ODBRANA DELA K. G.

ruNGA
1-5 Karl Gustav Jung

Napomena izdavala
Osetam duboku obavezu da povodom prvog izdanja dela "Aion" K. G.
Junga u nas izrazim najvecu zahvalnost liinostima koie su pomogle da
do objavljivanja ove knjige dode. Najveiu zahvalnost dugujem g-di Zazi
Stefanovic-Camenzind,analitiiaru jungovske orii entacije iz Ciriha, koia
mi je u vezi sa predvodenjem kljuinih pojmova Jungove dubinskepsi-
hologije pruZala bezrezervnu podriku kako svojim savetima tako i
upuiivanjem na bitne knjige Jungovih sledbenika; istu vrstu zakvalnosti
dugujem i g-nu Renosu Papadopulosu,jungovskom analitiiaru iz Lon-
dona. Posebno se zahvaljujem g-nu Vladeti Jeroti1u na nesebiinoi
AION
podrfici ovomprevodilaikom i izdavaikom poduhvatu. Last but not least
- izuzetnu zahvalnost dugujem mome suprugu Zvonimiru Kostiiu, bez
iije se moralne podrike i iztnetne struine pomoti ova knjiga ne bi po-
javila niti bi ogromna erudiciia K. G. Junga bila adekvatnoprenesena.
Dubravka Opaiic - Kostii Preveo s originala
Zlatko Krasni
Redaktura teksta
Dubravka Opaiit - Kostii

Slika na naslovnoj strani:

Mitraistiiki bog vremenaAion
(Rimskiperiod, 2 - 3. vek n. e.)

Izdaje
SPIA "ATOS"

Leklura i korektura
Lektorsko-korektorsko odelj enje SPIA "ATOS"

Kompjuterska priprema
Radiia Tadii

Stampa
"ATOS"
s.z. R. Beograd
Zuhra Simii
1996.
 !r ;l

SADRZAJ

Predgovor .............
7
I Ja . . . . . . . . . . . . . .I. I. . . .
II senka . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . .1. .6. . . . . . .
ru Sizigija: Anima i Animus
tV Sopstvo . . . . . . . . 3. .l
V l l r i s t o s , s i m b o l S o p s t v a . . . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. . . . . .4.4. .
VL Znakibe .......73
VII Nostradamusovo
prorodanstv ............g9
VIII O istorijskomznadenjuribe ...............................
95
IX Ambivatrentnost simbolaribe ...........107
X R i b au a l h e m i j i ................1l4
1 .M e d u z a . .....114
2. Riba ..........123
3 . K a t a r s ksi i m b o rl i b e . . . . . . . . . .
...........130
XI Alhemistidkotumadenjeribe ............I37
XII Op5teo psihologiji hri5iansko- alhemistidke
simbolike .......t52
XIII" GnostidkisimboliSopstva.. ...............163
XIV Strukturai dinamikaSopstva ...........1g4
XV Zavr5nared ........ ..............233
 PREDGOVOR
U ovom tomu VIII Psiholo5kih razmatraila objavljujem
dva rada koji uprkos unutraSnjoji spolja5njoj razliditosti idu za-
jedno u meri u kojoj obraduju veliku temu ove knjige, i to ideju
eona (grd. aion). Dok prilog moje saradnicedr phil. Mari-Luiz
fon Franc (Marie-Louise von Franz) analizom Passio Perpetuae
prikazuje psiholo5ki prelaz antike u hri5ianstvo, moje istraZivanje
nastoji da na osnovu hri5ianskih, gnostidkih i alhemijskih sim-
bola Sopstva osvetli promenu psihidke situacije unutar "hri3ian-
skog eona". Hri5ianska tradicija nije od svog podetka najpre
proLeta samo persijsko-judejskom mi$lju o ogranidenosti vre-
mena, vei je ispunjenai slutnjomjednog, u izvesnom smislu en-
antiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu
Ilristos - Antihrist. Veiina istorijskih spekulacija o vremenskim
prilikama i odredivanju vlemena bila je, kako pokazuje sama
Apokalipsa, oduvek pod uticajem astrolo5kihpredstava.Otuda je
sasvim prirodno Sto teZi5temog razmatranja stavljam na sirnbol
Ribd, buduii da eon piscesaobrazuje sinhronistidkupropratnu po-
javu hri5ianskograzvojaduha tokom dve hiljade godina.U ovom
razdoblju lik antroposa("Sina dovedijeg")nije samosve viSe sim-
bolidki amplifikovan i time prihvaien u psiholo5kom smislu, vei
je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanjakoje su anticipi-
rane vei odekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Sme5tajuii,
naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi
nam daju zL pravo da govorimo o "hri5ianskom eonu" za koji se
pretpostavlja da ie zavrsiti parusijom. kgleda da se ovo odeki-
vanje podudara s astrolo5kom predstavom o velikom mesecu
Ribe"
8 9

Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja Pi5em kao lekar i sa stanovi5talekarskeodgovornosti, a ne
predstavljalaje okolnost sto arhetipskapredstavacelovitosti koja kao ispovednik"Osim toga ne pi5em ni kao naudnik,jer bih se
r" tako desto javlja u proizvodima ne,svesnogima svoje inade mudro u3andioiza sigurnih zidina svoje specijalnostii ne
predznakeu istoriji. Oni su vei rano poistoveienisa likom Hrista, bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i
icao 5to sam na primer op5irnopokazaou mojoj knjizi "Psiholo- time ugroZavaosvoju naudnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u
gija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjemodnosa.izmedu meri u kojoj su mi to dozvoljavale staro5iu i boleSiu ogranidene
iridicionalnog lika Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izlaLim Sto
Sopstva,toliko destomi je predodavanod stranemoje publike da pouzdanije i da navodenjemizvora pomognem naknadnuprovenr
sam napokondoneo odluku da se latim tog zadatka.S obzirom na mojih rczultata. Sprovodenjemoje namere te3ko bi bilo moguie
neobidneteskoie koje prate takav jedan poduhvat,ta odluka mi da mi u napornom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle
nije pala lako, jer bi za ovladavanjesvim preprekaml i-mogui- gospodadr phil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn),gospodicadr phil. M. -
nostima zabluda bilo potrebno znanje i promisljenosti kakvim ja, L. fon Franc (von Franz) i gospodicadr phil. R. Serf (Sch?irf).
naZalost,raspolaZemtek u ogranidenomobimu. Kadaje red o mo- Svima njima Zeleo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i
jim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam priznanje za pomoi punu razumevanja. Narodito sam zahvalan
-manje-visesiguran, ali vodim, kako verujem, dovoljno radunao gospodi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurwitz - Eisner) za savesnu
smeiosti da svedodenjeistorije uvrstim u svoja posmatranja.Osim obradu indeksaovog toma, kao i svima koji su mi savetomi de-
toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe lom pomogli prilikom kritidkog ditanja rukopisa i korektura, pri
time sto, nastavljajuii u izvesnoj meri istorijski procesrecepcije, demune bih Zeleoda zaboravimposebnezaslugemoje verne sek-
mnogim simbolidkim amplifikacijama lika Hrista dodajem jo5 retaricegospodiceMari - Zan Smid (Marie - JeanneSchmid).
jednu, psiholo5ku, ili Sto,kako bi moglo daizgleda, dak reduku-
Jem simbol Hrista na psihidku sliku celovitosti. Ali neka moj Maja 1950. K. G. Jung
litulu" nikada ne zaboravida ja ovde ne ispovedamnikakvu veru,
niti pi5em ikakve tendencioznespise, nego razmi5ljam o tome
tato Ui se neke stvari mogle shvatiti sa stanovistamoderne svesti;
i to stvari koje po mom sudu zavreduju da budu shvaiene, a koje
se odigledno nalnze u opasnosti da ih proguta ponor
nerazumevanja i zaborava;napokon, stvari, dije bi razumevanje
mnogo doprinelo da se na5oj dezorijentisanosti u mzumevanju
sveti pomogne otkrivanjem psihidkih pozadinai osnova.Sustina
ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina
provedenih u bezbrojnim razgovorima sa ljudima svih starosnih
doba i stepenaobrazovanja;ljudima kojima je pretila opasnostda
u konfuziji i iskorenjenosti naseg drustva izgube svaku vezu sa
smislom evropskog duhovnog razvoia i tako zapadnuu ono stanje
subjektibilnosti koje dini osnovu i uzrok za utopijske masovne
psihozena5egvremena.
 I
EGO

I Bavljenje psihologijo- o".n.roog suodilome je sa sta-

njom stvari koje zahtevauvodenje novih pojmova. Jedan od tih
jeste pojam Sopstva.Time se misli na velidinu koja ne
p<r.im<rva
slupa na mesto one koju sarr do sada oznadavaopojmom Ega,
va( ga, Stavi5e,obuhvata kao nad-pojam. Pod "Egom" se po-
drazumeva onaj kompleksni faktor na koji se odnose svi sadrZaji
svesti.On u izvesnojmeri obrazujesredi5tepolja svestii onoliko
koliko ono obuhvata empirijsku lidnost, Ego jeste subjekt svih
lidnih akata svesti.Odnosjednog psihidkog sadrZajaprema Egu
predstavljakriterijum njegove svesti,jer nijedan sadrZajkoji nije
predstavljen subjektu nij e osve5ien.
2 Ovom definicifom opisanje i omeclenu prvom rcdu obirn
subjekta. Polju svesti se, istina, teoretski ne mogu postaviti gra-
nice, buduii da je ono u stanjuda se Siri u neodredenomobimu.
llmpirijski, ono, medutim, uvek nalazi svoje granice kod podrudja
nepoznatog.Ovo poslednje sastoii se od svega onoga Sto se ne
zna, dakle onoga 5to ne stoji u odnosu sa Egom kao sredi5tem
polja svesti. Nepoznato se razdvaja u dve grupe objekata, i to
onih koji se mogu iskusiti dutrima,spoljnih, i onih koji se mogu
iskusiti neposredno, a to su unutarnja stanja stvari. Prva grupa
predstavlja nepoznato spolinjeg, a druga nepoznato unutarnjeg
sveta.Ovu poslednjuoblastnazivamonesvesnim.
3 Ego kao sadrZajsvesti po sebi nije nikakav jednostavan,
elementaran,vei je kompleksan faktor koji se kao takav ne moZe
iscrpno opisati. Kao Sto iz iskustva znamo, on podiva na dve,
naizgled razh(ite osnove, i to kao prvo na somatskoj,a kao drugo
na psihiikoj. Somatskaosnova proistide iz ukupnosti endosomat-
skih opaZaja koji su sa svoje strane vei psihidke prirode i
povezani su sa Egom, te su dakle svesna.Ona podivaju na en-
dosomatskim nadrahajima,koji samo delimidno prekoraduju prag
svesti. Znatan deo njih protide nesvesno,to jest podpraZno.Nji-
hovo ostajanje ispod praga svesti ne mora nuZno da znadi samo
t2
fiziolo5ko stanje,ba5kao i kad je red o psihidkomsadrZaju.U da-
tom sludajuoni mogu da postanusupraliminalni,to jest opaZaji.
Nema, medutim, nikakve sumnje da je veliki deo endosomatskih
nadraLajnlhprocesa sasvim izvan svesti i da u tolikoj meri pose-
duje elementarnuprirodu da nema nikakvog ruzloga da se tumadi
psihidkom prirodom, osim ako prihvatamo filosofsko gledi5te da
su svi Zivotni procesi u svakom sludaju psihidki. Ovoj teSko
dokazivoj pretpostavci uglavnom se moZe zameriti Sto van svake
mere pro$irujepojam psihe i Zivotni procestumadi smislom koji
nije uvek zajanle,n dinjenicama.Isuvi$e Siroki pojmovi pokazuju
se po pravilu kao nepodesni instrumenti, zato Sto su isuvi$e ne-
jasni i magloviti. Zbogtoga sam predloLioda se pojam psihidkog
primenjuje samo u onoj sferi gde se pokazalo da postoji volja
koja je jo5 u stanju da izmeni refleksivan odnosno instinktivan
proces.
-"Priroda IJ vezi qa tim moram ditaoca da uputim na moj ogled
psihe"r gde sam ovu definiciju psihidkog razmotrio
izbliza.
4 SomatskaosnovaEga sastojise,kao Stosmo pokazali,od
svesnih i nesvesnihfaktora. Isto vaZi za psihidku bazu: s jedne
straneEgo podiva na ukupnompoliu svesti,a s drugena ukupnosti
nesvesnihsadriaia. Ovi se dele u tri grupe: Ptro, - privremeno
podpraZnuto jest onu koja se voljno moZe reprodukovati(pam-
ienje); drugu - koja se voljno ne moZereprodukovati,nesvesnu;i
treiu - koju dine sadrZaji koji uopSte nisu kadri da postanu
osve56eni.Druga grupa moZe da nastanespontanimprodorima
podpraZnihsadrZajau svest. Treia grupa je hipotetidna,to jest
ona je logidna posledicadinjenicakoje su u osnovi druge grupe:
ona, naime, posedujeone sadrZajekoji joi nisu prodrli u svest,
odnosnokoji u nju nikad neie prodreti.
5 Kad sam gore rekao da Ego poiiva na ukupnom polju
svestinisam time mislio da se on od toga sastoji. Da je to sludaj
onda se on uop3tene bi mogao razlikovati od polja svesti' On je
samo tadka na koju se ono odnosi, obrazloLeni ograniden gore
opisanimsomatskimfaktorom.
6 Ego se ne obazire na relativnu nepoznatosti nesvesnost
svojih osnova i predstavlja faktor svesti par exellence. On je dak
l3
empirijska tekovina individualnog postojanja.Izgleda da on u
prvom redu proizilazi iz sudara somatskog faktora sa spoljnom
sredinom i razv\a se, kada se konstitui5e kao subjekt, putem
daljih sudarasa spolja5njim,kao i sa unutarnjim svetom.
7 Uprkos nesagledivomopsegusvojih osnova,Ego nije ni-
kada ni vi5e ni manje od svestiuop3te.Kao faktor svesti Ego bi
se, bar teoretski,mogao podrobnoopisati.To, medutim, ne bi ni-
kad bilo ne5to vi5e od slike svesneliinosti, kojoj nedostaju sve
subjektu nepoznate, odnosno nesvesne odlike. Ukupna slika
lidnosti morala bi, medutim, da ukljuduje i njih. Potpuni opis
[dnosti jednostavnoni teoretskinije mogui, zato Stose ne moZe
obuhvatiti nesvestandeo. On nije, kao Sto dovoljno pokazuje
iskustvo, ni u kom sludaju nevaLan; naprotiv, desto su upravo
odludujuii kvaliteti nesvesnii moZe ih posmatrati samo okolina,
odnosnomoraju se dak desto ispitivati s naporom i kroz ukazi-
vanje pomoii.
8 Ukupni fenomen lidnosti odigledno se, dakle, ne poklapa
sa Egom, odnosno sa svesnom lidno5iu, vei obrazuje velidinu
koja se mora raz\ikovati od Ega. Takva (nuZnost) nastaje,
naravno,samoza psihologiju koja se bavi razmatranjemdinjenice
nesvesnog.Za n1nje, meclutim,jedno takvo razlikovanje od naj-
veie vaZnosti.Cak i za pravnu praksuje oclizvesnogznadajada li
su psihidka stanja stvari svesnaili nesvesna,na primer prilikom
procenjivanj a uradunljivo sti.
9 Zato sam predloLio da se postojeia ukupna lidnost koja
se, medutim, ne moZe potpuno obuhvatiti, oznadi pojmom Sop-
stva. Ego je po definici.ji podredenSopstvu,i odnosi se prema
njemu kao deo premacelini. Ego u opsegupolja svestiposeduje-
kako se kaZe - slobodu volje. Pod ovim pojmom ne pod-
razumevam ni$ta filosofsko, vei mislim na op5te poznatu psi-
holoSku dinjenicu takozvanog slobodnog izbora, odnosno
subjektivnog'oseianja slotrode. Ali po5to na5a sloboda volje
nailazi na prepreke okoline, to i njene granice nastaju izvan polja
svesti,u subjektivnom unutarnjem svetu, to jest tamo gde ona do-
lazi u konflikt sa dinjenicama Sopstva. U meri u kojoj nam se
spolja5njeokolnosti dogadajui u kojoj nas ogranidavaju,tako se i
l4 l5

