Elektrotehnički Materijali I Komponente - 2011 - Komplet PDF

VERA V.
PETROVI
ELEKTROTEHNIKI MATERIJALI I
KOMPONENTE
PRIRUNIK
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA,
BEOGRAD
2011.
Autor: dr Vera V. Petrovi
Recezenti: dr Slavica Marinkovi, profesor VER Beograd

mr Borislav Hadibabi, predava VER Beograd
Izdava: Visoka kola elektrotehnike i raunarstva

strukovnih studija, Beograd
Obrada teksta: dr Vera V. Petrovi
Korice: Gabrijela Dimi
Tira: 220
tampa: MST Gaji, Beograd
Drugo izmenjeno izdanje
ISBN 978-86-7982-107-2
PREDGOVOR
Predmet Elektrotehniki materijali i komponente izuava se u

Visokoj koli elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija na prvoj
godini studija na studijskim programima Automatika i sistemi upravljanja
vozilima, Nove energetske tehnologije i Elektronika i telekomunikacije.
Ovaj prirunik za laboratorijske vebe je usklaen sa programom
predmeta za koji je namenjen.
Materija obraena u ovom priruniku je podeljena u 10 lekcija.

Svaka lekcija predstavlja programsku celinu koja se obrauje kroz izradu
praktinog zadatka ili, za uvodne vebe, za ovladavanje odgovarajuim
softverskim alatima. Prirunik je tako osmiljen da studenti ovladaju
korienjem savremenih softverskih alata i mernih instrumenata za
analizu rada elektronskih komponenti.
Vebe su kombinacija primene softverskih alata za analizu rada

elektronskih komponenata i konkretnih merenja koja potvruju teorijske
pretpostavke i softverske analize.
Prirunik sistematski i postupno uvodi studente u teoriju i

praktina znanja u primeni elektronskih komponenti u kompleksnim
elektronskim ureajima. Ovaj prirunik e olakati studentima
savlaivanje kako osnovnih tako i viih nivoa znanja koja su predviena
programom kole, a korisna su za studente koji e u praksi biti ukljueni
u razvoj konkretnih elektronskih ureaja, posebno u oblasti industrijske
elektronike.
U Beogradu, oktobar 2011.
dr Vera V. Petrovi
SADRAJ:
Veba 1. Moodle1
Veba 2. Uvod u laboratoriju ..21
Veba 3. Otpornici ..29
Veba 4. Proirenje mernog opsega 43
Veba 5. Kondenzatori 49
Veba 6. Diode 55
Veba 7. LED diode i optiki kablovi .67
Veba 8. Tranzistori 1 .....75
Veba 9. Tranzistori 2 .....89
Veba 10. NE 555 ..........................................................................99

Elektrotehniki materijali i komponente
VEBA 1.
MOODLE
Veba 1.
Student (ime prezime, indeks):
Datum:
Pregledao:
Ocena:
1
WEB PRETRAIVA
Web pretraiva (Web browser) je softverska aplikacija koja vam

omoguuje da
pronaete i prikaete Web strane koji se nalaze na Web serverima. Na
Internetu moete da traite tekst, slike, video, muziku itd. pomou Web
pretraivaa. Web pretraiva vam obezbeuje brz i jednostavan pristup
informacijama na mnogim Web stranama, na raznim Web lokacijama.
Web pretraiva prevodi tekst za oznaavanje hiperteksta (html), jezik

World Wide
Web-a, i prikazuje ga. Za razliku od drugih protokola, html podrava
tekst, grafiku,
audio, video i multimedijalne formate. Web pretraivai postaju sve
moniji i optiji tako da esto slue kao portal kroz koji se dolazi do
drugih protokola na Internetu kao to su E-mail, FTP i Usenet news
groups.
Svaka Web stranica se sastoji od teksta, grafikih elemenata i veza prema

drugim
stranicama poznatijim pod nazivom linkovi. Linkovi mogu biti u formi
teksta ili slike. Ako miem preete preko linka, kursor u obliku strelice e
se pretvoriti u ruku sa ispruenim kaiprstom. Klikom na link prikazuje
se odgovarajua Web stranica ili sajt. Najpoznatiji Web pretraivai su
Internet Explorer i Mozilla Firefox.
Za program moodle preporuljivo je koristiti Internet Explorer ili

Mozilla Firefox poto se kod ostalih pretraivaa moe dogoditi da vam
ne uita sve moodle opcije.
1. Traka za adresu (Address Bar) je mesto za upisivanje Internet

adrese Web sajta koji elite da posetite.
2
2. Strelice Nazad (Back) i Napred (Forward) doputaju kretanje

napred-nazad kroz Web stranice.
3. Ikonica Zaustavi (Stop) zaustavlja uitavanje i prebacivanje Web
stranice na lokalni raunar.
4. Ikonica Osvei (Refresh) ponovo alje zahtev za Web stranicom
ija je
Internet adresa ve ukucana. U sluaju prenosa i prikaza nekih
Web stranica pojedini elementi nekada ne budu prikazani.
Klikom na ikonu Refresh, ponovo se alje zahtev Web serveru za
ponovni prikaz istih informacija.
5. Ikonica koja oznaava Poetnu stranicu (Home page) otvara
stranicu koja e se uvek prva otvoriti u pretraivau kada ga
pokrenete.
MOODLE SISTEM PODRKA

ELEKTRONSKOM UENJU
Osnove elektronskog uenja
Elektronsko uenje (E-learning) je proces sticanja znanja putem
Interneta uz korienje raunarskih aplikacija i okruenja u procesu
uenja. Ovo uenje se odvija pomou raunara, putem Web-a, u
digitalnim uionicama, i slino. Sadraji su uglavnom u digitalnom
obliku i prenose se preko Interneta, intraneta, audio i video zapisa,
televizije i optikih diskova (CD, DVD,).
Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvanijeg globalnog resursa

za budunost, u poslednjoj deceniji je intenzivno raeno na
usavravanju i proirenju svih oblika elektronske podrke obrazovnom
procesu. Pored korienja novih tehnologija u unapreenju klasine
nastave, razvijano je tzv. uenje na daljinu, sa osnovnim ciljevima da se
uspostavi fleksibilnija infrastruktura, a time i dostupnost ovog oblika
uenja svakom studentu, da se podigne opti nivo digitalne pismenosti
akademske populacije i razvije visokokvalitetni obrazovni sadraj. Ove
zahteve najoptimalnije ispunjavaju
Web bazirani E-Learning kursevi, koji danas ine skoro 80% ukupnog
broja
obrazovnih kurseva na daljinu. E-learning kursevi vam daju mogunost
da Vae vreme planirate efikasnije, poto on-line materijalima za uenje
moete pristupiti u bilo koje doba dana i noi. Uz E-Learning raunar je
dostigao svoju stvarnu mo jer je postao sredstvo koje kontrolie
student.
3
Kao podrka elektronskom uenju nastao je softverski paket Moodle

koji se koristi za izradu Internet kurseva i Web sajtova za nastavu. Re
Moodle predstavlja skraenicu za Modularno Objektno Orijentisano
Dinamiko okruenje za uenje. Kreiran je kao Open Source softver,
otvorenog izvornog
koda, sa GNU Public licencom. U osnovi to znai da je ovaj softverski
paket zatien autorskim pravima, ali da onaj ko ga koristi ima i
dodatnu slobodu.
Na predmetu Elektrotehniki materijali i komponente organizovan je
online kurs kao dodatna podrka tradicionalnom nainu odravanja
nastave. Pomou Moodle-a, na ovom kursu, studentima je dostupan
materijal za uenje, obavetenja koja putem foruma stiu na adresu
elektronske pote, kontakt i diskusija sa profesorom i saradnicima,
provera znanja putem testova, i predavanja. Svrha ove laboratorijske
vebe je upoznavanje sa postupkom registracije za upotrebu Moodle-a u
okviru naeg predmeta i postupka koji se generalno primenjuje za sve
kurseve u kojima ima elemenata elektronskog uenja.
Prijava na Moodle sistem
U Web pretraivau upiite adresu http://e-learn.viser.edu.rs/moodle/.

Nakon potvrde adrese prikazuje se poetna stranica Moodle-a (slika1.1)
Na poetnoj stranici Moodle sistema prikazani su sledei blokovi:
4
Kategorije kurseva: Prikazuju se svi kursevi koji su podrani

ovim sistemom i organizovani su po godinama studija.
Prijava: Ovaj blok se sastoji od dva polja: korisniko ime i
lozinka. Korisniko ime i lozinku za prijavu na Moodle sistem
dobijate u papirnoj formi od sekretara studijskog programa ili od
saradnika na vebama.
Najnovije vesti: U ovom bloku se vide vesti koje postavlja glavni
administrator Moodle sistema.
Aktivni korisnici: U ovom bloku se vidi spisak svih prijavljenih
korisnika na sistem.
Glavni meni: Ovaj blok se nalazi na levoj strani i obuhvata
dodatne blokove Novosti i Kategorije kurseva. Kursevi mogu biti
organizovani u tematske kategorije (Prva godina, Druga
godina...). Klikom na kategoriju dobijate listu kurseva te
kategorije.
Slika 1.1 Poetna stranica Moodle sistema
Nazivi kurseva predstavljaju linkove (veze) (slika 1.2) . Klikom na

odgovarajui link (naziv kursa) i unosom odgovarajue pristupne
lozinke (slika 1.3), korisnik se prijavljuje i postaje student izabranog
kursa.
5
Slika 1.2 Stranica predmeta
Slika 1.3 Prijava (upis) na kurs
Lozinku za upis na kurs dobijate od predmetnog profesora ili saradnika.

Kada ste je uneli i kliknuli na upii me na ovaj kurs postali ste uesnik
kursa i vie ne morate da je koristite.
Aktiviranje naloga na Moodle sistemu

Za prijavu i prvi pristup kursu Elektrotehniki materijali i komponente,
u bloku Prijava (sa desne strane) unesite korisniko ime i lozinku i
kliknite na dugme Prijava. (slika 1.4)
Slika 1.4 Prijava na Moodle system
6
Prikazuje se stranica za popunjavanje optih informacija koje treba da

vam omogui kompletno kreiranja naloga na ovom sistemu. Da bi
mogli da aktivirate nalog u Moodle-u, prvo morate da upiete vaeu i
aktivnu besplatnu adresu
e-pote (e-mail). Izmenu ili upis informacija o sebi (izmeu ostalog i
navoenje aktivne adrese e-pote) vrite u okviru podeavanja svog
korisnikog profila.
Podeavanje korisnikog profila
Podeavanje vaeg korisnikog profila omoguava vam da dodate neke

osnovne informacije o sebi (interesovanja, hobi), da postavite vau
sliku, da moete u svakom trenutku da promenite vau adresu e-pote i
postavite vaeu i aktivnu.
Za pristup profilu potrebno je da kliknete na vae ime i prezime koje je

u formi linka ka stranici koja predstavlja va profil, a nalazi se u
gornjem desnom uglu. Otvara se stranica za ureivanje profila
prikazana na slici 1.5.
Slika 1.5 Ureivanje korisnikog profila

Na slici 1.5 moete videti vie kartica koje vam omoguavaju izmenu i
dopunu nekih informacija kao i pregled vaih aktivnosti na kursu.
Kartica Ureivanje profila e se automatski otvoriti kada se prvi put
prijavite na sistem, jer sistem od vas trai da unesete vaeu i aktivnu
adresu e-pote na koju e poslati poruku za aktiviranje vaeg naloga.
U okviru kartice Ureivanje profila pored nekih polja stoji crvena

zvezdica to znai da moraju obavezno biti popunjena, a polja pored
kojih stoji zelena zvezdica ne moraju biti obavezno popunjena. Jedno
od najbitnijih polja kartice Ureivanje profila je svakako polje Adresa
e-pote (slika 1.6).
7
Slika 1.6.a Auriranje profila
Unesite aktivnu adresu e-pote.

