih ita

Prava ili strna ita

Penica (Triticum spp) (naslikao W. Mller)

Opti znaaj penice

Proizvodnja penice u svetu

Proizvodnja penice po pojedinim u svetu u 2002. godini ( izvor podataka -USDA)

Geografska rasprostranjenost penice

Areal rasprostranjenosti penice

Ishodni centri penice

Klasifikacija penice po Flaksbergeru sa dopunom ukovskog

Morfoloke osobine penice

Graa biljke penice Korenove dlaice

Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo penice

Graa lista penice Lisni rukavac penice

Presek zrna penice Graa klasia penice

Proces klijanja penice

Hemijski sastav i kvalitet zrna penice

Hemijski sastav zrna penice (podaci vie autora)

Bioloke osobine penice

Primarni korenii Nicanje penice

Shema ukorenjivanja penice

Etape zrenja zrna penice

Etape organogeneze generativnih organa penice

etape organogeneze kod penice Konus rasta klasa pemice

Potrebe penice prema vodi

Odnos penice prema zemljitu

Odnos penice prema mineralnoj ishrani

Tehnologija proizvodnje penice

1.Sorta mora odgovarati agroekolokim uslovima u kojima e dati najbolje rezultate.

Obrada zemljita za penicu

I rok setve . 01. - 10. oktobra

Sortna agrotehnika penice

26. Danica 5-25. X 500-550 450-500 120-140 II

Nega useva penice

Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja

Ophiobolus graminis Fusarium sp.

Erysiphe graminis Septoria tritici

Apodemus agrarius (poljski mi) Cricetus cricetus (hrak)

Lema menelopa Eurigaster sp. (original) Zabrus tenebroides

Anguina tritici (oteenje zrna i ciste nematode)

etva penice vuenim kombajnom

etva penice samohodnim kombajnom

Secale cereale L. (naslikao F.E. Khler, 1914)

Proizvodnja rai u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Ishodini centri i najznaajnija podruja gajenja rai

Morfoloke osobine rai

Graa rai Rukavac rai Klasi, zrno i cvet rai

Pleve i plevice rai Seme rai

Bioloke osobine rai

Claviceps purpurea (bolest rai) Viefazna etva rai

Hordeum sativum L. (naslikao F.E. Khler, 1914)

Proizvodnja jema u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Areal rasprostranjenosti jema i centar porekla dvorednog jema

estredni i dvoredni jeam

Furcatum klas, crni i uti tip