Sopstvo pona5a prema Egu kao obiektivna datost, koju sloboda samoreii da je njegovaslobodaogranidenai da je njegovazavis-
na$evolji ne mole tek talo da izmeni. eak je poznatadinjenica nost, desto u odludujuiem pogledu, dokazana.Po mom iskustvu
da Ego ne samo Stone moZeda uradi ni5ta protiv Sopstva,vei u dobro je ako se ne potcenjujezavisnostod nesvesnog.Naravno,
datom sludaju biva asimilovan i menja se u velikoj meri putem to nije potrebnoreii onima koji precenjujuznadajnesvesnog.Iz-
nesvesnihdelova lidnosti koji se tazvljaiu. vestan kriterijum za pravu meru daju psihidke posledicejedne
10 U prirodi je stvari da se o Egu ne moZe dati drugadiji netadneprocene,na Staiemo se kasnijejo5 vratiti.
uopsten opiJ do formalan. Svaki drugi pristup morao bi da vodi 12 U prethodnom izlaganju smo, sa stanovi5tapsihologije
r*,iuou o individualnosti, koja prianja uz E!;o kao njegova glavna svesti, podelili nesvesnona tri grupe; sa stanovi5tapsihologije
osobina. Iako brojni elementi od kojih se sastoji ovaj kompleksan lidnosti nastaje, medutim, dvostruka podela, i to na psihu van
faktor jesu po sebi svudaisti, oni ipak, sto se tide njihove jasnosti, svesti dije sadrZajeoznadavamokao liine, i na onu dije sadrZaje
njihovb emocionalne obojenosti i njihovog obima, do besko- oznadavamokao ne-liine, odnosnokolektivne. Prva grupa se tide
nidnosti variraju. Rezultat njihovog sklopa, a to je Ego, jeste, sadrLajakoji predstavljaju integralne sastavnedelove individu-
dakle, u meri u-kojoj se to uopStemoze utvrditi, individualan i je- alne lidnosti i mogu stogada isto tako budu i svesni;druga grupa,
dinstven, i zadraavasvoj identitet do izvesnetadke.Njegova traj- pak, tvori ne5to nalik na jednu op5te prisutnu, nepromenljivu i
nost je relativna, buduii da u odredenim sludajevima mogu svukud identidnu odliku ili osnovupsihe per se. Ova redenica ne
nastupiti dubokoseZnipreobraZajilidnosti. Takve izmene nisu ni predstavlja, naravno, ni5ta vi5e od hipoteze na koju smo,
u kom sludaju uvek patoloske, one takode mogu biti uslovljene medutim, prisiljeni osobeno5iuiskustvenogmaterijala, a da ne
razvojemi otud pripadajuSirokomdijapazonunormatnog. govorimo o visokoj verovatnoii da u osnovi op5te slidnosti
psihidkih procesakod svih individua mora da postoji jedna isto
11 Kao tadka na koju se odnosi polje svesti,Ego jeste sub-
jekt svih rezultata prilagodavanja, onoliko koliko ih je uopste tako op5ta i stoga ne-lidna zakonomernost,i to tadno onako kao
Sto iristinkt koji se manifestuje kod odredene individue pred-
sprovelavolja. U ekonomiji du5e Ego stoga igra vaZnu ulogu'
stavlja samodelimidnoispoljavanjeinstiktivneosnovezajednidke
N3"goropoloZaj je tu toliko vaLani znadajanda predrasudapo ko-
joj Ego-predsiavlja sredi5telidnosti, ili po kojoj je polje svesti svim ljudima.
piini uop5te, nije bez razloga. Ako i ne uzmemo u obzir
nasovestaie kod Laibnica (I,einnw), Kanta (Kant), Sefinga
(Sltretting), i Sopenhauera (Schopenhauer) i filosofskih skica
i(a"ora (tarus) i fon Ilartmana (von llartmann)o tek novija
psihologijaje ta koja je nakon kraja 19. veka svojiminduktivnom
metodom otkrila osnove svesti i empirijski dokazalapostojanje
jedne psihe izvan svesti. ovim otkriiem se do tada apsolutni
polo2ajEga relativizovao,to jest, on je dodu5ezadrLaosvoju oso-
binu sredista polja svesti, ali je doveden u pitanje kao srediste
lidnosli. On u njoj, istina, udestvuje, ali on nije celina. Jed-
nostavno, kao sto sam vei napomenuo, nemoguie je proceniti
koliko je njegov udeo veliki ili mali, ili drugim redima, koliko je
on slobodan ili zavisan od uslova psihe izvan svesti. MoZemo
l6
II
SENKA
13 SadrZaji lidno nesvesnogjesu tekovine individualnog
Livata, dok sadrZaji kolektivno nesvesnoguvek i a priori pred-
stavljaju arhetipove. Odnos ovih poslednjih prema instinktima
vei sam obradio na drugom mestu' Medu arhetipovima, empiri-
jski su najjasnije ocrtani oni koji najde$iei najintenzivnijeutid,u
na Ego, odnosno ometaju ga. To su Senka,Anima i Animus".
Iskustvu najpristupadnija figura jeste Senka,jer se njena priroda
moZe u velikoj meri dokuditi iz sadrZaja lidno nesvesnog.
Izuzetak od ovog pravila predstavljaju samo oni redi sludajevi
kada su pozitivni kvaliteti lidnosti potisnuti i Ego usled toga igra
su5tinskinegativnu,to jest nepovoljnuulogu.
14 Senka je moralni problem koii izaziva celinu Ego-
lidnosti, jer niko nije u stanju da postane svestan Senke bez
znadajnogutro5ka moralne odludnosti.Prilikom ovog ostvarenja
red je samo o tome da se prizna kako mradni aspekti lidnosti
zaista postoje. Ovaj din je neophodan uslov za svaku vrstu
samospozna1ei zalo po pravilu nallazi na zna(aianotpor. Uistinu,
samospoznaja,kao psihoterapeutskamera, desto zahtevategoban
rad koji se moZeoduZiti.
L5 Podrobnije ispitivanje mradnih odlika odnosno niZih
vrednosti koje obrazuju Senku,pokazuje da one poseduju emo-
cionalnu prirodu, odnosno izvesnu autonomnost i da su prema
tome opsesivne lli - bolje redeno - prisilne vrste. Emocija nije,
naime, nikakva delatnost, pojedinca vec zbivanje koje ti se
dogada. Afekti se po pravilu dogadaju na mestima najmanje
prilagodenosti i istovremeno otkrivaju razlog smanjene
prilagodenosti, to jest izvestan stepen inferiornosti i postojanje
odredenog nrLeg nivoa lidnosti. Na ovoj dubljoj ravni sa njenim
tesko ili nimalo kontrolisanim emocijama dovek se pona5avi5e ili
manje kao primitivac koji nije samo bezvoljna Zrtva svojih
afekata, vec rrz to poseduje i znadajnu nesposobnostmoralnog
prosudivanja.
t7
16 I dok se Senkauvidom i dobrom voljom moZe donekle
asimilovati u svesnu lidnost, postoje, medutim, kako iskustvo
pokazuje, izvesne crte koje moralnoj kontroli pruZaju tvrdoglav
otpor i izgledajukao da se na njih uop5tene moZeuticati. Ovi ot-
pori su po pravilu vezani za projelccije koje se kao takve ne pre-
poznaju i dija spoznajaznadi moralni rezultat koji prevazllazi
uobidajenumeru. Dok se crte, karakteristidneza Senku,mogu bez
prevelikogtruda prepoznatikao osobinekoje pripadajulidnosti, u
ovom sludaju i uvid i volja uzaludni su, zato $to se, van svake
moguie sumnje, dini da uzrok emociji leZi u drugoj osobi. Bez
<>bzirana to koliko neutralnom posmatradumoZe izgledati da se
radi o projekcijama,slabaje nada da ie to uvideti i sam subjekt.
On mora biti uverenda bacaveoma dugu senku,da bi bio voljan
da emocionalnonagla5eneprojekcijeodvoji od njihovog objekta.
17 Pretpostavimosamoda kod izvesneindividue ne postoji
nikakva sklonostda uvidi kako je red o njegovim projekcijama.U
lom sludaju dinilac koji obrazujepro.jekciiuima punu slobodu i
mo1e,ako uop5teposedujeneki cilj, da je ostuaruje,odnosnoda
iz,azovestanjekarakteristidnoza njegovu delatnost.Ono Stopro-
icktuje nije, kao Sto znamo, svesni subjekt, vei nesvesno.Zbog
toga se kaZe da se projekcije zatiiu, a ne pra,ve. Cilj projekcije
icste izolovanje subjekfa u odnosu na njegovo okruZenje, stoga
Ito umesto pravog odnosa prema njemu sada postoji samo
iluzoran odnos. Projekcije preobraZavajusredinu u vlastito, ali
subjektu nepoznato lice. One zato u krajnjoj liniji vode ka auto-
crotskom ili autistidkomstanju u kome se sanjajedan svet dija
stvarnost, medutinr, ostaje nedostiZna. "Sentiment d'incom-
pl6tude" koji iz toga proizilazi i jo5 gore osecanje sterilnosti
olrja5njavajuse ondaputem projekciie kao zlonamernostsredinei
uz pomoi ovoga circulus vitiosus-aizolovanostse poveiava. Sto
sc vi5e projekcrja stavlja izmedu subjektai sredine,utotko je tehe
za F,goda prozre svoje iluzije. Jedandetrdesetpetogodi5nji paci-
iont koji je od svoje dvadesetegodine patio iz nertrozei zbog nje
bio potpuno iskljudeniz svetarekao mi je: "Nikako sebi ne mogu
rla priznam da sam potro5io dvadesetpetnajboljih godina svoga
livota!"
18
18 Cestoje tragidnovideti na kako besmislennadin dovek
sebi i drugima upropasiuje Zivot, ali ni zr\ta na svetu ne moZeda
uvidi u kojoj meri ditava tragedija proizilazi izniega samog i da
je on taj kojije uvek iznovahrani i odrZava.Istina,to ne radi nje-
gova svest,jer ona se Zali i proklinje neveransvetkoji se sve viSe
povladi u daljinu. Naprotiv,jedan nesvesnifaktor je taj koji prede
iluzije oko sveta i njega samog. Ovo predivo uistinu Leh da
napravi dauru u kojoj ie na kraju subjekt biti zatvoren.
19 Moglo bi se sadalako pretpostavitida projekcije koje se
veoma tesko ili u podetku nikako ne mogu rastoditi takode pri-
padaju oblasti Senke,dakle negativnoj strani vlastite lidnosti. Od
izvesnetadke, nnedutim,ova pretpostavkanije vi5e moguia, jer
simboli koji se tadajavljaju ne ukazuju na isti rod, vei na supro-
tan, kod mu3karcana Zenui vice versa. Kao izvor projekcija ne
figurira, dakle, vi5e Senka,koja uvek - odgovarapolu subjekta-
vei Senkasuprotnogpola. Ovde nailazimo na Animusa kod Zene
i na Animu kod mu5karca - na dva arhetipa koji jedan drugom
odgovaraju,a tlja autonomnosti nesvesnostobja5njavajutvrdo-
glavost njihovih projekcija. Senka,istina, nije ni5ta manje poznat
motiv u mitologiji, ali s obzirom da najpre i u prvom redu pred-
stavljalidno nesvesnoi zatou pogledu svojih sadrZajalako dopire
u svest,ona se upravo svojom lakSomprovidno56ui moguino3iu
ostvarivanja razlikuje od Animusa i Anime, koji se od svesti
nrlaze mnogo dalje i zato se pod uobidajenim okolnostima mogu
uvideti tek retko ili nikada. Senka se uz pomoi izvesne samokri-
tike lako moLe prozreti - u meri u kojoj je ona lidne prirode. Ali
tamo gde se postavlja kao arhetip, nailazimo na iste te5koie kao i
kod Animusa i Anime; drugim redima iskazma, za doveka
spoznaja relativnog zIa njegove prirode ostaje u oblasti
mogu6nosti, ali je pogledati u odi apsolutnom zlu - koliko retko
toliko i potresno iskustvo.
jer tajna uspomenana to da se svet i sreia mogu dobiti i na pok-
predusretljiv, pona5ase kruto, Leli dabude osvojen i potdinjava se
jedino snazi. On zahtevaod mu5karcamu5kost,njegov Zar i pre
l9
m
SIZIGIJA:ANIMA I ANIMUS
2Q Sta je, dakle, ovaj projektujuii faktor? Istok ga zove
"l)relja"' ili Maja, plesadicakoja stvara iluziju. Da nam vei
odavno nrje poznato iz simbolike snova, ovo istodnjadko
tumadenjebi nas navelo na pravi kag: ono Stoobmotava,obavija
sc i guta, ukazuje neizbeLno na majlcuz, to jest na odnos sina
l)remapravoj majci, prema njenom imagu i prema Zeni koja treba
da mu postanemajka. Njegov erosje pasivankao kod deteta:on
so nadada ie biti uhvaien, usisan,obmotani progutan.On na iz-
vcstan nadin IraLi za\titnidki, hraniteljski, za(,aranikrug majke,
ono svakebrige li5enostanjeodojdetakada sredinadolaziniemui
cak mu nameie sreiu. Otuda nije nikakvo dudo Stogubi itvarni
svet.
21 Ukoliko se ovo stanie dramatizuje. Sto nesvesno po
pravilu radi, onda iemo na psiholo5kojpozornici videti doveka
koji Zivi unazad,koji traZi svoje detinjstvo i svoju majku, abehi
od zlog, hladnog sveta koji, kako mu se dini, ne Zeli da ga
razume.Neretko iemo pored sindiia videti i majku kojoj, izgleda,
nije ni najmanje stalo da pusti sina da postanemu5karac,i koja
neumorno briZno i poZrtvovanone propu5tani5ta Stobi sina mo-
gt9 da spredida postanemu3karaci da se oZeni.Vidimo tajni dos-
luh izmedu majke i sina i kako jedno drugom pomaZuda prevare
Livot.
22 Gde je tu krivica? Je li kriva majka, ili sin? Verovatno su
kivi oboje. NeispunjenudeZnjusina za Zivotom i svetom valja
uzeti ozblljno. On bi hteo da dotakne stvarno, da zagrli zemlju i
da oplodi bruzdu sveta.Ali on preduzima samo nestrpljive zarete,
ioo - i to od majke - parali5enjegoru udarnu snagukao i njegovu
izdrZljivost. Deo sveta na koji on, kao i svaki drugi dove( uvek
iznovanallazi, nije nikad onaj pravi, jer on mu se ne predaje,nije
20
svega njegovu hrabrost i odludnost,od kojih moZe da zavisi i
ditava njegova sudbina.Za tako nesto bio bi mu potrebanjedan
neveran eros, koji mohe da zaboravi majku i nanesesamom sebi
bol tako Sto napu5ta prvu ljubavnicu svoga Livota. Predvidaiuii
ovu gadnu smelos! majka gaje briZljivo udila vrlini vernosti,pre-
davanja, lojalnosti, da bi ga saduvala od preteieg moralnog
sunovratakoji je povezansa stavljanjem Zivota na kocku. Tu lek-
ciju on je isuvi5edobro naudioi ostajeveran majci, StomoZepos-
tati njena najvecabriga (ako se, a na primer, on njoj u dast pokaLe
kao homoseksualac), ali istovremeno ie to predstavljali njeno
nesvesno,mitsko zadovoljenje.Jer ovim odnosom ispunjava se
koliko onaj drevni toliko i veoma sveti arhetip svadbe majke i
sina. Sta, napokon, ima da ponudi banalna stvarnost sa svojim
op5tinama, mesednim platama, kirijama i slidno, Sto bi bila
piotivteZa onim mistidnim vatrometima Hierosgamosa, onoj
zvezdanq Leni za kojom ide zma1,i onim poboZnim neizves-
nostima koje okruZuju svadbuJagnjeta?
23 Na ovom stepenumita koji verovatno najbolje odraLava
su5tinukolektivnog nesvesnog,majka je i slara i mlada, Demetra
i Persefona,a sin je suprugi uspavanoodojdeistovremeno;stanje
neopisive ispunjenostikome nesavtsenostistvarnog Livota,napori
i muke prilagodavanjai patnja zbog mnogostrukihrazodaranjau
stvarnostne mogu, naravno,ni iz daleka da konkuri5u.
24 Faktor koji obrazuje projekciju u sludaju sina istovetan
je sa imagom - majke i ta predstavase stogasmatrapravom maj-
kom. Projekcija se moZerastvoriti samoako on uvidi da u njego-
vom du5evnom podrudju postoji imago majke, i to ne samo nje
vei i ierke, sestrei ljubavnice,nebeskeboginje i htonskeve5tice,
jedna svudaprisutnapredstavakoja ne stari, i da je svakamajka i
svaka ljubavnica nosilac i ostvaritelj ovog opasnog odraza koji
najdublje pripada su5tini mu5karca. Ona, ta opasna predstava
Zene, njemu pripada. Ona predstavlja tu opasnostkoje on, Livola
samoga radi, ponekad mora da se odreknel ona je neophodna
kompenzacija za smelosti, napore, Lrtve ' Sto se sve zavr5ava
razo(aranjem; ona je uteha za svu gordinu Livota, a istovremeno,
uz sve to, ona je velika zavodnicakoja stvarailuzije o istom tom
2l
Zivotu, i to ne samo u pogledu njegovih razumnih i korisnih as-
pr:kata, vei i kad je red o stra5nim paradoksima i dvosmi-
slenostima,u kojima stoje u ravnoteZi dobro i zlo, uspeh i
propast,nada i odajanje.Kao njegova najveia opasnost,ona od
mu5karcatraZinajviSei ako on to poseduje,ona ce to i dobiti.
25 Ova predstava je "gospodaricadu5a" kako je nazvao
.
Spiteler (Spitteler). Ja sam predloZiotermin Animarjer bi time
lrcbaloda se oznadine5tospecifidno,za Staje izraz"dusa" isuviSe
uop5teni nejasan.Stanjestvari koje se podlazumevapod pojmom
Anime jeste krajnje dramatidansadrZajnesvesnog.On se moZe
opisati racionalnim,naudnimjezikom koji, medutim, ni iz daleka
ne izraLavanjegovo Zivo biie. Stogasvesnoi namernoradije ko-
ristim mitolo5ki i dramatizujuii nadin predodavanja i inahavanla,
zato Bto on u pogledu na ovaj predmet, a to su Zivi, du5evni
procesi, nije samo mnogo izralajniji, vei je i tadniji ocl apstrakt-
nog naudnogjezika koji destokoketira samiSlju da se njegovi po-
.irnovijednog lepog danazamenealgebarskimjednadinama.
26 Faktor koji obrazuje proiekciju jeste Anima, odnosno
ncsvesnokoje je zastupljenoAnimom. Tamo gde se pojavljuje u
snovima, vizljama i fantazijama - ona nastupapersoni/ikovano i
time stavljana znanjcda faklor na kome se zasnivaposed:rjesve
it.razileosobinejednog Zenskogbica'r. Ona nije nikakav izum
svesti,vei spontaniproizvod nesvesnog;ona, osim toga, ni.jeni-
kakva rezervnl figura za majku, vei po, svemu sudeii, izgleda da
one numinozneosobinekoje imago - majke dine tako uticajnim i
opasnim,potidu iz kolektivnog arhetipaAnime koja se u svakom
rnuSkomdetetu iznova utelovljuj e.
27 Buduii da je Anima arhetip koji sejavlja kod mu5karca,
ostajeda se pretpostavida i kod tene mora biti zastupljenekviva-
lcnt,jer kao Stoje mu3karackompenzovanZenskim,tako je i Lena
kompenzovanamu3kim. Ovim razmi5ljanjem ne bih, medutim,
lcleo da stvorim privid kao da su ovi kompenzacioni odnosi
;rroizvodneke moje dedukcije.Naprotiv, bilo je potrebnoveoma
rnnogo detaljnih iskustava da bi se su5tinaAnime i Animusa
shvatila empirijski. Prema tome, sve Sto imamo da kaZemo o
ovim arhetipovima moZ,ese dinjenicama ili dokazati ili barem
22
udiniti verovatnim.Pritom sam sasvim svestanda je red o pionir-
skom poslu koji se mora zadovoljiti sebi svojstvenomprivre-
menoSiu.
28 Kao Stoje prvi nosilac faktora koji obrazujeprojekciju
za sina, po svemu sudeii, majka, tako je to za cerku otac.
Praktidno iskustvo u pogledu takvih odnosa sastoji se od brojnih
individualnih sludajevakoji predstavljaju sve moguie varijante
osnovne teme. Zgusnuti opis ovih odnosa ne moZe otud biti
drugadiji nego shematski.
29 Zenaje kompenzovanamu5kim elementom, zato njeno
nesvesnoima takoreii mu5ki predznak. U poredenju sa mu5kar-
cem to predstavlja znadajnu razllku. S obzirom na takvo stanje
stvari, faktor koji obrazuje projekciju kod Lene ozna(io sam kao
Animus. Ova red zna(i razum ili duh. Kao Sto Anima odgovara
majdinskom Erosu, tako i Animus odgovaraodinskom Logosu.
Daleko sam od toga da ovom paru intuitivnih pojmova Zelim da
dam isuvi5especifidnudefiniciju. "Eros" i "Logos" koristim samo
kao pojmovna pomagala da bih opisao dinjenicu da svest Zene
viSeodlikuje vezujuia osobinaErosanego razlikovnai spoznajna
osobinakoju vezujemoz& Logos. Kod mu5karcaje Eros, ta funk-
cija medusbnih odnosa po pravilu manje razvqen nego Logos.
Kod Zena,nasuprot tome, Eros obraztie izraz njene prave prirode,
dok njen Logos neretkopredstavljajedan neugodandogadajvre-
dan Zaljenja. U krugu porodice i prijatelja on izaziva nespo-
razrurme i ljutite interpretacije, zato Sto se sastoji od sudova a ne
od razmi5ljanja. Pod sudovima podrazumevam apriorne pret-
postavke sa takoreii apsolutnim zahtevom da budu istinite. Kao
Sto svi znamo, tako nesto mote da deluje iritirajuie. Buduii da
Animus rado argumentuje, najlak5e ga moZemo videti na delu
prilikom svadaladkih diskusija. Naravno da i mu5karci mogu da
argumentuju na veoma Zenski nadin, i to onda kada su opsednuti
Animom i time bivaju preobraZeniu Animus svoje Anime. Njima
je pritom uglavnom stalo do li{ne sujete i osetljivosti; Lenamaie,
medutim, stalo do moci istrne ili pravde ili drugih slidnih poj-
mova, po5to su se za njihovu sujetu vei pobrinuli krojadica i
23
liizer. "Otac" (= zbir uobidajenihmi5ljenia)igra u Zenskomargu-
rnentu veliku ulogu. Koliko god da je njen Eros nastrojen pri-
iateljski i usluZno,nje se, kada je spopadneAnimus, neie ticati
nikakva zemaljskalogika. U mnogim sludajevimamu3karacima
oseianje(i ono uop5tenije tako pogre5no)da bi jedino zavodenje
ili batinanjeili silovanje,imali neophodnumoi uveravanja.On ne
r,nada de se ova veoma dramatidnasituacijaodmah zavr5iti ba-
nalno i bez draLi ako napusti trorili5te i nastavak prepusti nekoj
drugoj ili svojoj Zeni. Na ovu lekovitu ideju on, medutim, dolazi
retko ili nikada, jer nijedan mu5karac ne moZe niti na najkraie
vreme d,anzgovara sa Animusom, a da se odmah ne preda svojoj
Animi. Ako bi neko imao toliko smisla za humor da objektivno
slu5a razgovor, bio bi verovatno van svake mere iznenaden
ogromnom kolidinom op5tih mesta, krivo upotrebljenih odigtred-
nih istina, frazaiz novina i romana, otrcanih floskula svake vrste,
sve do ordinarnih psovki i potresnihnelogidnosti.To je razgovor
koji se, bez obzira na njegove trenutne udesnike,milionostruko
ponavljana svim jezicima svetai su5tinskije uvek isti.
30 Ova naizgleddudna dinjenicapodiva na sledeioj okol-
nosti: kada se sretnuAnimus i Anima, tada Animus izvude mad
svoje moci, a Anima hljuje otrov svoje obmane i zavodljivosti.
lshod ne mora uvek biti negativan,jer postoji isto tako velika
verovatnodada ie se oboje jedno u drugo zallubiti (poseban
sludajljubavi na prvi pogled!).Jezik ljubavi je, pak, iznenadujuie
iednolidani koristi se op5teomiljenim formama,sa najveiim pre-
davanjemi vemoSiu, dinneoba partneraopet dospevajuu jednu
banalnu, kolektivnu situaciju. Oni, medutim, Zive u iluziji da se
odnosejedno premadrugom na najindiviclualnijinadin.
31 U pozitivnom, kao i u negativnom pogledu, odnos
izmedu Anime i Animusa je uvek "animozan",to jest emociona-
lan i stoga kolektivan. Afekti sniZavajunivo odnosa i pribliZava-
ju ga op5toj osnovi instinkta koja u sebi nema vi5e nideg
individualnog. Neretko se, zato, odnos odvija iznad glava nji-
hovih ljudskih predstavnika, koji kasnije ne znaju Sta im se do-
sodilo.
24
32 Dok je kod mu5karcaanimoznozamagljivanje uglavnom
sentimentalno i puno resantimana,ono se kod Zene iskazuje u
shvatanjima, tumadenjima, mi5ljenjima, insinuacijama i pog-
re3nim konstrukcijama, Sto sve ima svrhu da presede odnos
izmedu dvoje ljudi. I Zena,ba5 kao i mu5karac,biva obmotana
svojim stra5nim familiarisom i prebadena,kao ierka koja jedina
razumesvog oca (Stoznadikoja uvek ima pravo),u zemlju ovaca
gde dozvoljavada je napasapastirnjenedu5e,A.nimus.
33 Poput Anime, i Animus ima jedan pozitivan aspekt.U
liku oca ne izraLavase samo uobidajenomi5ljenje,vec u velikoj
meri - ono Sto se naziva "duhom", i to narodito op5te filosofske i
religiozne predstave, odnosno drLaqe koje iz takvih uverenja
proizilazl Tako je Animus takode psihopompos, posrednik
izmedu svesti i nesvesnogi personifikacijanesvesnog.Kao Sto
Anima putem integracije postaje eros svesti, tako Animus postaje
logos, i kao Sto prva mu5koj svesti daje odnos,tako i drugi Zen-
skoj svestidaje sposobnostrazmi5ljanjai samospoznaje.
34 Delovanje Anime i Animusa na Ego jeste u nadeluisto.
Njega je te5ko eliminisati, zato Stoje ono kao prvo neverovatno
jako i Ego - lidnost odmah ispunjavanepokolebljivim oseianjem
daje u pravu, a drugo i zato Stoje njihov uzrok projektovan,Sto
znati da u velikoj meri izgleda zasnovan u objektima i objek-
tivnim odnosima.Sklon sam da obe odlike ovog delovanjaobjas-
nim samim osobinama arhetipa. Jer arhetip, naravno postoji a
priori. Ovom dinjenicommoZe se objasniti destoiracionalnopos-
tojanje odredenih raspoloZenjaili mi5ljenja koja nisu prodisku-
tovana i o kojima se ne moZe diskutovati. Notorna nemoguinost
da se na ova miSljenja i raspoloZenjautide mogla bi da podiva
uglavnom na tome Sto iz arhetipa izbrla jako sugestivno de-
lovanje. On fascinira svest i hipnotidki je zarobljava.Neretko,
Ego pritom ima blago oseianje moralnog porazai onda se utoliko
vi5e ponaSaodbojno,prkosnoi svadaladki,vaspostavljajuiicircu-
lus vitiosus dime samopoveiava svoje oseianjemanje vrednosti.
Time se ljudskom odnosu izvladi tepih ispod nogu, jer manija
velidine, ba5kao i oseianjeniZe vrednosti,onemoguiavajusvako
medusobnopiznav rn1e, b ez ko ga nema nikakvog odnosa.
25
35 Kao Sto sam prethodno napomenuo,lak$eje spoznati
Scnku nego Animu ili Animus. U prvom sludaju imamo prednost
izvesnepripreme putem vaspitanjakoje je oduvek nastojalo da
uvcri ljude kako se ne sastojestoprocentnood zlata. Zato svako
lirkcri odmah razumena Stase misli pod "Senkom", "inferiornom
lidno5iu", i slidno.Ukoliko to neko vi3e ne zna, njegovo seianje
Iri lako moglo da osveZi nedeljna propoved, njegova Lena ili
poreskakomisija. Sa Animusom i Animom stvar, medutim, nije
rri u kom sludajutako jednostavna;kao prvo, u ovom pogledu ne
postoji nikakvo moralno vaspitanje i, kao drugo, dovek ie se
uglavnom zadovoljiti svadanjemi radije ie se uzajamnovredati
(ako ne i gore od toga!) nego 5to ce piznati svoju projekcrju.
lzgleda, Stavi5e,da je sasvim prirodna dinjenica to Sto mu5karci
imaju iracionalnaraspoloZenj a, a Leneiste takve misli. Ova si-
tuacija verovatno podiva na instinktivnoj osnovi, i zato mora da
bude upravo takva kakva jeste buduii da je taka za sva vremena
obezbedena empedoklejska igra elemenata neikosa (mrZnje) i
philia (ljubavi). Prirodaje konzervativnai ne dozvoljavada joj se
tck tako remetenjeni tokovi. Animus i Anima spadajuu prirodan
't,abrankoji najupornijebrani svo.junepovredivost.
Zato je toliko
lcZe postati svestansvojih Animus - Anima - projekcija nego
priznati svoju tamnu stranu. U poslednjem sludaju potrebno je,
istina, prevazici odredenmoralni otpor kao i sujetu, ambiciju, uo-
llrazilju, resantimane,itd; ali, u prvom sludaju, na to se jo5
nadovezujute5koie razumevanja, a da ne govorimo o sadrZajima
projekcija koje se uop5te ne mogu razvrstati. Napokon, tu je i
duboka sumnja da li se moLdaprevi5e nestrudnomesamou posao
prirode kada privodimo svesti stvari za koje posle vidimo da bi
bilo bolje da smo ih ostavili na miru.
36 Iako po mom iskustvupostoji odredenbroj ljudi koji bez
naroditih intelektualnih ili moralnih te5koia mogu da razumeju
Stase podrazumevapod Animusom i Animom, ipak susreiemjo5
vi5e ljudi kojima najveiu teskoiu predstavlja vinraliziranje ovih
empirijskih koncepatakao nedeg konkretnog. To pokazuje da sa
ovim pojmovima stojimo malo izvan uobidajenog dosega
razumevanja. Kao posledica toga ti pojmovi nisu popularni
26
upravo zato Sto ne izgledaju blisko. To ima za posledicuda oni
mobili5u predrasudekoje ih tabuiziraju,kao Stoje to oduvek bio
sludaj sa svim neodekivanim stvarima.
37 Ako bismo sada,primera radi, postavili zahtevda se pro-
jekcije moraju poni5titi zato Stoje to zdravije i u svakompogledu
bolje, onda bi time stupili na novo tle. Svako je do sada bio
uveren da predstava"moj otac", "moja majka" i slidno,nije ni5ta
drugo vei do najmanjih pojedinostiverna slika pravog oca, i tako
dalje, tako da, kada neko kaZe "moj otac", on ne misli ni na Sta
drugo do na ono kakavje njegov otac u stvarnosti.Ovo je u istinu
ono Stoon pretpostavljada podrazumeva,ali pretpostavkao iden-
titetu niukoliko ne potvrduje taj identitet. Ovde se pogre5anzak-
ljuda\. enkekalimenosa(onaj koji je obavijen) pokazuje kao
tadana).Ako, naime, sliku koju X ima o svom ocu i za koju sma-
tra da je pravi otac uvedemou psiholo5kujednadinu,ona neie biti
tadna,jer nepoznatakolidina koju je ova osobauvela u jednadinu
ne odgovarastvarnosti.X ie prevideo da se njegova predstavao
jednoj lidnosti sastoji,u prvom redu, od moguie vrlo nepotpune
slike koju je X dobio od stvarnelidnosti, i na drugom mestu, od
subjektivnihmodifikacija koje je sam naturio ovoi slici. Predstava
koju X ima o svome ocu jeste kompleksnavelidina za koju je
stvarni otac odgovorantek delimidno,dok jedan neodredenoveii
deo nje pripada sinu. To le u tolikoj meri istinito da on svaki put
kada oca kritikuje ili hvali, nesvesnosamog sebepogadai time
prouzrokujeone psihidkeposledicekakve se pojavljuju kod onih
koji habitualno sami sebe poniZavaju ili se hvalisanjem uzdlilu.
Ako, medutim, X briZljivo uporedi svoje reakcije sa stvarno5iu,
onda ie imati priliku da primeti kako negderadi ne5tonepravilno,
ako nije vei odavno iz pona5anjasvog oca video da je o njemu
stekaopogre5nusliku. Po pravilu ie biti tako da je X uveren kako
je u pravu i da ako neko nije u pravu ondaje to u svakom sludaju
onaj drugi. Ako je Eros X-a slabo razvijen, on je prema neadek-
vatnom odnosukoji ima sa svojim ocem ili ravnodu5an,ili se ljuti
zbog nedoslednosti i drugih elemenatanerazumljivog ponaSanja
oca koji se nikad ne pona5aonako kako bi to trebalo da odgovara
27
slici Stoje X o njemu ima. Zato X misli da ima sva prava da se
oseia uvredenim,neshvaienim,dak prevarenim.
38 Mogli bismo zamisliti koliko bi u takvom jednom
sludajubilo poZeljnorazbiti projekcije. Imq otud, uvek optimista
koji veruju da bi se svet mogao uputiti ka zlatnom dobu samo ako
bi se ljudima reklo koji je pravi put. No, pustimo ih samo da
poku5ajuda ovim ljudima objasnekako se pona$ajupoput psa
koji juri vlastiti rep. Da bi osobauvidela gre5kusvog stavapotre-
bnoje vi5e od pukog "govorenja";jer je red o nedenauStoie vi5e
od onog Stodozvoljavauobidajenizdrav razum.Redje, ouim", o
onim sudbonosnim "nesporazumima"koje u normalnim okol-
nostimaniko nikad nije uvideo. To bi izgledalokao kad biste od
nekog normalnog, prosednog doveka zahtevali kako mora da
shvatida je zlodinac.
39 Sve to spominjem da bih ilustrovao kakvom redu
veiidina pripadaju projekciie koje izazivaiu Anima i Animus i
kakvi su moralni i intelektualni napori potrebni da bi se one
poniStile" Inade, Anima i Animus projektuju samo deo svih
sadrZaja.Mnogi od njih se javljaju spontanou snovima, i tako
dalje, a jo5 viSenjih mogu postatiosve5ieniputem takozvaneak-
livne imaginacije.Ovim putem uvidamo da su u nama Zive misli,
oseianja i afekti koje nikada ne smemo smatrati moguiim. pri-
rodno ko nikada nije imao takvo iskustvo tome takva jedna
rnoguinost izgleda potpuno fantastidna,jer normalan dovek "zna
valjda Sta misli". Ovo detinjastopona5anje"normalnog doveka"
jeste istinsko pravilo. Ne moie se, dakle, od nekoga koji ovo
iskustvo nije imao odekivati da zaista razume su5tinuAnime i
Anin:rusa.Takvim razmi5ljanjimastupa se na novo tte psihidkih
iskustavapod uslovom, narAvno,ako se uspeu tome da se ona u
praksi doZive. Oni koji doista uspeju u tome zaceloie biti na-
idublje impresionirani svim onim 5to Ego ne zna i nlkada nije
znao.Ovakav porast samospoznaje jo5 uvek spadau veoma retke
je
pojave.Po pravilu, on dak unapredpladenneurozom,ako ne i
nedimgorim.
40 U likovima Anime i Animusa izralava se autonomija
koleklivnog nesvesnog.Oni personifikuju one njegove sadrZaje
28
koji, kada se povuku iz projekcija, mogu biti integrisani u svest.
U toj meri, oba lika predstavljajufunkcije koje svesti posreduju
sadrZajekolektivnog nesvesnog.Ali one se pojavljuju ili pona5aju
kao takve samo dotle dok tendencije svesnog i nesvesnog ne
podnu isuvi5e da divergiraju. Ukoliko, medutim, nastane bilo
kakva napetost onda se do tada bezopasnefunkcije pojavljuju
personifikovane naspram svesti i pona5aju se otprilike kao
sistematskocepanje od lidnosti, odnosno kao fragmentarnadu5a.
Ovo poredenje medutim, prilidno, hramlje, buduii da od Ega-
lidnosti nije odvojeno ni5ta Stojoj je pripadalo;naprotiv, oba lika
obrazuju jedno remetiladko poveianje. Razlog i moguinost
takvog njihovog pona5anjasastojiseu tome Stose,istina, sadrZaji
Animusa i Anime mogu integrisati, ali ne i oni sami, po5to pred-
stavljaju arhetipove i time temelje psihidke sveukupnosti, koja
prekoradujegranice svesti i zato ne moZenikada da bude predmet
neposrednog saznanla.Dejstva Animusa i Anime mogu, dodu5e,
postati svesna;ali, oni sami obrazuju dinioce koji transcendiraju
svest i koji nisu predmet opalanja i htenja. Oni zato ostaju
autonomni, bez obzira na integraciju njihovih sadrZaja,i moraju
se stoga uvek drZati na oku. To je, sa terapeutskog stanovi5ta,
izuzetno vaLnojer, zahvaljujuii stalnom posmatranju,namiruje se
onaj dug nesvesnomkoji u veioj ili manjoj meri obezbedujenje-
govu saradnju.Nesvesno,kao Sto znamo, ne dozvoljava da je-
dnom za uvek bude, da tako kaZemo,"sredeno".Stavi5e,medu
najvaLnrle zadatke du5evne higijene spada stalno obraianje
paLnje na simptome nesvesnih sadrZajai procesa i to zbog toga
Sto svest stalno biva izloZena opasnosti na to da postanejednos-
lrana, da koristi utabaneputeve i da se zale(,eu slepeulice. Kom-
plementirajuia, odnosno kompenzirajuia funkcija nesvesnog
vodi, u izvesnoj meri, radunao tome da se izbegnu ove opasnosti
koje su narodito velike kod neuroze. Ali samo pod idealnim us-
lovima, to jest tamo gde je Zivot jo5 uvek jednostavani dovoljno
nesvestan da bi bez oklevanja i sumnji sledio zmijski put in-
stinkta, kompenzacija deluje potpuno uspe5no.Ukoliko je, pak,
dovek civilizovaniji, to jest ukoliko je svesniji i komplikovaniji,
utoliko ie manje moii da sledi instinkt. Njegove komplikovane
Zivotne okolnosti i uticaj sredinejesu tako glasni da nadjadavaju
29
lihi glasprirode.Tadana njenonrestostupajumisljenjai uvere-
nja, teorije i kolektivnetendencijei potpomazusve stranputice
svesti.u takvim sludajevimamora se nameflropokloniti $ahn1a
nesvesnom kako bi mogla da delujekompenzacija. Zatoje oU
naroditevaznostida searhetipovinesvesnog ne predstavljajukao
nestalneslike iz fantazijekoje za dasprolete,vei kao konstantni,
autonomnifaktori Stou stvarii jesu.
41 Oba arhetipasu u datom sludaju,kao 5to to praktidno
iskustvopokazuje,fatalni,i ta fatalnostdostizetragidnerazmere.
oni su zapravootac i majka svih nesreinihzapletasudbinei kao
takvi.odavno su poznatiditavomesvetu:red je o boianskom
paru', od kojihjedan,usledsvoje"1ogos"-prirode putempneume
i NousamoZebiti okarakterisan kao Hermeskoji se presijavau
mlo5tvuboja,a drugi zbogsvoje"eros"-prirode posedujeodlike
Afrodite,Jetrene (selene),Persefone i Hekate.oni su sile nesves-
nog, bogovi, zaprava- kako ih je drevnodoba sasvim"tadno"
shvatilo.ovinn oznadavanjem oni su na psiholo$kojskarivred-
nostidospelina ono sredi5nje mestona komeu svakomsrudaju
uvek stoje,bez obzirada li im svesttu vrednostpriznajeili ne;
fer. proporcionalno stepenuu kojem ostajuu nesvesnom, raste
njihovamoi. Ko ih ne vidi, taj je u njihovoj 5aci,kao Bto se
epidemijatifusaSirinajvi5etamogdesene zn&izvorinfekcije.Ni
u hri$ianstvusizigijabogovanije zastarela, vei se nalaTina na-
jviSem mestu kao Hristos i njegova nevestaCrkvao.Takve
paralelepokazujusekno krajnjekorisneprilikompoku3ajada se
prona<lepravo meritro zil zna{xj oba arhetipa. Ono Bto sa
stanovi5ta svesti moZemo da otkrijemo o njima toliko je
neuglednoda gotovoi ne dosti2egranicuvidljivosti. Tek kid
uperimo svetlostu mradnudubinu psihe i psiholoskiistrarimo
fu{lo zapetliane puteveljudskesudbinepostajepostepeno jasno
kolikoje veliki uticajovadvakonrplementa svesti.
42 Na kraju bih rezimirajuii Zeleoda istaknemkako inte-
graci.jaSenke,to jest osve5iivanjelidnognesvesnog,predstavlja
prvu etapu analitidkogprocesa,bez koje nije moguie pre-
poznavanjeAnime i Animusa.Senkase moZeostvaritijedino
preko odnosapremasvojoj suprotnosti,a Animus i Anima samo
30
odnosompremasuprotnompolu,po5tosu njihoveprojekcijede-
lotvornejedino u takvomodnosu.Mu5kardevimprepoznavanjem
Anime nastajejednatrijada,kojaje treiinom transcedentna: a to
je muSki subjekt,njemu suprostavljenZenskisubjekt i fiansce-
dentnaAnima. Kod Zeneje odnosu odgovarajuiojmeri obrnut.
Cetvrti deo koji nedostajetrijadi da bi se uspostavilacelinakod
jestearhetipstarogmudracakoji ovdenisamrilzmalrao,
mu5karca
a kod ZeneHtonskaMajka.Ovo detvorogradejednodo polovine
imanentnoa od drugepolovinetranscedentno detvorstvo,i to onaj
arhetipkoji samoznadiokaokvaterniovenianja'. On obtazujene
samoshemuSopstvavei i shemuprimitivnog druStvasa njego-
vim vendanjimaizmedurodaka,izmedupripadnikarazliditihkla-
sai podelunaseljana detWi. Sopstvoje, s drugestrane,predstava
Boga,ili se,makar,od nje ne moZerazlikovati.To je znaorano-
hri5ianskiduh,jer inadeKliment Aleksandrijskine bi nika{ mo-
gaodakaZeda'onajko spoznaje samogasebespoznaje Boga8.
31
TV
SOPSTVO
43 Sada Zelimo da se posvetimopitanju da li porast
samospoznaje
izazvanpovladenjemne-lidnihprojekcija,- od-
nosnointegracijakolektivno nesvesnihsadrLaja- posedujeneki
specifidanuticaj na Ego-lidnost.Mogli bismoodekivatizna(apo
delovanje,u meri u kojoj integrisanisadrZaji predstavljajudelove
Sopstva.Njihova asimilacijane samoStopoveiavaobim polja
svestiovei najprei znahl Ega,naroditoakoje on, kao Stoje naj-
de5iesludaj,nekritidkisuprotstavljen
nesvesnom. U poslednjem
sludajuEgo biva lako saviadani postajeidentidansa asimilo-
vanimsadrZajima; tako,ua primer,mu5kasvestpotpadapod uti-
cajAnimei moZedakdanjomebudeopsednuta.
44 Buduii da samu drugo* kontekstu2 vei obradiodalje
poslediceintegracijenesvesnih sadrZajao ovdemogusebiu5tedeti
trudada opetulazimu pojedinosti.Zeleobih samoda spomenem
da ukoliko su sadrZajinesvesuog koje Ego asimilujevaZniji,
utotrikose Ego viSe pribliZavaSopstvu,dak i onda kad ovo
pribliZavanje moZeda budebeskonadno. Iz toganeizbeZno protzi-
lazJinflacija Ega,", ako ne dodedo kritidkograzdvajanjaizmedu
njegai nesvesnihfigura.Ova diskriminacijaie, medutim,imati
praktidnog jedino akokritici uspeda,sjednestrane,pred
uspeha,
Ego postavirazumnegranicepremaop5teljudskimmerilima, a s
,lruge strane, figurama nesvesnog,naime Sopstvu, Animi,
Animusu i Senci dozvoli relativnu autonomnosti realnost
(psihidkeprirode),Prihologistidko poni5tavanje ove .realnostije
nedetrotvomo, odnosnosamopoveiavainflacijuEga.Cinlenicese
ne moguregulisatitako 3toiemo ih proglsitinestvamim.Faktor
koji obrazujeprojekcijusadinjen je, na primer,od stvamostikoja
sene moZeporicati.Ako bi nekoi poredtogaZeleodaje poride,
taj ie se s njom poistovetiti,Stonije samopo sebisumnjivo,vei i
za dobrobitindividue zaistaopasno.Svakoko ima poslas takvim
sludajevima znakoliko inflacijamoZebiti opasnapo Zivot.Da bi
dovekpoginuodovoljnesu tek stepenice ili klizav parket.Pored
32
motiva "casus ab alto" postoje i drugi, ne manje neprijatni, psi-
hosomatskii psihidki motivi za redukciju naduvenosti.Ne mora
se pod tim podrazurnevatistanje svesnogprisvajanja.Ne radi se
ni iz daleka uvek o tome. Covek u principu uop$tenije nepos-
redno svestanovog stanja,vei u najboljem sludajugroZeda pos-
redno dokudi njegovo postojanjeiz simptoma.Tu spadai ono 3to
bliZa okolina misli o nama.Inflacija, naime,poveiava slepunnlju
u oku, i ukoliko nas faktor koji obrazuje projekciju vi5e asimiluje,
utoliko vi5e raste na5a sklonostka poistoveienju sa njim. Jasan
simptom za ovojeste odbijanje da se opazei da se uzmu u obzir
reakcijesredine.
45 Kao psihidku katastrofu ocenjujemo sludaj kada Ego
biva asimilovan od strane Sopstva.Predstavaceline tada uporno
ostaje u nesvesnom.Ona, otuda, s jedne strane ima udela u
arhaidnoj prirodi nesvesnog,a s druge se, u meri u kojoj je sadr-
Lana u nesvesnom, nalazi, u psihidki relativnom prostorno-vre-
'. Obe
menskom kontinuumu koji je za nlega karakteristidan
osobine jesu numinozne i zato bezuslovno odreduju Ego-svest,
koja je diferencirana,to jest razdvojenaod nesvesnogi uz to se
nalazi u apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu. To Stoje to
tako predstavlja vitalnu nuZnost. Prema tome, ako Ego na
odredeno vreme dospe pod kontrolu nekog nesvesnog faktora,
njegovo prilagodavanjebiva poremeieno dime se otvaraju sva
vrata svim moguiim sludajevima.
46 Od najveie vaZnostistogajeste ukotvljenostEgo.u svet
svesnog i pojadavanje svesti putem Sto tadnijeg prilagodavania.
Za to su sa moralne strane od najveie vaZnosti izvesne vrline,
poput paZljivosti, savesnosti,strpljenja i tako dalje, a sa intelektu-
alne stranetadno uodavanjesimptomatike nesvesnogi objektivna
samokritika.
4l Lakoje, medutim, moguie da nagla5avanjeEgo-lidnosti
i sveta svesti poprimi takve razmere da se figure nesvesnogpsi-
hologizuju, dime Sopstvo biva asimilovano u Ego. Iako ovo u
poredenju sa gore prikazanim predstavlja upravo obrnut proces,
opet nastupaista posledica,a to je inflacija. U ovom sludajusvet
svesti bi morao da bude sniZen u korist realnosti nesvesnog.U
prvom sludaju, stvamost mora biti odbranjena oa urnaeoog,
'tednog"
i "ubikvitetnog" stanja sna; u drugorn, pak, snu se mora
dati zivotna sfera na ratun svesnogsveta. u p*o* sludaju pre-
poruduje se primena svih moguiih vrlina; u drugom, zahtevii.ga
se mogu stiSatisamomoralnim porazima. To je neophodnojer s"e,
inade,nikad nede postiii onaj srednji stepenskronrnostilioji je
neophodanza odr1avanJeuravnoteLenogstanja. Ne radi se,-kio
$to bi se mozda moglo odekivati, o popustanjusamih moralnih
sl.ega,vei o moralnom naporu u drugom praviu. Ko, na primer,
nije dovoljno savestan,njemu je potrebanmoralni oupoi da bi
rrdovoljio ovom zahtevu..\h za onog ko je usled svojih napora
dovoljno utemeljenu svetu,ni u kom sludiju ne predsiavljamali
rnoralni podvig da svoje vrline porazi talio sto ie na izvestan
rradin omeksati svoj_odnos prema svetu i umanjiti svoj udinak
prilagodavanja.(Podseiam na vei kanonirouooogbrati Klausa
k,,ji i* zbog spasasvoje duse vrastitu Lenuzajednosa brojnim po-
Iomstvomprepustiosamimasebi!)
48 Buduii da svi pravi moralni probremi zapodinju tek s
.ne strane krividnog zakonika, njihovo resavanje*oi" ,u-o
rctko, ili gotovo nikada, da se oslanja ou pr"r*dune, a mnogo
r'anje na zapovesti i paragrafe. pravi moralni problemi nastaj-u,
rraime,iz koliziie duinosti. K9 je dovoljno pooizuo ili dovoljno
krmotan ta1 moLe svoju odluku da donese uz pomoi o"kog
spoljasnjegautoriteta.Ali, onaj ko drugima veruje isto tako malo
kao i samom sebi, taj nikada ne moze doneti odiuku a da se ona
rrr"'vrsi na nadin koji comnron Law naziva "act of God". oxford
l)i.tionaty defi.niseovaj pojam kao "operationof uncontrollable
rralural fbrces"'. u. svirr ovim sludajevimapostoji jedan nes-
vcstan.autoritet koji okondava sumnju putem stvaraija fait ac_
compli._(Ov9je, napokon,slu{aj i kod onih koji po ,rooiuodluku
idu pred vi5i autoritet. samo u prerusenomobliicu). ovaj autoritet
sc moze opisati kao "Bozija volja" ili kao "operationbf natural
lirrces",pri demu, medutim, psiholoskinije svijedno kako se ona
shvata.Racionalistidko tumadenjeovog Jnutarnjeg autoriteta kao
"prirodne sile", odnosno instinkta, a loje zadovJgavamoderan
irrtclckt,ima trr znatnumanu sto naizgledp-obedonosna odluka in-
I
il
1t
34
stinkta vreda moralnu samosvest,zbag (,egadovek voli da samog
sebeubeduje kako je ta stvar odludenajedino i iskljudivo rlzam-
nom odlukom volje. Civilizovan dovek ima takav strah od "cri-
men laesae maiestatis humanae" da, kad god je to moguie,
preduzima naknadno prefarbavanjedinjenica kako bi pred sobom
sakrio oseianje doZivljenog moralnog poraLza.Stvar je, kao Sto
znamo)njegovog ponosa,da veruje u vlastito samosavladivanje i samo 5to nema nijednog razloga da se ono proglasi nepravilnim,
u svemoi svoje volje i da prezire onog koji dozvoljava da ga
nasamaripuka priroda.
49 Ukoliko se, nasuprottome, unutarnji autoritet shvati kao
Bolrja volja (dime se podrazumevada su "prirodne sile" BoZije
sile), tada za samosvest nastaje prednost u rneri u kojoj
odludivanje izgleda kao akt poslu5nosti i rezultat boZanske
namere. Protiv ove vrste shvatanja moZe se dati naizgled
pravedan prigovor da ono nije samo veoma komotno, vei da
stavlja ogrtad vrline oko moralne posrnulosti. Ova zamier*laje,
medutim, opravdana samo onda kada se jedno zaista egoistidko
mi5ljenje namerno skriva iza licemerne fasaderedi. Ovo nikako,
medutinr, nije pravilo, jer se uglavnom i najde5ieinstinktivne ten-
dencije sprovode u korist ili protiv subjektivnog interesa, sa ili
bez odobrenja spolja5njeg autoriteta. Unutarnji autoritet nije ni
potrebno prevashodnokonsultovati, jer je on a priori prisutan u
snazi tendencijakoje se bore oko odluke. Kod ove borbe dovek
nikad nije samo gledalac,vei u njoj manje ili vi3e "dobrovoljno"
udestvujei poku5avada teZinu svog moralnog oseianja za slo-
bodu stavi na tas odluke. Pritom, istina, ostajenejasnokoliko je
njegova naizgled slobodnaoduka kauzalno a moZebiti i nesvesno
motivisana. Ona je moZda "act of God" isto koliko i neka pri-
rodna katastrofa.eini mi se da se na ovo pitanje ne moZe odgo-
voriti zato Sto su korenovi moralnog oseianja slobode nepoznati,
pa ipak oni postoje ne manje pouzdano do instinlcti, koji se
oseiaju kao prisila.
50 Sve u svemu, nije samo korisnije, vei je i psiholo3ki
"pravilnije", ako prirodne sile koje se u nama pojavljuju kao ins-
tikti obja3njavamo"BoZijom voljom". Tako se,naime, nalazimo u
saglasnosti sa habitusornepsihidkog Livota predaka, to jest, tada
35
funkcioni5emo onako kako je dovek svuda i u svim vremenima
funkcionisao. Egzistencija ovog habitusa dokazuje da je on
sposobanza Livot,jer, da to nije, svi koji su ga sledili odavno bi
vei propali zbog neprilagodenosti.Ako se, pak, s njim slaZemo
onda u odnosu na Zivotne moguinosti posedujemo razunmo
odekivanje. Ako habitualno shvatanjejemdi ovoliko onda ne
nego, naprotiv, postoje svi razlozi da se smatra "istinitim" ili
"pravilnim", i to u psiholoSkomsmislu.Psiholo5keistine nisu ni-
kakva metafrzllka saznanja vei, naprotiv, habitualni modusi
mi3ljenja, oseianja i delovanjakoji se putem iskustva pokazuju
kao prikladni i korisni.
51 Ako, dakle, sada kaZem da nagone koje nalazimo u
nama valja razumetikao "BoZiju volju", onda time Zelim da na-
glasim da njih ne treba posmatrati kao arbitrarnu Zelju i htenje,
vei kao apsolutnedatosti sa kojima mora, takoreii, da se naudi
pravilno ophodenje. Volja je samo delimidno u stanju da ih
savlada. Ona ih moLda mohe potisnuti, ali ne moZe da promeni
njihovu su5tinu,a potisnutoie ponovo izbitina drugornmestu u
izmenjenom obliku, ali ovog puta optereieno resantimanomkoji
g ladelu bezopasanprirodni nagon pretvarau na5egneprijatelja.
ZeLeobih takodeda se pojam "Bog" u sintagmi "BoZija volja" ne
shvati toliko u hri5ianskom smisu koliko u smislu koji mu je
davala.Diotima,koja j ekazala:"Erosje, dragi Sokrate,veliki daj-
mon.""/ Grdke rc(i dajmon i dainronion izra1avajuodredujuii silu
koja doveku pristupaspolja,poput providenjaili sudbine,iako je
etidka odluka prepu5tenadoveku. On, medutirr, mora da zna o
demu odluduje i da zna Staradi; ako poslu$a,onda ne sledi samo
svojevlastito rniSljenje,a ako odbije, ondane uni5tavasamo svoj
vlastiti pronalazak.
52 Cisto biolo5ko,odnosnonaudnostanovi5teu psihologiji,
preporuduje se zato Stoje ono poglavito samo intelektualno. To
Stoje ono takvo ne zna(i niSta 1o5e,po5to se metoda prirodnih
nauka u oblasti psiholo5kog istraZivanja pakazalau heuristidkom
pogledu izuzetno vrednom. Ali intelekt nije u stanju da psihidki
36
fenomen obuhvati kao celinu, zbogtoga Sto se on ne sastoji samo
od smisla, vei i od vrednosti, a ova se zasniva na intenzitetu
prateiih oseiajnihlonova. Potrebnesu, dakle, najmanjedve "ra-
cionalne" funkcije// da bi se skicirala pribliZno potpuna shema
j ednog psihidkog sadrLaja.
53 Ako, dakle, prilikom obradivanjapsihidkih sadrZajane
uzimamo u obzir samo intelektualan,vei i vrednosansud, ondaiz
toga nuZno proizilazi ne samo jedna potpunija slika odredenog
sadrlaja, nego i bolje razumevanje posebnog poloLaja koji on
zauzima na skali psihidkih sadrZajauop3te. Oseiajna vrednost
predstavlja sasvim su5tinski kriterijum bez kojeg psihologija ne
moLe,jer ona u visokoj meri odreduje ulogu koju ie nagla5eni
sadrLajigrati u ekonomiji psihe.Afektivna vrednostjeste, naime,
stupnjomer intenziteta jedne ideje, a intenzitet sa svoje strane
iskazujeenergetskunapetostte ideje, potencijalnjenog delovanja.
Senka,na primer, po pravilu poseduje izrazito negativnu oseiajnu
vrednost, a Anima, nasuprot lome, kao i Animus, vi$e pozitivnu.
Dok Senku najde5ie prate vi5e ili manje upedatliivi i opisivi
tonovi oseianja, Anima, kao i Animus pokazuju, nasuprot tome,
kvalitete oseianja koje je teZedefinisati. Oni se, naime, najde5ie
oseiaju kao fascinirajuii ili numinozni. Cesto ih obavija atmos-
fera osetljivosti, nedodirljivosti, tajnovitosti, bolne intirrmosti i
dak bezuslovnosti.U ovim osobinamadolazi do izraLqa relativna
autonomija figura Anime i Animusa. U pogledu afektivnog rangi-
ranja, Animus i Anima se prema Senci odnose otprilike onako
kao Sto se ona odnosi prema Ego-svesti. Izgleda da ovoj
poslednjoj pripada glavni afektivni naglasak; u svakom sludaju,
njoj uspeva da potisne Senku, bar privremeno, uz pomoi nimalo
zanemarljivog utro3ka energije. Ali ako iz nekog razloga pobedi
nesvesno,onda ie, proporcionalnotome, porasti vrednostSenkei
drugih figura, a vrednosnaskala ie se tako reii preokrenuti. Ono
Stoje budnoj svesti bilo najdalje i izgledalo nesvesno,poprima
takoreii zastra5ujuii oblik, pri demu afektivna vrednost u re-
dosledu: Ego-svest,Senka,Anima, Sopstvo raste. Ovo preokre-
tanje stanja budne svesti odigrava se po pravilu prilikom prelaska
iz budnog stanja u san,pri demu onda najdesie izranja upravo ono
37
Stoje preko danabilo nesvesno.Svaki "abissement du niveau
mental"prouzrokuje relativnopreokretanj
e vrednosti.
54 Ovdegovorimo subjektivnoT oseiajnojvrednostikojaje
podvrgnuta upravo prikazanoj, vi5e ili manje periodidnoj
promeni.Postoje,medutim,i objektivnevrednostikoje podivaju
na jednom op5temkonsenzusu,kao 3to su na primer moralne,
estetskei realigioznevrednosti,to jest op5tepoznati ideali i
kolektivneidejenagla$enih oseianja[Levi Brilove (L6vy-Bruht)
collectives""l.Subjektivnonagla5ena
"repr6sentations oseianja,
odnosno"vrednosnikvaliteti",moguselako utvrditi vrstomi bro-
jem konstelacija$to iz^pjih prcizilaze,odnosnovrstom i brojem
remetiladkihsimptoma').Kolektivni ideali destonemajunikakvo
subjektivnonagla5enooseianje,ali ipak zadrLavajusvoju ose-
iajnu vrednost.Ona se, stoga,ne moZedokazatipreko subjek-
tivnih simptoma, ali moie putem vrednosnih atributa koji
pnianjajuuz takvekolektivneidejes jednestrane,i puternnjiho-
ve karakteristidne
simbolikes drugestrane,potpunood nezavisno
njihovogsugestivnog delovanja.
55 Ovaj problernima praktidanaspekt,buduii da se lako
moZedesiti da kolektivnaideja,iako znadajnapo sebi,bude -
zbogtogaStojojnedostaje subjektivnonagla$eno oseianje- pred-
stavtrjena u snu samoputempodredenogatributa,na primer kao
Bog predstavljenprekosvogteriomorfnogatributao itd. I suprotno
- u svestimoZeda se pojavi ideja kojoj nedostajeafektivnina-
glasakkoji joj po pravilupripada,i ondamorabiti vraienau svoj
arhetipskikontekst- 5toje zadatako komeobilno brinupesnicii
proroci.Tako,na primer,Helderlin (Hiilderlin) u svojoj"Himni
slobodi",ponovovaskrsavaova.jpojam slobodekoji je destom
upotrebomi zloupotrebom vei ishlapeo,i vraia mu njegovprvo-
bitni sjaj:
Otkadmenjenaruka iz praiine podigla
Srcemojeza nju odvainoi blaienolcuca
Zaiaren od njenihboianskikpoljnbaca
Joi uvekmoj vreo obrazplarnti.
Svakiton iz njenihiarobnih usta
38
Oplemenjuje smisao novostvoren.
Poiujte, o Duhovi! vest moje Boglnje,
Poiujte i hvalite Nju, Wadarku.''
56 Nije te5ko razumeti da se ideja slobode opet vraia u
svoje prvobitno dramatidno stanje - i to u svetlu figura Anime,
koja ne podleZesili zemljine te?,ei tiraniji dula, u psihopomposa
koji pokazujeput ka boZanskimpoljima.
57 Prvi pomenuti sludaj, gde je kolektivna ideja pred-
stavljena jednim neuglednim aspektom, sebe same i to u snu,
mogao bi ipak biti de5ii: "Boginja" se pojavljuje kao crna madka,
a samo BoZanstvo kao "lapis exilis" (bezvredni kamen). Za
tumadenje su, dodu5e, tada potrebna izvesna znanja koja manje
imaju veze sa zoologijom ili mineralogrjomkoliko sa dinjenicom
jednog istorijskog consensusomnium-a u pogledupredmetakoji
se razmatra. Ovi "mitolo5ki" aspekti stvari uvek su prisutni, iako
mogu biti nesvesni. Ako, na primer, dovek uop5tene misli na to
da je zeleno boja nade i Zivota, zato Sto u tom trenutku, naime,
razmi5lja da li da kaprju svog vrta oboji zelenoili plavo, ipak je
simbolidni aspekt "zelenog" prisutan kao nesvesnisous-entendu.
Tako nalazimo da ono Stoza Livot nesvesnogima najveii znahj
stoji na skali svesnih vrednosti na posledniem mestu i obratno.
Vei sama figura Senke pripada carstvu varljivih shema, a da ne
govorimo o Animusu i Animi koji izgleda da postoje samo kao
projekcije na druge ljude. Sto se tide Sopstva,ono je po@uno
udaljeno od lidnog opsega i pojavljuje se, ako to uop5te dini,
samo kao religiozna mitologema, i njegovi simboli osciliraju
izmedu najvi3eg i najniZeg.Onaj ko se poistoveti sa dnevnom
polovinom svoje psihidke egzistencije,taj ie noine snove pro-
glasiti slogaza ni5tavne,iako je noi dugadkakoliko i dan, iako se
sva svestodiglednozasnivana nesvesnom,u njegaje ukorenjena
i svakenoii se u njemu gasi. Stavi5e,psihopatologijasasvimdo-
bto zna Stasve nesvesnomol,e da uradi svesti. i zato nesvesnom
poklanja paZnju koja laiku desto izgleda nerazumljiva.Zna se,
naime, da je ono Stoje preko dana malo, preko noii veliko, i
obratno, i zato se zna da se pored onog Stoje preko dana malo
uvek nazireono Stoje noiu veliko, makar bilo i nevidljivo.
39
58 Ovo znanjepredstavlja su5tinskipreduslov za svaku in_
tegraciju, - Sto znadi da se neki sadrzaj moze integrisati samo u
sludaju kada je njegov dvostruki aspektpostao oJvesien, i ako
nije samo intelektualno pojmljen vei i shvaien i u skladu sa nje-
govom oseiajnom vredno5iu. Intelekt i oseianje, te5ko se, me_
dutim, mogu upregnuti zajedno zato Kto se - per definitionem _
suprotstavljajujedno drugom. Ko god se poistoveti sa intelektual-
nim stanovi5temtaj ie se, pod izvesnim okolnostima,suoditi sa
oseianjemu vidu neprijateljskoglika Anime, i obratno- jedan in-
telektualni Animus nasilno ie napasti stanovisteoseiinja. Ko,
dakle, Zeli da uspe5noizvede majstoriju razumevanja,ne samo
putem intelekta, vei i preko oseiajne vrednosti, taj mora da se
bez obzha na ishod uhvati u kostac sa problemom Anima/Animus
kako b1otvorio put jednom visem sjedinjenju,coniunctioopposi-
torum. To, predstavljaneophodanpreduslovza celovitost.
59 Iako "celovitost" u prvom redu ne izgleda da je i5ta
drleo do jedan apstraktanpojam (slidno Animuzu i Animi), ona
.ie ipak utoliko empirijska ukoliko je od psihe, anticipirana u vidu
spontanih, odnosno autonomnih simbola. Red je o simbolima
ietvorstvu i mandale koji se javljaju ne samo u snovima moder-
nih naroda, koji za nllh nisu nikada duli, vei su siroko raspros-
tranjeni u istorijskim spomenicima mnogih naroda i vremena.
Njihovo zna(enje,.kao simbola jedinstva i celine dovoljno je
potvrdeno, koliko istorijski, toliko i empirijsko-psiholo5ki.Ono
Stonam, dakle, najpre izgleda kao apstraktanpojam, u stvarnosti
predstavljajednu empirijskuegzistencijukoja ipontano objavljuje
ry-qe apriorno postojanje.Shodnotome celovitost predstavlja-oL-
jektivan faktor koji se postavlja prema subjektuf nezavisno od
njega, slidno kao Animus ili Anima; i ba5kao Stooni zauzimaju u
hijerarhiji vi5e mesto nego senka, tako i celina zahtevapoloiaj i
vrednost koji su iznad sizigije. Ova poslednla izgleda du u na-
jmanju ruku predstavlja su5tinski deo celine, ako ne dak ne$to
poput dve njene polovine, i to kraljevski par braJpi sestre,dakle
onu napetost suprotnosti iz koje bozansko deterI proizirazi kao
simboljedinstva.
60 Jedinstvo i celovitost nalaze se na najvi5em stepenu
skale objeklivne vrednosti zato sto se njihovi simbori ne mogu
40
viSe razlikovati od imago Dei. Svi iskazi o predstavi Boga vrede,
dakle, bez daljnjeg za empirijske simbole celovitosti. Iskustvo
pokazuje da su individualne mandale simboli reda zbog dega se
kod pacijenalapreteLnojavljaju u vremenimapsihidkedezorijen-
tacije, odnosno preorijentisanja.Oni kao darobni krugovi pizi-
vaju sile svetatame koje su van zakonar! oslikavajuili tvore neki
poredak,koji haos pretvarau kosmos.\" Mandala se predstavlja
svesti najpre kao tadkasta\" neupadljivost, i prethodno je po
pravilu potreban dug i temeljit rad kao i integracija mnogih pro-
jekcija da bi se opseg simbola bar pribliZno potpuno uvideo. Mi
bismo bez te5koia mogli doii do ovog uvida kada bi on bio samo
intelektualan,jer iskazi koji obavijaju ceo svet o Bogu u nama i
nad nama, o Hristu i corpus-u rnysticum-u.o lidnom i nadlidnom
Atmanu, i tako dalje, jesu formulacije kojima filosofski intelekt
ovladavas lakoiom. IzIoga obidno nastajeiluzija da se ovladalo
samom tom stvari. Nije se, medutim, dobilo ni5ta osim njenog
imena, uprkos dnevnoj predrasudi da ime magijski predstavlja
samu stvar,i da je dovoljno samoizgovoriti ime da bi se utvrdilo
postojanje stvari. Tokom hiljada godina razlumje, istina, imao
obilje prilika da uvidi zaludnostove predrasude,5to ga, medutim,
uop3tene spredavada i danassmatra potpuno vrednim intelektu-
alan odnos prema stvarnosti. Upravo psiholo5ko iskustvo je,
medutim, to koje svom poZeljnomjasnoiom pokazujeda intelek-
tualno "shvatanje" nekog psiholo5kog stanja ne proizvodi ni5ta
vi5e do njegov "pojam", a ovo poslednjene zna(i ni5ta vi5e od
jednog imena,jednogflatus vocis. Nije onda nimalo te5ko baratati
takvim intelektualnim Zetonima.Oni lako idu iz ruke u ruku, jer
ne poseduju nikakvu teZinu ili su5tinu. Oni, istina, odaju pun
zvuk, ali ne sadrZeniSta,a ono Sto ozna(avaju ne obavezujeni na
Sta.Intelekt je, istina, u svojoj vlastitoj oblasti nesumnjivo koris-
tan, ali izvan toga on je veliki obmanjivad i iluzionista, i to
upravo tamo gde poku5avadabarata vrednostima.
61 Poneka nauka, kako izgleda, moLe se voditi samo inte-
lektom, ali to ne vaLi za psihologiju diji predmet - psiha - pose-
duje viSe od dva aspektakoji se posredujudulnim opaZanjemi
mi5ljenjem. Funkcija vrednosti,osetanje,jeste sastavnideo na5e
4l
s-vesneorijentacijei stogane slneda nedostaje ni u jednomvi5e
ili manjepotpunompsiholo$kom sudu,jer ie ondamodel stvar-
no.gprocesakoji nastojimoda izgradimo,biti nepotpun. Uz svaki
psihidkiprolel prianjawednosnaodlika,a to je oseia3niton. on
pokazujeu kojojje meriprocesuticaona subjekt,odnosnokoliko
Tl -oyaj znt(i (ukoliko, naime,procesuop3tedode do svesti).
Subjektbiva uvudenpreko "afekta"i dobijatime moguinostda
oseti svekoliku telinu stvarnosti.Razlikaodakre, otprilike od-
govara razrici izmedu opisa neke te$kebolesti kakav se moze
proditatiu udZbeniku,i stvarnebolestiod koje dovekboluje. U
psiholoskomsmislu ne posedujese nista $to se nije stvamo
iskusilo.otuda samointelektualan uvid znadiisuvisemalo,jer o
tomese znalusamoredi,ali ne i unutarnjasu5tina.
9? lryu mnogoviSeljudi koji sepla$enesvesnog negoStobi
seodekivalo.Boje sevei vlastitesenke.A kadasesuodJsaAni-
mom i Animusom,tfj strahprerastau paniku.uistinu, sizigija
predstavljaoue psihidkesadrzajekoji prodiru.u.svestu psifozi
(najjasnijeu paranoidnim oblicimaSizofrenije)ra). Samoprevazi-
lahenjeovog strahapredstavljapo sebimorarniudinakneobidnih
i ipak to ryje jedini uslov koji se mora ispuniti na putu
raztll'era.,
do pravogiskustvaSopstva.
63 Senka,sizigyai Sopsrvojesu psihidki faktori o kojima
sesamona osnovujednogviSeili manjepotpunogiskustvamole
dobiti,zadovoljavajuia slika. Kao Btosu ovi poimovi nastaliiz
dozivljaja stvarnosti,tako ih opet jedino dafie iskustvomoze
udinitijasnijim.Filosofskakritika innaiestostada im zameriako
prethodnone primeti da seraclio dtnjenicamai d,atakozvanipo-
j_ury gyom sludajune_predstavl.l-a ni3tadrugodo skraienopis iti
I
definiciju. Takva kritika moze da doprinesepredmetuisto tako
malo kao zoolo5kalritika kljunaru.Nije red o pojmu; pojam je
samored,i Zeton,1eima znadenjei upotrebusamostogalei pred-
stavlja zbir iskustava.l,{ojoj publici ovo iskustvo,nizalosr, tre
migu da prenesem.Poku3aosam,istina,u nekim publikacijama
da na osnovu kazuistidkogmaterijala prikazem sustinu ovih
iskustavai istovremenometodkoji je stedeniz takvih iskustava.
Gde god se moj metodstvarnokoristio potvrdile su se dinjenice
42
koje sam navodio. JoSu vreme Galileja mogli su se videti Jupit-
erovi meseci ako bi se neko potrudio da koristi njegov teleskop.
64 Izvan uZe psiholo5ke struke ove figure nailaze na
razumevanjekod svih koji poseduju neko znanje iz uporednemi-
tologije. U Sencioni bez te5koia prepoznajuneprijateljskogpred-
stavnika mradnog htonskog sveta, dija figura poseduje
univerzalne odlike. Sizigija se neposredno razume kao psihidki
prototip svih boZanskih parova. I, napokon, Sopstvo se, zahva-
ljujuii svojim empirijskim osobinama,iskazujekao eidos (ideja)
iza svih nadmoinih predstava o celovitom i jedinstvu koje su
savr5enouklopljeneu svemonoteistidkei monistidkesisteme.
65 Pravljenje ovih paralela smatram vaZnim jer se na taj
nadin takoz.tranimetafiziiki pojmovi, koji su izgubili svoju pri-
rodnu iskustvenu osnovu mogu dovesti u vezu sa Zivim, univer-
zalno postojeiim psihidkim zbivanjem, dime oni opet zadobijaju
svoj pravi i iskonski smisao. Time se uspostavlja ponovna veza
izmedu onih projektovanih sadrlaja, formulisanih kao
"metafizidki" ogledi, i Ega. NaZalost,kao Stosmo vei rekli, dinje-
nica da metafizidkeideje postoje i da se u njih veruje nimalo ne
pomaZe dokazu stvarnog poslojanja njihovog sadrZajaili pred-
meta na koji se odnose,iako podudaranjeideje i stvarnostiu vidu
posebnogpsihidkog stanja,jednog stanjaboZanskemilosti, ne bi
trebalo oznatiti kao nemoguie, dak iako subjekatnije kadar da to
proizvede snagom volje. Kada metafizidke ideje jednom izgube
sposobnostda prizivaju seianja i evociraju praiskustvoonda oni
ne samo Sto su postali'beskorisni,vei se pokazuju i kao prave
preprekena putu daljeg nzvoja. Covek se grdevito drZi vlasni5tva
koje je nekad predstavljalo bogatstvo i ukoliko je to vlasni5wo
beskorisnije, neshvatljivije i beZivotnije, utoliko se dovek vi5e
zaglibljuje u njemu. (Zaglibljuje se, naravno, samo u sterilnim
idejama;one Zive posedujudovoljno sadrZajai bogatstva,te stoga
nema nikakvog razloga da se njima teZi. Tako se tokom vremena
ono Stoima smisla pretvarau besmisleno.To je, naZalost,sudbina
metafrzi(kih ideja.
66 Danas je zaista red o pitanju Sta se u celom svetu po-
drazumevapod takvim idejama. Publika - ukoliko uop5tenije ok-
43
renula leda tradiciji - vei davnoje prestalada Lelida duje neku
"poruku"; ona bi vi5e volella da joj se saop5tinjen smisao.Gole
redi koje se obru5avajus propovedaonicepostalesu nerazumljive
i vape za obja5njenjem:Kako nas je to llristova smrt spasila,
kada se niko ne oseia spasenim?Otkud je Isus Bogodovek,i Sta
je to? Kakva je to stvar sa Trojicom, parlenogenezom)jedenjem
tela i pijenjem krvi i tako dalje i tako dalje? Kakva veza moLe
postojati izmedu sveta takvih koncepatai svakodnevnice,o drjoj
materijalnoj stvarnostibrinu prirodne nauke u najSiremmoguierr
obimu? Najmanje Sesnaest od dvadeseti detiri dasaZivimo isk-
ljudivo u svakodnevnici,a ostalih osam provodimo najradije u
nesvesnomstanju.Gde ili kada se dogadaneStoStobar izdaleka
podseia na fenomenkao Stosu andeli,dudona Vederi, slavljenja,
vaskrsenje mrtvih, i tako dalje? Bilo je zato pravo otkriie to da
unutarnesvesnogstanjasnapostojeintervali, nazvani"snovi", a u
njima ponekadscenekoje posedujunimalo zanemarljivuslidnost
sa motivima nritova,jer mitovi su pride o dudimai bave se upravo
svim onim sfvarima koje su veoma destoi predmeti vere.
67 U svakodnevnom svetu svesti gotovo da nema slidnih
stvari, Sto znadi da su do 1933. godine takoreii samo du5evni
bolesnici bili zaposednutiod stlane Zivih mitolo5kih fragmenata.
Posle ovog datuma, svet junaka i dudovi5tapro5irio se poput
poZarana ditavenacije,dimeje dokazanoda mit i njegov osobeni
svet ni u stoleiima raztrmai prosveienosti nisu ni5ta izgubili od
svoje Zivotnosti.dko metafizidkeideje danasvi5e ne deluju fasci-
nantno, onda razlog tome sigurno nije nedostatak izvornosti i
primitivnosti evropskedu5e,vec naprostoi jedino to Stoti mitovi
vi3e ne izraLavalt ono Sto se kao krajni rezuhat vi5evekovnog
razvoja hri5danskesvesti,javlja za rc( polazef od nesvesnog.To
je pravi antimimonpneltma,laZni duh arogancije,histerije, ras-
plinutosti, zlodinadke amoralnosti i doklrinarne zaslepljenosti,
proizvodad duhovnog 5unda, zamene za umetnost, filosofskog
mucanja.i utopijske prevare, pogodanjedino da sobom na veliko
kljuka masovnog doveka dana5njice.Eto kako izgleda post-
hri5ianski duh.
44
V lludski dyh ima iste nagonei dula kao i Bog, iako ne ba5 onako_
HRISTOS"SIMBOL SOPSTVA
68 Udaljavanje na5egsveta od hri5ianstva, luciferski razvoj
nauke i tehnologije i dudovi5na materijalna i moralna razaranja
koja je za sobom ostavio Drugi svetski rat, vei je vi5e puta
uporedivano sa dogadajimaposlednjeg vremena,predvidenim jo5
u Novom zavetu. Ovde je, kao Sto znamo)red o odekivanju Anti-
hrista: "Hic est Atichristus qui negatPatreh, et Filium'." IJ Prvoj
poslanici Jovanovoj 4,3 kaLe se: "A svaki duh koji ne piznaje da
je Is.us llristos do5ao...je Antihristov za kojega duste da ie
doii'." Apokalipsa je puna odekivanjauZasnihstvari koje ie se
dogoditi u poslednjem vremenu, pre Svadbe Jagnjeta. To jasno
pokazuje kako u anima christiana postoji ne samo znanjeo egzis-
tenciji jednog neprijatelja, vei i izvesnostu pogledu njegovog
buduieg "preuzimanja vlasti".
69 Za\to - upitaie moj ditalac - govorim ovde o lhistu i nje-
govom protivniku, Antihristu? NaSa prida nuZno vodi do Hrista,
jer je on jo5 uvek Zivi mit na5ekulture. On je na5 kulturni heroj
koji, bez obzira na svoju istorijsku egzistenciju, otelovljuje mit
boZanskogPrvobitnog Coveka, mistidnog Adama. On je taj koji
zauzima sredi5te hriSianske mandale, gospodar Tetramorfa, to
jest detiri simbola jevandelista, koji imaju znadenje detiri stuba
njegovogprestola.On je u namq i mi smo u njemu. Njegovo car-
stvo je dragoceni biser, u zemlli zakopano ^blago, malo zrno
sladicekoje postajeveliko drvo, i nebeskigrad'. Kaq Stoje Hris-
tos u nama,tako je u namai njegovo nebeskocarstvo+.
70 Ovih nekoliko, op5te poznatlh naznaka, trebalo bi da
budu dovoljne da ocrtaju psiho.lo5kipoloZaj simbola Hrista. Hris-
tos predoiava arhetip Sopstva". On predstavlja celovitost boZan-
ske ili nebeskevrste, jednog preobraZenogdoveka,BoZijeg sina
"sine macula peccati", koji nije obeleZengrehom. Kao Adam
secundus; on odgovara prvom Adamu pre Pada, to jest dok je
ovaj jo5 uvek posedovaodisti boZanskihk, zakoji Tertulijan ({F
222) ka1e: "I o ovoj predstavi Boga u doveku valja smatratr da
45
kao 8o96". Mnogo opStiroi;ije Origen 0{S-ZS+): Imago DeiT
ko.ii je utisnut u du5u, a ne u telo jeste predstavapredstave,jer
rnoja du5a nije neposrednopredslava BoLrya,vei je stvorena
prcma slidnostiprethodnepredstave".Ikistos je, medutim, pravi
imago Dei, prema dijoj slidnosti.je na5 unutarnji dovek stvoren
ncvidljiv, bestelesan,i besmrtan'u.Bozi;a predstavajavlja se u
nama.kroz prudentia,iustitia, moderatio,virtus, sapientiai disci-
p l i n a ll .
71 Avgustin (354-430) pravi razliku izmedu imago Dei
koja je Hristos i predstavekoja je usadenag dovekakao sredstvo
ili"moguinost da se postaneoulik Bogu.l2 PredstavaBoga ne
nxlazi se u telesnomdoveku, vec u anima rationalis, kojom se on
razlikuje od Zivotinje, "predstavaBoga je unutarnja,ne u telu...
gdeje intelekt, gdeje lpzilm, gdeje um koji mora da istraZiistinu,
lrr je predstavaBoga^'. "Zato bi trebalo da se podsetimo,kaZe
Avgustin, da po BoZijoj predstavi nismo stvoreni nigde drugde,
rf<ru intelektu. "A tamo gde dovek zna dije stvoren prema pred-
slavi BoZijoj, on u sebi prepoznajei ne5toobimnije od onoga Sto
ic dato Zivotinji"'" Iz ovog se jasno vidi da je BoZija predstava
lakoreii identidna sa anima rationalis. Ona.-predstavlja viSeg,
tluhovnogdoveka,Pavlovoghomo coeleslisar).Kao i Ada4opre
svoga pada, tako je i I{ristos otelovljenjepredstaveBogal6, 8i;i
totalitetAvgustin naroditonagla5ava."Redje", kaZeon, "uzelana
scbecelog, gotovo potpunog doveka:u du5u i telo dovedije. Da
budemprecizniji - buduii da dak i Surnskazver poseduje'du5u'i
lclo - kada kaLemljudskadu5ai ljudsko meso,ja Zelim da kaZem
rlaj e ona preuzelana sebekompletnuljudsku duSu." l / )
72 BoLqa predstavau doveku nije uni5tenaPadom,vei je
samo o5teiena i iskvarena(deformisana)i putem BoZije milosti
ona opet mo1e biti vaspostavljena.Obim integracije naznadujese
kroz descensusad inferos, silazak u pakao Isusove du5e, dije
spasiladkodejstvo obuhvatadak i mrtve. U psiholo5kompogledu
ovome odgovara integracija kolektivnog nesvesnog koja pred-
stavlja su5tinskideo procesaindividuacije.Avgustin kaZe: "NaS
46
kraj,mora,dakle,biti na5esavr5enstvo; a na5esavrbenstvo je Hris-
tos"'o, zato Stoon predstavljasavr5enupredstavuBoga. Zato on
bivanazivan i "Kraljem". Njegova nevesta(sponsa)jeste ljudska
du5a,koja je "u jednoj iznutra skrivenoj duhovnoj tajnivezanaza
red, kako bi dvoje postojali p^jednom mesu", Sto odgovara
mistidnom braku Hrista i Crkve". Bez obzirana dalje postojanje
ovog hierosgamos-au dogmi i ritualu crkve ovai simbolizam se
tokom Srednjeg veka razvio u alhemijsku konjunkciju suprot-
nosti, ili u "hemijsko vendanje",podstiduii, tako, s jedne strane,
radanjekonceptao lapis-uphilosphorum-Lr,koji oznadujecelovi-
tost, a na drugbj strani,radanjeKonceptao hemijskomjedinjenju.
73 Prvim grehom o5teienaBoZija predstavau doveku moLe
se "reformisati" i uz BoZiju pomoi, kao U Poslanici Rimljanima
12,2: "I ne upravljajte se prema ovome svetu,vei se menjajteob-
navljanjem smisla da biste mogli da ispitate Staje BoZija volja".
Slike celine koje nesvesnoproizvodi tokom procesaindividuacije
predstavljaju,takve"refome" jednog arhetipamandalekoji pos-
toji a priori". Kao Sto smo vi5e puta naglasili, spontanisimboli
Sopstva,ili celovitosti praktidno se ne mogu razlikovati od pred-
stave Boga. Uprkos redi metamorophausthe(preobraziti se) u
grdkom tekstu iz gornjeg navoda,pod "obnovom" uma (anakai-
nosis, reformatio) ne misli se ni na kakw promenu svesti, vei pre
na ponovnovaspostovljenjeizvornog stanja,na apokastasis. To se
sasvim podudaras empirijskim nalazimapsihologije, stalnopos-
tojeieg arhetipacelovitosti" koji, istina, lako moZeda nestaneiz
vidnog polja svesti,ili da nikadane bude opahen,sve dok ga svest
obasjana konverzijom ne prepozna u figuri Hrista. putem ove
"anemnesis"opet se uspostavljaiskonsko stanjejednosu5nostisa
predstavomBoga. Ono oznadavaintegracijui premo5iavanjeras-
cepa u lidnosti, koji svoje postojanje ima da zahvali razliditim
nagonima koji teZemedusobnosuprostavljenimpravcima. Raskol
lidnosti se ne pojavljuje samo onda kada dovek, poput Zivotinje,
jo5 nije svestansvog nagonskogbiia. A kao nemogui, odnosno
Stetan,pokazuje se tamo gde ve5tadkonesvesno,to jest potiski-
vanje,ne reflektuje vi5e Zivot nagona.
47
74 Iskonsko hri5iansko videnje intago Dei, otelovljeno u
Ilrisfu, zna(i, van svake sumnje,jednu sveobuhvatnucelinu koja
u sebi obuhvata dak i animalnu stranu doveka (pecus!).Uprkos
svemu tome, simbol Hrista ne predstavlja dovoljno celinu u mo-
dernom psiholo5kom smislu zato Stomradnu stranu stvari ne uk-
ljuduje expressis verbis, vei je specifidno iskljuduje kao
luciferskogprotivnika. Iako je iskljudivanjezle sile bilo nestosas-
vim poznatohri5ianskojsvesti,onaje time izgubila samonebitnu
Scnku,jer je, u udenju o privatio boni koje se najavljuje vei kod
Origena, zlu utisnut karakterjednog umanjenogDobra, dime mu
jc oduzetasu5tastvenost.Premaudenju crkve Zlo je samo "slu-
daiannedostataksavrSenosti". Na osnovuove pretpostavkemoglo
jc da n-astane mi5ljenje "Ofime bonum a Deo, oilme malum ab ho-
rnine"". Sledeia logidnaposedicabila je sledstvenoiskjudivanje
davola u izvesnim protestantskimsektama.
75 Zahvaljujuii udenju o privatio boni obezbedenaje
rraizgledcelina Hrista. ZIo se,medutim, mora su5tinskijeposma-
lrati kada ga susreiemo u ravni empirijske psihologije. Ono je
ovde, naprosto,suprotnostdobra.U starovreme, gnostici, dija je
argumentacijau znadajnoj meri bila pod uticajem psihidkog
iskustva,bavili su se problemomZla temeljnije nego crkveni oci.
'l
ako jg, na primer, Hristos, udili su, "odbacio od sebe svoju
scnku"'*. Ako ovom shvatanjudamo teZinu koju ona zasluZuje
onda u liku Antihrista moZelako prepoznatinjegov odbadenian-
tipod. Antihrist se u legendirazvija kao perverzniimitator Hristo-
vog Zivota. On je pravi antimimonpneuma, podrailavajuii duh zla
koji u izvesnoj meri ide Hristovim stopamakao Sto senka prati
lclo. Ova komplementacijajednostrano svetlog lika Spasitelja,
koja se dak javlja vei u okviru Novog zlveta, svakako ima
narodito znadenje. I, doista, tome je vei rano posveiena
rrcfgovarajuca p aLnja.
76 Ako u tradicionalnoj figuri Hrista prepoznajemoparale-
lrr psihi0komispoljavanjuSopstva,ondaAntihrist odgovaraSenci
Sopstva,i to mradnoj polovini ljudskog totaliteta, koja se ne sme
ocr:njivati previ5e optimistidki. Celokupnona5e iskustvo govori
tla su, kako izgleda, svetlost i senka u trjudskojprirodi tako rav-
48
nomerno rasporedeneda se dovekovapsihidka celovitost u naj-
manju ruku javlja u jednom dosta prigu5enomsvetlu. Psiholo5ki
pojam Sopstva koji, delimidno potide iz na5eg.poznanja celog
doveka,a inadese spontanopredstavljau proizvodimanesvesnog
kao ono, unutra5njim antinomijama povezano arhetipsko detvor-
stvoone mole a da ne uzme u obzir Senku koja pripada svetloj
figuri, jer bi bez nje ovom liku nedostajalotelo i ljudskost.Svet-
lost i Senkaobrazuju u empirijskom Sopstvujedno paradoksalno
jedinstvo. Sa hri3ianskog gledi3ta, medutim, taj arhetip je
beznadelno pocepan na dve nespojive polovine, Sto bezusovno
vodi do metafizidkog dualizma, - do konadnog razdvajanja ne-
beskog carstvaod ognjenog svetaprokletih.
77 Za nekoga ko posedujepozitivan stav prema hri5ianstvu
problem Antihrista je tvrd orah. Antihristova pojava ne pred-
stavlja niSta drugo nego protivudar davola, isprovociran BoZijim
otelovljenjem; jer davo koji kao suprotnost Hristova, a time i
Bolija, svoj istinski lik poprima tek podetkom hri5ianstva, dok je
u Knjizi o!.ovujo! uvek bio jedan od BoZijih sinova i Jahveov
poverenik.r) U psiholo5kom smisu, ovaj sludaj je jasan po5to
dogmatska figura Hrista posedujetakvu izvrsnost i savr3enostda
sve ostalo pored nje potamni. Ona je uistinu toliko jednostrano
savr5ena da bukvalno zahteva psihidki komplement radi
uspostavljanjaravnoteZe.Red je o suprotstavljenostikoja se ne-
pogre5ivomogla odekivati i koja je joS ranije dqyela do udenjao
dva BoZija sina od kojih se stariji zvao Salanael". Dolazak Anti-
hrista nije samo profetsko prorodanstuo,vei i neumoljiv psi-
holo5ki zakon dije je postojanjeautora, a da ga on sam dok je
pisao pisma nije ni bio svestan,uverilo u izvesnostpredstojeie
enantiodromije.Posledidno,on je pisao tako kao da je svestan
unutarnje nuZnosti ovog preobraLenja,pri demu mu je ta misao
sigurno izgledala kao boZansko otkrovenje. U stvarnosti, svako
vi5e diferenciranje predstave lkista, prouzrokuje odgovarajuie
nagla5avanjenjenog nesvesnogkomplementa,dime raste napetost
izmedu onog iznad i onog ispod.
78 Ovim konstatacijama kreiemo se sasvim u okviru
hriSianske psihologije i simbolike. Faktor sa kojim niko nije
49
radunao jeste, medutim, fatalnost koja je svojstvena samoj
hri5ianskoj dispoziciji, a 5to neizbeZnovodi do preokretanja
njenog duha - i to ne kroz nejasnodelovanjesludajnosti,vei u
skladu sa psiholo5kimzakonom.Idealu duhovnostikoji teZi naj-
vi5em bilo je sudeno da se sukobi sa materijalistidkom ze-
maljskom stra5iu za pobedom materije i ovladanjem svetom.
Ova promena se ispoljila u epohi "Renesanse".Ova re( zna(i
"ponovno rodenje", a time se mislilo na ponovno rodenje duha
antike. Danas znamo da je ovaj duh uglavnom bio maska, i da
antidki duh nije bio ponovo roden, vi5e srednjevekovnohriSian-
ski koji se podvrgaodudnim paganskimpreobraZajemtako Stoje
nebeski cilj zamenio za zemaljski, a vertikalu gotskog stila za
horizontalnu perspektivu (otkrivaladka putovanja, eksploatisanje
sveta i prirode). Dalii razvoj koji je vodio ka Prosvetiteljstw i
IirancuskojRevoluciji doveo je danasdo jednog Sirokoraspros-
lranjenogstanjakoje se ne moZe drugadijeopisati nego kao anti-
hri5iansko, u smislu da poturduje ronohriSianskuanticipaciju
poslednjegvremena.Utisak je kao da su se, dolaskomllrista, po-
iavile suprotnosti,koje su do tada bile samolatentneili kao da se
neko klatno snaZnozanjihalo u jednu stranu,a sadaizvodi i kom-
plementaran pokret na drugu. Nijedno drvo, ka2u, ne raste do
ncba osim ako mu korenje ne dotide pakao. Dvostruki smisao
ovog kretanjapodiva.uprirodi klatna.Hristosje neporodan;ali na
samompodetkunjegove delalnostidolazi do susretasa Satanom,
l)rotivnikom koji predstavljaoslonac za onu silovitu napetostu
du5i sveta kakva nastaje pojavorn Hrista. On je "musterium
iniquitatis" koji na potpuno isti nadin, to jest neraskidivo, kao
sr:nka Sto ide uz svetlost, prati sol iustitiae, kao 5to brat ide uz
lrrata.kako mi5jahuebionejii i euheti.28)Obojica LeLedazadobiju
r:arstvo: jedan nebesko,a drugi "principafushuius mundi". Go-
vori se o "hiljadugodi5njem"carstvui o "dolaskuAntihdsta", kao
da je izmedu dva bratakraljevskogroda doSlodo podele svetovai
vremena.Susretsa Satanommorao je zato da,zna(i viSe od pukog
sludaja:bila je to karikau lancu.
79 Kao Sto moramo da se podsetimo na antidke bogove
kako bismo pravilno ocenili psiholo5kuvrednostAnima o Ani-
50
mus, tako je i Hristos za nasnajbliZa analogijaza Sopstvoi nje-
govo znadenje. Ovde se, naravno, ne radi o jednoj ve3tadki
stvorenoj ili arbitrarno priznatoj, vei o efektivnoj i samoj po sebi
postojeioj kolektivnoj vrednosti, koja deluje bez obzira da li je
subjekt toga svestanili ne. Iako atributi llrista (su5tinskaistovet-
nost sa Ocem, koeternitet, sinstvo, partenogeneza,raspeie, Jagnje
Zrtvovano medu suprotnostima,Jedanrazdeljen u Mnogima, itd.)
omoguiavaju da ga nesumnjivo prepoznamo kao otelovljenje
Sopstva,on ipak, posmatranosa psiholo5kog stanovi5ta,odgovara
samojednoj polovini ovog arhetipa.Druga polovina pojavljuje se
u Antihristu. I ovaj poslednjiu istoj meri predodavaSopstvo,jed-
ino Sto se sastoji od njegovog mradnog aspekta. Obojica su
hriSianski simboli, koji znadeisto Sto i slika Spasiteljaraspetog
izmedu dva razbojnika. Ovaj veliki simbol govori da dalji razvoj i
diferencijacijasvestivodi u sve opasnijuspoznajuprotivrednostii
ne znati ni5ta manje do raspinjanja Ega, to jest do mudne sus-
penzije istog izmedu nepovezivih suprotnosti ". Pritom se,
naravno, ne moZe raditi o potpunom ga5enjuEga, jer bi inade na
taj nadin bio uni5ten fokus svesti, Sto bi za posledicu imalo pot-
punu nesvesnost.Relativno ukidanje Ega tide se samo najvi5ih i
poslednjih odluka u situacijamanerazre5ivihkolizija obaveza,Sto
drugim redima zna(i; u takvim sludajevimaEgo je posmatradkoji
pati, koji ni o demu ne odluduje, vei mora da se bezuslovno
podvrgne odluci i kapitulaciji. Konadnu odluku donosi dovekov
Genius, njegov vi5i i opseZniji deo za koji niko ne zna dokle
doseZe. Stoga je korisno paZljivo ispitati psiholo3ke aspekte
procesa individuacije u svetlosti hri5canske tradicije, jer ona
poznaje opis istog, koji, Sto se tide preciznosti i upedatljivosti
daleko prema5ujena5 slabi, individualni poku5aj,iako hri5ianskoj
predstavi Sopstva,Ilristu, nedostajesenkakoja mu pripada.
80 Razlog za to je, kao Sto smo vei nazna(Ih, udenje o
Summum Bonum. Irinej s pravom kaZe gnosticima da valja uko-
riti "svetlost njihovog oca" zato Stoona nije mogla "da osvetli i
ispuqi dak ni ono Stoje u njoj bilo (misli se na Senkui naprami-
nu)"'u. Izgleda mu neprilidno i kritike vredno da neko moZe pret-
postaviti da se u unutra5njosti svetlosne plerome nalazi
5l
"bezoblidna i mradna praznina". Za hri\canina ni Bog ni Hristos
ne bi smeli da budu paradoks;oni moraju da budu jasni i to vaLi
do dana5njegdana. Niko nije znao) a odito se ni danas ne zna,
(osim s nekoliko slavnih izuzetaka)da je hibris spekulativnog in-
telekta zaveo jo5 stare mudrace da dozvole sebi filosofsku de-
finiciju Boga koja ga je u veioj ili manjoj meri obavezivalada
bude Summum Bonum. Jedan protestantski teolog je i5ao dak
dotle da kaZe:"Bog moZebiti samodobar!" Kad je o tome red,jo5
ga je Jahve mogao poduditi da to nije tako, kad vei sam nije u
stanju da uvidi svoju intelektualnu nadobudnostu pogledu BoZije
svemoii i slobode. Uzurpacija Surr1mumBonum-a ima, naravnoo
svoje razloge koji seZuu daleku pro5lost (u koje ovde ne mogu
ulaziti). Pa ipak, ona je pravi izvor koncepta o privatio boni koji
ni5ti realnostzla i koji nalazimovei kod Vasilija Velikog (330-
379), potom kod Dionisija Aeropagite (drugapolovina 4. veka),
a u punom cvatu kod Avgustina.
81 Pre svih ostalih Tatijan (2. vek) zastupakasnije nadelo:
"Omne bonum a Deo, ofirle malum ab homine", govoreii: "Bog
nije udinio ni5ta zlo; mi smo ti koji sma izamali sw nepravdu".
Ovo shvatanjezqsJupai Teofil Antiohijski (2. vek) u svom spisu
"Ad Autolyc;m".32
82 Vasilije kaZe:"Ne sme5smatratiBoga zauno(nika pos-
tojanja zla, niti uobraziti da zlo ima vlastitu supstancu ((t6iov
tn6orsorv toO rsroO e0ar). Jer niti zlo postoji kao ne5to Zivo,
niti mi smatramoda ono ima supstancijalnusuStastvenost(ousian
cnhyp6staton). Negiranje (st6resis, doslovno otimanje) dobrog
jestezlo... Tako ni zlo ne podivana vlastitoj supstanci(en idia hy^-
parxei) vei nastajenaknadnoiz obogaljenja(perdmasin)du5e.rr
Ono, naime, nije ni nestvoreno,kako glasi mi5ljenje nevernih,
koii zlo izjednadavajuu pogleduvrednostisa dobrom prirodom...
niti stvoreno. Jer, ako^sve dolazi od Boga kako onda zlo (moZe)
da dolazi od dobrog?"34
83 Jedno drugo mesto osvetljava logiku ove tvrdnje. U dru-
gq Hamilia Hexaemgron-aVasilije kaZe: "Uop5tenije poboZno
reii da zlo ima poreklo u Bogu, zato Sto suprotnostne moZe da
52
proizllazi iz suprotnosti. Naime, niti Zivot rada smrt, niti je mrak
poreklo svetlosti,niti je bolest stvoritelj zdravlja...Ali ako... fie
zlo) ni nestvoreno, niti od Boga stvoreno, odakle mu onda nje-
gova priroda? Da, naime, zlo postoji, to neie sporiti niko ko
udestvujeu Zivotu. Sta dakle, da kaZem?To da zlo nije nikakva
Liva i nadahnutasu5tastvenost,vei stanje (didthesis)du5ekoja se
prema vrlini pona5a suprotno, (i to) zbog odvajanja od dobrog
koje proizilazi iz lakomislenosti (rhalhymois) (to jest ono ga
prouzrokuje)...\fgka svako sebevidi kaquzrodnika rdavosti koja
u njemupostojirr".
84 Prirodno stanje stvari, dauz iskaz "visoko" odmah ide i
predstavao "niskom", ovde je izokrenuta u kauzalan"odnosi
svedenan4 apsurdnostjer je potpuno odiglednoda mrak ne rada
svetlost, niti da svetlost rada mrak. Ideja o dobru i o zli,jeste,
medutim, pretpostavka za svaki moralni sud. Red je o. logidki
ekvivalentnom paru suprotnostikoji, kao takav, obrazuje conditio
sine qua non svakog.spoznajnog.dina. Sa empirijskogstanovi5tao
tome se ne moZe ni5ta vi5e reii. Sa ovog stanovi5tazato bi se
moralo konstatovati da dobro i zlo, kao koegzistirajuie polovine
moralnog suda, ne potidu jedno od dmgog, vei su uvek istovre-
meno tu. ZIo je, kao i dobro, ljudska vrednosnakategorija, a mi
smo tvorci rroralnih vrednosti sudova, ali smo zato samo u
ogranidenojmeri tvorci dinjenicakoje podleZuna5emmoralnom
sudu. Ova stanja stvari jedni nazivaju dobrom, a drugi zlom.
Samo u kapitalnim sludajevimapostoji pribliZan consensusgen-
eralis. Ako zajedno sa Vasilijem posmatramodoveka kao uzrod-
nika zla, onda to istovremeno zna(i da je on i uzrodnik dobra.
Covek je, medutim, u prvom redu sarro uzrodnik pukog suda; u
odnosuna cinjenicekojima se sudi nije tako lako utvrditi njegovu
odgovornost.Za tako ne5totrebalo bi jasno moii definisatiopseg
slobodavolje. Psihijatar zna koliko je to uZasnote[ak zadalak.
85 Sa ovih razloga psiholog se uZasavametafizidkih tvrdnji,
ali mora da kritikuje op5ta poznata ljudska obrazloLenjaprivatio
boni. Kada. dakle, Vasilije s jedne strane tvrdi da zlo nema
vlastitu supstancu,vei da nastaje "iz sakaienja du5e" i ako je, s
53
druge strane,uveren da zlo zaistapostoji, onda se relativna stvar-
nost zla zasnivana nealnom"sakaienju" du5ekoje isto tako mora
da ima jedan realan uzrok. Ako je du3a izvorno stvorenakao do-
lrra, onda se zaista iskvarila, i to putem stvarnog razloga,pa ma-
kar to ne bilo ni5ta drugo do bezbrilnost, nemar i lakomislenost
koji predstavljaju zna(enje rhathymie. Ako se nesto tumadi
psihidkim stanjemstvari, - ovo Zelim da posebnoistaknem- onda
t<l ne biva ni u kom sludaju redukovano ad nihilunn i time po-
ni5teno,vei pomerenonapsihiiku ravan, koja se empirijski moZe
't,natno lak5e ustanoviti nego na primer realnost dogmatskog
davola kojeg prema autentidnim iskazima uop5te nije izmislio
dovek, vei je postojao i davno pre njega. Ako je davo sa svoje
slranesvojom slobodnomvoljom otpao od Boga, onda to najpre
dokazuje da je zlo postojalo u svetu jo$ pre doveka, i da ovaj
slogane mole biti jedini uzrodnikistog, i da je, drugo,i sam davo
vr:i imao "osakaienu" du5u, zbog dega odgovornostsnosi neki
islo tako stvaran uzrok. Osnovna gre5kavasilijanskog argumenta
jcste gre5kapetitio principii., koja ga drZi u nerazresivimproti-
vurednostima:a priori se konstatujeda se samostalnostzla mora
poricati, dak i kada je red o vednosti davola koga potvrduje
tlogma. Spolja5ni ruzlog za to bila je istorijska ugroZenostod
slranemanihejskogdualizma.Ovo se pre svegajasno vidi iz ru-
k<rpisaTitusa od Bostre (+ oko 37})"AdversusManichaeos,,gde
on, nasuprotmanihejskomdualizmu,izvodi zakljudakda, kada je
rcCo su5tastvenosti,zlo ne moLepostojati.
86 Jovan I{rizostom (oko 344 - 407) koristi umesto stere-
sis (privatio) izraz ekrop1tou kalaoa (odudaranje,devijacija dob-
rog, ili okretanje od njega). Tako on kaLe.."Zlonije ni5ta drugo
rrcgoodbijanje dobrog, zato je zlo u odnosu na dobro sekun-
tlilrno" "
87/88* Dionisije Areopagita op5irno obja5njavazlo u 4.
;roglavlju "De divinis nominibus". Zlo, kaZe on, ne moZe da
polideod dobrog,jer da potide od dobrog,ondane bi bilo zlo. No
lrrrduii da sve Sto postoji dolazi od dobrog, onda je sve na neki
rradindobro; "zIo, medutim, uop5tene postoji" (to 6d rardv oihe
iiv eo'rrv). "ZIo po svojoj prirodi nije ni stvar, niti takvu stvar
54
pravi. "Zlo uop3tene postoji i nije ni dobro ni korisno"(otrc6ott
ra,$dl.ov rd rordv oi5te oyosdv oiStedyugoror6v). "Sve stvari,
ukoliko postoje,jesu dobre i dolaze od dobrog, a[ ako su li5ene
dobrog,onda nisu ni dobre,niti postoje"."Ono Stone postoji, nije
potpuno zlo. Ono degauop5tenema neie ni5ta ni postati, ako se,
shodno transcendentnommodusu (raro rd tnepoilorov) shvati
kao ne5to Sto postoji u dobrom. Dobro ie, dakle, ukoliko uop5te
postoji, a i ukoliko to nije, stajati nesrazmernonapred i na vi3em
mestu (rol.l,QrporepovrSnepr'6pevov), dok zlo nije ni u onome Sto
postoji, niti u onome Sto ne postoji" (to 6B rsrdv oilte Bv totg
o0or.v,oiJte0v totq pfi oi5orv)'o.
89 Iz ovih izvoda jasno se vidi s kakvom je emfazomjo5 u
najranijem periodu poricanastvarnostzla. Ova dinjenica se, kao
Sto smo vei spomenuli, nalazi u najbliZoj vezi sa crkvenim sta-
vom prema manihejskom dualizmu, Sto se zatim jasno vidi kod
Avgustina. U svom spisu protiv manihejaca i markionita on daje
sledeie obja5njenje: "Nunc vero ideo sunt omnia bona, quia sunt
aliis alia meliora. et bonitas iferiorum addit laudibus meliorum...
Ea vero quae dicuntur mala, aut vitia sunt rerum bonarum, quae
omnino extra res bonasper se ipsa alicubi essenon possunt...Sed
ipsa quoquevitia testimonium perhibent bonitati naturarum. Quod
enim malum est per vitium, profecto bonum est per naturam. Vi-
tium quippe contra naturam est, quia naturae nocet: nec noceret,
nisi bonum eius minueret. Non est ergo malum nisi privatio boni.
Ac per hoc nusquamest nisi in re aliqua bona...Ac per hoc bona
sine malis esse possunt, sicut ipse Deus, et quaequesuperiora
coelestia: mala non sunt... si autem nocent. bonum minuunt: et si
amplius nocent, habent adhuc bonum quod minuant: et si totum
consumunt, nihil naturae remanebit qui noceatur; ac per hoc nec
malum erit a quo qQceatur,quando nature defuerit, cuius bonum
nocendo-iorrit,r, 39."
90 "Liber Sententiaqqmex Augustino" kaLe (CLXXVI):
40: quia quJd auctorem Deum non ha-
"Nulla est substantiamali
bet, non est: ita vitium comrptionis nihil est aliud, quam inordi-
*"'. SlaZuii se s tim.
natae vel desiderium vel actio voluntatis
))
Avgustin kaZe: "Non felnrm est malum: saedqui ad facinus uti-
lur"ferro,ipse malus est42".
91 Ovi izvodi jasno pokazuju Dionisijeva i Avgustinova
stanovni5tva:zlo samopo sebi nema nikakw supstancu,odnosno
ne postoji,jer je ono samoumanjivanjedobrog,koje jedino pose-
duje supstancu.ZIo je vitium, to jest rdavo kori5ienje stvari, usled
pogre5nihodluka volje (zaslepljivanjeusledzle Zelje,itd.). Toma
Akvinski, veliki crkveni uditelj, pozivajuii se na gornji citat
Dionisija Areopagite kaZe: "Jedan deo para suprotnosti pre-
poznaje se iz drugog, kao Sto se tama poznaje preko svetlosti.
'L,ato
se odgovor na pitanje Staje zlo mora pronaii u prirodi do-
brog. Mi smo, medutim, gore rekli da dobro znadi sve ono demu
vredi teZiti. I buduii da svaka priroda teZi ka svom (vlastitom)
biiu (suSlini)i svojoj potpunosli,mora se nuZnozakljuditida pbs-
l<rjanjei savr5enstvosvakog biia posedujesu3tinu dobrog (ra-
lionern bonitatis). Zato ne moZe biti da zto zna(i neki smisao ili
neki oblik ili prirodu. Preo_stajeiedino da se imenom zla ozna(i
izvesno odsustvodobrog *t.""Zlo nije ne5to Stopostoji - dobro,
medutim, postoji 44." "Iito tako svalii agensdehje radi dobra ili
pornoiu njega. Cilj agensamora mu odgovarati (conveniens).
Ono Sto, medutim, njemu (agensu) koristi, znadi neSto dobro, i
zato svaki agensdeluje radi dotrrog."(Quod autemconvenieusest
alicui est illibonu-. brgo omne og"ot agit propterbonum) 45.
92 Toma se sam poziva na ono Stoje rekaoAristotel, da
"je belo ono Stoje manje pome5anosa crnim"*o, ali ne spominje
da suprotnapretpostavka:"Crnje je ono 5toje manje pome5anos
lrelim," ne samo da moZe da zahtevajednakuvaZnost,kao prva
redenica,vei i da je ovoj i logidno ekvivalentna.Zato se mora
spomenuti i da se ne prepoznaje samo mrak pomoiu svetlosti,
vei i obratno,da se svetlostpoznajepomoiu mraka.
93 Buduii da je samo ono Stodeluje i slvarno,onda je po
'l'omi,
samo dobro stvamo, $to znadi "postojeie." Njegov afgu-
ment podmeie, medutim, jedno bonum, koje znadi nesto kao:
"dovoljno, odgovarajuie, tadno, pristajuie". "Omne agens agit
propter bonum" morala bi se dakle prevesti kao: "Svaki agens
tlcluje radi onoga Sto mu odgovara".To, kao Sto znamo, radi i
56
davo. I on poseduje jedan "appetibile" i svakako ne teZi ka
savr5enstvuu dobrom, vei, naprotiv, u zlu, iz &gaje, medutim,
nemoguie izvuti zakljudakda zbog toga njegovateZnjaposeduje
"Su5tinudobrog".
94 Odito je da se zlo moZe prikazati kao umanjivanje do-
brog, ali ako bismo sledili tu logiku, mogli bismo reii i ovo: Tem-
peratura arktidke zime na kojoj nam se smrzavaju nos i uSi leZi
relativno samo malo ispod toplote koja vlada na ekvatoru. A
znamo da arktidka temperaturanije ni5ta manja od dak 230' iznad
apsolutnenultne tadke. Sve stvari na Zemtji su "tople", to jest ap-
solutnanultna tadka se ne dostiZedak ni pribliZno. Slidno kao Sto
su stvari vi5e ili manje "dobre", i kao Sto hladnoia nije niSta
drugo do smanjivanje toplote, tako ni zto nile drugo do takvo
smanjivanje dobrog. Argumentc4a privatio boni ostaje jedan
eufemistidki petitio principii, bez obzira na to da li ie zlo vaLiti
kao manje dobro ili kao efekat konadnosti i ogranidenosti
stvorenih stvari. LaLni zakljudak nuZno sledi iz premise "Deus =
Summum Bonum", zato Stoje nezamislivoda je savr5enodobro
ikada moglo da stvori z1o.Onaje samostvorilo-dobroi manje do-
47.No buduii da se
bro (kojJi hik jednostavnoouruuo gorim)
mi uprkos vrucini od 230' iznad apsolutne nule gadno
slmzavamo, onda bi to znadilo da, eto, postoje ljudi i stvari koje
je Bog, istina, stvorio, ali koji su samominimalno dobri a maksi-
malno lo5i.
95 Iz ove teZnje da se zlu porekne stvarnostpotide svakako
i nadelo: "Omne bonum a Deo, omne malum ab homine". Red ie
o protivredju usmerenomprotiv istine da je onaj koji je stvorio
toplotu odgovorani za hladnoiu (scl. bonitasinferiorum).Avgus-
tinu se svakako moLe priznati da su sve prirode dobre; ali ipak ne
toliko dobre da i njihova rdavost ne bi u podjednakojmeri bila
jasna.
96 Ono Sto se danas dogada u koncentracionimlogorima
diktatorskih drLavateSkobi se moglo oznaditi kao "sludajan ma-
njak savr5enosti";to bi zwdalo kao podsmeh.
97 Psihologija ne zna 1ta su dobro i zlo po sebi; ona ih
poznqe samokao sudoveo relacijama.Dobro je ono Stosa izves-
57
nog stanovi5taizgleda kao odgovarajuie,prihvatljivo ili vredno;
'zlo je tome odgovarajuia suprotnost. Ako je ono Sto nazivamo
dobrim za nas "stvarno" dobro, onda onda moraju postojati i
rdave i zle stvari koje su zanas "stvarne".Vidimo da psihologija
ima posla s jednim vi5e ili manje subjektivnim sudom, to jest s
.iednompsihidkom antitezomkoja je za oznatavanjevrednosnih
relacija neizbeLna:dobroje ono Stonije lo5e,a lo3eje ono Stonije
dobro. Postojestvari koje su s izvesnogstanoviStakrajnje zle, to
.iestopasne.A postoje i stvari u ljudskoj prirodi koje su veoma
opasnei zato onome ko im se nadena putu mogu da izgledaju u
odgovarajudojmeri zle. Ulep5avanjeovog zla nema nikakvog
smisla zato Stobismo se time samo uljuljkivali u laZnu sigurnost.
Ljudska priroda je sposobnaza beskrajnozlo, a zla d,elasu isto
lako stvarna kao i dobra, dokle god se pnrLa oblast ljudskog
iskustva, i sve dokle psiha prosudujeo ovim delima i utvrduje
razliku medu njima. Jedino nesvesnopravi razliku izmedu dobra i
zla. Unutar psiholo5ke oblasti zaista se ne zna Sta u svetu pre-
<rvladuje,dobro lli zlo. Postoji samo nada da je to dobro, dakle
ono Sto nam izgleda kao odgovarajuie. Niko nikada nije bio u
slanju da navedeStabi moglo da bude op5tedobro. Nijedan uvid
u relativnosti vidljivost na5egmoralnogsudanije u stanjuda nas
oslobodiovih nedostataka,a oni koji zami5ljajuda su s one strane
dobra i z\a po pravilu su najmudniji duhovi dovedanstvakoji se
koprcajuu muci i strahuvlastitegroznice.
98 Danasje, kao nikada ranije, vaZno da dovek ne previdi
rrpasnostzlakoja u njemu vreba.Na Zalost,isuvi3eje jasno zbog
Ccgapsihologija mora da insistira na realnosti zla i da odbije
svaku definiciju koja zlo obja5njavakao beznadajnoili dak kao
nopostojeie.Psihologijaje iskustvenanauka koja ima posla sa
stvarnim stvarima. Prema tome, ja kao psiholog nemam ni
nameru,ni kompetencijuda se me5amu metafiziku. Upu5tam se
rr polemiku samo onda kada metafizrka prelazi u oblast iskustva i
lumadi ga na nadin koji se empirijski nikako ne moZe opravdati.
Moja kritika privatio boni vahi samodotle dokle seZepsiholo5ko
iskustvo. S naudnogstanovi5taobrazloZenjeprivatio boni jeste,
I'ao Stosvako moZeda vidi, petitio principii, kod koga znamoda
58
da na kraju uvek ispadaono Stoseu njegana podetkustavi.Takvi
argumenti nemaju nikakvu uverljivost. Ali okolnost da se takvi
argumenti ne samo koriste, vei da se u njih van svake sumnje i
veruje, predstavljaza mene dinjenicu sa kojom se ne mogu lako
pomiriti. Ona, naime, dokazujejednu tendenciju koja postoji a
priori, da se prednost da "dobrom", i to svim odgovarajuiim i
neodgovarajuiimsredstvimakoja stoje na raspolaganju.Kada se,
dakle, hri5ianska metafizika dvrsto drLi privatio boni, onda ona
time izraLava teZnju da svaki put uveiava dobro, a umanjuje z1o.
Privatio boni mohe, dakle, da u metafizidkom smislu bude istinit.
U tom pogledu ne usudujem se da donesemnikakav sud. Ali
ostajempri tome da su u na5oj oblasti iskustvabelo i crno, svet-
lost i tama, dobro i zlo ekvivalentne suprotnosti diji jedan deo
uvek pretpostavlja drugi.
99 Ova jednostavnadinjenica pravilno je ocenjenajo5 u
takozvanim Klimentinskim Homilijanta-", zbirci gnostidko-
hri3ianskih mkopisa nastalihoko 150. (n.e.) gde nepoznatiautor
dobro i zIo razume kao desnu i levu ruku Boga, a svekoliko
stvaranje obja5njava sizigijama, to jest parovima suprotnosti.
Slidno ovome i udenik Bardesana, Marino tumadi dobro kao
"svetlo" i ono Stclse nalazi na desnoj strani (dexion), a zlo kao
mradnoi ono Stoje na levoj strani (aristeron)49. L"rro stranaod-
govara i Zenskom.Tako se kod Irineja ("AdversusHaereses",I,
30, 3) Sophia Prounikos naziva Sinistra. Kliment smatra da se
ovo gledi5tesasvim podudarasa idejom o BoZijoj jedinstvenosti.
Ako se pretpostavijedna antropomorfnaslika Boga (svakapred-
stava Boga je na vi5e ili manje suptilan nadin antropomorfna!)
ondaje te5koosporiti koliko logiku, toliko i prirodnostklimentin-
skog stava.U svakom sludaju,ovo shvatanje,koje je moZdaoko
dve stotine godina starije od gornjih citata,dokazuje da realnost
zIa ni u kom sludajune vodi nuZnou manihejskidualizam i time
ne ugroZavajedinstvo BoZije predstave.Ono dak jamdi njeno
jedinstvo u ravni koja prevazilazi su5tinsku razliku izmedu ja-
hvistidkog i hri5ianskog shvatanja.Jahve, kao Sto znamo, nije
pravedan, a nepravednostnije dobra. Ilri5ianski Bog, nasuprot
tome, jeste samo dobar. Ne moZe se poreii da je klimentinska
59
lcologija uspela da ovu kontradikciju premosti na nadin koji
odgovarapsiholo5kimdinjenicama.
100 Isplati se stogada udemo malo pobliZe u Klimentove
misaone tokove. "Bog je", kaLe otr, "utvrdio dva carstva
(basileias)i postavio dva sveta (ai6nas)tako Stoje odludio da
postojeii svet preda zlu (ponerd) zato Stoje on mali i uskoro ie
proii. Ali je obeiao da ie buduii svet saduvatiza dobro, zato Sto
.io ono veliko i vedno.Kliment dalje kaZeda ova podela na dvoje
odgovara strukturi doveka: telo podinje od Zenskog,koje odlikuje
omocionalnost;duh potide od mu3kog,kpj" vaLi za racionalnost.
'l'elo
i duh Klimentnaziva "obe triade" ru. eovek potide "od dve
smese(phyramitdn,doslovno:testo), muSkei Zenske.Zbogtoga
su njemu data dva puta, put po$tovanja zakona i put bezakonja.
l)va carstva su, naime, utvrdena,jedno koje se iaziva carstvo ne-
lresko, i drugo koje pripada onima koji sada vladaju na Zemljl"
''r. t'Od
ova dva jedan dini nasilje onom drugom (ekbi6zetai)."
"Osim toga ova dva vladara (hegem6nes)jesu brze ruke, koje
<rdgovararacionalnosti" i to BoZije, pozivajuii se na Deutero-
nomium 32,39: ("Ego occidam et Ego vivere faciam"). On ubija
lcvom rukom a spasavadesnom.Ova dva principa "nemaju svoje
biie izvan Boga, a ne postoji nikakav drugi prvobitni uzrok
(arche)".Niti su oni, od straneBoga projektovani(proeblethesan)
kao Zivotinje (z6a), "jer su se one s njim slagale(homodoxoi,dos-
lovno: biti istog mi5ljenja)". "Bog je, medutim, projektovaodetiri
prva elementa...Posledidno,on je Otac svakesupstance(ousias),
(toplo i hladno, vlaZno i suvo) ne i spoznajekoja nastaje iz
me5avine(elemenata)". Onima koji su izmesanigapolju nastao
jc poput deteta izbor (odnosnoodluka, proiresis)" )r, Sto znali da
su me5anjemdetiri elementanastalenejednakostikoje su znadile
rrcsigurnostizbogtoga zahtevaleodluke ili dinove itboru. Cetiri
clementa grade detvorostruku supstancu tela (tetragenes tou
sirmatosousia) a istovremeno i zla (tou poneroff). Ova supstanca
ic paZljivo izdvojenai projektovanaod Boga, ali kadaje po volji
onogakoji ju je i projektovaoizmesanaspolja,tadaje, kao rezul-
lal ove kombinacije,nastaonaum koji se radujezlu."
60
101 Poslednju redenicu treba razumeti otprilike ovako:
detvorostrukasupstancaje, istina, vedna (ousa aei) i BoZije je
dete. Ali teLnja ka zlu (he kakois chairousaproairesis)do5laje
spolja me5avini koju je napravio Bog. Tako zlo nije stvorenoni
od Boga, niti od nekog drugog,niti ga je Bog projektovaoniti je
samo nastalo.Petar,koji iznosi ova razmi5ljanja,nije, odito, sas-
vim siguran da li je to tako.
l02Izgleda, prefiia tome, kao da jebez BoZije namere i bez
njegovog znanjame$avinadetiri elementakrenula lo5im pravcem
Sto se, medutim, ne moZe lako usaglasiti sa klimentinskom pret-
postavkom o suprotnim rukama Boga koje jedna drugoj "dine
nasilje". Odigledno,Petrukoji vodi dijalog, padate5koda expres-
sis verbis pripi3eTvorcu uzrokovanjezla.
103 Kliment Rimski (Clemens Romanus) zastupapetri-
nijsko hri5ianstvo iztazito visokocrkvenog (odnosno ritual-
istidkog) obeleZja i ne samo time, vei i svojim udenjem o
BoZijem dvostrukom aspektupokazuje da ima blisku vezu sa ra-
nom judejsko-hri5ianskomcrkvom U njoj prema svedodanstvu
Epifanija nalazimo ebinejskumi;ao da Bog ima dva sina,jednog
starijeg,Satanu,i mladeg,Hrista'*. Na to ukazujei Mihaija, jedan
od udesnikau razgovoru, kada kaZe da a!9 su dobro i zlo nastali
na isti nadin,oni bi ondamorali biti braia55.
104 U fi udejsko-hri5ianskoj?) apokalipsi, Uspenj e Isaij ino,
u njenom sredi5njemdelu-pailazimo na Isaijinu viziju sedamne-
besakroz koja je uznosen56). Prvo je video Samaelai njegovu vo-
jsku, protiv kojih je na nebesimavodena"velika bitka". Andeo ga
je, potorn, odveo iznad toga na prvo nebo ka jednom prestolu. Na
njegovoj desnoj strani stajali su andeli koji su bili lep5i nego
andeli na levoj strani prestala. Oni na desnoj "svi su pevali u
slavujednira glasom"; a oni na levoj su pevali za njima, i njihova
pesma nije bila kao kod onih prvih. Na drugom nebu svi andeli
bili su lep5i nego na prvom, i nije viSe postojala nikakva nzllka
medu njima, kao ni na vi5im nebesima. Samael odigledno jo5
uvek ima vidljiv uticaj na prvo nebo, u meri u kojoj su "levi"
andeli manje lepi, isto tako su i nila nebesamanje sjajna nego
gornja, iako jedno drugo sve vi5e nadma5uju sjajem. Davo se,
61
poput gnostidkih arhonata nalazi na nebu, i sa svojim andelima
sasvim odgovara astrolo5kimbogovima i silama. Njegova sfera
lriva pro1eta, zahvaljujuii dalekoseZnomumanjivanju sjaja,
boZanskomsferomTrojice, dija svetlostsa svoje stranedoseZedo
nalnlheg neba. Tako imamo sliku koia predstavlja odgovarajuie
suprotnosti,poput desnei leve ruke. Karakteristidnoje da i ova
vizija, kao i klimentinska, pada u predmanihejsko vreme (2.
stoleie) kada hri5ianstvojo5 nije moralo da se brani od manihe-
.iske konkurencije. To bi lako mogao biti opis izvornog odnosa
izmedu Janga i Juka, slika koja je bliZa pravoj istini od privatio
boni. Ona,Stavi3e,ne remeti monoteizamni na koji nadin,buduii
da ujedinjuje suprotnostiba5 kao Sto su Jang i Jin ujedinjeni u
'l'aou
(koji su jezuiti sasvim logiEnopreveli kao "Bog"). Izgleda
kao da je tek manihejski dualizam udinio Crkvene Oce svesnim
rlinjeniceda su oni, a da im to nije bilo sasvim.jasno,da tad,aza-
pravo dvrsto verovali u supstancijalnostzla. Ovq iznenadni uvid
ih je verovatno zaveo na sumnjivi antropomorfizam da pret-
postavekako je ono Stodovek ne mole da sjedini nespojivo i za
lloga. Rani hri5iani su uspeli da izbegnuovu gre5kuzahvaljujuii
svom veiem nesvesnom.
105 Verovatno se moZe pretpostviti da je u gnostidkim kru-
govima sinkretistidkog judejstva nastavljen ovaj problem ja-
hvistidke predstaveBoga o kome se diskutuje nakon Knjige o
,lovu, i to tim pre buduii do hri5ianski odgovg; na ovo pitanje, to
jr;st jasno opredeljenje za BoLrju dobrotu)', otj" zadovoljila
konzervativneJevreje.Otudaje karakteristidnoda je udenje o dva
suprotna BoLrya sina podelo u Palestini, upravo kod judeo-
hri5iana. Unutar hri5ianstva ono se razvilo do bogumila i katara;
u judejstvu ono se nastavilo u religioznoj spekulaciji i na5lo je
svoj trajan izrazu obe stranekabalistidkogdrveta sefirot i to u he-
scdu (ljubav) i dinu (pravda). Rabinski naudnik, gospodin Cvi
Verblovski (Zwi Werblowsky) bio je toliko ljubazan da mi sas-
lavi giz iskaza iz hebrejskeliterature koji se odnosena ovaj prob-
lcm 58.
106 R. Jozef udi: "Ono Sto stoji napisano(fuodus 12,22):
"Niko od vas neka ne napu5tasvoju iuiu do jutra59),govori nam
62
da kada upropastitelj jednom dotrije moguinost da slobodno
deluje onda on vi5e ne-pzlikuje dobro i zIo. Stavi5e: on dak
podinje sa pravednicimao'. O Exodus 33,5 ("kada bih se samona
trenutakpopeou va5usredinuuni5tio bih vas") kaZeMidra5: "(Ja-
hve govori) Mogao bih na vas biti besanjednu sekundu - jer
toliko traje moj gnev kao Stostoji napisano(Isaija 26,20),'sakrij
se tek na trenutak dok gnev ne prode' - i uni5ti vas." Jahveupo-
zorayana svoju jarost kojom ne moZe da vlada. Ako se u ovom
trenutku boZanskoggneva izgovori kletva, ona je nuZno de-
lotvorna. Zato je Bileam koji "poznajemisli NajviSeg"ot i koga
je Balak prizvao da prokune Izrael bio tako opasq+protivnik, Sto
znadidaje on poznavaotrenutakJahvinoggnevao'.
107 BoLija fiubav i milosrde zovu se njegovadesnica;nje-
gova pravednosti upravljanje,medutim, njegova levica. Tako u
Prvoj knjizi o carevima, 22,19 ("Vidjeh... svu vojsku nebesku
kako mu stoji s desnei s leve strane"):"Zar gorepostoji dgsnoi
levo? To ziaii da zagovornici stoje desno, ituzibci 16vo63".U
Exodus 15,6 ("Tvoja desnica,o Gospode,velidanstvenau svojoj
snazi, tvoja desnica, o Gospode, razbice neprijatelja"): "Ako
Izrael postupi po BoZijoj volji onda ie udiniti da i levica postane
desnica.Ako.ne,postupi po BoZijoj volji, onda ie dak desnicu
udiniti levicom"*." "BoZija levica odbija, a njegova desnica
privladi65".
108 Koliko je opasan aspekt BoZije pravde pokazuje
sledeie razmi5ljanje: "Tako govora5e Sveti, neka je hvaljen:
Stvorim li svet milosrdem prevagnuie gresi; stvorim li ga
pravedno5iu kako ie svet opstati? Stuoricu. ga onda s
pravedno5iu i milosrdem. O, neka takav bude! oo'rO Postanju
18,23 (Avramovo zauzimanleza Sodomu) Midra5 kaZe (Avram
govori): "Ako hoie$ da ima5 svet, onda ne sme biti (stroge)
pravde. Ako hoie5 da ima5 pravdu, onda nema sveta. Ti-,Zelis
oboje odjednom.Ako negdene popusti5svetneie postojatio/."
109 Bog Stiti gre5nikekoji su sepokajali, njima daje dak pred-
nost nad pravednicima - Stiti ih od svoje pravednosti tako Stoih
pokriva svojom rukom, odnosnosakrivi ihispod svog prestola68.
63
110 O Habakuk 2,3 (Ako se /Otkrivenje/ odugovladiuzdaj
sc u njega"), R. Jonatan kaZe: "I ako poverujes da samo mi
Cckamo,a da On ne deka,onda stoji zapisano:'Zato (eka Gospod
da se smiluje na vas (Knji4a proroka Isaije 30,18)'. Ali ako mi
Cckamoi On"deka,Staonda spredava(spasenje)?SpredavaBoL4a
pravednost"." IJ tom srnislu treba razumeti i molitvu R. Joha-
nana: "Neka bude tvoja volja da vidi5 na5usramotui da posma-
lra5na5ubedu. Obuci se u svojemilosrde,poknj se svojom silom,
ruvijse u svoju ljubav i opasajse^svojommilo5iu i peka tvoja do-
brota i naklonostbudu s tobom ''". Bog biva bukvalno opomenut
da prihvati svoje dobre osobine.Tako postojijedna tradicija da se
llog moli samom sebi: "Neka bude moja volja da moja milost
pobedi i da moje milosrde prevlada druge moje osobine." Ova
lradicija nailazi na svoju potvrdu u sledeioj pridi: "Rede R.
Ji5mael,sin Eli5e: 'Jednompristupih na najsvetijg.mestoda prine-
scm Zrtvu paljenicui tamo ugledahAkatrijela " Ja JahveaZc-
l)aota'' kako sedina visokom i uzvi5enomprestolui On mi rede:
Sinemoj Ji5maele,blagoslovime! Ja mu rekoh: Gospodarusveta!
Neka bude Tvoja volja da Tvoje milosrdepobedi Tvoj gnev, i da
'l'voje
milosrde nadjadadruge Tvoje osobine,i da ti sa tvojom de-
com postupa5milosrdno, a ne po strogoj pravdi - a On mi klimnu
glavom'')."
ll,l Iz ovih navoda nije te5ko videti kakvo je dejstvo imala
.fovova protivredna predstava Boga. Ona je predmet religiozne
spekulacije unutar judejstva i odigledno je, posredovanjem
l(abatre,delovala i na Jakoba Bemea (Jakob Biihme) kod koga
rrailazimo na jednu slidnu ambivalentnost, i to ambivalentnost
liubavi i vatrenoggnevaBoZijeg,u kojem Lucifer gori zalek74.
112 Buduii da psihologijanije nikakva metafizika iz njene
k.nstatacije o ekvivalentnim suprotnostima ne mohe se izvesti
zakljudak o metafizidkom dualizmu, odnosno,ovaj se ne moZe
irnputirati psihologiji/))' Psihologija znada su ekvivalentnesup-
rrrlnosti neizbeLn| dinu spoznaje inherentni uslovi bez kojih bi
razlikovanjebilo nemoguie. Nije, medutim, ba5 verovatnoda ie
nc:$to,Sto je toliko povezano sa aktom spoznajeeo ipso pred-
',r:rvljati i osobinu objekla. Zato je mnogo bliZa misao
da je u
& 65
prvom redu na5a svest ta koja imenuje, ocenjuje razlike medu
stvarima, i moZda ih dak stvara tamo gde se razlike ne mogu ni
opaziti.
113 Op5irnije sam se bavio udenjemo privatio boni zato \to
je ono u izvesnom smislu odgovorno za jedno isuvi5e opti-
mistidko shvatanjezla u ljudskoj prirodi i za isuvi5e pesimistidko
tumadenjeljudske du5e.Nasuprot tome, hri5ianskapraistorijaje
Ilrista krajnje dosledno suprotstavljala Antihristu. Jer kako se
moLe govoriti o "visokom", ako nema "dubokog", o "desnom",
ako nema "levog", o "dobrom", ako nema "zlog", i ako je jedno
isto tako stvarno postojeie kao i drugo? Tek sa Hristom davo se
kao stvarni oponent Boga pojavio na svetu,i u ranim judeo-hriS-
ianskim krugovima Satanaje, kao Sto smo spomenuli, vahio za
starijeg llristovog brata.
114 I sajednog drugog razlogamorao samda se kritidki os-
vrnem na privatio boni: joY kod Vasilija nallazimo na teZnju da
se zlo zajedno sa karakterom me on-a pripi5e sklopu (stavu,
didthesis) du5e. Buduii da, po ovom autoru, zlo ima svoj uzrok
samo u ljudskoj lakomislenostii kao posledicatoga svoje posto-
janje zahvaljuje pukoj nehajnosti, ono u izvesnoj meri postoji
samouz pomoi nekog psiholo5kogprevida, a to je takva quantit
negligeable da se zlo potpuno rastvara poput pare. Svakako daje
kauzalna lakomislenost fakat koji treba ozbiljno uzeti u obzir ali
se izmenjenim pona5anjemova dinjenicalako moZe odstraniti iz
sveta.Moie se postupiti i drugadije ukoliko se to Zeli. Psiholo5ka
uslovljenost jeste ne5to toliko neuhvatljivo i gotovo nestvarno da
sve Sto se na nju svodi i samo preuzima karakter futilnog ili
nekog sludajnogprevida dime se minimalizuje. Otvoreno je pi-
tanje koliko od ove predrasudepotide na5esavremenopotcenji-
vanje psihe. Ova predrasudaje utoliko teZa buduii da se njom
psiha optuZujeda kao takva predstavljamesto gde se za(inje zlo.
Crkveni oci gotovo da uop$tenisu uzeli u obzir kakvu su fatalnu
moi time pripisali du5i. eovek bi upravo morao da bude slep pa
da ne vidi gotovo nadmoinu ulogu koje zlo igra u svetu. Potrebna
bi bila dak intervencija samogaBoga da dovedanstvooslobodi
prokletstva zla, jer bi bez nje dovek bio izgubljen. Ako se ova
nadmoina sila zIa pripisuje du5i, onda iz toga moZe da nastane
samojedna negativnainflacija, to jest jedan isto tako demonski
zahtev za moc nesvesnog,a time njegovo intenziviranje. Ova
naizbeLnakonsekvencaanticipirana je u liku Antihrista i reflek-
luje se u savremenimdogadajima dija priroda odgovaru zala-
zpcemhri5ianskomeonuRib[.
115 U hri5ianskompogleduna svet Hristos van svakesum-
nie predstavlja Sopstvo 'o. Kao pojmu individualiteta Sopstvu
pripadajuatributijednokratnostii jedinstvenosti.No, buduii da je
psiholo5ko Sopstvo transcendentan pojam, tako Sto izrahava
rrkupnostsvesnih i.nesvesnih sadr1aja,ono se moZe opisati samo
rr liku antinomije ", Sto znadi da se gornji atributi moraju dopu-
niti svojim suprotnostimada bi se pravilno ocrtalo transcedentno
stanjestvari. To je najlk5euraditi u vidu detvorstvasuprotnosti:
jednokratno
iodinstv opSte
vedno
116 Ova formula ne izralava samopsiholo5koSopstvo,vei
i dogmatski lik Hrista. Kao istorijski dovek, Hristos je jednok-
ratani jedinstven,kao Bog - op5ti i vedan.Poput Sopstvaono je
kao individualitet jednokratno i jedinstveno, kao arhetipski sim-
bol, nasuprottome, ono je predstavaBoga, dakle, op5tei "vedno"
Ako sada teologija opisuje Hrista kao sasvim dobrog i
duhovnog, onda na drugoj strani mora da nastane"zlo" i "materi-
jalno" ili "htonsko",upravo ono StopredstavljaAntihrista. Iztoga
rrastajedetvorstvo suprotnosti koje na psiholo5koj ravni biva
siedinjenotime StoSopstvonevaLi kao apsolutno "dobro" i "du-
h<lvno";kao posledicatoga i njegova Senkaispadamnogo manje
crna. Povrh toga suprotnostizmedu "dobrog" i "duhovnog" ne
rnoravi5e biti odvojenaod celine:
dobro
duhovno materijalno ili htonsko
66
117 Ovaj quaternioodlikuje psiholo$koSopstvo,jer kao to-
talitet on mora da per definitionem obuhvati svetle i mradne as-
pekte, kao Sto Sopstvo sadrZi mu![<o i Zensko, zbog dega je
ri^boliruoo svadbenimdetvorstvo-79. Ovo niie nikakvo novo ot-
lriie; ono se nalazijo3 kod Ilipolitovih naslnejacas0.Su oloug
razloga individuacij a predstavlja "mysterium coniunctionis", tako
Sto se^Sopstvo doZivljava kao svadbeno sjedinjenje suprotnih
polova6r i predstavlja se kao sloZenacelina u mandalamakoje
nastaju spontano.
118 JoSrano je prepoznatoi izgovorenoda je do"vekIsus,
Marijin-;in, principium individuationis. Tako Vasilid"' kahe, a
Ilipolitbr izve5tava:"Isus je, dakle, postao pwa lrtva razlikova-
nja u vrstama (phylokrinesis), a pasija nije imala nijedan drugi
cilj osim razlikovanja pome$anihstvari u vrstama.Na ovaj nadin,
kaZe on, ditavom sinstvu koje je bilo napu5tenou bezoblidnosti
(amorphia)...bilo je potrebnorazlikovanje u vrstama (dein phy-
lokrinethenai), na isti nadin kao Stoje i Isus bio podvrgnut razlik-
ovanju (pephylolainetai)." Prema pomalo komplikovanom
vasilidanskom udenju, "nepostojeii" Bog stvorio je trostruko sin-
stvo (hyiotcs): prvi "sin", buduii da posedujenajfinije osobine,
ostaje gore kod oca; drugi se, zbog svoje grublje (pachym-
er6stera)prirode, spuStanestoniZe, ali dobija "krila kao Stoih je
Platondao du5i \ FedrLr"o*.Treii sin, medutim,buduii da je nje-
govoj prirodi potrebno prodiSienje (apokathirsis), pada najdublje
u "bezoblidnost".Ovo "sinstvo"je odiglednozbog svoje nedistote
najgrublje i najteLe. U ove tri emanacije ili otkrovenja nepos-
tojeieg Boga nije te5koprepoznatitrihotomiju Duh-Du5a-Telo,i
to pneumatik6n-psychik6n-sarkikon. Duh je najfiniji i na naj-
vi5em mestu; du5a je kao "Hgamentum spili-tus et corporis"
grublja od duha, ali poseduje"orlovska krila"6r, kako bi teZinu
podigla u vi5e predele. Obe su stvorene od fine materije i borave
stoga,poput etra i orla, u oblasti svetla, ili u njegovoj blizini, dok
je telo, istina, buduii te5ko, mradno i nedisto, liSeno svetlosti, ali
ipak sadrZiboZanskuklicu treieg sinstva - dodu5eu nesvesnojbe-
zobliinosti. Ovu klicu je Isus-tgkoreiiprobudio,odistio i osposo-
bio da se uspinje (anadrome)ooi to pomoiu okolnosti Sto su i u
67
Isusu putem Pasije ("raspeia", Sto znadi podelom na detiri) 87
diferenciranesuprotnosti.Isus je, dakle, uzor za budenje treieg
sinstva predstavljanogkao dovedanstvokoje deka u m+I<u. On je
"6sd fnthropos pneumatik6s",unutarnjiduhovni dovek 6/.
On je potpuni odgovor trihotomiji, tako Sto Isus, Marijin
sin, predstavljaotelovljenog doveka; njegov sledeii predstupanj
.jeste,medutim, drugi Hristos, sin vrhovnog arhonta Hebdome, a
njegova prva prefiguracijaje napokonlhistos, kao sin vrhovnog
arhonta Ogdoe, $to znadi demijurga Jahve o'. Ova trihotomija fi-
gure antroposa odgovara, dakle, tadno trima sinstvima nepos-
tojeieg Boga s jedne stane, i trostrukoj podeli ljudske prirode, s
druge strane.Redje, prema tome, o tri trihotomije:
I II ItI
Prvo sinstvo Hristos Ogdoe Duh
Drugo sinstvo Hristos Hebdome DuSa
Treie sinstvo Isus,sin Vtarijin Telo
119 U sferi mradnog,teskog tela, valja traLiti amorphia, be-
zoblidnost,u kojoj se nalazi treie sinstvo.Kao Btoje naznadeno,
ova bezoblidnostima praktidno isto znadenjekao i "nesvesno".
Zil Kispel Giles Quispel) je skrenuopaZnjuna pojam agn6sia(=
nesvesno)kod Dpifanija. Ore yop eluplqg 6 Attonutrrlp attdq
ev 6avt@ nepwtxe r,d.nayru 6vtcx6v 6uwe .voyvcrloiE(Kada je
na podetku Autopator sam doli^o sve stvari koje su se u njemu
nalizile u stanju nesvesnog...)90;kao i na pojam irn6enton kod
Flipolita koje je najbolje prevestikao "nesvesno".Amorphia se,
kao i agn6siai irn6etonodnosi na podetnostanjestvari, to jest na
potencijalnostnesvesnihsadrZajakoje Vasilid umesnoformuli5e
kao (otr 6v oreppc...tov r6opov nol,tponcoov6po0 rsr nol,-
voricr"ov)(nepostojeia,mnogolika i istovremenona mnogo nadina
mocnaklica ivctaie2).
120 Ova sliicatreieg sinstvaposedujeizvesnu analogiju sa
srednjovekovim filius philosophorum-mo i sa filius macrocosmi
koji takode predstavliaju u miterili uspavanu du5u sveta 93. Jos
kod Vasilida telo dobija narodit i neodekivan zna(a1po5to u
rriemui njegovoj rnaterijatnostipodiva treiina otkrivenog boZan-
68
stva. To ne znadi ni5ta drugo do da se u materiji sagledavaznalna
numinoznost, u demu vidim anticipaciju onog "mistidnog"
zna(enjamaterije koja se kasnijejavlia u alhemiji i - last not least
- u prirodnim naukama.Sa psiholo5ketadke gledi5ta,naroditoje
va[na okolnost StoIsus odgovaratreiem sinstvu i zalo predstavlja
i uzor onoga koji budi, buduii da su putem Pasije suprotnostiu
njemu rastavljener zato osve5iene,dok su, kada je odgovarao
treiem sinstvu bile nesvesnesve dok se to sinstvo nalazilo u
stanju bezoblidnostii nerazlikovania.To znadi da u nesvesnom
dovedanstvupodiva latentnaklica koja odgovaraIsusovomuzoru.
Kao Stoje Isus dovek postaosvestanjedino zahvaljujuii svetlosti
koja je zra(,ilaiz gornjeg Hrista i razdvojila prirode u njemu, tako
se i zahvaljujuii svetlostikoja zradi od Isusabudi klica u nesves-
nom doveku i dovodi do slidnog razlikovanja suprotnosti.Ovo
shvatanjesasvim odgovarapsiholo5kojdinjenici da se arhetipska
predstava Sopstva, kao Sto se moZe dokazati,javlja u snovima,
bez obzira Stosvest snevadanema nikakvu predstavuo tome '*.
121 Ne bih Zeleo da ovo poglavlje zavr5im bez jedne
primedbe koja mi se, imajuii u vidu vaZnostovde obradenemate-
rije, nameie. StanoviStepsihologrjekoja za predmetima psihidku
pojavu spadaodiglednomedu one stvari koje je tesko razumeti i
koje desto bivaju pogre5no shvaiene. Ako, dakle, izlaZuii se
opasnostida ponavljam samog sebe,opet navodim neke nadelne
postavke,onda to dinim samo zato da bih predupredioodredena
pogre5na shvatanja kojima bi moja gornja izlaganja mogla dati
povodai da bih na taj nadinditaocapo5tedeonepotrebnihte5koia.
122 Paralela koju sam ovde powkao izmedu Hrista i Sop-
stva ne znadi vi3e od jedne psiholoSkestvari, slidno kao Stoje i
paralela s ribom mitolo5ka. Ni u kom sludaju nije red o mom pro-
diranju u metafiziku, to jest u veru. Predstavekoje religiozna fan-
tazija proizvodi o Bogu i Hristu jesu neizbeZno i priznato
antropomorfne i stoga,ba5 kao i bilo koji drugi simboli, dostupni
psiholo5komosvetljavanju.Kao Stoje Antika verovalada je sim-
bolom ribe iskazalanestovi5e o Hristu, tako je i alhemidarimaiz-
gledalo da njihova paralela s kamenom obja5njava predstavu
69
llrista i produbljuje njeno znadenje;i kao Stoje simbolika ribe
lokom vremena opet nestala,tako se dogodilo i sa lapisom phi-
losophorumom.O poslednjemsimbolupostojeiskazi koji nam ga
prikazuju u jednom posebnomsvetlu, a to su shvatanjakoja tom
kamenudaju takvu teZinuda dovek u najmanjuruku moZeda po-
sumnja nije li, konadno, Hristos uzel za simbol kamena, a ne
obratno. U tome se ocrtava razvoj koji (uz pomoi izvesnih
.iovanovskihi pavlovskihpredstava)Hrista uvladi u oblast nepos-
rednog unutarnjeg iskustva i time ga prikazuje kao figuru pot-
punog doveka. Na to se takoreci neposredno nadovezuje
psiholo5kidokaz o postojanjuizvesnogarhetipskogsadrlaja koji
posedujesve one osobinekoje su karakteristi(nei za predstavu
I{rista antidkog i srednjovekovnogkova. Time za nrodernu psi-
hologiju nastajejedno pitanje,slidnoonomekakvo su postavljali i
alhemidari: da li je Sopstvo simbol Hrista, ili je Hristos sirnbol
Sopstva?
123 Tokom ovog istraZivanjadao sam potvrdanodgovor na
poslednju alternativu. Nastojim da pokaZem kako tradicionalna
slika lkista sjedinjujeu sebi odlike jednog arhetipa,i to arhetipa
Sopstva.Moja namerai metod ne Zele,dakle, da u nadelu kaZu
ni5ta vi$e nego Sto, na primer, doprinosi trud nekog istoridara
umetnosti koji poku5avada utvrdi razlidite uticaje koji su do-
prineli oblikovanju izvesnepredstaveHrista. Nailazimo, stoga,na
pojam "arhetip", kako u istoriji umetnosti, tako i u filolo5koj kri-
tici teksta, odnosnonjegovoj istoriji. Psiholo5kiarhetiprazlikuje
so od svojih paralelnihprimenajedino po tome 5to se odnosi na
icdno ubikvitetno i Livo psihidko stanje stvari, Sto svemu, me-
dutim, daje malo drugadije lice. Lako je, naime, pojmljivo is-
ku5enje da se neposrednoj,Livoj prisutnosti arhetipa da veia
lcZina nego ideji istorijskog Hrista. Kao Sto smo rekli, i kod iz-
vcsnih alhemidara moZe se uwrcliti sklonost da se lapis stavi u
prcdnji plan ispred Hrista. Buduii da su mi daleko od pameti bilo
kakve misionarskenamere hteo bih da izridito izjavim da ovde
rri.jered ni o kakvoj veroispovesti,vei o naudnimkonstatacijama.
Ako je neko sklon da arhetip Sopstva shvati kao pravi agens, a
tirnei Hrista kao simbol Sopstva,taj mora imati u vidu da izmedu
70
savrienosti i potpunosfi postoji bitna razlika: predstava Hrista je
pribliZno savr5ena(tako je bar zami5ljena), ali arhetip (koliko je
poznato) misli na potpunost, iako je daleko od toga da bude
savr5en.To je paradoks,iskaz o neopisivom, odnosno transce-
dentnom. Ostvarenje Sopstva koje bi moralo da usledi nakon
priznavanjanjegove nadmoii vodi, prema tome, u jedan funda-
mentalni sukob, zaprevoka suspenziji suprotnosti(podseiajuii na
Ikista raspetogizmedu razbojnika) i to ka jednoj istina pribliZnoj
celovitostikoja je, medutim,li5enapotpunosti. Telnla ka teleidsis
(dovrSavanje)u smislu savr5enstvane samo Stoje legitimna, vei
osim toga spada i u dovekove urodene sposobnostii obrazuje
jedan od najmoinijih korena civilizaclje. Ova relila je dak tako
jaka da se pretvara u strastkoja sve uvladi u svoju sluZbu.Covek,
naravno, leLi ka savr5enosti u nekom pravcu. Arhetip Se,
medutim, dovr5ava u svojoj potpunosti koja predstavlja telei6sis
sasvim druge vrste. Gde arhetip vlada, potpunost, Sto odgovara
njegovoj arhaidnoj prirodi, biva nasuprot svoj na5oj svesnojteZnji
silom ostvarena. Pojedinacse, istina, moZetruditi oko savr5enosti
("Budite vi, dakle, savr5eni(teleioi) kao Stoje savr5enotac va5
nebeski."Jevandeljepo Mateju 5,48), ali u korist svoje potpunosti
mora, takoreii, da doiivi patnju kroz suprotnost svoje namere.
("Nalazim, dakle, zakon,kad hoiu do^b1oda dinim, da me na zlo
er).
nagoni." PoslanicaRimljanima 7,2I)
124 Ovo stanje stvari takoreii potpuno odgovara predstavi
Ilrista: Hristos kao savr5endovek i kao razapet.Istinitija ciljna
slika etidke teLnle te5ko bi se mogla i zamisliti; u svakom sludaju
protiv nje se ne moZenikako pojaviti transcedentna ideja Sopstva
koja sluZi psihologiji je
kao radna hipoteza,jer, iako ona simbof
njoj nedostaje karakter istorijskog dogadaja otkrovenja. Ideja
Sopstvaje, poput srodneideje Atmana ili Taoa na Istoku bar jed-
nim delom proizvod spoznajekoja se, istina, ne zasniva niti na
veri niti nu metafrzidkoj spekulaciji, vei na iskustvu da nesvesno
pod odredenim okolnostima spontanostvara arhetipski simbol ce-
lovitosti. Iz ove dinjenicese moZe zakljuditi da je arhetipove vr-
ste univerzalan i da posedujeizvesnu numinoznost.Za tako ne5to
zaistapostoje brojna istorijska svedodanstvakao i moderan kauzi-
1l
stidki dokazni materijal95. Kao Stopokazujenaivno i od uticaja
oslobodenolikovno prikazivanje ovog simbola, njemu se pripi-
suje sredi5njei najviSeznadenje,i to upravo stoga Sto on pred-
stavlja coniunctio oppositorum.Naravno,konjukcija se ne moZe
shvatiti drugadijenegokao paradoksia,jer sjedinjenjesuprotnosti
ie zamislivo jedino kao poni5tavanjeistih. Paradoksiaje deo svih
transcedentnihstanja stvari zato Sto adekvatnoodslikava njihovu
neopisivost.
125 Kad god dominira aihetip Sopstva, onda kao psi-
lrolo5kaposledicaneizbeLnonastajeono konfliktno stanjekoje je
vidljivo izrafeno hri5ianskim simbolom crucifixio, a to je ono
akutno stanje neizbavljenosti koje svoj kraj nalazi tek sa "con-
summatum est". Priznavanje arhetipa nikako, dakle, ne'zaobilazi
hri5iansku misteriju, vei nuZno stvara upravo psiholo5ki predus-
lov bez koga bi "izbavljenje" izgledalo besmisleno."Izbavljenje"
ne zna(i, naime, da se nekome oduzima teret koji on nikada nije
ni nameravaoda nosi. Koliko je dovek samomesebi nepodno5ljiv
to doZivljava samo onaj ko je potpun. Sa hri5ianskog stanov-
ni5tvane bi se, stoga,bar po mome mi5ljenju,ni5ta suStinskimo-
glo prigovoriti tome kad neko za sebe smatraobaveznim zadatak
individuacije,koji nam je postavilapriroda, i priznavanjecelovi-
losti, odnosnopotpunostikao obavezujuieglidnog zadatka.Ako
<rnto radi svesnoi namerno,onda ie izbeci sve lo5e posledice
iedne potisnute individuacije, Sto znatr da ako dobrovoljno
preuzmena sebeteret potpunosti,tada neie morati da doZivi da
mu se ona dogada,protiv njegovevolje, i to u negativnomobliku.
'l'ime
se Leh reci da ie neko kome je odredenoda side u duboku
lamu bolje postupiti ako tom poslu pride sa svim meramapredost-
roZnosti,nego da dopustida hodajuii unazadupadneu rupu.
126 Nepomirljivost suprotnosti u hri5ianskoj psihologiji
podiva na njihovoj moralnoj zao5trenosti.Ova zao5trenostnam
ir,gleda prirodno, iako je ona, istorijski gledano, nasledenaiz
SlarogZaveta i s njegovim naglaSavanjem ispravnostipo5tovanja
zakona.Ovaj osobiti uticaj nedostajena Istoku u filosofskim re-
ligijama Indije i Kine, Stoje veoma upadljivo. Ne bih, medutim,
rrvde razmatrao pitanje da li zao5travanje suprotnosti koje
72 I5