Prikaz adrese e-pote: Dozvoli jedino drugim polaznicima kursa
(studentima i predavacu) da vide moju adresu e-pote.
Adresa e-pote je aktivirana: Ova adresa e-pote je dostupna.
Mesto: Beograd (vae mesto stanovanja)
Izaberite dravu: Srbija
Vremenska zona: Lokalno vreme server
Preferirani jezik: Srpski
Opis: u ovo tekstualno polje morate uneti informacije o sebi.
Slika 1. 6.b Auriranje profila
8
Slika: omoguava postavljanje vae fotogafije. Format fajla treba

da bude jpg, a dimenzije slike ne bi trebalo da su vee od 100 x
100 piksela.
Kada ste podesili i popunili sva polja kliknite na dugme
Auriraj profil.
Auriranjem profila, Moodle sistem alje aktivacioni link na vau adresu

e-pote koju ste upisali.
Otvorite vau nalog e-pote pomocu Web pretraivaca.
Ukoliko ste dobili poruku sa nazivom Admin User otvorite je.
Kliknite na aktivacioni link u vaem Inbox-u (moe se nai i u
Spam ili Junk)
Nakon aktiviranja linka za aktivaciju naloga, otvora se stranica
Moodle-a za ponovni pristup sistemu.
Izaberite kurs Elektrotehniki materijali i komponente (slika 1.7)
Slika 1.7 Pocetna stranica prijavljenog polaznika kursa
Pri prvom pristupu kursu potrebno je da unesete i identifikacionu lozinku

kursa koju dobijate od saradnika ili profesora (slika 1.8)
9
Slika 1.8 Unos identifikacione lozinke za ulanjenje na kurs
Nakon unoenja identifikacione lozinke kursa otvara se stranica kursa

(slika 1.9).
Slika1.9 Poetna stranica kursa
Okruenje Moodle sistema

Pri upoznavanju sa izgledom i navigacijom samog kursa, bie detaljnije
opisani samo neki od najvanijih elemenata, dok e opis elemenata koji
se ree koriste biti izostavljen. Na samom vrhu stranice, u gornjem levom
uglu, nalazi se naslov ili naziv kursa. Na desnoj strani, na vrhu stranice
10
moete videti da li ste prijavljeni i pod kojim korisnikim imenom, a

imate i mogucnost da se odjavite klikom na link Odjava (Logout)
Sredinji deo stranice je namenjen resursima koje profesor ili saradnici

postavljaju u okviru stranice predmeta i organizovan je u sekcije ili teme.
Osnovno kretanje i navigacija na stranici kursa

Postoji nekoliko naina za kretanje po stranici kursa. Odmah ispod naziva
kursa
nalazi se linijski navigacioni meni kao na slici 1.10
Slika 1.10
Klikom na pojedine delove linijskog tekstualnog menija postie se

sledece:
e-learn: vraa vas na poetnu stranicu Moodle sajta

EMK_09: dobijate poetnu stranicu kursa Elektrotehniki
materijali i komponente
Lekcije: dobijate spisak postavljenih lekcija
Teme
Teme su prepoznatljive u sredinjem delu stranice kursa. Unutar tema,
profesor ostavlja aktivnosti i resurse tj. nastavni sadraj kursa. Izgled ove
kolone moe varirati u zavisnosti od elja i preferenci nastavnika koji
kreira materijal. Na vrhu se moe nai broj teme, naziv (naslov poglavlja)
(slika 1.11).
Slika 1.11
11
Ako elite prikaz jedne teme na stranici u jednom trenutku kliknite na

mali kvadrati koji imate na desnoj strani bloka teme. Nakon tog klika
pogled na istu temu izgleda skoro identicno, ali su ostale teme nevidljive.
Da ostale teme ponovo uinite vidljivim morate kliknuti na dvostruki
kvadrati u gornjem desnom uglu teme.U sluaju da ponovo elite
prikazati sve teme onda kliknete na dvostruki kvadrati koji e se
pojaviti na tom mestu. Ovo omoguava jednostavniji pristup odreenoj
temi u sluajevima kada imate kurs sa velikim brojem tema (slika 1.12)
Slika 1.12 Prikaz svih tema na stranici
Blokovi funkcija
Blokovi su delovi teksta na ekranu koji su ogranieni kvadratnim

okvirom. Oni se nalaze sa leve ili desne strane tematskog dela stranice i
imaju razliite funkcionalnosti koje su opisane u nastavku teksta.
Korisnici sajta - uesnici na kursu

Ovaj blok sadri linkove na uesnike kursa i na deo koji vam omoguava
uredivanje svog korisnikog profila. Ukoliko su korisnici sajta, od strane
12
nastavnika, podeljeni u neke grupe onda se ovde moe videti i link

Grupe (slika 1.13).
Slika 1.13
Korisnici koji su online

Ovaj blok prikazuje uesnike kursa koji su trenutno ili koji su bili
nedavno online
(slika 1.14).
Slika 1.14 Korisnici koji su online
Aktivnosti i resursi
Ovaj blok sadri linkove na sve aktivnosti i resurse koji postoje u okviru
kursa. Ikonica (slicia) koja se nalazi sa leve strane teksta je razliita za
svaki tip resursa i pomae lakem snalaenju na samom kursu.
Slika 1.15 Aktivnosti i resursi
Pretraga foruma
Ovaj blok omoguava pretraivanje svih foruma na kursu. Forumi su
specifini tipovi nastavnog sadraja i aktivnosti. Za pretraivanje je
dovoljno kliknuti na polje za upis teksta, upisati tekst koji elite nai i
pritisnuti Enter ili kliknuti miem na dugme Dalje.
13
Slika 1.16 Pretraga foruma
Administracija
Administracija se odnosi na pregled ocena, mogunost izmene ifre
korisnika uz opciju da se ispiete sa kursa.
Slika 1.17 Administracija

Moji kursevi
U ovom bloku su prikazani kursevi na koje ste upisani kao uesnik. U
donjem delu je link na sve kurseve koji vam omogucava da vidite listu
kurseva Moodle sajta.
Slika 1.18 Moji kursevi
Najnovije vesti
U ovom delu je dat prikaz najnovijih vesti koje su objavljene kroz forum
Novosti, sa datumom objave i imenom autora. Imate mogunost da
klikom na tekstualni link jo... proitate vest direktno na forumu Vesti i
obavetenja.
14
Slika 1.19 Najnovije vesti
Kalendar
U ovom delu se prikazuje kalendar. Klikom na datume koji su razliite
boje dobijate informaciju o zakazanim aktivnostima u okviru izabranog
kursa za taj dan.
Slika 1.20 Kalendar
Nedavne aktivnosti
Ovde su prikazane nedavne i tekue aktivnosti koje su ujedno i linkovi na
te aktivnosti.Takoe imate opciju pregleda svih aktivnosti na kursu. Broj i
15
nain prikaza aktivnosti moe varirati od kursa do kursa i podeava se u

skladu sa potrebama nastavnika.
Slika 1.21 Nedavne aktivnosti
Predstojei dogaaji
U ovom delu date su one aktivnosti koje se prema kalendaru pojavljuju
prve. Ovaj
modul je povezan sa Kalendarom tako da klikom na linkove u ovom
modulu prikazujete Kalendar sa svim dogadajima i mogunocu kreiranja
novih dogaaja. Broj dogaaja i period koji je prikazan moe varirati i
definisan je od strane nastavnika.
Slika 1.22 Predstojei dogaaji
Rad sa testovima
Moodle sistem omoguava korisnicima i proveru znanja uesnika kursa
kroz online testiranje. Na kursu Elektrotehniki materijali i komponente,
16
studenti proveravaju svoje znanje vezano za predavanje koje se slua te

sedmice. Pristup izabranom testu vri se klikom na naziv testa u okviru
tematske
celine nakon cega se otvara Web stranica kao na slici 1.23. Prilikom
otvaranja testa na prvoj strain pojavie se informacije vezane za test.
Broj pokuaja
Vremensko ogranienje
Metod ocenjivanja
Vreme trajanja testa
Opte karakteristike testa i informacije samog testa (svrha)
Slika 1.23
Student zapocne test klikom na dugme Zapocni test, i pre nego to dobije
prikaz
pitanja Moodle sistem ga obavetava o dozvoljenom broju pokuaja za
reavanje testa. Kada student oznai odgovore koje smatra da su tani, da
bi zavrio test i dobio povratne informacije od sistema, potrebno je da
klikne na dugme Predaj sve odgovore i zavri test koje je oznaeno na
slici 1.24
Slika 1.24
Kada student zavri test, prikazuje mu se Web stranica sa povratnim

informacijama o prolaznosti na testu kao i mogunost da vidi gde je
pogreio.
17
U okviru testova, na Moodle sistemu, student moe da dobije razliite

vrste pitanja,
postavljena na razliite naine, odnosno, sa mogunou odgovora na
razliite naine i to:
Tano/Pogreno pitanja (1.25)
Slika 1.25
Pitanja sa sparivanjem (1.26)
Slika 1.26
Pitanja sa jednim tanim odgovorom (1.27)
Slika 1.27
18
Pitanja sa vie tanih odgovora (1.28)
Slika1.28
Pitanja sa upisom tanog odgovora (1.29)
Slika 1.29
19
20
VEBA 2.
UVOD U LABORATORIJU
Veba 2.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
21
Laboratorija 204
CILJ
Upoznavanje sa osnovnom mernom i pomonom opremom
RADNI PRIBOR
1. Univerzalno podnoje
2. Otpornika dekada
3. Analogni multimetar
4. Digitalni multimetar sa generatorom impulsa
5. Laboratorijski izvor jednosmernog napona
6. Dvostruki generator funkcija sa frekvencmetrom
7. Osciloskop
22
OSNOVNE TEHNIKE KARAKTERISTIKE LABORATORIJSKE

OPREME
1. UNIVERZALNO PODNOJE
Univerzalna ploa za spajanje mernih

i elektronskih ema.
Izvedeno je na samom kuitu

podesivo napajanje od 1 V do 18V,
fiksno napajanje +5 V i masa.
Raspored prikljuaka na univerzalnom podnoju (protobordu)
23
2. OTPORNIKA DEKADA
Tehnike karakteristike
x 10 (Imax = 300
mA)
x 100 (Imax = 100
mA)
x 1 k (Imax = 30
mA)
x 10 k (Imax = 10
mA)
x 100 k (Imax = 3 DECADE RESISTOR
mA)
3. ANALOGNI MULTIMETAR
Napon (merni opsezi za DC i

AC):
15V, 150V, 500V
Struja, DC:
50mA, 250mA
Otpornost, merni opsezi:

x10 , x1k
Decibel:
-20dB do 56dB u svim opsezima
za
merenje nazmeninog napona
VOLTCRAFT A801
24
4. DIGITALNI MULTIMETAR SA GENERATOROM IMPULSA
Napon, merni opsezi:

DC - 200mV, 2V, 20V,
200V, 1000V
AC - 200mV, 2V, 20V,
200V, 750V
Struja, merni opsezi su

isti za DC i AC:
200A, 2mA, 20mA,
200mA, 20A
Otpornost, merni
opsezi:
200 , 2k , 20 k ,
MAXCOM MX-610
200 k, 2 M , 20 M
Frekvencija, merni
opsezi:
2kHz, 20kHz, 200kHz,
2MHz, 20MHz
Generator
pravougaonih
impulsa:
1,25kHz, 2,5kHz,
5kHz, 10kHz, 20kHz
Tranzistor hFE:
NPN i PNP
Provera ispravnosti
dioda
25
6. LABORATORIJSKI IZVOR JEDNOSMERNOG NAPONA I STRUJE
PS-2403-D
Mreni napon .....220 VAC 10%
Stabilnost napona pri varijaciji mrenog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena napona pri maksimalnom optereenju u CV reimu <30 mV .... 0,05%
Stabilnost struje pri varijaciji mrenog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena struje pri maksimalnom optereenju u CC reimu ..... <10 mA
Naizmenina komponenta ispravljenog napona (ripple) ..... 2 mVef
Radna temperatura ..... +5oC do + 40oC

Displej LCD sa 3-1/2 cifre: napon 0-40 V (0,1-41,5 V), rezolucija ..... 0,1 V
Struja 0-3A (0,01-3,15 A), rezolucija ..... 0,01A
26
7. DVOSTRUKI GENERATOR FUNKCIJA SA

FREKVENCMETROM
DG2F
GENERATOR 1
Talasni oblici: sinusni, trougaoni, pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 20 Vpp , 0 200 mVpp
Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo, 1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50
GENERATOR 2
Talasni oblici: sinusni, trougaoni, pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 20 Vpp , 0 200 mVpp
Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo, 1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50
DC offset: 0 - 5 V
Tipovi modulacije: CAM, AM DSB, FM
BROJA (merenje frekvencije)