poveiava patnju odgovora moZda vi5em stepenuistine, vei bih VI

samo izrazio Zelju da se sada5njazbivat4a u svetu koja su celo
dovedanstvo,kao nikadado sada,rastrglana dva dela,posmatraju ZNAK NigA
u svetlosti na5ih gore naznadenihpsiholoSkihpravila: ako neko
127 Figara Hrista nije ba5 toliko jasna koliko bi se Zelelo.
unutarnje stanje stvari ne bude osve5ieno,onda ie se ono do-
Nciu se ovde osvrtati na ogromne teskoie koje nastaju iz
goditi, kao sudbinaspolja,Stoznadi - ako pojedinacostanejedin-
rrporedivanjasinoptidkog i jovanovskog rlrista, nego iu uikazati
stven i ne postane svestansvoje unutamje suprotnosti,onda ie
rra dudnu dinjenicu da u patrislidkoj hermeneutici,koja svoje
svet morati da predstavljataj sukob i biie podeljenna dve supro-
k'rene vude jos iz primitivnog hrisianstva, Ikistos deri su
stavljenepolovine. davolom niz simbola,_odnosno "allegoriae",kao $to su lav, zmt1a,
(sr:rpens,guja otrovnica, coluber), ptica (davo - nocturna avis),
gavran (Hristos - nycticorax, noini gavran), orao i riba; i da Luci-
I'cr,odnosnostellamatutina,oznadavakako Hrista tako i davolal.
l)rrredzmije, riba je svakakojedna od najstarijihalegoriae. Danas
li za to svakako radije koristili termin simbor, buduCida takvi si-
rronimiipat sadrzene$toviSeod pukih alegorija,sto postajejasno
trresvegakod simbolaribe. Nije verovatnoda je 'I16riqsamoana-
gramska skraienica od 'I(qoo0q) X (protdq) o (sob)
lf lrOqy
Xr'rtflp)" vei da, 5taviSe,predstavlja simbolidnu oznaku jednog
rnnogo kompleksnijeg stanja stvari. (Kao sto sam vei na drugifr
rrrcstimapokazao, simbol ne shvatamalegorijski ili kao znrk,le(,
rr rrjegovompravom smislu kao najbolju moguiu oznaku za for-
rnulacijujednog objekta koji se ne moze sasvim spoznati.u tom
srnisluveroispovestse zove "symbolum").Redosledredi ostavlja
ulisak kao da su vestadkisastavljenesa ciljem da objasnejedan
vci postojeci i rasprostranjeni"Ichthys"r. Simbol ribe ima,
rraime, upravo u Prednjoj Aziji bogatu predistoriju, podev od
vavilonskogribtrjegboga oana i njegovih svesteniliaoiudenih u
riblju kozu, do svetih ribljih obeda u kultu fenidanpkeboginje
l)crketo-Atargatisi neiasnihmestau zapisuAberkiosai od soter-
ribc Manua u dalekoj Indiji sve do euharistidkogribljeg jela
-oase
"trakijskih vitezova" u Rinnskom carstw s. zu porrebe
rr.pste nije nuzno zalar,iti dublje u ovaj ogromni materijil. Kao
iltr SU pokazah Franc Jonef Delger (Franz Jozef D-iilger) i
.lrugi, unutar iskonskog,takoredi disto hrisianskog gledanja'na
';r'ct,ima dovoljno zamerkii povoda
za simborikuribe. podseiam
';'ro na preporod(u krstionici), kada krsteniciplivaju kao ribe 6.
74
128 S obzirom na ovakvu rasprostranjenostsimbola ribe,
njegovo postojanje na nekom mestu ili u nekom trenutku svetske
istorije mje ni na koji nadin ne5to posebno. Iznenadno
oZivljavanje tog simbola, i njegovo poistovecivanjesa Hristom
jo5 u rano vreme Crkve daje nam, medutim, razloga da pretposta-
vimo kako postoji jo5 jedan drugi izvor. Redie o astroloikom iz-
vom na koji je, kako izgleda, najpre ukazao Fridrih i$inter
(Friedrich Miinter). AlfriO JeremLs (Alfred Jeremias)8vraia
se na istovetnoshvatanjei spominjeda jedanjevrejski komentaro
Danilu iz 14. stoleia odekujedolazak Mesije u znaku ribd. Ovaj
komentar spominje Minter u kasnijoj publikaciji' kao komentar
Don Isaka Abarbanela @on Isaak Abarbanel) (roden 1417.tr
Lisabonu, umro 1508. u Veneciji)"'. U njemu se navodi da je
kuia ribd (X) kuia pravednosti,i blistave divote (domicilium
Jovis4 u X). Anno mundi 2365 " dogodilase velikalonjunkcija
Safurna ( t?) i Jupiter (4) je zauzeomesto u X. " Ove dve
velike planete su, kako tu stoji, i najvaZnije za sudbinu sveta, a
narodito Jevreja.Ova konjunkcija se odigralatri godine pre Moj-
sijevog rodenja. (Ovo je, naravno,legenda.)Abarbanel odekuje
dolazakMesije u X, to jest kod 4 cr h u X (u toku konjunkcije
Jupiterai Saturnau Ribama). On nije bio prvi koji je govorio o
takvim odekivanjima.Vei detiri stoleia pre njega nailazimo na
odgovarajuie podatke; tako je, na primer, rabin Abraham ben
Hija (Abraham ben Chijja) (umro oko 1136) navodnonaredio
da Mesiju treba odekivatipovodom velike konjunkcije u Ribama,
1464; isto to radio je Samuel ben Gabirol (1020-1070)". Obe
astrolo5keideje postajurazumljive ako se ima u vidu da je Saturn
zvezdaIzraela, a da Jupiterpredstavlja "kralja" (pravde). Ribama,
domicilum-u Joyi.s-n,pripadaju Mesopotamija,Baktrija, Cweno
more i Palestinal4.fevin (h-l Sutr*f se spominje u Amos 5,26,
kao "zvezda va5eg boga"r). Jakob od Saruga (Jakob von
Sarug, umro 521.) kaLe: "lzrailjci oboZavajuSaturn".Sabejcisu
ga mal-i-"BogJevre.ia"to.Sabalje Salurd^ay, Salurnovdan. Albu-
ir"r".17 svelodi Oa3eh zvezdilz.pelalS.-Usrednjevekovnoj as-
trologiji h vaLi kao sedi5tedavolatv. Lavlje lice posedujui Saturn
i Jaldabaot, demijurg i vrhovni arhon. Origen spominje iz
Celzusovog dijagrama da Mihajlo, kao prvi andeo Tvorca, ima
75
"lconina forma"20.On odiglednostoji umestoJaldalpothakoji je
rstovetan sa Saturnom, [ako ie uwrdio Origpn2l. lemijuig
rrascnejaca jeste "ognjeni bog, detvrti po broju"". Prema udenju
Apclesa (Apelles) koje je srodno Markionovom, postoji jedan
"lrcii bog, koji je govorio Mojsiju - on je vatren - a postoji jo5 i
tctvrti, uzroinik zla"23. Izmedu boga nasenejacai boga Apelesa
postoji kao Sto se i vidi, odigledno blizak odnos i sa Jahveom,
tlcmijurgom
- Starog zaveta.
tZg SaturnJe "crna" zvezda24.Od davnina "maleficus".
"l)ragons, serpents,scorpions,vipbres, renards,chats et souris,
oiscaux nocturneset autresengeancessournoisesso^qtle lot de
Saturne",kaZeBuKe- LeklerklBouch6 - Leplercq)2s.Cudno.je
rla i magaracspadamedu SaturnoveZivotinjezoo i kao takav on je
vaZiokao teriomorfizam jevrejskog Boga. Njegov li$gvni pikaz
prcdstavlja poznato izmevanje raspecana PalatiQu''. Predalqia
rvc vrste mogu se naci kod Plutartru2S.oioa o*^29,p^ozefusa3o i
'l'acita''.
Savaot,sedmi arhon, ima oblik magarca". Na takve
glasineodnoseseprimedbeTerulijana (Tertuilian): "Somniastis
r'aput,asiminumessedeum nostrum", i "Quod asinarii tanturn su-
nrus"JJ.Kao Sto $no gore spomenuli,-oguru. pripadaTifonu3a.
lJ ranim tekstovima on je, medutim, atribut boga Suppa, a tek
k:rsnijepostajelik podzemnogsveta(Apep) i zla (Seth)r).
130 Prema srednjevekovnojtradiciji religija Jevreja ima
svoje poreklo u konjunkciji Jupitera sa Salulpom, islam u 4 q
9, lrri3ianstvo u 4 g Q, i Antihrist u 4 o c'o. Nasuprot tz je 4.
lrlagotvornazvezda.Po iranskom shvatanjuJupiter zna(i Livot, a
Salurnsmrt ''. Konjunkclja4 - h znali dakle sjedinjenjeekstrem-
nih suprotnosti"Ova duvenakonjunkcija, odigrala se u godini 7.
prc Hrista ne manje nego tri puta u znaku Ribd. Najveie
1rrilrliZavanjeuslediloje 29. maja anno-7, i ono je iznosilo.A,2l',
tr iest, manje, dakle, od polovine Sirine punog Meseca'o' Ova
h,'rriunkcijadogodila se usred konnisure"prope flexum lini pis-
, ium"". Sa astrolo5keta0kegledi5taposmatranoova konjunkcija
rrrrrrada je izgledalaveomavaZno,jer je pribliLavanjedve planete
I'rlo izuzetnoveliko i otuda su one sijale upedatljivomsvetlo5iu.
, trirn 1oga,ona se odigrala heliocentridnou blizini ekvinocijalne
76
tadke,]<ojaje tada leLaIa izmedu Y i X, dakle izmedu vatre i
vode*'. U astroloSkukvalifikaciju na5e konjunkcije spada i za
nje(crQh 2l;, Sto astrolo5ki zna(i daje planeta nagonskeprirode
stajala u suprotstavljenom odnosu prema konjunkciji, 5to je
karakteristidno upravo za hri5ianstvo. Buduii da se konjunkcija
koju je izradunaoGerhard(Gerhardt) dogodila 29. mrjaT g.pr.
e., onda bi l{ristovo rodenie bilo O u X-. Za mu5ki nativitet
veoma valna,poziclja Sunca nalazi se u dvostrukom znaku bli-
zanaca (II)"t. Kod ove konstatacije nehotice pomi5ljamo na
staroegipatskipar neprijateljskebraie Horusai Seta,na onog koji
Zrtvuje i onog ko je Zrtvovan (uporediti primedbu 27 t vezi sa
"martirstvom" Seta) koje na izvestan nadin prefigurira dramu
hri5ianskog mita. Istina, u egipatskommitu onqi koji je zaojeste
onaj koji biva Zrtvovan na "ropskom stubu"*'. Ali bratski par
Heru-ur (takozvani stariji Horus) i Set ponekadje prikazan, (kao
Sto smo spomenuli) kao jedno telo sa dve glave. Planeta Merkur
pripada Setu, Sto je zanimljivo s obzirom na tradiciju o poreklu
hri5ianstva u4 c { (u konjukciji Jupiterasa Merkurom). U No-
vom carstvu (19. dinastija) Set se pojavljuje u delti kao Suteh.U
novoj prestonici koju je sagradio Ramzes II jedna oblast biva
posveiena Amonu, a druga Sutehu*'. Ovde su navodno Jevreji
radili kao robovi.
131 Dvostrukom aspektuHrista pripadai legendaPistis So-
phia-e (3. stoleie). koja je takodenastalau Egiptu (Majka Marija
govori Isusu): "Kad si bio mali, pre nego Sto se Duh spustio na
tebe,do5aoje, dok si se ti sa Josifom nalaziou vinogrdu, iz visine
Duh i krenuo prema meni u kuiu, slidan Tebi, i ia ga nisam
poznala, i pomislila sam, da si to ti. I Duh mi se obrati: 'Gde je
Isus, moj brat, da ga sretnem?' I kad -i j" to rekao ja sam se
zbunila i pomislila da je on neka avet koja me isku5ava.Prihvatila
sam ga, medutim, ivezala za krevet u mojoj kuii dok ne odem do
vas, do Tebe i Josifa na polju i nadem vas u vinogradu, gde je
Josif udaraopritke. Dogodilo se da kada si duo Stagovorim Josifu
da si ti to shvatio, obradovaose i rekao: 'Gdeje on da ga vidim,
jer ga dekamna ovom mesfu.'Dogodilo se, medutim, da se Josif
zaprepastiokadaje duo da to govori5 i odmahsmo po5li gore, u5li
77
u kuiu i naSli Duha vezanog za krevet. I pogledali smo Tebe i
rrir:gai videli da lidi5 na njegai onda smo njegaodvezali,oo*fl j"
zagrlio,poljubio Te i Ti si poljubio njegai postali stejedno
132 Kako proizrlazi iz konteksta ove perikope, Isus ovde
odgovara"istini koja je nikla iz zemlje", a duh koji na njega lidi
"pravdi koja gleda s neba (dikaiosyne)".Tekst kaZe: "'Istina' je,
rncdutim,snagakoja je iza5laiz tebe kada si bio u donjim mes-
fima haosa.Zato je Tvoja snagakroz Davida rekla: 'Isti44 je ni-
cila iz zemlje' zato 5to'si biJu donjim mestima haosa45.'iIsus
promatome, biva shvaien kao dvostrukalidnost koja jednim de-
Irrm izrasta izhaosa, odnosnoHila, a s druge stranekao pneuma
silazis neba.
133 Za gnostidkog Spasitelja karakteristidna filokrineza,
rrzlikovanje "priroda",te5kobi semogla plastidnijepredstavitiod
rrndinana koji to radi astrolo5koodredivanjevremena.Ove, u An-
lici sasvimmoguie as-trolo5ke konstatacije,predstavljajueminen-
lln dvostruki aipekta6rodenjakoje se Oogodifou toir"posebnom
frcnutku, i moLe se razumeti koliko ie astrolo5kom shvataniu
ollog vremenamil o Hristu-Anlihristuftoji se upravopojavljivao
nroraoizgledati verodostojno.O dvostrukoj prirodi riba posedu-
;.'rn<ljedno, u svakomsludaju,starosvedodanstvo i to pre 6. veka,
'l'almuduo
u gde stoji: "Cetiri hiljade dve stotinedevedeseti jednu
p.odinunakon stvaranjasveta (dakle anno Domini 530.) svet ie
hiti opusto5en;usledi_ieratovi taninima (morskih dudovi5ta),ra-
tovi Goga i Magoga47,a nakon toga ie nastupitimesijanskidani;
lck nakon sedamhiljada godina Sveti ie, nekaje hvaljen, ponovo
vlspostaviti svoj svet. &.Aho, sin Raba,rekaoje: Tako su udili,
rrnkonpet hiljada godina*o."KomentatorTalmudarabin Salomon
f sak (Salomo Jizchaki) zvani RaSi (Raschi) (1039-1105)
prirneiujeda su taninimdagim - ribe, pri demu se on verovatno
,'slanja na neki stariji izxor, buduii da to ne navodi kao vlastito
rrrilljenje.Ova primedbaje vaLna zbogtoga Sto,kao prvo, borbu
rrba spominje kao dogadajposlednjegvremena (o borbi izmedu
Itt'lromota i Levijatana videti dole!) a kao drugo, predstavlja
\('rovatno najstariji dokumento dvostrukojpriradi ribd. Negde iz
,irog vrslnena (to jest u 11. veku) potide i apokrif jednog
78
jovanovskog postanjau kome se spominju dve ribe, ovog puta u
nesumnjivo astrolo5kom liku. Oba dokumenta padaju u kritidnu
epohu s podetka drugog milenijuma hri5ianske ere, o demu ie u
daljem toku ovog istraZivanjajo3 biti redi.
134 Godinu 531. karakteri5eastronomskikonjunkcija 4 i tz
u Blizancima. Ovaj znak predstavlja bratski par koji nije bez unu-
tarnje suprotstavljenosti. Grci su ga tumadili kao Dioskure
("Zevsovi dedaci"),one Ledine sinove koie ie imala sa labudom i
koji su se izlegli iz jajeta. Poluks je bio besmrtan,dok je Kastor
delio ljudsku sudbinu.Jednodrugo tumadenjeII govorilo je kako
oni predstavljajuApolona i Herakla ili Apolona i Dionisa. Oba
ova tumadenjaukazuju na izvesnu suprotstavljenost.Astronomski
gledano vazdu3ni znak Blizanaca stoji inade u jednom kvadrat-
nom, dakle nepovoljnom aspektuprema konjunkciji iz godine -7.
Unutarnja suprotstavljenostJI mogla bi svakako da baci izvesno
svetlo na prorodanstvo o "ratu taninima", koja Ra$i tumadi kao
"ribe". Datiranjem Hristovog rodenja nastaje, kao Sto smo
spomenuli,O u JI (Sunceu Blizancima). Motiv braie pojavljuje
se takode veoma rano u vezi sa.^Hristom,i to kod jevrejskih
hri5iana,odnosnokod ebionejo"o49,
l35Iz gore redenogmoglo bi se verovatnopretpostavitida
ovo talmudsko prorodanstvo podiva na astrolo5kim pretpos-
tavkama.
136 Astrolozima Antike vei je bila dobro poznatadinjenica
precesijeekvinocija. Nju tako koristi vei Origen, gsJanjajuii se
na posmatranjai proraduneHiparkusa (Hipparcus)tu, kao dobar
argument protiv astrologije koja se zi.snivalana takozvanim mor-
fomatima (stvarnim konstelacijama))r.Ovo, medutim, ne vaLi za
razlikqranje morfomata od noeta zodija (fiktivnih zodijadkih
slika)r/ koje postoji vei u antidkoj astrologiji. Ako 7000 godina
prorodanstvarazumemo kao anno mundi 7000, onda bi ta godina
zna$Ia anno Domini 3239. Tada ie^se tadka proleia u odnosu na
dana5nji poloLaj pomeriti za oko 180u Akvarijus, to jest u sledeii
eon, i to medu sazveLdeVodolije. Buduii da je jednom astrologu
iz drugog ili treieg veka procesija bila poznata onda se moZe
79
postaviti pitanje da li su zatakvo navodenjavremenamoZdave-
zana astrolo5ka stanoviSta.Srednji vek se, u svakom sludaju,
bavio proradunomconiunctionesmaximae i magnae,tako tvrde
Pjer d' Eli (Pierre d' Ailly) i Kardanus (Cardanus))r. prvi je
prvu coniunctio maxima (4 cr h u lf) nakon stvaranja sveta
smestiou godinu 5027. pre Hrista, a drugi desetuu godinu 3613.
poslellrista". On je, medutim, kao i onaj prvi, pritom pretposta-
vio isuviSe veliko meduvreme koje prolazi dok konjukcije opet
dodu u iste znakove.Astronomski,ovo vreme iznosi okruglo 795
godina. Prema tome Kardanusova konjukcija bi se dogodila
negde oko godine 3234. posle Hrista. Za astrolo5kuspekulaciju
ovo vremeje, naravno,od najveiegzna(aja.
137 Sto se tide 5000 godina, datum koji dobijamo jesre
1239.godina posle Hrista. Time dospevamou epohu koja se od-
likuje duhovnom nestalno5iu, revolucionarnimjeresima i hili-
iastidkim odekivanjimai koja, osnivanjemprosjadkogreda, daje
mona$tvunovi zamah.Jedanod najmoinijih i najuticajnijih gla-
sova koji su najavili dolazak novog vremena duha bio je glas
f)okina da Fiore (Gioacshino da Fiore) (+ 1202)dije je udenje
osudenovei na detvrtom Lateranskomkoncilu 1215 godine. On
ic u relativno bliskoj buduinosti odekivao otvaranje sedmog
apokaliptidkogpedata,i dolazak "veditog Jevandelja"i vladavinu
"intellectusspiritualis",epohu SvetogaDuha. Ovaj treii eon,kaZe
on, podeoje sa svetim Benediktom, osnivadembenediktanskog
reda (prvi manastil je verovatno sagraden odmah posle 529.
godine).Jedanjoahimit, franjevacGerard od Borgo San Donino
(Gerard von Borgo San Donnino) najavioje u svom spisu '?c-
lroductorius in evangelium aeternum" da tri glavna spisa Joa-
hirna (Joachim) predstavljajt EvangeliumAele-rnumi da ie ono
godine 1260. zamenitiJevindelje Isisa Hrista55).Joahim je, kao
(to se zna, rr mona5tvuvideo pravog nosiocaSvetogaDuha i sa
ovog razloga on datira tajni podetak nove ere u vreme kad je
Ziveosveti Benedikt, koji je osnivanjemsvog reda oZiveoorgani-
zacquzapadnjadkog mona5tva.
138 JoSje Petrus de Aliako (Petrus de Aliaco) smatrao
znada.jnimvreme Pape Inodentija III (Innozenz IIf) (1198-
80
1216).Oko godine1189,kaZeon, opetie seispunitiserijaSatur-
novih revolucija("corrpletaeanno Chriqti 1189.vel circiter").
Tadaje pupuorudio tpit opata..[oahima56, kao i jeretidkudok-
je
trinu Almarikusa (Almaricus)". Red o teolo5komfilosofu
Almariku od Bene (Almarich von Bena)(+ 1204)koji pripada
op5tempokretu SvetogaDuha toga vremena.U ovo vreme su
postojalii prosjadkiredovi dominikanaca i franievaca"quaeres
magnaet mirandafuit in ecclesiaChristiana"'o.Petrus, dakle,
nagla3ava istepojavekoje i namapadajuu odi kaokarakteristidne
za onovreme,bez obziraStoga on smatraastroloSkianticipira'
nim.
139 Datumom osnivanja manastira na Monte Kasinu
pribliZavamose sadagodini 530. koja je a Talmuduptedvidena
kao laitidna. Premajoahimitskomshvatanjuu tom trenutkune
podinjesamonovi eon, vei podinjei novi "stafus"sveta,i to
vrememonaStvaili carstvoSvetogaDuha. Podetak,istina, pada
joB u oblaststatusaSina,ali Joahim na psiholo5kiubedljivnadin
pretpostvljada ie se novi statusili - kako bismomi rekli - novi
stavnajprepojaviti kao viSeili manjepripremnostanjesa kojim
ie tek kasnijeuslediti"fructificatio,"cvetanjei ispunjenje.U Joa-
himovo weme ono,kao Stosmo videli, jo$ nije moglo
nastupilo;
se, medutim,posmatrati jedno neuobidajeno i Sirokorasprostra-
njeno uznemirenjei kretanjeduhova.Ceo svetje oseiao uzbu-
dujuii vetar pneume;bilo je to ipak vreme novih i delimidno
neduvenihmisli koje su se svudarasprostirale u pokretimakatara,
patarena,konkoriiana,valdeZana, lionskih siromaha(Pauperes de
Lugdano),begha$a, FratresLiberi Spiritus, "Brod-durch-Gott"
(Hlebkroz Boga)", i kakosu sevei svezvali.Na pogledekoji su
cirkulisali u ovim krugovimaznadajnosvetlobacajudokumenti
kojeje prikupioIIan (Hahn).Takoizmeduostalogditamo:
"Item credunt,seesseDeumper naturamsine
seesseacternos...
distin-ctione...
Item, quodnullo indigentnecDeo necDeitate...
Item, quod suntipsumregnumcoelorum.
8l
Item, quod sunt etiam imrnutabilesin nova rupe, quod de
nullo gaudent,et de nullo turbantur.".
Item, quod homo magis tenetur sequi instinctum inte-
riorem, quam veritatemEvangeliiquod,cottidie praedica-
tur... dicunt, secrederemuha ibi (in Evangelio)esse
poetica,quaenon sunlveraou".
140 Umesto mnogih dokumenata,ove nekolike redenicesu
sasvim dovoljne da okarakteri5uduh koji je dominirao u ovim
pokretima:redje o ljudima koji se poisloveiuju s Bogom (ili koji
bivaju poistoveieni s njim), koji sebesmatrajunad-ljudima, koji
su kritidki nastrojeni prema Jevandelju,koji slede smernicu unu-
larnjeg doveka, a nebeskocarstvo shvatajukao unutarnje stanje.
IJ izvesnom smislu red je, dakle, o kvazi modernim ljudima koji,
rrrcdutinr, poseduju jednu religioznu inflaciju, za razliku od.
tlana5njih,dija se psihoza sastoii u racionatristidkoji politidkoj
rrcsreii. Ove ekstremneideje ne bi, medutim, smeli da imputi-
rrmo Joahimu, iako i on pripada velikom pokretu duha i pred-
slavlja dak jedmr od njegovih najislaknutijih figura. Mora se
lxrstavitipitanje Staje to njega i njegoveistomi$ljenikepsiholo5ki
rragnanoda gaje tako smela odekivaniakao Stoje zamenjivanje
(hri5ianske)poruke Evangelim-omAeternumom-omili kao 5toje
srnenjivanjedrugog lica boZanstvatreiim, koji ie vladati novim
tkrbom.Ova rrisao je u tolikoj meri jeretidkai pobunjenidkada se
rricno nastajanjemoZe razumetijedino ako se pretpostavida je
.loahirn oseiao kako ga nosi opStarevolucionarnastruja vremena
i da ga ona podrZava.On je nju oseiao kao otkrovenje Svetoga
l)uha diji Zivot i stvaraladkusnagunijedna crkva nije mogla da
zaustavi.Numinoznostovog oseianja podvudenaje vremenskom
hoincidencijom (sinhronicitetom)epohe u kojoj je on Ziveo sa
podetkom sfere antihri5ianske ribe u Ribama. Zato bisrno mogli
lrili u iskuSenjuda pokret SvetogaDuha, kao i Joahimovu glavnu
rni sao razumemo kao neposredanizraz antihri5ianske psihologij e
Loja je izvesno zapodinjala.U svakom sludaju,crkvenapresudai
{)sudasu sasvim shvatl.jive,jer u izvesnom smislu njegov stav
t)r(:rnacrkvi Isusa Hrista veoma je blizak otvorenoj pobuni, pa
82
dak i apostaz4i. AE, ako uverenju ovih obnovitelja, da su pokre-
nuti od strane Svetoga Duha, dopustimo izvestan kredit, onda i
jedno drugo shvatanjene samo Stoje moguie, vei je i veoma
verovatno.
14L Kao Stoje, naime, Joahim pretpostavio,da je status
SvetogaDuha potajno podeojo$ sa Benediktom, isto tako bi se
moglo naslutiti da je i Joahim na prikriven nadin anticipirao
jedan novi status.On je, istina, svesnomislio da ostvarujestafus
SvetogaDuha, kao Stoni Benedikt svakako nije nameravaoni5ta
drugo do da kroz mona5tvo utvrdi hri5iansku crkvu i hri5ianski
Livot,i da ih tako produbi.Nesvesnomedutim, - ovo je psiholo5ki
verovatno - Joahim je mogao biti obuhvaien arhetipom Svetoga
Duha. On je, van sumnje, svoje aktivnosti zasnivao na numi-
noznom doZivljaju koji je karakteristl(anza sve one koje obuzme
neki arhetip.On je Duha,buduii da to nije bilo moguie drugadije,
shvatio u dogmatskom smislu, kao treie lice boZanstva,a ne u
smislu empirijskog arhetipa. Ovaj poslednji nije, naime. jed-
noznadan,vei je izvorno ambivalentnadvoslrukafigura"' koja
nije samo u alhemijskom pojmu duha ponovo napravila prodor,
nego je vei u Pokretu Svetoga Duha sama izazvala najprotiv-
rednije pojave. O ovoj dvostrukoj figuri jo5 je i gnostidkaepoha
imala jasne slutnje. Bilo je, stoga sasvim prirodno da je - u jed-
nom dobu koje se podudaralosa podetkomdruge Ribe i koje je,
takoreii bilo prinudeno na dvosmislenostispovedanja Svetog
Duha u hri5ianskom obliku moglo da pomogne proboju arhetipa
Duha sa ovom njegovom karakteristidnom ambivalentno5iu. Ne
bi bilo opravdanojedan do te mere dostojanstvenilik kao Stoje
Joahim razumeti kao jednostranog predstavnikarevolucionarne i
anarhistidke turbulencije, kako se Pokret Svetoga Duha na
mnogim mestima pona3ao.Naprotiv, moLe se pretpostaviti da je
on samuveo jedan novi "status",i to religiozanstav koji se uputio
ka cilju da premosti i kompenzule onaj uZasan ponor izmedu
Hrista i Antihrista koji je 11. stoleie svojim slutnjamaotvorilo.
Antihri5ianska epoha podrazumevada u njoj duh postaje ne-duh,
i da Zivototvorni arhetip postepenopropadneu racionalizmu, in-
telektualizmu i doktrinarizmu, Stoje konsekventnodovelo do one
tragike modernih vremenakoja poput Damoklovog madavisi nad
83
na5im glavama, tako blizu da ga moZemo dohvatiti. Staroj for-
rnuli Trojice, na kojoj se zasnivaJoahim, nedostajedogmatska
ligura davola, koji negde na ivici teolo5kemetafizike sumnjivo
cgzistirakao mysteriuminiquitatis.Na sreiu, gotovo bi se moglo
roii, njegov opasnidolazaknajavljenje jo$ u StaromZavetu. Jer-
on je utoliko opasniji ukoliko ga manje poznaju. Ali ko bi po-
godio kako se on krije pod mno5tvom imena koja tako prijatno
't,vu(e,kao Sto su op5ta dobrobit,
egzistencijalnasigurnost,mir
rnedu narodima, itd.? On se krije medu idealizmima, medu -
iz,mima uop5te, od kojih je verovatno najgori doktrinarizarn, ta
rrajneduhovnijaod svih duhovnih manifestacija.DanaSnjevreme
so mora na najdrastidnijinadin raspraviti sa sic et non, to jest sa
apsolutnom suprotno5iu koja ne cepa svet samo politidki, vei
ccpa i srca pojedinadnihljudi. Nama je potrebanpovratak izvor-
nom, Zivom duhu, koji je, upravo zahvaljujuii svojoj ambivalent-
rrosti,posredniki ujedinitelj suprotnostio',Stoje misao kojom se
alhemija(na pogre5annadin)bavila tokom mnogih vekova.
142 t\ko po svemu sudeii, eonom Ribfl, uglavnom vlada ar-
hctipski motiv "neprijateljskebraie", onda ie se, Stokoincidira s
pribliZavanjemnajbliZeg platonovskogmeseca,Akvarijusa, po-
stavitiproblem ujedinjenjasuprotnosti.Tada se neie vi5e iii na to
rla se zlo zanemai kao puki privatio boni, vei ie morati da se pri-
znanjegovo realnopostojanje.Ovaj problemneie, medutim, re5i-
li ni filosofija, ni nacionalnaekonomija,ni politika, niti istorijske
vcroispovesti,vei jedino pojedinadni dovek, Sto znadi iz svog
iskustvaLivogaDuha, njegovevatre koja se spustilana Joahimao
kao na jednog medu rnnogima, i koje je, uprkos svima savre-
rnonimnesporazumimaprenetadalje u buduinost. Declaratiosol-
i'mnis u Assumptio Mariae koju smo doZiveli za na5ihdanajeste
lximer sekularnog napretka u razvoju sirnbola. Pokretadki motiv
z:r to ne podiva kod crkvenih autoriteta koji su dovoljno pokazali
vtkovnim oklevanjem, vei kod pravovernogdoveka koji uvek i u
svc veioj meri insistira na oy-omerazvoju: u osnovi, red je o ar-
hctiputoli teZi da se ostvari 63.
f43 U vremenu Stoje usledilo, Pokret SvetogDuha je uti-
,ro na detiri zna(qne lidnosti, pre svegana Albertusa Magnusa
84
(1193 - 1280), njegovog udenika Tomu Akvinskogo kasnijeg
filosofa crkve i poznavaocaalhemije (sa Albertusom), RodZera
Bekona (Roger Becon) (oko l214 - oko 1294),anglosaksonskog
preteduprirodnih nauka,i napokon Majstora Ekharta (Meister
Eckhart) (oko 1260 - 1327), nezavisnogreligioznog mislioca
koii nakon Sestvekova izgubljenostidanasslavi pravo uskrsnuie.
Pokret SvetogaDuha su s pravom hteli da prepoznajukao pretedu
Reformacije.Negde u vreme 12. i 13. veka padajui podecilatin-
ske alhemijediji sam duhovni sadrZajpokuSaoda prikaZemu mo-
joj knjizi, "Psihologija i alhemija". Gore spomenutaGirredstava
"immutabilis in nova rupe" ima dudnu slidnostsa sredi5nomide-
jom filosofske alhemije,i sa Lapis-om Philosophorum-omkoji se
pojavljuje kao paralela sa l{ristom, "stenom", "kamenom" i
"ugaonim kamenom". Tako, na primer, Priscilijanus (Priscil-
lianug) (4. vek) kaZe:"Nobis petra Christus,nobis lapis angularis
Jesusor".Jedanalhemijskilekst kaZe: "(Pelraquae).percutialur
virga Mosaica ter, ul aquaeeflluanl largissimae...oo" Irgpit t"
ozna(avakao "sveta stena" i opisuje kaa ietvorodelanu'. Am-
brozije (Ambrosilts)kabe da je voda iz steneprefiguracijakrvi iz
bodnerane Hristaoo.Jedanalhemistidkitekst spominje da "voda
iz stene" posedgj.eisto znadenjekao i univerzalni solvens,kao I
aquapermanenso'.Kunrat (Khunrath)^govorisvojim slikovitim
jezikom dak o "PetroleumSapientum"''. Nasanejgiistovremeno
nazivaju Adama "stenom" i "ugaonim kamenom"". Medu alle-
goriae Christi Epifanije u svom "Ancoratus"- u ubraja kameno
stenu,ugaoni kamen, bai kao Sto to dine i Firmikus Maternus
(Firmicus Maternus)'' i drugi. Ova slika, zajednidka u
crkvenom i alhemistidkomjeziku potide sa mestakao Stost Prva
poslanica Korincanima 10,4i Prva Petrovaposlanicar2,4.
1,44Nova nrpes dolazi, dakle, na mesto llrista, ba5 kao Sto
bi i Evangelium Aeternum trebalo da zameni Ilristovu poruku.
Nastanjivanjem Svetoga Duha, treceg lica Trojice, hyiot1s, sin-
stvo, biva prenesenona svakog doveka i tako svako ko se nalazi u
poseduSvetogaDuha postajekamen,jedan nova rvpeq saglasno
Prvoj poslgpici Petra 2,5: "et ipsi tamquam lapides vivi superae-
dificamini"." Ovde, dakle, imamo posla sa doslednimdaljim raz-
85
v<rjemudenjao Parakletui fillatio, saglasnoLuki, 5,35: "et eritis
filii Altissimi" i Jovanu, 10,34:"Nonne scriptum est in lege ves-
lra: quia Ego dixi, dii estis?'"" Kao Sto se zna joS su nasanejci
krrristili ova uputstvai time anticipiralijedan deo istorijskog raz-
voial razvoja koji preko mona5tva vodi do duhovnog pokreta,
preko "Theologia Deutsch" direktno do Lutera (Luther) i preko
llhemije do modernenauke.
145 Vratimo se sada opet predstavljanjuHrista kao ribe.
l)remaDelgeru @iilger), hri$fanski simbol ribe se pojavio oko
200. godini u Aleksandriji ", a isto tako rano krstionica je
opisana kao piscina (ribnjak). Time se pretpostavlja da su i
vcrnici bili ribe, Sto je inade vei predodenou Jevandelju (na
lrrimer Matej 4,I9). Hristos LeE da Petra i Andreju pretvori u
"ribareljudske", a dudesniulov riba (Luka 5,10) sam Hristos kori-
sli kao paradigmuPetrovemisionarskedelatnosti.
146 Astrolo5ki aspektHristovog rodenjaneposrednoje dat
u Mateju 2,1 i dalje.Magoi, magi, sa istoka,jesu zvezdodatcikoji
iz jedne upadljive konstelacije donose zakljudak o isto tako
rrcobidnomrodenju. Ova anegdotadokazujeda je Hristos moZda
vr:cu apostolskovreme posmatranili sa astrolo5kogstanovi3taili
lc bar doveden u vezu sa astrolo5kimmitovima. Ovo poslednje
Iriva sasvim jasno kada pogledamoiskaze u Apokalipsi. Buduii
tla je ceo ovaj komplekspitanja vei obradenod pozvanijih, mi se
ovde srremo osloniti na dovoljno sigurnu dinjenicuda kroz pride
o svetovnom i nadsvetovnopqZivotu Spasiteljana nekoliko mesta
i zbija astroloSkamitologrja'o.
147 U prvom redu red je o odnosima prema savremenoj
e.pohi Ribe koji su kao Sto je redeno, potvrdeni ili vei u
.lcvandeljima("ljudski ribar"oribar kao prvi apostol,dudesnojelo)
rli neposrednopotom u postapostolskovreme kroz simboliku rib_e
(lf risios i njegbvi vemici kio ribe, riba kao jelo kod AgapaTT
,
krKtenjeu ribnjaku, itd.). U podetku ovi prikazi, istina, ne zna(e
rri{tavi5e do dinjenicu da oni takoreii asimiluju od davnina pos-
tojr:ie simbole ribe i mitologemeribe kao i lik Spasitelja- Stoje
,lclimidna pojava u recepciji Hrista u krilu tada5njegsveta duha.
\li, ako je Hristos shvaien kao novi eon, svakompoznavaocuas-
86
trologije bilo je jasno daje on s jedne stranerodenkao prva riba u
epoh!-Ribe,a s druge slraneda je morao da umre kao poslednii
ovan'o (arnion, novozavelno:jagnje) eona koji je odlazio''.
Matej 27,15 i dalje prenosiovu mitologemu u vidu starogobidaja
Zrtvovanjasezonskogboga. Zanimljivo je da se Isusov partner u
ovoj ceremoniji zove Barabas,"sin oca". Mogla bi se, s izvesnim
pravom, povuii paralela izmedu unutarnje napetosti suprotnosti
starohri5ianskepsihologije i dinjenice da zodijadki znak za Ribe
(X), pokazujedve ribe koje destogledajuna suprotnestrane,kada
bi njihov protivni pokret bio zapahenkao uobidajen u prehri5ian-
sko ili bar u Hristovo vreme. Likovni prlkaz iz najranijeg we-
mena koji bi dao obaveStenjeo poloZaju ribi niie mi, naZalost,
poznat.U lepom prikazu zodijadkih znakova na jednom reljefu
malog Metropolisa u Atini nedostaju,naZalosl,Akvarius i Pisces.
U blizini podetka na5eg radunanjavremena poznajemo, istina,
jedan prikaz riba koji je liSen hri3ianskog uticaja; to je globus
neba farnezrjskog atlasa u Napulju. Tamo je prva riba usmerena
vertikalno glavom prema Severnompolu, severnood ekvatora, a
druga horizontalno sa glavom prema zapadu,juZno od ekvatora.
Ovaj prikaz odgovara astronomskojkonfiguraciji i zatoje natural-
o'. Zodilackj znaci hrama Hator u Denderahu(1. stoleie
istidan
pre Hrista) sadrZeribe. One tamo gJedajuu istom smeru. Planis-
ferium Timohara (Timochares)br koga spominje Hiparkus
(Hipparchus) ima na mestu piscesa samo jedm.r ribu. Na
novdiiima i dragom kamenju carskog doba ribe sg.pojavljuju
suprotslavljene jedna drug% i postavljeneparalelnoo',kao i na
mitraistidkim spomenicimao'.Suprotstavljenost ribd koj a uglav-
nom nastaje kasnije mogla bi se objasniti dinjenicom da astro-
nomska slika prvu (severnu) ribu prokazuje vertikalno, a drugu
(uZnu) horizontalno. Pravci njihovog kretanja stoje gotovo u pra-
vom uglu jedan prema drugom i stoga obrazuju /rrsf. Kretanje u
suprotnimpravcima,koje najstariji dokumentine poznaju,postaje
u kasnijim hri5ianskim vremenima desto naglaS^eno, iz dega se
moLeizvestizakljudako izvesnojtendencioznisti8a.
148 Iako se ne moZe dokazati nikakav odnos izmedu figura
Hrista i podetne astrolo5ke epohe Riba, ipak mi istovremenosl
87
riblje simbolike kod Spasiteljai astrolo5kogsimbola novog cona
tfovoljno zna(e da im bar ukaZem paZnju koju zasluZuju.Ako
srno poku5ali da prikaZemorasprostranjenemitolo5ke odnose u
ko.ie nas uvodi ova paralela, onda smo to dinili u nameri da
opiSemomnogostrukeaspektei odnosejednog arhetipakoji se, s
icdne strane, manifestujeu jednoj lidnosti, a s druge, sinhron-
istidki, u jednom vei pre lfuistovog rodenja,unapredodredenom
vrcmenskom trenutku. Da, ovaj arhetip je vei mnogo ranije
rrpisanputem projekcija na nebu, da bi onda, "kada se vreme is-
;rrrnilo",koincidirao sa simbolima koje je proizvela nova epoha.
l{iba kako njoj i odgovara,spada, u zimplo kiSno doba, kao i
Akvarijus i Kozorog (aigokeros-jarac-riba)dr. Kao zodiiadki znak
orra zbog toga nije ni u kom sludaju zna(ajna. Stvar postaje
rzncnadujuia tek onda kada se precesijornekvinocija proleina
lirdka pomeri u ovaj znak i time otvori vremensko razdoblje u
llrme "riba" postajeoznakaBoga koji je postaodovek, koji, kao
ilo smo spomenuli, biva Zrtvovan kao ovan i roden kao riba, koji
rna ribare za udenikei Zeli da od njih napraviljudske ribare; koji
hiljadehrani na dudesannadin umnoZenimribama; koji sam biva
lro.jedenkao riba, "sanctiorcibus" i dije pristalicejesu male ribe,
lrisciculi. MoZe se ipak pretpostavitida kod relativno pro5irenog
znanja astrologije bar ne5to od ove simbolike u odrc_denim
gnostidko-hriScanskim krugovima potide iz ovog izvora86. Ova
lrrctpostavkane bi, medutim, smelada vaZi zapikaze sinoptidkih
lcvandelja.Za tako ne$tonedostajesvaki dokaz.Nema nikakvog
lxrvoda da se pretpostavida bi ove pride mogle biti preobudeni
;rslrolo5kimitovi. Naprotiv, utisak ie da ribarske epizode pred-
:rlavljajusasvimprirodne dogadaje,iza kojih nema Stada se traZi.
lcdnostavnose i prirodno tako dogodilo i nije poznato da li se
hriSianskariblja simbolikatakodepojavila sludajnoi neplanirano.
( )ludabi se isto tako moglo govoriti o naizgled sludajnojkoinci-
rlcnciji ove simbolike sa slidno oznadenimnovim eonom, i to
nrrroditostoga Sto,kako izgleda, epoha Ribd, bar u kulturama Is-
Ioka, nije ostavila nikakve nesumnjive tragove. Da li ova pret-
;xrslavkapostoji s pravom, to, medutim, ne mogu da tvrdim sa
.r11urnoSiu, po5to isuvi5e malo poznajem indijsku i kinesku as-
rr.k;giju. Nasuprot tome, dinjenica da tradicionalna simbolika
88
ribd omoguiava prorodanstvokoje se moZeverifikovati, a koje je
vei napravljeno u Novont zavetlt,,predstavljajednu pomalo nepri-
jatnu propoziciju.
149 Severna,odnosno istodna riba, koju je tadka proleia
dostigla negde oko preokretanaSegradunanjavremenao' vezanil
je sa juZnom, odnosno zapadnom ribom, preko takozvane
komisure. Ona se sastoji od trake slabih zvezdau kojoj se tadka
proleia nalazlla na juZnoj ivici druge treiine konstelacije. Tadka
gde se ekliptika sedesa meridijanom druge ribe (odnosnonjenim
repom) pada otprilike u 16. vek, doba Reformacije, kt,je je za
na5u zapadnjadku istoriju simbola, kao Sto zr'amo) od izuzetne
vaZnosti. Nakon toga, proleina tadka se lcreie juZnom ivicom
konstelacije druge ribe, da. bi onda tokom treceg milenijuma,
oo.Oznakallrista kao
postepenou51au Akvarijus iedne ribe pois-
tovecuje ga u astrolo5komtumadenjusa prvom koja stoji verti-
kalno. Nakon Hrista sledi u poslednjem vremenu Antihrist;
Podetakenantiodromijebi onda logidno morao da padne izmedu
dve ribe. Kao Sto smo videii upravo tako i jeste. U neposrednom
susedstvudruge ribe podinjevreme Renesanse, a sa njom dplazi i
onaj duh koji svoj vrhlunacdo Livljavau savremenomdob,rS9.
89
VII
NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
150 Tok na5e religiozne istorije i time zna(ajm deo
grsihidkog nzvaja mogao se u izvesnoj meri vremenski i
s'drzajno predskazati iz procesije prolecne tadke kroz kon-
slclaciju Piscesa.Predskazanjeje, kao Sto smo videli, i nap_
r:rvljeno,i koincidira sa dinjenicomda se u 16. stoleiu crkva
lxrdelilai da je od tadapodeojedan enantiodromskiproceskoji bi
sc, nasuprot "gotskom" stremljenju navi3e,mogao oznaditi kao
lrrrrizontalnokretanje (osvajanjezemrje i savladivanjeprirode).
Vcrtikalu je precrtala horizontala, a duhovni i moralni razvoj je
krcnuo u sve jasnije vidljivom antihrisianskom pravcu; danis
srrr<rsvedociknze zapadnjadkekulture drjiie ishod neizvestan.
151 U vezi s tim Zeleo bih da spomenem astrolo5ko
prorodanstvoMaitre Mi5ela Nostradamusa (Michel Nostrada-
rrrrrs)u pismu' Stoga je27. iuna 1558.poslaoiz Salonakralju
lrrancuske,An'ju II (Yenri II): nakon opisa godine koju izmedu
rrslalogkarakteri5e" 7+cr p sa cr tr q, on kaze:"L'ann6esera...
It: cs**aocement comperenantce de ce que durera et com_
rrrcnganticelle ann6eserafaite plus grandepersecutionh I'Eglise
( 'hrestienneque n'a est6 faite en Afriquer et durera
cettJ icy
lils(luesa I'an mil sept cents nonantedeux que I'on cuidera estre
rrncrenovationde siecle...Et dansiceluy temps,et en icelles con-
Irccs la puissanceinfernale mettra h l'encontred I'Eglise de Je-
rrrs-christ la puissancedes adversairesde sa loy, qui sera le
"it'cordAntechrist,lequelpersecuteraicelle Eglise et son vray vi-
t'irirc,par moyen de la puissancedes Roys temporelsqui seront
1r;rrleur ignoranceseduits,par languesqui trancheronfprusque
rrrl glaive entre les mains de I'insens6"o ovom progoo,,hriSiina
[r{c dalje: "La persecutiondes gens Ecclesiastiqueiprendra son
,'r igine par la puissancedes Roys Aguilonaires,unis Jvec res ori-
' ntirux.El cetleperseculiondureraonze ans,quelquepeu
moins,
,prrt'pirr lors d6faillira le principal Roy Aguiloniirea."
90
152 Nostradamuso istina, misli da ie "son uny Merio-
dional" trajati tri godine duZe od prvog. On vidi povratak pagan-
stva ("sanctaSanctorumdestruitepar Paganisme"),Biblija ie biti
spaljena,i doii ie do stra5nogkrvoproliia: "Si grandestribula-
tions que jamais soit adventuetelle depuis la premier fondation de
I'EgliseChrestienne."To ie pogoditi sve latinskezemlje.
153 Postoje istorijske determinantekoje su moZda navele
Nostradamusa da za podetaknovog eona odredi upravo godinu
1792. Tako kardinal Pier d'E!i (Pierre d'Aillyo Petrus de
Aliaco) u svojoj "Concordantia"Jpi5e o osmoj coniuncitio max-
ima koja ie podeti 1693.i poziva se na Albumasara: "Et post il'
lan erit complementum 10 revolutionum saturnalium anno Christi
1789 eI hoc erit post dictam coniuncitionenper annos 97 veI
prope...His itaque praesuppositisdicimus quod si mundususque
ad illa tempora duraverit, quod solus deus novit, multae tunc et
magnae et mirabiles alterationes mundi et mutationes futurae
sunt, et maxime circa legeset sectas,nam cum praedictacoiunc-
tione et illis revolutionibus Saturni ad hoc concurret revolutio seu
reversio superioris orbis, id est, octavae sphaeraeper quam et per
alia praemissa cognoscifur sectarum mutatio..." "IJnde ex his
probabiliter concluditur quod forte circa illa tempora veniet An'
tichristus cum lege suavel sectadamnebili, quaemaxime adversa
erit et contraria legi Christi; nam licet de adventu sui determinato
tempore vel momento haberi non possit humanitus certitudo...
Tamen indeterminate loquendo quod circa illa tempora venturis
sit potest haberi probabilis coniecturaet verisimilis suspicioper
astronomica iudicia. Cum enim dictum sit secundumastronomos
circa illa tempora fieri muationem sectarumet secundumeos post
machometum erit aliquis potens, qui legem foedam et magicam
sonstituet. Ideo verisimili probabilitate credi potest, quod post
sectammachometinulla sectaveniet,nisi sectaantichristio."
154 Sto se tide proradunavanjagodine 1693,d'Eli spominje
podatkeAlbumasara da se annomundi 3200.odigrala pwa coni-
unctio maxima (h cr 4; u capite Arietis. Tome se sada dodaje
(svaki put po) 960 godina, Stona kraju dovodi do anno Domini
9l
l(r93, kao godine osme coniunctiomaxi*u7. U treiem delu svog
rlcla (poglavlje l7) d'Eli kritikuje ovaj stav i naziva ga "falsa de-
rluctio". U svom traktatu protiv "superstitiososastronomos"ob-
javljenom 1410. godine, on zasflrpagledi5teda se hri5ianska
rcligija ne sme turnaditi astrolo5kim zakonima. On pritom
rraroditomisli na RodZera llekona koji je obnovio teoriju da je
lrri5ianstvo pod uticajem planete Merkur. d'Eli podmeie as-
tnrlo5kimuticajima samo sujevernaili jeretidkami5ljenja a naro-
titr dolazakAnlihrisla.6
155 Moglo bi se svakakopretpostavitida je Nostradamus
lx)znavaoove proradunei da ie datum 1789. poboIllao 1792.
piodinom.Oba datumasu sugestivna,poznavanjemdogadajakoji
srr usledili, i nije te5ko potvrditi da su stvari Sto su se tada do-
p,odilebile znadajnepretedemodernograzvoja. Podetak"D6esse
l{aison" uistinu je anticipiraoantihri5ianskipravackojim se tada
krcnulo.
156 "Renovation de sibcle" mo?e da zna(i nov eon, i
olrrazujezanimljiw podudarnostsa novim radunanjemvremena
l;rancuskerevolucije koje je podelo od 22. ^septembra,1792, i
kojc je imalo izrazito antihri5ianski karakter'. Tada se ispoljilo
svc ono Sto se odavnopripremalo,a to je enantiodromijakoja se
.rtlvijala paralelno sa astrolo5kimsimbolom ribe, i koja je jasno
lxrCelasa Renesansom.Ovaj trenutak je iz razliditih razloga
rffogao da sa astrolo5ketadke gledanja izgleda znar(qan To je,
ll'c svega,,biotrenutakkadaje precesijastigla do zvezdau repu
rlrrrgeribe''. Zatinje Saturnu godini 1791.stajaou lf, va-
lrcnom znaku. Osim toga, predanjese nadovezalona udenje o
,'oniunctionesmaximae" i godiml osme coniuncitio maxima (4
,r h u lf)), i to godinu 1693, kojqie posmatralokao polaznu
l;rtku za proradunavanjabuduinosti". Ova godina je kombino-
\';ulAsa jednom drugom tradicijom koja se zasniva na vremen-
;kim periodima od po deset Saturnovih revolucija (svake u
tr;rjanju od 300 godina).Petrus de Aliako poziva se ovde na Al-
lrrrmasarau drjoj "Magnaeconiunctionq;" stoji: "Dixerunt enim
,1rr.dmutatio erit cum completaefuerintrurevolutionesSaturnine
92
et praecipueconveniat illa permutatio Saturni ad signa mobilia"13
(scl.Y , S, E, &i). Prema podacima d' Elia, godine 11. pre
Ilrista zavr5enje jedan Saturnov periodoSto on povezuje sa po-
javljivanjem llrista. Anno 289. zavr\en je drugi period. On ovo
dovodi u vezu sa manihejstvom. Godina 589. predvida islam,
1189.znadajnovreme PapeInoientija III; 1489.najavljuje Sizmu
u crkvi, a 1789. ozna(avl, napokon, dolazak Antihrista (ne dos-
lovno, vei putem inferencije!). Ostalo nije bilo te5ko dopuniti uz
pomoi ma5te,jer je arhetip vei odavno bio spreman i samo je
dekaq.vremeda se ispuni. Da ie jedan severniuzurpator preuzeti
vlastl4, nije te5ko razumeti ako ie zna daje Antihrist in6rnalan,
to jest davo ili davolji sin, i da je on prema tome Tifon koji svoju
vatrenu oblast poseduje u severnoj tadki. Tifonska moi ie tri-
jadiine prirode, tako Sto ima dva saveznika,jednog na istolgg i
jednog na jugu. ova moi odgovaratakozvanojiOoo;o'3 trijadi"ls.
157 Nostradamusuoudenomlekaru i astrologu,mora da je
bilo dobro poznato shvatanje severa kao regiona davola, ne-
vernika i sveg z\a. Ovo shvatapje se, kao Stoto kaZe Euherijus
(Eucherius) iz Liona (+ 450)ro, poziva na Jeremiju l,l4 l'$b
Aquilone pendetur malum super ormes habitatores terrae"", i
druga mesta, kao na primer Isaija 14,12 : "Quomodo cecidisti de
caelo lucifer, qui mane oriebaris? coruisti in terram qui vulnera-
bas gentes?qui dicebasin corde tuo: in caelumconscendam,su-
per astra Dei exahabo solium meum, sedeboin monte testamenti,
in lateribus Aguilonis itd'o. Benediktanski monah Rabanus
Maurus (Rhabanus Maurus) (+856) kaLel9: "Aquilo est Aus-
teritas persecutionis"i "hostis antiqui suggestio"(Jeremija 1,13);
severni vetar predstavlja davola,3to proizilazi iz Jova 26,7: "Qui
extendit Aguilone supervacuum", et appenditterram super nihi-
lum", i obrazlaLeto time Sto, "quod illorum mentibus, qui gratia
sua vacui, diabolum Deus dominari pemettit"". Avgustin kaZe;
'ponam sedem meam ad
"Quis est iste aquilo, nisi qui dixit
aquilonerrl et ero simulis Altissim.o?' Tenuerat tegnum diabolus
inipiorum,'etposederatGentes"itd.22
Viktorijanski monah Garnerius kaLe da se "malignus spiri-
tus" naziva aquilo, severac. Njegova hladnoia znadi "frigiditas
93
pcccatorum"23.Adam Skotus (Adam Scotus) zami5lja jednu
rrZasnuzmajevu glavu na severuod koje dolazi svako zlo. .On iz
tcljusti i nozdrvi bljuje maglu ili dim trostnrke prirode24, i to
"trina ignorqnJiavidelicet boni et mali, veri et falsi, commodi et
rr1'oje magla".kaZeAdam Skotus,
rrrcommodirrr). "koju je plo.-
rrk Jezekilj u svojoj viziji Boga Xr"deoda dolazi sa Severa"'o,
"tlim" o kome govori Isaija 14,3I''. PoboZniautor neprestano
rirzmi5ljao tome kako to da prorokovavizlja Boga stiZe baSna
krilirna sovernogvetra i kako iz te clavolskemagle izblja trostruko
rrcznanje.Gde ima dima, ima i vatre. U tom smislu o velikom
oblaku kaZe se da je "okruZenblistavim sjajem i jedn^o.m nepre-
slanomvatrom, iz (4ega sredi5tasevakao s.jajnaruda"'o. Severni
vctar stiZeiz regionavatre i zato je, uprkos svojoj hladnoii, "ven-
lrrsurens"(vetarkoji gori) kako ga nazivaGrigo$je Veliki (Gre-
grrrius Magnus) pozivajuii se na Jova 27,2I". Ovaj vetar je
spiritusmalignus "koji u srcima pobudujeplamenovepoZude" i
svakogLivog stvoranagoni na greh. Kroz "dah zlog podsticajana
zcmaljskepoZudeon dini da se uspale srca nepravednih";kako
krl,e Jeremija (1,13) :"Vidim lonac gde vri; i prednjamu je strana
promaseveru".Kod Grigorija je prepoznatljivastarapredstavao
v;rlri na severukoja je kod Jezeklija jo5 uvek neposrednoZiva,
;xr(to se njegov vatreni oblak pojavljuje "ab Aguilone", odakle
rfrrlazisva "nesreiana sve stanovnikeZeml.ie"su.
159 Kod ovakvog stanja stvari nije dudno $to Nostradamus
u svom predskazanjuAntihrista upozoravana "moinika sa seve-
r;r". JoS u vreme pre Reformacije narodna se fantazlja izda5no
lrrrvila Antihristom, kao Sto to do\puju brojna izdanla
"l','nndkrist"-aiz drugepolovine 15. veka". Ovo.ie, s obzirom na
rlrrhovnedogadajekoji su se tada pripremali,potpunorazumljivo:
gxrCctak Reformacijebio je pred vratima. Luter (Luther) je zato
,rtlrnahpozdravljen kao Antihrist i bilo bi moguie da Antihrista
htrji se pojavljuje posle 1792.Nostradamusoznadavakao "second
,\rrlechrist",jer se prvi vei pojavio sa nemadkimreformatoromili
;r( mnogo iinije si N".ooom ili Muhamedom32.S tim u vezi ne
I'r valialo preiutati koliko se u nacionalsocijalistidkojNemadkoj
l'.rvilo mi5tju da Hitler predstavljanastavaki dovr5avanjetek do
,l;r
". sprovedenogLuterovogreformatorskogdela.
94 95
160 Iz postojeiih astrolo5kih podataka, kao i moguinosti VIT
njihovih tumadenja,Nostradamus je bez veiih te5koia mogao da
predvidi skori podetak enantiodromije hri5ianskog eona; StaviSe, O ISTORIJSKOMZNACENJURIBE
udiniv$i ovo prorodanstvo,on je sam vec stajaousred antihri$ian-
ske faze i sluZio kao njen glasnogovornik.
162 Pored "pisciculi Christianorum"jednu, kao 5to je do-
l6L Nakon ove digresije,vratimo se opetsimbolici ribe!
voljno poznato, gotovo jo5 veiu ulogu, igra alegorika pastira i
ovdica,a HermesKrioforos, postaoje rrzor "dobrogapastira",bog
z;r*titnik stada. I Orfej je, kao dotrar pastir, sluZio za primerr.
( )vaj aspektpoimena (ruorp{v,pastir) dao je povoda za nastanak
isloimenog(misterijskog)lika u "PastiruHermasu"(2. stoleie) i
hal poput "dZinovske"ribe u natpisuAberkios, tako i pastir stoji
rr vcrovatnom odnosu sa vremenski i prostoruo bliskim Atisom.
lla.icenStajn(Reitzenstein)dak pretpostavlja da pos^toj i zavisnost
llcrrnasovogrukopisaod Poimandres-ovihspisa,'' koja su sa
svo.jestranesasvimpaganskogporekla. Simbolika pastira,ovna i
l;rgnjetakoincidira sa odlazeiim eonomAriesa.U prvom veku po
rr;r$emradunanjuvremena,poklapaju se takoreii oba eona i dva
rrrcdunajvaZnijim misterijskim bogovima ovoga vremena,Atis i
llristos podjednakosu obeleZenipastirom,ovnom i ribom. Sim-
lxrliku poimenaRajcen5tajnje vei tako temeljito obradioda ja ni
rr kom sludajunisam u stanjuda u tom pogledujo5 nestododatno
,rsvetlim.Drugadije stoji stvar sa simbolom ribe. Ne samo Sto su
,'vclc izvori izda5niji, vei i priroda simbola, narodito njegova
rlvostrukost,omoguiuje postavljanje odredenih psiholo5kih pi-
l;rrr.ja
koja iu u daljem izlaganjupobliZerazmotriti.
163 Poput svakogjunaka, i Hristosje imao ugroZenodetin-
;rtvo (Vitlejemski pokolj dece, bekstvo u Egipat). Astrolo3ko
"lumadenje" koje se odnosi na to nalazi se u Apokalipsi
1t)tkrivenju)12,1:"JednaZenaobudenau Sunce,sa Mesecompod
fl(lgamai na njenoj glavi venac od dvanaestzvezda,,.Ona je pred
1r,'r'<rdajemi proganja je zmaj. Rodiie dedaka,pastira koji ie
"p;rstisve narodes palicom gvozdenom"i biti "uzet k Bogu". Ova
Jrri{a podseta na brojne srodnemotive Istoka i Zapada;na motiv
! ,'to-Piton,Afroditg i njenog sinakoji progonjeniskaduu Eufrat i
1,:,tvaraju se u ribe', o Izidi i Horusuu Egiptu. Sirijski Grci pois-
96
tovetili su Derketo-Atargatis,zajednosa nienim sinom Ihtisom, sa
sazveLdemribaa.
164 Boginja majka (takvaje apokalipti(nazvezdanaZena)
jeste po pravilu parthenos,virgo, devica. Poruka svetenoii: ("'H
ncrp$6voqr6rorev; ct(er <p6g")(Rodenaje devica; svetlostje sve
jada) jp paganska.O takozvanomKorionu iz Aleksandrije Epi-
fanijer (Epiphanius) govori da su u noii epifanije (5./6.januar)
pagani pravili veliku proslalu; "Tamo su probdeli celu noi uz
pesme i frule u slavu predstaveBoga; a kada su zavr5ili noinu
proslavu,posle ogla5avanjapetlovasido5eu podzemnosvetili5tei
izneso5ejednu u drvetu izrezbarenusliku sa nagom figurom koja
sedi na nosiljci; na delu od zlata ona nosi znak krsta, a na obe
ruke druga dva znaka istog oblika, zatim na oba kolena joS dva, a
svih pet znakova su isto tako napravljeni od zlata. Ow figuru oni
nose okolo i sedamputa obilazeoko sredi5njeprostorijehramauz
zvuke frule i dobo5ai himni, i kad se to zavr5ioni je snesudole u
podzemnuprostoriju.A kad ih pita5kakavje to tajnoviti postupak
oni odgovaraju:U ovaj das na dana5njidan Kora, to jest devica,
rodilaje Eon".
165 Epifaniije nagla5avada ovde nije red o hri3ianskoj
sekti, vei o idolopoklonicima,i to kako bi ilustrovaomisao da su
i paganitakoreii nehoticesvedodiliu korist hri5ianskeistine.
166 Devica kao zodijadki znak ne nosi ni kla; ni dete. Sa
njom se u vezu dovodi uhena' iz Apokatipsel26. Red je o
prorodanstvukoje predvida rodenje mesije na kraju vremena.
Buduii da autor Apokalipse vaLi za hri5ianina postavlja se pi-
tanje: koga predstavljaZenakoja se oznadavakao majka mesije
odnosnoHrista? A koga sin Zenekoji ie "pasti sve narodes pali-
com gvozdenomrr(poimainein)?
167 Buduii da ovo mesto s jedne ukazuje slranena mesi-
jansko predskazanje Isaija 66,7, i s druge na Jahvin gnev (Psalmi
2,0) ovde bi moglo biti redi o nekoj vrsti buduieg ponovnog
rodenja mesije. Takva predstavaje, medutim, na hriSianskomtlu
nemoguia. O prikazu 'Jagnjeta", Apokalipsa 5,6 i dalje, Bol
97
(Boll) kaZe: "... onaj izrazito bizrcni lik sa sedamrogova i sedam
odiju nop5te se ne moLe objasniti hri5ianskom predstavom"'.
Osim toga jagnje "razvqa potpuno neodekivaneosobine: ono je
pobednik u ratu (Apokalipsa 17,14). Pred njegovim gnevom
moraju se sakriti zemaljski moinici (Apokalipsa 6,15 i dalje).
Ono se uporedujesa "lavofir iz plemenajudejskog" (Apokalipsa
5,5). Ovo jagnje koje podse(ana Psalam 2,9 ("Udariie3 ih gvoz-
denom palicom; razbiie3 ih kao londarski sud") vi5e ostavlja
rnradanutisakjednog demonskogovna, a ni u kom sludajujednog
drugog jagnjeta koje bez otpora dozvoljava da ga vode na
klanicu. Jagnje iz Apokalipse spada,bez sumnje, u red rogatih
dudovi5taovih predskazanja.MoZe se zato postavitipitanje nije li
autor Apokalipse bio pod uticajem jedne Hristu donekle suprot-
stavljenepredstave,odnosnojedne psiholo5kefigure Senke,jedne
"umbra lesu", koja se,u poslednjemvremenu,ktoz akt ponovnog
rodenja sjedinjuje sa lkistom koji trijumfuje. Ova pretpostavka
mogla bi da objasni ponavljanje mita o rodenju, a isto tako i
dudnu dinjenicu da sejedno tako vaZnoodekivanjeiz buduinosti
kao Stoje pojava Antihrista u Apokalipsi gotovo^i ne spominje.
Sedmorogi ovan je sve Sto Isus izgleda da nije'. On je prava
Senka, dakle, ali ne Antihrist koji je kreatura Satane.Iako mon-
strouzno,ratobornojagnje predstavljai Senkuu smislu antipoda
prema Zrtvovanom jagnjetu, i on prema Hristu ne stoji tako ne-
pomirljivo kao Antihrist. Udvostrudenje figure Hrista u Apoka-
lipsi ne mora, dakle, biti u neposrednoj vezi sa
hri5iansko-antihri5ianskim rascepom, vei svoje postojanle za-
hvaljuj e verovatno nekom judej sko-hri 5i anskom antirimskom re-
santimanu koji se poziva na boga osvete Jahvea i njegovog
ratnidkog mesiju. Autoru Apokalipse su verovatno bile poznate
jevrejske spekulacije za koje znamo preko kasnijih predanja. U
Bereiit Rabatr Moze Ifa-dar5ana (Mose Ha-darschan) pri-
poveda se kako je Ilija u Vitlejemu na5aojednu mladu Zenukoja
sedi pred vratima i pored nje njeno novorodeno i krvlju unr{ano
dete kako IeLi na zemlji. Ona mu je objasnila da je njen sin roden
u zao das, i to kad je uni5ten hram. Ilija je opomenuo Zenu da
negujg dete. Kada je posle pet nedelja opet naiSaoraspitaose za
sina. Zena je rekla: on niti hoda, niti vidi, niti govori, niti euje i
98
leZi tu poput kamena. U to se podiZe vetat sa detiri ugla zemljeo
odnesededakai baci ga u more. Ilija se tad poZalida je gotovo sa
zdravljem Inaela; ali jedan batkol (glas) mu rede:".... ntj" tako....
on ie 400 godina ostatiu velikom moru, i 80 godinau dimu Stose
diZe kod dece Koraha, i 80 godina pod kapijama rimskim, a
ostalo vreme-(e iii po svim velikim gradovimasve dok ne dode
kraj danima"lo.
168 Ova pripovest prikazuje Mesiju koji je, istina, roden u
Vitlejemu, ali je onda boZanskomintervencijom odnet u onostra-
nost (more - nesvesno).Njegovo detinjstvoje od podetkau toj
meri ugroZeno da on gotovo nije sposobanza Zivot. Simpto-
matidno je da legenda govori o izuzetnoj slabosti i ugroZenosti
mesijanskog elementa u judejstvu i time obja5njava odu'
govladenjesa njegovompojavom. 560 godina Mesija ostajelaten-
tano da bi tek tada podeo svoju misionarsku delatnost. Ovaj
vremenski period ne razlikuje se mnogo od gore spomenutih 5
godina (uporediti str. 88) talmudskog prorodanstva,tako da bismo
ih mogli uporediti ako ovu legendu dovedemou vezu sa I{ristom.
Verovatnije je da se takvi medusobni dodiri odigravaju u
neomedenommoru jevrejske spekulacijenego da ih nema. Tako
je i smrtnaugroZenostMesije, odnosnonjegovanasilnasmrt, mo1
tiv koji se ponavlja i u drugim pridama. Kasnija, uglavnom kabal-
istidka tradicija, poznaje dvojicu Mesija, Mesiju ben Josifa (ili
ben Efraima) i Mesiju ben Davida. Oni se uporedujusa Mo.isijem
i Aronom, kao i sa dve srne,i to na osnovuPesmenad pesmama
4,5 : "Dojke su ti poput dva laneta,blizanca gazele"." Mesija ben
Josif je, prema Deuteronomiumu33,!1, "njegov prvorodeni bik",
a Mesija ben David ja5e na magarcu''. Mesija ben Josif mora da
urme, da bi svojom krvlju "izmirio narod Jahvea"'*. On ce pasti u
borbi protiv Goga i Magoga, a ubiie ga Armiluq. Armilus je An.
timesija koga j6 Satani nadinio od mermeruls. Nl.gu ie ubiti
Mesija ben David. Ovaj ie posle toga spusti.linovi Jerusalims
neba i probudiie ubijenog Mesiju ben Josifa'o.Ovaj poslednji so
u kasnijoj tradiciji pojavljuje u jednoj dudnoj ulozi. JoSTabar!'
komentator Korana, spominje da ie Antihrist biti kralj Jevreja",
a u Abarbanelovom "Maschmia Jescltua" Mesija ben Josif
99
/lpravo i jeste Antihrist. On nije, dakle, oznaden samo kao
Mcsija koji, nasuprot pobednidkom Mesiji, pqti, vei je dak
z;rrni5ljenu krajnjoj liniji kao njegovasuprotnostt6.
169 Kako nagove5tavajugornja predanja, gore spomenuta
slabostmesijanskogelementasastojise u njegovom rascepukoji
sc poveiava do potpune suprotstavljenosti.S jedne strane,ovaj
rlzvoj odgovara u persijskoj religioznoj literaturi jo5 pre Ikista
lxrstojeioj misli o enantiodromijivelikih vremenskihperioda,i to
rr pogor5avanjudobrog, kao u "Bahman Yest", 1,3 gde stoji:
(tlctvrto gvozdenodoba) "is the evil sovereignityof the demons
with dishevelledhair of the race of Wrath"". S druge strane,ras-
rrcp lika Mesije jeste izraz unutarnjeg uznemirenja u odnosu na
karakter Jahvea,dija nepravednosti nepouz{4nostnakon Jova
rrxrrada je doticalasvakogmisleieg vernikaru.Jov nedvosmis-
lcrro postavlja problem, a hri5ianstvo je na njega dalo isto tako
insan odgovor. Jevrejska mistika je, medutim, i5la vtastitim
pulcvima,i njena spekulacijakruZi oko dubina koje je hri5dansko
rni5ljenjepoku5avaloda s najveiim naporomprikrije. Ne bih Ze-
It:o da ovu temu dalje razradujem,vei kao primer navodim pripo-
vcsl Ibn Ezre (Ibn Esra): "U Spanijije bio jedan veliki mudrac,
zn koga se govorilo da nikako nije mogao da prodita 89. psalam,
;'r mu je to isuvi3ete5kopadalo.Redje o Psalmu89,34 i dalje:
Ali milosti svoje necu uzeti od njega,
niti tu prevrnuti istinom svojom.
Necu pogaziti zaujetasvojega,
i ito je izailo iz usta mojih necuporeci.
Jednom se zakleh svetoicu svojom;
zar da slaiem Davidu:
"Sjeme ce njegovo trajati dovijeka,
i prijesto njegov kao suncepreda mnom;
On ce stajati uvijek kao mjesec
i ujerni svedoku oblacima" -
A sad si odbacio i zanemario,
razgnjevio si se na pomazanika svojega;
100
Zanemario si zaujet sa slugom svojim,
bacio si na zemlju vijenac njegov
Uzeosi mu sujetlost,
i prijesto njegov oborio si na zemlju.
(prepev D. Daniiitcr)
Ovde je red o istom problemukao i kod Jova. Kao najvi$a
vrednost i kao vrhovna dominanta du5evnehijerarhije, predstava
Boga odmah se dovodi u vezu sa Sopstvom,odnosnoidentidnaje
sa njim, i sve Sto se dogadaprvoj odraZavase na ovo drugo. Ne-
sigurnost u odnosu na prvtt znadi duboko uznemirenje drugog,
zbogd'egase usled te neprijatnostipitanje po pravilu ignori5e.To,
medutim, nikako ne zna(i da se ono ne postavlja u nesvesnom;
naprotiv: na njega se dak daje odgovor,na primer putem stavovai
uverenja Sto se Sire poput epidemije - kao Sto su materijalizan,
aleizam i slidni surogati. Oni se onda sme5taju tamo gde je
uzaludno odekivati pravovoljan odgovor. Rezervnetvorevine suz-
brjaju postavljanjepravih pitanja i kidaju time kontinuitet istori-
jske lradicije koja predstavlja karakteristidno obeleZje svake
kulture. Posledicatogajesu zbunjenosti konfuzija. Hri5ianstvoje
svojevremenoinsistiralona dobroti Boga kao oca koji voli i bar je
poku5alo da zlu otme supstancu.Prahri5iansko predskazanjeAn-
tihrista i izvesneideje kasnojudejsketeologijemogli bi, medutim,
da ukaZu na to da hri5ianskom odgovoru na Jovov problem ne-
dostajejo5 jedna poslednjaredenicadija nam se kobna stvarnost
predodava kroz raspoluienost na5eg sveta: nakon uklanjanja
B oiij e predstave sledi anuliranj e lj udske liinos ti. Materij alistidki
ateizamobrazuje preko svojih utopijskih himera religiju onih ra-
cionalistidkihpokreta koji slobodulidnosti predajumasi i tako je
briSu. Predstavnici hri5ianstva se tro5e pukim odrZavanjemonog
Sto im je predato, ali svoju kuiu ne grade dalje, kako bi im bila
prostranija. Zastoj u ovim stvarima preti, medutim, da u sludaju
duLegtrajanja ima smrtonosanishod.
101
171 Kao Stoje Buse (Bousset) udinio verovatnim, dvos-
tuki lik apokaliptidnogHrista podiva na jevrejsko-gnostidkim
spekulacijama, na diji odjek nailazimo u gore spomenutim pre-
danjima. Intenzivno bavljenje gnostika problemom zla odudarana
najupadljiviji nadin od njegovog bespogovornogponi$tenja od
strane otaca i dokazuje da je ovo pitanje postalo aktuelno
verovatno vei podetkom 3. veka. U vezi sa tim setimo se vei
pomenutogstavaValentina2l po kome je Hristos "roden pod ia-
i"roo- s&kom", koju je, medirtim,kasnije "od sebeodseicao"22.
Valentin je Ziveo i delovao negde u prvoj polovini drugog
stoleia, a Apokalipsaje verovatno napisanaoko godine 9. pod
Domicijanom. Valentin je, kao i drugi gnostici,dublje razmi5ljao
o Jevandeljuzbog dega mi ne izgleda nemoguie da je "senku"
razumeo kao jahvistidki zakon pod kojim je Hristos bio roden.
Apokalipsa i drugo u Novorn zavetu mogli su lako da ga navedu
na takvo shvatanje,a da ne govorimo o viSeili manje savremenim
shvatanjima o d^eprijurguili o prvom Ogdoasukoji se sastoji od
svetlostii senke". Nije izvesnoda li je Orig,enovasumnjau od-
nosu na konadnu sudbinu davola originalna'"; u svakom sludaju
on pokazujeda je moguinost ponovnogujedinjenjadavola s Bo-
gom jo5 rano predstavljalapredmet diskusija, i da je to morala
predstavljati, osim ako hri5canska filosofija nije htela da krene
pravcemdualizma.Ne sme se, naime, zaboravitida udenjeo pri-
vatio boni ni u kom sludaju nije raskrstilo s vedno5iu pakla i
prokletstva.Izraz dualizmajeste i udenje o bogodoveku,kao Sto
pokazuje rasprava izmedu monofizita i diofizita u staroj crkvi.
Osim religioznog zna(enjaodludivanjau korist jednog potpunog
ujedinjenja obe prirode, monofrzitskadogma poseduje,kako uz-
gred Zelim da primetim, zanimljiv psiholo5ki aspekt: ona, naime,
govori (kada se prevedena psiholo5kijezik) da je Hristos,buduii
da kao dovek odgovaraEgu, a kao Bog Sopstvu,odnosnoistovre-
meno predstavlja Ega i Sopstvo,dakle deo i celinu. Govoreii em-
pirijski svest ne mohe nikada da pojmi celinu, ali je, medutim,
verovatnoda je u Ja nesvesnoprisutnacelina.Ovo bi odgovaralo
stanjunajvi$emoguie teleiSsis(potpunostiili savr3enosti).
172 ViSe sam se bavio razliditim dualistidkim aspektima
hristologije zato Stoje Hristos kroz simboliku ribe osimilovan u
102
svet ideja koji je naizgled bio tud Jevandeljima; u jedan izvorno
paganski svet koji je bio praLet verom u zvezd.ei astrologijom u
meri kakvu danaste5ko moZemo i da zamislimo. Ilristos stoji na
podetku eona rib[. Nije ni u kom sludaju iskljudeno da je bilo
obrazovanih hri5iana koji su znali za coniunctio magna 4 cr h u
Ribama,i tr godini X, jednako kao Stoje, prema Jevandelju,bilo
Haldejacakoji su dak prona5li l{ristovo mesto rodenja. Ribe su,
medutim. dvostruki znak.
173 Na BoZii, noii kada u ponoi (po staromradunanjuvre-
mena) Sunce prelazi u Capricornus, Virgo stoji iznad istodnog
horizonta, a zanjom uskoro sledi Zmija koju drZi Ofiukus. Ovaj
komad astrolo5kekoincidencije izgleda mi vredan pomena,ba3
kao i shvatanjeda su dve ribe majka i sin. Ova misao ima dak sas-
vim posebnoznadenjebuduii da ovaj odnosukazujena iskonsko
jedinstvo ribe. L$oista, u astrologiji Vavilonaca i Indusa bila je
samojedna ribar). Kasnijeje ovoj majci odiglednoroden sin koji
je stoga takode bio riba. Tome odgovara fenidanskojDerketo -
Atargatis koja je, i sama do pola riba, imala sina Ihtisa. Ntje
nemoguie da "znil< proroka Jone" (Matej 12,39; 16,4 i Luka
II,29 i dalje) podiva na starijoj tradiciji o herojskom "putovanju
noiu po moru" i prevazilaLenjusmrti, pri demujn+lk biva progu-
tan od straneribe ("kita-zmaja") i ponovo roden'o. Spasiteljevo
ime Jo5ua'' (Jeho5ua,JeSua,grdki J0sous).uvezi je sa ribom;
Jo5uajeste sin Nunov. Nun je ime za ribu'". JoSuaben Nun iz
hadirskelegendeu vezije sa ribom koja je odredelraza jelo, ali je I
ponovo oiivljena kapljicom vode iz izvora Livola."
174 Mitolo5ke Velike Majke imaju obidaj da za sinove
postanuopasne.Jeremija spominje prlkaz ribe na je{nom staro-
hri5ianskom kandilu na kome jedna riba guta drugu". Na tako
ne5to bi moglo i da kazuje ime glavne zvezde u Piscis, austrinus
Fom - al - haut (Fom-a1-hut),"ustaribe", kao Stose na ribe u isto-
riji simbola uop5teodnosesvi moguii oblici gutajuiih concupis-
centia, i to da su one ambitios-i, libidinos-i, boraces, av44,
lascivi, ukratko prava slika venitas mundana i voluptas terrena".
LoSeosobine,one imaju da zahvaleu naroditojmeri svom odnosu
103
promabogidi majci i boginji ljubavi I5tar,Astarte,Atargatisi
Afroditi. Ova poslednjaima, kao planetaVenera,svoj exaltatio
upravou zodijadkomznakuribi. BaSkao i u istoriji simbolaone
su i u astrqlo5kojtradiciji od davninaoptereienespomenutim
osobinama",ilh s druge stranezahtevajui posebnoi visoko
znadenje. Ovaj zahtevse,bar u astrolclgiji,
zasnivana tome 5to
rnaj ko je rodenu znakuribi mozeodekivatidaie postatiribarili
nlornar,i da ie kao takav hvatatiribe ili vladati morem; ovo
podseia primitivnototemistidko
'l'akoje na poistoveiivanje lovcai plena!
donosilacvavilonskekultureOan(Oannes)i samriba, a
hriSianskiihtisjesteribar na ljude par exellence;po istoriji sim-
lxrlaon je dakudicaili mamacna pecadkomStap^u Bogana koju
sc hvata Levijatanoshvaien kao smrt i davorr. U jevrejskoj
lradicijiLevijatanje vrstaeuharistidkog jela koja se za pobohne
cuvau buducemZivotu.Oni seposlesmriiobladiu riblju koZu34.
llristos nije samoribar, vei i riba koja biva "euharistidki"po-
jcdena.Tako Avgustin u svojim "Confessiones,,: kahe "...iako
lzcmlla/ribu kojaje izvadenaiz dubinejedena ovomstolukoji si
'l'i pred
licem vernikapripremio;jer onaje izvadenaiz dubine
'nto da nahranipotrebite(aridamscl. terram)".
Augustin ovde
afudirana riblji obedapostolau Emausu" (Luka 24,42i dalje).
"Ribu koja ledi" nalazimovei u legendio Tobijasu:andeoRa-
lhilo pomaZeTobijasuda uhvati ribu koja hoie da ga progutai
rucigakako seod srcai jetreribepravidarolijaprotiv zlih duhova
i kakodauzpomoi hudiizle$slepilosvogoca.
^ -175Petrus Damianus (+ 1072)oznadavakaluderekao
ribe36,tako StopoboZniljudi predstavljajg.ribice
koje r. topr.u3u
rr mreZi velikog lovca ribara na ljude.r/ U natpisupektorios
(podetak4" veka)vemici se nazivajp"ichthyosouranioutheion
gcnos"("boZanski rodnebeske ribe")'o.
176 Riba Manuaje Spasilac,sd6r3gkoja se po legendi
poistoveiujesaVi5nom,kaozlatnomribicom.On moli Manuada
Ira primi,tod sebe jer se boji da ie ga progutati vodena
cudovi5ta".On zatimona bojkovit nadin,narastaogromani na
kra.juspasavaManua od velike poplavea'.Dvanaestogdana
lu
prvog mesecaindijske godine u posudu s vodom stavlja se zlatna
ribica i pri tom se uzvikuje: "Kao Sto si ti, o BoZe,u obliku-ribe
spasaoVede u donjem .',r.t.r,tako spasii mene,O i(esava!"42p"
Gubernatis, a posle njega i.$rugi istraZivadihteli su da hri5ian-
sku ribu objasneindijskom "'. Indijski uticaj nije nemogui, jer su
postojalijo3 predhri5ianskiodnosi sa Indijom i u ranohri3iansko
vreme je vidljiv izvestanduhovni uticaj sa Istoka, kao Stose moZe
razumeti iz izve\taja kod Hipolita (Hyppolytus) i Epifanija
(Epiphanius). Uprkos tome, ne postoji nijedan ozbiljniji razlog
da se riba izvodi iz Indije, buduii da ie zapadnasimbolika ribe
tako bogata i istovremeno tako arhaidna da se mirne du5e moZe
proglasiti autohtonom.
177 Ukoliko Ribe predstavljajumajku i sina, ondaje time
data i mitska tragedija rane smrti sina i ponovnog vaskrsnuia'
Kao dvanaestosazveZde,Ribe zna{e kraj astrolo5kegodine i time
istovremeno novi podetak. Ova odlika koincidira sa zahtevom
hri5ianstvada bude podetaki kraj svih stvari, i njegovim nepos-
rednim .odekivanjem propasti sveta i dolazeieg BoZijeg kra-
trjevslvaaa.AstroloSke osobine ribe sadrZe, dakle, sasvim
su5tinske delove hri5ianskog mita, i to prvo - krst, drugo,
moralnu suprotnost i njeno razdvajanje u Hrista i Antihrista,
treie, sina device, detvrto klasidnu tragediju izmedu majke i sina,
peto opasnostiprilikom rodenja i Sestospasiteljai spasonosca.
Nije zato pogre5noako drZimo da se progla5avanjeHrista zaribu
odnosi na tada5njipodetaknovog eona Ribfl. Ako je ovaj odnos
postojaojo5 u Antici, onda mora da je predstavljaopreiutnu ili
namerno prikrivenu pretpostavku,jer u staroj literaturi nema, po
mom znanju, nikakvih pokazatella za to da je hri5ianska sim'
bolika ribe izvedena iz zodliadkog znaka. Osim toga, astrolo5ki
nalazi do 2. veka nisu takvi da bi se suprotnost Hrist-Antihrist
mbgla kauzalno izvesti iz suprotstavljenostiribd, jer ova, kako
navedeni materijal pokazuje, tada nije bila ni u kom vidu, a
narodito ne su5tinski nagla5ena.Pored toga, kod Ihtisa je red'
uvek, kako Delger (Diilger) ispravnonagla5ava,o jednoj ribi, pri,
demu, medutim, valja napomenuti da je u astrolo5komtumadenj
llristos upravo samo jedna riba, dok Antihristu pripada u
105
druge ribe. Uistinu, ne postoje nikakve tadke oslonca za pret-
postavkuda bi zodijadki znak Ribd mogao biti prototip lhtisa.
178 Nasuprottome, paganskasimbolika ribe znadajnopre-
ovladuje. Najveiu teZinu poseduje svakako jevrejski materijal
koji izlaLe Seftelovic (Scheftelowitz). Jevrejski "pehar blagos-
lova"-' je povremenobio ukra5enslikamariba, jer su ribe vaLile
,.^ j* blaZenih u Raju. On je stavljan nrtvima kao poklon u
grob*'. Ribe kao sepulkralni simboli su Siroko rasprostranjene.
llri5ianska riba nam se pojavljuje uglavnom u ovom vidu ko-
ri$ienja. PoboZniInaltcani koji Zive "u vodi udenja"uporedivani
su sa ribama. Ova a4glogrjase oko 100.godineposle llrista sama
po sebi razumevala*". Isto tako, riba ima mesijan,skozna(,enje.
l)rema sirijskoj Barqhovoj apokalipsi dolaskom Mesije i Levi-
iatan izlazi iz mora*". On ie svakako ona "veoma velika riba,, iz
rratpisau Aberkiosu i odgovara"ribi iz izvora" koja u jednom re-
ligioznom razgovoruna dvoru Sasanida(oko 4. veka) predstavlja
vavilonsku Heru, a u hri5ianskoj molitvi Mariju koja se kako
gnostidki (u Tominim aktima), tako i ortodoksno naziva izvorom,
pcge.Tako u jednoj himni Sinezija (Synesius)(oko 350.) stoji:
lltxyd ncxydlv,op16lv dpXu,pt|drv,ptfc povag sr.povcbrovt'.Ti si
rt,v<>r izvora, podetakpodetaka,koren korenja, monada monada.
/,a izvor Here se,medutim, kaZeda "sadrZiribu" (monon ichthyn)
koja je uhvacena''udicom boZanstva"i "svojim vlastitim mesom
hraniditav svet")r. Na jednoj beotijskojvazividi se slika "majke
livotinja" sa ribom izmedu nogu iti u t*tu (?)52,pri demu riba
vcrovatno predstavlja sina. Iako se u razgovoru mit o Mariji
prcnosina Heru, ipak simbol ribe ne odgovarahri5canskommitu,
icr je po njemu raspeie udica ili mamac kojim Bog hvata Levi-
jirtana". Ovaj je u hri5ianskommitu smrt ili davo ("stara zm4a,,),
l ni u kom sludaju Mesija. Pharmakom athanasias (lek.
lrcsmrtnosti)u jevrejskoj tradiciji jeste meso LevijLlana, "mesi-
jirrrskeribe", kako ga naziva Seftelovic. IJ Talmud Sanhedrin-u
(98 a) stoji da ie se Mesija pojaviti tek on{a "kada bolesnik
tclnjivo zatraLiribu koju rQd.; ne moZe naci"S{.Kao Stoje gore
rravedeno,pored Levijatana)', prema Baruhovoj Apokatipsi i
lfchemotje euharistidkojelo. Ovo 99 rado previda. Kao Bto sam
rfavso na jednom drugom mestu)o, izgleda da obe Jahvine
106
praZivotinje predstavljaju par suprotnosti, i to tako Stoje jedna
izrazito kopnena, a druga morska Zivotinja. Ova poslednja se u
jevrejskoj tradiciji odigledno, kao Sto smo videli, dovodi u vezu S
Mesijom.
179 Od davnina se, ne samo u jevrejstvu, nego uop5tena
Bliskom istoku, rodenje iztzetnog doveka poistoveiuje sa
izlaskom zvezde. Tako Valam (4. Moisije 24,17) kaZe: "Vidim
ga, ah ne joS (sada), sagledavam ga, ali ne jo5 izbliza: izlazi
zvezdaizJakova..."
180 Mesijanska nada je vazda vezivana za pojavljivanje
neke zvezde. Po Sohar-a riba koja je progutala Jonu je umrla,
posle tri dana opet vaskrgla i onda ispljunula Jonu. "Kroz ribu
^i"-o
naii lek ,i svet57".Ovaj tekst, istina,jeste sredniovek-
""o
ovan, ali potide iz nepouzdanogizvora. "Sasvim velika'" i dista
riba s izvora", koja pg spominje u natpisu Aberkios, nije, po
shvatanjuSeftelovica)v, niko drugi do Levijatan koji nije samo
najveia riba, vei se srtatra i "distom", Sto autor potkrepljuje
odgovarajuiim izvorima iz talmudske literature. U ovaj kontekst
spadasvakakoi gore spomenula."heismonos ichtys" (fednajed-
ina riba) iz "Razgovorau Persiji"".
l07
IX
AMBIVALENTNOSTSIMBOLARIBE
181 Vreme koje predhodi dolasku Mesije rastavlja se,
prema sirijskoj Baruhovoj apokalipsi, na dvanaestdelova. Mesija
co se pojaviti u dvanaestomodseku.Broj dvanaestkao vremenska
podela ukazuje na dvanaest zodijadkih znakova. Dvanaesti
odgovaraznaku Ribd. Tada ie, kao Stosmo vei spomenuli,Levi-
ialan izroniti iz mora. "Oba siha morska dudovi5takoja sam
stvoriopetog danastvaranjai duvaoih do onog vremena(propasti
sveta)posluZiie onda kao jelo za sve koji preostanu.'"Buduii da
llchemot van sumnje nije nikakva morska Zivotinja vei, kako
Midra5 kaZe, "pase na hiljadu brda"z, onda se oba "morska
cudovi5ta"moraju odnositi na dualitet Levijatana.I doista, on se
prema svom polu pojavljgie podvojeno, to jest postoji jedan
rrru5kei jedan Zenskevrste'. Isaija 27,I takodealudira na dvos-
lrukost Levijatana:Gospodie "pokaratimademsvojim ljutijem i
vclikim i jakim Levijatana, prugu zmiju i Levijatana, krivuljastu
zrniju, i ubuduie zmaja (Vtilgata: cetum), koji je u moru". Ova
rlvostrukostje kasnije u srednjovekovnojalhemiji verovatnodala
povodapredstavio dvema zmijama koje,se medusobnobore, od
ltrjih je jedna krilata, a druga nrje.* Nagove5tena suprot-
stavljenostjavlja seu Knjizi o Jovu gde se Levijatanjavlja samou
jcdnini, dija skrivena polarnost izlazi na videlo u njegovom
suprotnombroju, Behemotu.U poemi rabina Meir ben Jichaka
(Meir ben Jizchak) opisuje se apokaliptidnaborba izmedu Levi-
jatanai Behemotau kojoj obojica bivaju srnrtnoranjeni. Onda ih
llog sedena delovei pripremapoboZnimaza jelo). Ova predstava
sr: svakakopoklapa sa starojevrejskimobidajemobedana pashu
k<rja pada u mesecu Adar (riba). Uprkos izriditom udvos-
trudavanju Levijatana u kasnijim tekstovirna, ipak je veoma
vcrovatno da je izvorno postojao samojedan Levijatan koji je
obznanjen jo5 veoma rano, i to u Ugari-tekstovima Ras Samra
(oko 2000. pre Fhista).Virolo (Virolleaud) daje sledeii prevod:
108
Quand tufrapperas Ltn,le serpentbrh,
Tu achiveras le serpent'qkn,
Le puissant aux sept ttes.
182 On uz to primeiuje: "Il est remarquable en effet, que
les deux adjectifs brh et'qltn sont ceux-lh m6mes qui qualifient,
dans Isaie 27,1, un serpent d'une espbce particulibrement
dangereuse, que nous appelonsl6viathan, neUt"nLiviatan6."Iz
"o
ove epohepostojei prikazi borbe izmedu Bala i zmije Ltn" Stoje
zanimljivo zato Sto se i ovde vidi suprotnost izmedu Boga i
dudovi5ta.ane izmedudva dudoviStakao Stoje kasnije siudaj.
183 Na primeru Levijatana vidi se kako se velika "riba"
postepeno deli u svoju suprotnost, tako Sto najpre sama pred-
stavljasuprotnostnajvi5emBogu i time na izvestannadinnjegovu
Senku,to jest svakako njegovu zlu stranu'.
184 Deobom dudovi5tau jednu novu suprotnostnjegova
suprotstavljenostprema Bogu se povladi u pozadinu, i monstrum
je sadau sukobubilo sam sa sobombilo sa nekim odgovarajuiim
dudoviStem(kao na primer Levijatan i Behemot). Ovim razvojem
boZanskobiva oslobodenosvog unutarnjeg konflikta, a konfliktno
se od sadapojavljuje izvannjega kao neprijateljskipar dudovi5ne
brace.U daljem jevrejskom razvoju Levijatan,protiv koga se jo5
u Isaiji 27 bori Jahve, ima, prema navedenom svedodanstvu
Seftelovica,tendencijuda postane"disto" i "euharistidko"jelo i,
ako bismo odavde hteli da izvedemo simbol ihtisa, onda se is-
postavlja da bi na mesto Levijatana stupio zaqr:avoHristos kao
riba, pri demu bi monstruozne Livotinje iz tradicije postale puki
atributi davola i smrti.
185 Ova deoba odgovaraudvostrudenjuSenke koja se ne
retko javlja u snovima, pri demu su polovine oznadene kao
razh(ite, ili dak suprotstavljenefigure. Ovaj sludaj se javlja kada
svesna(Ego-) lidnost ne obuhvatasve sadrZaje,odnosnokompo-
nente,koje bi mogla da sadrZi.Jedandeo lidnosti ostajetada otce-
pljen, mesa se sa uobidajenonesvesnomSenkomi gradi zaiedno
sa njom jednu (destoantagonistidku)dvostrukulidnost. Ako ovo
iskustvo praktidne psihologije primenimo na mitolo5ki sludaj o
109
kome je red, ispostaviie se da se monstruozniantagonistBoga
udvostrudava,zlto Stoje predstavaBoga nepotpuna,buduii da ne
sadrZisve Stobi logidno trebalo da obuhvata.Dok Levijatan pred-
stavljajedno riboliko, dakle primitivno biie hladnekrvi, koje obi-
luje u dubinamaokeana,Behemotje jedan (bikotiki?) toplokrvni
kvadrupedkoji stanujena brdima (bar u kasnijem tumadenju). On
se, stoga,prema Levijatanu odnosi kao ne5togornje, vi$e u od-
nosu na donje, niZe, ne5tokao krilati zmaj prema zmaju bez krila
u alhenriji. Sve volucres (ptice) jesu volatilia, to jest isparenjai
gasovi,to jestpneuma.Kao Stoje kod Avgustina Hristos riba "1e-
vatus de profundo"' tako sq u 4. Ezra 13,2 i dalje "dovek" po-
.iavljuje kio vetar iz moralO. Njemu prethodeorao i lav, dalle
leriomorfni simboli koji su oznadeni kao negativni, kao Sto Be-
hemot u Jovu uglavnom izaziva uZas.Riba koja je "podignuta iz
dubina" nalazi se u tajnom odnosu prema Levijatanu: ona je
mamac kojim se Levijatan mami i hvata. Ova riba verovatno
potideiz udvostrudenjavelike ribe i predstavljanjen pneumatidni
aspekt.To StoLevijatan posedujetakav jedan aspekti proistide iz
Cinjeniceda je on, kao ihtis, euharistidkojelo. Iz Jova 26,12,
iasno proizilazi da se prilikom ovog udvostrudenjaradi o aktu
osve5iivanja.Tamo stoji da JahvepobedujeRahabasvojim "uvi-
dom" (tebffnd). Rahab, morsko dudovi3te, odgovara Tijamatu
koga je \{arduk ispunio imhullu-om, severnim vetrom i njime ga
rascepio". Tebuna dolazi od bin-rastaviti,racepiti, podeliti, Sto
znadi diskrimiqgciju koj a predstavlja karakteristiku osvesiivanj a
par excellance''. U tom smislu Levijatan, a narodito Behemol
predstavljaju stepene razvoja prema svesti, dime bivaju asimi-
lovani i humanizovani. Riba se, preko toplokrvnog detvorono5ca,
pretvara u ljudsko biie i ukoliko lik Mesije po hriSianskom
shvatanjupostaje drugo lice Trojstva onda se drugom_figurom
koja je otcepljenaod ribe nagove5tavaincarnatio Dei". Posto-
ianje Covekaje bio, dakle, onaj komad koji je ranije nedostajao
predstaviBoga.
186 Uloga koju riba igra u jevrejskoj tradiciji stoji svakako
runekoj vezi sa sirijsko-fenidanskim ribljim kultom boginje Atar-
gatis. U blizini njenih hramova nalazili su se ribnjaci sa svetim
ll0
ribama koje niko nije smeo da taknel4. U hramovima su se isto
tako odvijali kultni obedi. "Ovaj kult i ovi obidaji, odomaieni u
Siriji, verovatno su u hri5{ansko vreme stvorili simboliku "ihtisa",
kazb-Kimon (Cumont)ls. u Likeji je oboZavanaboZanskariba
Orfos iJ! Di-Orfos, sin Mitre i "svetoga kamena" koji predstavlja
Kibeluto. Ona predstavljaposebansludaj onih vei spomenutih
ribljih boZanstava poput Oana, vavilonskog Nuna, Dagona ili
Adonisa koga su Grci zvali lhtis. Riblj e Lrtve su u Kartageni
prino3ene Tanitu, a u Vavilonu Ei i Nini. U Egiptu takode
susreiemo tragove ribljeg kulta. Tako je egipatskim sveStenicima
bilo zabranjenoda jedu ribe, jer su one vaZile za nedistepoput ti-
fons\gg mora. "Od morskih riba svi se uzdrZavaju"kaZe Plu-
/. Prema svedodenju Klimenta Aleksandrijskog,
tarhr
stanovnici Sijene, Elefantine i Oksirinhosa oboZavali su jednu
ribu. PremaPlutarhu, vladaoje obidaj da se devetogdanaprvog
mesecapred vratima kuie jede pedenariba. Delger je sklon pret-
postavci da je ,oyaj obidaj moZda pripremio put hri5ianskoj
euharistidko.iribi'o.
187 Ambivalentan odnos prema ribi ogleda se u njenoj
dvostrukoj prirodi. S jedne stranenedistai znak mrLnie, ona je, s
druge objekat religioznog kulta. Izgleda da je dak vaZila i kao
simbol du5eStobi moglo da proistideizprlkaza na jednom sarko-
fagu iz kasnohelenistidkogvremena: mumija leZi na kovdegu u
obliku lva. Ispod kovdega nalaze se detiri kanope diji poklopci
odgovaraju trima teriomorfnim i jednoj ljudskoj glavi detiri Ho-
fllsova sin-q.Iznad mumije umesto uobidajene du5e - pti^celebdi
jedna ribalg. Kako se iz irteLavidi, redje o otsirinhosuzu,jednoj
od tri najomrznutije ripe za koje se govorilo da su pojele falus
Ozirisa koga je raskomadaoTifon". One pripadaju Tifonu koji
predstavlja ^]'strast du5e, ono titansko, ono nerazumno i
nenzloLno"". Zbog svoje proZdrljivosti rilr.epredstavljaju jo3 u
kasnom Srednjem veku alegoriju prokletih". Utoliko je dudnije
Stose riba izdvaja kao egipatski simbol du3e.Istu ambivalentnost
pokazuje, medutim, i figura Tifona - Seta.U kasnijim vremenima
on je bog smrti, uni5tenjai pustinje, podmukli protivnik svoga
brata Oziisa. U ranijim vremenima, pflk, blisko ie vezan sa Ho.
lll
rusom: on je prijatelj i pomagad mrtuih. U jednom tekstu iz pi-
ramide on zajedno sa Heru-ur-om ("starijim Horusom") pomaZe
( )zirisu da se popne na nebo. Nebesko tle se sastoji od jedne
gvozdeneplode koja je tako blizu nekim planinskimvrhovima da
sc do neba mohedoii pomoiu lestvica.Ova plodapodiva sa svoja
tr:tiri ugla na detiri stubakoji odgovarajukardinalnim tadkama.U
lckstovima iz piramida hvali se lestvica bogova blizanaca (tekst
l'epiI) a u tekstu Unas stoji: "IJnas cometh forth upon the Ladder
which his father Ra hath made for him. and Horus and Set take
the hand of Unas, and they lead him inio the Tuat24."Drugi tek-
slovi pokazuju da izmedu Heru-ura i Setapostoji neprijateljstvo,
buduii da je prvi bog dana,a drugi bog noii. Hijeroglifski oblik
imena Seta ima kao determinativ znak za kamen ili (neidentifik-
ovanu) Set-Zivotinjudugih uSiju. Postoje prikazi na kojima se
glave Heru-ura i Setapojavljuju istovremenona jednom te istom
lclu, iz dega se moheprepoznatiidentitet suprotnostikoji obojica
prcdstavljaju.O tome Ser Volis Badi (Sir Wallis Budge) kaZe:
"'l'he attributes of Heru-ur changed somewhat in early dynastic
limes, but they were alwaysthe oppositeof thoseof Set, whether
wc regard the two gods as personificationsof two powers of na-
Irrrc,i.e., Light and Darkness,Day and Night, o1_asKosmos and
('l-laos,or as Life andDeath,or as GoodandEvilr)."
188 BoZanski par predstavlja (latentnu) suprotnostsadrZanu
rr Ozirisu, vi5em boZanstvu,kao Sto fu suprotnost pfedstavljaju
llohemot i Levi.iatanu odnosu na Jahvea,itd. VaZno je da se
suprotnostimoraju sloZiti u zajednidkomudinku kada je red o
lome da se Jednombogu, Ozirisu, pomogneda postignedetvor-
slvo. Ono je i predstavljenoi personifikovanokroz detiri Ho-
rusova sina: Mesthu, Hapia, Tuamutefa i Kebsenufa
(Qebhsennuf)za koje se govorilo da se nalaze"izabedra sever-
rr<rgneba", odnosno Seta, dije se sedi5te nalazi u konstelaciji
Vclikog medveda.Cetiri Horusovasinajesu s jedne straneSetovi
rrcprijatelji, s druge su s njim blisko povezani. Oni obrazuju
lnalogiju prema detiri nebeska stuba koji nose nebesko tle,
r'clv6lssgnonu gvozdenu plodu. Buduii da neretko trojica Ho-
rusovih sinova imaju Zivotinjske glave, dok se jedan odlikuje
tt2
ljudskom glavom, moZe se ukazati na slidno stanje stvari u vizi-
jama Jezekilja iz dijih heruvimskih figura potidu, kao Sto se zna,
simboli jevandelista (tri Zivotinje i jedan andeo).U Jezekiliu 1,22
dalje stoji: "A nad glavama Zivih biia (heruvima) be5e neSto
poput dvrste plode, svetlucajuii kao stra5nikristal, razastrto ozgor
nad glavamanjihovijem", a I,25 i dalje: "I gle, ponaddvrsteplode
Sto im bija5e nad glavama izgleda5ekao safir kmen, a na njemu
besenesto poput prestola;a na onome Stoje izgledalokao presto
beseneki lik koji je lidio na doveka".
189 S obzirom na bliske odnose izmedu lzraela i Egipta
uzajantnaveza simbola nije neverovatnu26.C,rdoo je da pt"O"o
oko Severnog pola arapska tradicija vidi kao riblii lik. Tako
Kacvini (Kazwiq!) kaZe:"Severnipol je vidljiv. Oko njega stoje
manji Benat na'!z/ i rradne zxezde, koje sve zaje{go obrazuju
stku jedne ribe, u dijoj sredini se nalazi Severni pol'o". To dakle
zna{i d,a se Severni pol koji u starom Egiptu predstavlja predeo
Tifona i istovremeno boravi5te detiri Horusova sina nalazi tako-
reii u telu jedne ribe. Po vavilonskoj tradiciji Anu ima sedi5tena
severnomnebul istovremenoje Marduk kao najvi5i bog stvaralac
sveta i vladar svetskogkruZnog toka, dakle Severni pol, kao Stou
Enuma elii-u o njemu stoji: "Onaj koji zveadamaneba odreduje
putanje,poput oti"o ie napasati,i" bogorr"29."
190 U severnoj tadki ekliptike nalazi se vatreno carstvo
(distili5te i prolaz do Anuovog neba). Zato severni krov hrama
kod kule u Nipuru obrazuje takozvanu kiblu (to jest orijentaciju).
Isto talp Sabejci i Mandejci se prilikom molitve okreiu prema
severu". lJ vezi s tim zasluhile da bude spomenut i Mitras iz
"Mitrasove liturgiie". U konadnoj verziii pojavljuje se bog, dthet'i
"zlatnu pleiku jednog govedeta","a ona je sazveZdeMedveda
koje pokreie i vraia nebo." Ovog boga koji odiglednodolazi sa
severaobasipatekst obilnim atributima vatre".
1.91 Vavilonske predstave o zna(,aju severne tadke omo-
guiavaju da se u naroditoj meri shvati za5to Jezekiljeva vizija
Boga dolazi upravo sa severa, iako ova oblast znadi izvor svih
zala. rJ primitivnom shvatanju Boga coincidentia oppositorum
ll3
obrazujenesto nonnalno, buduii da se boZanstvo,nereflellovano,
.jednostavno prihvata zdravo za gotovo. Na stupnju svesnog
razmatranja,medutim, koincidencija suprotnosti postaje problem
prvog reda koji se, kad god je to moguie, zaobilazi.Zbog toga je
poloZaj davola u hri5ianskoj dogmatici ne5to veoma nezado-
voljavajuie. Ako se u kolektivnim gornjim predstavama,domi-
nantama na5e svesneorijentactle, nahze takve rupe, onda se sa
svom izvesnoSiu moZe radunati s postojanjem komplementarnih
iti - bolje redeno - kompenzatornih razvojt u nesvesnom.U al-
hemistidkim spekulacijama nailazimo na takve kompenzatorske
poglede.Za njlh se ne bi moglo pretpostaviti da ih adepti uop5te
nisu bili svesni. Naprotiv, izgleda da je red o njihovom vi3e ili
manje svesnomvaspostavljanjuprimtivne predstaveBoga. Otuda
dolazi do tako Sokantnih paradokqija kao Sto je ideja o bogu
ljubavi koji gori u paklenomognju ", akoji se ne izdaje ni za lta
drugo do za hri5ianski pojam Boga u novoj, ali nuZnoj vezi sa
svim Stoznalipakao. Jakob Beme (Jacob Biihme) je pre svih taj
koji, pod uticajem alhemije i kabale, u podjednakoj meri skicira
paradoksalnu sliku Boga, u kojoj dobri i zli aspekti pripadaju
boZanskombiiu na nadin koji bi se mogao uporediti sa gledi5tem
Klirnenta Rimskog (ClemensRomanus).
192 Drevna istorija nam pokazuje razdvojenu sliku severne
oblasti: s jedne strane sedi5tevrhovnih bogova, s druge - odatle
duva z\.qpneuma, aquilo, "cuius nomine malignus spiritus intel-
ligifur"", i napokon, s jedne strane pupak sveta, s druge,
medutim, pakao. Bernar iz Klervoa (Bernhard de Clairvaux)
dovikuje Luciferu: "Et tu praepostero ordine tendis ad
aquilonem? Quppto magis ad alta festinas tanto celerius ad oc-
casum declinas'*" (I ti teZi5 obrnutim redom prema Severu? Sto
vi5e hita5 u visinu, utoliko brZe se bliZi5 propasti.) Ovo mqsJoje
sous-entenduprema "roy Aquilonaire" kod Nostradamusar). Is-
Iovremenose u redimaBernarovim prepozlaje daje idejp_moine
visine, kuda Luciferova slavoljublje teZi, yezanaza Sevet'o.
tt4
X hemijskariba, bar posrednoretko dobija dostojanstvojednog sim-
RIBA U ALHEMIJI
L Meduza
193 Lekar i astrolog, Mi5el Nostradamus poznavao je
svakako i alhemiju, buduii da su ovu ve5tinu uglavnom primenji-
vali lekari. Pitanje je, medutim, da li je on znao i to da ona koristi
simbol rlibeza arkan-supstancui lapis. Ali je veoma moguie da je
bio upoznats klasidnim delima alhemije.Medu njima je jedno od
najveiih autoriteta "Turba Philosophorum", koje je vei dosta
rano (i l.-12. vek) s arapskogprevedenona latinski iezlk. Istovre-
meno, ili ngstokasnije,prevedenisu verovatnoi njegovi dodaci,i
to "Allegoriae super librum Turbae", "Allegoriae Sapientum et
Distinctiones XXIX supra librurn Turbae"', zatim "Aenigmata
Philosophorltm" i "In Turbam Philosophorum exercitationes".
"TLtrba"pripada misaonoj sfei "Tabula Smaragdina" itime onim
kasnohelenistidkimproizvodima duha koji su nam preneti putem
arapskog,uglavnom preko neoplatonskeSkoleHarana (Tabit ibn
Qurra i drugi), a koja je cvetalado podetka 11. stoleia. Njihovo
misaono dobro je "aleksandrijsko" i recepti, osobito oni u "Alle-
goriae super librum Turbae,",blisko se nadovezujuna duh i slovo
"Papyri Graecae magicae"' .
194 Upravo ove alegorije4 predstavljaju najraniji izvor al-
hemijske simbolike ribe. Sa ovog razloga podetakupotrebe al-
hemijske ribe datiramo dosta rano, i to pre 11. stoleca'. Gotovo
da ne postoji povod za pretpostavkuda ona potide od hri5ianske
ribe. To, medutim, ne spredavada ona, nakon Stoje najpre pred-
stavljala arkan-supstancu,promenom iste postane simbol lapisa,
termin kojim se, kao Sto znamo, ozna(avakako polazna materija
(prima materia), tako i krajnji proizvod procesa (lapis phi-
losophorum, elixir vitae, aurum nostrum, infans, puer, filius phi-
losophorum,Hermaphroditus,itd.). Ovaj filius je, kao Stosamna
drugom mestu pikazao, smatranza paralelu sa Hristom. Tako al-
ll5
bola sa Salvatormundi. I njegov otac je Bog, njegova majka je,
medutim, SapientiaDei, odnosnoMerkur kao virgo. Filius phi-
losophorum,odnosnomacrocosmi,to jest lapis, znadi, po svim
svojim atributima i osobenostima,ni5ta drugo do Sopstvo,kao Sto
samvei op5irnoobrazloZiona drugim mestima.
195 Tekst u kome nailazimo na najstarijipomen ribe glasi:
"Est in mari pisceisrotundus,ossibuset corticibuscarens,et ha-
llet in se pinguedinem, mirificam virtutem, quae si lento igne co-
quatu,donec eius pinguedoet humor prorsusrecedit...et quosque
lucescat,aquamaris imbuaturo.Ovo mesto se ponavlja u jednom
drugo.m(kasnijem?) traktatu iste vrste, u "Aenigmataphilosopho-
rLtm"'. Ovde je od "piscis"-anastao"pisciculus",a od "lucascat"
"candescat".Oba teksta dele zajednidki (ironida.n)kraj recepta:
Ako se pojavi citrinitas (xanthosis, Zutilo), onda "nastaje odna
vodica (collyrum) filosofa". Ako njome umiju odi, moii ie lako
da razumelu tajne fi lo sofij e.
196 Ova "okrugla riba" nije, medutim, u modernom smislu
nikakva riba, vei meku3ac.Na to ukazuje odsustvokostiju (od-
nosno kidme) i "cortex"-a, koji na kasnolatinskomjednostavno
znadilju5turu Skoljke,odnosnoSkoljku".Redje, dakle, u svakom
sludaju o nekom okruglom biiu koje prebiva u moru, verovatno o
lakozvanoj scifomeduzi koja se desto nalazi u morima drevnog
sveta.Njen oblik koji slobodnopliva - akrospedameduza - sastoji
sc od jednog okruglog, zvonastog ili diskolikog tela koje je
gradenoradijalno i po pravilu je podeljeno na detiri takozvanepe-
radije i deliri interradije (diji su uglovi eventualnoprepolovljeli
adradijama)na osamdelova.Kao i sve knidarije' ili nematoforefu
(medu koje spadajui scifomeduze)one imaju rese koje sadrZe
cnide,odnosnokoprividastekapisledijim otrovom ubijaju plen.
197 Kako u tekstu stoji ta "okrugla riba", kada se na laganoj
vati zagreje, odnosno kuva, podinje da "svetli" (lucescit), Sto
r,na(i da toplota koja se u njoj vec nalazi postaje vidljiva. Ova
okolnost navodi nas na pretpostavkuda je autor na5egreceptabio
pod uticajem ili samog Plinija ili bar nekog slidnog predanja kao
116
Sto je njegovo. On, naime, opisuje jednu "ribu" kojoj se vi5e
velikih filosofa divilot', i to stellu marinu, "morsku zxezdu"'Za
ovu se ribu kaZe.da je vrela i da gori i da sve na Stau rylprunaide
;;;i k;;"";iltr.tt rioi"oice di Plinije stellu marinul3 pominje
u jednogr dahula tu pulmo marinus-om koji slobodno pliva
moreml), a i ovom pripisuje tako vrelu prirodu - da, kad bi sq
njima natrljao Stapon Uir. -ogoo koristiii gotovo kao buktinjal6
- proizlazi moguinost da naS autor nije toliko vodio raduna o
zoolo5kom razlikovanju i da je moZda stelu marinu zalrrrr;nioza
pulmonesa.Sta god da je, Srednji vek ZeljansimbolapoZudnoje
prihvatio legendu o stella marina. Nikolaus Kausinus (Nicolaus
baussinus) je "ribu" pravilno shvatio kao morsku zvezdui opisao
je kao takvu. Ova Zivotinja ima, kaZe on, u sebi takvu vrelinu da
ne samo Sto opede sve Sto dotakne, vei sebi odmah priprema i
svoju hranu. Ona zato predstavlja "veri amoris vis inextinguibilis"
'.
(neugasivusnaguistinskeljubavi)'
198 Takvo tumadenjemodernom uhu zvudi dudno. Ali za
Srednji vek vaZio je stih: "sve prolazno samo je poredenje"
boZanskedrame Stoje ne5too demu dana5njidovek te5ko moZe
da ima neku predstavu.Na isti nadin to tumadi i Picinelus, samo s
tom razlikom Stoje njegova amplifikacija mnogo op5tirnija. Tako
on kaZe: "Ova riba se Zari uvek usred vode i Stagod dotakne,to
se zagrejei zapalil8". Ovai Larje vatra koja ukazuje na Sv.etoga
' numquamperfici poterit. Item, ignis Philosophorumquem occul-
Duha. On se zalo poziva na "Knjigu Provednikovu" (48,I)' i na
plamene jezike (ida za vreme Duhova. Cudo da vatra stella-e
marina-ene moZe da se ugasi u vodi podseia na "divinae gratiae'
efficacitas"(delovanjeboZanskemilosti) koja opet oZivljava srca
Stosu udavljenau "moru gtehova" (in peccatorumpelago)-Sa is'
tog razloga rlba zna(i i caritas i amor divinus, kao StoPesma nad
pesmama 8,7, kaie: "Aquae multae non potuerunt extinguere
caritatemnecflumina obruent illamtu." Kako autor pretpostavlja,
riba Siri oko sebe sjaj od podetka Livota, i time ukazuje na religiju
dijom svetlo5iu Zive vernici.
199 Prilikom tumadenja vrele morske zvezde predodenje
odnos prema amor profanus kako to pokazuje citat iz Pesmenad
tt7
t)csmama.Picinelus hkkaLe da ona (zvezda)predstavljahrjero-
glife srcaonog koji voli, a dijt Lar ne moZeda ugasi ni celo more,
bcz obzfuada li je njegova ljubav amor divinus ili profanus. Ova
sc riba, naime, tako na5 autor nedoslednotvrdi, dodu5,e,hari, ali
rrr:svetli. On citira Vasilija (Basiliusa)": "Adhaec cogites pro-
lirndum barathrum, inextricabiles tenebras, ignem carentem
spcnodore,uredni quidem vim habentem,sed privatum lumine."
(/,a to razmisli o dubokom moruo o nerazflnsivim mrakovima. o
vatri bez sjaja koja, istina, ima snaguda gori, ali joj je svetlost
oteta. "Ignem infernalemhaec idea describit" (Ova ideja opisuje
vatru u paklu), uzvikuje on. To je concupiscentia,to je "scintilla
voluptatis"(poZuda,iskrapohote).
200 Cudno je koliko desto srednjevekovnisimbolisti daju
di.iametralno suprotna tumadenja jednog te istog simbola, ne
primeiujuii naizgled dalekoseZnui opasnu moguinost da nje-
govo jedinstvo na izvestan nadin jamdi jedinstvo suprotnosti.
I'ako dolazi do toga da u alhemrjl"nastajustavoviprema kojima u
rrvoj podzemnoj ili podmorskoj"" vatri "gori" sam Bog. Tako
"()loria mundi" kaZe:"Recipitio ignem, vel calcemvivam, qua de
l'hilosophi loquuntur, quod in arboribus crescat,in quo (igne)
I)ousipse ardet amoredivino... Item, NaturalisMagister ait ad ar-
lem hanc de igne, Mercurium ardeat, sem cum sole in amore
tlivino, od solatium omnium hominum: et absqueisto igne ars
lalum occlusumqueilli habent...Item, ignis nobilissimusignis est,
(luem Deus in terra creavit, millenas enim virtutes habet: Ad haec
rcspondet didascalus quod Deus tantam virtutem efficaciamque
lribuerit... ut divinitas ipsa cum hoc igne commixta-5iet:Et este
ignis purificat, tamquam purgatorium in inferno...23".Vatra ;e
"irrcxtin$,uibilis"."Philosophi hunc ignerr Spiritus Sancti ignem
lpr:llant"". Ona ujedinjuje Merkur sa Suncem]'4deo ut omneis
Ir:cs,s1n res fianti quas nemo separaturessiet"25."Pari modo",
rrastavljadalje traktat, "quo in hisce tribus seseuniunt, Deus pa-
lcr, Deus filius et Deus spiritus sanctus,S.S.^frinitasin tres per-
sonas,et tamen unicus verus Deus remanet'o: ita quoque ignis
rrrrithascetres res: utpote co{pus, spiriturn, et animam, hoc est,
118
Solem, Mercurium, et Animam'" "In igni hoc invesibili artis mys-
terium inclusum est, quemadmodumtribus in personis Deus Pa-
ter, Filius, et Spiritu; S. io.ro* essentiavere coiclusus est27:Ova
vatra je "vatfa i voda istovremeno" (ignis simul aqua). Filosofi su
je nazivali "Zivom vatrom" u dast Boga, koji se sam me5a sa
l'zirro- vodom" (qui seipsumsesein viv"amuqnu* miscetp.
Jedan drugi traktat g^vodi kaile da je ona "occultatio et
domicilium o-oir lheauri"29.U njenom tt"disto se,naime, nalazi
"Ignis Gehennalls"Ju koja sadrZi"ovu ma3inusvetau svom vlasti-
toir postojaoju"3l.Vatru prouzrokujei pali "primum mobile" kao
i uticaj nezda. ona nikad ne prekida svoje univerzalno kretanje
(motu universali) i stalnobiva "nebeskigrsilamapotpaljivana(in-
2 ispunjen duh alhemidara.Cefik koji je istovrerreno infernalna va-
iluentia coelestiumroirtutu- accendi)"3
202 Red je o "protivprirodnoj" valri (innaturalis s. contra
naturam). Ona telo podvrgava muci, ona je Stavi5e zmaj koji
"besno gori poput vatre u paklu"". Duh Zivota koji vlada priro-
dom, Piion, ima dvostruki aspekt: postoji njegov infernalan oblik
i to paklenava1r,:a, iz koje se priprema kupka' Traktat Abralama
Fleazarz (Abraham Eleazar) ozna(avaPitona kao "Boga"'*.
Prema Blazijusu Vigenerusu (Blasius Vigenerus), vatra
nema dva nego detiri aspekta, i to intelegebilni koji predstavlja
distu svetlost; nebeski koji predstavlja toplotu i svetlost; elemen-
tarni koji pripada donjem svetu i odlikuje se svetlosiu, toplotom i
Larcm(ardor),i, napokon,pakleni koji je suprotstavljen inJeligi-
bilnom aspektu,koji je li5ensvetlostii samose Zari i gori'''. Kod
ovog autora, s vatrom se ponovo javlja detvorstvo koje se od
davnina vezuje za nitt, kao sto-to pokazuje egipatskepredstaveo
Tifonu i Horusovim sinovima'o i Jezekiljeve vizije o oblasti Sev-
era, odnosno vatre. Nije, pritom, nimalo verovatno da je u ovom
kontekstuVigenerus eventualnomislio na Jezekilja''.
204 U traktatu "Introitus apertus" Filalete (Philaletha)t
arkan-supstancase ozna(ava kao "chalybs" (delik). To je, kaZe
autor, "auri minera" (prima materia zlata), "Operis nostri vera,
Clavis, sine quo ignis lampadisnulla arte potest accendi".pha';
'tgnis infernalis38,se,n
lybs je "pre svega-n"orrru8ist duh", on je
ll9
cretus... mundi miraculum, virfirtum superiorum in inferioribus
systema,quare signo illum notabili notavit Omnipotens,cuius na-
tivitas per Orientem in FlorizonteHemispaeriisui philosophicum
:rnnunciafur, Viderunt Sapientesin Evo Magi, et obstupuerunt,
slatimque agnoverunt Regem serenissimumin mundo natum. Tu
cum ejus Astra conspexeris,sequeread usquecunabula,ibi vide-
bis infantem pulerum, sordes semovendo,regium puellum hon-
ora, gazamaperi, auri donum offeras, sic tandempost mortem tibi
earnem sanguinemqup^ dabit, summam in tribus Terrae
Monatchiismedicinam39. "
je
205 Ovaj pasus od naroditoginteresa,po5to omoguiava
tlubok uvid u svet onih mradnih arhetipskihpredstavakojima je
tra, taj "kljud za delo", privladi magnet i zatoje, veli autor, "Mag-
ncs noster" prava ruda (minera - prima materia)^delika.Magnet
irna tajno sredi5tekoje se s "appetitu archetico"*' okreie prema
polu gde je snagadelika poveiana. To sredi5teobiluje solju (sale
lbundans); dime se odiglednomisli na sal sapientiae,jer nepo-
srcdno potom tekst kaZe: "Sapiensgaudebit,stultus tamen haec
parvi pendet, nec sapientiamdiscet, tiam licet Polum centralem
{:xtraversumconspeheritnotatumsigno Omnipotentisnotabili41."
206 Na polu se nalazi srce Merkurijusa "qui verus est Ignis,
nr quo requiesest Domini sui, navigansper mare hoc magnum, ad
ulramque pertingat Indiam, cursum dirigat per aspectumAstri
Scptentrionalis,quod faciet tibi apparereMagnesnoste(."(Koji je
plava vatra u kojoj podiva njegov gospodar.Koji plovi velikim
lfrorem taj & moii da nade put do obe Indiie (Istodnei Zapadne
lndi.je);taj neka svoj^kurs usnneripreffia Severnjadikoju ie ti
lrokazatina5 rragnet"'.) TJ ovom tekstu se aludira na mistidno
putovanje, peregrinatio. Ono, kao Sto sam izloZio na drugom
rrrcstu,najde5ie vodi prema detiri strane sveta koje su -ovde
rraznadene dvema Indijama i severnimpravcem kompasa43.Na
l;ri nadin obrazujese krst, to jest detvorstvokoje spadau su5tinu
1rola.Jer, od ovog kreiu detiri strane sveta,ba5 kao i razdvajanle
hcmisfera (istodno i zapadno od Grinvidovog meridijana). Tako
nirm gore pomenuti HennisphaeriumSeptentrionale(severnapolu-
r20
lopta, odnosno luk) izgleda kao telo okrugle hidromeduze dija je
kuglastapovr5inapodeljenana detiri i viSe radijusai tako lidi na
globus Zemlje ili neba posmatransa pola.
207 U vezi s tim Zeleobih da spomenemsanjednog dvade-
setogodi5njegstudentakoji je dospeou stanjezbunjenostikad je
otkrio da mu Filosofski fakultet, na koji se upisao,ne odgovara iz
nekih, i njemu samom u podetku nepoznatih nzloga' Njegova de-
zoiijentacija je bila prilidna, jer nije znao kakvim poslom I'eli da'
se bavi. U pomod mu je tada do5ao san koji mu je na op5iran
nadinukazaona njegov cilj.
208 Sanjao ie kako ieta po Yumi. Ona ie postepenoposta-
jala sve samotliia i divliiia i na kraju je snevai prepoznao da se
nalazi u praiumL Drvete je biho tako visoko, a li\ce tako gusto da
je dote na tlu gotovo vladala pomriina. Put i puteliak su davno
-prestali
da postoie, ali ie on gonien nekim neodredenim i\ieki-
vanjem i radoznaloitu, ifiao napred i uskoro naiiao na okrugao
ribnjak od oko 6 - 7 metara u preiniku. Bio ie to izvor podzemne
vode iija je kristalno bistra voda izgledala gotovo crna u mrainoi
senci drveta. (J vodi, usred ribniaka, leluiao se neito ito ie
odavalo slabu, sedefastusvetlost - jedna vodena meduza iiii ie
klobuk iznosio oko 50 santimetara u preinifra' Na ovom mesfu
snevadse probudio ponet Zestokomemocijom: odmah je odludio
da upi5e studije prirodnih nauka, i ta odluka je bila trajna. Moram
da naglasim da snevadnije bio ni pod kakvim psiholo5kim utica-
jima koji bi mu predodavalineko tumadenje.Zaldiu(,akkgji je !1-
vukao iz snabio je van sumnjepravilan, iako smisaosimbola nije
putovanjapreko''pe1agusmundi'',(svetskogamora'').
- zapalii "todak radanja"."Trochos tes geneseds"(rota nativitatis)
20g Da se lrtoti*o na5em tekstu: Zeleo bih da, rekapituli;
rajuii, naglasim kako ignis infernalis nije ni5ta drugo do Deus ab-
sconditus (skriveni Bog) koji se nalazi na "Severnom polu"
t2r
objavljuje se preko magnetizma. Njegov drugi simbol je Merkur
dije se srce nalazi na polu i koji vodi ljude na njihovom opasnom
putovanju preko svetskogmora. Misao da severnatadka, odakle
svetska zbivanja dobijaju svoj impetus, istovremeno, kao Sto je
gore spomenuto,predstavlja pakao i da je ovaj sistem vi5ih sila
rcflektovan u donjem svetu,jeste - to se vei moLereii - potresna.
Ali isti taj motiv nasluiujemo kada Majstor Ekhart (Meister
lfckhart) kale da kada sepovudeu samogsebe,ondadospevana
"tle koje je dublje od pakla". Otuda se alhemijskojmisli, koliko
god da se grubo inaLava, ne moZeporeii velidanstvenost. U psi-
holo3kompogleduod posebnogjeinteresaono Stose nalazi u pri-
rodi predstave koia, naime, predstavlja projekciju arhetipskog
obrasca poretka*', mandale, dakle ljudske predstave celovitosti.
tJsredsredivanje na pakaokoji je ipak istovremenoi Bog, podiva
na neposrednomiskustvu da ono najvi5e i ono najdublje, kada
it,bije iz osnovedu5e,moZeda malo vozilo na5esvestiili uni5ti ili
ga uvede u sigurnu luku, sa lli bez na5egudesia. Iskustvo ovog
"sredstva"je zato s punim pravom numinozno.
210 Picinelus (Picinellus) oseia da njegova stella maris,
"hic piscis" koja "in mediis aquis ardetquidet,non tamen 1ucet"45
(koja usred vode istina tinja, ali ne svetli) ne predstavljasamo
SvetogaDuha, caritas,milost ili veru, vei i ne5tou doveku, i to
nicgov jezik, odnosnonjegov govor i sposobnostizraZavanjau
tlcmu se uop5tei obznanjujepostojanjepsihidkogZivota. On pri-
tom misli na nagonsku i nereflektiranu psihidku aktivnost kakva
pr<tizilaziiz okolnosti zbog koje citira Jakovljevu poslanicu 3,6:
"lrt lingua ignis est, universitasiniquitatis: lingua constituitur in
rrrcrnbrisnostris, quae maculat totum corpus, et inflammat rotam
rrativitatis nostrae,inflammata a gehenna*o."
211 Tako se zla "riba" podudara s na5om nesputanom
nkf<rno5iu, koja se, izgleda,i ne moZesputati,i koja je poput male
v:rlreu stanju da zapaliveliku Sumu,da isprlja celo telo i da dak
grrr:dstvljau ovom kontekstu sasvim dudan izraz. To(ak ale-
p,rrrizu.je,kaLu, kruZenje ili tok ili kruZni tok Zivota. Ovo
trrrnadenjepretpostavlja,medutim, gotovo budistidke predstave,
r22
ako pod tim ne podrazumevamosamo lxlmalo banalankruZni tok
rodenja i smrtnih sludajeva.Te5koje pitanje kako bi se ovaj todak
rlogao zrpthli,jer se na njega bez daljnjeg razmi5ljanja ne moZe
odgovoriti. Potrebnoje, Stavi5e,imati u vidu da se pritom misli na
sludaj paralelan sa prljanjem celog tela, odnosno na uni5tenje
du5e.
2L2 Nakon "Timaios"-auvek se iznova spominjeda je du5a
ono okruglo. Kao anima mundi ona se okreie sa todkom svetadiji
pupak j5:stepol. Zato se tu nalazi srce Merkura koji je ta anima
mundia6. Ona je zapravomotor neba. Todku zvezdanoguniver-
z:ulrr,aodgovara horoskop, "thema tos geneseds",to jest ona
podela neba u dvanaest kuia kakva se vaspostavlja u trenutku
rodenja sa prvom kuiom u odnosu na ascendent.Buduii .da se
tako podelj6no nebo okreie poput todka, astronomNigidiusag do-
bio je nadi-qrakFigulus (londar) zbog slidnostitodka sa poklop-
cem lonca)u. Tema (zapravo ono postavljeno ili zadato) i jeste
ftohos, todak. Su5tinski smisaohoroskopa sastoji se u tome da se
u formi poziclje planeta i njihovih relacija (aspekata), kao i
podele zodijadkih znakovapo kardinalnim tadkamaskicira slika u
prvoj liniji psihidke, a u drugoj i fizidke konstitucije. Horoskop,
dakle, pre svega predstavlja sistem iskonskih i osnovnih karak-
ternih svojstava i zaro moZe davaLi kao ekvivalent individualne
psihe. Priscilianus (+ 385) shvata rola-u odigledno u ovom
smislu. Tako o Hristu kaZe: "Samo on ima moi da zaveLevrpcu
Plejada i da otvori dveri Oriona; znalutr za promenu zvezdanog
neba i uni5tavajuii todak rodenja, on je ponovnim uspostavlja-
njem krstenja prevazi5aodan na5eg rodenja"". Iz ovog jasno
proizilazi da je rota nativitatis u 4. stoleiu uistinu shvaien kao
horoskop. Inflammatio rotae predstavlja zato frgtrativan izraz za
katastrofalan meteZ svih iskonskih komponenata psihe; konfla-
graciju koja odgovara panici ili nekoj drugoj neobuzdanoji zato
fatalnoj errociji)r. Totalitet katastrofe obja5njavase sredi5njim
poloZajem takozvanog "jez7ka", i to davolskog elementa dija je
destruklivna tendencija svojstvena svim du5ama. Stella maris
predstavlja ono ognji5te izkoga zradi stuaraladkoili uni3tavajuio
dejstvo.
RIBA
213 Prilikom obradivanja srednjevekovne simbolike ribe
bavili smo se do sada ribom, koja je to samo po imenu, i to ok-
ruglom hidromeduzor! ne vodeii ozbiljnije radunao okolnosti da
ona u zoolo5komsmislu uop5tenije riba i - Stoposedujenaroditu
leZinu- nema oblik ribe. Odiglednoje samonjenaoznakakao pis-
cisa to Stoje udinilo predmetomna5epaZnje.U Srednjemveku
nije, medutim, bilo tako, jer znamo za izjavejednog adeptaiz 16.
veka koje pokazuju da je bar on piscis razumeo kao pravu ribu.
Nabrajajuii mnoge sinonimne oznaketinkture, on kaZe i sledeie:
"Isto tako su nju (tinkturu) uporedili s ribom. Otuda Mundus u
'furbi
kaie: Uzmi deo riblje tudi i jedan deo teleie mokraie, itd.
A u zagonetkamamudraca (stoji): U na5emg-loru postoji jedna
<rkruglaribica bez kostiju i nogu (cruribus)rr".Buduii da Lu(,
pomenut4u citatu moZeda potide samood prave ribe, flogelande
(l{oghelande) je pbd "pisciculus rotundus" odigledno razumeo
rupravopravu ribu, i po5to se za nevotrjumoZe zamisliti riba bez
kostiju, ali qe i bez krljuSti,odnosnokoZe,nerazumljivi "cortices"
u izvorniku'- morali su da se pretvore u "crura" (noge). Na kraju
krajeva,zna se da ribe nemajuni noge.Ovo mestou tekstu iz 15.
vcka dokazuje da je "okrugla riba", "Aenigmata"-e,u okviru al-
lrcmijske tradicije shvaiena ne kao meduza,vei kao prava riba.
.lcdnaokrugla i providna riba (koja, dakle, ne posedujecortices)
Crrdnevrste, opisuje se t "Kiranidama": Kinedijska riba Zivi u
rnorupored obala Sirije, Palestinei Libije, velidineje Sestprstiju
(-paiaca) i predstavlja "pisciculus rotundus". U glavi ima dva
Itamena,a pored njih jo$ jedan u treiem repnom prSljenu(spon-
tlilio) ili dvoru na ledima (nodo dorsi). Ovaj tggii kamenje pose-
bno jak i kori$ien je kao ljubavna darolijar). Ovaj kinedijski
liamenje, navodno, bio nepoznatjer je veoma redak. Zove se i
opsianus,Stose obja5njavakao serotinus-(kasno dolazeii, rastuii,
rlogadajudi) i tardus (spor, oklevajuii)ro. On pripada Saturnu.
"Ovaj kamen je bhzanrc ili dvostruk; (i) jedan je, istina, taman i
t:nl, il drugi pal istina, crn (ali) 'proziran' i sija poput ogledala.
{ )n je taj koga mnogi traLe,?Ju gu ne poznaju: on je naime zma-
jcv kamen(dracontiuslapis)'"."
t24
214 lz ovog zbunjujuieg opisa moZe se sa sigurno5iujed-
ino prepoznati da je red o kidmenjaku, dakle verovatno o pravoj
ribi. Cime se opravdavaoznaka"okrugao",to sejasno ne vidi. Da
je riba u stvari mitologema to jasno proizilazi iz toga Stoona na-
vodno u sebi sadrZi "imajev liu**on on je poznaijos Plinijuse,
kao i srednjovekovnoialhemiji gde ga nazivaju draconites,dra-
contiasili drachateso'.On je, navodno,dragi kamen (emma)koji
se dobija tako Sto se uspavanomzmaju odsedeglava. Tek onda
on, naime, postaje,{ragi kamen, kada je takoreii u njemu oslao
deo zmajevedu5e", i to "invidia animalis mori se scnlientis"
(mrtnla Zivotinje koja zna da umire). On je, navodno,bele boje i
jak.ie alexipharmakon (protivotrov). Kod nas, gde nema zmajeva,
kaZetekst, takvi drakoniti su, ponekad nadeni u glavama vodenih
guja. Rulandus tvrdi da je video takvo kamenje plave ili crne
boje.
215 Kinedijski kamen poseduje dypstruku prirodu, koja,
kao 5to tekst pokazuje,nije sasvimjasnao'. Gotovo bi se moglo
pretpostaviti da se dvostrukost kamena izvorno izra},avtla u be-
lom i crnom varijetetu, i da je neki prepisivad, nai5avdi na
protivrednost,dobio "niger quidem". Rulandus, medutim, na-
gla3ava,bez dalinieg i jasno, njegovu belu boju ("coloris candidi
est"). Pripadnost Saturnumogla bi da rasvetli ovu dilemu. Saturn,
astrolo5ki "wezd& Sunca", vaZi kao crn u svom alhemijskom
znadenju;on se ovde oznadavadak kao "sol niger" i poseduje
arkan-supstancaorkao dvostruku prirodu, tako Sto je spolja crn
kao olovo, a iznutta beo. Johan Graseus (Johannes Grasseus)
citira miSljenje avgustincaDegenhardusa o olovu: olovo filo-
sofa, nazvano olovo vazduha (Pb aeris), sajrZi "splendida co-
lumba alba", koia se naziva solju melalao*. Blez d'ViZener
@laise de Vigenere) uveravada se olovo ("quo nihil egl magis
opacum") moZe pretvoriti u $jacint, a ovaj opel u olovoo). Ziva,
kako kaZe Milijus (Mylius)ooopotide iz "srca Saturna'ni "ona je
Saturn", dok svetli srebrni sjaj Meg$ura (Zive) stoji u suprotnosti
prema "crnini" olova. Svetla vodao' koja tede iz biljke saturnije
je, prema Di,grdLu Ripliju (George Ripley), "najsavr5emjavodg
i cvet sveta"o6.Koliko je ova ideja staravidi se iz jedne primedbo
r25
kod llipolita (Hippolytus)6e po kojoj je Kron (to jest Sarurn)
"snagaboje vode koja sveuni5tava".
216 Dvostrukapriroda kinedijskogkamenamogla bi, nakon
ra'zmatanjasvih okolnosti, da predstavljasuprotstavljenosti is-
lovremeno poricanje suprotnosti, 5to lapis-u philosophorum-u
upravo daje narodito ,z^nadenje "ujedinjujuieg simbola" (uporedi
paralelulapis-Hristos)'', & time i magijskeili boZanskesile. Tako
jc i na5 drakonit postaopodesanzaizuzetnemagijske sile (poten-
fissimusvalde) koje ga dine podesnimza "ligaturaeAfroditis", to
jcst za ljubavnu daroliju. Magija zna{i prisilu koja se provodi
protiv svesnoguma i svesnevolje Zrtve,Stoznadida u zadaranom
loveku nastupajedna njemu stranavolja koja se pokazujejadom
od njegovog Ega. Slidno,psiholo3kiutvrdenodelovanjeposeduju
samo nesvesni sadrZaji koji upravo svojim nasiljem pokazuju
svoju pripadnostili zavisnostod celinetoveka, dakle od Sopstva
sa njegovim "karmidkim" odredenjima". Da alhemijski simbol
ribe na kraju cilja na arhetipvelidine Sopstva,to smo vei uodili.
/,ato nas ne dudi kad vidimo da nadelo spolja5njeneuglednosti
koje vaZi za olovo i za lapis jeste isto ono koje se koristi i za
llrista. Isto ono Sto se kaZe o lapis-u philophorum-u govori na
primer Jefrem Sirijski (Ephraem Syrus) (+ 373) o Hristu:
"lfiguris vestitur, typos portat...lhesauruseius abscondituset vilis
cst,ubi autem aperifur,mirum visu...''."
217 U jed4qomtraktatuiz 17. veka koji je napisaofrancuski
anonimni autor'', "okrugla riba", ovo dudno dvostruko biie,
postajekonadnojedan istinski vertebrat koji se zoolo5ki moZe
tlokazati,a to je EcheneisvemoraL. Ona pripadaporodici sku5ai
odlikuje se time Stona mestu bodljikavog dela rednih peraja ima
tluZi usisni kotur na glavi i vratu. Uz pomoi tog kotura ona se
zalepiili na veie ribe iii za korito brodovai na taj nadin transpor-
luje.
218 Tekst koji se odnosina ovu ribu glasi:
"Ako ima5 pravo znanJeo jedinstvenoj materiji (kamena)
orrdaieS iz nje izvuii Merkuriusa mudraca,devidanskuzemlju
126
mudraca,dragocenuso prirode,Zivu, nikad presu5ujuiuvodu si-
nova mudraca,i s time ie5 pripremiti zlato ili metalni sumpori
sastavitiretku, najtajniju,nesagorivuvatru istih. Ali Stagod da
kaZem,ipak je prilidno nemoguieotkriti i iskusiti ono Stodini,
istinitu i jedinu materiju kamenamudracaakoje ne otkrije neki
prijatelj koji je poznaje,jerono Stomi primamoda bismo iztoga
napravilifilosofskodelo nije ni5tadrugodo ribica Eheneiskoja
nemani krvi ni kostiju i kojaje zatvorenau dubokomsrednjem
predeluvelikogsvetskogmora.Ovaribicaje veomamala,samai
jedinstvenapo svomobliku,a moreje veliko i Siroko,zbogdega
je onimakoji ne znajuu kom kraju svetaona boravi,nemogude
da je uhvate. Veruj mi da onaj koji ne razume, kako kaZe
Teofrast,onu vestinuda se Mesecskinesa nebeskogsvodana
Zemljui da sepretvoriu vodui ondau zemlju,dataj nikadaneie
naii materijukamenamudraca,jer ni3ta teZenije udiniti prvo
negonaii drugo.Ako, medutim,bezbedniod opasnosti, potajno
razgovaramo sa pouzdanimprijateljem,ondaiemo ipak nauditi
skrivenutajnu mudraca,kako seta ribica,po imenuremoramoZe
prirodno,brzo i lako uhvatiti; (ribica)kojaje u stanjuda zaustavi
ponosnebrodove velikog mora Okeanusa(to je duh sveta).Oni
pak, koji nisu sinovi mudraca,Zive potpunou neznanjut ntsu
upoznalidragocena blagakoja je prirodasakrilau dragocenimi
nebeskimZivotnimvodamana5egmora.A da bih ti preneojarku
svetlostna5ejedinstvenematerijeili na5edevidanske zemlje i
naudiote najvi5ojve3tinisinovamudraca,odnosnokako da je
stekne5,potrebnoje date najprepodudimo magnetumudraca.On
ima moi da ribicu zvanuEheneisili remoraizwde iz sredi3tai
dubinena3egmora. Ako ona budeuhvaienashodnoprirodi ona
ie sena prirodannadinpretvoritinajpreu vodu (i) nakontogau
zemlju. Ona ima, ako je pravilno prepariranave5tom tajnom
mudracao moi da rastvorisvadvrstatela i $a ih udini prolaznimi
da svaotrovnatela (od otrova)odisti"oild.'*
219 Iz ovog teksta saznajemo da se riba nalaz| ako se
uop5temoZe naii, u srediStuokeana.More je, medutim, "spirifus
mundi". NaStekst, kao Stopokazujegornja proba,pripadavre-
menu u komeje alhemijasve vi5e napu5talalaboratorijskirad i
127
pretvarala se u filosofiju. "Duh sveta" je za alhemiju prve
polovine 17. vekt donekle neubidajentermin, buduii da se tada
vi5e koristio inaz "anima mundi". Svetska du5a ili, u ovom
sludaju, svetski duh, predstavljaju projekcrju nesvesnog,zato Sto
nemanijednog metoda ili aparaturekoji bi mogli da obezbedeob-
jektivno iskustvo ove vrste i time daju dokaz za objektivno posto-
ianje oduhovljenog sveta. Ova ideja, u prvom redu ne zna(i,
dakle, ni5ta viSe do analogiju sa animirajuiim principom u
doveku koji inspiriSenjegove misli i dinove spoznaje."DuSa" i
"duh", to jest psihauop5teuzev, samapo sebije sasvimnesvesna.
Ako se, dakle, pretpostavida je psiha negde "spolja", onda to ne
predstavljani5ta drugo do projekciju nesvesnog.Time je, u zavis-
nosti od pogledana to pitanje,redenomnogo ili malo. U svakom
sludaju znamo da mare nostrum alhemije predstavlja simbol za
nesvesnouop5te, Sto je sludaj i u empirijskoj simbolici snova.
Mala ribica koja se,medutim, nalazi u sredi5tuuniverzalnog mora
ima, uprkos svojoj velidini, snaguda zaustavii najveie brodove.
U opisu Eheneisabez te5koia prepoznajemoda je autorubio do-
bro poznat "piscis rotundus ossibus et corticibus carens" iz
"lenigmata'1 Tumadenjeokrugle ribe kao SopstvamoZemo, bez
daljnjegproduZiti na Eheneisa.Simbol Sopstvase ovde pojavljuje
kao "izuzetno mala" riba (valde exiguas) u ogromnom monr nes-
vcsnog, kao dovek u pelagus mundi. Simbolidno oznadavanje
S<rpstvakao ribe karakteri5e u ovom stanju, kao nesvestan
:;adriaj. Ne bi verovatno bilo nikakve nade da se ovo neugledno
biie ikada uhvati da u svesnom subjektu nema "magnes sapien-
lum". Ovaj magnetje odiglednoono Stomajstor moLeda saop5ti
rrdeniku,a to je "theoria" koja predstavljajedino pravo dobro od
koga adept moZe da krene. Prima materia se, naime, uvek prvo
lr'orapronaii, u koju svrhu mu sluZi "artificiosum secretumsapi-
cntum", odnosnosaop5tivateorija.
220 Ovo potvrdujeBernardus Trevisanus (1406-1490)u
svom traktata "De secretissimophilosophorum opere chemico":
propovedi Parmenida t Turbi su, kaZe on, o4l) Sto ga je oslo-
bodilo od zablude i ukazalo mu na pravi put/). Parmenid je,
rrrcdutinl rekao isto Sto i Arislej u Turbi"/o, i to: "Natura non
128
emendaturnisi in sua natnra"77,a Bernardusopotvrdujuii to,
dodaje:"NaSamaterijase,dakle,ne moZepobolj5atidrugadije,
negosvojomvlastitom(materijom)".Parmenidovateorijaje bila
ta koja je Bernardusu pomoglada nakon mnogih beuspe5nih
ogledadode na pravi trag, a postoji prida da mu je uspeloda
proizvedelapis philosophorum. Sto se udenjatide,on odigledno
smatrada-qenjenaosnovnamisaosastojiu gorecitiranojredenici:
"Priroda"/6semoZepoboljdatisamou sebii kroz samusebe,ili
na taj nadin osloboditi od gre5aka.Ista ideja se izraLavai a
ponovljenomopominjanju,u drugim traktatima,da se u sadrZaj
hermetidkeposudqne dodajeni5taspolja,buduii da lapis "ima
sveStomu tieba"79.
221 Nije ba5verovatnoda su alhemidariuvekznali StapiSu,
jer u suprolnomne bi mogli da izdthesopstvenopreuvelidavanje
o lemu, medutim,u literaturinem&ni zbora.Ko je taj Stoima sve
Stomu teba? Cak i usamljenimeteorkruZi oko dalekogsuncaili
se oklevajuii pribliZavaroju braie. Sve,ipak, nuZnozavisi od
svegaostalog.Jedinoapsolutna i konadnacelinaper definitionem
ima svei svakogu sebi,i nikakvapotrebaniti prisilane vezujuje
za nestoStose nalazispolja.To je van svakesumnjeideja is-
tovetna onaj o jednom apsolutnomBogu koji u sebi sadrZi
celokupnopostojanje.Ko moZeda se izvudeiz modvarevukuii
samogasebeza perdin?Ko moZeda se pobolj5au izolovanosti
bez ikakvogodnosas drugima?Cak i sveti anahoretkoji stanuje
tri danaputovanjadalekou pustinji mora ne samodajede i pije,
vei se,poredtoga,nqlpzii u najstra5nijojzavisnostiod prisutnog
Boga koji ne mirujeou.JedinoapsolutnacelinamoZeda se iz
samesebeobnavljai da sesamaponovorada.
222 Staje, dakle,to 5tojedan adeptSapuieu uvo drugom,
bojaZljivoseobaziruiida ne ugledaizdajnike- ili bolje- onekoji
pogadajuo demuje red?Ni3ta manje do ovo: da se kroz ovo
udenjeJednoi Sve,ono Najveie u pojavnomobliku Najmanjeg,
sam Bog u svojim vednimvatrama,moLeuhvatiti poput ribe U
dubokom moru. I jo5 - da se on moZe "izvuii iz dubine"
euharistidkogdjp.a integracije (Sto Acteci nazivaju teoqualo;
''Joi utelovitiu ljudskotelo.
"jedenjeBoga"
t29
223 Ovo udenjeje tajni i "umetnidki" magnet preko kojeg
ribica vemora,tako "malenogoblika", a tako "velike snage"prisi-
ljava ponosnemorske fregate da se zaustave,kako Plinije, koliko
zabavno toliko zanimljivo, pripoveda o avanturi Sto se dogodila
quinqueremis-u cara Kaligule "u na5e vreme". Ta se ribica, du-
gadka samo pola stope, kada se car iz Sture vraiao u Entium,
prilepila za kormilo i tako zaustavilabrod. Kad se Kaligula posle
ovog putovanja vratio u Rim tamo su ga ubili njegovi vojnici.
lrheneis se, dakle, potvrdio kao praesagium,nagla5ava Plinije.
Slidnu nepriliku napravila je ova ribica Marku Antoniju pre
izgubljenepomorskebitke protiv OktavijanaAvgusta. Plinije ni-
kako da se nadudi tajnoj sili Eheneisa.Njegovo dudenje je
odigledno veoma uticalo da alhemidari "okruglu ribu u na5em
moru" identifikuju sa remorom,i tako je ona postalasimbol nedeg
malog i maju5nog u Sirokom prostranstvu nesvesnog koji,
medutinr, ima sudbonosanzna(,q; ona je Sopstvo,-Atmiln, za
kogasekaZedaje "manji od malogi veii od velikog"ot.
224 Jasnojeda je riblji simbol alhemidara,Eheneisupreuzet
od Plinija. Ribe se, medutim, pojavljuju i kod Ripleusao', i to u
"mesijanskoj" ulozi: oJqes pticama donose kamen; baS kao u
( )xyrhynchus-papirusuo'one su sa svim "Zivotinjamana Zemlji 1
ispod Zemlje" koje pokazuju put ka nebeskomcarstvu. (Motiv
"livotinje koje pomaLl"l) Zodrjadke, paralelno suprotstavljene
ri be, simboli^jy u Lambsprinkovim (Lambsprinck) simbolima
arkan-matenju"*. Ovaj teriomorfrzamtne predstavlja ni5ta drugo
tl<>vizuahzovanje nesvesnogSopstva koje se obznanjuje nagon-
skim impulsima ("Zivotinje"). Sa jedne straneti impulsi se bez
rlaljnjeg mogu pripisati poznatim nagonima,ali najveiim delom
sc sastojeod oseianjaizvesnosti,uverenja,prisila, idiosinkrazijai
lirbija koje se mogu suprotstavljatitakozvanimbiolo5kim nago-
nima, a da ne moraju uvek znaditi bolest.Manifestacijacelovito-
sti je nuZno paradoksalna,Sto predodavaju dve suprotstavljene
ribe ili saradnja ribe i ptice. Arkan-supstancase kako njeni
;rlributi pokazuju, odnosi na Sopstvo,kao Stou Oxyrhynchus-lo-
giii to dini^'lbasileiat6n ourandn" (carstvonebesko)ili - "grad"
i *upstanci)8s.
130
3. Katarski simbol ribe
225 Upotreba ribe kao simbola za psihopompos i za
protivrednu prirodu Sopstva ukazuje na jednu drugu tradiciju,
koja kao da tede paralelno s Eheneisom.O tome se moZe naii,
istina ne u alhemrjskoj literaturi, vei u istoriji jeresi, jedna veoma
dudna naznaka.Redje o dokumentu iz arhiva inkvizicije u Karka-
soni koji Benoa (Benpjst) navodi u svojoj "Histoire des Albigeois
et des Yaudois" 169160.Radi se o navodnomotkroveniu Stogaje
imao omiljeni Hristov sledbenik Jovan dok se "odmarao na
grudima BoZijim". Jovanje od Gospodahteo da saznau kojem se
stanju nalazio Satanapre svog pada i dobio je odgovor: "On je bio
tako velidanstvenda je vladao silama neba." Hteo je da bude
slidan Bogu, i u tu svrhu si5aoje dole kroz elemente vazduha i
vode i otkrio da je Zemlja pokrivena vodom. Kad se probio pod
Zemljinu povr5inu "invenit duo piscesjacentes supra aquaset er-
ant sicut bovesjuncti ad atendumtenentestotam lerram invesibi-
lis Patris praecepto ab occasu usque ad solis ortum: Et cum
descendisset,invenit nubespendentestenentespelagum maris: Et
cum descendissetseorsuminvenit suum ossop quod est genus ig-
nis" itd. ("nade dve ribe koje su leLale na vodama i behu poput
volova ljarmom/ upregnute da oru celu zemlju od zalaska do
izlaska Sunca po naredenju nevidljivog Oca. I kada side, nade
viseie oblake koji su pokrivali morska prostranstva.I kad side,
'osop' Stoje vrsta ognja"). Zbog pla-
nade, odvojen stoga svoj
menova nije mogao dalje da silazi, vei se vratio gore i objavio
andelima da ie zatzeti svoj presto na oblacima i da Zeli da bude
slidan Najvi5em. Prema andelima se tada pona5aokao neverni
kuiepazitelj prema duZnicima svoga gospo"{ara,nakon dega ga je
', Bog se, medutim,
zqedno s njima Gospod izbacio iz nja"
saZaliona njega i dozvolio je njegovim andelima i njemu da se-
dam dana harci pale po volji. U tom roku Satanaje tada, koristeii
Postanjel, stvorio sveti ljude.
226Istak,nutikatar"Jovan de Ludo (Johannes de Lugio)
ispoveda analognu veruoo. Ona je izgleda bila poznata medu
l3l
katarskim krugovima jedanaestogi dvanaestogveka, jer se uvere-
nje da je davo stvorio svet moZe naii kod razliditih sekti. Al-
hemidar Jovan de Rupescisa (Johannes de Rupescissa) je
veoma verovatno pripadao sekti Pauperes de Lugduno (Lionski
,siromasi)r^na
koje su uticali katari, svojom "poureshorrmes evan-
gelisans"o'.U svakomsludaju,on dolazi u obzir kao most za ov:u
tradiciju.
227 Sto se tide na5egteksta,u odi pre svegapada okolnost
da on sadrLi starobugarskured "osop". Osop, oco6b je red koju
Karl H. Majer {$arl H. Meyer) u svom redniku starog
crkvenoslovenskog"uobjaSnjava kao rst'r'6r'sv (osoba - na
ruskom,poljskom i de5komznadi "pojedinac,lidnost".) Otuda5_e
"suum ossop" moheprevestikao "ono Stoje njemu svojstveno"gl.
'f'o je,
u sludajudavola,naravnovalratt.
228 Predstavadve ribe koje leLe na vodama i poredenje sa
volovima koji oru dudnoje i njemu je potrebnoobja5njenje.U tu
svrhu mora prvo da podsetim na Avgustinovu interpretaciju dve
ribe u dudotvornomhranjenjupet hiljadaljudi: one za njegqpred-
slavljaju kraljevsku i svestenidkulidnost, odnosnomoivr koja
preZivljuje turbulencije narodnih masa, kao Sto riba preZivljuje
rnorskeolqje. Ove dve moii ujedinjenesu u Hristu: on je kralj i
*vestenik94l
229 lako se dve rlbe iz katarskog teksta sigurno ne odnose
na one iz (uda s obedom, ipak kroz Avgustinovo tumadenje
saznajemo ne5to su5tinsko za tada5nje razmi5ljanje: ribe su
shvatanekao "vladajuie sile". Buduii da je tekst o kome go-
vorimo van sumnje jeretidki i predstavlja zaprnvo bogumilski
rfokument, o jedinstuenom tumadenju obe ibe kao Hrista ne
rnoZebiti govora. MoZda one simboli5u,kako bi se moglo pret-
Postaviti,dve razlidite "osobe" ili sile, i to, u sTislu ove jeresi:
Satanaela,starijeg,i Hrista, mladeg sina BoZijeg.e5JoSEpifanije
izveStavau 30. jeresi svog Panarium-ao ebionejcimakoji su pri-
hvatili dvostruko BoZije sinstvo: "A dvojica, tvrdili su gqi,
postavljenisu od straneBoga, jedan je lhistos, a drugi durro96".
( )vo udenje mora da je odiglednobilo ra5irenou srednjoj Aziji,
132
jer je tamo medu pavilikijancima i,euhetima nastalobogumilsko
ieenje o Satanaelukao demijutp"' .NaS dokument nije, naime,
ni5ta drugo do latinska verziia onog izve5taia u "Panoplia" F;u'
timija Zigadena (Euthymios Zigadenos) koji se odnosi na
priznanjeStoga je bogumi"lskibiskup Vasiliie u godini 1111. dao
caruAleksiju Komnenu'o.
230 Satananalazi obe ribe - nota bene - pre stvaranjasveta,
dakle u predsvetskom prastanju, dok je BoZiji duh jo5 boravio
iznad mridnih voda (Postanje1,2). Daje u pitanju brlaiedna iba
onda bi se ona mogla tumaditi kao prefiguracija dolazeieg
Spasitelja, to jest kao preegzistentni Ilristos iz Jevandelia po
Jivanu, kao logos koji je "u podetku bio kod Boga". (I lkistos
kaLeu ovom tekstu - ovo se odnosi na Jevandeliepo Jovanu 1,2"
- "Ego autem sedebamapud patrem meum.") Red je, medutim, o
dve ribe povezanekomisurom (volovskim jannom) koje se mogu
odnositi iamo na nbe iz zodijaka.U horoskopimazodijaci igraju
ulogu vaLnlhuslova koji bitno modifikuju uticaje planeta Stose u
njima nalaze,ili, i kada su bez planeta oni daju posebankarakter
pojedinim kuiama. U nasemshdaiu ribe bi, stoga,oznadavaleas-
vv' Sadaznamo da kosmogonijski
cendent,trenutak radanja sveta
mitovi u osnovi predstal'Jiajusimbole nastankasvesti (Sto dalje
ovde neiu obrazlagati)tuu.Predvremenostanje odgovarapritom
nesvesnom,alhemijski redeno,haosu,massaconfusaili nigredo,i
putem opusa Sto ga adept uporeduje sa stvaranjem sveta nastaje
ilbedo ili dealbatio, beljenje, koje se sa svoje strane delimi{lp101.
uporedujesa punim Mesecom,delimidno sa izlaskom Srroca
Istovremeno, to zna(i i prosvetljenje,to jest prosirenje svesti,koje
ide ruku pod ruku sa "delom". Psiholo5ki formulisano, dve ribe
koje davo nalazi u pra-vodi oznadavaju,dakle, novonastajuii svet
svesti.
231 Naroditu paZnju zasluZujeporedenjedve ribe sa jar-
mom volova upregnutim u plug. Volovi predstavljaju pokretadku
silu pluga. Na isti nadin rlbe zatopredstavljaju pokretadkesile do-
lazeieg sveta, to jest buduieg stanja svesti. Plug je od davnina
znak za ovladavanje zemljom: gde dovek ore tu je oteo komad
zernlje izprastanja i udinio ga korisnim za sebe.To dakle zna(i:
133
ribe ie vladati ovim svetom i imati podanike,tako Sto ce (as-
trolo5ki) delovati kroz dovekai oblikovati njegovo stanje svesti.
Cudno je da oranje ne podinje, kao sve druge stvari, na istoku,
vei na zapadu.Ovaj motiv nalazi se opet u alhemiji: "Tako zn&f,
kaZe Ripleus, "da ie se tvoj podetak dogoditi oko zalaska,odatle
ieS se okrenuti oko ponoii; tada ie svetlostisasvimizgubiti svoj
sjaj i ostaie5 devedesetnoii u mradnoj vatri distili5tabez svetla:
onda moraS usmeriti svoj^hod prema Orijentu, tamo ie5 proii
kroz nzh(,ite boje", itd.'" Alhemijsko delo podinje silaskom u
mrak (nigredo), odnosno u nesvesno.Oranje, to jest zauzimanje
zemlje,dogadase "patrispraecepto",po naredenjuOca. Bog nije,
dakle, enantiodromijukoja je podela godinu 1000. samo pred-
video, vei je i smeraoda je napravi. Svetskim mesecomRiba
vladaju tako dva nadela.Ribe su ovde, poput volova, paralelne,to
jest usmereneka istom cilju, iako je jedna Hristos, a druga Anti-
hrist.
232 T ako otprilike zamiSljamo verovatno rezonovanje (uko -
liko se oval inaz ovde moZe upotrebiti) ranog Srednjegveka. Ne
znatrr da li se o jednom takvom argumentu ikad svesno
diskutovalo. To bi ipak moglo biti moguie, je_rgore spomenuto
talmudskoprorodanstvoza anno Domini 530.tu'dozvoljava da se
s jedne strane pretpostavlja astronomski proradun, a s druge as-
trolo5ka aluzija na X S koju su preferirali jevrejski majstori.
Nasuprot tome, postoji i moguinost da ovde nije red ni o kakvom
svesnom odnosu prema astroloskim predstavama vei o proiz-
vodima nesvesnog.Da je ovo poslednjesasvimu stanjuda stvara
takva "posmatrqnja"to se dovoljno znaiz iskustvasnovai analize
bajki i mitova.'* Slika ribd kao takvih bila je svesno,ideja, op5te
dobro, i mogla je - nesvesno- da simboli(kt inaLava znadenje.U
ovo vreme (11. vek) jevrejski astrolozi podeli su, kao Bto smo
spomenuli,da proradunavajurodenjeMesije u X a op5teoseianje
da je podelo novo doba jasno je inazio Doakino da Fiore
(Gioacchino da Fiore).
233 Tekst na5eg Otkrivenja po Jovanu te5ko da je nastao
pre 11. veka, ili mnogo kasnije. Podetkom 11. veka, to jest, as-
trolo5ki, usred eona Ribd jeresi su, naime, svuda izbijale poput
t34
pedurakaiz zemlle, i karakteristidnoje da se vei odmah na
podetkupojavljujeHristov protivnik, drugariba, naimedavokao
demijurg.Istorijskigledano,ova idejajestevrstagnostidkerene-
sansetako 5toje demijurggnosticizpgvaZiokaomanjevrednoili
dakzto biie od kogapotidesvezlotu'. U ovoj pojaviie mahlan
njensinhronicitet,to jest astroloSkiodredentrenutakkada sepo-
javila.
234 To 5to su katarskeideje prodreleu alhemijunije nimalo
dudno.Nisu mi, medutim,poznatinikakvi tekstovikoji potvrduju
daje katarskisimbolribe preno5en unutaralhemijei da bi kao ta-
kav mogaobiti odgovotanza Lambsprinkovsimbolribe kao ar-
kan-materijei njeneunutarnjeantinomije.Lambsprinkov simbol
verovatnonije nastaopre kraja 16. veka i on oznadava revitali-
paralelneribe
zacijnarhetipa.On predstavljadve suprotstavljene
koje plivaju u moru - in nostromari - pri demuse misli na aqua
permanens,arkan-materiju.One su oznadenekao spirituset an-
ima,kaojelen i jednorog,dvalava,pasi vuk ili dvepticekoje se
mgdusobnobore, i time ukazujuna dvostrukuprirodu Merkura
106
235Ako su moja razmi5ljanjakoja podivajuna izvesnom
poznavanjusrednjovekovnog simbolidnogmiSljenja tadna,onda
smo ovde doSli do znatnepotvrdemog shvatanjaizloLenogna
podetku.Sa godinom1000.podinje,naime,jedandrugi svetkoji
se najpreobznanjujeu dudnimreligioznimpokretimakao Stosu
bogomili, katarioalbigenzi,valdenzi, pauperesSpiritus, fratres
liberi Spiritus,beguini,beghardi,itd., i u religiji o SvetomDuhu
Eoakina da Fiorea. Meduove pokretespadai procvatalhemijei
- last not least- protestantizam,prosvetiteljstvoi prirodnenauke,
uz pojadavanje do istinski davolskogSto ga doZivljavana5e
weme, uz istovremenouzmicanjehri5ianstvapred napadimara-
cionalizma,intelektualizma, materijalizmai "realizma".
236 Na jednom konkretnomprimeru helimda pokaZemna
koji nadinsimbol ribe autohtononastajeiz nesvesnog. Radi se o
sludajujedne mladeZenekoja je oduvekimala neobidnoLivei
plastidnesnove.Bila je pod uticajemmaterijalistidog pogledana
je
svetsvogaocakoji Ziveou ne ba$sreinombraku.Od ovih, za
135
nju, nepovoljnihodnosa,onasebranilatako Stoje stvorilaintenz-
ivanunutarnjiZivot,i to joSu detinjstvu,Svojerodite[iezamenila
ie sadvastablau ba5ti.Od Seste do sedmegodinesanjala je dajaj
ie dobri Bog obecaozlatnu ribicu. Od tog vremenadestoje sa-
niala ribe. Kasnijeoneko vremepre nego 5to,je zbog razliditih
problemado5lana ledenje,sanjalaje da stoji na obali Limatai da
Tiledau vodu. "Neki iovek bgcazlatnik u reku, tada vodapostaje
prozirna i vidi se do dnalj7. Tamose nalazi koralni grebei f
mnoitvo riba. Medu njima su neke sa srebrnastimsjajnim
lrbuhomi zlatnimledima".Tokom ledenjaimalaje sledeii san:
"Dolazimna obalu iiroke reke. U poietku ne vidim rnnogo,sarno
vodu,zemljui stenu,Bacamlistovesa mojimbeleflkamau vodus
oseianjemda time neito vraiam reci. Odmahnakontoga dobi-
jam pecaiki itap. Sedams njint na kameni pecam,Joi uvekne
vidimniita osintvode,zemljei stene.Odjednomzagrizlaje jedna
leika riba. Ima srebrnasttrbuk i zlatna leda.Kad samje izvukla
na kopnopredeoje oiiveo: stenase izdvajakao najstarijaosnova
zemlje;trava i cveie rastlt,a grmlje se iiri premaiumi. Podi\e se
vetar i sve se krece.Sedirnneizmernonapetaali sasvimmirno.
{)djednornsa straneiza meneiujem glasgospodinaX (X je stariji
tovek kogaonapoznajesamoprekoslikei po pridi,ali koji je za
rrju autoritet).On kale tiho ali jasno: "Strpljivotn,u najdubljem
trnutarnjem predelupripadariba, hranadubine.'U tom trenutku
oleomenese pravi krug koji delom dodiruje i vodu.Zatim opet
i:ujemglas: 'Hrabrom,u drugompredelu moie biti pobeda; tu,
naime,vlada borba.'Tadase oko menepravi drugt krug koji ovaj
put vet dodiruje i drugu obalu. Istovrimenodaliina ie otvara i
vidi se razliiito oblikovanazemlja. Suncese rada iznad hort-
zonta.Cujernglas kao da govori iz dal,jine:'Treti i ietvrti predeo
nastaju,na isti naiin povetani,iz prethodnih.Ali ietvrti predeo,-
ovdeglas zastajenq/yenutakkao da razmiilja -'ietvrti predeose
nudovezujena prni'uo. Onje najviii i istovremenonajdublji;jer
najviie i najdubljese sjedinjuju.Oni su u osnovijedno."' - Txda
soprobudilasazujanjemu u5ima.
237 OvaJsan ima sve karakteristiketakozvanog"velikog
sna",a osimtogaposeduje
kvalitet"promi3$enog" Stoje karakter-
r3 6
isti0noza intuitivni tip shvatanja.Ako je snevadu ovo vremevei
imao izvesna psiholoBkaznanja, ipak mu je nedostajalobilo
kakvo poznavanjeistorijske simbolike ribe. O pojedinostima
trebaprimetiti sledeie:obalarekepredstavljao da setako ircazim,
pragka nesvesnom. Pecanje je intuitivanpoku5ajda se 'upecaju'
nesvesnisadrZaji(ribe),odnosnoda se shvate.Srebroi zlatoribe
oznalava(na alhemijskomjeziku) Zenskoi mu5ko,dakleherma-
froditlK aspektribe, to ukazujena nju kao complex.iooppgpi-
torum'u'. Ona takodetu dovodi do magidnogoZivljavanja"'.
Staracje personifikacijaarhetipa starog mudraca. f{.iba kao
"dudesnojelo" vei nam je poznata.Ona je (euharistidko) jelo
"savr5enih"(teleioi).Prvi krug koji dodirujevodupredodava(par-
cijalnu) integracijunesvesnog. Borba odgovarakonfliktu suprot-
je
nosti.Kao Sto ona izmedusvestii Senke.Drugi krug dodiruje
"drugu obalu", gde se, naime, odvija ujedinjenjesuprotnosti.
Tako se arkan-supstanca u indijskom "Zivinomsistemu"zove
para-da,,]'$to daje drugu obalu", a ona je, kao na Zapadt,
Merkurtrr. Cetvrtaoblast,nagla5ena posebnimhijatusompred-
stavljajedno koje,plikljudujucise onim trimaobuhvatasvedetiri
u jednojedinstvor". Krugovinaravnopravemandaluu kojoj se
periferija,3toje paradoksalno, poklapasa srediStem. To podseia
na staru BoZiju predstavu:"Deus es[.qirculuscuius centrum
ubique, circumferentiavero ourquu-Il3." Motiv podudaranja
prvog sa detvrtim izl:ahenjevei u Marijinom aksiornu:"Od jed-
nog postajedva, od dva tri, a od treieg dolazijedno kao detvrto"
(to hentetarton).
238 Ovaj san,takoreii ukratko,rezimiraditaw simboliku
procesaindividuacijei to u osobikojoj je literaturao ovom pred-
metu bila sasvimnepoznata.Takvi sludajevikoji nisu nikakve
retkosti hebalo bi da navedu na razmi$ljanje.Oni upravo
dokazuju postojanjejednog nesvesnog"znanja" u pogledu
procesaindividuacijei njegoveistorijskesimbolike.
137
XI
ALHEMIJSKOTUMACENJERIBE
239'Vratimo se sadaproblemu koji je najavljen gore citira-
nim "Instructio de arbore solari", naime pitanju kako se riba
hvata. Eheneis privladi brodove na nadin koji bi se najbolje
mogao uporediti sa uticajem magneta na gvoZde. Privladnost
potide, kako pokazuje predanje, iz ibe i zaustavlja vozilo kojim
dovek upravlja ili kormilari'. Nagla5avamovu, naizglednevaZnu
pojedinost, jer, kao Sto iemo videti, u alhemijskom gledanju
privladnostne potidevi5e od ribe vei od magnetakoji se nalaziu
posedudoveka i sa svoje stranevrsi ono privladenjekoje je do
lada predstavljalo tajnu snagu ribe. Predodimo li sebi njegov
r,na(aj,lako iemo razumeti da od ovog arkanskog sredilta zra(i
moina snaga privladnosti koja se lepo moZe uporediti sa mag-
nctizmom Severnogpola'. Kao Stoiemo dalje videti i gnostici su
slidno govorili o magnetskomdelovanju njihove sredi3nefigure
(tadka, monada, Sin, itd.). Stoga je zna(,ajnanovina Sto se al-
hcmidar priprema da rukuje instrumentom od koga odekuje da ie
zraditi istim silama kao i Eheneis, ali u obratnom smeru. Ovo
preokretanje je za psihologiju alhemije vaZno zbog toga Stopred-
slavlja paralelan sludaj prema zahtevu adepata da stvore filius
rnacrocosmi,odgovor Hristu kroz svoju vestinu - Deo conce-
tlonte.Time artifex, odnosnonjegov instrument,na izvestan nadin
'tltuzimamesto Eheneisa,kao i sve
ono Stoon znadi kao arcanum.
t)n je ribi takoreii ukrao tajnu i Zeleo da arcanum izvude na
povr3inukako bi iznjega stvorio lilius philosophorum,lapis.
240 "Magnet mudraca", koji bi trebalo da dudesnu ribu
izvude,moZe se,naime,kako tekst najavljuje,uiiti. SadrLajovog
tajnog udenja jeste stvarni arcanum alhemije koji se tide
pronalaskaili proizvodnje prima materia. "Doctrina" ili "theoria"
jc personifikovana ili, bolje redeno, konkretizovanakao Mer-
curius non vulgis id est philosophorum.Ovaj pojam je dvostruk
poput antidkog Hermesa;on je dastajna supstancanalik na Zivu,
tas filosofija. Dom Perneti (Dom Pernety) izraLavaovaj quid-
138
proquo drastidno sledeiim redima: "La matibre du mercure phi-
losophique...a une vertu aimantive^quiattire desrayonsdu Soleil
et de la Lune le mercuredes Sagesr."O prima materiji adeptigo-
vore veoma mnogo ikaLlu vrlo malo; tako malo.dak da se o tome
uglavnom o" trroZ" dobiti nikakva predstava4.Ovo pona5anje
ukazuje na zna(,ajnute5koiu u razmi5ljanju, Stoje i razumljivo s
obzirom da takva materija iz koje bi se mogao napraviti lapis
uop5tene postoji, niti je iz nje ikada napravljenlapis na bilo koji
nadin koji bi odgovarao odekivanjima; zato oznakemateria prima
ukazuju na neStoSto ne predstavlja nikakvu odredenugradu, vei
je mnogo vi5e intuitivan pojam za psihiiku poietnu situaciju. Kao
Stoje na primer voda Zivota, oblak, nebo, senka,more, majka,
Mesec,zmaj,Venera,haos,massaconfusa,microcosmos,itd.
241 U velikom broju tih imena figurira i "magnesia"pod
kojom ne bi trebalo-podrazumevatimagnesia usta (magnezijum
oksid) farmakopeje)). Magnesia je naprotiv "tota mixtio" ili
'de qua extrahitur ista humiditas"o(scl. radi-
"copulatamixtio",
calis.lapidisnostri)'. U traktatu"Aristotelesde perfectomagiste-
rio'n opisuje se komplikovana prpizvodnja magnezije. Ona
predstavljaizbeljenu arkan-supstancuv. Pandolfusu "Turbi" kahe:
"Iubeo g4pereoccultum et honorabile arcanum quod est, magne-
sia albaru."Kod Ilajnriha Kunrata (Heinrich I(hunrath) mag-
nez1aje sinonim sa "haosom" i "Aes Hermetis". On ie naziva
"Katolidko ili univerzalno to je (op5te svetsko)od tela, duha i
du5e prirodno sadinjenotrojstvo - ili biie (samo jedno istinsko
Subiectum Catholicon) i pravo univer44lno Materiam Lapidis
Philgqophoru-l 1." Magneiljaje Zenskel2,u ^ugo"t mu5ke pri-
rode". Ona zato nosi "u svom stomakusal Armoniacum et vege-
tabile", pri demu ovo poslednje predstavlja arkan-supstancu
kamena.'* JoS u grdkoj alhemiji, magnezija,odnosnomagnes,
jeste hermafroditskasupstancaza promene". Magnez4aje za al-
hemidarane samo po zvuku, vei i po smislu, vezanaza "magnes"'
kao Sto to pokazuje jedan Rosinusov "recept": "IJzmi dakle ovaj
oZivljen kamen, to jest onaj koji u sebi ima duSu i to
merkurieleto, koli je obdaren oseianjima, to jest koji opaZa
prisustvo i uticaj magnezge i magneta i koji je i calaminaris i
139
kamenkoji je Ziv kretanjemna mestu,vraianjem i odbijanjem",
t'
ild.
24212 ovog tekstadovoljno sejasno vidi da se kod alhemrj-
ske procedure nikako ne radi o hemijskim procesima,jer za tako
no5to Supstancakoj.a ie se menjati ne mora da ima ni Zivosti ni
Culnaoseianja. Njoj su, medutim, neophodnepsihidke funkcije
kada se, kao kad je red o rnagneziju,radi o jednom od mnogo
i't,razakojima su adepti oznatavali nesvesno,dakle upravo onaj
okultni deo psihe koji im je izmakao prilikom spontaneprojekcije
runepoznatu hemijsku materiju i koji ih je zaludivao stotinama
arkan-supstanci.Naravno, samo glupe medu njima, koji isuvi5e
dugo nisu ni5ta primeiivali, iako u tekstovimanjihovih klasika
nije bilo malo nagove5tajakoji su mogli da ukaZu na pravi put.
NaZalost,mi danasnismo toliko izalli iz Srednjegveka da bismo
lako mogli da razumemo namere alhemije bez prethodnog
savladivanja znatnih te5koi a.
243 Lapis animalis Rosinusa je, dakle, zami5ljen kao
oZivljenobi(e, za koje se pretpostavlja da osecauticaj magnesije
i magneta,odnosno, da lh opaia (sentientem).Magnus je, takode
"oZivljenastvar". Tako kaZeJurisconsultus i alhemi{,arizBazela
.foanes Hrisipus Fanianus (Ioannes Chrysippus Fanianus):
"Ako se jednom Talesu od Mileta dopalo da onaj Herkulov
kamen, to jest magnet, nazove Zivom tvuri, zato Sto privladi
gvoZde i izgleda da ga kroti, za$to mi ne bismo i so... nazvali
Zivim biiem'"" Dorneus pi5e: "Udi nas magnetskikamen u kome
sc (odima) ne vidi a magnetskasila koja privladi gvoZde,zato Sto
jc u niemu sakriven duh (spiritus) koga dula ne mogu da
primete"." Koliko je neshvatljivostmagnetizmanuminozno de-
Iovala na ljude ranijih vremena upedatljivo svedodi Avgustin:
"'/,namo", pi3e on, "za. magngtni kamen da on na dudesannadin
privladi gvoilde od dega sam jt^e,kad sam to prvi put video,
rra.jeZio"(vehementerinhomri)". I humanistaAndreja Aliati
(Andrea Atciati) (+ 1550) uzvikuje: "Quare qui primum mag-
nctis virtutem trahentis femrm agnoverit et viderit, non potest non
illico in admirationemrabi... Neque satis est, si aliqui harum re-
nrm arcanam quandam vim tam vulgo tritam nobis obtrudant.
140
Quomodo enim definient o^c_cultam illarr vim, de qua nihil preter
nomen possuntostendere?2l"Slavni anatom'i astrolog Gabrijel
Falopijus (Gabriel Fallopius) (1490 - 1563)je navodnomagnet
zajedno sa Zivom i purgancom smatrao za neobja5njivaduda diji
je "effectus cum stupore sit admirandus",kako kaZe Libavijus
(Libavius) u svojoj "Ars prolatoria"".Iz takvih izjava moZe se
jo5 uvek prepoznati naivna reakcija inteligentnih ljudi sklonih
razmi$ljanju za koje su takvi prizori znadili neobja5njiva duda.
Razumljivo je zato Sto su objekte kojima su se divili oseiali kao
oiivljene (calx viva, lapis animatu itd.). Tako je i magnet jedno
oduhovljenobiie, poput tajnovitog kamenakoji posedujesposob-
nost oseianja. (/ "Duodecim tractatus"z' magnes figurira kao
simbol "aquaroris nostri" (voda na5erose),"dija je majka sredi5te
kako nebeskih tako i zemaljskih" Sunca i Lune. Ovu vodu (poz-
natu kao aqua permanens)anonimni autor apostrofira na sledeii
nadin: "O sanctaet admirabilis natura, quae filios doctrinae errare
non permittis, sicuti in vita humana in dies demonstras.Porro in
hisce... Tractatibus tot rationes naturalesin medium attuli, ut...
Lector, intelligere qossit ea omnia, quae oculis meis Deo
benedicente vidi" ild."-
244 Osnovna misao ovde je ideja o udenju, "aqua doctri-
nae". Kao $to smo gore vei videli, "magnet" ili "nebeskarosatr
mogu se uditi. On simbolizuje, ba5 kao i aqua, samo udenje.
Nasuprot njemu nalazi se "animirani kamen" koji "opaZa" uticaj
magneta, odnosno uticaj para magnesa i magnez;4e.Animirani
kamen, kao i magnet, jeste upmvo arkan-materija,i samo takve
supstancegrade ono jedinjenje koje napokon vodi ka cilju, od-
nosno ka lapis philosophorum-u koji ima telo, du5u i duh. Dor-
neus kaZe: "(Gentiles pagani) Inquiunt enim, natura naturam sibi
similem appetit, et congaudersuae naturae,si alienae iungatur,
destruitur opus naturaet'". On aludira na onaj aksiom koji se
obidno pripisuje alhemidaruDemokritu (Demokritos).'r HrprSolq
rtpnerut, rot r1tpr5orgtf)v qtorv vrr[, rct 1 <priorgrflv
tfl <p{ro'er
qtorv rpcret." Priroda se rg-dujeprirodi; priroda vlada prirodoml
priroda pobeduje prirodu.")'o
t4l
245 Kao Sto magnes i magnez4a obrazqu par, tako je,
znamo,i "lapis animatussive vegetabilis"'' jedan rebis i herma-
liodit koji nastajeiz kraljevskesvadbe.Suprotstavljenasu, dakle,
dva para koji uzajamnompri"vladnoSiugrade quaternio,to jest
Cotvorostrukuosnovu celine'". Parovi, kao Sto se iz simbolike
vidi, znadejedno te isto, naime iedancomplexiooppositorum,od-
nosno "ujedinjujuii simbol""'. Ako u naSim tekstovima nisu
predstavljenikao jedno te isto i kao podudarni s arkan-materijom,
onda za to postoji razlog, koji se medutim ne moZe prepoznati u
simbolima postavljenimza kombinovanjeobe supstance.Arkan
supstancaje ponekad na primer, magnezia, a tamo voda, ovde
magnet, a tamo riba; pa ipak obe oznadavajumateria pnma iz
k<rjenastajedudo rodenja. Ono Stoje smatranorazlikom od strane
adepatavidi se po mestu iz jednog traktata iz 17. veka koji je
napisao Johanes Koleson (Iohannes Collessoh), Ordinis S.
llenedicti prior: "Quanfum autem ad substantiam,qua naturaliter
cl Philosophice aurum et argentum vulgare solvuntur attine!
rromo sibi imaginari debet, ullam aliam, quam anirnam mundi
gcneralem, quae per magnetes et media Philosophica trahitur et
cltrahitur de corporibussuperioribusmaxime vero de radiis Solis
t:l Lunae. Unde liquet illos Mercurii seu menstrui Philosophici
rrullannhaberecognitionem,qyi naturaliteret physicemetallaper-
lL'ctadi ssolverecogilant", ild."
246 O(,igledno valja razlikovati dve kategorije simbola:
prvo one koji oznadavajuvanpsihidkuhemijsku supstancuili njen
rnetafizidki ekvivalent, kao Sto su serpensmercurialis, Sanctus
Spiritus,anima mundi, veritas,sapientia,itd.; kao drugo, one koji
irnenuju hemijska sredstvakoja su stvorili adepti, poput solventia
(ac1ua,acetum, lac virginis) ili njihov "filosofski" ekvivalent,
lheoriaili scientia,a koji, ako su "pravilni", imaju dudesnadejstva
na materiiq, kako to obja5njavaDorneus u svojim filozofskim
traktatim# 1'.
247 Ova dva shvatanja se kod alhemidara neprestano
prepliiu: das arkan-supstancanaizgled nije ni5ta drugo do hemij-
sko telo, dasje ona ideja kakvu bismo danasopisali kao psihidki
sadrZaj. Perneti veoma jasno opisuje ovu zbrku u svom
142
obja5njenjumagneta:"Mais il ne faut pas s'imaginerque ce1ai-
man soit I'aiman vulgaire. Ils (alhemidari) ne lui ont donn6 ce
nom qu'a cause de sa sympathienaturelle avec ce qu'ils appellent
leur acier (adamas).Celui-ci est la mine (materia prima) de leur
or, et l'aiman est la mine de leur acier. Le centre de cet aiman ren-
ferme un sel cach6, un menstrue propre h calciner I'or philoso-
phique. Ce sel pr6pare forme leur mercurs, avec lequel ils font le
magisteredes Sagesau blanc et au rouge. Il devigntune mine de
feu c6leste,qui sert de ferment h leur pierre", itd." Po njegovom
mi5ljenju magnet, dakle, sadrZikao tajnu svog dejstva so koju je
adeptpripremio. Kad god alhemidargovori o "soli" on veoma us-
lovno pod tim podrazimeva NaCl ili neku drugu so. S prilidnom
sigurno5iu se moZe pretpostavitida on uop5tenije u stanju a da
ne uzme njeno simbolidko znadenje, i zato misli i na hemijsku
supstancukao sal sapientiae.To je ona u magnetu skrivena i od
strane adeptaproizvedena so; to jest ona je s jedne strane proiz-
vod njegove ve3tine, a s druge, ona se ve(, na'laziskrivena u pri-
rodi. Ova protivurednost resava se bez napora pretpostavkom da
j e j ednostavnored o proi ekciii i ednog p sihiikog sadrZaia.
248 Slidno stanje stvari nalazimo kod Dorneusa. Ovde,
istina, nije red o soli mudrosti,vei o "veritas" koja je zaniega, s
jedne strane, skrivena u prirodnim stvarima, a s druge, odigledno
predstavlja jedan "moralan" pojam. Veritas za njega zna(i
"medicina, corrigens et transutamsid, quod non est amplius, in id
quod fuit ante colluptionem, ac in melius, et id quod non est, in id
'isubstantiametaphysica"
quod essedebet33"lOva "istina" jeste