Tanost: 50 ppm
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz
Broj cifara: 8 (na displeju 6)
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10
BROJA (merenje perioda, trajanja impulsa i trajanja pauze

Tanost: 50 ppm
Maksimalna duina trajanja vremenskog intervala: 16.5 s
Rezolucija: 1 s
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10
27
8. OSCILOSKOP
CA 902
Vertikalni otklon:
Dva kanala: CH1, CH2, ADD, DUAL
Frekventni opseg: 2xDC-20 MHz
Vertikalni otklon od 5 mV/div do 5 V/div sa korakom 1-2-5
Ulazna impedansa 1M paralelno sa 25 pF
Maksimalni merni napon: 300 V (DC+AC)

Tanost 3%.
Okidanje: Automatsko ili kontrolisano na prelaz (nezavisno od smera prelaza)
Izvori okidanja: CH1, CH2, LINE i EXT
Aktivan TV SYNC separator
Triger opseg : >25 Hz do 20 MHz.
Horizontalni otklon:
Tanost 3%, 5% sa x10 uveanjem
Vremenska baza: 0,2 s/div do 0,2 s/div sa korakom 1-2-5.
28
VEBA 3.
OTPORNICI
Veba 3.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
29
OTPORNICI
Otpornik (eng. resistor) je dvopolna pasivna elektronska komponenta
koja prua otpor struji , stvarajui pritom pad napona izmeu prikljuaka.
Osnovna osobina otpornika je elektrini otpor. Prema Omovom zakonu
elektrini otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa
jainom struje koja protie kroz otpornik. Drugim reima, otpor je
konstanta srazmere izmeu napona i struje otpornika. Otpornik se koristi
kao element elektrinih mrea i elektronskih ureaja.
Primena
Ako je struja u kolu poznata, tada se otpornik koristi za stvaranje

poznate razlike potencijala proporcionalne toj struji. Obratno,
ukoliko je poznata razlika potencijala izmeu dve take u kolu,
tada se otpornik moe koristiti za stvaranje poznate struje
proporcionalne toj razlici potencijala.
Ograniavanje struje. Postavljanjem otpornika u seriju s nekom
drugom komponentom, kao to je LE dioda(LED), struja kroz tu
komponentu se ograniava na poznatu i dozvoljenu vrednost.
Priguiva (atenuator) je mrea dva ili vie otpornika (delitelj
napona) koji slue za smanjenje napona signala.
Linijski terminator je otpornik na kraju prenosne linije, konstruisan
kao zavrna impedansa (otpor ija vrednost otpora odgovara otporu
ostatka kola na koji je spojen) i time minimizira refleksiju signala.
Idealni otpornik
SI jedinica elektrinog otpora je 1 (om). Komponenta ima otpor od 1

(oma) ako napon od 1V (volt) na krajevima elementa daje struju od 1A
(ampera), koja je ekvivalent toku od 1 C/s (kulona elektrinog naboja u
sekundi). esto se koriste i viekratnici k (kiloom - 1000 oma) i M
(megaom - milion oma). Kod idealnog otpornika otpor ostaje konstantan
bez obzira na dovedeni napon ili struju kroz element ili brzinu promene
struje. Iako stvarni otpornici ne mogu postii ovaj zahtev, oni su
projektovani da imaju male varijacije u elektrinom otporu kada su
podvrgnuti tim promenama, ili promenama temperature ili ostalim
faktorima iz okoline.
Otpor provodnika Za izraunavanje otpora provodnika moemo koristiti

sledei izraz:
30
gde je, R20 otpor na 20C, specifini elektrini otpor materijala od koga
je sainjen provodnik, l duina provodnika i A povrina poprenog
preseka provodnika.
Realni otpornik
Otpornik ima najvei radni napon i struju iznad koje se otpor moe
promeniti (u nekom sluajevima i drastino) ili otpornik moe biti fiziki
oteen (na primer moe biti pregrejan ili moe pregoreti). Iako neki
otpornici imaju odreenu naponsku i strujnu klasu, veina se razvrstava
prema maksimalnoj snazi koja se odreuje prema fizikoj veliini
otpornika. Najee klase snage za ugljene i metal-film otpornike su 1/8
W (vata), 1/4 W i 1/2 W. Otpornici izraeni od metal-filmova i ugljenih
filmova su puno temperaturno, i zbog starenja, stabilniji od ugljenih
otpornika. Veliki otpornici mogu disipirati vie toplote jer imaju veu
povrinu. iani i otpornici omotani keramikom se koriste kada se trai
visoki razred snage. Realni otpornici unose i neto induktiviteta i malu
koliinu kapaciteta, koji menjaju dinamike karakteristike realnog
otpornika u odnosu na idealni otpornik. Otpornici su elementi ija se
svojstva menjaju s promenom temperature. Iako je promena otpora u
odnosu na promenu temperature vrlo nelinearna, moemo je
aproksimisati sledeim izrazom:
gde je
Vrste otpornika
Fiksni otpornici
Neki otpornici su cilindrini, s aktivnim otpornim materijalom u sredini

(maseni otpornik, vie se ne koriste) ili na povrini cilindra (film)
otpornici, i vodljivih metalnih prikljuaka izvedenih uz osu cilindra na
svakoj strani. Koriste se ugljen-film i metal-film otpornici. Otpornici
velike snage dolaze u velikim pakovanjima projektovanim da efikasno
disipiraju toplinu. Otpornici za velike snage se obino izvode kao motani
31
otpornici. Otpornici u raunarima su puno manji, obino izraeni u SMD

kuitima bez ianih prikljuaka. Otpornici se ugrauju u integrisana
kola kao deo fabrikog postupka, koristei injenicu da poluprovodnik
ima otpornost i da se moe koristiti kao otpornik.
Promenljivi otpornici
Promenljivi otpornik je otpornik ija se vrednost moe namestiti

okretanjem osovine ili pomicanjem klizaa. Zovemo ih i potenciometri ili
reostati i omoguuju da se otpor ureaja runo menja. Reostati se koriste
za sve otpornike iznad 1/2 W. Promenljivi otpornici mogu biti
jednookretnog tipa ili vieokretnog tipa.
Najei primeri:
Reostat: promenljivi otpornik s dva prikljuka, jedan fiksni, a drugi
klizni. Koristi se za velike struje.
Potenciometar: najei tip promenljivog otpornika. esta primena je
kontrola jaine glasa u audio pojaavaima .
Ostali tipovi otpornika
Metal oksidni varistor (MOV) je specijalni tip otpornika koji menja svoj
otpor s porastom napona: vrlo veliki otpor na niskom naponu i vrlo mali
otpor na visokim naponima. Radi kao prekida. Obino se koristi kao
zatita energetskih sklopova od kratkog spoja ili odvodnik atmosferskog
pranjenja na ulinim svetiljkama, ili kao element za ograniavanje
porasta struje u induktivnim kolima.
Termistor je temperaturno zavisan otpornik. Postoje dve vrste, a
razlikuju se prema predznaku njihovog temperaturnog koeficijenta:
PTC (Positive Temperature Coefficient) otpornik je otpornik s
pozitivnim temperaturnim koeficijentom. Kako raste temperatura tako se
i otpor PTC poveava. PTC se esto mogu nai u televizorima u
serijskom spoju s demagnetizirajuim zavojnicom gde se koriste za
osiguravanje kratkotrajnog strujnog udara kroz zavojnicu kada se
televizor ukljuuje.
NTC (Negative Temperature Coefficient) otpornik je takoe
temperaturno zavisan otpornik, ali s negativnim temperaturnim
koeficijentom. Kada se temperatura poveava otpor NTC-a pada. NTC se
esto koriste u jednostavnim temperaturnim detektorima i mernim
instrumentima.
32
Tehnologija
Otpornici se obino proizvode namotavanjem metalne ice oko keramike,

plastike, ili oko staklenog vlakna. Krajevi ica se zaleme na dva izvoda
koji se nalaze na krajevima jezgre. Sklop se zatiti slojem boje, plastikom
ili slojem emajla, peenog na visokoj temperaturi. iani izvodi obino
imaju promer izmeu 0.6 i 0.8 mm i presvueni su zatitinim slojem da se
omogui lake lemljenje.
Oznaavanje otpornika
Veina cilindrinih otpornika ima uzorak obojenih prstenova za

oznaavanje otpora. SMD otpornici imaju numeriki uzorak. Kuita su
obino smea, plava, ili zelena, iako se povremeno mogu nai i boje kao
tamnocrvena i tamnosiva.
Cilindrini otpornici sa 4 prstena
Identifikacija s 4 prstena u boji je najee koriteni nain kodiranja

vrednosti na svim otpornicima. Sastoji se od etiri prstena u boji, oko tela
otpornika. ema je jednostavna: prve dve boje su prve dve znaajne cifre
vrednosti otpornika, trea je mnoilac i etvrta je vrednost tolerancije.
Svaka boja odgovara odreenom broju.
Cilindrini otpornici sa 5 prstenova
Identifikacija s 5 prstenova se koristi kod otpornika s manjim

tolerancijama (1%, 0.5%, 0.25% i 0.1%), za zapisivanje dodatne cifre.
Prva tri prstena predstavljaju znaajne cifre, etvrta je mnoilac, a peta je
tolerancija.
33
Tabela standardnih EIA kodova boja
5. prsten
3.prsten 4.prsten
Boja 1.prsten 2.prsten
(Mnoilac) (tolerancijaa)
(temperaturni
koeficijent)
Crna 0 0 100
Smea 1 1 101 1% (F) 100 ppm/K
Crvena 2 2 102 2% (G) 50 ppm/K
Narandasta 3 3 103 15 ppm/K
uta 4 4 104 25 ppm/K
Zelena 5 5 105 0.5% (D)
Plava 6 6 106 0.25% (C)
7
Ljubiasta 7 7 10 0.1% (B)
Siva 8 8 108 0.05% (A)
9
Bela 9 9 10
Zlatna 0.1 5% (J)
Siva 0.01 10% (K)
Bez boje 20% (M)
SMD otpornici
SMD (eng. Surface Mount Device) otpornici imaju ispisane numerike

vrednosti na isti nain kao kod cilindrinih otpornika. SMD otpornici sa
standardnim tolerancijama se oznaavaju trocifrenim kodom, u kom prve
dve cifre predstavljaju prve dve znaajne cifre vrednosti, dok je trea
cifra potencija broja 10 (odnosno mnoilac). Na primer, 472 predstavlja
47 (prve dve cifre) pomnoeno s deset na potenciju 2 (trea cifra), tj.
47h10=47h100=47000 oma. Precizni SMD otpornici se oznaavaju s
etverocifrenim kodom u kome su prve tri cifre ujedno i prve tri znaajne
cifre vrednosti, a etvrta cifra je stepen broja 10.
34
Industrijske oznake
Prema podruju radne temperature razlikujemo komercijalnu, industrijsku

i vojnu klasu komponenata.
Komercijalna klasa: 0C do 70C
Industrijska klasa: -25C do 85C
Vojna klasa: -40C do 125C
Prorauni
Omov zakon
Odnos izmeu napona, otpora i struje kroz element dat je jednostavnom

formulom poznatom pod imenom Omov zakon:
gde je U napon na elementu u voltima, I je struja kroz element u

amperima, i R je otpor u omima. Ako su U i I linearno povezani tj. ako
je R konstantan - na odreenom podruju vrednosti, kaemo da je
materijal na tom podruju omski. Savreni otpornik ima fiksnu vrednost
otpora na svim frekvencijama i amplitudama napona ili struje.
Superprovodni materijali na vrlo niskim temperaturama imaju otpor
(praktino) jednak nuli. Izolatori (kao to su vazduh, dijamant, ili ostali
neprovodni materijali) mogu imati ekstremno (ali ne beskonano) visok
otpor, koji se moe probiti i tako desiti veliki protok struje.
Disipacija snage
Snaga disipacije (potroene) na otporniku jednaka je naponu na otporniku

pomnoenom sa strujom kroz otpornik:
Sva tri izraza su ekvivalentna, zadnja dva su izvedena iz prvog