koja je skrivena ne samo u stvarima, vei i u ljudskom telu: "In
corpore humano latet quaedam substantia metaphysica, paucist
simis nota, quae nullo... ipdiget medicamento,sed ipsa medi-
camenfumest incorruptum'*". Stogaje "Chemistarum...studium
in sensualibusinsensualemillam veritatem suis cempedibusliber-
are"35.Prema tome, onaj ko Leli da ovlada hemijskom ve5tinomo
taj mora da studira "pravu filosofiju", a ne "aristotelovsku", kako
dodajeDorneus, jer pravo udenjeje premaKolesonu magnetko'
jim se iz tela moZe osloboditi "Centrum veri" (srediBteistine), i
dime se telo moZe menjati. "Philosophi", pi5e Dorneuso "divino
143
quodam afflatu cognoverunt hanc verfutem, caelestemque
vigorem a suis compedibusliberari posse:non contrario,... Jed
suo simili. cum igitur tale quid, sive in homine sive extra ipsum
inveniatur, quod huic est conforme substantiae,... similia simili-
bus essecorroboranda,pacepotius,quam bello", itd.36
249 Utenle, dakle, koje se mote svesnimputem steii preko
divino quodam afflatu, ieste istovremeno i instrument koji je u
stanju da objekt doctrina-e ili theoria-e oslobodi njegove zato-
denosti u "telu", jer simbol za udenje - magnet - istovremeno
ozna(ava i jeste misteriozna "istina" o kojoj govori. U svesti
adeptaudenjesepojavljuje kao poklon SvetogaDuha. Ono ie the-
saurusznanlao tajni vestine,i to blaga skrivenogu prima materia
zakoje se smatrada se nalazi izvan doveka.Blago udenja i drago-
cene tajne za koju se pretpostavljada se nalazi u tamnoj materiji
jesu jedno te isto, Stoza nas ne znadi nikakvo otkriie, 6uduii da
vei dugo vremena znama da takve tajne svoje postojanje za-
hvaljujy. nesvesnojprojekciji. Dorneus je mislilac koji je prvi i
najjasnije prepoznao dilemu alhemije: Rei je o jednoj te istoj
arkan-supstanci,bez obzira da li se nalazi unutar ioveka ili izvan
njega. "Alhemijska" procedurase odvija i spolja i iznutra. Ko nije
u stanju da oslobodi "veritas" iz okova vlastite duse,tome neie
poci za rukom ni fizidki opus, a ko ume da napravi kamen, taj to
ume jedino na osnovu pravog udenja, putem kojeg se i jam
menja, ili koju proizvodi usled vlastite promene.
250 Na osnovu ovakvih razmi5ljanjaDorneus dolazi do
uvfdl da je samospoznajaod fundamentalnog zna(aja. "Fac igi-
tut", kaZeon, I'ut talis evadas,qualetuum essevis quod quaesieiis
opy.''." Odekivanja koja se ulaZu u delo moraJu ,", d*gi-
redima, usmeravati na vlastiti Ego. Proizvodnja arkan-supstance,
generatioMercurii, moguia je samo nekome koji posedujepot-
puno poznavanje udenja; ali "non possumusde quovis dubio qer_
!1oresfieri, quam experiendo,nec melius quam in nobis ipsis38."
Udenje, dakle, izraLava,unutarnje iskustuo ili u velikoj meri zavi-
si od njega: "cognoscat hominis in homine thesaurumexistere
maximum, et non extra ipsum. Ab ipso procedit interius... per
quod operatur extrinsecus id, quod oculariter videt. Ergo nisi
144
mente caecusfuerit, videbit (in est) intelliget, quis et qualis sit^tn-
trinsecus, luceque naturae seipsum .og;ot."i per &terioru39".
Arcanum se u prvom redu nalazi u doveku; to je njegovo pravo
Sopstvo*' za koje on jo$ ne zna, vei ga upoznajeiskustvom u
spolja5njem svetu. Zato Dorneus od alhemidara zahteva'."Disce
ex te ipso, quicquid est et in caelo et in terra, cognoscere,ut sapi-
ens fias in omnibus. Ignoras caelum et elementa prius unum
fuisse,divino quoque.abinvicem artificio separata,ut et te et om-
l"
nia generarepdsr"it?4
251 Buduii da "poznavanje" sveta "stanuje u njegovim
vlastitim grudima", adept svoje poznavanjesvetamora da crpe "iz
samogasebe",jer njegovo Sopstvokoje tek mora da upozna,jeste
deo te prirode koja je nastala iz prajedinstvaBoga sa svetom.
Ovde, odigledno,nije re( o onom znanju koje se bavi prirodom
Ega, a koje se veoma lako i stogarado zamenjujesa samospoz-
najom. S ovog razloga, svako ko ozbiljnije poku5a da samoga
sebeprepoznakao objekat biva optuZenza egoizami samoljublje.
Takva spoznaja nema, medutim, nideg zajednidkog sa subjek-
tivnim znanjemEgoa o samom sebi. To lidi na psa koji juri svoj
rep. Ono prvo predstavlja, medutim, tesko i u moralnom pogledu
zahtevnoproudavanjeo kome takozvanapsihologija ne zna niSta,
a obrazovana publika samo rnalo. Pa ipak je alhemidar makar
posrednoimao pojma o tome: on je barem sa sigurno5iuznao da
kao deo celine nosi u sebi i sliku celine, "nebe,skisvod" ili
"Olimp", kako je tu misao formulisao Paracelzus". Ovaj unu-
tra5nji microcosmus je bio nehotidni predmet ahemijskog is-
traLivanla. Danas bismo ovaj objekat oznadili kao kolektivno
nesvesno,koje se mora oznaditikao objektivno,buduii da u svim
individuama ostaje samo sebi identidno i predstavlja zato samo
Jedno.Iz ovog univerzalnogJednogu svakom pojedincunastaje
subjektivna svest to jest Ego. Tako bismo otprilike danas
razumeli Dorneusovo "unum fuisse" ili "separatum divino arti-
fico".
252 Ova objektivna spoznaja Sopstvajeste ono Sto na5
autor ima na umu kada kaZe: "Nemo vero potest cognoscetese,
nisi sciatquid, et non quis ipse sit, a quo dependeat,vel cuius sit...
145
et in quem finem factus sit43." Razlikovanje izmedu "quid" i
"quis" je izuzetno vaZno: dok "quis" ima jedan izrazito lidni as-
pekt i zato se odnosina Ego, "quid" je, medutim,neutrumkoji ne
pretpostavljani5ta drugo do objekat potpuno liSen svakog person-
aliteta. Ovde se ne misli na subjektivnuEgo-svestpsihe, vei je
samapsiha taj nepoznati,neprejudiciraniobjekatkoji tek valja is-
1r:aLitr.Razlikovanje izmedu spoznavanjaEga i Sopstvatesko da
bi se ta{nije moglo izvesti nego ovom razikom izmedu "quis" i
"quid". Ovde je jedan alhemidar iz Sesnaestog veka uspeo da
uradi ne5to o Sta se izvesni psiholozi (ili oni koji sebi doz-
voljavaju sudoveu psychologicis-u)i dan-danasspotidu. "Quid"
(Sta) se odnosi na neutralno Sopstvo, na objektivnu datost to-
taliteta, buduii da Ego na jednoj strani kauzalno zavisi o Sopstvu,
ili mu pripada, a na drugoj strani je usmerenprema Sopstvu kao
prema ciju. Ovo poslednje podseia na zna(ajnu prrru redenicu iz
"Fundamentum"-a Ignacija de Lojale (Ignatio de Loyola):
"Homo creatus est (ad hunc finem), ut laudet Deum Dominum
nostrum, ei reverentiam exhibeat,eique serviat, et per haec salvet
animamsuam**.t'
253 Covek verovatno poznaje samo manji deo svoje psihe,
ba5 kao Sto ima i veoma ogranidenuvid u fiziologiju svoga tela.
Kauzalni faktori koji odreduju njegovu psihidku egzistenciju u
velikoj meri leZe u nesvesnim procesima izvan svesti, tako u
njemu dejstvuju i finalni faktori koji takode potidu iz nesvesnog.
Kauzalne faktore je na elementarannadin dokazala psihologija
Frojda, a ovo poslednjeAdlera. Causaekao i fines prevazilaze,
dakle, u stepenukoji se ne moZe proceniti, svest,Stoistovremeno
zna$ da su njihov sastav i dejstvo nepromenljivi i neotklonivi,
sve dok naime ne postanupredmet svesti. Oni se mogu korigovati
jedino kroz svesni uvid i nnoralno odludivanje, fuog dega od
samospoznajepostoji toliki strah, ali zbog dega je ona i neo-
phodna. Ako, dakle, redenicu iz "Fundamentum"-a oslobodimo
teolo5kogjezlka, onda ona glasi: Svestje nastalas ciljem da pre-
poznl (laudet) svoje poreklo iz vi5eg jedinstva (Deum), da taj iz-
vor briZljivo sagleda(reverentiam exhibeat), da njegove odredbe
sprovodi inteligentno i odgovorno (serviat) i time ukupnoj psihi
146
posredde optimum Zivotnih i razvojnih moguinosti (salvet ani-
mam suam).
254 Ovaj prevod ne samo Stozvudi, vec i treba da bude ra-
cionalistidan, odnosno razuman, jer moderan duh uprkos
ozbiljnom trudu vi5e ne razume sada vei dvehiljadugo5njijezik
teologije,ukoliko se ne slaZes razumom.Posledidno,opasnostda
ie nedostatakrazumevanjabiti zamenjenpridanjem, afektacijom i
prisilnom verom ili pak rezignacijomi ravnodu5no5iuvei odavno
je prisutna.
255 Konadnaodredenjakoja u nama deluju nisu ni5ta drugo
do oni talenti koje "homo quidam nobilis" (Luka 19,13 i dalje)
poveravasvojim "servis" (robovima)kako bi oni mogli da trguju
njima. Nije potrebno imati previ3e maSteda se zamisli Staovo
upetljavanje u svetovno zna(i u moralnom smislu. Samo detinjast
dovek moZe da uobrazi da zlo nije uvek i svudaprisutno i ukoliko
je on viSe nesvestan,utoliko mu davo vi5e sedi zawatom. Zbog
ovog unutarnjeg odnosa prema crnoj strani, masovnom doveku
tako neverovatno lako pada da ne razmi5ljajuii udestvuje u
najuZasnijimzlodinima. Samojedna Stoobimnija i Stobespo3ted-
nija samospoznajakoja dobro i zlo vidi u pravom odnosu, i u
stanjuje da odmeri motive ljudskih postupaka,nudi izvesnojem-
stvo da krajnji renltatneie ispastiprevi5e1o5.
256 Odludujuii znadaj samospoznaleza alhemijski proces
preobraZenja nalazimo najjasnije kod Dorneusa, u drugoj
polovini 16. veka. Sama misao je, medutim, mnogo starija, i
prisutnaje jo5 kod Morienusa Romanusa (7 - 8. vek) u senten-
ciji koju je, kako sam kaZe,napisaona ivici hermetidkeposude:
"OnTfs qui secum omnia habent, alieno auxilio nullatenus indi-
gent"." Ovde se ne radi o nekom posedovanjusvih neophodnih
hemijskih supstanci,vei o jednoj "moralnoj" stvari kao Sto se iz
tekstajasno vidi*o. Bog je, kaZeMorienuso stvorio svet iz &tni
nejednakaelementai postavio doveka medu njih kao "veii ukras"
(maius ornamentum). "Heac enim res a te extrahitur: cuius etiam
minera tu existis, apud te namque illam inveniunt, et ut verius
confitear, a te accipiunt: quod quum probaveris, amor eius (rei) et
147
dilectio in te augebitur47."Ova "stvar"je lapis, za koji Morenius
kaLe da sadrZi detiri elementa i da se moLe uporediti sa kos-
mosom i njegovim sastavom.Postupakkoji je ggophodanza do-
brjanjetog kamena"ne moZe se voditi rukama"*o.Redje, naime,
o "ljudskom stavu" (dispositiohominum). Samoje on u stanjuda
sprovede "promenu priroda" (naturarum mutatio). Ova pro-mena
49.
si dogadaputem coniunctio,kbja predstavljaesencijudela
257 Ye(, spomenuti traktat "Rosinusad Sarratantam Epis-
copum" - koji, ako izvorno moLdai nije arapski,ipak spadamedu
ngjstarijearapsketekstove,- citira izvesnogmagus philosophus-
a)u: "Hic lapis est subtus te, quantum ad obedientiam: supra te,
quo ad dominium: e{go a te, quantum ad scientiam: circa te,
quantum ad aequalesf,r".Ovo mesto je pomalo nejasno.Ali iz
njega ipak proizilazi da kamen stoji u nesumnjivom psihidkom
odnosu prema doveku: adept moZe da s jedne strane od njega
odekujeposlu5nost,a s drugekamennjim vlada.U meri u kojoj je
kamen stvar znanja ili "nauke", on potide od doveka.Ali se on
nalazi i izvan njega, i to u njegovom okruZenju, kod njemu
"aequales"- iztaz koji sam zato preveo sa "sebi ravnim". Moglo
bi se reii i "s jednakomnamerom".Ovaj opis odgovaraparadok-
salnom stanju stvari kod Sopstva,kao Stopokazuje njegova sim*
bolika. On je i najmanji koji se lako moZeprevideti i odgurnuti u
stranu. Njemu je dak potrebna pomoi i svest ga mora opaziti,
duvati i gotovo izgra;diti,i to tako kao da ranije nije ni postojao i
kao da je tek brigom i predano5iu doveka pizvan u bivstvovanje.
Nasuprot tome, iskustvomje dokazanoda ono postoji od davnina
i da je starije od Ega, i da ne predstavljani5ta manje nego tajni
spiritus rector na5esudbine.Sopstvone postajeosve5ienosamo
po sebi, vei je oduvek bilo predmet udenja ako se uop5teudilo
putem tradicije znanja (na primer PuruSino udenje o Atmanu!).
Buduii da predstavljasu3tinuindividuacije, i da je individuacija
nemoguia bez dovekovogodnosasa sopstvenomokolinom, ono
se nalazi i kod svih onih koji isto misle a sa kojima su moguii in-
dividualni odnosi. Osim toga, Sopstvoje arhetip koji uvek pred-
stavlja situaciju u kojoj je sadrZano.Otuda se, kao i svaki arhetip,
ni Sopstvo ne moZe lokalizovati u prostoru Ego-svesti, vei se
pona5akao atrnosferakoja okruZuje doveka i koja se kako pros-
148
torno tako ni vremenski ne moZe sa sigurno5iu razgraniditi.
(Otuda su za arhetipovetako destovezani takozvani sinhronistidki
fenomeni!)
258 U-- Rosinustraktat-t nailazimo na paralelu sa
Morienusom52: "Hic lapis talis est res, quaein te migis fixa est,
a Deo creata,et tu eius minera es, ac a te extrahibur,et ubicunque
fueris, tecum inseparabilitermaner...Et ut homo ex 4 elementis
est compositus,ita et lapis, et ita est ex homine, et tu es eiusmin-
era, scil. per operationem:et de te extrahitur,scil. per divisionem:
et in te insparabiliter manez scil. per scientiam.Aliter in te fixa,
scil. in Mercurio sapientum:tu eius minera es: id est,in te est co-
nclusaet ips (a) m53occultetenes,et ex te exlrahilur,cum a le re-
ducitur et solvitur: quia sine te completi non potest, et tu si17 ins
(a) vivere non potes,et sic finis respicitprincipium et contra
259 Izgleda kao da je ovaj tekst komentar odgovarajuieg
mesta kod Morienusa. Iz nlega saznajemoda je Bog u doveka
usadio kamen, da dovek u postupku (operatio) predstavljanje-
govu prima materia (minera), ili da ekstrakcija odgovara takoz-
vanim divisio ili separatioalhemijskeprocedure,i da kroz svoje
poznavanjekamena dovek ostaje neraskidivo vezan za Sopstvo.
Pod postupkomkoji je ovde prikazan moglo bi se lako razumeti
privodenjesvestijednog nesvesnogsadrLaja.Fiksacijamudracau
Merkuru odgovaralabi, otud, tradiclgnalnom hermetidkomznanju
buduii da Mercurius olidava nous", i zahvaljujuii tom znanju,
Sopstvo, kao sadrZajnesvesnog,postaje svesno i fiksira se u
svesti.Bez vei postojeiih svesnihpojmova apercepcijaje, kao Sto
znafrro)nemoguia. Ovom dinjenicom mogu se objasniti urnoge
neurotidke smetnje koje se su5tinski zasnivaju na tome Sto se u
nesvesnomnalazekonstelacijeizvesnih sadrZajakoji se zbog ne-
dostatka apercipirajuiih pojmova koji bi ih "pojmili", ne mogu
asimimilovati. Zato je toliko izuzetno vaLno da se deci ditaju ba-
jke i legende,a odraslimaobja5njavajureligiozni pojmovi (dog-
mata), jer oni predstavljaju instrumentalnesimbole pomoiu kojih
se nesvesni sadrZaji uvode u svest, tamo tumade i integri5u. Jer,
ukoliko se to ne dogodi, onda ie njihova, destoznatna energija,
149
obidno oticati na manie nagla5ene,svesnesadrZaje,i pojadatinji-
hovu intezivnostdo patolo5kogstepena.Iz toga nastajunaizgled
bezrazlolne fobije ili opsesije, kao Sto su prenapregnuteideje,
idiosinkrazije, hipohondridne predstavei intelektualne perverzije
koje se od mesta do mesta maskiraju u socijalno,religiozno ili
politidko ruho.
260 Stari majstor, kao Sto pokazuje tekst, vidi u alhemi-
jskom opusu neku vrstu apokatastasisa, ponovno uspostavljanje
podetnogsppja u poslednjemvremenu("finis respicit principium
et contra")to. To je tadno ono Sto se dogada u procesu indi-
viduacije, bez obzira da li se on odvija kao hri5ianski preobraZaj
("tako da ne postanetepoput dece"), ili kao Satori - doZivljaj u
Zenu ("pokaLimi tvoje iskonskolice"), ili kao psiholo5kirazvojni
procesu kome iskonski teLnjaka celini postajesvesnode5avanje.
261 Alhemidaruje bilo jasno da 'icentrum",to jest ono Sto
ni ozna(avamo kao Sopstvo, ni u kom sludaju ne leZi u Ego
svesti,vec izvannje, istina vei "u nama",ali ne "in mentenostra",
u onom Sto mi, a da to ne znamo, takode predstavljamo,dakle u
onom "quid", koje po Dorneusu jo$ imamo da prepoznamo.
Danas to nazivamo nesvesnim i razlikujemo pritom jedno lidno
nesvesnokoje nam omoguiuje spoznajuvlastite "Senke",i jedno
ne-lidno nesvesnokoje nam omoguiava spoznaju arhetipskog
simbola Sopstva.Buduii da ovo shvatanjealhemidarujoS uvek
nije bilo dostupno,i da nije imao pojma o teoriji spoznaje,morao
je stoga da svoj arhetip na tradicionalan nadin pomeri u prostoru;
u ovom sludaju,dakle, u materiju, iako je ose6ao,kao Sto se to
bez sumnje vidi kod Dorneusa i drugih, da se sredi5te,Sto je
paradoksalno,nalaziu doveku, a ipak istovremenoizvan njega.
262 "Nekvarljiv lek", to jest lapis, kaZeDorneus, ne moZe
se naii nigde osim na nebu,jer on je "nevidljivim zracima koji
polaze sa svih stranada bi se susreli u sredi5tuZemlje, proZeo sve
elemente i stvari i podiva nad svim stvorenjima". "Nemo in_se-
ipso, sed in sui simiii, quod etian ex ipso sit, lenerare potest 57."
263 Vidimo kako se Dorneus ovde snalazisa svojim para-
doksom: niko ne moZe ni5ta da stvori bez "obiectuma" (objekta)
150
koji je njemu slidan.On mu je, medutim, slidanjer potide iz istog
irvora kao i ovaj; ako, dakle, Zeli da stvori medicina in comrptibi-
liso kamen, onda to moZe diniti samo u onome Stoodgovara nje-
govom vlastitom srediStu, a to je sredi5te u Zemlji i u svim
stvorenjima.On, kao i njegov vlastiti centarpotideiz istog iTvora,
koji je Bog. Razdvajanjeu naizgled neslidno,kao Sto su nebo,
elementi,dovek, i tako dalje, bilo je neophodnosamoza din stva-
ranja. Sve Stoje razdvojenomora se opet ujediniti u proizvodnji
kamena da bi se opet vaspostavilo pra-stanje Jednog. Ah, kaLe
Dorneus: "Ex alis numquamunum faciesquod quaeris,nisi prius
ex te ipso fiat unum... nam talis est voluntas Dei, ut pium conse-
quantur opus quod quaerunt,et perfecti perficiant aliud cui fucrint
intenti...FaE^igiturut talis evadas,quale tuum essevis quod quac-
58.;
sicrisopus
264 Ujedinjenje suprotnostiu kamenu moguie je, dakle,
sanro onda ako je i sam adept postao Jedno. Jedinstvo kamena
odgovara individuaciji, pomoiu koje dovek postaje jedno; mi
bismo rekli da je kamen projekcija Sopstvakoje je postalojedno.
Ova formulacija je psiholo5ki tadna. Ali ona ne vodi dovoljno
raduna o dinjenici da lapis predstavlja transcedentnojedinstvo.
Zato se mora izridito reii da Sopstvo,istina, moZe postati sim-
bolidan sadrLal svesti, a[ je kao celina koja je neizbeLno
nadredena svesti upravo u tolikoj meri transcedentalnonuZno.
I)orneus je, istina, uporedio identitet kamena sa (izmenjenim)
dovekom, tako Sto je jednom uzviknuo: "Traqgmutemini de
lapidibus mortuis in vivts lapides philosophicors9!"Ali njemu
nedostajepojam jedne nesvesneegzistencijekoji bi mu omoguiio
da ispovest subjektivnog psihidkog sredi5tai objektivnog alhemi-
jskog sredi5taizrazi zadovoljavajuiom formulom. Uprkos tome,
uspelo mu je da magnetskuprivladnost izmedu zami5ljenog sim-
bola - "theoria" - i "centrum-a" skrivenog u materiji ili u unu-
tra5njosti Zemlle ili na Severnom polu, objasni identitetom oba
ekstrema. Zato on ovu teoriju kao i arcanum u materiji naziva
"veritas". Ova istina "sua", dodu5e,u nama,kaLe on, ali ona nije
od nas,"non-^innobis quarenda(veritas),sedin imagine Dei quae
in nobis est 60."
t5l
265 Dorneus dakle, izjednadavatranscedentnosredi5teu
dovekusa imago Dei. Putemove identifikacijepostajejasno za5to
alhemistidki simboli celovitosti vaZe kako zx arcanumu doveku,
tako i za boLanstvo,i za5to,napokon, supstancekao Sto su mer-
curius i sulphur, ili elementi kao Sto su voda i vatra, mogu da se
odnosena Boga, Hrista i SvetogaDuha. Dorneus ide dak dalje i
predikat bivstvovanja dodeljuje jedino i samo ovoj veritas: "U1-
terius, ut definitioni veri faciamus satis, dicimus esse,vero nihil
adesse,nam uni quid adest quaeso, quid etiam deest, aut qqid
contra niti potest?cum nihil vere praeterillud unum existit or."
Jedino Sto za nj"ga istinski postoji jeste, dakle, transcendentalno
Sopstvo,koje je identidnosa Bogom.
266 Dorneus je verovatnoprvi medu alhemidarimakoji iz
obilja simbolidkih termina izvIaf facit i jasno kaZe Staje oduvek
bio pokretadki motiv alhemije. Cudno je da je ovaj mislilac, koji
po jasnosti nadaleko prevazilazi kasnijeg Jakoba Bemea (Jakob
Biihme) ostao do danas potpuno nepoznat istoriji filosofije. On
time upravo deli sudbinu hermetidke fiosofije uop5te, koja, bez
poznavanja moderne psihologije nesvesnog, ostaje knjiga
zatvorena sa sedam pedata. Ova knjiga mora, medutim, jednom
da se otvori, da bismo dospeli do razumevanja duhovnog stanja
sada5njosti;jer alhemija je majka bitnih nrisaonih sadrZajakon-
kretnog miSljenja modernih prirodnih nauka, a ne samo skolastika
kojoj su5tinski zahvaljujemo samo disciplinu i trening intelekta.
 152
XII
opsrE o pslHoI.ocrJrHruScaNSKo- ALHEMTJSKE
SIMBOLIKE
267 "Mater Alchimia" nrje ne5toprvo i podetno,vei jedna
epohakoja je podela otprilike s hriScanstvom,a u XVI i XVIL
veku iz seberodila doba prirodnih nauka,da bi onda nepriznatai
pogre5noshvaiena, uvenula i kao iZivlieno vreme utonula u tok
stoleia. Ali, kao Stoje svakamajka jednom bila ierka, tako je i s
alhemijom: neno pravo biie proizilazi iz onog sistemagnostika
koji je Hipolitus (Hippolytus) s pravom shvatiokao (prirodno-)
filosofski, a koji su s jedne strane uz pomoi klasidne grdke
filosofije, a s druge stranegrdke, prednjoazijskei egipatskemi-
tologije, kao i hriSianske dogmatike i jevrejske kabalistike,
pravili, sa modernog stanovi5taposmatrano,krajnje zanimljive
poku5ajeda dodu do jednog sveobuhvatnogpogledana svet gde
bi physica imala ulogu ravnu mystica. Da je ovaj poku5aj uspeo,
onda svet ne bi doZiveo dudnovatupredstavudva istovremeno
paralelnapogledana svetkoji za drugo neie ili ne mogu da znaju.
Hypolitus se jo5 uvek nalazio u zavidnoj situaciji da hri5iansku
doktrinu takoreii uporedi sa njenim paganskim sestrama,o demu
i kod Justinusa Martira (Justinus Martyr) nalazimo odgo-
varajuia mesta,i u dasthri5ianskogmi5ljenjamora se spomenuti
da sve do Keplerovih vremenanije nedostajalopoku5ajasasvim
vrednih po5tovanjada sepriroda u naj5iremsmisluobjasnii shva-
titi na osnovuhri5ianskedogme.
268 Ovi su poku5aji, medutim, zbog nedostatakanjenog
adekvatnogpoznavanjaprirodnih procesa,morali da doZiveneus-
peh. Zato je tokom XVIII. veka do5lo do dobro poznate nespo-
jivosti vere i znanja. Veri je nedostajalo iskustvo, a nauci du5a.
Umesto toga, nauka je verovala u apsolutnu objektivnost i
priljeZno je zanemarivalanadelnu teskoiu da je stvarni nosilac i
proizvodad znanla psiha, a upravo o njoj se najduZe znalo na-
jmanje. Ona je smatranaza simptom hemijskih reakcija, jedan
epifenomen bioloSkih procesau ielijama mozgil; ona, Stvi5e,iz-
vesnovreme uop5tenije ni postojala.Pritom je naukabila sasvim
153
nesvesnadinjeniceda se prilikom svojih posmatranjasluZi tako-
reii fotografskim aparatomo dijem sastavui strukturi ne zna go-
tovo ni5ta i diju egzistencijudestone Zeli niti da pizna. To da se
mora voditi radunao objektivnoj stvarnostipsihidkih faktora jeste
najmodernije dostignuie. Karakteristidno je da je upravo mik-
rofizika ta koja se najrazgovetnije i na najneodekivaniji nadin
sudarila sa psihom. O psihologiji nesvesnogovde neiemo go-
voriti, iz razumljivih razloga,jer se njena radna hipoteza sastoji
upravo u realnosti psihe. Ono Sto je, ovde karakteristidno jeste
sivr5ena suprotnostinaimenj en sudir'sa fi zikoml .
269 Za gnostikeje - a tu se krije njena stvarnatajna - psiha
postojala kao izvor spoznajeisto kao i za alhemidare.Bez obzira
na psihologiju nesvesnog,prirodna nauka i filosofija na3egvre-
mena znaju samo za spoljaSnje,a vera samo za unutarnje, i to
samo u hri5ianskom obliku $to su joj ga dali prvi hri5ianski ve-
kovi, podev\i s Pavlom i Jevendeljempo Jovanu. Vera je, kao i
tradicionalna objektivnost prirodnih nauka, objektivna, i zato se
ni vera ni znanje, ba5 kao ni hri5iani ne mogu medusobno
pomiriti.
270 llri5ianska doktrina jeste visoko diferencirani simbol
koji izraLava transcedentnopsihidko - imago Dei i njihove oso-
bine (kako se izraLavaDorneus). Credo jeste "symbolum". On
praktidno obuhvata sve bitno Stose moZeuturditi manifestacijama
psihe u oblasti unutarnjeg iskustva, ali se ne pro5iruje na prirodu,
bar ne na prepoznatljiv nadin. Zato je u svim hri5ianskim ve-
kovima bilo uzgrednih ili podzemnih strujanja koja su poku3ala
da utvrde ne samo spolja5nju, vei i unutarnju stranu prirode u
nj enom empirij skom aspektu.
271 lako dogma, kao i mitologija uopSte,izraLava kvinte-
senciju unutarnjeg iskustva i time formuli5e operativnanadelaob-
jektivne psihe, to jest kolektivnog nesvesnog,ona to radi jednim
jezikom i nadinom posmatranja koji je dana$njem nadinu
razmiSljanjapostao tud. Red "dogma" je dak poprimila jedan ne
uvek prijatan prizvuk i neretko se koristi da kritidki istakne
oko5talost neke predrasude.Time je, za veiinu ljudi na Zapadu,
izgublla svoje znadenje simbola za jedno, samo po sebi nepre-
154
poznatljivo a ipak "stvarno"- to jest delujuie - stanjestvari. Cak i
unutar teolo5kih krugova svaka stvarna diskusija o dogmi gotovo
je prestalasve do nedavnepapskedeklaracije- Stoje znak dataj
simbol podinje da vene, ako se vei nije sasvim osuSio.Ovaj raz-
voj je opasanzanal duhovni Livot jer ne znamoni zajedan drugi
simbol koji bolje rzraLavasvetnesvenog.Zato se u ne maloj meri
IraLe egzatidneideje u nadi da ie se,na primer u Indiji, naii neka
zamefla.Ovp odekivanjeje varljivo, jer iako indijski simboli, isto
kao i hri5ianski, formuli5u nesvesno,oni, medutim, u visokoj
meri predstavljajuvlastitu duhovnupro5lost.Indijska udenjadine
esencijuhiljadugodi$njihdoZivljaja indilskog doveka.Mi, istina,
moZemomnogo da naudimo od indijskog miSljenja,ali ono ni-
kada ne izraLavaonu pro5lostkoja.le saduvanau nam&.NaSapret-
postavka jeste i ostaje hri5ianstvo, koje obuhvata period od
jedanaestogdo devetnaestogstoleia. Pre toga, za vecint za-
padnjaka postoji jo5 znatno duZi period politeistidkog i polide-
monistidkog stanja duha. Na izvesnim mestima Evrope istorija
hri5ianstva obuhvatatek ne5tovi5e od pet stotina godina, dakle
ne vi5e od oko Sesnaestgeneracija.Poslednjave5tica u Evropi
spaljenaje one godine kada se rodio moj deda, a varvarstvo sa
svojom degradaciiomljudskeprirode opetje izbilo u 20. veku.
272 Spominjem ove dinjenice da bih njima ilustrovao
koliko je tanak zid koji nas deli od paganskogpravremena.Osim
toga, trebaimati u vidu da se germanskinarodi nikadanisu organ-
ski razvili iz primitivnog polidemonizmau politeizami u njegovu
filosofsku predi5cenost,vei su na mnogim mestima hri5ianski
monoteizam i udenje o spasenjuprimili sa vrhova kopalja rimskih
legija, baSkao Stoslidno tome u Africi mitrallez predstavljalaten-
tai argument hri3ianske invaz4ez.Sirenje hri5iinstva *Ldn lrur-
varskim narodima nije samopogodovalo izvesnoj nesalomivosti i
ukodenostidogme,vei ju je verovatnoi traZilo. Slidno se vidi i u
Sirenju islama koji je takode bio prinuden da se razvije u fanati-
zalrri rigidnost. U Indiji je razvoj simbola tekao mnogo vi5e or-
ganski i neonnetano. Cak i velika reformacija hinduizma,
budizam, zasniva se, s jedne strane, na pravoj indijskoj tradiciji
joge; s druge straneje, bar u Indiji, tokom hiljadu godina gotovo
u celosti ponovo asimilovan od hinduizma, tako da danas i sam
155
Buda stoluje u panteonu kao avataraVi5ne, zajedno sa Hristom,
sa Macijom (ribom), Kurmom (kornjadom), Vamanom
(patuljkom) i drugim.
273 Istorijski razvoj na5eg zapadnjadkogmentaliteta jed-
nostavno se ne moLe uporediti sa indijskim. Ko, stoga, misli da
moLe neposrednoda preuzme istodnjadkeforme pogleda na svet,
taj samomesebeuni5tavakorene, jer ti pogledi ne inaLavalu za-
padnu pro3lost,vei ostaju anemidni,intelektualni pojmovi koji ne
mogu da zazstoneu na5em dubljem biiu. Mi smo ukorenjeni u
hri5ianskom tlu. Ovaj fundament, istina, ne dopire previ5e
duboko i na mnogim mestima se, kao Stosmo rekli, pokazao zas-
tra5ujuie tanak, tako da je iskonsko paganstvo u izmenjenom
obliku i sa sebi svojstvenim oblikom privrede, ropstvom, opet us-
pelo da zauzmeveliki deo Evrope.
274 Ovaj moderni razvoj potvrduje paganska strujanja
jasno izraLena u alhemiji, a koja su se jo5 od antike odrZala u
Zivotu ispod hri5ianske povr5ine. U XVI i XVII veku alhemija je
doZivela svoj najveii procvat, da bi onda naizgled odumrla. U
stvarnosti,ona je svoj nastavakna51au prirodnim naukamakoje u
XIX veku vode u materijalizam, a u XX u takozvani "realizam"
diji se kraj za sada uop5te ne moZe sagledati. Ilri5ianstvo,
medutim - uprkos svim dobronamernimuveravanjima u suprotno
- stoji tu sasvim nemoino. Crkva jo5 ima izvesnu moi, ali ona
svoju jagnjad napasana ru$evinamaEvrope.Njena poruka deluje
ukoliko neko zna da njen jezik, njene ideje i obidaje poveZe sa
razumevanjem sada5njice.Ali ona za mnoge vi5e ne govori, kao
5to je govorio Pavle na trZnici atinskoj, jezikom neposredne
sada5njosti,vei se njena poruka obladi u sakrosanktne,staro5iu
posveiene redi. Ali kakav bi uspeh imala Pavlova propoved da se
on koristio jezikom i mitom minejskog doba kako bi time Atin-
janima objavio Jevandelje?Tako se, naZalost,potpuno smeie s
uma dinjenicada se od dana5njihljudi ilmogo vi5e odekujenego
od onih u apostolskom vrementr: za ove poslednje nije pred-
stavljalo nikakvu te5koiu da veruju u devidanskorodenje heroja i
poluboga; zato je Justin Martir u svojoj Apologiji jo5 uvek
 t]
156
mogao da koristi ovaj argumenat; pored toga, ni ideja jednog
spasiteljskogbogodovekanije predstavljalani5ta neduveno,po5to
su takoreii svi azijatski silnici, kao i rimski Cezar,bili boZanske
prirode. A mi danas vi5e ne znamo dak ni za boZanskumilost
kraljeva! Cudesne pride Jevandelja, koje su lako uveravale,
tada5njeljude, danasbi u nekoj biografiji predslavljalepetra scan-
dali i proizvele bi efekat suprotan od verovanja. Cudesna ili
zadivljujuia priroda bogovapostojalaje, naravno,u jo5 stotinama
novih mitova i imala je narodito i uverljivo znplenje u njihovom
filosofskom predi5cavanju."Hermes tet unus"' ntje bio nikakav
intelektualni apsurd,vei filosofska istina. Na tim osnovamamo-
gla se uverljivo izgraditi dogma o Trojstvu. Za ntodetnog doveka
ova dogma medutim, znali iLi nepristupadnu tajnu ili istorijski
kuriozitet, verovattrovi5e ovo poslednje.Za(,oveka antike virtus
posveiene vode ili promena supstancinije bilo ni5ta neverovatno,
jer je bilo lekovitih izvora dija su delovanja bila neshvatljiva,i
hemijskih promenadija je priroda izgledaladudesna.Danas svaki
dak u nadelu zna vi5e o sastavu prirode nego ditava "Historia
naturalis " iednog Plinij a.
275 Danas se, prema tome, Pavle, ako bi preduzeopoku5aj
da se u Hajd-parku obrati razumnim ljudim, ne bi vi5e smeo zado-
voljiti citatima iz grdke literature i izvesnim poznavanjemjevrej-
ske istorije, vei bi morao da svoj nadin inaLavanja prilagodi
moguinostima razumevanja savremeneengleskepublike. Ako to
ne bi uradio, lo5e bi obznanio svoju vest, jer niko, sa eventualnim
izuzetkom klasidkog filologa - strudnjaka za stare jezike - ne bi
mogao ni pribliZno da,ga razume. No, takvo je sada5njegtanje
hri56anskekerigmatike". Ne sarnoStose ona doslednokoristi jed-
nim tudim i mrwim jezikom, vei govori u slikama koje s jedne
strane izgledaju odavno poznate i varljivo prepoznatljive, a s
druge su, medutim, beskrajno udaljene od modernog svesnog
razumevanja,i u najboljem sludaju mogu jo5 da dodirnu nes-
vesno; ali to jedino u sludajuako je du5agovornika puna poleta.
U najboljem sludaju, dejstvo, stoga, ostaje u sferi oseianja, ali
najde5iene dopire ni dotle.
157
276 Nedostaje most koji vodi od dogme do unptarnjeg
doZivljajapojedinaca.Umesto toga, u dogmu se "veruje"); ona je
hipostazirana, kao Bib$a kod protestanatakoja na nelegitiman
nadin biva uzdignuta do vrhovnog autoriteta,bez obzira na njene
protivurednosti i njena kontroverzna izlaganla. (Biblijom se, kao
Stose zna, mofie sve autorizovati! Dogma vi5e ni5ta ne formuli5e,
i ne inrLava; ona je postalatvrdnja za sebei po sebi koja se ryr
zasniva ni na kakvom doZivljaju Sto bi se mogao dokazatio.
Stavi5e,samaveraje postalataj doZivljaj.Vera jednog Pavla,koji
uop5tenije video naSegGospodau mesu,jo5 je mogla da se po-
zove na nadmodnu pojavu prilikom puta za Damask i na
otkrivenje Jevandeljau ekstazi, a vera antidkih i srednjovekovnih
hri5iana u neshvatljive moguinosti nije nigde imala prepreku
"
consensusaomniuma,vei je, naprotiv,upravoon nju i nosio. Sve
se to, medutim, tokom poslednjih tri stotine godina iz osnova
promenilo. Ali kakva nadelnapromena se paralelno s tim odigrala
u teolo5kim krugovima?
277 Postoji opasnost- i oko toga nemanikakve sumnje- da
ie od novog vina popucatistaremeSine,i da ie se ono Stose vi5e
ne razume odbaciti medu stari otpad, kao 5to se vei jednom, u
vreme Reformacije, dogodilo. Protestantizamje tada rzgubio za
svaku religiju neophodanverski obred (sem nekoliko bledih osta-
taka) i sveo sejo5 samona sola fides stanovi5te.Od sadrZajavere,
symboluma, stalno se krune komadiii. Sta je od toga zapravo
preostalo?Lidnost Isusa Hrista? Fa svaki laik zna da lidnost os-
nivada, u biografskom pogledu, spadamedu najnejasnijamesta
koja prenosi Novl zavet, a u ljudsko-psiholo5kompogledu ova je
lidnost jedna neprozirna zagonetka.Kao Sto je jedan katolidki
pisacjednom umesnorekao,Jevandeliapredstavljajuistoriju jed-
nog doveka, a istovremenoi jednog boga. Ili je preostaosamo
Bog? Sta je u tom sludaju,sa otelovljenjem,ovim esencijalnim
delom symboluma?Po mom mi5ljenju, bolje bi bilo da se papina
izreka "Sit, ut est, aut non sit"' prenesena symbolum i da se ovaj
za sadaostavi u celini kakav je, jer stvarno niko ne razume na Sta
se on zapravo odnosi. Meni to bar tako izgleda. Kako bi se inade
moglo objasniti notorno odstupanjeod dogme koje se de5avana
mnogim mestima?
158
278 Mom distaocuie moZda izgledati dudno da ja kao lekar
i psiholog insistiram na dogmi. Ai ja moram da je naglasim,i to
sa istih razlogakoji su nekadanavefi alhemidarada svojoj theoria
da posebnuteZinu. Njegova doktrina je bila kvintesencijasim-
bolike nesvesnihprocesa, slidno kao Sto dogme predstavljaju
zgu5njavanjeili destilat lakozvane"pride o spasenju",odnosno
mita o boZanskombiiu i njegovim postupcima od pradavnih vre-
mena. Ako Zelimo da razumemo Staje svrha alhemijskog udenja,
onda se moramo vratiti kako na istorijsku, tako i na individualnu
fenomenologiju simbola, a ako Zelimo da se pribliZi*ro razu-
mevanju dogme, moramo nuZno razmotnti mitolo5ki svet Biskog
i SrednjegIstoka na kome se hri5ianstvo zasniva,a zatirr i mi-
tologiju uop5te, kao izraz jedne op5te ljudske dispozicije. Ovu
dispoziciju sam, kao Stose zna, ozna(io kao kolektivno nesvesno,
dije se postojanjeopet moZezakljuditi samoiz individualnefeno-
menologije. U oba sludaja istraZivanje se vraia na individualnog
doveka,ono dimeje on svevreme okupiranjesu izvesnikomplek-
sni misaoni oblici - takozvani arhetipovi, za koje pretpostavljamo
da su nesvesniuredivadina5ihideja. Pogonskasila koja daje po-
voda ovim oblicima ne moZese razlikovati od nesvesnogfaktora
a koji oznadavamo kao instinkt. Nema, stoga, nikakvog
opravdanjada se vizualizovaniearhetipaoznadidrugadijedo kao
predstavainstinktau doveku."/
279 U ovom razmi5ljanju ne sme se prerano pretpostaviti
redukcija religioznog sveta predstavana "ni3ta osim" biolo5kih
osnova,a isto tako ne bi se smelopodleii pogre5nommi5ljenju da
se ovim nadinomposmatranjareligiozni fenomen"psihologizira"
i time pretvara u maglu. Sigurno je da nijednom razumnom
doveku neie pasti na pamet da je svodenjedovekovemorfologije
na detvoronoZnogsisararavno i4avi o nevaZnostiljudskog obika
ili da je ovaj poslednji on sam sobom sebe objasnio. Iza svega
toga stoji ipak velika i nerane5ena zagonetka Zivota i razvoja
uop5te,a od prevashodnevaZnostinije, napokon, poreklo, vei cilj
evolucije. Ali ako se Zivom organizmu sasekukoreni, onda ne-
dostajepovratnavezaka njegovoj egzistencijalnojosnovi, i onda
mora da se sasu5i.Kada se ovo dogodi, "anamnesis"'poreklaje
od vitalnog znatap.
159
280 Bajka i mit inaLavalu nesvesne procese i njihovo
ponovno pripovedanje dovodi do ponovnog oZivljavanja i
ponovnog seianja na ove procesei time do ponovnog povezi-
vanja svesti i nesvesnog.Sta znadi razdvajanje obe psihidke
polovine, to u prvom redu zna lekar. On to poznqe kao disoci-
jaciju liinosti, osnovu svih neuroza: svest ide na desno, a nes-
vesno na levo. Buduci da se suprotnostine mogu sjediniti na
vlastitom nivou (tertium non datur!), potrebanje jedan nadredeni
treii u kome oba dela mogu da se sjedine. Buduci da simbol
potide koliko iz svesti, toliko i iz nesvesnog,on je u stanju da
ujedini oboje, mireii njihove konceptualnepolarnosti preko svoje
forme a njihovu emocionalnu polarnost preko svoje numinoz-
nosti.
281Zato destoi od davnina simbol uporedujusa vodorn, na
primer kao Tao, u kome su ujedinjeni Yang i Yin. Tao je "duh
doline", redni tok koji laivuda. Symbolumcrkveje "voda udenja",
aqua doctrinae. Ona odgovara dudotvornoj "boZanskoj" vodi al-
hemije, diji je dvostruki aspekt predstavljen Mercurius-om du-
plex-om. Lekovita i obnavljajuia priroda ove simbotdne vode
bez obzba da li je ona Tao, kr5tenavoda ili panaceja- ukazuje na
terapeutski karakter mitolo5kog zaleda odakle dolazi ova pred-
stava.JoSsu alhemistidki orijentisani lekari spoznali da njihov ar-
canum nije ledio samo telesne,vei i du5evnebolesti ili je bar
trebalo da ih ledi, a savremenapsihoterapqaznada, istina, postoje
firnoga medure5enja, ali u osnovi jedan racionalno nere5iv,
moralni problem suprotnosti,kome odgovor moZe da pruZi jedino
jedno nadredeno treie, i to kroz simbol koji inaLava oba dela.
Oko ove "veritas" (Dorneus) ili "theoria" (Paracelzus)trudili su
se stari lekari i alhemidari i nisu to mogli da dine drugadije nego
da prime u svet svojih ideja hri5iansko otkrovenje. Oni su nasta-
vili delo gnostika (koji su veiinom bili mnogo manjejeretici nego
teolozi) i crkvenih otaca u jednom novom vremenskomrazdoblju,
vodeni instinktivno tadnim saznanjemda novo vino ne valja vi5e
sipati u stareme5inei da, kao 5to zmlja menja svoju koZu, i mit u
svakom obnovljenom eonu ima potrebu za novim odelom da ne bi
izgubio svoje terapeutskodejstvo.
160
282 Problemi koji integracija nesvesnog zadaje savre-
menom lekaru i psihologu mogu se resiti samo na istorijski una-
pred zacrtanoj liniji, a rezultat ie biti ravan daljoj asimilaciji
prenetogmita, pri demu se, medutim, pretpostavljakontinuitet is-
torijskog rczvoja. Dana5nja tendencija koja ide prema uni5-
tavanju, odnosno pretvaranju u nesvesno svekolike tradicije
mogla bi, medutim, da normalanrazvojni procesprekine na vi5e
stotina godina zamenjujuii ga jednim periodom varvarizma.To je
vei sludajtamo gde vlada marksistidkautopija. Ali i preteZnopri-
rodnim naukama i tehnici posveieno obrazovanje,kakvo je
karakteristidno za Sjedinjene DrLave, moZe da izazove naza-
dovanjeduhovnekulture i time znatnopoveianje psihidkedisoci-
jacije. Samahigijena i blagostanjenisu ni izdalekadovoljni da bi
dovek bio zdrav, jer da je tako, onda bi najbogtiji i na-
jprosveieniji ljudi bili i najzdraviji. Kad je red o neuroznma,to
nikako nrje sludaj. Naprotiv: iskorenjivanje i odvajanje od
tradicije neurotizuje mase i priprema ih za kolektivnu histeriju.
Kolektivna histerija zahlesta,medutim, kolektivnu terapiju, koja
se sastojiu otimanju slobodei terorisanju.Tamo gde dominira ra-
cionalistidki materijalizam, drZave se pretvaraju ne toliko u
zatvore.koliko u ludnice.
283 U prethodnom izlaganlu poku5ao sam da pokaZem u
kakvoj psihidkoj matrici je asimilovana figura llrista tokom
stoleia. Da ne postoji neki afinitet ("Magnet"!) izmedu figure
Spasitelja i izvesnih sadrLajanesvesnog?ljudski duh ne bi u
Ilristu nikada mogao da ugleda svetlost i da je tako usredno pri-
hvati. Ono Stoih vezuje jeste arhetip Bogoioveka koji je, s jedne
strane,u Hristu postao istorijska stvarnost,a s druge, kao "vedito"
prisutan, vlada du5om kao nadredenacelina, upravo kao Sopstvo.
Bogodovekje poput sve3tenikau Zosimovoj vizlji, jedan "kyrios
t6n pneumat6n",ne samo "Gospodarduhova", vei i "Gospodar
nad (zlim) duhovima", Stq predstavlja, jedno od suStinskih
zna(enjahri5ianskogBoga 1u.
284 Nekanonskisimbol ribe uveo nasje u ovu psihidkuma-
tricu i time u sferu onog Sto se moZe doZiveti, gde nesaznatljivi
arhetipovi postaju Zivi, menjajuii svoja imena i odela u beskraj-
l6l
nom nizu i na izvestan nadin, otkrivajuii svoje skriveno jezgro
neprestanom cirkumambulancijom oko njega. Lapis koji pred-
stavljaBoga koji je postaodovek ili dovek koji je postaoBog ima
"hiljadu imena". On nije Hristos, vei njegovaparalela,ono Sto u
subjektivnoj oblasti dogma naziva Hristom. Alhemija nam zato u
lapisu daje jasnu sliku o tome StaHristos zna(i u subjektivnom
iskustvu i pod kakvim se velovima obmanjivadke i iluminativne
odeZdenjegova aktuelna sada5njostmoZe doZiveti u svojoj trans-
cendentno.jnesagledivosti.Isto bi se moglo pokaza/rii u psiholo-
giji moderne individue, kao Sto sam pokuSaoq? uradim u
Drugom delu moje knjig" o "Psihologiji i alhemiji"";jedino Sto
je ovaj zadatakmnogo zahtevniji i komplikovaniji, buduii da je
za to potrebna velika kolidina lidnih biografskih podataka kojom
bi se mogli napuniti tomovi. Takav poduhvat bi prevazi5aomoje
snage.Moram se stoga zadovoljiti time $to sam pbstavio nekoliko
istorijskih i pojmovnih fundamenatazaovaj rad buduinosti.
285 Rezimirajuii, Zeleo bih da jo$ jednom istaknem kako
simbol ribe predstavlja spontanu asimilaciju Hristovog lika iz
Jevandeljai time takoreii simptom koji pokazuje na koji nadin i s
kakvim zna(ajemje ovaj simbol asimilovan od stranenesvesnog.
U tom pogledu patristidka alegorija o lovu Levijatana (krst kao
udica, na njemu prikucan Hristos kao mamac) sasvimje karakter-
istidna: uhvaien je jedan sadrZaj (riba) nesvesnog (more) i
prikadio se za Hristov lik. Odatle verovatno potide i osoben izraz
Augustina "de profundo levatus" (uzdignut iz dubina); to, istina,
vaLi za ribu, ali za Hrista...?Slika ribe je, naime,iznikla iz dubine
nesvesnogkao ekvivalenat istorijske figure Hrista, i ako je llris-
tos nazivan ihtisom, onda se ta oznaka odnosila na ono Sto je
izmamljeno iz dubine nesvesnog. Simbol ribe obrazuje, dakle,
most izmedu istorijskog llrista i psihidke prirode doveka u kojoj
podiva arhetip Spasitelja.Ovirn putem Hristos je postao unutarnji
doZivljaj, "Ilristos u nama".
286 Kao Sto sam pokazao, alhemijska simbolika ribe vodi
neposrednom linij om prema lapis-u philosophorum-u, salvator-u,
servator-u, i deus-u terrenus-u,to jest, psiholo5ki, ka Sopstvu.
Tako nastajejedan novi simbol na mesturibe, i to psiholo5kipo-
162 163
jam ljudskecelovitosti.U onoliko maloj, odnosnovelikoj meri, u XIII
kojoj je riba llristos, u tolikoj meri Sopstvozna(,iBog. To je
ne5to Sto predstavljaodgovor, unutarnji doZivljaj, asimilaciju GNOSTICruSIMBOLI SOPSTVA
Ihista u psihidkumatricuili ostvarivanjeSinabotjeg ne vi5eu te-
riomorfnojformi, vei u pojmovnoj("filosofskoj")simbolici.Ovo,
u poredenjusanekournesvesnom ribom, obeleZavaznatanporast 1.
,, ivesnomrazvitku.l2
287 Buduii da svako poznavanjelidi na prepoznavanje,nije
neodekivanadinjenicadaje ono Stosam predstaviokao postepen
ruzvojni proces vei viSe ili manje postojalo kao anticipacija i pre-
figuracija podetkom na5eg radunanja vremena. Ove predstave i
ideje susreiemo vei u gnosticizmu kome iemo ovde morati da
poklonimo na5u paZnju;jer on je velikim delom produkl kulturne
asimilacijei usled toga od najveieg interesaza obja5njenjei defi-
nisanje onih sadrZajakoji su konstelirani objavom Spasiteljaili
putem njegoveistorijskepojave ili putem sinhronicitetaarhetipa'.
288 U Hipolitovom (Hippolytus) "Elenchostt" privladenje
izmedu magneta i glohda, spominje se ako se ne varam, tri puta.
Najpre u udenju nasanejaca:oni su, naime, udili da detiri rajske
reke odgovaraju oku, uhu, mirisu i ustima. Usta, iz kojih izlazi
molitva ilcroz koja ulazi hrana, odgovaraju detvrtoj reci, Eufratu.
Poznato ma(,enje "detvrtog" obja5njava donekle svoj odnos pre-
ma "celom" doveku,jer detvrto uvek dopunjuje trojstvo u celini.
"Ova voda.(scl.Eufrata)",nastavljatekst, 'Jesteona iznad nebes-
kog svoda' o kojoj je, kako kaZu, Spasitelj izjavio: 'Ako bi znao
ko je onaj koji pita, oJda bi od njega iskao, a on bi ti dao da pije5
Zive, penuSavevode''. U tu vodu ulazi svako stvorenje (doslovno
priroda) tako Sto (to stvorenje) samo bira ono Sto je za nlega
su5tinsko,i od ove vode svako stvorenjedobija ono Stonj.emupri-
pada,vi5e nego 5togvoZdedobija Heraklov kamen*", itd.'
289 Cudesnavoda izEufrata ima, kao Stopokazuje veza sa
Jovanom 4,10, zna(enje aqua doctrinae, koja svako stvorenje
upotpunjuje u vlastitu individualnost, dini, dakle, i doveka celovi-
tim, i to tako 5to mu na izvestan nadin daje magnetsku snagu da
privude ono Stomu pripada i Stoje za njega osobenoi da to inte-
t&
gri5e. Ovo nasenejskoudenje predstavlja,kao Sto se jasno vidi,
potpunu paralelu sa gore prikazanim alhemistidkimshvatanjem:
udenjeje magnetkoji omoguiava integracijulapisa,kao i doveka.
290 U peratidkomudenjuopet se vraiaju slidnastanovi5tau
tolikoj meri da Hipolit dak ponavlja ista poredenja,iako je sludaj
na suptilniji nadin drugadijepostavljennegou prethodnoopisanoj
sittraciji:niko, tako stoji, ne moZebiti spasenbez Sina. "A ovaj je
zmija. Jer kao Stoje OdevaobeleZjadoneo sa sobom spustiv5ise
odozgo,tako ie ova obeleZjaopet odueti gore, kada ih probudi iz
sna, i to tako Btoie OdevaobeleZjakoja su supstancijalnonastala
iz stanjabez supstanceodavdeprenetitamo. To je, kaZu,(smisao)
izreke: 'Ja sam vrata'o.On, medutim, prenosi (ta obeleZja), kahu,
onima koji sklapajupdni kapak', kao Sto nafta privladi na sele
vatru sa svih stranaE,viSe nego heraklovski kamen gvoZdeg...
Tako ie, kaZu,od zmije na svet biti donet opet preslikan,dovr5en,
suStinskijednak (homoousion),savrsenljudski rod; ali nijedan
drugi (neie od njega biti priwd.ep), koji ie takode poslat dole
(misli se od boZanskesfere)",itd.ru
291 Na ovom mestu u tekstu sludajje postavljenpotpuno
suprotnonego ranije: magnetskaprivladnostne zradi iz udenja,ili
iz vode, vec ,iz "Sina" koji je simbolizovan znrijom (prema
Jovanu 3,14)". Hristosje magnetkoji privladi ka sebione delove
ili supstanceboZanskogporekla u dovelcu,"patrikoi charakteres"
(obeleZjaOca), sakupfiaih i odnosi sa sobomka nebeskommestu
rodenja. Zmija predstavlja ekvivalent ribe. Kao Stoje consensus
naroda objavljeni lik Spasitelja tumadio kao ribu, tako ga je
tumadio i kao zmiju; kao ribu, zato 3toje izronio iz nepoznatedu-
bine; kao zmiju zato Sto se tajno pojavio iz mraka. Riba kao i
zmrlajesu, naime, omiljeni simboli za ozna(avanjepsihidkih kre-
tanJa ili doZivljaja koji iz nesvesnog izraqaju iznenada,
uZasavajuieili spasonosno.Zato tako desto bivaju inateni kl:oz
motiv Zivotinja koje priskaduu pomoi. PoredenjeHrista sa zmi-
jom je autentifnije od poredenjasa ribom, pa ipak manje popular-
no u ranohri5ianskim krugovima. Gnostici su jepreporudivali kao
od davnina poznat vulgarni simbol za povoljnog lokalnog genija,
agatodaimona,kao i za nouskoji im je leLaona srcu.Oba simbola
165
su s obziromna prirodno,instinktivnotumadenjeHristovoglika,
od neprocenjive vrednosti.Teriomorfnisimbolisu veomadestiu
snovima i dnrgim ispoljavanjimanesvesnog.Oni izralavajlu
psihidkinivo na kome se nalazi sadrZajkoji su opisali,a to je
jedno stanjenesvesnog koje je od ljudskesvestidalekokoliko i
psihaneke Zivotinje.Pritom loplokrvni ili hladnokrvnivertebrati
ili dakavertebratirazliditihvrstapokazujutakoreii strrpnjevenes-
vesnog.Poznavanjetoga je za psihopatologiju vaZnozato 5to
takvi sadrZajimogu da izazovusimplomena svim strpnjevima
koji odgovarajupsiholo5kimfuukcijamai u skadus ujima su
lokalizovani. Takoposloje izraziticerebrospinalnii simpatikusovi
oblici simptoma.Ne5toslidnomorada su slutili setijanci,jer, u
vezi sa zmijom, Hipolit spominjeda su setijanci"Oca" upo-
redivalisa velikim mozgom(enkephalon), "Sina"samalim moz-
gom i kidmenom moZdinom (parenkephalisdrakontoeides).
nehumanesadrZajei ten-
Zmija zaistasimbolizuje"hladnokrvne"o
dencije duhovno-apstraktne, kao i konkretno-animalno prirode,
jednomredju:onovan-ljttdsko tr doveku"
292 Trece spominianjemagnetanalazi se u Ilipolitovom
izve5tajuo setijanskoj doktrini.Ovo udenjeima zanimljiveanalo-
gije saalhemistidkim udeniemiz Srednjeg vekaoiako sene moZe
dokazatineposredno posredovanje. Ono po Hipolitovimredima
predstavljateoriju "saslavai me5anja":znak svetlostiodozgo
me5ase u vidu jedneminuciozneiskre sa mradnimvodamadu-
bine. Prilikom smrti Zivogbiia obe supstance se razlaZu,kao i
prilikom smrtiu prenosnom smislukaomistidkogdotivljaja.Ovo
je divisio i separatiosastavljenog(rd 6r looar rar' lcrlpioaltd
ovyKeKpop6vs). Ovdenameruokoristimlatinsketerminesrednje-
vekovnealhemijekoji esencijalno znaileisto Stoi gnostidkipoj-
movi. Razdvajanjeili razlaganjesluZi hemiji da iz prima
materia-eakstrahiraanimu ili spiritus.Mercuriuskoji pomaZeu
ovoj operacijiizgledaje naoruZan mademkoji razdvaja(baBkao i
adept!),a setijancise pozivajuna Mateja 10,34: "Non veni pa-
cemmitteresedgladium".Razlaganje imazaposledicuda sveSto
je ranije bilo pome5ano sa "drugim" sadabiva privudenosvom
chorionidion (vlastitommestu)i prosta oikeia(srodnom,njemu
166
osobeno4)eh6s siderds (pros) Herakleion lithon (kao gvoZde
magnetu)t/.Na isti nadiniskraili zrak svetlosti"nakonStoje za-
hvaljujuii podudavanjui udenju udestvovalau odgovarajuiem
mesiuhita premalogosukoji odozgodolaziu liku-slug".;;r3 oou
hita ka njemu"viSenegogvoZdeka heraklovskomkamenu'
293 Magnetska privladnostovdedolaziiz Logosa.On pred-
stavljafonnulisanui artikulisanumisao ili pojam,dakle istovre-
meno sadrZaji proizvod svesti.Time se Logos pribliZavaaqua
doctrinaepri demu on, medutim,posedujeprednostautonomne
liInosti, dok ona predstavljapasivniobjekt ljudskogdelovanja.
Kao 5toLogosstoji bliZeistorijskomliku Hrista,tako "voda" stoji
blizu magidnevode koja se koristi u obredu(ablucia,prskanje,
kr$tenje).NaSatri primeramagnetskog delovanjaukazujuistovre-
menona ti razliditaoblika magnetskih agensa:
l. Agensje jedna samapo sebineZiva,pasivnasupstanca, i
to voda.Onaseiz dubine bunaracrpi u posude,njom rukuju ljud-
ske ruke i ljudi je koristepo meri potrebe.Ona predstavljaevi-
dentnoudenje,aqua doctrinaeili red (Logos) koja se drugima
posreduje govoromkaoi obredom.
2. Agensje jedno Zivo,autonomno bice,zmiia.Onasepo-
javljuje spontanoili sena nju nailaziiznenada;onafascinira,njen
pogled je ukodeni nezarngljen; njena krv je hladna i ona je
ofudenaod doveka:ona gmiZepreko onog koji se odmara,on je
pronalaziu svojoj izuvenojcipeli ili u dZepu...ona stogaistovre-
meno imahavanjegov strahod sveganeljudskogi njegovo"stra-
hopo5tovanje"pred uzvi5enim, onim Sto je uzdignuto iznad
ljudskesfere.Onaje najniZei (davo),i najvi5e,(SinboZiji,logos,
nous,agatodaimon). Zmijaje uZasavajuieprisutna,i pronalazise
na neodekivanom mestuu neodekivanom trenutku.Poputribe ona
predstavljai personifikujemradno i ponorno, vodenu dubinu,
5umu,noi i peiinu. Kadaprimitivna svestkaZe"zfriia" onatime
misti na doZivliaj vanljudskog.Ona ne znadi nikakvu alegoriju
niti metaforu,vei je njen karatkeristidanlik sampo sebi simbo-
lidan, i bitno je to 5to "Sin" ima lik zmije, a ne obratno,da zmya
predstavlja "Sina".
t67
3. Agensje Logos, s jednestranefilosofskaidejai pojmovna
apstrakcijatelesnogi lidnogsinaBoZijeg,s drugedinamismisli i
redi.
294 Jasnoje da ova tri simbola poku3avajuda prikaZu
nespoznatljivusu5tinuinkarniranogBoga.Ali isto je tako jasno
da se oni u velikoj meri hipostaziruju:to je sfrarnavoda, a ne
vodau prenesenom smislukoja sekoristiu obredu.Logosje bio
na podetkuoen arch6,i Bog je Logos, nesumnjivodugo pre
otelovljenja.Naglasakna "zmiji" je tako jak da su ofiti svoju
euharistijuslavili sa stvarnomzmijom, ne manje realisti0nood
Eskulapovezmijeu Epidaurusu.Isto tako, "riba" nrje samotajni
jezik misterije, vei ona, kao Stoto pokazujuspomenici,znali
ne5topo sebi.Osimtogariba je svoj znataju prahriSianstwdo-
bila bez posebnogobrazloZenja putempisanetadicije, dok se
zmiamoZebar pozvatina autentidan logion.
295 Svatri simbolapredstavljajufenomeneasimilacijekoji
su sami po sebi numinozneprirode i zato posedujurelativnu
autonomiju.Stavi5e, da senikadanisupojaviliondabi to znadilo
da objavljivanjeHristovoglika nije imalo nikakvogdejstva.Ovi
fenomenidokazujune samodetotvomostobjave,vei predstav-
ljaju i neophodan uslovdaobjavamoZedadeluje;drugimredima:
ovi simboli predstavljajuprototipove koji odgovarajuobjav-
ljenomliku }kista i koji podivajuu nesvesnomljudi, koji suHris-
tovompojavomprobudenii bivaju privudenikao magnetom.Zato
sei Majstor Ekhart koriti istomsimbolikomda bi prikazaood-
nosAdama,pradoveka s jednestranepremaBogu,s drugeprema
niLimstvorenjima'".
296 Ovaj magnetskipostupakrevolucioniSe psihu orijenti-
sanuna Ego, tako 5to nasuprotEgu postavljajedan drugi cilj i
sredi5tekoje je obeleZenomno5tvomimena i simbola:ribom,
zmijom,sredi5temmorskezvezde,tadkom,monadom,krstomora-
jem, itd. Mit o demijurgubez znanlakoji zami5ljada je whovni
Bog opisujeperpleksitet Egakoje ne moZeviSeda se lcije pred
spoznajomda ga jednanadredena instancapotiskujesa prestola
je
odakle samvladao.Mille nominalapisaphilosophoruma odgo-
168
varaju takoreii mnogostrukim gnostidkim imeniml za ioveka
(anthropos);odmah potom biva jasno na $ta se misli: red je o
veiem, opseZnijemdoveku; o onoj neopisivoj celovitosti koja se
sastojiod zbira svesnihi nesvesnihpsihidkih procesa.Ovu objek-
tivnu celovitost nasuprot subjektivnosti Ego-psihe oznadio sam
kao Sopsfvokoje, dakle, tadnoodgovara ideji anthroposa.
2 sadrZavaosve postojeieu samomsebiu nesvesnom"(doslovno:u
297 Ako u sludaju neuroze terapija nastoji da neadekvatan
(odnosno prilagodljivost) svesti dopuni sadrZajimanesves-
stav
nog, onda ona u stvari proizvodi jednu opseZnijulidnost i stvara
teli5te lidnosti koje ne mora nuZno da koincidira sa Egom, vei
naprotiv, uz rastuiu spoznaju moZe da precrta tendencije Ega.
Novi centar, "poput magneta",privladi ono Stomu pripada,takoz-
vana "obeleZja Oca"o odnosno sve ono Sto pripada nepromen-
tjivim i iskonskim osobinamaindividualnog osnovnogplana; ono
5to je starije od Ega i Sto se zato prema njemu odnosi kao
"makarios ouk on theos" (blaZeni,nepostojeii Bog Vasilidovih
sledbenikaprema Arhonu Ogdoasa,odnosnoDemijurgu, i - 5toje
paradoksalno - kao sin ovog poslednjeg prema svom ocu,
Arhonu. Sin se pokazuje nadmoinijim u meri u kojoj poseduje
manje poruke odozgo,i usled degamoZeda podudi oca kako nije
vrhovni Bog. Ova prividna protivrednost se razreSavaako u obzir
uzmemo psiholoSko iskustvo na kome se zasniva: s jedne strane
Sopstvo se u proizvodima nesvesnogpojavljuje takoreii a priori,
naimeo u dobro poznatim simbolima krugova i detvorstva, koji
mogu da nastanuvei u najranijim dedijim snovima, dakle mnogo
pre svakemoguinosti svesti i razumevanja; s druge strane,jedino
strp[iiva i napoma rasprava sa sadrZajima nesvesnog i sinteza
svesnih i nesvesnihpodatakakoja odatle proizllazi vodi ka jednoj
"celini" koja se opg! sluZi simbolima krugova i detvorstvakako bi
opisala samu s"bels. I u ovoj fazi priziv-ajuse u seianje i bivaju
shvaCeniiskonski dediji snovi. Alhemidari koji su na svoj nadin
viSe znafi o procesu individuacije nego mi, moderni ljudi, ovo
169
paradoksalnostanje stvari su od davnina izraLavali slikom zmtje
koja grize svoj rep - uroborosom.
298 Isto znanje, iako shodno vremenu nastanka drugadije
formulisano,postoji i kod gnostika.Njima nije stranpojam nes,
vesnog. Tako u valentinskom pismu Sto ga navodi Epifanije
'EB
stoji:" spXqq6 aitoncrtolp.qtrdg 5v 6owQ ruepreilstcr nsws
6vrcr Bv 6cvt@ 6,vcyvc'loia ....'o"."Od podetkaje Autopator sam
nespoznatljivosti).Na ovo mestomi je ljubaznoukazaog. Ar ,til
Kispel (Dr. Gitles Quispel). On spominje i Hipolitov citat":
("Patfir ... 6 svevv6ryoqrst avoilorog,6 pflte appev cpnl.v..."i
prevodi ga: "le Pbre...qui est d6pourvude copscienceet de sub-
Ituo.", celui qui est ni masculinl ni f6minin'r17.'rg1ur, ne samo
Stoje nesvestansamogsebei 5toje bez kvaliteta postojanja,vei
je i nirdvendva-bespredmetan, to jest bez kvaliteta i usled toga
nespoznatljiv. Time se prikazuje stanje nesvesnog.Valentinski
tekst daje Autopatoru pozitivnije osobine: "Neki su ga nazivali
bezvremenim, vedito mladim, mu5ko-Zenskimeonom koji svuda
sadrZi svemir, a njega (samog) niSta ne obuhvata".U njemu se
nalazlla ennoia (svesnost)koja "posredujebldga velidine onima
koji iz velidine potidu (kao poklon milosti)". Ali postojanjeen-
noia-e ne dokazuje svest Autopatora, jer diferenciranje svesti
nastajetek iz kasnijih sizigija i tetradakoji simbolizuju procese
konjunkcije i kompozicqe. Ennoia se ovde moZe shvatiti kao
latentno postojeia moguinost svesti.Eler (Oehler) prevodi en-
noia kao "mens", Kornarijus (Cornarius) kao "intelligentia" i
"notio". Suprotnost svesno - nesvesno, poznalo - nepoznato,
izgleda mi odiglednija i zatoverovatnija.
299 Padtnski pojam agnoia-e (ignorantia) ne mora biti
daleko od pojma agnosia,jer oba oznadavajupodetno,nesvesno
stanjedoveka.Bog je "pogledaodole" na ovo stanjeneznanja,pri
demupojam koji se ovde koristi, hyperiddn(Vulgata;despiciens),
mohe isto tako da zna(i "potcenjivati" i "prezirati"r6.U svakom
sludajugnostidkatradicija zna daje vrhovni Bog video kakva su
jadna, nesvesnastvorenjabili ljudi, stvorenjakoja dak nisu umela
170
ni uspravnoda hodaju,a koiaje stvorioDemijurg.Zbog togaje
on pripremiodelo spasenja".Na spomenutommestuu apostol-
skojpriii sekaZekako Pavlepodseia{linjane da su oni "boZan-
skogroda"- "Genusergocu simusDeiru" - i daje Roggledajuii
unazadtakoreii sa neodobravanjem na "vremenanesvesnosti"
poslaodovedanstvu poruku, "pantaspantachdnmetanoein",da
"svi svudamorajuda izmenesvojepoglede"i buduii daje ranije
stanje bilo previ5e Zalosno,metanoein(preobraZajuma) je
preuzeomoralni karakterokajavanjagreha,tako da je to u Vul-
gati prenetokao "poenitentianagere"". Grehkoji valjaokaiavati
jeste,kao Stose vidi, agnoiaodnosnoagnosia,nesvesnost".rJ
ovom stanjunije, medutim,samodovek,vei, kao Stosmovideli,
po gnostidkomshvatanjui anehno0toso Bog komenedostaje sves-
nost. Ovo shvatanjepokriva u izvesnom smislu tradicionalni
hri5ianskipogledpo kome se Bog iz Starogzavetapromeniou
Novomzavetuod Bogagnevau Bogaljubavi.OvumisaoizraLava
jasno i^jezuit Nikolaus Kausinus (NicolausCaussinus)u 17.
stoleCu".
300 U ovomkontekstumoramda ukaZemna zakljudkekoji
nastaju_izproudavanjaSotaneu Sfaromzavetukoje je obavio
Rivka Serfs (Riwkah Scharfs):istorijskompromenompojma
Sotanemenjasei slika Jahve-atako da semoZeslobodnogovoriti
o diferenciraniqpredstaveBogavei u Staromzavetu,a kamoli u
Novomzavetu'*.Misao da Bog koji je stvoriosvetnije svestan
vei da moZdasanja,nalazimoi u indijskoj literaturi:
Ipak,komeje uspeloda istraZi
odaklepotidestvaranje?
Bogovisu serodili posleovogstvaranja!
Ko ieodakle,reii odaklesudoSli?-
On dijeje stvaranje deloo
koji na njega gleda u najvi5ojnebeskojsvetlosti,
koji gaje stvorioili ga nije stvorio,
on to zna!- ili moZdaine zna?zr
17'i,
301 TeologijaMajstora Ekharta poz+ije jedno "boZan-
stvo" o kome se,osimjedinstva^!postojanjazo, ne moZereii da
posedujeijednu drugu osobinu''; ono "nastaje",ono jo5 nije
gospodarsamog sebe, i predstavljaapsolutnukoincidenciju
suprotnosti: "Ali njegovajedinstvena prirodaje Stoseoblikatide
bez oblika,5to sepostojanjatide bezpostoj?pja, Stosebitka tide
bezbitka,i 5tose stvaritile bez stvari"itd.'o S3edinjenje suprot-
nostiima isto znadenje kaoi nesvesnost, dokledoseZe ljudska1o-
gika, jer svesnostpretpostavlja razlikovanjeizmedu subjektai
objektai istovremeno njihov odnos.Tako gde nemanideg"dru-
gog" ili gajo5 uveknema,tu prestajemoguinostsvesti.Tek Otac
koji "izvire" iz boZanstva, a to je Bog, "primeiujesebe","postaje
svestansebe"i "nastupa kao lidnostpremasamomsebi".Takood
Oca nastajeSin kao Odevamisao o svomevlastitombiiu. U
svom iskonskomjedinstvu"on ne prepoznaje ni5ta"osim "nad-
stvarnog"^Jednog koje on jeste. Kao Stoje botranstvo su3tinski
nesvesno"'takoje to i dovekkoji Zivi u Bogu.U propovedio
"Beatipauperes spiritu".(Matej5,3)Majstor kaZe:"... dovekkoji
posedujeto siromabtvo, taj posedujesve, sve Stoje bio a nije
doZiveo,ni najedannadin,niti u sebi,niti u istini,niti u Bogu:on
treba,dakle,da budesasvimbez znanla,da, dakle,u njemubude
Zivi Bog kome se ispoveda;a kad dovekbe5eu vednojbrazdi
BoZijoju njemunije niko drugi Ziveo:ono 5toje tamoZivelobio
je on sam.Govorimo,dakle,da dovekmorabiti li5ensvogvlasti-
tog znanja;on pu5tada Bog dini Stamuje volja i ondabi dovek
bio samkao kadje do$aood Boga'"." I zatodovektrebada na
sledeiinadin"misli" na Boga:"Ti trebada na njegamisli5onako
kakavon jeste:jedannebog,neduh,nelidnost,neslika,i viSe:da
je on distojasnoJedno,komeje svedrugogre5noi u komeiemo
jednommi vedno,utonuti od nidegau niSta.U tomenek namBog
pomogne. Amin"."
302 Sveobuhvatan duh Majstora Ehart^ zna) bez dis-
kurzivnog znanja,za indijsko praiskustvo,kao i za gnostidko,a
sam je najlep5icvet na stablu liber spiritusakoji je obeleZio
podetak11. veka.Majstorovi spisisu, istina,bili pokopani600
godina,jer "njegovovremejo5 nije bilo do5lo".Tek u 19. veku
t72
na5la se publika koja je pribliZno bila u stanju da shvari velidan-
stvenostekhartovskogduha.
303 Ovakve i4ave o biiu Boga predstavljajupreobraZaje
predstave Boga koje teku paralelno sa izmenama stanja ljudske
svesti, a da se ne moZe uvek sa sigurno5iu reii Staje posledica
dega. PredstavaBoga nije nikakvo otkriie, ve(, doiivljaj koji se
ljudima pojavljuje sua sponte; Sto se dovoljno mohe znati ako se
ne podlegnepredrasudamapremaistini razliditih pogledana svet.
BoZija predstava(koja je u podetkunesvesna)u stanjuje stogada
menja stanje svesti, kao Sto to stanje svesti moLe da koriguje
(svesnu) BoZiju predstavu. Naravno da ovo nema ni(eg za-
jednidkog sa veritas prima, nepoznatimBogom - ni sa dim Stobi
se, konadno,moglo dokazati.Ali u psiholo3kompogledu misao
agnosije Boga ili anennotostheos-ajeste od najveieg zna(aja
buduii da ona poistoveiuje identidnost BoZanstva sa numi-
nozna5iunesvesnog,o demusvedodefilosofrja o Atmanu i FuruSi
na Istoku i - kao Stosmo videli - Majstor Ekhart naZapadt.
304 Ako psihologija ovlada ovim fenomenomona to moZe
uraditi jedino oko izridito odustaneod toga da daje metafizidke
sudove i uskrati sebi uobraZenostispovedanjanekog uverenja na
koje bi navodno imala pravo zbog svog naudnog iskustva. O
gvom poslednjemne moZe, medutim, biti ni redi. Ono Sto psi-
hologija moZeda utvrdi jestejedino postojanjeslikovitih sim6oh
dije tumadenjenije ni u kom sludaju utvrdeno apriori. Ono Sto se
izvan toga mole sa izvesnom sigurno5(u razabrati sastoji se u
tome Sto simboli predstavljaju izvestan karakter "celovitosti" i
zato verovatno oznadavaju"celinu". To su po pravilu "ujedinju-
juii" simboli, konjunkcije suprotnostijednostavne(dvojstvo)-ili
dvostruke prirode (detvorostrukost), odnosno kvaternioni. Oni
nastaju iz sudarasvesnogsa nesvesnimi iz zbunjenostikoja je
posledicatoga, a koju su alhemidari oznadavalikao "haos" od-
nosno "nigredo". Empirijski, ova se zbunjenost izraLava kao
uznemirenje i dezorijentacija. simbolika kruga i detvorostrukosti
ovde nam izgleda kao kompenzhaluil princip redakoji ujedinje-
nje suprotnosti Sto se medusobno bore predstavlja kao nesto
dovr5enopa time utire put lekovitom smirivanju ("spasenju',).Za
t73
sada,psihologijanerla nikakvu moguinostda utvrdi neBtovile
osim ioga da-simbolcelovitostioznidanucelovitostindividue32.
Ona,medutim,s drugestranemora ne samoda pizna, ved i da
naglasi,kako simbolika celovitosti koristi predstaveili sheme
koje od davninai u najrazliditijimreligijama izralavaiu o$novu
sveta,samoBoZanstvo.Takoje krug poznatisimbolBoga,kao i
krst (u izvesnomsnrislu)i detvorostrukost uop5te,kaoJezekiljeva
viz4a,Rex gloriae sa detirijevandelista,u gnosticizmuBarbelo-
=
Bog u detiri, Kolorbas sve detiri, dvojstvo(Tao,hennaphrodi-
tus,otac-majka, i tako dalje),i napokonljudskilik (dete,sin, an-
thropos)i individuahra lidnost:Hristosi Buda,danavedemo samo
glavnemotive.
305 Sveove slike sepokazujuu psiholo5kom iskustvukao
izraziujedinjenecelineioveka.Cinjenicadaje ovaj cilj i deside-
ratum oznadavankao "Bog" dokazujeda on ima numinozan
karakter,i, zaista,doZivljaji,snovii vizije ove vrsteposedujufas-
cinantnui upedatljivusu5tinukoju i ljudi koji nemajunikakva
psiholo5ka predznanja spontano oseiajukaotakw. Nije stogani-
kakvo dudo Sto naivni razum ne pravi nikakvu razliku izmedu
Boga i doZivljenepredstave.Gde god se nalazesimboli koji
ukazujuna psihidkucelovitostnalazise i naivno shvatanieda je
time preelstavljen tsog.Ako je, na primer,redo jednomne toliko
retkomromanskomprikazuSinadovedrjegu pratnji tri andelasa
Zivotinjskimglavamai jednog sa ljudskonnglavom,ondabi se
moglo lako pretpostavitida Sin dovedijipredstavljaobidnog
dovekai da problem- jedanversustri - aludirana poznatushemu
jedne diferenciranei tri nediferencirane funkcije. Ovim tumade-
po
njem bi se,medutim, tradicionalnom miSljenjusimbolobez-
vredio;on, naime,predstavljadrugulidnostboZanstva u njenom
detvorostrukomaspektukoji obuhvataceo svet. Psihologijane
moZe,naravno,daprisvojiovo tumadenje; kaovlastitoona moZe
samoda utvrdi postojanjeovog iskazai da ga uporedis dinleni-
com da se u spontanimproizvodimanesvesnognadelnopo-
javljuju isti simboli,naroditodilemeizmedujedani tri, kada se
odnosena psihidkitotalitetindividue"Oni ukazujuna postojanje
jednog prirodnoodgovarajuiesklopljenogarhetipa,diji derivat
t74
izgledadaje detvorstvofunkcijakoje orijenti5usvest.Buduii da,
medutimocelovitostputem neodredenog i neodredivogSirenja
prekoradisvest,ondata celovitostu sebiuvek obuhvatanesvesno
i time ukupnostarhetipova.Ovi poslednjipredstavljaju,
medutim,
komplementarne ekvivalente"spolja5njeg"svetai posedujustoga
"kosmidki"karakter,Time se obja3njava njihovanuminoznosti
ujednonjihova"boZanstvenost"..
J u koji silazi". Predstavalatentne animae mundi koja podiva u
306 Radi upotpunjavanja mog prikaza Zeleo bih da sada
spomenem izvesne gnostidke simbole za osnovu sveta ili ar-
canum, pro svegaone sinonimekoji oznadavaju"osnovu sveta".
Pod tom idejom psihologija podrazumevapredstavu nesvesne
pozadine i proizvodada svesti. Ovde je najbitnija figura demi-
jurga. Gnostici imaju veliki broj simbolakoji oznadavajuporeklo,
sredi5tebiie, stvoritelja ili boZanskusupstancuu biiu. Cilalac ne
treba da bude zbunjen obiljem ovih predstava,vei neka se svaki
put podseti kako svaka nova predstavajednostavno predstavlja
neki drugi aspekt svim biiima imanentne boZansketajne. Moj
skup gnostidkih simbola predstavlja, dakle, sannoamplifikaciju
jedne jedine transcendentne ideje, koja je tako obuhvatnai sama
po sebi nesagledivada su potrebni brojni razlifti izrazi kako bi se
prikazalanj ena'mnogostranost.
30?,Kod gnostidaraIrineja (Irenaeus) Sofija obrazujesvet
Ogdoada"; koji predstav[a dvostruko detvorstvo.Ona se u liku
golubice spu5ta u vodu i stvara Saturna koji je identidan s Ja-
hveom. Saturn je, kao $to smo spomenuli, "drugo Sunce", alhe-
mijsko sol niger. On ovde vaLi za primus anthropus-a.On je
stvolip prvog doveka koji, medutim, ume samo da gni1e poput
crva'*. Kod nasenejacademijurg Esaldaios"theos pyrinos arith-
mon tetartos" (vatreni Bog, detvrti po hroju) stoji nasuprot Tro-
jstvu Oca, Majke i Sina. Najvi5i je Otac, archanthropos
(pradovek), odnosno acharaktaristos (bez svojstava), ho and
Adamas (gornji Adagr). U razliditim sistemim Sofija stoji na
mestu protanthroposa". Epifanije navodi ebionitslg udenje po
kome.ji AOamkio prvobitni eovet identidanHristu36.KodTeo-
dora Bar-Kunija (Theodor Bar-Kuni) pradovekpredstavljapet
175
elemenata(to jest detiri + jedan)37.IJ Tbmasovimaktima, zmaj o
sebi samom kaZe: (Yi6g etpr 6retvov ro0 pldrpcvroE rat
rl,f1(awog totg t6oouncg u6el,<p{lg totq 6ordlroq.)" ("Ja sam sin
onogakoji je ranio i potukaodetiri stojeie slike".)'o
308 Praslikadetvorostrukostiujedinjuje se kod gnostidarau
lik demijurga, odnosno anthroposa. On je u izvesnom smislu
Zrtva svog din^astvaranja,zato Stobiva zatodenod stranephysis-a
mraku materije, odnosno predstava pradoveka, iztnLava posto-
janje jednog sredi5takoje transcendirasvest a koji mi, upravo
zbog njegove detvorostrukostii zaokruZenostishvatamokao sim-
bol celine. Pritom, jedino oprezno moZemo da pretpostavimo
kako je red o psihidkoj celovitosti (kao na primer svesno* nes-
vesno),iako istorija tog simboladokazujedaje uvek kori5ien kao
predstavaBoga. Psihologija,kao Stosmo reklionije u moguinosti
da postavlja metaftzl(ke tvrdnje. Ona samo moZe da konstatuje
kako simbolika psihidke celine koincidira sa predstavomBoga,
ali nikako ne moZe da dokaZeda je predstavaBoga sam Bog, ili
da Sopstvo zauzimamesto Boga.
309 Ova koincidencijase sasvimjasno vidi kod staroegipat-
ske Heb-Sed svedanostikoja Kolin Kembel (Colin Campbell)
opizuje na sledeii nadin: "... the king comesout of an apartment
called the sanctuary,then he ascendsinto a pavilion open at the
four sides,with four staircasesleadingup to it. Canying the em,
blems of Osiris, he takes his seaton a throneoand furnes to the
four cardinal points in succession...It is a kind of second en-
thronement...and sometimesthe king actsas a priest,making of-
fering to himself. This las,t^actmay be regardedas the climax of
thedeificacionof the king*'."
310 U ovoj psihologiji ukorenjenoje svako kraljevstvo
zbog &ga svaki kralj za anonimnogpojedinca u narodu nosi sim-
bol Sopstva.Sve njegove insignije - kruna, kraljevski pla3t skip-
tar, carska jabuka, ordenje, (zvezdel), itd. - odlikuju ga kao
kosmidkog anthroposakoji ne samo Sto proizvodi svet, vei sdm
to i jeste. On je onaj homo maximus koga ponovo sreiemo u
Svedenborgovim (Swedenborg)spekulacijama.Ali on je i pred-
176
met gnostidkogtruda da to biie, za koje se sluti da je osnova
svesti,njegovamatricai princip reda, dobije vidljivu fonnu i
odgovarajuiipojam. On je, kao 5to kaZu "Frigijci" (nasenejci)
kod Hipolita*', "h ameristosstigm6",nepodeljena tadka,od-
nosno"kokkostou sinapeos", zmcesenfakoje sepretvarau car-
stvo BoZije. Ova tadka je "enyparchousa td sdmati" (u telu
postojeia). To, medutim, znajt samo pneumatikoi,odnosno
duhovni ljudi (nasuprot"psihidkim"/psychikoi/i materijalnim
lhylikoi/ ljudima,On je "to rh6matou theou",odnosno"iztazBo-
ga (sennoDei) i matica eona,sila,intelegencijabogova,andelai
poslatih duhova,postojeiegi nepostojeiego stvorenogi nes-
tvorenog, nerazumljivo - razumljivog, godinaomeseci, dana,
dasova..." Ovatadka"kojani u kom sludajune postoji(hemeden
ousa)i sastojise ni od degapretvarase u "neshvatljivuvelidinu
(megothosti akatalepton)".Hipolit prekorevajuiispominjeda su
nasenjejcina sinkretidan nadinsveuvladiliu svojeshvatanje, jer
on odiglednone moZesasvimda razumokako ta "tadka"(kao
rhematheou)imaljudskilik: nasenejci ga,naime,nazivajui poly-
morphonAttin (mnogoliki Atis), ranoumiruii sin majke,i[ kako
kaZe himna koju citira Hipolit, "to katephesakousmaRheas"
(mradnaglasinaRe-e).Kao njegovesinonimehimna spominje:
Adonisa,Ozirisa,Adama, Koribasa,Pana,Bahusai "poimen
leukdnastr6n"(pastirabelih zvezda).
311 Sami nasenejcisvoju sredi5nuboZanskuinstancu
shvatajukao Naas (zmiju) i obja5njavajuje kao "vlaZnu sup-
stancu"(hygra ousia) podudarajuiise sa Talesom iz Mileta
(Thales)koji je vodu smatraoza pra-suptancu. Kao i od nje, tako
i od Naasa(ophis-a)zavisisavZivot,i "on u sebisadrZi,kao u
rogujednorogogbika, lepotusvih stvari".On "proZimasvekao
(voda koja) tede iz Edenai deli se na detiri porekla(archas)".
"Oni tako uporeduju",kaheHipolit, "Eden sa mozgom".Tri ra-
jske rekejesu funkcijedula (Pison- vid, Gihon - sluh,Tigris -
miris); detvrta,Eufrat,predstavlja,medutim,usta"kroz kojaizl44i
motfva i ulazihranai'.-Kaodetvrtafunkcija ona,kao i o6idno42,
dobija dvostrukoznadenje,i to s jedne straneh"aJnjematerijalnu
delatnosttelesneishraneios drugeoona "raduje*',hrani i oblikuje
t77
(charakterizei) duhovnog, potpunog (teleion) doveka,,44.
"Cetvrto"jestenarodito,ambivalentno, - jedandaimonion.Dobar
primerza to nudi Danilo 3,24i dalje,gdesetrojici mu5karaca u
peii pridruZujei detvrtikoji izgleda"kaosinBoZiji",
312 Takoje i vodaEufrata"to hyperandtou stere6matos"
(ono Stoje iznadnebeskogsvod.a)o kojoj s6ter(Spasitelj)govori
kao o "Zi.vojvodi" (zdnhyddr)+),a koji posedujeonumagnetsku
osobinukoju smo ranijevei naveli.To je ona dudesnavoda iz
koje maslinovodrvo izvladiu[e, vinovarozuvino,a svakavrsta
svojedarove."Onaj dovek(ekeinos)",nastavljaHipoli! kao da
joS uvek govorio vodi detvrterekc,"ne uZivapofaiti u svetu..."
Time se aludira ua teleios anthrdpos-a(potpunogdoveka);
yis.tinu,ova vodajeste "suvrsenidovek" i to rh6maiheou, Red
koju je poslaoBog, "od zive vodebiramomi duhovniljudi ono
Stonary pripada(to oikeion)"*oo jer svakobiie koje se uroni u
ovu vodu bira (eklegousa) u njoj sustinukojaje za niu karakter-
istidna,..ir"od ove vode svakobiie dobijaono Sto'muje svo-
jstveno"''. Ova voda, odnosnoovaj Hristosopredstav[iiwstu
panspermia-eo matricu svih moguinosti iz kojifi pneumitilqbira
"suumossop"oono Stoje za njega svojstvenb(eklegein)48, pri
demuona "ide premanjemu (proserchesthai) brZenego gvoZde
prema magnetu". S-vojupneumatskuprirodu "duhovni ljudi",
medutim,dostizutako Stoprolazekroz "istinskavrata" toja su
"J6sousho makarios''(Isusblazeni)i time stiduzuanjao vlastitoj
celovitosti,postajuii "potpunidovck".ovaj dovek[oga svetne
po5tujeodiglednoje unutamjioduhovni dovekokoj.g postaju
svesnioni koji su usli kroz Hrista kao kroz vratazivoti i to;e
3e
go pT-ojJqtlio. Ovde se me5ajudve predstavke, jedna o "uskbi
kapiji""' i ona t Jovanu14,6(i{a samput, istina i Zivot; niko
neie doii do oca semkrozmene5u.";. ovim slikamaseodieledno
predstavljaprocesintegracijekakav je karakteristidan ia psi-
holo5kuindividuaciju.Pritomseu formulacijisimbolvodestilno
mesa.sarkisJom,a ovaj sa esdanthrdposo unutamjimdovekom.
ne izgledakao ne3to nejasno, vei, naprotiv,
liaopsiholoSki
To ry
korektanpnkaz,poito je Hristoss jedne stranekao "RLd" zaista
"Zivavoda",a s druge,isto toliko simbolunutar:rjeg,
"potpunog"
doveka,odnosuoSopstva.
178 t79