koritenjem Omovog zakona. Ukupan iznos osloboene toplotne energije
je integral snage po vremenu:
Ukoliko prosena snaga disipacije premai klasu snage otpornika najpre

dolazi do odstupanja otpora u odnosu na nominalnu vrednost, a kasnije i
do unitenja (pregorevanja) zbog pregrevanja.
35
Redna i paralelna veza
Otpornici u paralelnoj vezi imaju osobinu da im je isti napon na

izvodima. Izraunavanje ukupnog ekvivalentnog otpora (Req):
Zapis paralelne veze se u jednainama moe prikazati kao dve vertikalne

linije ||, ime se pojednostavljuje jednaina. Za dva otpornika,
Otpornici spojeni u red imaju osobinu da je struja kroz sve njih ista, ali
napon na pojedinom otporniku moe biti razliit. Zbir napona jednak je
ukupnom naponu. Odreivanje ukupnog otpora:
Otpornika mrea, kombinacija paralelno i serijski vezanih otpornika, se

ponekad moe rastaviti na manje delove koji su ili paralele ili serije.
Provodnost
Provodnost je reciprona vrednost otpora:
SI jedinica za elektrinu provodnost je 1 S (simens).
Otpornici snage ( snagai )
Kada kroz otpornik tee struja, on se zagreva. Ako se pregreje dolazi do

razaranja otpornog materijala i unitenja otpornika. U elektronskim
kolima najvie se koriste otpornici snage 1/4 W (njegovo telo je dugako
oko 6 mm) i 1/2 W (oko 9 mm). Proizvode se otpornici manjih snaga od
1/8 W, i veih snaga od 1 W , 2 W, 5 W itd. Ako snaga na otporniku nije
napisana procenjujemo je po veliini otpornika vee dimenzije znae i
veu snagu. Umesto otpornika odreene snage moe da se koristi i
36
otpornik iste otpornosti i bilo koje vee snage, ali poto je on vei to e se
odraziti na dimenzije tampane ploe i na cenu ureaja (skuplji je).
Program Resistor Code

(Grafiki raunar boja)
Program funkcionie tako to se sa otpornika ( cilindrini otpornik sa 4

prstena ) nepoznate vrednosti oitaju boje ( pogledati tabelu standardnih
EIA kodova boja ) i ubace u program koji na ekranu izbacuje vrednost
otpornika sa njegovom tolerancijom ( % ).
Print Screen programa
1. unoenje oitanih boja sa otpornika, kako se boje unose tako se

menjaju na crteu
2. unoenje boje koja odredjuje toleranciju u procentima ( % )
3. oitavanje vrednosti otpornika sa tolerancijom u procentima ( % )
Izmerene vrednosti otpornika sa vebe
37
Program Resistor Color Code

( moe nam posluiti za proveru rezultata )
Print Screen programa
1. Value: Duplim levim klikom miem na ovu re mozemo uneti

vrednost otpornika. Kako se unosi vrednost otpornika tako se
menjaju boje na crteu.
2. Reset levim klikom miem na ovo dugme resetujemo vrednost koju
smo uneli i moemo uneti neku drugu vrednost otpornika.
3. Levim klikom miem na strelice menjamo toleranciju unete
vrednosti otpornika, a samim tim i boju na crteu koja odgovara toj
toleranciji.
38
ZADATAK:
3.1. Odrabrati 20 otpornika i uneti njihove vrednosti u sledeu tabelu:
Redni I boja II boja III boja IV boja Vrednost Tolerancija Izmerena

broj I cifra II cifra mnozilac tolerancija ( ) (%) vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
39
3.2. Podesiti na OTPORNIKOJ DEKADI 10 razliitih kombinacija i

izmeriti vrednost tih otpornosti.
Redni X 10 X 100 X 1K X 10K X 100K Izmerena

broj vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
40
3.3. Odabrati dva otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost serijskog spoja ta dva otpornika i u tabelu uneti
sve navedene vrednosti.
Redni br. R1 R2 R1+R2(izraunato) R1+R2(izmereno)

1.
2.
3.4. Odabrati dva otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost paralelnog spoja ta dva kondenzatora i u tabelu
uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. R1 R2 R1llR2(izraunato) R1llR2(izmereno)

1.
2.
3.5. Odabrati tri otpornika sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu otpornost serijskog spoja jednog otpornika sa paralelnom
vezom druga dva otpornika i u tabelu uneti sve navedene vrednosti.
Redni R1 R2 R3 R1+R2llR3(izraunato) R1+R2llR3

br. (izmereno)
1.
2.
41
42
VEBA 4.
PROIRENJE MERNOG OPSEGA
Veba 4.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
43
PROIRENJE MERNOG OPSEGA POMOU SPOLJNJEG

ANTA
Merni opseg instrumenta moe se proiriti rednim odnosno paralelnim

vezivanjem spoljnih otpornika. Postupak e biti demonstriran na primeru
ampermetra.
Za merenje struja veih vrednosti, neophodno je paralelno sa

ampermetrom vezati otpronik - ant kao to je prikazano na slici 1. Kroz
ovako vezan ant protei e vei deo struje ime se poveava merni opseg
upotrebljenog ampermetra.
Slika 4.1. Paralelno vezivanje anta sa ampermetrom
Ako je maksimalno dozvoljena struja kroz ampermetar IAmax, kroz strujni

razdelnik koji ine unutranja otpornost ampermetra i otpornost anta je:
Iz prethodne jednakosti moe se dobiti i izraz za izraunavanje potrebne

vrednosti otpornosti anta za zadatu maksimalnu vrednost struje:
44
Korienjem ampermetra je mogue meriti i napon, uz redno vezivanje

otpornika velike otpornosti, kao to je prikazano na slici 2.
RS IAmax RA
Slika 4.2. Redno vezivanje otpornika sa ampermetrom
Iz jednaine kola dobija se izraz za maksimalnu vrednost napona koji se

moe meriti na ovaj nain:
odakle je:
45
ZADATAK:
a) Proveriti da li raspoloivi ampermetar odgovara naznaenoj klasi
tanosti.
b) Korienjem raspoloivog ampermetra i izborom ponuenih
otpornika realizovati ampermetre za tri strujna opsega, koja zada
deurni asistent. Realizovane ampermetre badariti u po deset
ekvidistantnih taaka unutar opsega.
c) Korienjem raspoloivog ampermetra i izborom ponuenih
otpornika realizovati voltmetre za tri naponska opsega, koja zada
deurni asistent. Realizovane voltmetre badariti u po deset
ekvidistantnih taaka unutar opsega.
Uputstvo za rad:
Na raspolaganju je generator, ampermetar i odreen broj otpornika
poznatih otpornosti.
a) Na naponski generator vezati redno ispitivani ampermetar (bez
antova), etalonski ampermetar i potroa. Menjati napon
generatora i beleiti odgovarajua pokazivanja ampermetara (u
deset taaka). Klasa tanosti instrumenta definie se kao sa 100
pomnoen kolinik maksimalne (po apsolutnoj vrednosti) apsolutne
greke merenja i vrednosti opsega.
b) Na osnovu zadatih vrednosti opsega i poznatih parametara
korienog ampermetra, proraunati potrebne vrednosti antova.
antove vezati paralelno sa ampermetrom prema emi sa slike 1. Na
generator prikljuiti redno realizovani ampermetar, taan
ampermetar i potroa. Menjati napon generatora i beleiti
odgovarajua pokazivanja ampermetara (u deset taaka).
46
100
R
Slika 1.
R.B. DC(V) R() IA1(mA) IA2(mA)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
47
c) Na osnovu zadatih vrednosti opsega i poznatih parametara

korienog ampermetra, proraunati potrebne vrednosti otpornika.
Otpornike vezati redno sa ampermetrom prema emi sa slike 2. Na
generator prikljuiti paralelno realizovani voltmetar i taan
voltmetar. Menjati napon generatora i beleiti odgovarajua
pokazivanja voltmetara (u deset taaka).
A
R
V
100
Slika 2.
R.B. DC(V) R() IA(mA) UV(V)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
48
VEBA 5.
KONDENZATORI
Veba 5.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
49
KONDENZATORI
Kondenzatori uvaju elektrinu energiju i blokiraju protok jednosmerne

struje, dok proputaju naizmeninu struju. Kondenzatori imaju odreeni
kapacitet i on se izraava u faradima. Jedan farad predstavlja ogroman
kapacitet, tako da se kapacitet veine kondenzatora izraava u manjim
jedinicama: 1 mikrofarad (mF) = 10-6 farada (F) 1 pikofarad (pF) = 10-12
farada (F).
Vrednost kapaciteta kondenzatora obino je napisana na telu
kondenzatora. Oznaka mF ili pF ne mora postojati. Kondenzatori manjeg
kapaciteta sa brojanom oznakom u opsegu od 1 - 1000 su reda
pikofarada; kondenzatori veeg kapaciteta sa brojanom oznakom u
opsegu od .001 - 1000 su reda veliine mikrofarada. Elektrolitiki
kondenzatori obezbeuju veliki kapacitet u maloj zapremini tela. Njihovi
krajevi su polarisani i stoga moraju u strujno kolo da se prikljue u
odgovarajuem smeru.
Kondenzatori imaju dozvoljeni radni napon. On je obino napisan na telu
kondenzatora, ispod oznake za kapacitet. Dozvoljeni radni napon mora
biti vei od najveeg napona koji se moe u normalnim uslovima pojaviti
u strujnom kolu (obino napona napajanja ureaja).
Napomena: Kondenzator moe da uva naelektrisanje dugo vremena
nakon to je napajanje iskljueno. Ovo naelektrisanje moe biti opasno!
Veliki elektrolitiki kondenzatori napunjeni pod naponom od 5 do 10 V
mogu se isprazniti (rasteretiti) prespajanjem krajeva kondenzatora
rafcigerom. Kondenzatori koji su prikljueni na visoki napon napunjeni
su ogromnim koliinama naelektrisanja. Ove kondenzatore treba paljivo
prazniti pomou otpornika odgovarajue otpornosti (koristite Omov
zakon) prislonjenog izmeu prikljunih krajeva kondenzatora. Prilikom
izvoenja ove operacije treba koristiti samo jednu ruku da ne biste
istovremeno dodirnuli oba kraja kondenzatora.
Vane primene kondenzatora:

1. Uklanjanje neeljenih naponskih pikova bloka napajanja.
(Stavite kondenzator kapaciteta 0.01 - 0.1 mF izmeu krajeva naponskog
izvora koji napaja digitalna kola. Ovime spreavate neeljena okidanja
digitalnih kola.)
2. Glaanje ispravljenog naizmeninog napona u stabilan
jednosmerni napon. (Stavite kondenzator kapaciteta 100 - 10000 mF
izmeu izlaznih krajeva ispravljaa.)
3. Blokiranje jednosmernog signala i proputanje naizmeninog
50
signala.
4. Odvoenje naizmeninog signala na masu.
5. Filtriranje neeljenih delova varirajueg signala.
6. Integriranje varirajueg signala u odgovarajuoj sprezi sa
otpornikom.
7. Diferenciranje varirajueg signala u odgovarajuoj sprezi sa

otpornikom.
8. Obavljanje vremenskih funkcija.
Kondenzator se brzo puni ... zatim se sporo prazni preko otpornika

R.
9. uvanje (dranje) naelektrisanja da bi drao tranzistor u
ukljuenom (zatvorenom) ili iskljuenom (otvorenom) stanju.
10. Dranje naelektrisanja da bi ga oslobodio preko elektronske
cevi ili svetlosne diode u obliku brzog i snanog impulsa.
51
ZADATAK:
5.1. Odrabrati 20 kondenzatora i uneti njihove vrednosti u sledeu
tabelu:
Redni III cifra Vrednost Izmerena

broj I cifra II cifra mnoilac ( nF) vrednost
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
52
5.2. Odabrati dva kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost serijskog spoja ta dva kondenzatora i u tabelu
uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. C1 C2 C1+C2(izraunato) C1+C2(izmereno)

1.
2.
5.3. Odabrati dva kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost paralelnog spoja ta dva kondenzatora i u
tabelu uneti sve navedene vrednosti.
Redni br. C1 C2 C1llC2(izraunato) C1llC2(izmereno)

1.
2.
5.4. Odabrati tri kondenzatora sa proizvoljnim vrednostima, izmeriti

ekvivalentnu kapacitivnost serijskog spoja jednog kondenzatota sa
paralelnom vezom druga dva kondenzatora i u tabelu uneti sve navedene
vrednosti.
Redni C1 C2 C3 C1+C2llC3(izraunato) C1+C2llC3

br. (izmereno)
1.
2.
53
54
VEBA 6.
DIODE
Veba 6.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
55
DIODE
6.1. Obrazovanje PN spoja
Poluprovodnik moe da bude tako obraen da mu jedan deo bude P-tipa,

a drugi N-tipa. Ovako se dobije PN spoj. U oblasti P-tipa upljine ine
pokretni oblik elektriciteta. U N-oblasti elektroni ine pokretni deo
elektriciteta.
Slika 6.1. PN spoj
Koncentracija upljina u P oblasti je znatno vea nego u N oblasti, pa se

one difuzno kreu iz P u N oblast. Posle ulaska u N oblast one se
rekombinuju sa slobodnim elektronima, pa se od njih dobiju neutralni
56
atomi. Zbog toga u neposrednoj blizini P oblasti, u N oblasti, nema

slobodnih elektrona pa se tu nalaze nekompenzovani nepokretni pozitivni
joni.
Slino se deava i sa elektronima. Elektroni su slobodni i pokretni nosioci
u N oblasti. I oni se difuzno kreu prema P oblasti gde se rekombinuju sa
upljinama, pa se i ovde dobiju neutralni atomi. U neposrednoj blizinu N
oblasti, u P oblasti, nema slobodnih upljina, pa se tu nalaze
nekompenzovani nepokretni negativni joni.
Nekompenzovani joni (i pozitivni i negativni) nazivaju se prostorno
naelektrisanje. Ovo naelektrisanje se nalazi u neposrednoj blizini dodira P
i N oblasti. Raspodela elektriciteta koji potie od prostornog
naelektrisanja, prikazan je na prvom grafiku.
Vidi se da je leva strana dodira P i N oblasti zbog vika negativnog
elektriciteta na negativnom potencijalu, a desna, zbog vika pozitivnog
elektriciteta, na pozitivnom potencijalu. To vidimo na treem grafiku.
Elektrino polje je uvek usmereno od pozitivnog potencijala ka
negativnom (od N ka P oblasti). Zbog toga to je usmereno suprotno od
pozitivnog smera x-ose, polje je negativno. Najjae je na mestu spoja, jer
je na tom mestu najvea promena potencijala.
Elektrino polje je prikazano na drugom grafiku.
2. Direktno i inverzno polarisani PN spoj
Kod direktne polarizacije koristi se spoljni izvor, iji je pozitivni pol
prikljuen na P, a negativan na N oblast.
Slika 6.2. Direktno polarisani PN spoj
Kod inverzne polarizacije koristi se spoljni izvor iji je pozitivan pol

spojen sa N, a negativan sa P oblasti.
57
Slika 6.3. Inverzno polarisani PN spoj
6.3. Proboj PN spoja
PN spoj moe biti probijen pri direktnoj i inverznoj polarizaciji.
TOPLOTNI PROBOJ
Neka je na PN spoj prikljuen inverzni napon, koji je suvie visok. Zbog
visokog inverznog napona tee inverzna struja kroz PN spoj. Ona izaziva
dodatno zagrevanje PN spoja jer je napon na njemu visok. Zbog dodatnog
zagrevanja poveava se broj parova elektron-upljina, odnosno poveava
se inverzna struja.
Ove pojave se meusobno potpomau, pa stalno raste temperatura PN

spoja. Kada temperatura pree dozvoljenu granicu, dolazi do razaranja
PN spoja. Ovakav toplotni proboj se javlja kod germanijumskih dioda.
LAVINSKI PROBOJ
Nastaje kod inverzne polarizacije PN spoja. Na sobnoj temperaturi u
poluprovodniku postoje slobodnim elektroni. Kod povienog inverznog
napona ovi slobodni elektroni se ubrzavaju u smeru suprotnom od smera
elektrinog polja. Ubrzani elektroni udaraju u atome i predaju im
energiju. Primljena energija u atomu izaziva oslobaanje vie novih
elektrona, koji se takoe kreu pod dejstvom istog elektrinog polja.
Osloboeni elektroni se ubrzavaju i sudaraju sa novim atomima i
proizvode jo vie slobodnih elektrona. Vidimo da broj slobodnih
elektrona stalno raste to podsea na lavinu. Ova lavina izaziva
poveanje struje, to moe da izazove razaranje PN spoja.
58
CENEROV PROBOJ
Ovaj proboj se deava kod poluprovodnika sa velikom koncentracijom
primesa. Zbog velike koncentracije primesa kristalna struktura nije
ravnomerna, pa elektrino polje lako izvlai elektrone iz atoma.
Poviavanjem inverznog napona PN spoja iznad odreene granice
inverzna struja naglo raste. Mehanizam proboja je relativno lako
objasniti. Suvie visoki inverzno prikljueni napon stvara unutar
poluprovodnika jako elektrino polje, koje nasilno izvlai elektrone iz
atoma i potiskuje ih u smeru suprotnom od smera polja. Ovi usmereni
elektroni ine struju proboja. Ako poluprovodnik ima vie primesa postoji
vie mogunosti izvlaenja elektrona iz atoma i probojni napon je nii.
Cenerov proboj se javlja do oko 5V. Od 5V do 8V proboj je kombinacija
Cenerovog i lavinskog, a iznad 8V je lavinski proboj.
Inverzni probojni napon se smanjuje sa povienjem temperature do oko
5,5V. Na oko 5,5V probojni napon ne zavisi od promene temperature , a
iznad ove granice raste sa porastom temperature.
6.4. Diode, snimanje karakteristika i proizvodnja
Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok elektrine struje

u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom
smeru predstavlja beskonaan (ili bar veoma veliki) otpor. Zato se za
diodu kae da postoji provodni i neprovodni smer. Moe se smatrati da za
proticanje struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i ica
provodnika (nula), a za neprovodni smer se moe posmatrati kao prekid
provodnika (beskonano). Poluprovodniki PN spoj sa metalnim
prikljucima predstavlja poluprovodniki element diodu. Prikljuak P
oblasti se naziva anoda i obeleava se sa A, a prikljuak N oblasti se
naziva katoda i obeleava se sa K. Na simbolu diode se odmah vidi u
kojem smeru tee struja od anode ka katodi.
Slika 6.4. Simbol diode
59
Snimanje karakteristika diode u direktnom smeru se obavlja pomou kola

na slici 6.5.
Slika 6.5 ema za snimanje karakteristike diode u direktnom smeru
E je izvor jednosmernog napona (10V, a moe biti i nii). Otpornik R titi

elemente kola od pregorevanja (1000 Ohm). Struja kroz diodu se meri
miliampermetrom, a napon iskljuivo digitalnim voltmetrom. Menjanje
napona se vri pomou potenciometra P.
Slika 6.6 Snimanje karakteristike diode u inverznom smeru
60
Snimanje karakteristika u inverznom smeru se ne izvodi za silicijumske

diode, jer je struja veoma mala. Kod germanijumskih dioda inverzna
struja moe biti znatna, do 1000 puta vea nego kod silicijumskih.
Prag provoenja kod silicijumskih dioda je oko 0,6V, a kod
germanijumskih oko 0,2V.
Slika 6.7. Karakteristika diode
61
Polutalasni ispravlja
U polutalasnom ispravljanju samo se pozitivna ili samo negativna

poluperioda naizmeninog napona proputa kroz ispravlja, to zavisi od
polarizacije diode. Time se na izlazu dobija svaka druga poluperioda sa
nultom vrednou izmeu. Ovakav tip ispravljaa se koristi kada se eli
uteda na materijalu. Mana mu je to oteava filtriranje, pa se stoga
primenjuje samo za izuzetno male snage potroaa, kojima ne smeta
talasast napon.
ZADATAK:
6.1. Sastaviti emu prema sledeoj slici. Pratiti na dvokanalnom

osciloskopu signale sa generatora signala i na diodi. Ucrtati
signale u oscilogram. Odrediti minimalnu vrednost napona sa
generatora signala za koju dioda poinje da provodi.
AC
100
62
Ispravlja sa Grecovim spojem
Ovo je punotalasni ispravlja. Kod ovog ispravljaa, u svakoj

poluperiodi, uvek provode po dve diode.
Dioda upotrebljena u Grecovom spoju treba da ima maksimalnu

nominalnu struju veu od najvee oekivane struje potroaa i probojni
napon vei od maksimalne amplitude napona na sekundaru
transformatora. U odnosu na prethodni tip ispravljaa, Grecov spoj ima
brojne prednosti jer koristi transformator sa dvostruko manje navojaka na
sekundaru i diode sa dvostruko manjim probojnim naponom. Mana je
upotreba etiri diode, ne zbog utroka materijala, ve zbog dvostruko
veeg pada napona na diodama i vee disipacije snage, odnosno
zagrevanja. To je pogotovu nepovoljno kada se generiu mali
jednosmerni naponi, jer se koeficijent korisnog dejstva ispravljaa veoma
smanjuje.
Izvedba Grecovog spoja preko diskretnih komponenti. Srebrni prstenovi

na diodama predstavljaju katode.
Prema konvecniji o toku struje koju je uveo jo Bendamin Frenklin i

koju danas koristi veina inenjera, uzima se da struja kroz provodnik od
pozitivnog ka negativnom polu (takozvani tehniki ili pretpostavljeni
smjer). U stvarnosti, slobodni elektroni u provodniku se skoro uvek kreu
od negativnog ka pozitivnom polu. Meutim, za veinu primera u
63
elektrotehnici, potpuno je nevaan smer toka struje. Objanjenje dole

sledi Frenklinovu konvenciju.
Rad Grecovog mosta u pozitivnoj poluperiodi (levo)

i negativnoj poluperiodi (desno)
U pozitivnoj poluperiodi, levi prikljuak mosta je na viem potencijalu od

prikljuka na desnom kraju mosta, tj. napon (razlika potencijala) gledan
od levog prikljuka ka desnom je pozitivan. Gornja leva dioda je direktno
polarisana, pa provodi struju, dok je donja leva dioda inverzo polarisana,
pa ne dozvoljava proticanje struje kroz nju. Gornja desna dioda je
inverzno polarisana, pa ne dozvoljava elektronima prolaz kroz nju. Struja
je prinuena da tee iz prikljuka oznaenog sa + i da se vrati u Grecov
spoj kroz prikljuak oznaen sa -. Kako je donja leva dioda, inverno
polarisana, jedini put za struju je kroz donju desnu diodu nazad u izvor. U
negativnoj poluperiodi, levi priljuak mosta je na niem potencijalu od
prikljuka na desnom kraju mosta, tj. napon gledan od levog prikljuka
ka desnom je negativan. Sad je gornja desna dioda direktno polarisana, pa
provodi struju, dok je donja desna dioda inverzo polarisana, pa ne
dozvoljava proticanje struje kroz nju. Gornja leva dioda je inverzno
polarisana, pa ne dozvoljava elektronima prolaz kroz nju. Struja je opet
prinuena da tee iz prikljuka oznaenog sa + i da se vrati u Grecov
spoj kroz prikljuak oznaen sa -. Kako sada je donja desna dioda
inverno polarisana, jedini put za struju je kroz donju levu diodu nazad u
izvor. Struja u levoj strani mree naizmenina, a u desnom ispravljena. U
oba sluaja (u i pozitivnoj i u negativnoj poluperiodi), gornji prikljuak
(oznaen sa +) ostaje na viem potencijalu, dok onaj donji (oznaen sa -)
na niem potencijalu. Ovo je tano bez obzira da li je ulaz (levi) kraj
naizmenian ili jednosmeran, pa se ovo kolo ne koristi da se od
naizmeninog dobije jednosmerni napon, ve da se uvede zatita opreme
od negativnog polariteta, npar kada se baterije postave naopake ili se
obrne smer priljuaka sa jednosmernog izvora.
Pre nego to su intregisana kola bila dostupna, Grecov spoj se pravio od

zasebnih dioda. Od 1950ih, Grecov spoj je dostupan u manjim
pojedinanim kuitima sa etiri prikljuka za razliite naponske i strujne
nivoe.
64
6.2. Sastaviti emu prema sledeoj slici. Pratiti na dvokanalnom