313 Osnovasvetaje za nasenejce prvobitnidovek,Adam. 4

Poznavanjenjega oni smatraju podetkom usavr5avanju (arche
leleid.spds gndsisanthdpou)i istovremeno mostomka spoznpji 314 Da se u kontekstseksuahiesimtrolikene dovodi samo
Boga't. On je mu3ko-Zensko; od njega"potiduotaci majka"", gnostidkiLogos,vei i samHristospotwdujefragment3toga Epi-
on se sastojiod tri dcla: od razumnog(nobron),psihidkogi ze- fanije cilha iz "Intercogationes maiores"Marije, u kome se go-
maljskog (choikon). Ovo "troje istovremenosilaze u jednog vori kakoje Ilristos odveoovu Mariiu na jedno brdo, gdeje iz
doveka,Isusa"i "ova tri dovekagovorahuiz njihovih vlastitih svogbokastvorioZenusakojomje podeoda sepolnosjedinjuje:
mudrosti,svakisebi"(to jest iz razumnograzumnom, itd.). Ovim "seminissui defluxumassumpsisset, illi, quodoporteat
indicasse
udenjem Isus se stavljau odnos sa pradovekom (Hristos kaodrugi je
sic facere,ut vivamus"". Shvatljivo da ovaj grubi simbolizam
je
Adam)*NjegovaduSa "trodelnai jedna" (to jest jedno Tro- ne vreda samomodernooseianje,vei i da je onda5njem(3-4,
jstvojr. Medu primerimaza pradovekatekst spominjeKabi- vek) modernom,hri5ianskomduhu moraoda izgledaodbojan;i
rosat* i Oanesa,Ovaj poslednjiima strasnudu5u,da bi "lik ako setomepridruZijo5 nekokonkretnonerazumevanje, Stoje po
(plasma)velikogonajlepSeg i savr5enog dovekakoji je poniZendo svoj prilici bio sludaju nekim sekta5kimkrugovimaoonda bi se
roba" mogaoda podnesekazne.On "istovremeno je sakrivenai on mogao samo odbaciti. Da autoru ovih "Intercogationes"
odiglednamakariaphysis(blaZena je
priroda)svega5to postaloi ovakvareakcijanije ni u kom sludajubila nepoznata, pokazuje
(Stoie jo5) postati","kraljevstvonebakoje trebatraLiti unutrau samtekst.U njemu,naime,stoji,daje MarijadobilatakavSokda
doveku (eltos antbrdpou)",dak i "u deci od sedam godina je palana zemlju.Ilristosjoj je tadarekao:"Za5tosumnja5, malo-
(navi5e)") r. Jer nasenej ci stavlj gju, kaheHipolit, "stvaraladku pri- verna?"Na to se,naimeukazujeu Jovanu3,12:"Ako samvam
rodu svemira(tcn echegonon)o physintdn ho15n)u stvaraladko govorio o zemaljskimstvarima,niste poverovali,kako iete
seme (en archegondspermati)".Povr5noposmatranje bi ovde verovatiako vam govorimo nebeskimstvarima?"Isto tako na to
videlo podetak jedne "seksualne teorije" s obzirom na psihidku seodnosiJovan6,53:"Ako nejedetemesoSinadovedijeg i ne pi-
supstancukoja je u njenoj osnovi, 5to podseia na moderne jetenjegovukrv, u vamanemaZivota."
poku5aje te vrste.Ne smese,medutim,previdetidaje u stvarnosti 315 Kod ovog simbolizmaverovatnobi moglo biti redi o
sludajobmu! buduii daje ljudskasnaga,stvaranje samoposeban prvobitno vizionarskomdoZivljaju kakav se i danasne retko
sludaj"atchegonos physis tdn hol6n-arr''/: r'To je za (nasenejce) dogadatokom psihidkogledenja.Za lekara-psihologa nema u
tajui (aponhctos) i misti0ni Logos", koji, Sto je karakteristidno, tomenidegpotresnog.Samkontekstpokazujeput ka pravilnom
postajeu kasnijemtekstu paralelansa falusomOzirisa - "i oni shvatanju.Slika izraZavajednu psihologemu koja se racionalno
kaZudaje Ozirisvoda".Su5tina(ousia)ovogsemena jeste,istina, ne da lako formulisatii zatomorada seposluZiodiglednimsim-
uzrok svih stvari;ali onane udestwjeu njihovoj prirodi. Oni zato bolom,kao Stotako isto morada postupii sanako semanifestuje
kaZu:"Postajemsta Zelimi jesamono Stajesam."Onaj,naime, neka vi5e ili manje "apstraktna"misao unutar abaissementdu
koji svepokreie,-gam jebez pokreta."Ovaj,kaZujedini je dobar niveaumental- koji se odigravatokom spavanja.Kod takvih
(agathonmonon)'o.Kao dalji sinonimpojavljujeseitifalidniHer- Sokantnihi izuzetnihslika,kojima snoviinadene oskudevaju,red
mes Kilenios."Oni, naime,kaZu:Hermesje Logos, izvodadi je uveko nekom"kaoda",iakoseoni obladeu dulnuimaginacijuo
stvaralac (dmiourgos) nastalih i istovremeno nastajuiih i kojane prezilni od skurilitetaniti od opscenosti.Onesene obazi-
buduiih stvari." Zato sn biva oboZavankao falus po5to poput ru na uverljivost,jer na to i ne misle. One mucaju prilikom
muSkog organa, ima teZnju (hormen) da se podiZe odozdo pokuSaj4daizgovorenasluienismisaokoji zaokupljasnevadevu
navi5e". paZnju.ou
180
316 Kontekstove vizije,naimeJovan3012, iasnopclkazuje
da sliku ns smemorazumetikonkretistidki,ve6 simbolidno;jer
Hristosne govorio zemaliskimstvarima,vei o jednojnebeskoj,
to jest duhovnojmisteriji: dakleo nedemuito ieste "misteriia",a
ne zato StoHristos ne5toprikriva iti pravi tainu od toga - ovoj
ogo$enojopscenosti te5kobismomogli prebacititendencijuprik-
rivanja- vei, naprotiv,zatoStoje njen smisaojoSuvek sakriven
od svesti.Nakonovog heurjgtidkog pravilasledimodernametoda
anahzei interpretacije snaor. Ako to, dakle, primenimona ovu
viziju, dobijamosledeie:
317 1. Planinaznadiuspon,naroditomistidan(= duhovan)
uspondo vrha,odnosnou blizinuBogai mestaot{r.ovenja. Ovaj
je
motiv toliko poznat da dokazivanje nije polrebno".
318 2. Na lik Hristaje obilatoukazivanokaona pojavuod
srediSnjegzna5enlaza tada$njeweme, U sferi hri5ianskog
gnosticizmaon predstavljavizualizaequBogakao archantroposa
(Prvobitnidovek= Adam)i time pojmadovekauop5te:"Coveki
Sin dovediji".Hristosje unutarnjiiovek koji je obogaienstazom
samospoznaje, "carsffo nebeskou doveku".Kao anthroposon,
prema iskustvu,odgovaranajvaZniicmarhetipu,a kao "iudex
-circulusstvarnomprincipu re{-a
vivonrm et mortuorum" i "rex gloriae"
nesvesnog,detvorstvtt,odnosno qtradratus-uSipsn a,63
.
Ovom konstatacijom ne tumadise ni$tana silu; naprotiv,moje
mi3ljenjepodivana iskustvuda strukturemqgdalaimaju smisaoi
funkcijujednognesvesnog sredi5tali0nosti.* Hlistov kvaternitet
koji dolaziu obzir za na3uviziju potvrdenje simbolomkrsta,pri-
kazimarex gloriae i Hristakao godine.
319 3. Stvsranieiene iz boka ukazujena to da je on
shvaienkao Adam secundus. To Stosty4raZenugovori da on igra
ulogu Boga stvaraocaiz Postania ./or, Kao Stoje Adam p.1e
stvaranjeEve u razliditimtradicijamavaZiokao mu5ko-Zensko"",
tako ovde-Hristos na drastidannadin demonstrirasvoju an-
droginiju6T.Prvobitnicovekpo praviluje hermafrodit;tako on i u
vedskojtradiciji proizvodisvojuZenskupolovinui sjedinjujese s
njom. U briSianskojalegoriciLenakojaizlazi iz llristovog boka
crkvukaonevestuJagnjeta.
predstavlja
l8l
320 PodelaPrvobitnog dovekau suprugai suprugu izraLatra
din radanjasvesti;proizvodi sejedan par suprotnosti,dime nastaje
moguinost stvaranja svesti. Za posmatradaovog duda, Mariju,
vizija znadi ne5to 5to je bio spontanovizualizovano, to jest pro-
jekciju jednog nesvesnogprocesakoji se odigravau njoj. Iskustvo
govori da su nesvesni procesi kompenzatorni u odnosu na
odredeno stanje svesti. Otuda se moZe pretpostaviti da proces
deobekoji se odvija u viziji kompenzujestanjejedinstvau svesti.
Ovo "jedinstvo" tide se, svakako, u prvom redu lika Boga
pretvorenogu dovekai anthroposakoji je tada bio u sredi5ture-
ligioznog integgsovanja. On je - kao StokaZe Origen - vir unus,
'Jedandovek"o6.S ovim likom je konfrontirana
Manja iz viz;4e.
Ako pretpostavimo da je primalac vizije u stvarnosti bila Lena -
ova pretpostavkanije sasvim bez osnova - onda je njoj u distoj
oboZavanoj muZevnosti llrista nedostaiala odgovarajuca Len-
stvenost. Zato joj se otkriva: "Ja sam oboje, nlu5karac i Lena".
Ova psihologemai danasgradi katolidko shvatanje[Iristove and-
roginije, "virgo de virgine", pri demuje vi5e red o jednoj sentintia
communisnego o jednoj conclusio.Srednjovekovnaikonografija
poznaje prlkaze Hrista sa dojkama, prema Canticus 1,1 "Meliora
sunt ubera tua vino." Kod Mehthilda od Magdebg^rga(Mech-
thild von Magdeburg) du3a kad je gospodarljubiov, primeiuje
da on nasuprotodekivanjima,nema bradu. Karakteristidnoje da
nedostajeznak mu5kosti.Mehthild je, naime, imao viziju koja
odgovara gornjoj, a koja predstavlja isti problem, ali u obratnom
vidu: onaje sebevidela na jednom "stenovitombrdu" na kome je
sedelaBeata Virgo u odekivanju rodenja boZanskogdeteta.Kada
se ono rodilo ona ga je zagrlila i poljubila tri puta. Kako istide
tekst, brdom se alegorizuje spiritualis habitus, duhovni stav.
"Putem boZanskognadahnuia ona je spoznalada je sin sredi$te
(medulla)odinskogsrca."Ovo sredi5teje "okrepljujuie,lekovito i
najslade";BoLya "snagai najveia slast",datanam je preko njego-
vog sina "Spasiteljai najjadeg,najsladegute5itelja","a sredi3te
du5e je_pno najslade" (medulla vero animae est illud dulcis-
simum)/u. Iz toga se vidi da srce oca, sina i unutarnjegdoveka
Mehthild stavlja pod pojam "medulla". Psiholo5ki gledano taj
t82
"dulcissimum"odgovaraSopstvukoje sene moZerazlikovatiod
imagoDei.
32L Znahjna je razlika izmedu ove dve vizije antidko
otkrovenjeprikazujerodenjeEveiz Adamana duhovnomstepenu
drugogAdama (Hristosa),iz dijeg boka izlazi duhovnoZensko,
drugi stepenEve, naime du5a,u izvesnojmeri kao ierka Hrista.
Kao Stosmovei spomenulihri5ianskogle{qnjetumadidu5ukao
crkvu.Onaje Zenakoja "okruZujedoveka"" i Gospodumiropo-
mazujenoge. Mehthildova vizija nastavljasveti mit: ierka -
nevestapostalaje majkai radaOcau liku Sina.To $toSinpritom
ima najbliZi odnos prema Sopstvuproizilazi iz Hristovog na-
glaSe_npg kvaterniteta:on ima detvorostrukiglas (quadruplex
vox)'', njegovoqrceima detirivrstepulsa'' i sa njegovoglica
zradedetiri zraka'*.Iz ove slikeprogovaranovi milenijum.For-
muli3uii ovu misaona drugi nadin,Majstor Ekhart kaZeda se
Bog radaiz du$ei napokonBog i Sopstvose podudarajuu sti-
hovima "Heruvimskog putnika". Vremena su se sasvim
promenila:stvaraladkasnagakao da vi5e ne potide od Boga;
Stavi5eovaj biva roden iz du$e.Mitologemao ranoumiruiem
SinuBoZijempoprimapsiholo$kilik - kaoznaknjenedaljerecep-
cije i svesnograzumevanja,
322 4. Vratimo se sad opet viziji iz "lnterrogationes"!
Nakonstvaranj?-Zene, dolazido snoiaja.Hierosgamos na brduje
omiljeni motiv/r, kao Sto i alhemijskihermafroditna starim pri-
kazimaradoprebivana uzvi5icama. I alhemidarigovoreo jednom
Adamukoji svoju Evu uvek nosi sa sobom.Njihovaconiunctio
jesteincestuozan akt koji, medutim,vi5ene sprovodeotaci kii,
vei u saglasjusa izmenjenim vremenima,brat i sestraili majka i
sin, Stoodgovarastaroegipatskoj mitologemio dmonu kao Ka-
Mutefu, Stoznadine$tokao "suprugsvojeqr4jke"ili o hrabrosti
kojaje "majkasvogaocai ierka svogasina"/o.Misaosamospari-
vanjadestose vtata u prikazivanjustvaraoca sveta:tako se Bog
deli na svoju mu3ku i Zenskupolovinu", ili samogasebe
oplodavana nadinkoji bi viziji iz "Intercogationes-a"lako mogao
da posluZikao uzoroako bismouzeli u obzir pretpostavkuo lite-
rarnoj zavisnosti.Mestou heliopolitanskojpripovestio stvaranju
183
u prevoduser Volisa BadZa(Sir Wallis Budge)tako glasi: "I,
evenI, had union with my clenchedhand,I joind myself in an
embracewith my shadow.I pouredseedinto my mouth,my own,
I sentforth issuein the fo;qmof Shu,I sentforth moisturein the
fonn of SaithTefnut",itd.i 6
323 Iako u na5ojviziji niie znzvu(alamisaoo samooplo-
denju,ipak ne bi trebalosumnjatida izmedunje i kosmogonij-
skog samotvorcane postoji blizak odnos.Iskonskostvaranje
svetaustupaovdemestoduhovnojobnovi.Zbog togaiz assump-
tio seminisne nastajenikakv<lvidljivo biie, vei ono predstavlja
ishranjivanjeZivota,hina zesdmen,"da molemo da Zivimo".
Buduii da, kao $to sanntekstpokazuje,ow viziju valja razumeti
na "nebeskoj",odnosnoduhovnojravni,kod aponhia(profusio)
radi seo jednomlogosspermatikos (vertrumseminale)koji u je-
ziku Jevandelja predstavlja Zivuvodukoja izvireu "veditiZivot."
Cela vizija veomapodseiana srodnealhemijskesimbolizme.
Drastidninaturalizamkoii se neprijatnoistide u poredenjusa
povudenoBiu crkvenogjezikaukazujes jednestraneua vei dule
vremenaprevazideunadinpredstavljanjar izrtrtavanjaarhaienih
oblikareligije,a s druge,medutim,ukazujei na jo$ uvek sirovo
posmatranjeprirodekoje se upravo spremada asimilujearhetip
doveka- poku5ajko.iisenastavljasvedo XVII vekakadaie jedan
Johan Kepler (JohannesKepler) spoznatitrojstvokao osnovu
kosmidkestrukture,dime se, drugim"leIima,ovaj arhetipasimi-
luje u astronomskoposmatranje sveta".
5
324 Nakon ovog ekskursao falidkim sinonimimaPrvobit-
nog Ioveka vraiamo se opet Hipolitovom prikazunasenejskih
sredi5njihsimbolai nastavljamo iskazao Hermesu.
nabrajauje
325 Hermesje prizivadnutvih (psychog6gos), vodid duBa
(psychopompos) i stvoritelj du5a (psych6n aitos). DuSe suo
medulim,"donetedoleod blaZeuog gornjegdovekaili pradoveka
ili Adama, u lik od gline kako bi posluZiledemijurgu ovuog
stvaranja,Esaldaiosu,vatrenom bogu, detvrtom po redu"o'.
Esaldaiq; odgovara Jaldabaothu,vrhovnom arhontu, kao i
SaturnuSl."CEtvrti"se odnosina detvrtulidnostsuprotstavljenu
t84 185
trojstvu,na davola.Ime Jaldabaoth zuadi"detehaosa",kao Stoi (abasileutosgenea), "stvqrenog odozgo", demu prlpadaju
Gete(Goethe)oslanjaiuiisena alhemijg]<u rerminologiju, davola "Mariam,traZena, pro-
i Jothor""'veliki mudrac,zqtjqUSefora'',
umesnonaziva"dudesnim sinomhaosa rodica,i Mojsije iije potomstvo niie u Egipiu"ef,e3.
Njih detvoro
326Hermesje snabdeven zlatnimdarobnimitapom83. On s obrazujujedan takozvanisvadbeni.quaterni.o"koji odgovara
njim "spu5ta,kaZu,sanna o(i mrtvih i budi uspavane" Stonase- klasidnojshemi:
nejci dovodeu vezu saEfeser5,14 : "Probudiseti koji spava5, i suprug - supruga
ustaniiz mrlvih, tako ie ti se llristos pojaviti kao svetlost."Kao - brat
5to su alhemidari uzeli lapis angularis,ugaoni kamenoovu seslra
poznatuallegoriaChristi,za svoj lapis philosophorum, tako su
nasenejciza svogprotanthroposa uzeli Adama,to jest, ta(nije,za majka - otac
"unutarnjeg doveka",koji je stenaili kamen(petre),buduii da on kraljica - kralj
potideod "petretou Adamantos"dnonerrolrdrq ond rot op1sv- nepoznata Zena - udaljeniljubavnik
'A8dpavtog (pao
$p_Cono1offvrrl,9ev dole od pradoveka, gornjeg Anima - Animus
Adama)". I kao Stoalhemidariza svoi kamenkaZuda ie "sine 329 Mojsije odgovaramuSkarcu,Seforasupruzi;Mariam
manibusabscissus de monte"(bezrukubdseden od brega)ts,tako (Mirjam) je Mojsijevasestra,Jothor(Jethro)je arhetipStarog
i nasenejci
kahuza "unutarnjeg dovekaj',daje spu5ten dole "eisto mudracai odgovaraocu - Animusu,akoje redo kvaternitefuZen-
plasmates tthes"(u oblik zaborava)6o. Kod Epifanija je brdo ske osobe.einjenica,medutim,da se Jothoruaziva "velikim
Archanthropos Hristos,od kogakamen,odnosnounutarnjidoveko mudracem",znali daje red o kvatcrnitetumuikarca,Da je red o
biva odseden, to jest, kako Epifanije tumadi,stvoren"6ez ljud- Zeninaglasak koji ovdepripadamudracubio bi kod Mariam,koja
lkog ;l"emena", "jedanmali kamen"koji se "pretvarau veliko bi ondaimala znadenjeVelike majke.U na3emkvatemitetune-
brdot'o'.
dostaje,doduSeo ina{e destincestuozan odnosbrat - sestra.Zato
, 327 On je Logoskoga du5eprate"cvrkuiuii" (retrigyiai), Mirjam ima izvesuomajdinskoznadenje za Mojsija.(Uporediti2.
kao slepimi5eviHermesau nekyia.On ih vodi ka Okeanoiui'- Mojsije2,4 i dalje).Onaje, kao prorodica,"m&giIna"lidnost.(2,
besmrtnjgrredima Homera - nr:;p'Flel.ro1ontl,og, rot 6flpov Mojsije 15,20i dalie.).Kadje MojsijelegaoporedMavarke,Mir-
ovetpolvS8 (ka dverimaHeliosai u zemljusnova)."Ovaj(llen res)
je Okeanos, .jam se toliko naljutila da je, dobiv$iospicepclstala"bela kao
stvaranjebogovai ljudi, u veditojpromeniwemena, sneg"(4. Mojsije 12,10),Mirjam je, dakle,nepodesna za ulogu
dasnavi5eo dasnaniZe",iz osekenastajuljudi, iz plime bogovi. Anime. Najpoznatijafigura Aniryr-eu Starom zavetlt, Sulamit,
"lo jr o.no,kaZu,StosJgjinapisano:'Rekaosam,vi stebogovii kaLe:"Ja samcrna,ali takoljupkae)."U alhemiji,to jest u "Himi,
gvi stesinoviNajviSeg'6v".Timeje izgovorena srodnost,
odnosno jskoj svadbi",kraljevskancvestaje konkubinamavarskogkralja.
identitetizmeduBoga i doveka,iskazananistamanieu svetom Crnac,a posebnoEtiop,igra inadeu alhemijiizvesnuulqgu kao
pismunegou nasenejskom udenju, sinonimza caputcorvi (gavrauov& glava)i za nigredo"u.Kao
6 predstavnikgre5nog paganskog svetaon se pojavljujeu "Passio
328 Nasenejcisu, kako kaZeHipolit sve stvari izvodili iz berpetuae"9T
j9dl" trijade,koja se, kao prrro, sastoji od "blaZeneprirode 330 Trijadase^gznadava
onomatopejskimredimaKaulakauo
blaZenog,go-fl{egdovekao Adama"okao drugood smrtneprirode Zaulazaui beezarg8,pri demu Kauiakau predstvlja gonrjeg
dodeg doveka,i kao treie, od "roda bez kralja (nezavisnog)" Adama, a Zaulazaudonjeg,smrtnogdoveka,dok se Ceezarod-
186
nosi tra "Jordankoji tedenavi$e".Jordanje Isusnaveoda tede
navi5elonje plima koja rastei zato(kao5toje gorenapomenuto)
stvoriteljbogova."Ovaj je, ka2g mu5ko-Zenski doveku svima,
kggaljudi bezznanjanazivaju Geryones, trotelnim(naime'hdsek
ges rheonta',to jest onaj koji iTvire iz zemlje),a Grci ga inade
zovu nebeskimrogom Meseca"." Tekstdefini5egorepomenuti
quaterniokoji je istovetansaCeezarom, sa Jordanom koji tedeu
vis, sa hermafroditom,trotelnim Geryonesomi rogom Meseca,
oslanjajuCise na Jovan 1,3 i dalje,kao kosmogonijskiLogos i
Zivotkoji je u njemu(1. c.,.14) kaojedanrod (genea)teleioian-
thropoi(savrSenog Iuu.
doveka)
331 Ovaj logos,odnosnodetXgrstva, jeste "pehar"iz koga
pijuii kralj izvladisvojaznamenja'"',ili Anakreoflovpehar.Taj
peharvodi Hipolitov prikazdo tuda sa vinom u Kani kojim se
aludirana nebeskocarstvojer ono,odigledno,kao vino u peharu
leZi u nama.Dalje paraleleovog peharajesu itifalidki bogovi i
kilenijski Hermeskoji predstavl.iaju pradovekakao i duhovnog
dovekaStose ponovorada (anagendmenos pneumatikos). Ovaj
poslednjije katapanth'homoousios (u svakompogledusu5tinski
jednak)sapradovekom kogasimboliSe Hermes,itd. Zato Hristos
kaZeda semora jesti od njegovogmesai piti od njegovekrvi, jer
je on bio svestanindividualne prirode svakogod njegovihapos-
tola,kaoi n,eB#hodnosti da "svakodospedo prirodekojaje njemu
svojstvena""'.
332 Kao dalji sinonimsledi Koribp koji se spu5taod te-
menaglavei od neoblikovanog(acharakteriston) mozga(kao ra-
nije spomenutiEufrat iz Edena)i proZimasve sWari.Njegova
slika postoji - neprepoznata
- "u zemaljskomobliku" (en t6 plas-
mati td choik6).On je Bog koji obitavau plimi. DrZim da ovde
nije potrebanprikaz ovog.qi^mbolaopo3tosamto vei obradiou
svojojknjizi "Paracelsicotttur
. potpunidovekne moZe,bitidakni spasen(sdthenai),
Sto se Koribasatide, njegov paralelizamsa protanthropo-
som mo.{qse obiasniti starim shvatanjem,po kome su koribanti
praljudite. Ime Koribasne oznadavanitiatcvuli0nost,vei ano-
nimnogdlauakolektiviteta,poputimenaKureta,Kabite,Daktila,i
tako dalje.Etimolo$kise ovo ime (nesigurno)dovodiu vezu sa
187
koryphe(teme;105. Izgledadaje Koribasu na5emtekstuoznaka
za jednu odredenulidnost,i to kilenijskogHennesakoji ovde,
dini se,ima istoznadenje kao i Kabiri iz Samotrake.U vezi satim
Hermesovtekst kafe:" Touton...Tbrakes...Korvbantakalousi"
(ovog,TradaninazivajuKoribaso-).106U jednoj ranijoj putrli-
kaciji'"' pretpostavio samda ova neobidnalidnostmoZdapred-
stavljaproizvodme$anja saKoribasomiz legendeo Dionisu,zato
5toje i ovaj, izgleda,falidkobiie, SfgproiziIaziiz jednesholijeo
Lukijanovomdelu "DeDeaSyria"'uo.
333 Iz sredi5tasavr5enog dovekaistideokean(u kome se,
nalaziBog)."Potpuni"dovekje, kao
kao Stoje gorenapomenuto,
StoIsuskaZe,"istinskakapija"lcoz koju "savr5eni"dovekmora
da prodeda bi ponovobio roden.Ovdeseu svojo$trinipostavlja
problemprevodarediteleios;jer - moramoseupitati- za5toneko
ko je peqft^ctus,savr5en, ima potrebuza obnavljanjem kroz novo
rodenje?'u' Iz takvog iskaza se moZe samo zakljuditi da
savr5enost ipaknije bila toliko savr5ena dabi joi onemoguiilado-
datnopobolj5anje.Slidnute$koiunalazimoi u PoslaniciFilip-
ljanima (3,2) gde PavlekaZe:"gotovoda sam,..postaopotpun
(teteleiomai)"" Ali samotri stihaiza toga on piSe:"Ilosoi oun
teleioi..."(Svi mi sadakoji smosavr5eni...). Cmostidko kori3denje
teleios'aodiglednose podudaras Pavlovomupotrebomtog poj-
ma.Ta rednemapreciznopnadenje i oznadava ne5tokaopneuma-
tikos (duhovan dovek)"u, sa dime se ne vezuje predstavao
nekom odredenomstepenusavr5enstva, odnosnoduhovnosti.
Nemadkared "vollkommen"(potpun,savr5en)moZeda prenese
koreklnogrdkured teleiossamoako se ova poslednjaodnosina
Boga.Ukoliko se,medutim,odnosina doveka,komeje jo5 potre-
bno i novorodenje,ondau najboljemsludajumoZeda znadi"pot-
pun" (vollstanding),utoliko pre,kao 5tona5teksl govori, Stoovaj
ukoliko ne
prodekrozow kapiju"'.
334 Otac perfectus-aje "nejasnonapravljeni"ili gomji
dovek,"bez svojstava"(acharaktristos), odnosnoprotanthropos.
Njega,kako Hipolit dajenavodi,"Frigijci zovuPapa(Atis)". On
je donosilacmira i smiruje"borbu elemenata(polem6nton stoi-
188
chei6n)112" o 6ud.kometelu - izrazkojibukvalnoopetnalazimo
u srednjevekovnoj alhemijigdgfilius philosophorum "pacemfacit
inter inimicossive elemente""'. Ovaj "Papa"se zove i nekys
(1e5),jer je sahranjen u telupoputmumijeu grobnici.Slidnaideja
se opet vraia kod Paracelzusa(Paracelsus).Na podetkusvog
traktata,"De vita longa", on kaZe:"Nihil meherclevita estaliud,
nisi mumiaquadambalsamita, conservans mortalecorpusa mor-
talibusvennibus"itd. ("Zivot, doista,nije ni5tadrugo do vrsta
balsamovane mumijekoja smrtnotelo duvaod smrtnih.*oll4";.
Telo Zivi samoiz "Mumia" kroz koju peregrinusmicrososmus,
"dovekdolaokao stranac"(posledqji,u smisluda odgovaramak-
rocosmosu) vladafizidkim telom"'. Njegovi sinonimisu Adeh,
Arhej,Prototoma, Id, Idehtrum,i takodalje.Onje "protoplastus,l
(prvostvoreni) i, kao Id, "kapijaiz koje su poteklaruo 6iiu"ll6
(Uporeditigore "istinskavrata"!)Mumijaje rodenaistovremeno
satelomi odrZpyggtt t' , istinaone u meriu kojoj to radi "Mumia
supraceolestis""o. Ova poslednjaodgovarala bi gornjemAdamu
nasenejaca. O Ideusuili Idesu Paraeelzus,naime._ kaZeda u
njemuleZi"samojedandovek...i to je protopiastus"l 19
335 Paracelzijska mumija odgovara,dakle,u svakompo-
gleduPrvobitnomdovekukoji u smrtnomdovekugradimicrocos-
mus i kao takavudestvujeu svim silamamacrocosmusa. Buduii
da kod Paracelzusadestodolazedo izrntajakabalistidkiuticaji,
ne bi bilo suvi5nopodsetitiu ovomkontekstuna lik kabalistidkog
Metatrona:u SoharuseMesijaoznadava kao "sredi5njistub"(scl.
sefirot-sistema), a o njemuse daljekale: "Stubsredineje Meta-
tron dije ime je kao ime Gospod.On je stvoreni vaspostavljen
(constitutus) po njegovojslici i slidnostii obuhvatau sebi sve
stepe4gpdgoredo dole i od dole do gore i povezuje(ih) u sre-
61oi.'r120
336 \4rtvac ie, nastavliaHipolit, vaskrsnutitako Sto ie
proii kroz "kapijuneba".Na putu u Mesopotamiju Jakovje video
je,
nebeskukapiju:"A Mesopotamija kflip, strujavelikogokeana
koja istideiz sredinesavrsenog dovekat't." To je nebeskakaprja
za kojuje Jakovrekao:'Kakoje uZasnoovo mesto!Ovdeje zaista
kuCa BoZija i ovo su vrata nebeska"". Reka koja istide iz
189
pradoveka (nebeske kapije) ovde se tumadi kao plima okeana,
koji, kao Sto smo gore videli, ima sposobnostda stvarabogove.
Osim toga ovo mesto se verovatno odnosi na JevandeUepo
Jovanu 7,38 ili na zajednidkiapokrifni izvor. Mesto kod Jovana:
"Koji veruje u mene,kao Stopismo kaLe,iz njegovaie tela poteii
reka Zive vode", odnosi se na jedan ne-biblijski spis. Ko pije od
ove vode_iz nlega ie poteii izvor koji tede u vedni Zivot, kaZe
Origent". Ova voda je kao "gornja", aqua doclrinae,kao flu-
mina de ventre Christi, i boZanski Livot, reka iz Hristovog tela,
suprotnost"donjoj" vodio aqua abyssi (vodi ponora),u kojoj su,
kako kaZu, rnrakovi i,gde Zive Knez ovog sveta i neprijateljski
zmaj^i njegovi andeli''*. Reka vode je sam "Spasitelj"(salva-
tor)rr). f-fuistosje rekakoja se izliva kroz detvorodelnoJevandelje
u svetllo, poput rajskih reka. Ovde namerno navodim nedto
opStirnije crkvenu alegoriku kako bi ditalac video u kojoj se meri
gnostidka simbolika proLima sa crkvenim jezikom i kako, s druge
strane,narodito kod Origenao Zivotnostnjegove amplifikacije i
tumadenjaima mnogo toga zajednidkogsa gnostidkimpogledima.
Tako je njemu, kao i mnogim njegovim savremenicimai sledbe-
nicima, sasvim pozntta misao o onome Sto kosmidki odgovara
dnhovnom unutarnjem doveku ("spirifualis homo noster"): u
Postanju - Propoved1on kaZe da je Bog prvo stvorio nebo koje
predstavljaukupnost duhovne supstance("Omnis spiritalis sub-
stantia").Njoj odgovara"na3razum koji je j ,.unrduhovaqrlo jest
na3duhovni, unutarnjidovekkoji Boga gledai spoznaje.""
337 Ovi primeri hriSianskih paralela sa delirrridno pagan-
skim predstavamagnosticizmabiie dovoljni da ditaocudaju sliku
mentaliteta tokonnprva dva stoleia na5egradunanjavremena i da
istovremenopokaZukoliko je prisanodnosizmedutada5njegver-
skog udenjai psihidkih dinjenica.
I
338 Vratimo se opet nabrajanju simbola kod Hipolita:
Prvobitni Covek u svojoj latentnosti - tako bismo mogli da
fumadimo oznaku acharakteristos- naziva se Aipolos, "ne zato
Stohrani koze i jarce", ve( zato Stoje on aeipolos,t<ljest pol koji
190
okreie kosmosl28.Podseiamna gore spomenutealhemijske
paralelnepredstaveo Merkurukoii se nalazina Severnompolu.
Shodnotome,nasenejci AipolosazovuredimrOdiseje(IV, 384)-
Protej.Ovi stihoviglase:"Cestoovudadolazistaracs mora,.lpz
gre5kemu je gouotlProtejo silaboZanska, koji Egipianima...'129".
Toliko citira Hipolit. Homer nastavljaij],". koji je mora/dubine
svekolikeprozreo,podaqi$,Posejdona"'." Protejje odigledno
personifikacija nesvesnog"t;teskoje "boZanskog starcauhvatiti/
da on gledajuiinaprcdue pobegne.,."D&bi bio nateranda govori
on semorazgrabitibrzo i bezobzirno. On, istina,Zivi u moru,ali
u sveti podnevni das amfibijski izlazi na usamljenoZalo, gde
spavamedu fokama.Njih treba shvatiti kao toplokrvne,to jest
svesti pristupadnesadrZajenesvesnog,kakvi se spontanopo-
javljuju u odredenovremc u vazdu5nomi svetlosnomcarstvu
svesti.Lutajuii junak saznajeod Protejaput i uslovkoji ie mu
omoguiiti poyqqtakkuii i time se staraciz mora potvrdujekao
psihopompos."'"Ou piprasketai", kaZeo njemuHipolit, Stobi
se verovatnonajbolje moglo prevestifrazom francuskoggovor-
nog jezika "il ne se laissepasrouler";"vei", nastavljatekst,"on
kao da se okreie oko samogscbei samogsebemenja(perier-
chetai)".On se,dakle,pona3akao jednaneuhvatljiva,predstava
tvorevina,OnoStoon kaZeto je n6mrtes, istinito,bezgre5ke.On
je predskazivaf.Zxo naseneicine bez razlogavele da je
"spoznajupotpuuogdovekasasvimdutrokoi te5koshvatiti".
339 U daljemtekstuProtejseuporedujesazelenimklasom
Zita Eleuzina.Njemu je upuien misterijski poziv: "'Iegdv(,rere
r6rvts ro0govBprprbBpr,p6v." ("Svetog,$pdakagospodarica je
rodila,Brimo (iaki) Brimima (jakima).")"' "Donji" odgovorvi-
sokim eleuzinskim posveienicima,predstavlja mradna staza
Persefone(koju jo oteo bog donjegsveta)a koji "vodi ka lju-
bavnomdeZnjomuzbudenom gajuvisokopo5tovane Afrodite".Na
ovom donjem putu "ljudi bi trebalu 4q,zastanu",da bi bili
posveieniu "velike i nebeske"misteriie"*. Jer ova misterijaje
"nebeska kapija"i "kuia BoZija(S otroq $scl0),gdestanujesamo
Dobri Bog", odredenasamoza duhovneljude.Oni bi trebaloda
odbacesvojehaljinei svi postanusponsi(nymphioi,mladoZenje),
l9l
"kojima je mu5kost oteta devidanskimduhom"l35. Ovdepostoji
veza sx Otkrivenjem 14,4 : "... Virgines enim sunt. Hi sequuntur
Agnum quocumque abierit.".('Jer su djevstvenici. Oni idu za
jagnjetomkud god onopode ''o.")
8
340 Medu objeklivnim simbolima Sopstvasrednjegaroda
gore sam spomenuo ameristos stigme, "nedeljivu tadku" kod
nasenejaca. Ova predslavase podudarf sa onom o Monadi i Si-
nom Covedijim o kojima govori Monoimos. Hipolit kaZe:
"(Monoimos) smatra da postoji takav jedan dovek, kao ono Sto
pesnik (kaZe) o Okeanosu, izra4ava"iuci se .qlprilike ovako:
'Okeanos,poreklo
bogova kao i poreklo ljudi'rr/. Opisujuii to
drugim redima,on kaZedaje dovek Sve,podetakuniverzuma(t6n
h6lon) nestvoren,neraspadljiv,vednotrajan,a Sin prethodnospo-
menutog dovekaje stvoren, sposobanda pati, roden izvan vre-
mena (achronds), nenameran (abouletds), nlje predodreden
(aprooristos)... Ovaj dovek je jedna-_Monada, nrje sloZena,
nedeljiva a ipak je sloZena,deljiva, svevoleia,u miru sa svima, u
ratu sa svima, u svemu u borbi sa sobom (panta pros heauten
polemios), (samoj sebi) neslidna,(i) slidna,nalik na muzikalnu
harmoniju koja u sebi sve sadrZi...koja dini sve vidljivim, tako
Sto sve stvara. Ona je samamaika, sama otac, ta dva besmrtna
imena.^Simbol savrsenogdoveka je, kaZe Monoimoso J<lta,ili
nazirrl38. Ovaj naziv piedstavlja'nesloZenu,jednostavnu, ne-
pome5anuMonadu, koja je sastavljenapotpunoni iz (ega, a ipak
je sloZena,mnogolika, isedenana rnnogo delova,viSedelna.Ova
je{1a, nedeljiva (iota) jeste (polyprosopos)sa mnogo lica, hiljadu
odiju i hiljadu imena, ona je jedna povlaka slova i. Ona je slika
onog potpunog, nevidljivog doveka...Sin dovediji je jedna jota,
jedna povlaka (karaia) koia tede odozgo, puna, koja ispunjava
sve, koja s^a^drZi
u sebi ono Sto ima i dovek (odnosno)Otac Sina
dovedillgl39."
341 Ova paradoksalnapredstavaMonade kod Monoimosa
prikazuje psiholoskuprirodu Sopstva,kako je shvatiojedan mis-
ltlac iz II veka pod uticajemhri5ianskeporuke.
192
193
342 Paralelnoshvtanjenalazimokod nestokasnijegPlotina pretvarau kruZan,samoj sebi slidan"l55.Kod Dornglsa "puncfu-
(oko 205-270).Tako on kaZeu svojim "Eneadama".. "Ako, pak, lum vix intelligibile" je polazna talka swaranjar)o. Isto tako
jednadu$asebeu svakodobapoznaje,ona znada njenoprirodno DZon Di (John Dee) kaZeda su sve stvari podelena osnovi tadke
kretanjenijc nikakvapravalinija, Stoznadidaje doZivelajedno i monade'''. Sam Bog je sredi5natadkai istovremenoperiferija.
pomerbnje,te pravi kruZnipokretokojednogunutarnjegprincipa, Kod Miliusa (Mylius) tadkaje avis Hermetis"o.U ,,Novumlu-
okojednogsredi5ta. Ali to sredi5tejesteono odaklekrug podinje. m,en"-Ltona je duh i vatra, Livot arkan-supstanci,slidna spiuther-
DuSaie seodaklekretatioko svogsredi5ta, lo jest,oko principaiz u"'. Ovo shvatanje tadke ide manje ili vi5e paralelno sa
koga izltzi; drZaie setogal kretaie sepremanjemukao Stotreba gnostidkim shvatanjem.
da radesvedu5e.Ali samodu3ebogovakreiu sepremanjemui 346 Iz ovih naznaka nije tesko videti kako je llristos
zatosuto bogovi;jer ono Stoje vezanoza to sredi5te jesteuistinu asimilovan putem simbola koji vaZei za BoZije carstvo,na primer
Bog; a onp..Stoie dalekood njegajeste dovek,nejedinstven i zrrice senfa, skriveno blago i dragoceni biser, On i njegovo car-
zivitinjskilao." stvo imaju isto znadenje.Ovo rastvaranjeHristove lidnosti uvek
343 U ovom shvtanjutadkajesredi5tejednog krugakoji se je naravno bilo predmet prigovora, ali se pritom ispu5taloiz vida
na izvestan nadin stvara cirkumambulacijomdu5e. Tadka je, da ono istovr.eqrenopredstavlja asimilaciju i integraciju l{rista u
medutim,"srediStesvih stvari",predstavaBoga.Qop,j" shvatanje ljudsku dusul60.Rezultat se pojavljuje ri rastu Uidste lidnosti i
koje i danasleZiu osnovimandala- simbolasnova'*'. ramoju svesti. Ova specifidnadostignuia su zato sada,u anti-
344 Slidnoznadenje kao Stp.jeMonadakod gnostikaima i hriSianskojepohi,najvi$eugroZena,ne samokroz socijalpolitidke
deslapredstava spinther-a,iskre'*'. Ona.odgovara "scintillavi- opsene,vei pre svega,i u prvom redu, kroz racionalistidki hibris
tae","iskJicidu5e"\{gjstora Ekharta'"', koju smovei sreliu koji radvaja svestod njenih transcedentnihkorenova i stavlja pred
udenjuSaturninusa'**.Isto tako je, kaZu,Heraklit.- "lrz7(ar", nju imanentneciljeve.
du3u shvatao kao "scintilla stellaris essentiae"ra).Hipolit
spominjeu udenjusetijanaca da poml{i-nana inteligentannadin
drZi "sjaj i iskru svetlostiu ropstvu"t*o,i da je ova "n.ajgr4nia
iskra"ni nni nadin,"pomesana'idole u mradnimvodamal47l'f8
SUd;" uCfS-i** Cudotvorac(SimonMagus)oda seu ,.*Lou i
mleku nalazi jedna veoma qala "is^lcakoia se razvlja u neo-
granideuu i nef,romenljivusilulag,lsO.
345 Simbol tadke dospevado alhemijegde predstavlja
arkan-supstaucul tako kod Mihaela Majelp (Michael Maier)
tadkaznadi"distotuili hologenostsuStine'l1l'.U Zumancetu ona
je "punctumsolis"koja seplewarau pilels2.Kod Henrika Ku-
narta (HenricusKhunrath) onp.predstavlja sapientiakag.takoz-
vani "Saltz Punct" (zrno soli)"', kod Majera zlalol)4, Kod
skolijastau ttTructatusaureus" ona je sredi5te,"circulus
exiguus"(minimalni krug), i "mediator",koji miri neprijateljske
elementei "ugaoni oblik kvadratureputem dugotrajnerotacije
t94
XTV
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA
1 Govorgovora...
347 Prethodnonavedeniprimeri biie dovoljni da prikaZu
postepenurecepcijui amplifikacijuarhetipakoji se nalazi u os-
novi Ego-svesti.Ne Zelim da njihov broj prekomernoumno-
l,avam,Veionaprotiv,da poku5amda ih rezimiramtako da iznjih
nastanejedna preglednaslika. Iz razliditih rripolitovih naznika
nesumnjivoproizilazi da mnogi gnosticinisu bili ni5tadrugo do
psiholozi.On,tako,spominjelako oni govoredaje "du5uveoma
te5konaii i te5korazumeti"r,a isto tako teskaje shvatljivai
spoznaja "potpunog"doveka."Podetak celovitosti(telei6sis)leste,
naimeospoznajadoveka; spoznajaBoga jeste pak potpuna
savrleno st (apatismene teleiosis).
" Kliment Aleksandri;Jti kaze
u "fagdagggus"-r(III, D. "Upoznatisamogsebeje, kako izgleda,
najveieod svihudenja.Jer,akodovekpoznajesamogasebeonda
6e spoznatiBoga." Monoimosu svom pismu Teofrastu kaZe:
"Trali ga iz samogsebe(apoheautou)i udi ko je on, koji uop5te
sve $toje u tebi (sebi)pripisujei kaZe:moj Bog, moj duh, moj
ym,m, mgjadu5a,mojetelo,i udi odakle(dolazi)neraspolotenje
i radovanjei ljubav imrLnja,,i nedobrovoljnobdenje,i-nedobro-
voljna. uspavanost,i nedobrovoljnaljutnja, i nedobrovoljno
voljeqie,i, ako si to, kaZu,tadnoistraZio,onda ie5 ga naii u
samom sebi kao Jedno i Mnogo, Sto odgovaraonoi talkici
(keraian),
on to u tebi (aph'heautou) ima svojJporekloiiLlaz2.,,
,348 Citajuii ovaj tekstnehoticemislimo na indijskepred-
stave Sopstva, poput Bramana i Atmana, kao u Kena-
Upani1adarna l:
1. Od koga,poslatkudato letim, Mana?
Ko gaje pwi zauzdao,kudaproleie dah?
195
Ko je prvi otposlaogovorkojim sadgovorimo?
Ko je Bogkoji je nametnuoamnauhoi oko?
2. Slu5anje
slu5anjai mi5ljenjemi5tienja,
kroz govor,
4. Stoneizgovorljivo
Onodimegovorpostajegovorljiv"..
5. OnoStoje nezamislivo
mi5ljenjem,
Cimemi5ljenjebivamiSljeno,-
To, kao Braman,mora5znati'.s
349 U indirektnomobliku Jf,jnavalkiav, Brihaddranyaka-
Upaniiadidefini5e3,7,1,5 i23:
"Ovaj koji prebiva u svim biiima, koji je od svih bica
razliiit, koga nijednobiie ne poznaje,dije telo su sva biia, koji
upravlja svim bicima iznutra, on je fuoja, duia, unutatnji
upravljai, besmrtni.
Nemaosimnjega nikog ko vidi,,nemaosim njeganikog ko
iuje, nemaosim njega nikog ko razume,nemaosim njega nikog
ko spoznaje.Onje tvojadttia, unutarnjirytravljai, besmrtni.Ono
ito seod njegarazlikuje,punoje ialosti.'rt
350 Kod Monoimosa,koji je oznadenkao "Arapin",indi-
jski uticaji nisu nemoguii.U svakomsludaju,njegov isliazje
zna(,ajan buduii da pokazujeda je vei u drugomstoleiu) Ego
jednog obuhvatnogtotaliteta,upravokao
shvaienkao eksponent
Sopstvo- misaokoja ni u kom sludajudakni dana5njim psiholo-
zima nije dobro poznata!Kao i u Iudiji takve spoznajei na
Bliskom Istoku predstavljajurezultate intenzivnog introspek-
tivnogposmatrnjakoje ne moZebiti ni5tadrugodo psiholoSko.
Gnozaje van sumnjepsiholoYkaspoznajaiiji. sadriaji potiiu iz
nesvesnog. Ona je do svojih uvida dogpelakroz konceutraciju
paf;riJena takozvani"subjektivnifaktor"okoji empirijskipostojiu
dokazivomdelovanjukolektivnognesvesnog na svest.Time se
196
objaSnjavaiznenadujuiiparalelizam
gnostidkesimbolikesarezul-
tatimapsihologije nesvesnog.
351 Hteo bih da ovu podudarnost ilustruiemrezimiranjem
simbolakoje samprethodnopredstavio.U tu svrhumoramosebi
najprepredoditione dinjenicekoje su psihologijupobudileda
uop5teprihvate arhetipcelovitosti,odnosnoSopstva:to su u
prvom redu snoyi i vi,zije,u drugom redu, proizvodi aktivne
imaginacije,u kojima sepojavljujusimbolitotaliteta.Medunjima
valjapre svegaspomenutigeometrijske tvorevinekoje sadrZe ele-
mentekruga i detvorstva',dakle s jedne straneoblike lruga i
kugle koji semogu prikazatidistogeometrijskiili predmetno,a s
druge,kvadratneili detvorodelnefigure, ili one u obliku krsta.
Osim toga,to mogu biti detiri pojedinadna predmetaili lidnosti
koji se svojimporetkomili smislomodnosejedanna drugi.Isto
znadenjeima osmicakao dvostrukadetvorka.Posebna varijacija
motiva detvorstvajeste dilematri plus jedan.Broj dvanaest(3 x
4) izgleh da ovde pripada kao resenjedileme i kao simbot
celovitosti(zodijak,godina).T'rimoZedavaLizarelativnucelinu,
buduii da po pravilupredgtavlja ili duhovni(odnosnozami5ljeni)
totalitetkao Stosu Trojicao,ili instinktivni(odnosno htonski),kao
5to je hijadski karakter bogova podzemnogsveta (takozvana
"donja trijada"),Psiholo3kise, medutimotrojka, ako se prema
konteksfuodnosina Sopstvo,mora rzumetikao {efektnadetvor-
stvo,odnosnokao prelaznostanjeka detvorstvu9. Jednatrijada
ima kao komplementjedqq suprotstavlieno trojstvo.Komplement
detvorsWu jestejedinstvo''.
35212motivakrugai detvorstva izvodi sesimbolgeometri-
jski obrazovanog kristalai time dudotvornogftamena.Odavde.
-se
gradianafggijaJagradom,zarrkom,crkvomll, kuiom, soboml2i
posudom''. Dalja varijantaje todak. Prvi motiv naglabava
sadrZanostEgau veiem obimu Sopstva,a drugi rotacijukoja se
pojavljujei kao ritualnacirkumambulacija. U psiholo5kompo-
gledu ona ima znadenjekoncentracijei bavljenja jednim
srediBtemkoje je zami5ljenou centm kruga i zbogtoga se for-
muli5ekaotadka.Odavdeodmahnastajeodnoska nebeskom polu
t97
i ka nebeskoj ljusci okiienoj zvezdamakoja rotira oko njega.
Paralelno s tim postoji horoskop kao rota nativitatis.
353 Slika grada, sobe i posude vodi dalje ka njihovom
sadrZaju,dakle do stanovnika grada i kuie, ili ka vodi koja je
sadrZanau posudi. SadrZilacima tada opet odnos prema detvor-
stvu i prema petostrukostikao jedinstvu broja detiri. Voda se po-
javtrjujeu modernom iskustvu kao prava voda koja ogleda nebo,
kao jezero, kao detiri reke (na primer, Svajcarskakao srce Evrope
sa Rajnom, Ticinom, Ronom i Inom, ili kao Raj sa Gihonom,
Pisonom,Hidekelom i Eufratom),kao svetai krStenavodica, itd.
Voda desto tvori par sa vatrom ili je dak s njom ujedinjenakao
vatrenavoda (vino, alkohol).
354 Stanovnik kvadratnogprostoravodi do ljudskog lika,
koji je pored geometrijskogi aritmetidkog,najde5ii simbol Sop-
stva: to je Bog ili Bogu slidan dovek, knez, sve5tenik,veliki
dovek,istorijska lidnost deda,voljeni otac,omiljeni uzor, uspesni
stariji brat; ukratko, lik koji nadma5ujeEgo-lidnost snevada,(Zen-
ska psihologijaima odgovarajuieZenskelikove.)
355 Kao Stoje krugu suprotstavljenkvadrat, tako je detvor-
stvu suprotstavljenotri plus jedan i tako je pozitivnoj, lepoj, do-
broj, po5tovanja dostojnoj i ljubavi vrednoj ljudskoj pojavi
suprotstavljennegativan, ruLan, zao, preztenjavredan i demonska
figura koja uliva strah.Kao svi arhetipovi, i Sopstvoima paradok-
salan antinomidan karakter. Ono je mu5ko i Zensko,staraci dete,
moino i bespomoino, veliko i malo. Sopstvoje istinski "com-
plexio oppositorum"'* Sto,medutim, ni u kom sludajune znadi da
je ono samo po sebi sastavljenood takvih suprotnosti.Naime, isto
tako je moguie da prividna paradoksalnostnije ni5ta drugo do
odraz enantiodromskih promena u shvatanju svesti koje je za
celovitost das povoljno, das nepovoljno.Isto to vaLi za nesvesno
uop5te,tako Sto njegovi likovi uZasamogu biti izmamljeni stra-
hom svesti od nesvesnog.Zn#q svestise ne sme potceniti, zbog
dega se preporudujeda se protivrednamanifestacijanesvesnog,
bar u izvesnoj meri, dovede u kauzalan odnos prema svesnom
stavu. Svest se, medutim, ne sme ni preceniti, jer iskustvo daje
isuvi5e nesumnjivih dokaza za autonomiju nesvesnih konrpen-
198
zacionihpostupakada bi se uzrok ovih antinomijamogaoftahiti
samou svesnom. Izmedusvesnog i nesvesnogpostojivrsta"neo-
jer
drediverelacije", seposmatrad ne moZeodvojitiod predmeta
posmatranj a i zrto Stoon aktomposmatranjaometaovog,to jes!
zato StotadnoposrTetranje ncsvesnog ide na Stetuposmatranja
svesnog i vice-versa''.
356 Tako se Sopstvopojavljujeu svim oblicima,od naj-
vi5egdo najniLeg,ukoliko oni prekoradujuobim Ego-lidnostina
nadinjednogdaimoniona. Ono,naravno,ima i svojuteriomorfnu
simboliku.Najde5ieslike u modemimsnovimajesu, po mom
iskustvuo slikeslona,konja,bikaomedveda,belei cme ptice,ribe
i znije; a povremenosepojavljujui kornjaEa, puZ,pauk i buba.
Biljni simbolisu pre svegacveti drvo.Medu anorganskim tvore-
vinamadestisubregi jezero.
357 U sludajevima kad postojipotcenjivanjeseksualnosti,
Sopstvosesimbolizujekao falus.Potcenjivanje moZedapostojiu
obidnompotiskivanjuili u odiglednomobeavredivanju. Kao ovo
poslednjeono kod izvesnihvi5ediferenciranih
[udi delujei kao
disto biolo3ko shvatanjei ocenjivanje seksualnosti.Takvo
shvatanjdpqe.vida duhovne,odnosno"mistidne"implikacijepol-
nog nagona". One oduvekpostojekao psihidkedinjenice,aLiiz
racionalistidkih razlogai zbog razliditihpogledana svet bivaju
obezvredene i potisnute.U svim takvim sludajevimamoZe se
odekivatinesvesnifalicizamu vidu kompenzacije.Kao dobar
primer za to moheda vaili poglavitoseksualistidkinadinposma-
tranjapsihekod Frojda (Freud).
2
358 Sto se,pak, tide gnostidkogsimbolaSopstva,kod na-
senejaca u Hipolitovomtekstuuglavnomse pojavliujupredstave
s [iudskim likom; a od geometrijskihi aritrnetidkihsimbolanaj-
de5ii su kvaterniteto ogdoad,trojstvo i jedinstvo.NaSupaZnju
preteZnoiemo pokloniti simbolucelovitostikvaterniteta,i to pre
svegaonom simboluspomenutom u poglavljuXIII, 6, koji bih
ukratko oznadio kao Mojsijev kvaternio, a zatim i drugom
nasenejskom kvaterriju, i to rajskimrekamakoji iu nazvatiRaj-
199
ski quaternio. U daljem tekstu poku5aiu da ova dva kvaternija,
koji, iako poseduju razliditu strukturu ipak izrahavaju otprilike
isto, dovedem psiholo5kine samo u medusobanodnos,vei i da
uspostavim njihovu vezu sa kasnijim (alhemijskim) tvorevinama
detvorstva.Dok to budem radio ispitivanjeie pokazatiu kojoj su
meri oba kvaternija karakteristl(ni za psihologiju gnostidkeepohe
i kako se mogu uvrstiti u arhetipsku istoriju duha hri5ianskog
eona.
359 Cetvorstvo u Mojsijevom kvaternijulT odigledno je
konstruisanopo sledeioj Semi:
Mi$am,majka-
Jetro,fiziiki
\V
--.-j't-*- \
I f;\
, Anima
i duhovni ;*-y*_*_-li
otac
Sefora,supruga
Mojsijeva i ierka
Jetrova
360 "Donji Adam" odgovara obidnom srnrtnom doveku,
Mojsije kulturnom heroju i zakonodavcu i time, na lidnom
stepenu,"ocu"; Sefora, kao ierka kralja i sve5tenikaodgovara
"gornjoj majci". Oboje predstavljaju za obidnog doveka "kra-
ljevski par" koji, medutim, kod Mojsija s jedne straneodgovara
njegovom "viSemdoveku",a s druge stranenjegovojAnimi (Mir-
jum)'". "ViSi" dovekje sinonimansa "duhovnim,unutarnjim" do-
vekom, koga u gornjem quaternio predstavlja Jetro. Tako izgleda
zna(enje quaternio-agledano sa stanovi$taMojsija. No, buduii da
se on prema Jetru odnosi kao donji Adam, to jest kao obidan
dovek prema Mojsiju, onda se kvaternio ne moZe razumeti samo
kao struktura Mojsijeve lidnosti, vei se mora posmatrati i sa
200 201
stanovi5tadonjegAdama.U tom sludajunastajenajpresledeii nadmoinommudro5iupomagaoMojsiju. On je, prematome,
quatemio: jedna numinozna lidnost, to jest olidenje jednog arhetipa,
odiglednoarhetipa"starogmudraca"koji u mitu i folkloru pq1-
Mojsije Sefora sonifikujeduh. Kao Stosampokazaoduh ima dvostrukobiie'".
kaokulturni heroj , kao gornjamajka Kao StoMojsije u ovom sludajupredstavljasvojuvlaslitu Senku
DonjiAdam ......,...
Eva time Stoprosi crnu ierku zemlle,tako bi sei JetrobaSkao pagan-
kaoobidandovek i tudinac,mogaouvrstitiu kvaterniokao "donji",as-
ski sve5tenik
kaoobidnaZena
pektsamogasebe,sajednimmagijskimnefastnimznadeqjem''.
361 Ovde se sadaispostavliada je nasenejski quaternion 363 Kao Stosmovei naveli,nasenejski Mojsijevquaternio
izvesnomsmisluasimetridan, buduii da vodi do senarijusa (broj jesteindividualnavarijantaop5tegsvadbenog kvatemijakakavse
Sest)koji jasno i iskljudivopokazujenavi5e:gornjemkvaterniju pojavljujei u folkloru". On bi se,stoga,istotakomogaooznaditi
sekao tredi spratmorajudodatijoS Jetroi Mirjam, dime bi Moj- i drugim mitolo5kim imenima.
sije i Seforabili gore dopunjeni.Tako dobijamovrstu redosleda
koji vodi odozdoka gornjemAdamu.Ova psihologijaodigledno
gradiosnovuza prostrane valentinske
liste sizigija.Time sedonji Osnovna shemabraka medu rodacima.
Adam,dakledovekkoji Zivi u telu, pokazujena najdonjemmestu
odakle moZe da vidi samo put navi5e.Ali, kao 5to sam vei muZ .......... rodakakao Zenn
naznatio,detiri liduosti nasenejanskog kvaternijasu tako ve5to
izabranada je, ne samou svadbenomkvaternijunajav[ienuvek sestramuZa brat Zene
prisutanmotiv incestao (Jetro-Mirjam)vei i pro5irenjepsihidke
struktureobidnogdovekapremapodljudskoj,mradnoji zloj strani pojavljuje se u raznim varijacijama; sestru na primer moZe
(Senki!):MojsijeZeniMavarku,a Mirjam,proroeicai majka-ses- zameniti majka, ili neka odinska figura Zeninogbrata. Kao karak-
tra postaje"kuZna",5topokazujedaie nienodnospremaMojsiju teristika, medutim, ostaje motiv incesta.Buduii da se radi o is-
postaonegativan.To se dalje potvrdujetime StoMirjam uslaje konskoj, za psihologiju ljubavnog odnosa kao i za tradiciju,
protivMojsijai dakokreieprotivnjeganjegovogbrataArona. znadajnojshemi,jasno je da ona, kao i svekarakterolo5kesheme,
Takodobijamosledeiisenarijus: ukazuju na jednu "povoljnu" i jednu "nepovoljnu"pojavnu formuo
jer i vidovi odnosakoji dolazeu obzir ukazuju empirijski na istu
d o n j iAd a m ........" ...."E.....
va razliku: sve Stodovek radi posedujejedan pozitivan i jedan nega-
Mojsije .....,.,Mavarka tivan aspekt.
Jetro,paganskisve5tenik Mirjam, leprozna"belkinja" 364 Neka ditaoca,dakle, ne zbune pomalo skurilna gnoslid-
ka imena,jer ona su takoreii sludajna,dok je samashemaopSte-
362 Jefto,"veliki mudrac",nije istinaoptereienbiblijskim vahe(,a.IstovaZi i za drugi quaternio,odnosnokvatemio Senke,
tekstovima;kao midijanitski sveStenikonododu5e,ne sluZi Jah- za koji sam zadrLaoiste oznake, upravo zbog toga Sto Mojsijeva
veu,i ne pripadaizabranom narodu,vei seod njegqtazdvaja, do- biografija nudi izvesne crte koje su podesne za ilustrovanje
biv5i dozvoluod Mojsijada ide u svojudomovinu'v.Izgledada Senke.
on nosi i ime Reguel ('lBoZiji prijatelj") i da je svojom
202 203
365 Donji senarijusuemavrhunacu "donjemAdamu",vei falidkimHermesom!)Osimtoga,gnostici(Vasilid),bili su ti koji
y svojoj tamnoj, Zivotiujskoj (odnosnoteriomorfnoj)pred-etapi su iscrpnodiskutovalio problemuzla (pothen1okokan - otkuda
istog,i to u zmiji stvorenojpre doveka,u gnostidkojNaas.Iztoga potidezlo?).Lik zmijekod Nousai Angathodaimona ne znadini
ptoizilazi sledei a stnrktura: u kom sludajuda je zmija imala samodobaraspekt.Kao Stoje
gor nji Adam(Anthropos) zmijaApofisbila klasidnipeprijateljegipatskog bogaSunca,tako
je davo,"ta starazm;rja"'*,bio neprijateljl{rista, "novusSol"-a.
gornji Jetro ti\
Dobromi savr3enom duhovnomBogu suprotstavio sejedanne-
savr5en, sujetan,neuki nesposoban demijurg.Postojalesu arhon-
\\ ske sile koje su ljudima dale kob-archirographum (rukopis)od
I.Kvaterino
gornji iovek
-'i" I kojegje llristos*oruo daih spase25.
367 Kasnijiduhovnirazvojjepodetkomdrugogmilenijuma
mudraSefora u sveveioj meri pomeraoteZi5tepremanradnoj strani.Demijurg
gornji Mojsije je postaodavo koji je stvorio svet,a malo kasnijealhemijaje
a
t
podelada razvija svoj pojam Merkura,tog delom materijalnog,
I
T delom imaterijalnogduhakoji proZimai odrZavasve stvari, od
ft kamenai metalado najvi5ih,tivih biia. On u liku znije nastanju-
je unutra5njostZemlje,poseduje telo,du5ui duh,kaohomunculus
ili "homq_altus" je
zami5ljen kao ljudskilik i shvaienkao "hton-
ski bog"26.Ovdese3asnoviOi u kojoj merije zaryaprvistepen
doveka ili daleki odraz Anthroposa i koliko je opravdana
iednadinaNaas - Nous - Logos - Hristos - Gornji Adam.
donji Jetro Srednjevekovnirazvoj ove jednadine prema uuadnoj strani,
wa Mirjam pripremljenje kao Sto smo vei spomenuli,i gnostidkimfali-
il,
---fr{ cizmom.On se pojavljujevei ^qXV vekuu alhemijskomCodex
I(vaternio Ashburnham1166Laurentiane'' . a u XVI vekuMerkurseidenti-
fikuje saHermesom Kilenioso-28.

Mojsijekao homocar-
^
J

366 Ova shema nije nikakva dokona igra buduii da
gnostidkitekstovinedvosmisleno pokazuiuda im je tamni aspekt
metafizidkihlikova bio dobropoznati to u takvoj meri da sutime
prouzrokovalinajveieuegodovanje. (Qgtimose,na primer,pois-
toveienja dobrog Boga sa Prijapom'r, ili Anthroposasa iti-
368 Kara![eristidnoje da gnostidkufilosofiju nastavlja
upravo alhemija2e.Mater at.ni*ii je jedna od majli modenih
prirodnihnaukakoja namje posredovala neuporedivopoznavanje
"tamne"materije.Onaje prodrelai u tajne fiziologijei istorije
razvolai uop5teudinilaje korenoveLiveegzistencijepredmetom
2M
svog istraZivanja. Tako se ljudski duh spustio duboko u sublu-
narni svet materije i tako ponovio gnostidki mit o Nousu koji,
ugledav5isvoj odraz u dubini, silazi dole i biva obgrljen i progu-
tan od Physisa. Vrhunce ovog razvoja ozna(ava1uu XVIII veku
francusko Prosvetiteljstvo, u XIX veku naudni materijalizam i u
XX veku politidki i socijalni "realizam"koji je todak istorije vra-
tto za punih 2000 godinanazadi opet uspostaviodespotizam,be-
spravnostindividue, surovost,ljudsko nedostojanstvoi ropstvo
prethri5ianskogsveta,diji je "labour problem" bio resen ergastu-
lum-om (Stalom za robove). "Preokretanjesvih vrednosti" odi-
grava sepred na5imodima.
369 Ovaj nzvoj koji smo ovde sasvim kratko ocrtali
izgledada je u srednjevekovnoj,kao i u gnostidkojsimbolici, bio
isto tako anticipiran kao i Antihrist u Novom zavetu.Poku5aiu da
sadaizloZim na koji se nadinto dogodilo. Videli smo gore da kao
Sto gornji Adam odgovara donjem, tako donji Adam odgovara
zmiji. U duhu Srednjegveka i kasne Antike prva dvostrukapi-
ramida Anthropos Quaternio, predstavlja svet duha ili metafiziku,
a druga, shadow Quaternio, sublunarnu prirodu i to narodito in-
stinktivnu ljudsku dispoziciju, "meso" - da se posluZim ovim
gnostidko hri3ianskim pojmom - koje ima svoj koren u animal-
nom catstvu,tadnijeredenou carstvutoplokr"v^nih
Zivotinja.Nadir
ovog sistemaje hladnokrvnivertebrat,zmija", sa kojom dospeva
do svog kraja psihidki odnoskoji se takoreii moZeuspostavitisa
svim toplokrvnim biiima. To Sto zm4a, nasuprot svakom odeki-
vanju, predstavljaodgovor Anthroposupotvrduje se time - Stoje
bilo narodito znadajnoza Srednji vek - Stoie ona s jedne strane
pozntta allegoria Christi, a s d1uge, izgleda da je u posedu dara
mudrosti i najvi5e duhovnosti". Kako kaZe [Iipolit gnostici su
identifikovali zmiju sa kidmenom moZdinom i medulla-om. A oni
su identidni sa refleksnim funkcijama.
370 Drugi od ovih kvaterniteta predstavlja negativ prvog;
on je njegova Senka."Senkom"oznadavaminferiornu lidnost diji
se najniZi stepen ne moZe vi5e razlikovati od nagonskog biia
Zivotinje. Ovo shvatanjepostoji vei u ideji o prosphyespsychE,
"na to narasle du5e" kod Isidorusa 32,33. Nalazimo je i kod
205
Origena koji govori o ljudimakoji u sebiposedujuZivotinje3a.
Buduii da je Senkaza veiinu ljudi nesvesna,zmija potpuno
odgovara nesvesnomi za osve5divanjenesposobnomkoje,
medutim,kao kolektivnonesvesnoi kao inslinkt,izgledada pose-
dujejednu osobenumudrosti jedno znanjekoje se destooseia
kao natprirodno.To je ono "blago"koje duva zmija (odnosno
zmaj)i istovremenorazlogza5tozmija, sjedne strane,znadizlo i
mrak, a s druge,medutimomudrost.Njeno nepripadanjeiIemr.l,
hladnoia i opasnostizra[avalanagonskokoje se bezobzirnook-
rutno i neumoljivouzdi1eiznadmoralnihi ostalihljudskihZeljai
stavovai zatodelujeisto tako uZasavajuiei fascinantnokao sus-
ret saopasnomotrovnomzmijom.
371U alhemijije zmia simbolMercuri.us non vulgi koji je
paralelansa bogom otkrivanja,Hermesom.Obojica su pneu-
matidneprirode.SerpensMercurii predstavljahtonskogduhakoji
prebivau materiji,naroditou deluiskonskoghaosa,skrivenomu
stvaranju,u massaconfusaili globosn.U alhemijisimbolzmije
ukazujena istorijski predhodeieslike. Buduii da se opus al*
hemidarashvatakaoponavljanje, odnosnopodraZavanje stvaranja
sveta,serpensMercurii,taj lukavi i varljivi bog,podseiana zmiju
u raju i poputnje na davola,isku5ivada koii imje, po njihovom
priznanju,u ry.dupodmetaosvakakveprepreke.Mefistofeldija je
"babazmija"", predstavljaGeteovu(Goethe)verziju alhemis-
tidkogfamilijarisaMerkura.On je, kao i zmaj,varljiv, evazivan,
otrovan,opasan,prvi stupanjhermafrodita,koji zbog toga mora
dabudeprevaziden.
372 Kod nasenejaca raj kao detvorstvoparalelnoMojsi-
jevom Quaternioima slidnoznadenje. Njegovodetvorstvose sas--
ioji od ietiri rajskereke, Pisona,"Gihoni,Hedekelai Frata36.
ZrcttSau Postanju 3 predodavapersonifikovaninumen drveta"
Zbogtogaonatradicionalno biva prikazivana poreddrvetaili ob,
motanaoko njega.Onaje glasdrvetakoji Evu uverava"da bi od
drvetadobro bilo jesti i da je ono lepo za gledanjei snaZno,
zdravodrvo" (Postanje3,6, Luter). Isto tako qg u bajci "Duh u
hoci" MerkurmoZefumaditikao numendrveta". U "Rip[;evom
"Scrowle"Merkur se pojavljujekao zmija u liku jedue Meluzine
206 207
u kro3nji filosofskogdrveta("{luo znanja")38.Drvo predstavlja zmija
ruwoj i faze procesapro;mena",a njegovi plodovi ili cvetovi
predstavljajukrunu dela"'. U bajci Merkur je skrivenu korenju
velikog hrasta,dakle u zemlji. Jer u unutrasnjostiZemljeobitava
SerpensMercurii. Hidekel

373 Raj je kod alhemidara omi$enisimbolza abedo4r,to Gihon

jest ponp^vno dostignutostanjenevinosti d.iji
inosti d i i i iizvor rada aquaper-
diji
*u*o*a2
manens'".Kod crkvenihOtacaovaj izvor*r - 4 3je; _Hristos,a pred- Eufrat
raj
stavljatle du5eiz kojeg izvire detvorodelna rekaLogosa**.Isti
simbol nalazimo,medutim, i kod alhemidarai mistika Diona
Pordedla (John Pordage):boZanska mudrostje "nova zemlja,
jer
nebeskazemlja... iz ove zemljeizrasto5esva stablaZivota...
Takonider$...12 srca,iT.sredi5ta ovenovezemlje,i takoozeleni
izgubljenivrt Eden",itd.a)

jedni prema drugima odnoseneprijateljskii ne Zeleda se dobro-

4 medusobnuodbojnost.Takvom slikom prikazuje se rascepi raz-
374Simbolzmijevodi nasdo slikeraja,drvetai zemlje.To
znadiistokoliko i razvojnoistorijska
regresijaod Zivotinjskog car-
stvado biljke i anorganskeprirodediji ahemijskipojamjestetaj-
na materije,odnosnolapis.Ovdelapisistina,ne trebashvatatikao
krajnji proizvodopus-a,vei naprotiv,kao njegovuinicijalnu ma-
teriju. Ovaj arcanumalhemidaritakode oznadavajukao lapis.
Simbolikakoja je ovde prikazanantcshe se dijagramskiisto tako
predstavitikao novi quaternio,odnosnokao dvostrukapiramida:
375 Lapisje, istina,zami3ljenkao jedinstvoi zato desto
stoji umestoprima materia.AIi kao 5toje ova deo pra-haosa za
koji semisli daje sakiven negdeu metalima,naroditou mercuri-
usu, ili drugim materijama,i da sam po sebi nije ni$ta jed-
nostavno(kao 5to nazivwassaconfusapokazuje),tako se i lapis
sastoji od defiri elementa,odnosnomora da budesastavljenod
-deworoa'.
njih tJ haosuoni nisu ujedinjenivei samokoegzisti-
raju i moraju se povezatiputem alhemijskeprocedure.Oni se
voljno ujedine. Zato predstavljaju iskonsko konfliklno stanje i
voj iskonskog Jednog u mnoStvo odiglednog. Iz razdvojenog
detvorstva,u oblasti anorganskog,opus sastavljajedinstvo lapisa.
Kao Stoje poznato,lapis kao filius macrocosmii kao Zivo biie.qe
znadi samojednu alegbriju, vei i direlctnuparalelu sa HristonfT i
sa gornjim Adamom, nebeskimpradovekom,sa Adamom secun-
dus-om (Hristom) i sa zmijom. Nadir ovog treieg quaternio-a
jeste, dakle,ne5toStadalje odgovaraAnthroposu.
376 Kao Sto smo vec spomenuli,konstitucijalapisa podiva
na ujedinjenju detiri elementa*okoje sa svoje stranepredstavljaju
razvoj nespoznatljivogpra-stanja,odnosnohaosa.Ovo je prima
materia, arcanum, pra-materija koja kod Paracelzusa i njegovih
naslednika vaLi kao nestvorena (increatum) i zato s Bogom co-
aetern-a u pravom tumadenju Tehoma (Postanje, 1,2): "I
'nestvorena' zemlja be5epusta i praVpa,i bi tama nad bedanom; i
duh BoZiji lebdeoje nad vodom."4v Ova pramaterijaje okrugla
(massaglobosa, rotundum, stoiceion i strongylon)okao i svemir i
du5a sveta; ona je dak dula sveta i materija sveta u Jednom. Ona
208
je "kamenkoji ima duh"50,modernimjezikom redeno- najele-
mentarnijigradevinskikamenmaterije- atom - koji je intelektu-
alni model.Alhemidariopisujuokrugli elementdaskao pra-vodu,
daskao pra-vatruili kao pnep.muili kao pra-zemljuili kao "cor-
pusculumnostraesapientiae"t'.Kao "voda"ili "vata" onje sred-
stvo koje sve rastvara;kao kameni metal ono je nestoStovalja
rastvoritii pretvoritiu vazduh(pneuma,spiritus).
377 Ova simbolika lapisa moZe se dijagramskipredoditi
kaodvostrukapiramida:
lapis
209
du5anaSematerije, odvojeni od svogatela, mogli da telo podignu
sa sobom u visinu svog neba". O ovoj kvadraturi pi$e i anonimni
autor sholij a o "Tractatus aureus Hermetis" i daje prikaz jednog
kvadrata dije uglove obrazuju detiri elementa.U njegovoj sredini
nalazi se mali krug. On o tome kaZe: "Razdeli svoj kamen na
detiri elementa, rektificiraj i ujedini ih u Jedno, i imaieS ceo
Magisterium. Ovo Jedno, na koje se svode elementi, jeste onaj
maJiu5nikrug koji se nalaziu srediniove kvadratnefigure. On je,
nai4qe,medijator, koji unosi mir medu neprijatelje ili elemente",
u jednom
rld."-. U
itd.rv. clrugomp^oglavlju
Jednomdrugom cfl posude,tog pra-
oaJecrteZ
poglavuu on daje
vog filosofskogpelikana"ou,na sledeii nadinor:

Ovaj "okrugli element"Zosim (Zosimos)oznadavai kpp

elementOmega1o; i t<aotakavon verovatnopredstavljaglavus2.
tobanja sespominjekaoposudaza promene(vasHermeticum) u
sabejskomtraktatu "PlatonisLiber Quartorymtt", u "filosofi" su
se osim toga nazvali"decomzlatneglave")4,Stoverovatnoima 378 Njegov komentar glasi: ".4 jeste unutraSnjost,na iz-
isto znafenjekao i "filii sapientiae"."Vas" se destokoristi si- vestan nadin poreklo i izvor odakle istidu ostala slova, a istovre-
nonimno sa lapisom, tako da izmedu posude i njenogptdrlaja meno i konadni cilj ka kome se svi vraiaju poput reka u okean ili
nemanikakverazlike,odnosnoredje o 1^.^---^- ^_:__,-
_:55Prema
istoq arcanumu". ^..-,, -
u veliko more." Ovo obja5njenjeje dovoljno da pokaZekako ta
A+^s^d ^L*,*a^-:..
starom shvatanju l,.x^
du5a je,
:^ ^r--,-r^56
znumo, okrugla'uo -^^ ^!-l^
pa ogda i: posuda
--^ ^--r^
posudanije ni5ta drugo do mandalakoja simbolizuje Sopstvo,od-
mora isto tako biti okrugfa,pop.qtneUaTli,r..-iru57. Okrugloje nosno gornjeg Adama sa njegove detiri emanacije(slidnog [Io-
oblik pradoveka.
pradoveka.U skladus tim'o.
tim'o, Dorneus kaZeda
eus kaZe da posuda
nosudamora
mora rusu sa njggova detiri sina). Autor ganaziva "septenariusMagicus
biti proizvedena od neke "vrste kvadrature kruga, dime bi duh i occultus"o'. Isto tako Marija Prorodica kaLe: "Filosofi podu-
 2t0
d-avajusve izuzetkom hermetidneposude, zato sto je ona bozan-
ska i mudrosiu Gospodabila skrivenaod naroda:a oni koji je ne
pomajune poznqiu
poznaJu pozn*lu ni nl pravli metod zbog svog nepoznavanjaHer-
mesove posude""', dok Teobald de Hogelande (Theobald de
Hoghelande) dodaje: "SeniorkaLeda vise treba teziti viziji nego
ka (poznavanujuSvetog)Pisma"fl Manja prorodicakaZe:""ToJe
posuda Hermesovakoju su sakrili stoici; to niie nikakva neqro-
-
mantska
m enfqlrg posuda,
nncrtrle vei
r t p f mera
mo.o ftvoje
rznia rrof*o (*^^^-.-^
vatre (mensura l^.^:^
ignis rtui)"65.
-,:'rtt65
379 rz ovih citata jasno proizilazi da je ta posuda imala
neobidan,veliki znadajoo.Filaleta (philaletha), renmirajuii sve
brojne sinonime Merkura, kaLeda on (Merkur) nrje sumo kgud za
alhemijsku vestinu onaj "dvosekli mad u ruci heruvima tcoli
i
duva put do drveta Livota", vei i "vas nostrum, verum, occultum.
hortus item Philosophicus,in quo Sol noster orietur et surgit"67.
Na ovom mestu mozemo donekle da razumemo i dudan svet sto
ga daje Johan de_Rupescisa(Johannes de Rupescissa);on,
naime, kaze: "Fias faire un vaisseauen la manibred'un cherubin
qui est la figure de Dieu, et aye six aisles,en la fagonde six bras,
revenans en luy mesmes: et dessusune teste-tonde... Et mets
9"duo! iceluy vaisseauladite eau ardant" itd.68 Ukazivanje da
heruvim ima "lik Boga" zna(i da autor ovde misli na Jezekiljevu
viziju diji raspored,ako se kroz sliku vizije napravi horizontalni
presek, daje detvorodelnumandalu. To znadi, kao Bto je gore
spomenuto,kvadraturukruga, iz koje valja napraviti posudu,lao
Sto glasi ahemijsko uputstvo. Mandala oznadavarjudsko ili bo-
Z-anskoSopstvo,dakle, celovitost ili viziju Boga, Sto u ovom
ie
sludajujasno vidljivo. Naravno da se takvo uputstvonb moze ra-
zumeti drugadijedo "filosofski", to jest psiholoski.ono onda gla-
si: napravi hermetidnuposuduod celovitosti tvoje psihe i sipij u
nju aqua permanens,id est doctrinae,diji sinonimje, kao Sto se
zna, vinum ardens("goruia voda"). Time se naznadujeda adept
treba putem alhemijske doktrine da dajdZestirai menja samoga
sebe.
380 U ovom kontekstupostajerazumljivo ono Sto ,,Aurora
Consurgens"II kaZe o vas naturalekao "matrix": da je ona, nai_
me, 'Jednou kome su troje, to jest voda, vazduhi vatra.Ovo troje
2ll
su staklenealembiceu kojima
-k*liusestvaraSi4jlosofa. Zatosu (po-
sudu) nawali tinkturomo i jajetom"69.tti retorteukaiu3u
na Trojicu. Da je zaistatako, vidi se u ilustracijina strani249
"Pandora"-aiz 1558,gde poredtri alembicakoje se ualazeu
velikom sudu za kuvanjeostoji lik Hrista iz dijih kopljqrr^r
probodenihgrudi istidereka krvi (fluminade ventreChristi!)/u.
Okruglahermetidkaposudau kojoj se obavljatajnovitapromena
oznalavaboZanstvo, (platonsku)duSusvetai celovitostdoveka.
OnaopetodgovaraAnthroposu,i istovremenopredstavliasvemir
u njegovomnajmanjemi najmaterijalnijem obliku.Stogase lako
moLerazumetiza5toje prvi poku5ajda se napravimodel atoma
imaozauzorplanetarnisistem.
5.
381 Cetvorstvojeste shemaporetkaper excellence, upo-
rediva sa kondanicomteleskopa,On predstav{akoordinatni
sistemkoji setakorediinstinktivnoprimenjujeza podelui sredji-
vanjehaotidnogmno5tva,kao na primerkod vidljive zemaljsl<p
povr5ine,protoka godineonekoliciue osoba u grupi ljudii r,
Mesedevihmena,temperameuata, elemenata, (alhemijskih)boja,
itd. Ako, dakle,kod gnostikanailazimona jedan kvaternio,onda
zapravonailazimonajedan(viSei[ manjesvestan) poku3ajda se
unesered u haotidnomno5tvonuminoznihpredstavakoje im se
nameiu.Kao Stosmovidet, to sedesilou formi kojaje izvedena
iz primitivnog cross-cousin-marriage, i lo u svadbenomkva-
terniju'''. Ovaj se od primitivueforme razlikujepo tome Stoje
brak sa sestromzameniosvoj biolo5ki karakter,i to tako Sto
sestrinsuprugnije vi3elurak muZa,to jest bratnjegoveZene,vei
jedandrugi blizakrodak(kaona primerotacZeneu Mojsijevom
kvaterniju) ili dak tudinac. Na mesto karakteristikarodaka ili
bratanastupaju po pravilumagijskikvatteti,kao Stoje poveiauje
ranga,darobnjadka sposobnost i slidno,i to kakokod sestremuZa,
tako i kod brata Zene.Drugim redima,dolazida projekcije Ani-
ma-Animus.Ova promenaozna0avasu3tinskikulturni napredak,
2t2
buduii da dinjenicaprojekcijeu-kazuje na konstelacijunesvesnog
u odnosumu5karac- Zeua,to jest da je brak postaopsihoto5ki
komplikovan.on nije vi5e samobiolosko-socijalna koegzisten-
cija, vei podinjeda sepretvarau svestanodnos.Ovaj sludajnas-
tupq kada izvorni cross-cousin-marriage zastarioSto uajpre
predstavljaposledicudaljeg diferenciranjasvadbenihkrasa u
Sestodelni, osmodelnii dvanaestodelni sistem.uzrok za oLiv-
liavanjgnesvesnog koji s ovim razvojemide ruku pod rukujeste
regresijaendogarmetendencije, to jest "rodbinskoglibida"-koji
zbog svg"veieotudenostipartnerane nalazivi5epotrebnozado-
voljenje''.
382 Poredsvadbenog quaterniagnosticisu za uredivanje
svojih brojnih simbola,kao Stosmo spomenuli,koristili i kvater-
nitet rajskih reka. Unutar gore sloZenihsimbolapojavljuje se
dakledva puta (kompenzatorski) pokusajstvaranjaieda niilgled
nepovezanih slika.To odgovaraiskustvimakoja postojesa seri-
jama slika kod aktivne imaginacijei kod haotienih- psihidkih
stanja.U g,busludajas wcmenana vreme pojavljujese simbol
detvorstva",Nasuprotuznemirenjuzbog haosao oni oznadavaju
smirenjezbogreda.Oni imajukompenzatorski znadaj.
- 3.81Cetirigorepredstavljena kvaterniona najpreoznadavaju
pgku5ajjednog nadelnogsredivanjagotovonepregledno razno-
likih simbolau gnosticizmu i njegovomnastavku, alhemiji.Takav
jedan redoslednadelapokazujese kao koristani za razumevanje
individualne simbolike modernih snova.predstavekoje susre-
9em9u ovoj oblastijo5 su raznolikijei tako zbunjujuiiobilneda
je shemarasporedivanja prostoneophodna.guduii da se pre-
porudujeistorijski pristup, kao ishodi5tesam uzeo Mojsijev
qu.atemionasenejaca,zalo Sto se on neposrednonaslanja-na
primitivnu shemu cross-cousin-marriage. Naravno da ovaj
quatemio poseduje samo paradigmatidanznataj. Kao osnova
sistenna Fggao bi da posluZii bilo koji drugi svadbenikvatemio,
ali ne i bilo koji quaternitet,kao na primer kvaternitetHorusai
njegovadetirisina.Ovaj poslednjinije dovg.ljnoiskonski,ier mu
nedostajesuprotstavljeni, Zenskielemenat/).Veomaje,. naime,
vaLnoda upravokrajnje suprotuostikao Stosu mu3ko-Zensko, i jestezmija.Izborovogsimbolaopravdava
2t3
tako dalje, izgledajumedusobnopovezane.Zato su i alhemistidki
parovi suprotnostimedusobnopovezaniu kvaternitetima,kao na
primer toplo-hladno, suvo-mokro. Primenjena na Mojsijev
kvaterniodobilabi sesledeiaeidgovarajuia
rodbinskashema:
Jetro
otac
Mojsije
brat
Sefora
cerka
384 Dok prva dvostrukapiramidaAnthroposQuaternio,
odgovaragnostidkompredlo5ku,drugaje konstrukcijapsihilo5ki
izvedenaiz pwe ali, podivana podacimaiz biblijskogtekstaSto
suga koristili gnostici.Goresamvei naveopsiholo5ke razlogeza
konstrukcijujednog drugogquaternija.Da ovaj drugi mora biti
senkaprvoj proizLaziiz dinjeniceStodonji Adam,odnosnosmrtni
dovek,posedujehtonskupsihui zbogtogane moZebiti izraten
kvaternitetom koji mu je nadreden.Kad bi takobilo, ondabi on
bio nesimetridno oblikovan,kao Stoje i gorniiAdamnesimetridan
i mora biti dopunjenjednim kvaternitetom koji mu je podreden.
Ovaj sepremanjemuodnosikaonjegovaSenkaili njegovtamniji
odraz.
385 Kao StosadaAnthroposQuaterniosvoju simetrijsku
dopunu nalazi u donjem Adamu, tako se ovaj drti u ravnoteti
pomoiu sebi podredenogquaternijaSenkekoji je konstruisan
premashemionog gornjeg.SimetridnadopunadonjernAdamu
senajprekroz poznatu
214
asocijacijuAdamasa zmijom.Onaje njegovhtonskidemon,nje-
gov familiaris.Kao drugo, zm4aje uajde5iisimbolza ma(ni,
htonski svet nagona.Ona moZebiti zamenjenaekvivalentnom
hladnokrvnomZivotinjom- Stoje destosludaj- i to zmajem,kro-
kodilomi ribom.Ali, zmijanije ni u kom sludajusamonefastno
htonskobiie, vei kao Stosmovei spomenuli,ongje istovremeno
simbolmudrostii svetlosti,dobrotei lekovitosti/o.JoSu Novorn
zavetuona je istovremenoalegorijaHrista i davola,kao Stoje,
kako smovei videli, bila i riba. Isto tako, zmaj,koji za nasima
samonegativnoznadenje,posedujepozitivnoznafenjeu Kini, a
ponekadi u zapadnjadkoj alhemiji.Unutamjapolarnostsimbola
znije nmogostrukoprevazilazipolarnostsimboladoveka,Onaje
jednostavno manifestna, dokje ljudskadelimidnolatentnaili po-
tencijalna.Zmija prevazilaziAdama po pameti i mudrosti,i u
stanju da ga nadmudri.Onaje starijaod njegai Bog ju je
je
odiglednosnabdeojednom moZdanadljudskominlgligencijom,
poputonogBoZijegsinakoji je preuzeouloguSatane/ /.
386 Kao Stodoveksvoj vrhunacdoZivljavau ideji jednog
svetlogi dobrogBoga,tako dole podivana jednommradnomi
zlom principu koji po tradiciji vahi zt davolaodnosnoza znijl
koja olidavaAdamow neposlu5nclst. Kao Sto smo pre dovekn
stvorili simetriju preko znije, tako ona, s druge strane,biva
dopunjena drugim nasenejskimkvaternijom, i to Rajskim
Quatemiom.Raj vodi u svetZivotinjai biliaka. On je, naime,vrt
ili ba5tapuna Zivotinja,pojam rastakoji izbija iz zemlje.Zmija
kao serpensmercurialisnemaodnossamopremaboguotkrivanja,
Hermesu,vei kao vegetacioninumen izaziva "benedicta_yiridi-
tas", celokupnoozelenjavanje i cvetanjebiljnog Zivota78.Da,
ovaj serpensstanujedak u urutra5njostiZenIje i on je ona
pneuma,koja sekrije u kamenu''.
387 Simetrijskadopunazm4rjeste,daklekamenkao pred-
stavnik zemlje. Ovde nailazimona kasniji razvojni stepensim-
bolike, i to alhemijske,dijaje sredi5njaideja lapis.BaSkao Sto
zmija gradi donju suprotnostdoveku,tako na isti uadin kamen
dopunjujezmiju. On, s drugestrane,odgovaradoveku;Stavi5e, on
ne samoStoje prikazanr ljudskomliku, vei dakima "telo,du5ui
2t5
duh", on je homunculus i, kao 5to tekstovi pokazuju, simbol Sop-
stva. Ali on nije nikakva ljudski Ego, vei jedno kolektivuo biCe,
jedna du5a poput indijskog Hiranyagarbha,"zlatne
"kolektivna
klice""'. Kamen je "otac-majka"metala,jedan hennafrodit. On
jeste, dodu5e,poslednjejedinstvo, ali ne elementamo,vei nastalo
i sloZeno. Za taj kamen mogle bi se upotrebiti sva ona "mille
nomine" koje alhemija ima za svoju sredi5nupredstavu, ali se
time ne bi iskazaloni5tanovije ili tadnije.
388 Ni ovaj izbor simbola niie proizvolfan, ved je potvrden
alhemijskom literaturom od I do XVIII veka. Lapis, sa svoje
strane, proizilazi iz mzdvajanja i ponovnog slaganja detiri ele-
menta, iz rotunduma, kao Sto smo to videli gore. Rotundum je
jedna krajnje apstraktna,transcedentna ideja koja se zahvaljujuii
tome Stoje okrugla"' i celovitaodnosina pradoveka.
389 Tako bi se detiri dvostrukepiramide poredaleu krug i
fonrrirale poznalog uroborosa. U ovom sludaju okruglo bi kao
peti stepen bilo identidno sa prvim, to jest teLina, rrak zemlje,
metal, nalazese u tajnom odnosu prema pradoveku(anthropos-u).
Ovo je u alhemiji odigledno,ali se pojav[juj.e^iu istoriji religije,
tako Stose iz Gajomarovekrvi radaju metalior' Ovaj dudni odnos
obja5njava se identitetom najdonjeg, najmaterijalnijeg,sa naj-
viSim, najduhovnijim, Sto smo vei videli pritikom tumadenja
zmije kao htonske i istovremeno"duhovne"Zivotinje. Kod pla-
tona okruglo je du5asvetai jedan blaZenibogo'.
390 Sadaiemo poku5ati da rezimiramo razmatanja iz pret-
hodnog poglavlja i da ih predodimoputem grafidkog prikaza. U
vertikalnom poretku shemaizgleda ovako:
U ovoj shemi istakao sam tadku najvecenapetostiizmedu
suprotnosti,i to dvostruko znadenjezmiie koja zauzima srediste
sis-tema. Kao alegorijaHrista, a i davola,ona sadrzii simbolizuje
najjadu polarnost u koju upadaAnthropos koji je si5aou physis"
Obidan dovek nije postigaoovu napetostsuprotnosti:on je pose-
duje samo u nesvesnom,odnosno u zmijida. U lapisu, koji
odggvaradoveku,suprotnostisu takoreii ujedinjene,ali sajednim
vidljivim Savom,odnosnosimbolom hermafrodita,koji isio tako
unakaZavaideju lapisakao Sto isuvideljudske osobineto dine sa
2t6 217
Ovaj poredakpokazujejadu napetostizmeduanthropos-ro-
tundum-ai serpens-as jedne strane,a manju izmeduhomo-a i
lapis-a,s druge, Sto se vidi kroz razdaljinuizmedu njihovih
tadaka.Streletumadedescensus u physisi ascensus u duhovno.
NajniZatadkaje zmija.Lapis,medutim,iakoje od izrazitoma-
terijaineprirode,predstavljatakodesimbol duha,a "okrugli ele-
ment" predstavlja jednu transcedentnu velidinukoju simbolizuje
tajnamaterije,3tobi se moglo uporeditisa idejomatoma.Anti-
nomijski razvoj ovih pojma odgovaraparadoksalnom bicu al-
hemije.
392Kvatemitetomlapisakoji predstavlja tvorevinualhemi-
jske gnozedolazimodo zanimljivihfizidkihspekulacija alhemije:
u "Sorutiniumchymicttm"(1687) Mihaela Majera (Michael
Maier) (1568-1622)nilnzi se prikaz detiri elementakao detiri
homo.sapienlom. U gornjemAdamukao i u "okruglom",suprot- razliilta stupnjavatre(videtitabeluI).
nost-.je nevidljiva. Uprkos tome, jedno je apsolutnosuprot-
stav[ienodrugomi, ako suobojekao transcedentne datostikoje se
ne mogurazlikovatijednadrugojidentidne,ondaje redo jednom
paradoksukoji, medutim, odgovarapravilu: iskaz o nedemu
metafizidkom moZebiti jedinoantinomidan.
391Poredaku uroborosu dajesledeiusliku:

Anthrcpos"Rotundunr

t'trt 1*un,o
tl
218 219
393 Kao 5to pokazujeslika, detiri sferesu ispunjeneva_ ignis aerius= draco Mercurius= vazduh
trom.Autorto komentari5e
slededimstihovima: ignis elementalis ignis elementalis obidnavatra= vatra
= =
Naturaequi imitaris obus,tibi quattuororbes (Vulcanus)
Quaerendei, interiusquoslevisignisagat.
ImusVulcanumreferat,benemonstretat alter Agregatnastanja
Mercurium,Lunamtertiusorbishabet: = dvrstotelo
Quarfus,Apollo,tnus,nafuraeaudituret isnis.
Ducatin artemanusilla catenatuas85.
. 1z ovgg ploizilazi da najdonjasferaodgovaraVulcanu,to
jeste zemaljskoi(?) vatri, druga Merkuru, to jest vegetativnom 394 U ovoj paralelizacijiagregatnihstanjasa razliditim
(Zivotnom)duhu,treia Mesecuo Zenskom, psihiekomlrincipu, a vrstamavatrezanimljivaje dinienicada sepritomrad,i, istina,ne
CetvrlgSuncu,mu5kom,duhovnom.Iz Majerovog komentara eksplicite,ali ipak dovoljnojasno: o vrsti "flogiston-teorije" o
pro.izilazida se s jedne straneradi o detiri elementa,a s drugeo agregatnim stanjima:vatraje svojstvena svim agregatnim stq4ii-
delirivrstevatrekoje.suodgovorneza nastanak razliiitih agregat- ma i zatoje odgovornaza njihov sastav.Ova idejaje staravzi
nih stanja.N{ajerov"igniselementalis re et nomine"86 odgivarao moLese naii jo! u, "Turbi'1'tamoDardaris kale: I'Sulfurasunt
bi, premaredosledu,vulkanu; vatraMerkuravazduhu;tueZavatra animae,quu. in quatuorfuerantoccultaecorporibus93. "Ovdeak-
vodi, dakleLuni; detvrtu,koja bi odgovaralaSuncu,on naziva tivno (anima)nije vatra,vei sumpor;misaoie, medutim,ista,a to
"terrcus"(zemaljska). Igniselementalis je, premasvedodenju je da se elementi,to jest agregatnastanjamogu svestina za-
Ri-
pleusa.(}iplacus)o_ koje navodiMajero ona vatra "qui accendit jednidki imenitelj.Danasse zna da ono Stosuprotstavljeni ele-
lignum"o'_(koja pali drvo);to je, dakle,najverovatnije obidnava_ menti imaju zajednidkojestentolekularnokretanjei da agregatna
fra.vatra Suncao nasuprottome,izgledadaje vatrauZemlji, koju stanjaodgovarajurazliditim stupnjevimatih kretanja.Moleku-
bismo mi danasoznadilikao "vulkansku"i koja bi odgovarala larno kretanjeodgovarasasvojestraneizvesnojkoliiini energije,
tako da je zajednidkiimeniteljelemenata prematome energija.
lor*o"n' agregatnomstanju(teneus).rz toga nastajusledeii re-
dosledi: Prelaznistupanjka modernog4 pojmu energijepredstavljaSta-
lova (Stahl) flogiston-teorija'*koja sa svojestranepodivaopet
Serija Yigenerusa SerijaRipleusa na spomenutimalhemijskimpretpostavkama u^lojima se stoga
mogu prepoznati podeci
najraniji teorijeenergijevr.
ignismundiintelligibilis= ignisnaturalis89=
= 9o= 395 Flogiston-teorijaelemenata koju su najavilialhemidari
igniscaelestis ignisinnaturalis nije jo5 uvek dostiglanivo energetike, ali nedvosmisleno ukazuje
ignis elementaris= igniscontranaturam9l= na taj pravac.Sedamnaestom veku su inadebili poznati svi oni
ignisinfernalis8S igniselementalis= matemati0ki kao i fizikalnielementiiz kojih semoglaizvestiteo-
rija energije."Energija"je opetapstraktan pojamkoji je neopho-
Serija Mihaela Majera dan za opisivanjepona5anja pokretnihtela. Takvo telo se isto
ignisteneus= Sulfura i Mercurii = Sunce(Apollo) = Zemlla tako moZe poznatisamoputem koordinatnogsistemaprostorai
ignisaqueus= aquae= vremena.Gde god se utvrdi kretanje,to se dogadau prostorno-
Mesec(Luna; = voda
220
vremenskom quaterni.iu, koji se moZe izr:aziti ili kroz Aksiom
Marije, tri plus jedan, ili kroz proportio sesquitertia,tri : detiri.
Ovaj quatemio bi dakle mogao da zameni quaternio elemenata,
pri demu se Jedanili Cetiri koji odgovarajulioordinati vremenau
alhemistidkomredosledu elemenatadesto pokazuju u tome Sto
svaki putTedan^plementzauzimaizuzetan poloZaj, kao na primer
vatra ili zemlja'".
396 FosebanpoloZajjednog od faktora u kvaternitetumoZe
se izrxziti i kroz njegovu dvostrukost, odnosno duplicitet, kao
kad, na primer, detvrta rajska reka, Eufrat, predstavlja usta kroz
koja ulazi hrana aizlazi molitva, i zna$ kako reku tako i Logos.
U Mojsijevom quateruiju Mojsijeva Zena igra dvostruku ulogu
kao Seforai kao Mavarka, Ako od Majerovih imenabogova koji
odgovaraju elementima - Apola, Lune, Merkura, Vulkana - kon-
strui3emodetvorstvo,onda nastajejedan svadbenikvaternio s od-
nosombrat - sestral
Luna
Merkur je u alhemiji, kao Stoznamo,mu5ko-Zensko ine
retko sepojavljujei kao virgo. Ovajkarakler(3*1, odnosno3 : 4 )
odiglednopripadai vremensko-pro stornomquaterniju:
Sirina
Dubina
397 Ako se ovaj qualernioposmatrasa stanovi5tatrodi-
menzionalnostiprostora,ondasevrememoLeshvatitikao detvrta
dimenzija. Ako, pak, detvorstvoposmatramosa stanovi5tatri
221
kvaliteta vremena (pro5lost, sada5njost,buduinost), onda se
statidni prostor u kome se odvijaju promene stanja mora dodati
kao detvrti izraz. U oba sludajadetvrto predstavljane5toinkomen-
surabilno drugadije, Sto nam je, medutim, potrebno radi naizme-
nidnog odredivanja jednog i drugog. Tako prostor merimo
vremenom i vreme prostorom. Drugom, detvrtom, odgovara u
gnostidkim quaternitetimatheos pyrinos, vatrenom bogu ("detvrti
po broju"), dvostrukaMojsijeva Zena(Sefora i Mavarka), dvos-
truki F*rfrat (reka i logos), u alhemistidkom kvaterniju elemenata
- vatrav/, u Majerovom kvaterniju bogova Mercurius duplex !3
"hri5dianskom quaternitetu" (aio jJ ovaj izraz dozvbgengS;
Marija ili davo. Ova dva nespojivalika ujedinjeni su u Mercuri-
usuduplex-ualhemije".
398 Prostorno-vremenski quaternio predstavlja arhetipski
uslov i moguinost fizikalne spoznaje uop5te. On je medu
psihidkim detvorstvima shema poretka par excel[e..qce. Po svojoj
strukturi on odgovarapsiholo5kojshemi funkcijaruu.Relacija tri:
jedan pojavljuje se destoi u snovima i spontanimcrteZimaman-
dala.
399 Jednaindividualna,modernaparalelasa detvornostima
poredanimjedna iznad druge i povezanimsa idejom ascensusai
descensu.sa, nalazi se medu ilustracijama moga rada o slikama
mandalel0l. Ista ideja pojavljuje se i u sfifama jednog tamo
op5irnoprikazanogsludajagdeje red o vibracijamakoje obrazuju
dvorove'". Svaki od ovih dvorova predstavljajednu istaknutu
lidnost kao Sto je to bio sludaj kod prvog spomenutogprikaza.
Slidan motiv bi se mogao nalaziti u osnovi priloZeneilustracije
knjige. Red je o prikazu Trojice iz jedl.qg rukopisa traktata
Joaima od Flore (Joachim von Flores)t"'. U ovom kontestu
hteo bih da na kraju spomgqemjo5 svojevrsnoudenjeo stvaranju
sveta u "ClementinenI"''*: U Bogu su pneuma i soma (telo)
.jedno.Njih dvoje se razdvajajui ono prvo se pojavljuje kao Sin i
"arhon buduieg eona";soma,medutim,pravaousia (biie, ono Sto
postoji) ili hyle (materija),deli se detvorostruko,odgovaradetvor-
stuu elemenata(koji se prilikom posveiivanja svedanoizvikuju!).
lz me5avineova detiri dela nastaiedavo. "archontou aidnostou-
222
tou" (gospodarovog eona)i psiha ovog sveta.Soma(materija)je
oduhovljena (empsychon). "Bog vlada svetom kako putem
davola,tako putem 'Sina';jer obojica su u njegovim rukama- 105."
Bog se u svetu razvija u obliku sizigija (parova suprotnosti) kao
Sto su nebo-zemlja,dan-noi, mu5ko-Zensko,itd. poslednji dlan
prvog reda obrazuju Adam-Eva. Na kraju ovog procesa deoba
sledi povratak na podetak,odnosno "teleule t6n^pant6n" (dovr-
Savanjeuniverzuma)kroz prodi5ienjei uniStenjeIU0.
401 Ko poznaje alhemiju tesko ie prevideti slidnost kli-
mentinskog udenja sa osnovnim pogledima alhemije, ako po
strani ostavimo moralne aspekte. Tako ovde imamo "nepri-
jateljsku braiu", Hrista i davola, koji su u judeo-hri5danskoj
tradiciji, kao Sto znumo, vallli zabra(t, tetrameriju u detiri dela
(elemenata) ili podelu procesa na detiri dela, suprotstavljene
parove i njihovo konadnosjedinjavanjeu jedno, paralelu lapisa i
Mercuriusa sa Hristom s jedne strane, i zahvaljujuii simbolici
znije odnosno zmaja sa davolom s druge strane, lik Mercurius
duplex-ai lapisakoji u sebinerazdvojivoujedinjuje suprotnosti.
402 Ako bacimo pogled unazad,na put koji je na5 argument
sledio, onda iemo na njegovom podetku videti dva gnostidka
detvorstvaod kojih se jedno pojavljuje kao dovekunadredeno,a
drugo kao njemu podredeno:to je, s iedne strane,pozitivni Moj-
sije, s dnrge stranerajski quaternioru'. Nrj. sigurno sludajnoSto
Hipolit spominjeupravo ove dve detvomosti,ili Stosu nasenejci
poznavahsamonjih, jer poloZajdovekaje u njihovom sistemuu
najbliZoj vezi sa gornjim Adamom, a odvojen od htonskogLivoti-
njskog i biljnog sveta raja. Preko svoje Senke on ima odnos sa
zmijom i njenim dvostrukim znadenjem.Ova situacijaje sasvim
karakteristi(na za epohu gnosticizma i ranog hri5ianstva. eovek
tog vremena nalazio se blizu genea abasilerios (rodu bez kralja,
to jest nezavisnojrasi), odnosnogornjem detvorstvu,nebeskom
carstvu,i gledaoje u vis. Ali, ono Stopodinje gore ne penje se u
visinu, vei se zavrsava dole. Tako se oseiamo prisiljenim da
donjeg Adama nasenejacaudinimo simetridnim preko jednog
q-uatemijaSenke; buduii da on ne moZe da se neposrednopo-
digne do Gornjeg Adama - izmedu toga se nalazi Mojsijev qua-
223
ternio - onda se i izmedu njega i donjeg principa, zmije, mora
pretpostaviti jedna donja, odnosno senovita, detvornost koja
odgovara gornjoj. Ova operacija odigledno nije bila poznata
gnostidkoj epohi,jer nesimetridnaveza navi5eizgleda nije niko-
me smetala,vei je upravo bila poZeljna,odnosnoodgovaralaje
jednom programu. Ako se zato izmedtrljudi i zmije umetnejedna
detvornostkoja nije spominjanau tekstovima,onda se to dogada
zbog toga Sto mi uopStene moZemo vi5e da zamislimo jednu
navi5e orijentisanu psihu, koju u ravnoteZi ne drZi isto tako jaka
svest donjeg doveka. Ovde je, dodu5e,ted o jednoj modernoj
stvari i to u oblasti istorijskog gnostidkogmi5ljenja predstavlja
drzak anahronizamkoji doveka pomera u sredi5tepo$a svesti,
gde on ranije svesnonikad nije obitavao.Tek mu je llristos de-
monstrirao ovu svestpostavljenuizmedu Boga i svetai tako Stoje
dovek Ilristovu lidnostpretvorio u predmetsvojepoboZnostion je
na izvestannadin postepenostekaoHristovu poziciju medijatora.
Od kadaje lkistos razapetmedu razbojnicimadovekje postepeuo
podeo da stide znanjeo svojoj Senci i o svom dualitetu. Ovaj du-
alitet je, naime, bio anticipiran dvostrukim znadenjemsimbola
zmije. Kao Sto zmija predstavlja ono lekoviloo a i ono destruk-
tivno, tako je jedan razbojnik odredenza o\o gore, a drugi za ono
dole, i zato "Senka" s jedne straneznadi slabostvrednu Zaljenjai
prekora, a s druge, zdravu instinktivnost i neophodan uslov za
vi5u svesnost.
403 QuaternioSenkekoji drZi u ravnoteZipoziciju doveka
kao medijatoradolazi na red, dakle, tek ako je ta pozicija postala
toliko stvarna da dovek svoju samosvest,odnosno svoje posto-
janje, oseia jade nego svoju zavisnostili svoju odredenostod
strane boZanstva. Ako, dakle, navi5e usmereno pneumatidko
shvatanje, koje odlikuie ranohriSiansko-gnostidkostanje duha,
dopunimo odgovarajuiom suprotnosti,odnosnoquaternijom Sen-
ke, onda ie se to dogoditi u skladusa istorijskim razvojem.Podet-
na zavisnostod pneumatidkesfere,za koju se dovek drli kao dete
majke, bila je ugroZenaod straneSataninogcarstva.Od ovog pos-
lednjeg pneumatskogdoveka oslobadaSpasiteljkoji je provalio
kaprje pakla ili prevario arhonta i u istoj meri ga povezao s ue-
224
beskim carstvom. Na taj nadin ponor ga je razdvajaood zra . ovo
shvata.njeje podrzavano svim silama u odekivinju neposredne
parusije,
P*gog Dolaska. Ali kad se Hristos opet nije-pojavio,
nije mogla da izostaneizvesnaregresija.Kada jedna iako velika
nada izbledi i tako napeto i5dekivanjese izjalovi onda se neiz-
bezno u ljude vra(a libido i pojadavasvesnostsamog sebe kroz
nagla5avanjesvojih lidnih du5evnih procesa, odnosno on se
postepenopomera u sredi5tesvog polja svesti. Time s jedne
qtrfg nastajeizvesno razdvajanjeod pneumatskesfere,a s druge,
dolazi do izvesnog pribliZavanja carstvu senke. U skradu s tim
jada moralna svesnost,a paralelno s tim se relativizuje oseianje
izbavljenosti. crkva mora da poveia znahj i moi svog ritusa da
bi obuzdalaprodor realnosti.Ona pritom neizbelno posta3e"car-
stvo ovoga sveta". Prelaz od prvog quaternijau drugi prikazuje is-
tovremeno istorijski ruzvoj koji u XI veku na mnogim mestima
vodi ka otvorenom priznavanju principa zlakao stvaraocasveta.
. 494 Zmrja i htonska zmijska mudrost oznadavajuprekret-
nicu velike drame. Rajski quaterniokoji se na to nadovezujesa
lapisom donosi podetkeprirodnih nauka (RodZer Bekon /Rbger
Bacon/o l2L4 - 1294 Albertus Magnuso II93 - 12g0, i 1l-
hemidari) dija se tendencija, medutim, ne razlikuje od pneu-
matidke za 180 stepeni,vei samo za 90 stepeni,to jest oni stoji
poprednoprema crkveno-spiritualnompravcu i zato za veru pred-
stavlja vi5ej ednu zbunjenostnegoli nj enu protivurednost.
405.Od lapisa,odnosnood alhemije,vodi direktnalinija do
savremenihprirodnih nauka, i to do quaternija alhemistidkih agre-
gatnih stanjakoji se, kao Stoje gore izLoLeno,u krajnjoj liniji -as-
niva na prostorno-vremenskom quaterniju. Ovaj ipad a u niz
arhetipskih detvornosti i buduii takav pokazuje se tao neizbeLan
princip poretka za dulne utiske koje psiha prima od tela u pokretu.
Prostor i vreme obrazuju jedan psiholo5ki apriori, za spoinalu fr-
zikalnih procesa neophodan aspekt arhetipskog kvaterniteta
uopSte.
406 Razvoj od Quaternia Senke do euaternia lapisa, uk-
liudujuii i ovaj poslednji, opisuje izmenu slike sveta tofom dru-
gog hri5ianskog milenijuma. Niz se zavr5ava videnjem
225
"okruglog"oodnosnorotacijenasuprotstaticidetvomostikoja se,
kao Stosmo spomenuli,pokazujekao pretpostavkazapoznavanje
realnosti.Sa ovim razvojempovezaninastavaknaudnogmateri-
jalizmaizgleda,sjednestrane,kao logidnaposledica,s drugekao
obogotvorenje materije"Ovaj poslednjiaspektuzrokovanje psi-
holo5ki time Sto se okruglo podudarasa arhetipompradoveka
(Anthroposa).
407 Ovomspoznajom zavr5ava sekruguroboros-a, simbola
opus-acirculare,kakoprirode,takoi "umetnosti".
7
408 Serija nalih quaterniona se moZe izraziti i formom
jednadine, pri demu sa A oznadavamopodetnostanje (u na3em
sludajuAnthroposa),sa Al krajnje stanje,a sa BCD medustanja.
Figure koje se.odvajaju oznadavamoodgovarajuiim minusku-
luma a b c d. Sto se tide konstrukcije formule, moramo imati u
vidu dinjenicudaje ovde red o uznapredovalomprocesumenjanja
jedne te iste supstance.Ona (i njeno promenljivo stanje)svaki put
ie proizvesti sebi slidno,to jest od A ie nastati-a i od B -b, isto
tako ie b dati B, i c -C. Takodese unapredpretpostavljada nakon
a sledi b, i da se formula pi5e s leva na desno.Ove pretpostavke
su zajednu psiholo5kuformulu legitimne.
409 Formula se'naravno ne moLe postaviti linearno, vei
jedino u krugu koji se upravo sa ovog nzloga okreie u desno"Od
a proces putem kontingencije napreduje do b, iz (,ega nastaje
stanjeB, i tako dalje. Promenase kreie u desno sa Suncem,Sto
zna(,i daje to proces osve5iivanja,na 5ta ukazuje vei i deoba
(diskrimi,nacija) A B C D na detiri kvalitativno odvojene
velidine'"o. NaSa sada5njanaudna spoznaja ne zasniva se na
kvate#rjtetu, vei na trojstvu principa (vreme, prostor, kauzal-
nost)"'. Mi se ovde, medutim, ne kreiemo u oblasti modernog
misljenja prirodnih nauka, vei na tlu antidkog i srednjevekovnog
pogleda na svet, koji je do Lajbnicovih (Leibniz) vremena
priznavao princip "correspondentia",odnosnoprimenjivao ga je
226 227
naivno i nereflektirano.Da bismo opravdalina5uocenuA kao celovitosti koje alhemiltri izrahavajusimbolom uroborosa,.i
-fo*tula
celovitosto A koju smo izrazili kroz a b c moramo,medutirn, napokononr ponavljastaru alhemijskutetramerijulla
na5emi5ljeujeuslovljenosavremeno5iu dopunitijednim pri+gi- kojaje datakroz detvornustrukturujedinstvaodnosnoA=<lt)"
pom, i to principomkorespondencije, odnosnosinhronicitete"u. jestevi5aravankoja se
Ono StoformulamoZesamoda nagovesti
NaSopis prirodeje, naime,u izvesnimaspektimanepotpuni, postiZeprocesompreobraZaj a odnosnointegracije. " Sublimacij a",
prematome,iskljudujeiz spoznaje dinjenicekojesemoguposma- ili promenakvalitetasastojiseu iednomdetvorodel-
ili napredak,
trati ili ih formuli5eneopravdano negatiyno,kao na primer kroz nom i detvorostrukom razvojuceline,5tone znadini5tadrugo do
paradoks"dejstvobez uiroka" gean-s;l11.NoSgoortickikvater- njenoosve5iivanje. KadasepsihidkisadrZaji rascepe na detiri as-
nitet jeste naivanproizvodnesvesnog i predstavlja,
dakle,psi- pekta onda to znadi da su oui podvrgnutidiskriminaciji putem
holo3kudinjenicukoja se lako moZedovestiu vezu sa detiri detiri funkcijeoriientacijesvesti.Tek uspostavljanjem ova detiri
funkcijeorijentacijesvesti;a kretanjeprggpsau desnojeste,kao aspektaobezbedujese celovit opis. Proceskoji smo prikazali
Stosmorckti,izrazsvesnediskriminaci.je'",dakleprimenedetiri naSomformulommenjaiskonskinesvesnucelovitostu svesnu.
funkcijekoje nastavljaju su5tinupro."si svesti.
Anthropos(A) silazi odozgona dole preko svoje Senke(B) u
410 Citav kruZnitok senuZnovraia na podetaki to u tre- physis(C = zmija)i podiZeseopetputemnekevrsteprocesakris-
nutkukadaD, kojeje u kontigencijinajdaljestanjeod A, prelazi
jednojvrsti enantiodromije. talizacije (D = lapis), koja svodi haos u svoje prvobitno stanje
u a3,Stoodgovara
koje se, medutim, u meduvremenurazvojemod nesvesnog
promenilou svesno.Svesto odnosnospozna.ia, nastajektoz razli-
Dobijamodakle: kovanjeoto jest ktoz anatizu (rastvaranje)
i sintezukoja sledi,na
b3 Sta se_simbolidnoodnosi alhemijskasentencija"Solve et co-
d agula"115. Kor.upondencija se predstavljakroz"identitetslovaa,
,/\
c3 -A--a
,/\ al., a2, a3, i tako dalje, To znadida je uvek red o istom faktoru
lr c koji u formuli samomenjamesto,dok psiholoSkimenjai ime i
\ ,/- \,/ kvalitet. Istovremenose vidi da promenamestasvaki put znad.i
d, b enantiodramsku promenumestaStoodgovarakomplementamim,
lt II odnosnokompeuzatornim izmenamaukupnepsihe. Na slidan
D B nadinklasidnikineskikomentari,kao Stozn'dtrro, shvatajuprome-
tl
d,
tl ne znakovau Ji Dingu. Svakiarhetipskisledposedujesebisvoj-
b, stvenu numinoznost,5to proizilazi iz samognjegovog nazival
tako a-d jeste "rod bez kralja (to jest slobodau)",&1 - dl je
Cr - C .- c, ^r quaternioSenkekoji je ljutit zato Stoprikazujeisuvjggljudskog
,/\
,/ \ doveka("Niieovog [Nietzche])najruZnijeg doveka""o1,aZ - d2
.je raj koji govori samza sebe,i napokona3 - d3 je materdalni
D1 d;
Ova formula tadno pokazuje su5tinske odlike siglbolidnog svetdija numinoznostu liku materijalizmapretida uguli na5svet.
procesapreobraZaja:ona pokazuje rotaciju mandalel13,ig.u ,u- Smatramda ovde uije potrebnopojedinadno navoditi koje su
protnosti komplementamih (odnosno kompenzatornih) procesa,a promeneu istoriji duha tokom poslednjih2000 godina time
to jest ponovnouspostavljanjeiskonskogstanja
zatim apokatastiso izraLene.
228
229
411 FormulapredstavljasimbolSopstva, jer ono nije samo pona5anjem stvari,Sto,kao i kadje redo sinhronistidkim
dogada-
statidnavelidinaili istrajnaforma,vei iitovremenoi dinamidan jima, ukazujena dubokupodudarnost svihfonni postojanja.
proces,kao StostarimisliociimagoDei u dovekunisuvideli kao
ne5toStoje u dovekusamoutisnuto,nestopoputmrtvog pedata, 414Buduii daje obrazovanje analogijazakonkoji u velikoj
vei kao delujuiu silu. ove detiri promenepiedstavljajuproces meri vlada Zivotompsihe, s razlogommoZemopretpostavitida
ponovnoguspostavljanja ili podmladivanja koji setakoreiibaviiu na*a naizgleddisto spekulativnakonstrukcijanije uikakav nov
u unutra5njostiSopstva,i mogao bi se uporediti sa ciklusom izrm, vei da je postojalai na ranijim stupnjevima razmi3ljaqia.
ugljenikaazotansuncu,pri demujednougljenikovojezgrohvata Uop5te se ovi uzori mogu naii na razliditim stupnjevima
deliri protona(od kojih dva odmahpostajuneutroni)i na kraju mistidkogprocesapreobraZaja kao i stepenima posveiivnnjakod
ciklusaih otpu5tau vidu jedne u - destice.Iztogprp.cssa jezgro razliftih misterija- kako i u antilkoj, i za hri5ianstvovaZeiojtri-
ugljenikaizhzi nepromenjeno, "kaofeniksiz pepEli"llT.Moz" r" hotomijiduhovnog(pneumatikom), du5evnog (psychikou)i teles-
pretpostavitida setajnapostojanja, to jest postojanje atomai nje- nog (hylikon).Jedanod najpotpunijihpokuBajaove vrstejeste
govih sastavnihdelova sastojiiz jednog stalnogp.o."ru pod- Sesnaestodelna shemaplatonski!,tetralogija. O tomesamop5irno
mladivanjakoji se ponavlja,a do slidnih pretpostavkise dolazi pisaou "Psihologijii alhemiji"t'o i moguovdeda se ogranidim
kadapoku3amoda objasnimonuminoznost irh elipova. na najosnovnije: shematizacija i obrazovanje analogijeproizilazi
iz (,etii osnovei to: f . iz delnprirode,2, izvade,3, iz sloZenih
412 Sasvim sam svestankrajnje hipotetidkogkaraktera prirodai 4. iz dula.Uz svaki od ova detiri podetkaidu po tri
ovog poredenja,ali smatramumesnimda se vrse takva Dosma- stepena promene(Sto,dakle,zajednosaprvomukupnodini 16de-
tr1njadaki po cenuopasnosti da nekogprivid prevari.prelt kas- lova).Osim ove,horizontalne svakiput Cetvorostruke podeleos-
nije atomskafizika i psihologrjanesvesnog Ze se na zna(ajan nova,postojei odgovarajuiistepeniu vertikalnomredosledu,
nalin ptibliLit, ier obe,nezavisnojedna od druge,i polazeii sa
suprotnihstranaulazeu transcedentalnu oblast,jedno s predsta- I II III IV
vom atoma,a drugas predstavom arhetipa. 1.Opusnaturalium Aqua Naturaecompositae Sensus
4I.3Analogijasa fizikomnije nikakvadigresijapoStosama 2. Divisio nafurae Terra Naturaediscretae Discretio
-
shemasimbolapredstavlja silazaku materijui zintevalaentidnost intellectualis
spoljasnjeg sa unutarnjim.Psihane mozeda bude"nestosasvim 3, Anima Aer Simplicia Ratio
drug^o'lod materije,jer kako bi onda(materija)moglada je pok_ 4. Intellectus Ignis Aetheris Arcanum
rene?I materijane mozeda budestranapsihi,ier kiko bi je onda simplicionis
ona mogla proizvoditi?Psihai materijasu u jednom te istom 415 Ova tabelakorespondencije istovremenopredstavlja
svetui jednaudestvuje 11drugoj,inadebi uzajamnodelovanjebilo opus alchemicumkoji je bio prepleteni sa astrologijomi
nemoguie. zato bi trebalo dospeti, ako to istraZivanjeuopste takozvanimnekromontijskim ve5tinama.Ovoposlednjesevidi po
ryoze,do poslednjeg.podudaranja fizidkihi psiholoskihpojmova. upotrebivaZnihbrojevai invokaciji,odnosnoprizivapjprspiritus
Nasi sadasnjipokusajimogu izgledatidrskif ah verujem-dasu na familiaris-a.Tako se i prastarageomantijska vestinarlvzisniva
ispravnojliniji. Matematikaje, na primer, vi3e puta pokazalada na Sesnaestodelnoj shemi:detirisredi5ne
figure(kojesesastojeod
senjenedistologidkei s onu stranusvakogiskuitva lionstruisane subiudexodnosnosuperiudex, (etiri uepotes
iudexi dvatestes-a),
tvorevine, naknadnopokazuju kao nesto sto se podudarasa (unuka),detiri filiae,detirimatres.(Redosledsepi5esa desnana
230
levo.) Ove figure se-.postavljaju
u astroloskushemukuia, pri
u je praznosredistehoroskopazamenjenokvadratom'kbji
dem_
sadrLidetiri sredi5nefigure.
416 Atunasiusr.,Kirher (AthanasiusKircher) napravioje
sistemkvaterniteta"u koli je vredanpomenau kontekstunasih
razma1a:anju.
I Unim = Monasmonadike= Deus= Radixomnium= Sim_
plicissimamens: Divina essentia= Exemplardivinum.(Jedno=
=
Prva monada Bog = Koren svim stvari = Najjednostavniji
razvm= BoZanska esencija= Bolanskimodel).
II 10 (l + 2 + 3 + 4 = 10) Secuuda Monas= dekadikO:
Dyas= Mundusintellectualis= Intellientiaangelica= compositio
ab uno et altero = i. e. ex oppositis.(Drugamonada: deseti=
dvojstvo = Duhovni svet = Inteligbncijaandela= spojjednog i
drugog= to jest od suprotnosti.)
m 102= 100= TertiaMonas= hekatontdike = Anima= In-
(Treia
telligentia. = = =
monada stoti du3a "Inteligencija".)
ry 103= 1000= QuartaMonas= chiliadike= Omniasensi-
=
bilia corpus= ultima et sensibilisunionumexpricatio.(Cetvrta
monada= hiljaditi = sve konkretnestvari = telo = poslednji i
konkretnirazvojjedinstvenihstvari.)
417Kirher uz to primeiujeda,dok suduladodirivalasamo
telesno,prve tri jedinice su bile objekt razuma.Ako zeli da se
shvationo Stodulaopazaju(sensibilia)ondaseto mozedogoditi
samoputem duhovnog."Sve Btodula opaZajumora, Aatte, Uiti
podignutodo razumaili do 'inteligencije'(uvida)
ili do apsorutnog
jedinstva.Ako smo, dakle,na ovaj nadiniz celinemooswuko;I
se (dulima) moze opahati,koje je razurnno ili intelektualno
(dyh9v1o)apsolutnojedinstvo, sveli na beskrajnujednostavnost
(simlicitatem),ondaseo tomenemaStavi$ereii, i time ni Kamen
nije toliko Kamenkoliko uop$tenije Kamen,vei je sve najjed-
nostavnije.I kao $to je Bog uzor za apsolutnojedinstvo ovog
231
konkretnogi racionalnogKamena,takoje i njegovointelektualno
jedinstvointeligencija.Iz ovih jedinstavamoZe5videti kako se
dulo koje opaha(sensus)svodina razum,razumna inteligenciju,
inteligencijana Boga,gd%gepodetaki dovr5etak(consummatio)
nalazeu polpunomkrugu"'."
418 Kirherov sistemima izvestanodnospremana5ojseriji
quaterniona.Tako je, na primer, druga monadajedno dvojstvo
koje se sastoji od suprotnostiSto odgovara svetu andela
podeljenomnakon Luciferovogpada.Jednadruga i znalajna
analogijasastojiseu tome5toKirher shemuzamifljakao kruZni
tok koji s jedne stranebiva pokrenutod Bogakao primacausai
usmeren je ka razvoju,a s drugestraneputemdelatnostiljudskog
razumevania opet biva vraien Bogu,tako da se kraj opetvraia
podetku.To 5to Kirher kao primer diskretnestvari bira upravo
lapis (kamen)u smislualhemijetakoreii je samopo sebi razum-
ljivo, jer je lapis philosophorumzapravoarcanumkoji sadrZi
Bogaili onaj deoBogakoji je skrivenu materiji.I ovoje analo-
gija sa na5omshemom.Alhemijasvoj opusradopredstavljakao
cirkulaciju,kao cirkularnudestilacijuili kao uroboros,kao zntrlu
koja sebi grizerep,i ovai postupak je prikazalabrojnimslikama.
Kao Sto sredi5napredstavalapis-aphilosophorum-a predstavlja
Sopstvo,tako opus svojim bezbrojnimsimbolimailustrujenes-
vesniprocesindividuacije,to jest postepen razvojSopstvaiz ne-
svesnogu svesnostanje.Zbog togalapis kao oznakaishodi5ne
materije,(materia prima) stoji kako na podetku,tako i na kraju
procesa'"'. Zlalo - drugi sinonimSopstva- nastaje,po Mihaelu
Majeru, iz opusacirculatoriuma Sunca,Ovaikrugje "linija koja
sevraia sebi(kojapoputzmije glavomhvatavlastiti rep)iz koje
seprepoznaje onajvedilislikari vajar,Bog"'". Time Stoje pri-
rodanapravilaovajkruZnitok, "onaje u njemudovelau meduso-
ban odnos detiri kvaliteta" i na izvestan nadin "nacfiala
jednakostranidni detvorougao, sarazlogada bi suprotnosti
suprot-
nosti i neprijatelji neprijateljabili povezanigotovo veditim
sponamai uzajarurosedrZali".Majer uporedujeovu kvadraturu
s1 I'hoqqo, quadratus"koji u sreci i nesreii ostaje svoj (sibi
similis)''". On je naziva"aureolailla Domus,circulusbis sectus,
232
233
phalanx quadrata, va-llqm, murus, acies quadrilatera"l25.Ovaj
krug je za(ar,anikrugkoji se sastoji iz ujedinjenih suprotnosti,"ad ZAVRSNAREC
omni injuria.., immunus" (saduvanod svakeitete).
419 Nezavisnood zapadnetradicije ista predstavacirkular- U prethodnomizlaganjuodvaZiosamsena pokuSajda sa
nog opusa nalazi se u kineskoj alhemiji: "ako se pusti svetlost da razliditihaspekataobjasnimi amplifikujempo na5emsadalnjem
tedeu krug, onda se kristalizuju sve sile neba i 4emrje, svetlog i uvidu najvaLnijiarhetip,arhetipSopstva,U uvodnomdelu pred-
mradnog,"kaZetekst "Zlatnogcveta,,rtb. staviosamonepojmovei arhetipove koji postajuvidljivi u tako-
420 JoS Olimpiodor (Olympiodor) spominje "organon reii svakomdubokoseZnijem psihidkomledenju;dakle, najpre
lryklikon", cirkulami aparat
KyKuKon, crrKulanil aparatkolr
koji sluZr
sluzi istoimenom
istoimenom" p.o""iul27
procesu'r,. Senku,onu maskiranu,potisnutu,najleSiemaujevrednui krivi-
norn eus.j e mi5lj enja da "motus circulari s" "fi ziohemid-ara,,polazi com optereienulidnostkoja svojim poslednjimizdancimaseZe
od zemlj.e kao najniZe-tadke.U njoi, naime, vatra ima svoje svedo carstvaZivotinjskihpredakai takoobuhvataditavistorijski
poreklo i preobrazava finiie minerale i vodu u vazduh koji se aspelt nesvesnog. Ikoz analizuSenkei procesasadrZanihu njoj
p*j: u visinu, tamo se kondenzuje i tako opet pada dole. moZese izdvojiti sizigijaAnimu,g-Anima. Senka,kad se powsno
Prilikom podizanja, medutim, volatilizirani erementi su od visih gleda,zavisi od svestikao 5to fizidka senkakoja sleditelo pred-
zvezdadobili musko semekoje vraiaju dore u detiri matrices.ele- stavljajedanprivatiolucis.Za ovo povr5nogledanje,i psihotoSka
m94t"eo
m94t"eo da bi
oa Dl ih spagirijskioplodili.
ln spagurlskr oplodili. To
To je "destillatio ci
"destillariocirculato- senkasasvojim moralnimmanjkomvreduostirroZestogada vaZi
ria"'^ koji prema Johanesu od Rupesciie trebaponoviti hiliadu hiljadu kao privatioboni. PrilikombliZegispitivanjaispostavljase daje
putal29 ona ne5tomradnoStou sebikrije razHeite,uticajnei autonomne
421 osnovnaideja ascensusa i descensusanalazisejos u faktore,i to Animusai Animu. Ako ove posmatramoin vivo i u
"Tabula smaragdina"_i stepenipromene su predmet mnogih punojakciji - kaouni5tavajuieg, slepo-tvrdoglavog davolau mis-
crte.La,
pre svegau- takozvanom"Ripley Scrowle"i njegovim lima Zenei kao glamuroznu,posesivnu,iudljivu i sentimentalnu
varijantaml koje treb.ashvatitikao porr"dne pokulaje fikurroug zavodnicukod mu5karaca - tadadovekpodinjeda sumnjau to da
razumevanj a nesvesnihprocesa individuacij e. bi nesvesno trebalodapredstavlja samoobidankometinrep svesti
bezikakvesupstance i niStavi5edojedau"privatiolucisacboni""