osciloskopu signale sa generatora signala i izmeu taaka A i B.
Ucrtati signale u oscilogram. Odrediti minimalnu vrednost
napona sa generatora signala za koju Grecov spoj poinje da
provodi.
A B
100
65
66
VEBA 7.
LED DIODE I OPTIKI KABLOVI
Veba 7.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
67
LED DIODE
LED dioda odnosno svetlea dioda (LED- Light Emiting Diode) je
posebna vrsta poluprovodnike diode koja emituje svetlost kada je
propusno polarisana odnosno kada kroz nju protie struja. Fotoni svetla
se emituju prilikom rekombinacije para elektron upljina. Takvo
svojstvo imaju poluvodonici, galijum-fosfid (GaP), galijum-arsenid
(GaAs), galijum-nitrit (GaN), galijum-arsenid-fosfid (GaAsP), cink-
selenid (ZnSe), dijamant (C), aluminijum-nitrid (AlN), safir ( Al2O3),
silicijum-karbid (SiC), itd.
U kasnom devetnaestom veku, Henri Raund iz Markoni Labsa je prvi

uvideo da poluprovodnike diode mogu emitovati svetlost. Rus Oleg
Vladimirovi Losev nezavisno pravi prvu LED diodu sredinom
dvadesetih godina prolog veka; njegovo istraivanje, iako je objavljeno u
ruskim, nemakim i britanskim naunim urnalima, biva ignorisano.1955.
godine, Rubin Braunstin iz amerike radio korporacije prvi je dao
izvetaje o infracrvenoj emisiji svetlosti galijum-arsenida (GaAs).
Naunici Teksas Instrumentsa, Bob Bajard i Gari Pitman, 1961. godine
otkrili su da galijum-arsenid emituje svetlost kada ima elektrine struje,
nakon ega su dali patent na infrecrvenu diodu. Nik Holonjak Junior iz
Deneral Elektrika prvi je pronaao vidljivi spektar svetlee diode. Boja
emitovanog svetla zavisi od vrste poluprovodonika kao i od primesa u
njemu, i varira od infracrvenog do ultraljubiastog svetla.
Postoje i trepue LED diode koje su iste kao standardne ali sadre mali
ip koji ih podstie da trepu, uglavnom u periodu od jedne sekunde.
Ovaj tip LED dioda uglavnom se pravi u crvenoj, utoj ili zelenoj boji.
68
Veina trepuih LED dioda je u jednoj boji, premda postoje i multikolor

trepue LED diode.
LED dioda
LED Tehnologija
Kao i kod drugih dioda struja tee od P-strane, ili katode, ka N-strani, ili
anodi, ali ne i u suprotnom smeru. Nosioci naelektrisanja elektroni i
upljine teku sa elektroda sa razliitim naponima. Kada elektron naie na
upljinu, pada na nii energrtski nivo i oslobaa energiju u obliku fotona.
struktura LED diode
Radni parametri i efikasnost
Veina tipinih LED dioda je napravljena da radi sa ne vie od 30 60

mW elektrine snage. 1999. godine Filips Lumileds izbacuje LED diode
sposobne da se bezprekidno upotrebljavaju sa snagom od 1 W. Ove diode
su imale mnogo vee poluprovodnike kalupe da bi izdrale veliku snagu.
Takoe, poluprovodnik je bio povezan sa metalnom ploicom zbog
boljeg hlaenja.
69
Jedna od najveih prednosti upotrebe LED dioda je njihova velika

efikasnost, merena kao odnos svetlosnog izlaza i ulazne snage. Bele LED
diode brzo su preuzele primat nad inkadescentnim izvorima svetlosti.
2002. godine Lumileds je napravio LED diodu od 5W sa efikasnou od
18-22 lumena po vatu. Poreenja radi, konvencionalna inkadescentna
sijalica od 60 do 100 W proizvodi oko 15 lumena po vatu. Ipak treba
imati na umu da fluorescentne svetiljke proizvode do 100 lumena po vatu.
Prednosti i mane LED dioda
Neke od prednosti LED dioda su:

LED diode proizvode vie svetlosti po vatu od inkadescentne
sijalice; ovo je korisno zbog tednje energije
LED diode mogu emitovati svetlost razliitih boja bez upotrebe
kolor filtera koji zahtevaju tradicionalne sijalice, tako da ovo
umanjuje inicijalne trokove
LED diode mogu biti dizajnirane tako da im je svetlost precizno
usmerena za razliku od fluorescentnih i inkadescentnih koje
zahtevaju eksterni reflektor
LED diode imaju veoma dukaak vek trajanja
LED diode se veoma brzo pale; tipina crvena LED dioda dostie
pun sjaj u mikrosekundama a LED diode koje se koriste u
komunikacionim ureajima imaju jo bre vreme odziva
LED diode ne sadre ivu, kao kompaktne fluorescentne lampe
Nedostaci LED dioda:
LED diode su trenutno skuplje nego konvencionalne svetlosne

tehnologije
rad LED dioda zavisi u mnogome od temperature sredine
LED diode moraju biti napojene tanom strujom
70
LED diode
ZADATAK:
7.1. Povezati ponuene LED diode iz seta komponenti i obrazloiti kako
se menja njihova jaina svetlosti i od ega zavisi.
ZAKLJUAK:
71
OPTIKI KABLOVI
PRENOS INFORMACIJA OPTIKIM VLAKNOM
Svaki komunikacioni sistem se u osnovi sastoji od: IZVORA informacija

koje treba preneti, PRENOSNOG MEDIJUMA kroz koji se informacija
prenosi i KORISNIKA, kome su te informacije potrebne. PRENOSNI
MEDIJUM moe biti slobodan prostor (radio prenos, govor, laserski
zrak), ica (telefon) ili optiko vlakno.
Tokom prenosa informacija najee nije u osnovnom obliku u kome se
proizvodi i konano koristi, ve je na odgovarajui nain transformisana
za potrebe prenosa. PREDAJNIK (Transmitter) je sredstvo za
prilagoenje informacije prenosnom medijumu a PRIJEMNIK (Receiver)
sredstvo za njeno vraanje u prvobitni ili neki drugi koristan oblik.
Verovatno jedini komunikacioni sistem kome odgovara blok ema na
prvoj gornjoj slici (bez predajnika i prijemnika) je direktan razgovor
osobe.
Svetlovodne ili fiberoptike komunikacije se karakteriu svojim

prenosnim medijumom - optikim vlaknom, svetlovodom ili "fiberom".
72
"Fiber" (fiber) je engleski izraz koji znai - "vlakno", i esto se

nepravilno koristi u izrazima tipa - "fiberoptiko vlakno".
Osnovna uloga svetlovoda je da svetlost, koja se inae u slobodnom
prostoru prostire pravolinijski, vodi od predajnika do prijemnika
proizvoljnom putanjom uz to manje gubitke. Skretanje svetlosti unutar
optikog vlakna je u stvari odbijanje o unutranje zidove vlakna.
Predajnik optikog komunikacionog sistema je IZVOR SVETLOSTI
(Optical Source) iji se intenzitet menja pod uticajem signala koji nosi
informaciju. U daleko najveem broju sluajeva izvor se modulie
digitalnim signalom tako to se svetlost jednostavno pali i gasi!
Najnapredniji predajnik u optikim komunikacijama se sutinski ne
razlikuje od baterijske lampe kojom se alje poruka Morzeovom (Morse)
azbukom!
Osnovni element prijemnika optikog komunikacionog sistema je
FOTOOSETLjIVI ELEMENT (Photo-detector), kojim se promena
svetlosti pretvara u elektrini signal pogodan za dalju obradu. Uloga
prijemnika je, u principu i u praksi, da na izlazu da logiku npr. jedinicu
kad je izvor svetlosti u predajniku ukljuen i logiku nulu, kad je izvor
svetlosti ugaen.
73
ZADATAK:
7.2. Spojiti Generator signala sa osciloskopom pomou optikog kabla, i

na oscilogramu ucrtati tri vrste signala koje ste generisali sa Generatora
signala.
74
VEBA 8.
TRANZISTORI
Veba 8.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
75
Bipolarni tranzistori
Sama re "tranzistor" nastala je saimanjem rei TRANSfer-resISTOR,

koje na engleskom jeziku znae "prenosna otpornost". Moe se, s
pravom, rei da je elektronska revolucija zapoela pronalaskom
bipolarnih tranzistora 1947. godine. Do tada su se poluprovodnici koristili
samo za termistore, fotodiode i ispravljae. 1949. godine okli je
publikovao teoriju o radu poluprovodnikih dioda i bipolarnih tranzistora
i od tog trenutka poinje nagli razvoj kako teorijskih istraivanja, tako i
industrijske proizvodnje ovih komponenata. Zahvaljujui intenzivnom
napretku tehnologije poveala se, znatno, pouzdanost, snaga, granina
uestanost i primena bipolarnih tranzistora. Bipolarni tranzistor se sastoji
od dva p-n spoja,. Meutim, naglaava se da ti p-n spojevi moraju da
budu u jednoj poluprovodnikoj komponenti - tranzistor se ne moe,
dakle, dobiti jednostavnim spajanjem dva p-n spoja (dve diode); osnovno
svojstvo tranzistora sastoji se ba u tome da izmeu tih p-n spojeva
postoji uzajamno dejstvo - strujom jednog spoja moe se upravljati struja
drugog p-n spoja. U zavisnosti od toga koga je tipa srednja oblast, koja se
zove baza, razlikuju se p-n-p (nadalje e se oznaavati sa PNP) i n-p-n
(NPN) tranzistori. Oblast tranzistora iz koje se u bazu injektuju nosioci
naelektrisanja predstavlja emitor, a oblast u koju ekstrakcijom iz baze
dolaze nosioci zove se kolektor.
Bipolarni tranzistor je komponenta sa tri elektrode, koja poseduje
pojaavako svojstvo u smislu da male promene signala izmedju ulazne i
referentne elektrode, dovode do velikih promena signala imeu izlazne i
referentne elektrode. Konstrukcija tranzistora je izvedena tako to su dva
komada poluprovodnika istog tipa, koji se zovu emitor i kolektor, spojena
poluprovodnikom suprotnog tipa, koji se naziva baza. Kristalna reetka je
jedinstvena.
Postoje dve vrste tranzistora:
- PNP (P emitor, N baza, P kolektor) i
- NPN (N emitor, P baza, N kolektor),
kao to pokazuje slika 8.1. Veza tranzistora sa okolinom se ostvaruje
preko omskih kontakata metalpoluprovodnik za svaku elektrodu.
76
Slika 8.1. Konstrukcija i simbol tranzistora (a) NPN tipa, (b) PNP tipa.
Aktivni reim rada tranzistora
Pojaavaka svojstva tranzistora se izrazito ispoljavaju pri radu u

aktivnom reimu, koji se postie direktnom polarizacijom emitorskog i
inverznom polarizacijom kolektorskog spoja.
Raspodela struja u tranzistoru
Rad tranzistora je odredjen njegovom konstrukcijom preko izbora

geometrije i koncentracije neistoa sa jedne strane i polarizacijom kroz
polaritet i intenzitet primenjenih napona, sa druge strane. S tim u vezi za
tranzistor koji radi u aktivnom reimu izvrie se analiza raspodele struja
pod sledeim pretpostavkama: A. emitor je najjae dopiran, baza
najslabije, a kolektor jae od baze ali slabije od emitora; B. duina baze
definisana kao najblie rastojanje izmedju emitorskog i kolektorskog
spoja, je dovoljno mala. Smisao i opravdanost ovih pretpostavki e biti
obrazloeni kroz dalja izlaganja. Na slici 8.2. su pokazani struktura i tok
slobodnih mosilaca naelektrisanja u tranzistoru. Spoj emitor-baza je
direktno polarisan, pa stoga proputa glavne nosioce. To su elektroni iz
emitora koncentracije nE , koji ine struju INE i upljine iz baze
koncentracije pB , koje ine struju IPE .
77
Slika 8.2. Tok nosilaca i struje u bipolarnom tranzistoru polarizovanom za aktivni

reim rada
Zbir struja, koje ulaze i izlaze iz emitora, mora biti nula. Stoga, prema
usvojenom pozitivnom smeru na slici 8.2 ukupna emitorska struja ima
vrednost:
Strujno-naponska karakteristika tranzistora
Struje tranzistora su odredjene njegovom konstrukcijom i polaritetom i

intenzitetom primenjenih napona. Ovi faktori diktiraju raspodelu
koncentracija slobodnih nosilaca u tranzistoru, koja definie njegove
strujno-naponske karakteristike. U tom smislu, na slici 8.3 je
isprekidanom linijom nacrtana raspodela koncentracija slobodnih nosilaca
naelektrisanja u tranzistoru bez prikljuenih baterija za polarizaciju pod
pretpostavkom da je emitor dopiran najjae, a baza najslabije. Nivoi
sporednih nosilaca su odredjeni prema zakonu termodinamike ravnotee.
Ako se tranzistor polarie, glavni nosioci prolaze kroz direktno polarisan
emitorski spoj. upljine prelaze u emitor, a elektroni u bazu. Time se u
bazi na ivici oblasti prostornog tovara na emitorskom spoju, stvara
koncentracija sporednih nosilaca:
Izraunata raspodela koncentracija slobodnih nosilaca u tranzistoru

doputa izraunavanje zavisnosti kolektorske struje tranzistora od napona
direktne polarizacije spoja baza-emitor. Zanemarivanjem inverzne struje
zasienja, kolektorska struja se svodi na struju elektrona koji dolaze iz
78
emitora i prolaze kroz bazu. Njihov gradijent koncentracije je priblino

konstantan:
Precizno gledano, ovaj gradijent nije konstantan jer je koncentracija

sporednih nosilaca u bazi eksponencijalna zbog smanjenja njihovog broja
usled rekombinacije.
Slika 8.3. Raspodela koncentracijaslobodnih nosilaca u tranzistoru koji radi u

aktivnom reimu (puna linija) i sluaj bez polarizacije
Elektrini model tranzistora
Na osnovu izlaganja u prethodnom odeljku sledi da se, posmatrano

izmedju kolektora i emitora, tranzistor moe opisati strujnim izvorom koji
je zavisan od vrednosti napona vBE izmeu baze i emitora. Time se
elektrino modelira prethodna formula.
79
Slika 8.4. Elektrini model NPN i PNP tranzistora za rad u aktivnom reimu.
Pri radu tranzistora u aktivnom reimu izmedju baze i emitora se nalazi

direktno polarisan PN spoj. U prethodnom odeljku je pokazano da je
zbir bazne i kolektorske struje jednak emitorskoj struji i uvedeno je
strujno pojaanje kao kolinik kolektorske i bazne struje. Koristei ove
rezultate, tranzistor se izmedju baze i emitora moe opisati
eksponencijalnom strujno-naponskom karakteristikom dobijenom
deljenjem odreenih izraza sa . to se tie direktnog prenosa izmeu
baze i kolektora, ako se zanemari inverzna struja zasienja kolektorskog
spoja, on ne postoji jer je kolektorski spoj inverzno polarisan. Na osnovu
prethodnih zakljuaka nacrtan je model tranzistora na slici 8.4.
Isprekidanom linijom je ucrtana izlazna otpornost ri koja modelira Erlijev
efekat, odnosno pokazuje kako se menja struja kolektora sa promenom
napona na kolektoru kada je napon izmeu baze i emitora konstantan. Da
bi elektrini model bio korektan, potrebno je napon vBE , struju baze i
strujnog izvora orijentisati kao na slici 8.4. jer to odgovara nainu rada
tranzistora, poto porast napona vBE , dovodi do porasta struje kolektora.
To znai da su smerovi napona vBE i struje strujnog izvora vezani
smerovi. Uoiti da je strujni izvor zavisan od struje baze. Izvedeni model
tranzistora vredi za ukupne trenutne vrednosti napona i struja. Za njegovu
primenu je bitno poznavati zavisnosti strujnog pojaanja od radnih uslova
tranzistora. Obino se uzima da je strujno pojaanje priblino konstantno,
ali se ima u vidu da na njega utiu veliina kolektorskog napona i struje,
kao i temperature. Pri porastu napona inverzne polarizacije kolektorskog
spoja i konstantnom naponu baza-emitor, poveava se irina oblasti
80
prostornog tovara to dovodi do smanjenja efektivne irine baze. Kao

rezultat, raste gradijent koncentracije sporednih nosilaca u bazi, raste
kolektorska struja. Isti uzrok neznatno menja intenzitet rekombinacije u
bazi. Stoga je promena bazne struje neznatna. Sledi da porast
kolektorskog napona dovodi do porasta . Slika 8.5. pokazuje da strujno
pojaanje raste sa poveanjem temperature. To se deava zbog poveanja
sopstvene energije slobodnih nosilaca, to smanjuje rekombinaciju u bazi
i dovodi do poveanja transportnog faktora, odnosno poveanja . Na
istoj slici se uoava da pri malim i pri velikim strujama kolektora
opada.
Slika 8.5. Zavisnost strujnog poja anja od intenziteta kolektorske struje i

temperature
81
Tipovi tranzistora
Tranzistori u plastinim kuitima:
Tranzistori u metalnim kuitima:
Kuita sa vie tranzistora:
82
Tranzistori snage:
RF Tranzistori:
83
ZADATAK 1:
Na slici su prikazani neki tipovi tranzistora, identifikuj noice na tim

tranzistorima:
ZADATAK 2:
U koju kategoriju pripadaju tranzistori na slici:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
e) _____________________
ZADATAK 3:
PROVERA ISPRAVNOSTI TRANZISTORA:
Digitalni multimetar se moe iskoristiti tako da se na brz i jednostavan

nain proveri da li su spojevi trazistora otvoreni ili kratko spojeni. Za
ovaj test moemo posmatrati tranzistor kao spoj dve diode, i za PNPiI za
NPN tranzistore. Spoj baza-kolektor je jedna dioda i spoj baza-emiter je
druga dioda.
Ispravna je ona dioda koja e pokazati jako veliki otpor (otvorena

dioda) kada je dioda inverzno polarisana i jako mali otpor kada je dioda
direktno polarisana.
84
Neispravna otvorena dioda e pokazati jako veliki otpor i za direktnu i

za inverznu polarizaciju.
Neispravna kratko spojena dioda e pokazati otpor nula ili jako mali
otpor za direktnu i inverznu polarizaciju.
Mnogi digitalni multimetri imaju poloaj preklopnika za testiranje dioda
koji omoguavaju sprovoenje testa za ispravnost tranzistora. Kada je
multimetar postavljen u poloaj za testiranje dioda on omoguava
unutranji napon koji je dovoljan za inverznu i direktnu polarizaciju
tranzistorskih spojeva. Mnogi multimetri imaju razliit unutranji napon ,
ali 2,5 V do 3,5V je tipian opseg vrednosti napona.
Stanje kada je tranzistor ispravan. Na slici 8.6, crvena (pozitivna )
buksna instrumenta je spojena na bazu NPN tranzistora , a crna
(negativna ) buksna je spojena na emiter tako da je spoj baza emiter
direktno polarisan. Ako je spoj dobar na multimetru se oitava napon
izmeu 0,5 V i 0,9 V , dok je napon od 0,7 V tipian napon za direktnu
polarizaciju. Na slici 8.7 buksne su zamenile mesta tako da je spoj baza-
emiter inverzno polarisan. Ako tranzistor radi ispravno , na multimetru se
dobje oitanje napona koga stvara unutranji izvor napona. Napon od 2,6
V predstavlja tipinu vrednost koja pokazuje da spoj ima jako veliki
otpor.
Slika 8.6. Direktno polarizovan spoj baza-emiter Slika 8.7. Inverzno polarizovan spoj baza-
emiter
Postupak za proveru spoja baza-kolektor se ponavlja kao to je prikazano
na slikama 8.8 i 8.9.
Za PNP tranzistor polaritet buksni je inverzan za svaki test.
85
Slika 8.8. Direktno polarizovan spoj baza-kolektor Slika 8.9. Inverzno polarizovan spoj baza-
kolektor
Stanje kada je tranzistor neispravan. Kada tranzistor ima greku da je

spoj otvoren, tada se dobija napon otvorenog kruga ( 2,6 V je tipini
napon za mnoge multimetre) i za direktnu i inverznu polarizaciju tog
spoja kao to je prikazano na slici 8.10. Ako je spoj kratko spojen
multimetar e pokazati 0V za direktnu i inverznu polarizaciju tog spoja,
kao to je prikazano na slici 8.11. Ponekad oteeni spoj moe imati mali
otpor za obe polarizacije spoja umesto iste nule. U tom sluaju,
multimetar e pokazati mali napon koji je manji od napona za otvoren
krug. Na primer, takav spoj tranzistora e dati oitanje na instrumentu od
1,1 V za obe polarizacije umjesto 0,7 V za direktnu polarizaciju i 2,6 V
za inverznu polarizaciju. Za PNP tranzistor polaritet buksni je inverzan za
svaki test.
86
Slika 8.10. Neispravan transistor ptekid Slika 8.11. Neispravan transistor ktatak spoj
B-E ili B-C B-E ili B-C
Provera ispravnosti tranzistora sa Ommetrom. Digitalni multimetri

koji nemaju mogunost provere tranzistora sa testom za diode mogu se
upotrebiti za testiranje da li su spojevi tranzistora otvoreni ili kratko
spojeni, postavljanjem multimetra u funkciju za mjerenje otpora.Za
direktno polarisani PN spoj kod dobrog tranzistora dobie se otpor koji se
kree od nekoliko stotina oma do nekoliko hiljada oma ( ovaj otpor e
zavisiti od baterije koja se nalazi u instrumentu). Za inverzno polarisan
PN spoj kod ispravnog tranzistora dobie se otpor koji je izvan opsega (
beskonaan otpor). Ako je otpor izvan opsega to znai da je inverzni
otpor veoma veliki., kao to i oekujemo. Ako je otpor nekoliko stotina ili
nekoliko hiljada oma za direktnu polarizaciju spoja to znai da je otpor
mali u poreenju sa otporom inverzno polarisanog spoja
87
3.1. Ispitati ispravnost datih tranzistora digitalnim multimerom za proveru

dioda:
3.2. Ispitati ispravnost datih tranzistora merenjem otpora ommetrom:
88
VEBA 9.
TRANZISTORI
Veba 9.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
89
Bipolarni tranzistori
Karakteristike tranzistora
U grafikom modelu tranzistor se moe predstaviti kao dvodimenzijalni
prikaz tj. Odnos dve promenljive pri emu se ostale dve uzimaju kao
konstante.
Ulazna karakteristika tranzistora
Izlazna karakteristika tranzistora
90
Prenosna karakrerisitka tranzistora
Oblasti rada tranzistora

Bipolarni tranzistor moe da radi u tri stanja:
- zakoenje - ne tee struja Ic - tranzistor praktino ne radi -

emitorski i kolektorski spoj su inverzno polarisani.
- aktivni reim - tee struja IC i proporcionalna je ulaznoj struji IC

= IB - emitorski spoj je direktno polarisan, a kolektorski spoj je inverzno
polarisan.
- zasienje - tee kolektorska struja, ali ona nije funkcija bazne

struje, pa nema tranzistorskog efekta, kolektorski napon ne moe biti vei
od napona zasienja UCES < 0,5 V - emitorski i kolektorski spoj su
direktno polarisani.
91
Oblasti rada tranzistora u spoju sa zajednikim emitorom
Primena bipolarnih tranzistora
Danas, upotreba bipolarnih tranzistora je potisnuta u korist CMOS

tehnologije u dizajnu integrisanih kola. Ipak, bipolarni tranzistori ostaju
ureaj koji je bolji u nekim kolima, kao to su diskretna kola, zbog
velikog izbora tipova bipolarnih tranzistora i znanja o njihovim
karakteristikama. Oni su takoe koriste za analogna kola, bilo diskretna
ili integrisana. Ovo se posebno odnosi na primene na visokim
uestanostima, kao to su kola na radio-uestanostima za beine mree.
Bipolarni tranzistori se mogu kombinovati sa MOSFET tranzistorima u
integrisano kolo koristei BiCMOS proces da se dobije novo kolo koje e
uzeti najbolje karakteristike oba tipa tranzistora.
Tranzistori sa efektom polja FET (field effect transistors)
FET-ovi su tranzistori koji se sastoje od po dve oblasti p ili n tipa

poluprovodnika izmeu kojih se nalazi oblast (kanal) suprotnog tipa.
Zavisno od toga da li je kanal n ili p tipa, razlikuju se n kanalni i p
kanalni FET-ovi.
N-kanlni I P-kanalni FET
Sa G je oznaen prikljuak koji se naziva gejt (analogan bazi kod

bipolarnog tranzistora), D predstavlja drejn, a S sors (analogni kolektoru i
emitoru).
92
Struktura tranzistora sa efektom polja
Kanal je napravljen od poluprovodnika N tipa iji su krajevi drejn i sors,

na drugim stranama kanala oformljena su podruja P tipa koja su dosta
dopirana u odnosu na kanal i s njim obrazuju PN spoj a celo to podruje
se naziva gejt tj. upravljaka elektroda.Kada se dovede spoljni napon UDD
tada e kroz kanal poeti da protie struja veinskih nosilaca
naelektrisanja (elektrona). Elektroni ulaze u kanal kroz sors(izvor)
elektrodu a izlaze kroz drejn(ponor) elektrodu. Ako se na G elektrodu
dovede negativan napon u odnosu na napon na elektrodi S doi e do
irenja PN spojeva jer su oni polarizovani u inverznom smeru i to irenje
e se prostirati u podruje kanala. Pri ovim uslovima se smanjuje vodljiva
irina kanala i raste njegova otpornos a samim tim opae struja kroz
njega. Naziv efekat polja trnzistor je dobio jer su osiromaena
podruja u kanalu rezultat delovanja elektrinog polja na inverzno
polarisanim PN spojevima,upravljaka elektroda-kanal. Ovakve
tranzistore zovu jos I unipolarni jer struju ine samo jedan tip nosilaca
naelektisanja elektroni kod N kanalnog FET-a ili upljine kod P
knalanog FET-a.
Karakteristike FET tranzistora
Kod unipolarnih tranzistora daju se samo izlazne karakteristike I

predstavljaju sledeu zavisnost ID = f (VDS ), VGS = const.
93
Izlazne karakterisitke N kanalnog FET-a (Teorijske)
Pri manjim naponima VDS tranzistor se nalazi u tako zvanoj omsokoj

oblasti u podruju ne zasienjai I karakteristika mu je linearna to se
moze videti na grafiku izlaznih karakteristika. Daljim poveavanjem
napona drejna dolazi do prelaza u stanje zasienja. Bitno je rei I da kad
je napon Izmedju drejna I sorsa VGS dovoljno negativan da skroz zatvori
kanal tranzistor dolazi u stanje zakoenja tj. u neprovodno stanje.
94
Izlazne karakterisitke N kanalnog FET-a (realne)
Primena FET tranzistora
Tranzistori sa efektom polja su nali najveu primenu u pojaavaima

zbog svojih odlinih karakteristika ali koriste se I u ostalim oblastima
naroito u digitalnoj elektronici.
95
ZADATAK Tranzistor kao prekida sa dva logika nivoa
Simulirati ili spojiti emu kao na slici
Potrebni elementi:
Izvor napona V2 5V
Otpornik R -1k
NPN tranzistor Q1 NPN
Indikator 12 V, 60 mW
Baterija V1 - 12V
Kada je prekida u poziciji kao na slici na ulazu imamo logiki nivo 1 ,

ili 5V. U suprotnom poloaju na ulazu imamo logiku 0 , odnosno 0V.
U stvari, tranzistor se ponaa kao mehaniki prekida. Kada je logiki
nivo 1 prekida (tranzistor) je zatvoren a kada je logiki nivo 0
prekida (tranzistor) je otvoren.
96
Popuniti tabelu :
Ulaz Indikator Napn na Napon na

(ukljuen, tranzistoru (V) indikatoru (V)
iskljuen)
Logika 0
Logika 1
97
98
VEBA 10.
- TAJMER NE 555 -
Veba 10.
Datum:
Pregledao:
Ocena:
99
TIMER 555
555 timer IC je integrisano kolo ( ip ) kojeg je dizajnirao Hans R.
Camenzind 1970 godine. Jo uvjek je u irokoj upotrebi zahvaljujui
jednostavnosti upotrebe, niske cijene i dobre stabilnosti. Od 2003 godine
procjenjuje se da je 1 milijarda jedinica proizvedena svake godine.
Slika1. Izgled tajmera 555 Slika 2. Dijagram izlaza
1 - GND masa, 0V
2 - TRIG OUT raste, interval poinje, kada ovaj ulaz padne ispod 1/3
Vcc
3 - OUT povezuje se sa +Vcc ili GND
4 - RESET vri resetovanje tajmera ako se spoji na masu. Kad se ne
koristi treba ga spojiti na Vcc
5 - CTRL "Control" pristupa internom naponskom razdelniku
( odsustvom 2/3 Vcc )
6 - THR interval se zavrava kada je napon THR vei od CTRL
7 - DIS otvara izlaz kolektora; prazni kondezator izmeu intervala
8 - Vcc, V+ pozitivno snabdevanje naponom je obino izmeu 3 i 15 V
555 timer IC ima tri operativna moda:

- monostabilni mod,
- astabilni mod i
- bistabilni mod.
100
ASTABILNI MULTIVIBRATOR
Slika 3. Standardno 555 astabilno kolo
U astabilnom reimu tajmer 555 gasi kontinuirani tok pravougaonih

impulsa imajui odreenu frekvenciju.
Slika 4. Izlazni signal i rad kondenzatora
U astabilnom reimu frekvencija toka impulsa zavisi od vrednosti R1, R2

iC
i izraunava se formulom:
101
( 1 )
Vreme trajanja Tm ( high ) odreujemo formulom:
..( 2 )
Vreme trajanja Ts ( low ) odreujemo formulom:
...( 3 )
PRORAUN ZADATKA
Formule 1, 2 i 3 napisaemo u obliku koji je praktiniji za proraun.
f = 1,4/( R1 + 2R2 ) C .. ( 1* )
poto je T = 1/ f .. ( 4 ) onda je
T = 0,7 ( R1 + 2R2 ) C .. ( 1** )
Tm = 0,7 ( R1 + R2 ) C .. ( 2* )
Ts = 0,7 R2 C . ( 3* )
T = Tm + Ts . ( 5 )
1. Ako uzmemo da se frekvencija kree od f 1 = 50 Hz do f 2 = 1KH

onda dobijamo da je T1 = 0,02s, a T2 = 0,001s.
2. Ako uzmemo odnos Tm: Ts = 3:1, tj. da je radni ciklus 75%, onda
je
T1s = 0,005s, a T1m = 0,015s, slino bi dobili vrijednosti za T2s i
T2m.
102
3. Predpostavljamo vrednost kondezatora C[ F ], za poetak uzmimo da je

C = 10F
4. Iz ( 3* ) dobija se R2' = Ts / 0,7 C = = 714,2 , tj. za R2'' =
357.1 5. Iz ( 2* ) dobija se R1' = Tm/ 0,7 C R2' = = 1,42K,
tj. za R1'' = 714,2
Primeujemo da nije zadovoljen uslov 1K ( R1, R2 ) 1M ( * )
pa umjesto C = 10F uzimam da je C = 1F, pa se onda dobijaju rezultati
( 10 puta vei ):
R2' = 7,142K i R1' = 14,284K tj. R2'' = 3,571K i R1'' = 7,142K
ime dolazimo u traeni opseg ( * ). Za variranje frekvencije s obzirom na
uslov ( * ) u kolo treba ubaciti granu kao na slici 5.
R1 1k
P1 13.3k
Slika 5. Grana sa potenciometrom
ema koja zadovoljava traene uslove dobija oblik kao na slici 6, s tim
to umesto otpornika R1 treba ubaciti granu sa potenciometrom sa slike 5,
a umesto " device " redno vezanu LED diodu ( sa zatitnim otporom ).
103
ZADATAK:
Napraviti oscilator promenljive uestanosti sa

tajmerom 555. Jednim potenciometrom treba da se
menja uestanost od nekoliko Hz do nekoliko KHz. Na
izlaz tajmera treba postaviti LED radi praenja niskih
uestanosti ( kada radi kao migavac ) i jedan zvunik
radi praenja visokih uestanosti ( kada radi kao
generator tona ).
Slika 6. ema zadatka
104
Na stranici http://www.williamson-labs.com/555-circuits.htm pogledati

softversku animaciju ovog zadatka.
105
106

Elektrotehnički Materijali I Komponente - 2011 - Komplet PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektrotehnički Materijali I Komponente - 2011 - Komplet PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VERA V.

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

Recezenti: dr Slavica Marinkovi, profesor VER Beograd

Izdava: Visoka kola elektrotehnike i raunarstva

Obrada teksta: dr Vera V. Petrovi

Korice: Gabrijela Dimi

tampa: MST Gaji, Beograd

Drugo izmenjeno izdanje

Predmet Elektrotehniki materijali i komponente izuava se u

Materija obraena u ovom priruniku je podeljena u 10 lekcija.

Vebe su kombinacija primene softverskih alata za analizu rada

Prirunik sistematski i postupno uvodi studente u teoriju i

U Beogradu, oktobar 2011.

Veba 2. Uvod u laboratoriju ..21

Veba 3. Otpornici ..29

Veba 4. Proirenje mernog opsega 43

Veba 7. LED diode i optiki kablovi .67

Veba 8. Tranzistori 1 .....75

Veba 9. Tranzistori 2 .....89

Veba 10. NE 555 ..........................................................................99

Student (ime prezime, indeks):

Web pretraiva (Web browser) je softverska aplikacija koja vam

Web pretraiva prevodi tekst za oznaavanje hiperteksta (html), jezik

Svaka Web stranica se sastoji od teksta, grafikih elemenata i veza prema

Za program moodle preporuljivo je koristiti Internet Explorer ili

1. Traka za adresu (Address Bar) je mesto za upisivanje Internet

2. Strelice Nazad (Back) i Napred (Forward) doputaju kretanje

MOODLE SISTEM PODRKA

Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvanijeg globalnog resursa

Kao podrka elektronskom uenju nastao je softverski paket Moodle

Prijava na Moodle sistem

U Web pretraivau upiite adresu http://e-learn.viser.edu.rs/moodle/.

Na poetnoj stranici Moodle sistema prikazani su sledei blokovi:

Kategorije kurseva: Prikazuju se svi kursevi koji su podrani

Slika 1.1 Poetna stranica Moodle sistema

Nazivi kurseva predstavljaju linkove (veze) (slika 1.2) . Klikom na

Slika 1.2 Stranica predmeta

Slika 1.3 Prijava (upis) na kurs

Lozinku za upis na kurs dobijate od predmetnog profesora ili saradnika.

Aktiviranje naloga na Moodle sistemu

Slika 1.4 Prijava na Moodle system

Prikazuje se stranica za popunjavanje optih informacija koje treba da

Podeavanje korisnikog profila

Podeavanje vaeg korisnikog profila omoguava vam da dodate neke

Za pristup profilu potrebno je da kliknete na vae ime i prezime koje je

Slika 1.5 Ureivanje korisnikog profila

U okviru kartice Ureivanje profila pored nekih polja stoji crvena

Slika 1.6.a Auriranje profila

Unesite aktivnu adresu e-pote.

Slika 1. 6.b Auriranje profila

Slika: omoguava postavljanje vae fotogafije. Format fajla treba

Auriranjem profila, Moodle sistem alje aktivacioni link na vau adresu

Slika 1.7 Pocetna stranica prijavljenog polaznika kursa

Pri prvom pristupu kursu potrebno je da unesete i identifikacionu lozinku

Slika 1.8 Unos identifikacione lozinke za ulanjenje na kurs

Nakon unoenja identifikacione lozinke kursa otvara se stranica kursa

Slika1.9 Poetna stranica kursa

Okruenje Moodle sistema

moete videti da li ste prijavljeni i pod kojim korisnikim imenom, a

Sredinji deo stranice je namenjen resursima koje profesor ili saradnici

Osnovno kretanje i navigacija na stranici kursa

Klikom na pojedine delove linijskog tekstualnog menija postie se

e-learn: vraa vas na poetnu stranicu Moodle sajta