423 Ako smodo tadabili mi5ljenjadaje ljudskaSenkaiz-

vor svekolikog zla, sada, pri tadnijem istraZivanju,moZemo
otkriti da se nesvesnidovek,odnosnoSenka,ne sastojisamood
moralnihtendencija vrednihprekora,vei da pokazujei niz dobrih
kvaliteta,i to normalneinstinkte,svrsishodne reakcije,istinita
opa1anjastvarnosti, stvaraladkeimpulse i drugo. Na ovom
stepenuspoznajezlo izgledaviSekao izopadenost, obogaljenost,
pogre5no tumadenjei zloupotreba dinjenicakoje su samepo sebi
prirodne.Ova izoblidavanja i karikatureizgledajukao specifidna
delovanjaAnimusai Anime, a ovi kao uzro0nicizla. Ne moZemo
se,medutirn,zaustavitini kod ove spoznaje, jer se ispostavljada
234
svi arhetipovisamipo sebirazvijajupovoljnai nepovoljna, svetla
i mradna,dobrai zla dejstva.Na kraju se mora spoznatida Sop-
stvo predstavljajedan complexiooppositorum,upravo zbogtoga
Stonemastvanrostibez suprotstvljenosti. Pritomsene smeizgu-
bitiiz vidadasuprotnostisvojemoralnozaostravanje dobijajuiek
q o,bllstiljudskoghtenjai delanjai da mi nismou stanjudi damo
de.finicijudobrai zla koja bi jednostavnobila op3tevaZeia, to jest,
Tiry kraju krajevane znamoStasu dobroi zlo po sebi. preosiaje,
-se
dakle, {u r,. pretpostavida oni nastaiuiz nuZnostiu kojoj
nalaziljudskasvesti da zatoizvandovekagubesvojuvaZnost,to
jest, nije dopu5teno hipostazirati ih metafizidkijer tadagubesvoj
smisao.Ako sve 5to Bog radi ili dozvoljavanazovemodobrim,
ondaje i zlo dobropa je "dobro"postalobesmisleno. Ali patnja,
pa bila to passioChristiili patnjasveta,ostajeistakaoi pre.Glu-
postogreh,bolest,starosti smrtobrazujui da[jemradnufoliju od
koje odudaravedrisjajZivota.
424 Uo(,avanjeAnimusai Anime predstavljaspecifidno
iskustvokoje izgledadaje uglavnom,ili bar najpre,reiervisano
zL psihoterapeute" Pa ipak, neko vei na osnovu izvesnog
poznavanja lepekniiZevnostimoZelako da skicirasliku Anime:
onaje omileni predmetnovelista,uglavnomzapadnood Rajnel.
U tu-svrhunije uvek potrebnobriZljivoistralivanjesnova.Manje
je l1kg prepoznatiAnimusaZene,jer njegovlik je legija.K' j-e,
medutim,u stanjuda,ne inficirajucise,podneseanimozitetsvoga
bliZujegi istowemenoga kritidki uzmepod lupu,taj neie moiia
dl g. otlaije opsesivnostanjetog drugog.Korisnijeje, i u po-
gledu postizanjacilja celishodnije, da se vlastitoraspoloZenjli
njgggv promen$iviuticaj na vlastitu lidnostpodvrgne,meduiinl
ozbifiqom posmatranju.Malo vredi Sto znamo gde onaj drugi
gre5i.Zanimljivopostajetek kaddovekspoznagdesamgresizato
Sto se tadane5tomoZeuraditi, Ono Stokod drugogmoZemoda
pobolj5amo najdesieje od sumnjivekoristi,akouop5tei detuje.
425 ltka se Animus i Anima najpre susreiu uglavnomu
syop negalivnomi nedobrodo5lom pojavomobliku,oni su ipak
oboje dalekood toga da budu samoneka vrsta zlih duhova.bni
imaju, kao 3to smorekli, i jedan isto tako pozitivni aspekt.Usled
235
svoje pozitivne, numinozne snage sugestivnostioni, oduvek i
svuda, naime, predstavljaju arhelipske osnove mu5kih i Zenskih
boZanstava,i zahtevalustoga naroditu paZnju,u prvom redu psi-
hologa, a zatim i zainteresovanoglaika. Kao numina Animus i
Anima proizvode das dobro, das zlo. Njihova suprotnostjeste u
polovima. Oni stoga predstavljajuvrhovni par suprotnostikoji
nije beznadeZnoradvojenlogidkim protivredjem,vei zahvaljujuii
medusobnojatrakciji, koja je karakteristiEnazaovu suprotnost,ne
samo Sto obeiava sjedinjenje,vei ga i omoguiava. Coniunctio
oppositorumzanimaoje, u vidu Himinejske svadbe,spekulaciju
alhemidara, a u liku Tifereta i Malhuta ili Boga i Sehine, kabal-
iste', da ne ukazujemosadai na svadbuJagnjeta.
426 Dvostruko biie koje proizilazi iz alhemijskogsjedinje-
nja suprotnosti,Rebis ili Lapis Philosophorumje u dotidnoj titera-
turi prikazan tako da u njemu nije teSko prepoznati simbol
Sopstva. U psiholo5kom pogledu ovo poslednjeje sjedinjenje
svesnog (mu5kog) i nesvesnog (Zenskog). Ono predstavlja
psihidku celinu. Tako formulisano ono je psiholo5ki pojam. TJ
empirijskom pogledu,medulim, Sopstvose spontanopojavljuje u
vidu specifidnih simbola; kao celina, ono je prepoznatljivopre
svegakao mandala i bezbroj njenih varijanata. Ovi simboli se is-
torijski poturduju kao predstaveBoga.
427 Stupani Animus-Anima odgovarapoliteizmu, a Sop-
stvo monoteizmu'. Prirodna arhetipska simbolika koja opisuje
jednu celinu Sto obuhvata svetlo i mradno na,lazise u izvesnom
protivredju sa hri5ianskim shvatanjem,ali ni u kakvom, ili rela-
tivno malom, sajevrejskim,jahvistidkim gledanjem.Ovo posled-
nje izgleda da je bliZe prirodi i zatobolje odgovaraneposrednom
iskustvu. Pa ipak, makar je hri5ianskajeres poku5alada zaobide
sprudove manihejskog dualizma koji je zaraniju crkvu bio tako
opasan i to na nadin koji vodi raduna o prirodnom simbolu, i
medu hri5ianskim simbolima rlrista ima nekoliko veoma sustin-
skih koje on deli sa davolom, Sto, medutim, na dogmu nije
izvr5ilo nikakav uticaj.
428 Najplodonosnije poku5aje da pronade odgovarajuie
simbolidke izraze za Sopstvo preduzimali su gnostici. oni su
236
velikim delomokao na primer Valentinus i Vasiffitlu stvarnosti FUSNOTE
bili teolozi koji su, medutimoza razliku od ortodoksije,d<lzvolili
sebi da u visokoj meri budu pod uticaiemprirodnogunuta:njeg
iskustva.Kao i alhemidari,oni stogapredstavljajupravonalazi$te I
za syeone simbolekoii proizilazeiz daljeg razvojadejstvasto
proistideiz Jevandelja.No njihove ideje istowemenoznadei EGO
i<ompenzacije m bozanskuasimetrijuko-luie postaviloudenjeo
privitio boniosasvimna nafin namadotrropoznalihsavremenih I Erono, - Jahrbuch1946.(kasnije:Theoretische
Uberlegungen
iendencija nesvesrog, da se prave simboli celine radi zum WesendesPsYchischen')
premo$cavanja pukotinekoja se stvori.laizmedusvestii nesves-
nog, i koja ie postepeno opasnoprosirilado dezorijentacije pri II
pogleduna svet.
429 Sasvimsam svestanda ovaj rad, dalekood toga da SENKA
bude potpuno predstavljasamoskicu onogapo Cemuse.izvesna I Instinktund Unbewusstes - Der GeistderPsychologie'
hri$iansk? shvatanjaodlikuju - posmatranosa stanoviStapsi- tSuarZo3 poglavljanqstaoje iz predavanja
hololkog iskustva.Buduii da mi je bilo najvaZnijeda.istaknem ovog i sledeieg
Stosamga odrLaoig+8. u Svajcarskom DruStvuza praldlcnupsl-
^predstava,ili razliku iz"meduempirijskihnalazai tradicionalnih
paraleliiam
bito je ueizbelnoda seu obzir uzmui razliditostivre- notogijrr"nCirihu.Pojavio,."u dutopisuWienerkiteschrift Jilr
jezika.ovo je naroditobio sludajkod simbola f,fri""n" ntundeundderenGrenzgebi ete,IIIY ( 1948)
menskiuslovljenog
ribe. Tu se nije moglo izbeii kretanjepo nesigurnompolju i
povremeno
-ogleda korisienje kakve spekulativnehipoteze da bi se, m
radi, konstruisaoizvestankontekst.Podrazuureva se da
.irki istrrZiva| mora da svojeualaze i stavove potvrdi Stobolje SZIGIJA: ANIMA I ANIMUS
moLe,ali bi febalo da sepovfemenousudii da napravi hipotezu, lRouselle,seelische
Fiihntngim lebendenTaoismus, tabla
makari po cenuopasnostida ce seprevariti.Zabludesu na kraju I, p. 150 i p. 170:Rousellenazivi pre]juI'1l1Tu{o3du3om"'
krajevanajdesceobrazovaletemelieistine,i ako za neku stvarne ledna izreki glasi:"Preljaje ta koja pokreie" (1'c') Antmu sam
toi^o Stijeste, ondaje ipak izvestannapredaku saznanjuako definisao kaopersonifikaciju
--^---t-';Majka" nesvesnog.
znamoStataslvarniie. ovdei u nastavkunije zamiSljena doslovno,veC
kaosimbolza sveStodelujekao "majka".
3Nuruuooda se ona pojavljuje i u lepoj knjiZevnostikao
tipidan lik. Novije publikacije k9i" -t" tidu Anime su: Linda
Fierz-David,Der kebestraim dis Poliphio' i Jun-g,.lie Psl-
iiitiAi irr' Ubertragung.Kod humanisie16.veka Richardusa
(u:
VitoJ" po prvi putiiilaiimo na Animu kao psiholi5ku.ideiu
Aeliu LLeliu CiXpX epitaphium).Up' Jung, Das Ftitsel von Bo-
logna.
 238
239
4O_n potideod megarikaEubulidesai glasi: ,,MoZeS li da 6/"D.moo je, Sokrate,Fros, jedan veliki
prepoznaSsvog oca? Da. MoZeS li da prepozna5ovog demon" (Pla-
prerusenog? tonovaGozba).
Ne, ovaj prerusenije tvoj otac. Svog o.a mozes,
dakle,.da prepoznasi ue Tvid*ti PsychologischeTypen (PsiholoSki
-mozesda piepoznas."(-poDiogenes tipovi) lDe-
Laertios, De clarorurnphilosophorum-vitis, Z, I0g i dalje.) finicije:"Racionalni"/.
STio,.ss'-nemisli 8l,esF'onctions
kao stosevidi, ni na kakvupsihorosku a mentales
dansles soci6t6s inf6rieures.
pogotovoni na kakvumetafizidkudefiniciju.Jasami: Die Bezie-
gUb",
hungenzwisehendemlch und dem (Jnbewussten (odnosi izmedu psychischeEnergetik uncl das Wesender Trciume
Ja i nesvesnog) ukazaona to da se sizigijasastojiod po tri ele- /pasus14 i dalje i 20 i dalje/ (= psihidkojenergeticii su5rini
menta,i to od kolidine zenskogkoji je svojstvenmuskarcui snova).
mu5kogkoji je svojstvenLeni,zatimod iskustvakoje muskarac 10/G*ru-o,elteWerkeII (Gedichte)
ima sa lenom i vic_e-versa, p. 53./
i napokonod arhetipskepredstave
zenskogi muSkog.Prvi elemenatmoze se integisati irocesom llup. J,tng i Kerenyi Eiffihrung in
das Wesender trfy-
osve$civanja lidnosti,dok ovajdrugine mole. thologie(Uvod u biie mitologije),kao i lJungrlPsychologieund
"Tako u2. Klimentovompismu (Korinianima)(14,2)stoji: Alchemie(Psihologijai alhemija),/registarpojmova/s. v. filius
"Bog je stvoriodovekakao muskoi zensko.Musko'je'Firirtor, philosophorum,infansi hermaphroditus,
zensko crkva." umesto crkve na slikama je desto pikazana t' Up. Psychologie
Ma.rljq. undAlchemie,II 3.
'njt_ Psychologie t' Up.pasus340oveknjige./
, .der Ubertragtng (psihologijaprenosa)
/pasus"425 i dalje/.Videti uz to dolenasenejskikvaternio.' ra Klasidansludajje onajkoji je
" Np. pasus347 oveknjige./ objavioNelken/Analytishe
Beobachtungen ilber PhantasieneinesSchizophrenen. Isto tako
Schreberova autobiografrjaDenkwilrdigkeiteneines Nervenk-
rV ranken.
SOPSTVO
t.tldr?: ovog poglavlja V
.... nastaoje iz rada objavljenogu
godi5njaku Eranos- Jahrbuch194t. HRISTOS,SIMBOL SOPSTVA
2DieBeziehungen l/"Ovoje Antihristkoji poride
zwischendemlch unddem(Jnbewussten. ocai sina"/l. Jov2,22.
saglasnostisakori5Cenjem izret<eiz l. Kor.5o2:,,Inflati '/Crkvenoshvataniese poziva
. ,3U od davninana 2, Tes.2,3 i
estis(pephysiomenoi) et nonmagisluctumhabuistis"itd. /"I vi se dalje,gdeje red o apostasiji,itvnpolnoq rfiq ovoptcxg
jo5 nadimate, qiesto dapladete"/. [trpontioq]
ovo seodnosina dozvoljeniin- (ljudima trezakonjalneprijateljskiraspoloZenimpfema zak-
cests maikom. onima/)i o vtdqtfiq dnarl.etaE (sinu propasti),koji je prethodio
aVid.ti lJung,l
.. . Der Geist der psychologie(Duh psiholo- parusijiGospoda. Ovajkoji ie izvanzakonapostaviiesena mesto
elje). - Bolije, ali ie ga na krajukyriosIsusubiti "dahomiz svojihusta".
r /Delovanje
nekontroli sanihprirodnihsila.i Udiniie dudarat'0v6pyerav toO oqtsvd (odgovarajuiisnaziSa-
240 241
tane).Najvi5eie seisticatilaZ[iivo5iu.Kao uzrokse smatraDan. oblikovanapremepredslaviStvoritelja,kako bi bila odrazpred-
I 1,36i da$e. stave;onda moja du5anije zapravopredstavaBoZija, vei je
'U pogledu
"grada" up. Psychologieund Alchemie/pasus stvorenaslidnoprvoj predstavi./
1 3 8i d . /
H paorl,e(ctoOoeo0 0vrdE{rpdlv0otv ("CarstvoBoZije 9Deprincipiis,I, II, 8:"...sRlvatoris
figuraestsubstantiae vel
je u vamasamima"ili "meduvama".)"Onone dolazispolja5njim substantiae je
Dei. /Lik Spasitelja od supstance ili od onogaod
znacima(cumobservatione) koji bi bili vidljivi, takoda bi semo- degaje stvorenBog./In Genesim homilia,I, 13: "Quaeest ergo
glo reii daje tu ili tamo",vei isto tako unutrakoliko svuda(Luk. alia imagoDei ad cuiusimaginissimilitudinemfactusesthomo,
17,20 i dalje)./PreveoJung./ Ono "nije od ovog /spolja3negi/ nisi salvatornoster,qui estprimogenitus omniscreaturae?" /Staje
sveta"(Jov, 18,35). SlidnostBoZijegcarstvasadovekomproiz- drugopredstava je
BoZija,po dijemobrazu dovekstvoren,akone
ilazi i iz ujegovogporedenjasa sejadem:"Similefactumestreg- na5Spasiteljkoji je prvorodenisvogstvaranja?/ Selectain Gene-
num coelorumhomini qui seminavit"itd. (Mat. 13,24;videti i 13, sim, IX, 6: "Imago autemDei invisibilis salvator."/Predstava
45; 18,231'22,2i dr.)Fragmenti papirusaiz Oksirinhosa imaju: nevidljivogBogaje, medutim,Spasitelj./
...n Fsottl,etsr6v o{lpov6v/ Owdgripdlvlb]otr ro1 6o.trg0owdv/ l\L Guo.hom.,l,l3:"Is autemqui imaginem Dei factusest
yv6 rsfrnv erlpq[oer.... / 6ovtotq yvciloeo6e... (Carstvonebesko je
u vama,i ko sebepozna,pronaii ie ga. Prepoznajte sami sebe ad similitudinem,interior homo nosterest,invisibilis et incor-
itd.), New sayingsof Jesusand Fragmentof a Lost Gospelfrom poralis,et incomrptusatqueimmortalis."/A ono Stoje po pred-
Oxyrhynchus, izd. GrenfellandHunt, str. 15.) stavi i slidnostiBoZijoj stvorenoo to je na$ unutra5njidoveko
nevidtjivi bestelesan,
neiskvaren i besmrlan"/
sup. moja izlaganjao Hristu
kao arhetipuu: yersucltzu lrDe princip",IY,37 lcol. 412:pamet,pravda,umerenost,
einer psychologischenDeutung des Trinitritsdogmes,IY,2
(Poku5ajpsiholoSkog tumadenja dogmeo Trojici) vrlina, mudrosti vaspitanje/.
12Retractati.ones,
I, XXVI I col. 626I : AJnigenitus/...
tantum-
6"Et h... ergo imago censenda
est Dei in homine,quod modo imago est, non ad imaginem"/Jednorodeni/ samoon je
cosdemmotus et sensuchabeathumanusanimus,quos et Dius, predstava,a ne po predstavi/.
licet non talesqualesDeus."AdversusMarcionem,II, 14 (col. l3\narrationesin Psalntos,
304t.) XLVII, sennoII lcol. 564/:
7ContraCelsum,VIII,49 lca| l590l: "ImagoDei intusest,non estin corpore... ubi estintellectus,ubi
"In anima,non in cor- estmensoubi ratio investigendae veritatis...ibi habetDeusimagi-
pore impressussit imaginiscouditorischaracter." AJ du5i,ne u nem suam."Isto tako 1.c.PsalamXLII, 6lcol" 480/: "Ergointel-
teluje utisnutosu5tinsko obeleljesftoritelja./ ligimus haberenos atiquid ubi imago Dei est, mentemscilicet
\In Lucam homilia, VIII atquerationem."lZato spoznajemoda imamo nesto u demuje
leol.l.82)l: "Si considerem
DominumSalvatoremimaginemesseinvisibilisDei, et videam BoZijapredstava, a to je duh i razum./SermoXC, 10 lcol 566l:
meam factam ad imaginemconditoris,ut imato essetimaginis: "Veritas quaeriturin Dei imagine" /Istina se traZi u predstavi
nequeenim animamea specialiterimago est Dei, sedsimilitudi- Bolijoj/; dok, nasuprottome,Liber de vera religionekaZe"in in-
nem imaginis'prioriseffectaest."/Kad razmislimdaje Gospodi teriorehominehabitatveritas"/u unutra3njem dovekuZivi istina/.
SpasiteljodraznevidljivogBoga onda vidim da je moja du5a Iz togasevidi podudaranje "imagoDei" sa"interiorhomo".
242
l+Enorr.in Ps.,LIV,
. 3 lco|,629l:"Porroautem,charissimi,
meminesse debemusad imaginemDei nos essefactos,nec alibi
quamin ipso intellectu"/Dalje pak,voljena,moramomisliti na to
da smo stvorenipo predstaviBoZijoj, i to nigde drugo do u
razumu/..."ubi autemhomoad imaginemDei factumsenovit, ibi
aliquidin seagnoscitampliusessequamdatumestpecoribus."
1 5L .K o r .! s , 4 7 .
16In loonnis evangeli.ttm,
tract LXXVilI, 3 /col. 1836/:
"Christusest Deus, animarationaliset caro." /Hristosje Bog,
razumnadu3ai meso./
17S.*ru CCXXXVII,4 lcol.
Il24l: "A/erbun/suscepit to-
tum quasiplenumhominem,animamet corpushominis.Et si ali-
quid scrupulosiusvis audire; quia animam et carnemhabet et
pecus."
lSEnorr.in Ps.,LIV, 1 lcoit
628l.
19Contra
Faustum,XXII, 38 /col. 4241:"Estenimet sancta
EcclesiaDomino JesuChristoin occultouxor. Occultequippe
atqueintusin absconditosecretospiritualianimahumanainhaeret
VerboDei, ut sint duo in cameuna."A svetaCrkvaje naimepo-
tajno ZenaGospodaIsusaHrista.Isto tako liudskadu5apotajnoi
u sebi u skrivenojtajni drZi do BoZijereti, kako bi dvoje bili u
jednommesu.lAvgustin se ovdeodnosina Eph.5, 3l i dalje:
"Zbog toga ie jedan doveknapustitioca i majku i drilatise svoje
Zene. Ova tajna je (pv<rrt'1ptov, sacramentum)velika, ali ja
tumadimdaje redo lhistu i crkvi."
2oAugustinus,
De Trinitate,XIY,22: "... Refonnaminiin
novitate mentis vestrae,ut incipiat illa imago ab illo reformati
quo formataest."/Obnoviteseu va3emduhu,kako bi ona slika o
onomo komeseformirala,poIelada seobnavlja./
2lukazu3emna kazuistidkiprikaz
u: /Jung/ (lber Man-
dalasymbolik, (A simbolicimandale).
z2Psychologie undAlchemie/Pasus323 i datie:"Uber die
SymboledesSelbst"/.
243
23lsu. dobro (potide)od Bogaosve
zlo od doveka.- Up.
pasus81 oveknjige./
24lr"n"*u, (Adversushaereses,II, 5, I) spominje
kao
gnostidkoudenjeda ie Hristos(kao demijuri3kilogos)kadaje
oblikovaobiie svojemajkenju izbacioiz plerome,tj. odvojioje
od spoznanja. Stvaranje je naimeuslediloizvaupleromeo u Sencii
u praznini. Po udenju Valentinusa (Adv. haer.,I, 11, 1) Hristos
ne potide od eonaplerome,vei od majke koja se nalazi izvrn
plerome.Onagaje rodila"saizvesnomsenkom".A onje, buduii
"da je mu5karac", odsekaosvoju senku(ro1 ro0rov [1pr,ordv]pbv
<lte&ppevcx {lnuploqto ag'6crvro0 tf\v orldv, cvo6pcpstvetq rd
tllrlprrlpo)i u5aoje u pleromu,dok je majka "ostalanazadu
senci"da bi tamo"ispraZnjena od duhovnesupstance" ipakrodila
"demijurgai pantokratora donjegsveta".Senka,medutim,koja
leZinad svetomje, kao 5to znamo)iz Jevandelja, "princepshuius
mundi",davo.
"tJp. Schiirf, Die GestaltdesSatansint Alten Testarnent.
26/JungDer GeistMercuriuslPasus}Tll.
2hudeohriSiani
odnosnognostieko-siulcretistidka partijais-
rih.
28 Gnostidkadu3a,koju spominjeEpiphanius,Panarium
adversusoctogintahaereses, LXXX, l-3 i Michaol PsellusoDe
daemonibus,u: Marsilius Ficinus, AuctoresPlatonici /Iam-
hli chus^demysteri ssAegtp tiorum/.
""Oporluit autemut alter illomm extremorumisqueopti-
mus appellareturDei filius proptersuamexcellentiam:alter vero
ipsi ex diametrooppositus,mali daemonis,Satanaediabolique
filius diceretur."(On je, medutim,moraobiti nazvanjednim od
dvekrajnosti,i to dobrom,sinomBoZijim,zbogsvojeizvanredne
dohrote,a drugi koji je bio dijannetralno suprotanmoraoje biti
nazvansinomzlog demona,Satanei Diabolusa- Origenes,eon-
tra Celsum,VI,45 lcol. 13671.) Suprotnosti semedusobno dak i
uslovljavaju:"Ubi quid malum est,..itri necessario bonumesse
malo contrarium... Alterum ex altero sequitur: proinde aut
utrimquecolendumestnegandumque bonaet mala esselaut ad-
244 245
misso aliero maximeque malo, bonum quoque admissum 37/Rurponriones
ad orthorloxas/ col. l3l3 i dalje lpomala
oportet."(Gdegodima nedegzkog... tu morabiti i dobrog,kojeje kaol lustini opera spuria.
zlu suprotstavljeno.,.Jednoslediiz drugog;usledtogamorajuse
obojeukinuti i opovrgnutida dobroi zlo postoje,ili, ako sepret- 38SSl8-20 lcol.7l6i
dalje/.
postavijedno lkao postojedeli to pre svegazlo, onda se mora
39 Prevod:
priznntii dobro.- 1. c., II, 5ll col. 878.)Nasuprotovoj jasnoj, Sa ovog razloga su pak sve stvari dobre, jer su
ligidnoj tvrdnji Origen ne moZe,a da na drugommestune tvrdi, neke stvari u odnosu na druge "bolje", a kvalitet manje dobrih
kako "sile,prestola,kneZevine, pa na niZesve do zlih duhovai stvari poveiava vrednost boljih... A ono 5to nazivamo lolijim
nedistihdemona"non substantialiter id habeant"(ovosu5tinskine stvarima to su ili nedostacidobrih stvari, pri demu prve same po
posedujuscl. "virtusadversaria", suprotnosvoistvo)i da oni nisu sebi i ne mogu da postoje izvan dobrih stvari... Ili same ove
stvoreni kao zli, vei su iz vlastite pobude izabrali stepenzla gre5kesvedodeo dobroti priroda (biia). Ono Stoje, naime, lo5e
("malitiaegradus").(De principiis,I, VIII 4l coL l79D. Origen zbog nedostatka,to je zaista dobro po prirodi. Nedostatakje,
vei vodi radunao definiciji Bogakao SummumBonum,bar im- naime, ne5to protivprirodno, zato 5to Steti prirodi: a ne bi joj
plicitno i zato odaje sklonostda zlu uzme supstancu. Ona se mogao Stetiti sem laoz umanjivanje svoje dobrote.Prema tome,
veoma pribliZavaAvgustinovom pojmu "privatio boni" kada zLoje samo odsustvodobrog. I zato ga nigde i nema osim kraj
kaZe:"Sertumnamqueestmalumessebonocarere."(Sigurnoje, neke dobre stvari... I zbog toga dobro ntoheda postoji bez zl*,
naime,da zlo znadi:liSavanjeod dobrog.)Ali pre ove redenice kao na primer, sam Bog i sva vi5a nebeska lbical, zlo s druge
dolazisledeia:"Recedere autema bonoonon aliudestquameffici stranene moZe da postoji bez dobrog, ako ono ne nanosi Stetuo
in malo" (Od dobrogse povuii, medutim,nije, ni5tadrugodo u ono nije zlo; a ako je nanosi,onda umanjujedobro; i ako razjede
zlu se usaw5iti.- U: De prineipiis,Ilo IX, 2 lcol. 226 i daljel), celinu, onda neie biti nijednog biia konre bi moglo da nanosi
d.imejasno pokazujeda umnoZavanje iednog zna$ smanjivanje 5tetu,i kao posledicatoga neie ondavi5e biti ni zIa koje bi moglo
te da dobro i zlo predstavljaju ekvivalentnepolovine da nanosi Stetu,buduii da ie onda nedostajatijedno biie diju bi
1*gog,
jednesuprotnosti, dobrotu ono moglo da umanji o5teiivanjem.(Contra adversarium
30Adr.hAer.,rr, 4,3. Iegis et prophetarum,I, 4 lcol. 606 i dalje/) Iako Dialogus quaes-
lionum LXV nije autentidanAvgustinov spis on ipak jasno
3loratio ad Graecos, |zraLava njegov stav. Quaest. XVI: "Cum Deus omnia bona
col. 829. lvideti i pasus74 ove
knjige./ creavit, nihilque sit quod non ab illo conditum sit, unde malum?
Resp.Malum natura non est; sedprivatio boni hoc nomen ac-
32col.1080,
ccpit. Denique bonum potest essesine malo, sed malum non po-
33Basiliussmatradaje lcst essesine bono,nec potestessemalum ubi non fuerit bonum...
mrak svetanastaoiz senkekoja je Ideoque quando dicimus bonum, naturam laudamus; quando
izantanatelomneba.(Hexaemeron,II, 5 /col.40/.) dicimus malum, non naturam,sedvitium, quod est bonaenafurae
34Homilia: cuntrarium,reprehendimus."(Buduii da je tsog stvorio sve dobro
QuodDeusnonestauctormalorum,col. 341. i nema ni3ta Sto on nije stvorio - otkud zlo? Odgovor: Zlo nije
351D.spiritusancto/co| biie, vei je njegova odlika odsustvodobrog. Dalje, dobro moZe
37.
36co[.Ll32idage. da postoji bez zla, ali zLone moZebez dobrog, i ne moZebiti zla
lamo gde nema ni dobrog.Ako zalo koristimo izraz "dobro"oonda
246 247
hvalimojedno biie, a ako kaZemo"zlo"oondane korimo neko Boga,kao StosmatraHarnackoto nije sasvimjasno.Ne valja
biie, vei nekinedostatak koji je suprotstavljendobrombicu,) preterivati
- sapsiholo5kimstrahom.
40"Iniquitasnulla substantia 49Du DiologdesAdantantius,III,4,p.
est." (Zlo nije nikakva sup- Il9.
stanca/samostalno biie/. - 1.c.,CCXXVII kol.2590L) "Est ni- toUp. Trijadefunkcijau /Jungo/Zur
Phdnomenologie des
tura in qua nullum malum est, vel etiam nullum malum esse Geistesim Mdrchen(O fenomenologiji duhau bajci)
-se /pasus425 i
potest.Esseautemnatura,in quanullum bonumsit, non potest." dalje/.Zenskaodnosnosomatskatrijada sastoji od 0nttvpia
(Postojijednapriroda hod bi(,alu kojoj nemazla i dak ne moZe (poZude) dpyt't @esa) i ltnn (tuee) a mu5ka od l.oyropoE
biti zIL.Ali da postojijedno biie u kome nemadobrog,to nije (raz,mi5ljanja),yvdorg(spoznaje) i tp69oq(straha).
moguie.- l.c.,CIX /col2581i dalje/.) 5lClementis RontaniquaefenmturHomiliaeXX,hom, XX,
aICLXXVI (Nemasupstance II.
/samostalnog postojanj
al zla, 52Umestooi5oqq,
jer ako ga Bog nrje stvorio, ono ne postoji. Zato gre5ka yvdpngmislim da bi ovo trebaloditati kao
propadanjanrje ni5ta drugo do htenje ili delovanjejedne o'btffqP. de Lagarde (Clementina, p. 190)ovde navodi n&ong
neobuzdane volje.) ototcg^...olloqgTv6pnq.
r_sHomiliaeXX, XX, 3: tflg perd r1q rpdorv.
42Sur*or", suppositi,i,I,3, s-lranartum,l,p. 267.
col. 2287.(Nije zlo gvoZde,vei
je zaoonajkoji gvoZdekoristizn zLodelo.) t'Clem. Hom. XX, hom.XX, VII. Buduii da
kod Klimenta
43Su**o theologica,I, quaest. nemanidegaod odbrana5kog stavapremadualistidkommanihe-
48, 1.
4 4 r c. . , 4 8 , 3 istvu i karakteristi(nogza kasnijeautoreopodetakKlementinabi
semogaolociratiu podetak3. veka(akoneranije).
45Sr**o contra Gentiles,III,3. )oHenneckelHg.l,Neutestamentliche p.309 i
Apokryphen
46Su**o theologica,I,quaest. dalje.--
48,2. r tMark. 10.18;Mat. 19.17
a7 U d.kretima IV. llll.icoo pismoK.G.Junguod 12.februaraIgS0.l
Lateranskogkoncila stoji: "Diabolus reovo seodnosina smrtprvorodenog
enim et alii daemonesa Deo quidennaturacreati sunt boni sed u Egiptu.
ipsi per se facti sunt mali." A)av<li ostalidemonistvorenisu po 60Talmud Babli.Tract.BabaKama60.
prirodi kao dobri,ali su samiod sebepostalirdavi./(Denzinger, 6tNr* .24.16
Enchiridionsymbolorunt et definitionun6 p. II9) 62Tolmud'Babli.Tract.BeraKoth 7 a.
4sHarnack (Dogmengesclticltte, 63MidraschTanchnma Schemoth
p. 332) pripisuje Kle- XVII.
#Raschi.
mentinepodetku4. stoleiai zastupami$ljenjeda one ne sadrZe
65Midrur.h o Cant:2.6.
"nikakavizvorni spiskoji bi se nekomverovatnoiommogaoda
potide iz 2. veka". Harnack smatrada ie islam bio mnogo 6-6-BereschitRabba,XiI, t s.
nadmoiniji od ove teologije.Jahve,kao i Alah, jesu nereflekti- 67r**xxxlx.6.
rane BoZije predstave,dok ie u Klementinamana delu psi- 6sTaimudnabit. Tract.Pesachin119i
Tract.SanhedrinII,
holo5ko-reflektirajuiiduh. Da ovo predstavljarazaranjepojma | 03.
unl.".,Tract.Sanhedrin
Il, 97.
248
249
tol...oTract.Berakoth16. 78Oirkurtuu
TlAktarielje ve5tadkared Sopstvaup,psyclnlogie und Alchemie/pasus
koia se sastojiod ktr, kether 127: "Die Mandalasin den Triiumen"/i Die Beziehungen - zwis-
(kruna)i el, BoZijegimena, chendemlch unddemUnbewussten /pasus398 i dalje/.
Tz}urje nabrajanie t1yp, M9j. izkagnnja
numinoznihBoZijihimena. u Die psychologieder Ubertragung
/pasus425i daljel.
T3Talmud
Babli. T.rrct.Berakoth7. SoElenchos, V, 8, 2\p.891.
1{Auroro,oderMorgenrdthe SlPsychologie
int Aufuang,16,54 /p. 2151. und Alchemie/pasus333: ,,Fazealhem-
ttMoj udeniprijatelj P. Victor White O. P. (Dominican istidkogprocesa"/i Die Psychologieder Ubertragunglpasus457:
"Die Conjunctio"/.
Studies,II,p. 399) misli da moZeda me uhvatina manihejskom s2Yasilid(Basilides)je
tragu.Ja se ne bavim nikakvomnnetafizikom,ali to radi crkvena Ziveou 2. stoleiu.
filosofija,zbogdegajoj morampostavitipitaniekakostojestvari 83Elenchos,YlI,27,8
i 12 lp.2071.
sa vedno$iupakla, prokletstvai davola?Teoretskisve hi to
morals da se sastojiod nidega,i kako se dogmaodnosiprema * 0 1 .. . , 2 0 ,l 0 / p . 1 9 9 1 .
veditom prokletstvu?Ako se oni od nedegasastoje,onda to *t1..., 22,Is l p.200l
verovatnonije ni5tadobro.Gde se krije opasnostod dualizma?
Osimtogaomom kritidarubi moglobiti poinatou kojoj rnerina- 86lrtu red se nalazi
u duvenomKrater-mesfukod Zosima
gla5avamjedinstvo Sopstva,ovaj centralniarhetipkoji pred- /llertholot Collectiondes anciensalchimistesgrecs, III, li, 8):
stavljacomplexiooppositorumpar excellencei zbog toga sam <xva8pcpe 8ru1rd yr0voqrd odv /... uzdigni se do svogaporekla
naklonjennidemmanjemdo dualizmu. (pp.24s/236)1.
T6Prehacilisu mi da Hristosne moZebiti vaZeii simbol 87oud* moram da
ukaZemna valentijanskoudenje o
Sopstva,odnosnoda bi mogaclbiti samovarljivazannena za to. ll<rrosukod frenaeus-a(Adv.Haer.,I,2,2 i dalje).Horosje
Ovom stavunemamStada zamerimako se on odnosistriktnona icdna"sila" ili numenkoji je identidansaHristom,ili bar iz njega
najnovijevremekoje ie u stanjuda koristi psiholo5ku kritiku; ali proizilazi.Horosovi("granica")sinonimisu:6porBtlq(grani8ar),
ni u kom sluEajuako hoie da ocenjujepretpsiholo5ku epohu. lretarpretg(onajkoji vodi preko),ropnrorflq(koji oslobada), l,u-
Hristosnije samopredstavljao celinu,vei je to kaopsihidkifeno- rprir'16.(spasiteli),
otavp6g(krst).On uredujei udvr5iujesvemir
men i bio. O tome svedodisirnbolikakao i fenomenologija rani- kao Hristos(1,2, 5). Kad je Sofija "bila bez lika i oblika poput
jeg vremenilza koie ie - nota bene - zlo bilo privatio boni" r:mbriona",tadase "saZalina nju Hristos,izdulije svojimkrstom
Predstava o celinije svakiput onolikocelovitakolikoje to dovek i dade_jojlik svojomsnagom",tako daje dospelado postojanja;
sam.Ko moZeda garantuieda i na5empojmu totaliletaisto tako islo.tako9n joj je ostavio"slutnjubesmrtnosti". Iz tekstaproiz-
nedostajenekadopuna?Sampo.jamcelinega ne zarnenjuje ni u ilazi identidnostkrsta sa HorosomodnosnoHristomosliki koju
kom sludaju. prcdodavaPaulinus Nolanus: "... Regnaredeum superomnia
77iKu,Sto se transcedentna ( )hristum,/qui crucedispensaper quattuorexima rigni/ quattuor
priroda svetlostimoZe izraziti
ndtingitdimensumpartibusorbem,/ut trahatad uitam populosex
samokroz stku desticai talasa. omnibus oris." llznad svega vlada kao Bog Hristos koji na
 250
251
rasireuomlastu kroz_detirikraja drvetadodirujezemljinkrug u
detiri strane sveta, da bi ljude sa svih strana uneo u zivot.t
(Carmina,XIX, 639 i dalje,p. 140). O krstu kao boZanskom
'!!epku" up. zur VI
Empirie des Individuationsprozesses/pasus
s33t.
ssElenchos, ZNAK NINA
VII, 27,5lp.2061.
lRani spiskovitakvih alegorijanalazese u Ancoratus-u
unl...,26,5lp. Z04l.
Itpifanija i kod Avgustina (ContraFaustum,lib. XII, XXIX). U
9aPanarium. vezi nycticoraxi aquila videti Eucherius,Liber formularum
XXXL 5. ,spiritalisintelligentiae, Kp. Y I col. 7 401
.
9tElenchos,
VII, 22,16lp.2001. 2'Avgustin(De civi,tateDei,Iib, XV[I, XKII /col. 808/),
n'L",,VII,21,5 /p. pripovedakakoje raniji prokonzulFlaccianussa kojim je vodio
197/.-euispeloNotesttr ,,Basilide,,. razgovoro Hristu izvukaoknjigu sa pcsmamaeritrejskeSibile i
93TJvezi sa psiholo3kom pokazaomu mestogdesegornjiredosledredikoji predstavlja ak-
prirodom gnostidkihizraza up. 'I1r{E jednim
rostih sa svojestranepoklapasa celompesmom,
Quispel, Philo und die altchristliche Hrjresie, p. 432, gdu prorodanstvom Sibilei to na sledeiinadin:
apokaliptidkim
spominjeIrenaeus-a(Adv.haer; lI, 4,2): "Id quodextraet quod
intus dicereeos secundumagnitionemet ignoranitam,sem non ./ndicii signum tellus sudoremadescet,lE coelo rex ad-
secundum localemscutentiam" (ovo, sto odgovarutpoiiu i iznuta venietper saeculafuturus:/Scilicetin carnepraesens ut iudicel
lpoznaji i_neznanjuo ali ne /trebauzetilu doslovnomznadenju). <rrbem.lUnde Deum cement incredulusatque fidelis /Celsum
ono Stosledi "in pleromateautem,vel in his quaecontinentura cum Sanctis,aeviiam tenninoin ipso./,Sicanimaecum carnead-
patre,facta a Demiurgoaut ab angelis...contineriab inerrabili crunt,quasiudicatipse,..Grdki original nalazise u knjizi VIII
magnitudine, velut in circulocentrum"(ali u pleromi,ili onome Sibyllinaoracula lp. 723 i dalje/ A'{aznak sudazemljaie biti
Sto otac obuhvataonaj koga je stvorio demijurg ili andeli vlaLnaod znoja.Sanebaie doii kralj da ubuduievlada,prisutan
obuhvaienje neizrecivomvelidinompoputsredineu-krugu) u mesu,da upravljazemlinim Sarom.U tomeie nevemicikao i
ieste
dakle,nestoStotrebashvatitikao prlkaz nesvesnihsaoizi3a.o vernici prepoznatiBoga,uzvi5enog,sa svetima,dok se vreme
Quispel-ovomshvataujuprojekcijevalja kritidki primetiri da ona budebliZilo kraju. Tako ie du3ebiti u telu, a on ie samnjima
ni rr kom sludajune ukida stvarnostdusevnogsairl,qa,niti da je upravljati.../
neko stanjestvari nestvarnozato $to se ne moZeokvalifikoviti
drugadijenegokaopsihidko.Psihaje stvarnost par excellence. 3Up. J.t.miaso DasAIte Testament im Lichte des Alten
noUp Psychologie )rients, p. 69,Anm. 1.
und Alchemle/pasus52 i "O mandali,,
pasus122i daljel;kao i zur EtnpiriedesIndividuationsprozesses. aZ"l"o bih samodapomenemsrednjideoovognatpisa,koji
gsvideti glasi:"Ali svudasamimaojednogpratioca,po5tomi je na kotima
Gestaltungendes(Jnbewus stenlnaroditoposrednja scdeoPavle.Veraje, medutim,svuda(kaovoda)wkla napredi
dvarazmatranja u Ges.WerkeIfI'.lIl. svudaje za jelo stavljalajednuribu izizvorr, ogromnu,distukoju
ic uhvatila svetaDevica.I ona (riba) je pruZalaje (vera)pri-
252 253
jateljimadajedu i davalaje (vera)koja ima dobrovino, piie za- lTAbu--u-aschar. + 885.
l8Gerhardt,1.c.,p.57.TakodePetrus
jedno sa hlebom."(Ramsay,The Cities antl Bishopricsof Phry- de Allaco: ',saturnus
gia, p. 424)daljevideti niZe. vero ut ait Messahalisignificationem habetsupergentemiudia-
5Up. Goodenough,Jewish Symbolsin the Greco-Rornan cam seu fidem eius." (Ali Saturn,kako MesahalikaZe,on je
Period,V, p. 13i dalje./ zna(ajanzajevrejski narodi njegovuveru./(Concordantiaastro-
6Diilg"ro'IXoY: DasFischsymbolin nomiee^cum theologia,III,Kp. 34 fo. ga.)
ffihchristlicher Zeit "Reitzenstein,Poimandres, p. 76.
/Aberkios-Inschrift p. 8 i dalje/. 2oContraCelsum,Vl,30,
7Sinnbilderund Kunstvorstellttngen cler alten Christen,p.
49. On ovdespominjeAbrahanela (sic!),"koji je po svojojprilici "1.".,VI,31: "Huncautemangelum leonisimilemaiuntha-
crpeoiz jo5 starijihizvora". bere cum astro Saturninecessitudinem." (KaZu,pak, da ovaj
8 1 . c., andeokoji lidi na lavanuZnoima vezesa zvezdomSatum.)Isto
p.6 9 . lako Prslis SophiaKp. 3| lp. 32 i dalje/.Dalje videti Bousseto
9Der Sternder Weisen, p. 54 i dalje. [ [auptproblemeder Gnosis.
l0JrheqAbravanelben Jehuda.Komentaro Danilusepo- 22Hyppolytus,Elencltos,Y,7,30 lp.86l,
javio pod naslovomMa'jenehaj-jeshua(Izvori pomodi)1551.u
23Elenchos,VII, 38, I lp. 2241O
Ferari. "detvrtom"up.Versueh zu
I lodgouuragodini 1396.preHrista. cinerpsychologischen Deutungdes Trinitdtsdogmas /pasus243 i
dalje"DasProblemdesVierten"/.
l2Konjunkcijase u stvarnostiodigralau Coniunctiones
2azuto
magnaeVodolije(S, nt, X) padajuu godine1800.do 1600.i i" Satumovaslika kod sabejacabila navodno
1000.do 800.preHrista. napravljena od olovaili crnogkamena(Chwolsohn,Die Ssabier
l3Arrg"", Der Stern cler Weisen uncl das undder Ssabismus II, p. 383).
Geburtsjahr 2slzmajevi,znije, Skorpije,guje,
Christi,p. 396 i Gerhardt,Der SterndesMessias.Das Geburts- lisice, madkei mi5evi,
und TodesjahrJesu Christi nach astronomischer Berechnung,p" rr<rine pticei drugapodmuklastvorenjapripadajuSaturnu./L,As-
s4id. lrologiegrecque,p. 317.
l4Gerhardto1.c.,p.57.Ptolomeji Srednjivek 26Bouch6-Leclercq
koji se na (1.c.,p.318)verujeu jednuod poznatih
njemuzasnivapovezujuPalestinus Ariesom. "ctimologija",i to onu o onosu(magarac) koji je sadrZanu kro-
15 nosu(Saturn),pozivajuii se na jednu Saluu vezi sa megarikom
"Tukomorate,dakle,tamonositi Sakutu,va5egkralja,i
Kevana,zvezduva5egBoga."Na ovo sepozivaStephanus u svo- l)iodorosom.Razlogza analogduSaturn-magarac leZi svakako
joj odbrani(Apg. 7,43): "I nosili ste SatorMoloha i zvezdanu rlublje,i to u prirodimagarcakoji vaZiza "animalfrigidum,indo-
sliku boga Kevana."Vulgataima "sidusdei vestri Rempham" t:ile, tardum...longaevitae" (hladnu,nepovodljivu,tupu, du-
('Poprpu), sakaienje Kevana. lsovednuZivotinju/.(lz Physiognom. graec. II, pp. 136 i 139,
l6Dozyet de Goeje, Nouveaux t'iliraoBouch6-Leclercqo p. 318Anm.)u Polemonovoj physiog-
Documents pour l'etudede rtttrnianalazimsledeiipodatako divljemmagercu:"fugapavidus
la religiondesHarraniens,p.350. slolidus indomitus libidinosuszelotypusfeminas suas tuens"
 254 25
(spremanza bekstvo,bojaZ[iiv,glup, neukrotiv,pohotan,ljubo- prolaznostii Zurbenjegovogkretanjai kratkoie njegovog bo
mornoStitisvojelenke/. ScriptoresphltsiognonriciGraeciei Latt- ravkau znaku./Petrus de Aliaco u: Concordantiaastronomica
n i , I , Kp .II, p. 1 8 2 ). veritatis,II,Kp. 62,d 4.Ileidegger,Quaestiones ad textumluca
ZTPredloZak VII, 12-17,spominjeu poglavljuIX da Abu Mansor(Ahuman
za to moglo bi triti ono egipatskopredanjeo
S.eta koja je prikaznna
u Denderahu. Onje vezanza "iop- sar)u 6. traktatu,u Introducliomaior dovodiu vezusa zvezdav
rypt."li
ski stub",ima "magareiu"glavui prednjim stojiHoruss noZemu ZivotHristakao i ZivotMuhameda.Cardanus(Commentarium in
ruci. (Mariette,DenderahIY,tabla56.) PtolemaeumDe astrorumJuiliciis V, p. 188) pripisujeV 4
28
Quaestiones convivales,
Iv, S. hri5ianstw,V4jevrejstvu, Fo crislamu,a Fcr gazna(av
2exxxlv,I. po njemuidolatriju.
3Tchrirt.n sen,LepremierHomme le premierroi dansl
30Contra et
Apionem,II,T-81p.697 i da[iel. histoirelegendairedeslraniensI, p. 24.
3rHirtoriorum lib,
[V, 3. 38Gerhardt,
32Epiph"neus, Der Sterndes Messias,p.74.
Panariam,XXVI, 10. 3elBlirukrivuljeu liniji ribe./
33"Ti.i sanjaodaje
magareiaglavana5Bog,'oi ,,dasmomi
samr gonidi magaraca",(Apologeticusadversusgenetes,XyI 4OProradunato na osnovu Peters and Knoh el, Ptolemy
lcol.364i dalje/.) Catalogueof Stars,
34Plut"rh, 4r Srednji vek je za Hrista izradunao
_ De Isi.de et Osiricle,Kp. 3l i 50, U Kp. 3l plu- razli$te idealn
tarh spominjeda legendao bekstvu T'if<rnana magarcui o horoskope. Albumasari Alhertus uzimajuza akcendenta Virgo
stvaranjunjegovadva sina,Hierosolymusa i Iudacusanile egipat- Petrusde Aliaco (1356-t420)uzima,medutim,Vagukao i Gar
skavei dapripada'IovSutrd danus.Petrus kaZe:"Nam Libra est signumhumanumvidelice
sU Aoi-pupirusupiSe jednoj Liberatorishominisutpotehominisdiscretiet iusti et spiritualis.
u hirnniposveienojboguRa:
"Muy I journey frlrth uponthe earth,may I smitethe Ass, may I .lcrvagaje [iudskiznak,to jest oslobodioca ljudi, i to pametno
gryqhthe serpent-fiend Sebau;may I disrroyApep in this hour." pravednogi duhovnogdoveka./(Concordantia,K;p. II) Johan
A{ekaputujempo zemlji, nekaubijem magarcao neka sunskam Kepler kaZenaprotivu svomDiscursvon der grossenConjunc
glpljatetlq - zmrju Sebau;neka u ovaj Casuni3tim Apepa./ lion (p. 701) da je Bog samnacrtao"ove velike konjunkcijes
(Budge,TheGodsof tlrcEgtptiansII, p. 362) svetlim,neobidnim,dudesnimzvezdama navisokomnebu,i to s
36Alburn"saro slavnim delima svoje boZanskeprovidencije" i nastavlj
lib. II, De magni,sconiunctianibus, tract.I,
a 8: "Rodenjesvogsinallrista, na5egSpasitelja, podesioje u vrem
|it!..4,,p. "Si fuerit /iupiter/complexus saturnosignificavii
dubitationemac volutionem et mutationemet expoilaTionem velikekonjunkcijeu znakuribe i ovna,circapunctumaequino
a liolem." Heliocentridkikonjunkcijase dogodilakratko pre ekvi
fide: et hoc proptervelocitatemcorruptionisluneit celeritatem
n<rktijalnetadke,Stojoj je astrolo5kidaloposebanzrLalaj.Petru
po$s eius.et paucitatem moreeiusin signo."/trkdaje /Jupiter/u rlo Aliaco (Concordantia,
konjunkcijisa Safurnomto znadidaje veragradaua fol vez)kaZe:"Magnaautemconiunc
jevrejstvo... tio estsaturniet iovis in principioarietis."/Jednavelikakonjunk
A kadaje Mesec u. konjunkciji sa saturnclmto znali sumnju i
preokreti promenui odvraianjeod vere:i tclzbog brzinenjegove cifa jeste konjunkcijaSaturnai Jupiterana podelkuovna./ Ov
konjunkcijedogadajuse svakih20 godinai odigravajusetokom
 256
svakih200 godina.u istom.-trigonu eremenata.Ista pozicija se
mozevratiti, medutin:,svakih800 godina.Najznadajnijipoiozaji
su izmedudva-trigonaelemenata. Albumasai pe mignts cont
unct.,hact,3, diff. l, fol. d 8) kaZeda seoneotkrivaju'{n permu_
tationibussectarumet vicium et permutationibuslegum et... in
adventuprophetarumet prophetizandiet rniraculo.ooiio sectiset
vicibusregnorum"/.u promenamapartija i sluzbii u promenama
1*oo.. i...-u pojavi.prorokai prorodanitvai dudau partijamai
drZavnimsluZbama/.
a2kazapinjanje je, kao Stose zna, brla kaznaza robove.U
ovom kontekstutrebaspomenutida seu Srednjemveku destopo-
jav[iyje krst sazmijom (umestocrucifixusa;,aii isto tako u savre-
meuimsnovimai fantazijamalidnostikoje nisuupoznatesaovom
tradicijom. Karakteristidansan ove vrste je sledeii: snevai
prisustvuieu pqzor.iilu komadukoji prikazuji Isusovostraclanje.
Qlulnackoii glumi spasitelia iznenadase-pretvarana putu za
Golgotuu zmiju ili u krokodila,
a3_n-r-3n,
. Die Religion cler Ag,,pter,p. I37, Budge, The
Godsof theEgtptiansII, p. 303.
44Pirti,Sophia,p,
89 i dalje.
o'Up. s time
ribu koja je po Avgustinu ,'izvudenaiz du-
bine"/1,c.,p. 88/.
4ftJ ouo- kontekstu
trebaspomenutifiguru "spasiteljabri-
z.tnagt"(ocoripe6) u PistisSophia(1.c.,pp. 2,12 ina irugim mes_
tima).
^ ,"0.'r? se spominjei u hroniciTabari-ja(I, Kp. 23,p. 67).
Antihristje tu.jevrejski
gom. Ovdebi mogaoda Futi koji sepojavljujesaGogomi rur"go-
p_ostojiodnol si Apok.Z0l i daryel,,I
kad se ryyrs9.hilia{u godinasaranaie biti osroboden iz svog
zatxorai iza$ ie da zayo{.ljude koji su na detiri kraja sveta,
Gogai Magogada ih okupljaza rat.'i Grof von wackdr-Barth
(M3ylcyiirdigeGeschichteder weltberi)tenGog und Magog,p. t8
1 da]je)izve$tavaiz jedne engleskesvetskep1ic",to;i;i'rzeO.
izalla na nemadkom jeziku da su arapskipis.i govorili"kakosu
257
"Yajui" "veii od obidnevelidine"a "Majui" naprotiv"ne viSi od
lri pedlja".Ova vestukazuje,uprkosnjenomnejasnomporeklu
na suprotstavljenost Gogai Magoga,zbogdegaoni praveparalel
sa ribama.Avgustin tumadi "narodekoji sedena detiri kraja
sveta,Gogai Magoga",prvo kaotectun(krovili kuia), drugokao
de tecto (od krova),to jest kao nekog "qui proceditde domo
(koji izlaziiz kuie). ".., ut illae sinttectum,ipsedetecto":naime
narodisu kuia; a davoZivi u kuii i izlazi iz nje. (De civitateDei
lib, XX, cap,XI [VII, col. 946),It{aAvgustinuse zasnivaCom
pendiumtheologicaeveritatis,koja je redompripisivanaAlber-
tusu Magnusuo Hugu yon Strassburgu i Johannes
Parisiensisu.To je glavni izvor za legenduo Antihristu.U od
nosuna Avgustinaovde stoji da Gog znadi"occultatio"(sakri
vanje),a Magog naprotiv "detectio"(otkrivanje).(Libell. VII,
cap.11).Takoje bar za Srednjivek obezbedena suprotstavljen
Gogai Magoga.Redje o motiw braie, odnosnoudvostruden
Albumasar smatrada Sesta"clima" (teZnjaka Severnompolu
pripadaGogu i Magogui pripisujemu tr+lQ (De magnisconi
tunctionibus, Tract.4, diff. 12,p. g 8).
ascotdschmidt,Der Babylonische
Talmud,IX, p. 66. R
Ilananben Taliphakomesepridao gornjemprorodanstvu stavlj
u usta,spomenut je u spiskuamorejaca
(uditeljaTalmuda)i spad
u 3. vekp. Chr.n.
+sUp.Epiphanius,Panarium,XXX
soHipparchus se smatra otkrivadem precesije, Bol!
Sphaer a,p.
1991.
slorig"nrs, Commentaria in Genesim, tom. III' I, 14, 1I
lcol 791: "Fertur sane theorema,ostendeszodiacumcirculum
perindeut planetas,deferriab occasuin ortum,intra centruman
nos,graduuno...Cum duodecimapars/1 Zodionlalia sit, qua
menteconcipitur,alia quaequasiseusuinformatur:sic tamenu
cx tantum,quaementecoucipitur,queaquevisoac ne vis quidem
lcneri certo potest,rei veritashabeatur"ffu uistinupostojijedna
258
teorija, po kojoj zodijadki krug poput kruga planeta,od izlaska do
zalaska u vremenskom periodu od sto godina zaostaje za jedan
stepen...Buduii da je dvanaestideo ll znak zodijakarjedan aka
se koncipira razumno, a nesto drugo ako se takoreii curno pred-
stavlja,onda semoze uzeti tadnoststvari iz onog stoje koncipirao
rta-zlumi jedva se, ili se uop5te ne moze, smatrati sigurninr-itd.i
Platonskagodinaje tada obradunatana 36000 godini. Tycho de
Br,ale je dospeodo 24120 godina.Konstantaprecesijeiznosi 50"
(50, 3708") a totalno okreranje(360') 26 000 1iS lZS,A7godina.
52Bouch6-Leclercq,
L'Astrologie grecque, p. 5912;
Knapp, Antikia, Bolle Sphaera.
o konjunkcijama pismeno su zabeleZili Arapi,
.s3qC_enje
naroditoMessahala oko sredine9. veka. videti Strauss.Die As-
trologie des JohannesKepler, p. 98.
54I
Pi*rr. d'Ailey bi svojim dodatkom od 960 godina
dolao izmeduconiunctionesmaximaena godinu 3613 p. Chr.
55U
karaLrerizacrlu ovog vremenskog perioda oko IZ40
spada sa asholo5kog stanovi5tavelika konjunkcija 4 sa tl u &
godine l?46. vaga je takode dvostruki znak pneumatskeprirode
kaofi (oblast vazduha),zbog degaje pierre d'Ailty i uzeo kao
ascendentza Hrista.
Sfoa
Lateranskomkoncilu 1215. (Den zinger, Enchiridion,
p. 120).
57"Eiu,
doctrina non tam haeretica,quam insana sit cen-
senda."a,ljegovo udenje nije toliko jeretidko koliko ludo/. kaze
dekret.
s8/3toje
bilo neStoveliko i divno u hri5ianskoj crkvi./
59H"hn,
- Geschichteder Ketzer im Mittelalterll, p. 779:,,...
quod nonnulli qui sibi nomine cuiusdamfictae et praesumatae re-
ligionis, quos vulgus Begehardoset Schwestrones,Brod durch
Gott nominant; ipso vero et ipsae se de secta Liberi spiritus et
voluntarie PaupertatisParvos Fratresvetrsororeslro.aoi' /...neki
259
koji seu im_enekogfingiranogi navodnogredau narodunazivaju
lleghardii Svestroniili "Brod durchGott" (Hlebkroz Boga);oni
samise,medutim,nazivajuMala braia i Sestrezajedniceslobod-
nogduhai dobrovoljnog siroma5tva/.
60Hohn,1.c.: "Isto lako oni venriu da su od prirode
bez
razlikeBog, Isto tako da im niie potrebanui Bog ni boZanstvo.
Isto tako da su oni sami carstvonebesko.Isto tako da su
nepromenljivii u novoj steni;da senidemuneie radovatii da ih
ni5tane moZezbuniti.Isto tako da je dovekvi5e sklonda sledi
unutra5njenagonenego istinu Jevandelja koja se svakodnevno
propoveda. Oni kaZuda tamo (u Jevandelju) ima pridakoje nisu
istinite."
6lvideti o tome/Jung/Zur Phdnontenologie desGeistesim
Mrirchen,/pasus394/.
62fiung Der GeistMercurius/pasus284 i daljeI i Yersuch
zu, einer psychologischenDeutung der Trinitdtsdormas/pasus
257i daljel.
63vid"ti Psycholagieund Religion /pasus 122 i dalje/ i
Antwort au"fHiob /pasus748 i daljel.
#/Purus 139oveknjige.- Nepromenljivo
u novoj steni./
65Oprro,p. 24: "Nama/je/ stenaFlristos,nama/je/ ugaoni
kamenIsus."
66BeatiThomaeAurora consurgens.(l: Harmoniae
imper-
,scrutabilis
itd. pp. 189,194:"Percussit petramet effluxeruntaq-
uaemetallinae," /On udario stenu,i poteko$e nretalnevode/"
67Gloria mundi alias
Paradysitabula u: Mus. herm., p.
212: "Lapis nostersacrarupesnominatur,et quadrifariamdigesta,
vcl significataest." A.{aSkamen se naziva svetom stenomi
razumesei tumadina detvorostruki nadin.l Up. Eph.,3,18.U tek-
slu s piramidePepisI spominjese bog uskrsnuiasa detiri lica:
"llomageto thee,O thouwho hastfour faces.,. Thouart endowed
260 261
with a soul,andthou dostrise (like the sun)in thy boat...Cany Ribu je morala uloviti devica. Pretpostavljase da je Aberkios
thou this Pepiwith theein the Cabinof thy boat,for this Pepiis postavio ovaj zapis kao uspomenuza svoje putovanjeu Rim na
the sonof the Scarab..." A.{ekasi hvaljenti, o ti koji ima5detiri veliki hierosgamos,i to posle 216. godine. Sa istih razloga pos-
lica...Ti si upoznats du5omi uzdiZe$se (poputSunca)u svom toje sumnje u hri5ianski karakter Pektoriusovog natpisa u Au-
damcu...Vodi ovog Pepijasa sobomu kolibi tvoga damca,jer tunu, gde se takode spominje riba: "Eoore fitvsov l1u{ivBlolv
ovaj Pepije sin Skarabeja.l (BudgeoGodsof the Egtptianr,I, p. 'tylbT
raoporq. / fotptsBl &po furl,c1co, 66onota o6tep: "Ip...
85). :"Jedi...(ditanje nesigurno)drheciribu u rukama.Ribom me hrani
*SExplanationes in Psalntos,XXXVIII:"In umbraerataqua sad, deznem zanlim, Spasitelj."Verovatno se dita ovako: prvdcuv
de petra quasi sanguisex Christo."fu sencibesevoda iz stene statpervcrov.VidetiCabrol et Leclercq, Dictionnaire d'Archeolo-
istakao krv Hristova./ gie chrbtienne,XIII, col 2884 i dalje, s.v. Pectorius.Prva hi dis-
tiha natpisa daju akrostih Ihtis. Datiranjeje nesigurno(3-5 vek).
69Myliur, Phitosophiareformata,p. 112:
"Unde philoso- Videti Diilger, 1.c.,I,p.I2.
phuseduxitaquamde petra,et oleumde saxodurissimo."/Odakle 76Po*ebnoukazujem na radove Franza Bollao Aus der Of-
je filozof stvoriovodu iz stenei ulje iz najdvrSieg kamena./
ToVonhylealischen .fenbarung Johannis. Radovi Arthura Drewsa su astroloSku
Chaos,p.272. paralelu - moLe se slobodni reii - obradili monomanijskom te-
TlHippolytus,Elenchos,Y,7,34i datje"Isto tako meljito3iu, od dega ideja nije profitirala. Up. nuo(ito Der
ovdeje Sternenhimmelin der Deutung und Religion der Alten Ydlker und
"lapis de monteabscisussinemanibus"(Dan.,2,45) lLuterova des Christentums.
Biblija: "spomenutikamen, bez ruku od brega otrgnut"/ kao 77Ribu po Tertullianu (AdversusMarcionern,I, IV (col.
poredenje koristei alhemidari.
72Dn rrrorc profanarurnreligionunt,20,1. 262) zna$ "sanctiorcibus" (svetijejelo).
78o.ig.rr.r, In Genesim hom., VIIL g (col. 208):
(crkve)od "Zivotkamenja"
"tJp. izgradniukulebezSavova "Diximus... quod Isaacformam gereretChristi, sedet arieshic ni-
u Herrnesovom pastira.lPustitedavasgradekaoZivokamenje./
hilominus formam Christi gererevidetur." (Rekosmo...da je Isak
74l"Ibi(*t* sinoviNajvi$eg."-
"Ne stoji li u va5emzakonu nosio Hristov oblik, ali ni ovan izgleda ni5ta manie ne nosi oblik
napisano: 'Rekaosam:vi stebogovi'?"/ Ilrista.) Augustinus (De civitate Dei, XYI, XXX[, I lcol,707l):
TsDiilg*t, 1.c.,I, p. 18.U ovom pogleduvaLannatpis "Quis erat ille aries,quo immolato impletum est significativo san-
Ab- guine sacrificium?...Quis ergo illo figurabaturonisi Jesus...?/Ko
erkiosza koji sesmatmdaje iz 3. veka(posle216.)ima sumnjiv je bio onaj ovan dijim Zrtvovanjem je LrNa upotpunjena u
hriSianski karakter. Dietrich (Aberlciosovnadgrobni natpis)
pokazujesjajno izvodeii dokazeda je "sveti pastir" koji se znatajnoj krvi?... Ko je, dakle, predstavljennjime, ako ne Isus?/
O jagnjetu kao ariesu (Y) u Apokalipsi videti Boll, Aus der Of-
spominjeu natpisuAtis, gospodarsvetogovnai hiljaduokipastir
blistavihzvezda.Njegovposebanoblik jesteElogabalod Emere, fenbarung Johannis.
bog caraHeliogabalusa koji je slaviohierosgamos svogbogasa 79Eirl"r, Orpheus- the Fisher, p. 51 i dalje. Bogat materijal
Uranijomod Kartagine,nazvanomi Virgo coelestis. Heligabalje nudi i Eislerov rad,Der Fisch als Sexualsymbol.Za tumadenje
bio gallusvelike majkediju suribu smelidajedu samosvestenici. simbola ribe nema, medutim, mnogo toga, buduii da je pitanje
postavljenoobratno. Odavnoje poznatadinjenicada u izgradnji
262
263
simbolidnihtvorevinaudestvujusve dusevnepogonskesile,pa i i dalje). "Isus pak odgovorii redeMariji: 'Ako odredivadina-
seksualnost. ona u tomenije ni u kom sludaju'isimbolizovaia", tiviteta vide da su heimarmcnai sferapomereneu levo, prema
vei je sasvimjasna, kao Sto i pokazujeEi.slerovmaterijal.ti svomprvom Sirenju,ondaic njihoveredibiti tadnei reii ie ono
demugodda dovekudestvuje, pojavljujesei njegovaseksualnost. Stomora da se dogodi.Ali ako su heimarmenaili sferaokrenute
sasvimtadnomkonstatacijom da sekatedralasv. petrasastojiod na desno,ondaneie reii ni5tatadno,jer samnjihoveuticajei nji-
kamena,drvetai nestometalanije senimalodoprinelotumadenju hovedetvorougle i njihovetrouglove(horoskop!/
i njihovufiguru
njenogsmisla,i ni5tavisetumadenju simbolari6e akosejos uvek osmiceokrenuo..."'
dudimoStoova slika, kao i svedruge,posedujesvojeseksualne
komponente.o tenninologijivalja primetiti da s" Lesto sto je sTMeridijanzvezdeO in lino piscium
ide kroz proleinu
poznatonikadane "simbolizuje",vei se samomoze izraziti aie- tadkuanno 11 p. Chr.n., a meridijanzvezde
a 113anno146a.
gorijskiili semiotidki. Chr, n. (Proradunatoua osnoviPeters and Knob el, Ptolemy,s
80Oto*. Thieleo Catalogueof Stars.)
AntikeHimmelshilder, p.29.
88Buduiida je kao Stoznamo,
razgranidavanje sazveZda,
*. _-.*tUg\,.5p!gera,Pl. I, i Eisler, TheRoyalArt of Astrologt, arbitramoovaj vremenskipodatakje veomaneodreden.
Pl.Vip.64idalje. On seod-
82Gaedesh nosina stvamukonstelaciju stajaiihzvezda,ali nena zodionneo-
ens,Der marynorene Hirnmelsglobus...zu Arol- lon, odnosnona zodiakuspodeljenu sektoreod po 30 stepeni.
sen. Astrolo5kibi podetaksledeiegeona,u zavisnostiod togakoja se
83C_umont, polaznatadkabira, bio izmcdu 2000. i 2200.Ako se polazi od
Texteset ntonuments figures relatifs aux de
Mithra Mithra,IL gorespomenutezvezde0 u X do5lotri scna osnovupretpostavke
*oUq. platonskogmesecaod 2143 godinena godinu 2154, odnosno
, 9b" ribe u Lambsprinck-ovim simbolima(Mus. podetakereVodolijela ako sebazirana zvezdia 113,na godinu
4"*., p..?43),gde istovremeno predstavljaiui suprotnostikoje 2154.OvaposlednjaodgovaraduZinskojoznacizvezdaod strane
ie se ujediniti. Aratus (phainomena, Z. ztg i Oatleyspominje l'tolomejau Almagestl.
s-amovi5i poloZajsevemeribe premajuznoi, ne naglasavajuii
89Mod**u astrolo5ka je takodedovelau vezu
dvostrukostili suprotnost.u modernoj ashoroskojJpetcutali;i, spekulacija
medutinr,istide se dvostrukikarakter.(smitho The-zoftia,or the sa Hristom:"The fishes,then,the inhabitants of the waters,are
Cherubimin theBible and the Cherubintin the Slry,p.ZiOy "fe fitly an emblemof thosewhoselife beinghid with Christin God,
poisson...qui nagede haut en basli.e. juLnuriba/, symbolisele come out of the watersof judgementwithout being destroyed
mouvementd'involutionde l'Espritdansla Matibre;celui...qui /A\tzija na ribe koje se u potopu nisu podavile/,and shall find
nagede basen haut,le mouvementd'6volutiondu compos6Es- theirtrue spherewherelife aboundsanddeathis not; where,for
prit-Matibre retournant h son principe IJn." (Senird, Le oversuroundedwith the living wateranddrinking from its foun-
Zodiaque,clef de l'ontologi.eappligueea,la psychologie,p. 4:46) lain,thay shallnot perish,but haveeverlasting life... Thosewho
shalldwell for everin the living water areone with JesusChrist
flCapricornus
ooJasan ;; ili z theSonof God,the Living One."/Ribe,stanovnici vodajesutako
odnos prema strologiji,odnosnoprema raspravi odgovarajuiiamblemonih koje su - buduii daje njihov Zivot sa
Isusasa"odredivadima nativiteta"nalaziseu plsrlssophia(p.21 I{ristom skrivenu Bogu - iz potopasudnjegiza5leneuni5tene,i
2& 265
naci ce svoju pravu sferutamo gde Zivot postojiu obilju i gde VII
nemasmrti:gde,zauvekokruZene livorn vodomi pijuii je sa-iz-
vora,neie propasti,vei ie imati vediti zivot"."oni koji ie ziveti NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO
zauveku zivoj vodi jesujednos IsusomHristom,sinornBozijim,
Zivim./ Smith,Lc., p. 280i dalje). lObiavleno u amsterdamskomizdanju VrayesCenturieset
I'rophdties de Maistre Michel Nostraclantus,1668. Koristim
kclnsko izdanje iz 1689 koje sledi za amsterdamskim(p. 113 i
dalje).
2Kooluok.iju Jupitera i Merkura je, kao Sto se gore
spominje,po staroj tradiciji karakteristiEnaza hriSianstvo.Kvad-
ralski aspektizmeduMerkura i Marsa "povreduje"Merkura "mer-
tialnom" nasilno5iu V d 6 znadi prema Cardanusu "lex
Mahumeti" (Commentariuntin Ptolomaeutfl,Y, p. 188). Ovaj as-
pckt bi stogamogaoda ukazujena napadislama.Slidno mi5ljenje
itlaLava Albumasar 4 o q: "Et si complexus ei lJovil fuerit
Mars, significavit culturamigneam et fidem paganam."/I kada je
Mars sa njim /Jupiterom/u konjunkciji, to znadi vatrenu civili-
zircijui paganskuveru./ (De magnisconiunctionibus,tract.I, diff.
,1.p. a 8r). Po istorijskoj analogiji buduii rdavi dogadajipripisuju
sc polumesecu,ali se ne misli na to da protivnik hri$ianstva
lxrdivau evropskomnesvesnom. Istorijaseponavlja...
3Gd" rimsko hri5ianstvopalo pred islamom.
i"
01.".,p. 26 lPrevodnakraju poglavljastr. 11t/.
sD 2 - cp. 60 i 61. Videti i Thorndikeo A History of
il4ugic.andExperintentalScienceIV, p. 102.
oPrevod: posletoga ie nashrpitiispunjenje10 Saturnovih
"I
rcvolucija u godini Hristovoj 1789, i to ie se dogoditi posle
slromenutekonjunkcije u vremenu od 97 godina ili tako ot-
prilike... Pod tim pretpostavkamakaZemoda ie se, ako svet do
t;rdabude postojao,to samo Bog zna, dogoditi mnoge i velike i
fudcsne promene i preobraZenjasveta, i to najvi5e u odnosu na
z;rkrrnodavstvo i /religiozne/sekte;jer sa spomenutomkonjunkci-
lorn i onim Saturnovimrevolucijamapodudariie se osim toga jo5
r okrctanje ili obrtanje gornjeg kruga, to jest osme sfere putem
266
degase kao i kroz drugepredusloveprepoznaje promenasekti...
Stogase s verovatnoiommoZezakljuditida ie se upravou to
vremepojaviti Antihrist sasvojimzrkonomi svoiomsektomkoja
zasluZujeprokletstvo,a koja ie premaHristovomzakonubiti u
najveioj meri neprijateljskiraspolotenai suprotstavljena;
o vre-
menui trenutkunjegovogdolaskaljudi ne mogubiti sigurni...ali
saneodredenim poda*om da ie on doii negdeu to vrememogu
imati verodostojuuhipotezui verovatnupretpostavkuputem as-
tronomskihodredivanja. Ako je premaastronomima redenoda ie
se u to vremedogoditipromenasekti,ondace po njima (astro-
nomima)posleMahometadocijedanmoCnikkoji ie postavitizao
i magijski zakon,Tako se sa verovatnomverodostojno5iumoZe
pretpostavitida posle sekteMahometaneie doii niko drugi do
sektaAntihrista."
7Concordantia,P.I.
Verb.20.
8Up.Thotndike,1.c.p. 103.
9."Renovatio"moZeda znadiu antitkom znadenju
te redi
dana5nju"r6volution",dok je, meclutim,"revolutio"i u kasnom
latinskom zadrLaLosvoje izvorno znadenje.Iko $to tekst
pokazuje, Nostradamus je ovaj momenat (1791) smatrao
vrhuncemprethodnog progonacrkve.SetimoseovdeVolterovog
poklida"EcrasezI'infhmc!"
l0N.*. nikakvih znakovada je neko
svesnonastoiaoda
prorideiz precesije
I lKuo takva se shvatac/ u,
Y bar po pravilu. 00 f jeste
proleinatadka.
l2N. nnogu da tvrdim da
sam razumeo drAilly-ova
razmiSljanja. Navodimnjegovtekst: "Et post illam erit comple-
mentum 10 revolutiouumsaturnaliumanno Christi 1789 et hoc
erit post dictam coniunctionemper annnos97 vel prope et inter
dictamconiunctionem et illud complementum dictarum10 revo-
lutionum erit statusoctavaesphaeraecirciter per annos25 quod
sic patet:quai statusoctavaesphaemeerit anno 444 post situm
267
augmentationuml? {itanje nesigurno/quae secundumtabulasas-
lronomicassunt adaequatae an annum Christi 1320perfectunl et
ideo anno Christi 1764,quibus annis si addas25, sunt anni 1789
qous praedicumus.Unde iterum patet quod ab hoc anno Christi
l4l4 usque ad statumoctavaesphaeraeerunt 253 anni perfecti."/
A posle toga ie nastupiti ispunjenje 10 Saturnovihrevolucija u
godini llristovoj 1789.i to ie se dogoditi posle spomenutekon-
junkcije tokom 97 godina ili tu negde,i izmedu spomenutekon-
junkcije i ispunjenja 10 revolucija nastupiie zastoj osme sfere
Iokom otprilike 25 godina Sto se izloga vidi: da ie zastoj osme
slbre u 444. godini biti posle stanjaporastal?l,koja se po astro-
nomskim tabelama pripisuje krajem godine Hristove 1320, to
znadiu godini llristovoj 1764,i ako tome dodamo25 godina, do-
lazimo do godine 1789.koju smo predskazali.Iztoga se opet vidi
da ie se od ove godine Hristove 1414. do zastoja osme sfere
zavr5iti 253 godine.l
l3Tract.
2, diff.3, p. D 6: /Redenoje, naime,da ie preokret
rrastupitikada se dovr5i 10 Saturnovihrevolucija i da ono obr-
fanie Saturnapre svegaodgovarapokretnim znacima.l
l4L t.krtu se ne vidi
da li se ovde radi o istom ili ob-
novljenom "progonu".
ttup.
Zur Phtinomenologiedes Geistesim Mdrchen /pasus
425 i dafile/.
r6
Liber Tormularumspiritalis intelli gentiae, col. 739 i datie.
17"Sa severakljudajuii dolazi nesreia na sve stanovnike
'/,crnI1e".
l8"Kuko si s neba pala,
ti blistavajutarnja zvezdolKako si
sc razbila o tle, ti pobednide nad narodima! Sebi si rekao:
'(Jzdignuiu se do neba, visoko
ka zvezdamaBoZijim podiii iu
rnoj presto,stolovaiu na BoZijem brdu na krajnjem severu"'.
t9Ahegoriae
in SacramScripturamicol. 860/.
268
20ouoje u odiglednojanalogijisa pneumom
koja podiva
nadvodamadubine(Post.1).Jov 26,7:"Onje razastrosjevernad
praznikom,i zemljuobjesioni nademu."
2l"Zrto StoBog dozvotjavadavoluda vlada duhomonih
koji suliSeninjegovelBohijelmilosti" ll. c.l.
2TErorr.u Ps.,XLXII, 3 /col. 591/:"Ko je ovaj severni
ve-
tar, ako ne onaj koji je rekao:'Podiii iu svoj prestona severui
biiu najslidnijinajvi5em.'Davoje ovladaocarstvombezboZnika
i
zaposeo narode".
23SanctiYictorisParisiensisGregorianum,co|.59
i datje.
2aAhrzilana donju trij adu.
25D" triportito tabernaculo,III, c.9, co| 761:
"Trostruko
neznanje,i to o dobru i zlu, istini i lali, umerenomi neumer-
enom."Adam Scotus spominje"fumi obscuritasab aquilone"
ltamudima sasevera/(1.c.)ClemensRomanus(HomiliaerXIX,
22) nagla1ava....., dasnesvesnog. Honorius od Autuna (Specu-
lum de mysteriisecclesiae,col. 833) kaZe:"Per aquilonerrlubi
sol terra later, Matthaeusexprimifur,a quo divinitas Christi sub
carnelatuissedescribitur." /Severomgdeje Sunceskrivenoispod
ZemIje misli se na Mateja, koji opisuje Hristovo boZanstvo
skrivenou mesu/,dimesepotvrdujehtonskaprirodatrijade.
26Jezek. 1,4: "Et vidi et ecceventusturbinisveniebatab
aquiloneet nubesmagna."/Videh,medutim,kako sa severado-
lazi olujni vetari jedanveliki oblak./
27"Ulu1u porta clamacivitasprostrataestPhilistheaomnis
ab aquiloneenim fumusvenit et non est qui effugiatagmeneius"
/"Kukaj, kopijo! Vidi, gradu!Pla5ise, ditavazemljo filistarska!
Jer saseveradolazidim i medunjegovimdetamaniko seneie od-
vojiti."/
zg,Iezek.1.,4.
29"To[1.1eum ventusurenset auferel
et velut turbo rapiet
eumde loco suo"/"Istodnivetargaje podigaoda otputujetamo,
269
pomeo ga je sa njegovog mesta."/ (ln expositionem beati Job
Moralialcol. 54 i dalje/).
30Hi"r.1,13:
"Ollam succensam ego video et faciem eius a
facie aquilonis et dicit dominus ad me ab aquilone pandetur ma-
lum super omnes habitatorestenae." /"Vidim jedan kljudali ko-
tao; on se pojavljuje sa severa.Tada mi Gospodrede: Sa severa
stiZekljudajuii nesreiana sve stanovnikeZemlje" l
3lT"krt razliditih rukopisabi trebalo da potide od Compen-
rlium theologicae veritatis od Hugo-a von Strassburg-a (13.
vek). Kelchner, der Enndrist p. 7)
32Tuko kod Hanniusa von Viterbo (1432-1502): videti
'l'horndike,
1.c.,p. 263 i dalje.
* /PrevodNostradamusasa str. 110-111:I podelkomove
godine ie hriSianskacrkva doZiveti Ze5ii progon od onog 5to se
<rdigraou Africi, i on ie trajati do godine 1792,koja ie se uopSte
nazivati podetkom nove epohe...I u to vreme i u tim oblastima
paklena ie moi pustiti da se sudareCrkva Isusa Hrista sa silom
protivnika njenog zakona. Ovo je drugi Antihrist koji ie
spomenuti crkvu i njene prave predstavnikeprogoniti uz pomoi
sile svetovnih kraljeva koji ce zbog svog neznanjabiti zavedeni
jczicima koji seku o5trije no ijedan mad u ruci ludaka. - Progon
klcra podeie silom severnjadkihkraljeva, u sprezi sa istodnim. I
ovaj progon trajaie jedanaestgodina,ne5tomanje, nakon degaie
na.ivaZnijiseverni kralj podleii. - Tako veliki meteZkakav nakon
prvog osnivanjahri5ianskecrkvejo5 niko nije doZiveo./
 27r
VIII lawiinsche1.c.,p. 115.
l5A.-ilur Antihrist. Kod Methodi-
ili Armillus='Porl-L{},oq,
O ISTORIJSKOMZNACAJU RIBE usa: "Romulus qui et Annaeleus"/Romuluskoji je i Annaeleus./
l6wiinsche, 1.c.,p. l2o.
lVideti Eisler, Orpheus-
theFisher,p. 5l dalje. 17
Chronik, Kp. 23, p. 67.
2Poimandreso p. 32.i dalje. lSBousset,Der Antichrist,p.70.
3Eirlrro TheRoyalArt
of Astrologt, p. I07. l9sorr"d Books of the EastY, p. 193 lje zla vladavina de-
a'Bouch6- Leclercq,
L'Astrologiegrecque,p. I47. O od- monara5dupanekosepred rasombesa/.
nosugyne (tene) premazodionuVirgo up. Boll, Aus der Offen- 'oup. gore spomenutu suprotnost milosrda i pravednosti
barungJohannis,p. 122.
)Panarium, LI, 22, runutat boZansko g biia.
Prevod po Useneru, Das
p. 27. Ovo mestose ne nalaziu starijim izdanji- 2lTo;" bio, kako izg\eda,klerikalac koji se navodnotrudio
Weihnachtsfest,
ma Panariuma,buduii daje nedavnopronadenou jednom ruko- da dobije dak i stolicu rimskog biskupa.
pisuuleneciji. 22Adr"rru, haereses, I, 11, 1.
uBoil,llc.,p. l2l i dalje.
23ud"o;" valentinijancaSecundusa(Irenaeus, 1.c.,I, II, 2).
't.c.rp.44.
24"...i1uut surnmus ille peccator et in Spirifum sanctum
8N;*gouuodi predstavljaju
sedamduhovaBoZijih (Apok. blasphemusper totum hoc praesenssaeculuma peccatodetinea-
5,6)odnosnosedamBoZijiho\u (Zah.4,10).Jagnjeitoli sa se- Iur, et post haec in futuro ab initio ad finem sit nescio quomodo
dam andelapred prestolomBoga, kao Satanasa BoZljim si- lractandus"/tako da je onaj najvi$i greSniki hulnik protiv Svetog
novima (Jov 1,6), pri demu je Bog prikazan pod aspektom l)uha koji je kroz sve ovo sada3njevreme bio odvojen od greha i
Jezekiljevevizije i zutoje zami3ljenjahvistidki - kao "umbrain u lruduinosti ie se od podetkado kraja pona5atiprema njemu ne
lese"! zrramkakol (De Orationenx,2T), iz degaje nastalostanovi5te"di-
9Ako o* uzmemou obzir
mestapoputMat. 2I,19 i ZZ,7i ;rbolumipsum aliquandofore Salvandum"/da ie dak i davo jed-
Luk. 19,27. rrogdanabiti spasen/.
lowi)nsche,Die
LeidenclesMessias,p. 92. "I to sa ribama stopljen piscis austrinus,dija je glavna
'r,vcz.daFomalhaut.
.llTutgu* o Hl. IV,5. Wiinscheo 1.c.,p. 111.Mesijau So- 'urJp. Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes,i moj
haru je oznadenkao majka.Videti u vezi s tim Schoettgen,Ho-
rae Hebraicae et Talmudicae,p. 10 Ukazujemo ovde na spisSymboleder Wandlung/pasus308 i dalje/.
''"Jahveje spas."
"Spasiteljablizanaca"u PistisSophia(videti gore! /pasus133,
primedba46l). 'oNun znadi"riba".
tTsoho,(Ed. Solisbac.), 29Koron, sura 18. Videti lJung/ Uber Wiedergeburt/pasus
fol. 118,sol.3 o Hab.2.3.Wiin-
sche1,c., p. 100. 244 i dafle/.TakodeVollers, Chidherop.24I.
13Sohor, "Jeremias. Das alte Testarnentim Lichte des alten Ori-
fol. 25 col.2Wiinscheo 1.c.,p.l 14. t'nt,s,p.69. Ova svetlostse,medutim,nigde ne moZedokazati,
272
3llA-bi.iozan, pohotan,poZudan,
nezasit,lascivan- svet-
skasujeta- zemaljskazadovoljstva/
Picinellus,Mundussvmboli-
cus,Iib.VI, cap.1.
32Bouche
- Leclercqo
l. c.,p. I47.
'lU kojoj su meri bliski pozitivno
- i negativnoznadenje
p.okazuje u-pravomotiv udicekoji se pripisujevei Cyprianusu
(3. vek): "Sicuthamum,escaconseptum, si piscisrapiit non so-
lum escamcum hamo non removet,sed ef ipse de profundo...
educitur:nita ut is, qui habebatmortisimperium,rapuiiquidemin
mortemcorpusresu, non sentiensin eo hamumdivinitatisin-
clusum,sed ubi devoravit,haesitipse continuo"itd. /Kao riba
koja kada rgrabi udicu skrivenuu mamcu,ne samoStone pu5ta
mamacs udice,vei Stavi5e
samabiva izvudenaiz dubine:takoje
i onajkoji je vlastimaonad snniu i koji je telo Isusovopowkio
u dubinu, ali zatvorenuudicu boZanstvau njemu nije primetio
\4 guie progutao,ostaoda zauvekvisi/ (U: picinellus,i, 1.c.,p.
432r.) stephanuscantuarensis(diji spisri6. Aileg.in Habacic
meni nije dostupan)kaze:"In hamoescavoluptatiidesiderabilis
ostendituro sedunustenaxlatet,qui cum escacomeditur.sic in
concupiscentia carnisostenditdiabolusescamvoluptaris,sedlatet
aculeuspeccati." /S andelomse prikazuje,mamac poZeljne
poZude,ali u njemuje skrivenajaka udicakoja ie biti s mamcem
progutana.Tako davo u poZudi mesa pokazujemamac zxdo_
voljstva,ali u njemuvrebaudicagreha.l(U:picinellusol.c.)
34s.h"ft*lowitz,
DasFischsymbolim Judentumund Chris-
tentum, p.365.
3sferusalem./ LiberXIII, cp.XXI.
36
"ClaustrumquippeMonasteriivivarium estanimarumibi
e-uipqe.vivun-tpisces."lzatvorenostmanastiraje zaistaribnjak
du5akojeu njemuZivekaoribe.l(picinellus,l.c.)
37J.doualeksandrijska
himnaiz 2. vekakaZe:,,Ribarkoji
slatkim Livotom/Mami ribiceoposveien dobru,/ Iz ljutih voda
273
zlal Spasavaih tek 5to ih izvladi na kopno."(Diilger, I, p. 4.) I
'fertullian (De
baptismo,cap.I) kaZe:"Nospisciculisesundum
IX0|fE nostrumIesum Christumin aquanascimur,nec aliter
quamin aquapermanendo salvi sumus."/lr4i sekao ribice prema
naSojribi IsusuHristuradamou vodi,i ne spasavamo sedrukdije,
nego Sto u vodi ostajemo./Udenici rabina Gamalielastarijeg
(podetak1. veka) nazivanisu razfiditimvrstamariba. (Abot de
llabbi Natanoc. 40,citiranu: Scheftelowitz, 1.c.,p. 5.)
3SPohloDaslchthys-Monuntent
von Autun,i Diilger, l.c.I,
p.12.
39"I huu. savedthee" /Spasaosam tel. (Satapatha-Brdh-
ntana, p. 217.)
40D" Gubrrnatis, Die Thierein
der indogermanischen My-
thologie,p.596.
arSatapatha-Brdltmana, p. 216i dalje.
42Diilg"r, 1.c.,p. 23. Kesavaznadi
"imati mnogoili finu
kosu"- Visnusovnadimak.
43Diilg"",1.c.,
p. 21 i dalje.
44orig"n.s, De oratione,cap.27:
"Ul anni consummatio
rnensisultimusestpostinitium alteriusmensis,sic fortassecum
plurimasaeculaveluti annumsaeculorum implevarint,consum-
rnatioestpraesens saeculum, postquodfuturaquaedaminstabunt
saccula,quorumprincipiumsit fufurumsaeculum;et in futuris il-
lis ostendatDeusdivitiasgratiaesuaein bonitate."/Kao Stoje
poslednjimeseckraj godine,nakondegapredstojipodetakjednog
novogmeseca,takomoZetriti da vi3evremenskihepohatakoreCi
zaokruZuju godinuepoha,paje takotrenutnaepohadovr5avanjao
nakonkoje sledibuduiaepoha,dijije podetakdolazeiaepoha;i u
onim buduiim vremenimadokazivadeBog obilno trogatstvo
svoje milostikoozdobrotu.(Eph.2,7)/.
45Naroditotrebaimati u vidu
kult golubai ribe u susednoj
je
sirijskojoblasti.Riba tamo igralai ulogu "euharistidkog" jela.
274 27s
(CumontoDie orientalischenReligionenim rdmischenHeiden- s6Psychologische
Typen,/pasus521i dalje/.
tum,pp. 138i 284).Glavniboglilistarasc zvaoDagon,Stodolazi ''Scheftelowitu,l.c.,
p. 10.Up. s tim Mat. IZ,3gi 16,4,gde
od dag= riba. llristosukazujena Joninodudos ribomkaona znakmesijanskog
a6 rd rotr'1prov vremenai kaoprefiguraciju Hristovesudbine.
fiq etl,oylog,calix benedictionis.
1. Kor. to"Pammeqelhes".
10,I 6 /"Peharzahvalnosti"/, p.zloag".
l?1...,
ourr1u
l]s.nrft.to witzoLc.,p. 357. en Persidiprachthenta".IJp. Wirtho l.c. /"Religions-
4 8 1 . cp. ,. 3 . gosprdcham Hof der Sassaniden",
p. 143 i dalje./
49lrtourr-eno saovim otkriie se i Behemoth
i obojica"ce
zalim biti jelo za sve koji su preostali."(SyrscheBaruchapoka-
lypse,29,4 u Kuut4sch,Apokryphenuntl Pseudoepigraphen des
Alten Testaments, II p. 423).Uz predstavuLevijatanakoji sediZe
izmoru vezanaje ivizija 4. Esra 13,25o dovekukoji stiZeiz srca
mora.Wischnitzer-Bernsteln, Symboleund Gestaltenderjildis-
chenKunst,pp.122f" und 134i dalie).
s0wirth, Aus orientalischen Chroniken,p.199.
t t l . . . ,p . 1 61,1 9i da l j e .
s2Eirl.r, Orpheus- theFisheropl. LXIV,

"Up. sl. 28 u: Psycholagie untlAlchemie.

54s.hrft.lowitz, 1.c.,p. 9. up. satim
"Eoorsprv&rrlv-pekto-
rius - natpisa.
55Zatu^udenjeLevijatanazanimtrjivo je jedno mestokod
Moses-aMaimonides-a1 lvforeNebuchim,III, c.p.XXIIL Kirch-
maier ga navodiredirna:EademfabulatusR. Mos, Maiemon...
per Leviathancomplexumgeneralemomnium corporaliumpro-
prietatumquae dispemaesunt in quolibet animali" /R. Mos.
Maiemonbrblja o tomeda Levijatandajeop5tupredstawo teles-
nim osobinamasvih Zivotinja,koje se razdeljenejavljaju kod
razlilitih Zivotinja(Disputationes zoologicae,p.73)/. Iako pros-
vetitefiski autor ovu misao naziva "nugamentum"/budalaltina/
ipak mi izgledada onanagove5tava idejujednogarhetipa("com-
plexusgeneralis") za duhteZine.
 277

x 9Confes sionumliberXIII, cp, XXL.

loKautzsch, 1.c.,II, 395,
AMBIVALENTNO ST SIMBOLA RIBE llBli*ko motiw deobeu alhemijije proZimanjeili probi-
ianje (penetratioi perforatio).Up. i, Jov 26,13:"Njegoveruke
r29, I i dalje,u: Kautzsch,ApokryphenundPseudoepigra- probifitra zmija".
phendesAlten Testaments, p. 422 i dalje. "Zaovaj podataksamzahvalan g-diciDr. R. Sch[rf.
r34 Etra je jevrejski spis napisankrajem 1. veka posle
2Midr"STanhuml3. Mos.cap. l1 i 5 Mos. 29,9,citiranou:
I lrista.
ScheftelowlP,Das Fisch-Symbolim Judentumund Christentum, l4Cumonq Die orientalischenReligionenim riimischen
p. 39 i dalje.
Ileideryt-um, p.283.
3B.bu Batrfl 74bu: Goldschmidt,Der BabylonischeTal- "1..., pp. 138i284.
mudYIII, p. 207,ZenskiLevijatanje od Bogavei ubijen,usoljen 16Eirl.r, Orpheus- theFisher,p. 20.
i tako konzerviranza poslednjevreme.Isto se dogodiloi sa Zen- r7D, Irid, et Osiride,cp.VII lpp.9i lol.
skim Behemotom.MuZjakeje, medutim, kastrirao,inadebi se 18 xeyr
raznnoLili i uni5tili svet. I, p. 126 Vaskrslijede "petlenuribu" (Luk,
24,42.)
aoni predstavljajutipidanpar suprotnosti.
Up. s tim borbu lespiegelberg,Der FischalsSymbolder Seele,p. 574
zmqevau Ji Dingu u znakuKun (2, heksagram)na 6. crti. 2Oorou ibavahiu ditavomEgiptuza sveturibu. Budge,The
sslidooMidra5Tauhumil,l.c. (iodsof theEgtptians,II,p. 382.
6/Ako hoies da udari5Ltn, zmiju brh, uui5tiies moinu 2lPlut*h, 1.c.,cp.XVIII lp.301.
zmiju sa sedamglava, 'qltn. - Zaistaje zanimljivo da su oba 22rv<prbv 6b rflq,VVXvIiq td notqttrcdvrs( tttswrdv rst
pridevabrh i 'qltn upravooni koji n Isaiji 27,I ozna(avajuzmiju d'xl,oyov rat bpnl,qrrov(Plutarh,1.c.,cp.XLIX lp.88l.
naroditoopasnevrste koju nazivamoLevijatan,hebrejskiLivita- 23Picenellu
tan.lNotecompldmentaire sur Iepo'emedeMot et Aleitn,p.357. s, Munclus lib. VI, cap.I.
symbolicus,
24No s se penjepo lestvicamakoje je za njeganapravio
TVirolleaud, Le Legencletle Baal, dieu desPhdnibiens,p.
njegovotacRa,a Horusi SetuzimajuUnasaza ruku i vodega u
IX. 'l'uat.l
Budge,l.c. II, p, 242.Up, satime HristovopreobraZenje u
SMoZdr se odjek ovog psiholo3kograzvoja nalazi u prisustvu Mojsijai Ilije (Mat.1,7,3) -
i "Spasiteljbtzanac"u Pis-
shvatanju MosesaMaimonidesakoji pi$e:"Ononajveieo demu ti,sSophia,videtigore.
se Bog najpodrobnije iskazujejesteprikazLevrlatana, jer ovaj u 2slAtributi Heru-uramenjajuse pomalou ranodinastidkim
sebiujedinjujetelesnesnage(odnosnomoii) koje se kod Zivoti- vremenima,ali su uvek trili suprotstavljeuiatributimaSeta,bez
nja javliaju tek pojedinadno, ide, pliva i
dok ovaj istovrenileno obzira da li oba boga vidimo kao personifikacijedve prirodne
leti." (More Nebuchim,p. III, c. 23). Prematome, Lwijatan je sile,i to svetlai time, danai noii, ili kao kosmosi haos,ili kao
wstanad-Zivotinje, kao$toje Jahvevrstanad-doveka. jtivoti smrt,ili kaodobroi zlol Budge,1.c.,p.243.
278
zft-l ovaj kontekstspadasvakakoi
Dan.3: Tri mu5karca u X
vatrenoj peii kojima se pribliZuje detvrti, jedno nebeskobiie
13.2sl.
' RIBA U ALHEMIJI
2TDoslovno
"ierke odra"to jest verovatnonarikadekoje idu
ispredkovdega.(Idelero Untersuchungen tiber den (Jrschprung lova.itraktatnije Stampau
unddieBedeutung derSternnamen, p. IL zajednosa Turbornpoput drugih.
lz,gleda,medutinl da on pripadaistomrodu.28. DistinctiosadrZi
iildeler,1.c.,p. 15. izmeduostalogDictaBelini (Belinus= Apolloniusvon Tyana).
29J.r.-i1" r, not Alte Testament
im Lichte des alten Ori-
ents,p.21. 2Up.suovim uglavnomRuska Turbaphilosophorum.
-19r...,p. ,
2ei dalje. 3l"duoPreisendanz.
"Dieterich, EineMithrasliturgie, p. 15.
4ooi ru Stampani osim u: Artis auriferael, p. 139 i dalje
iiPsychologteundAlchemie/pasus646/.
"Garnerlus, Gregarianum,col. 49 /pod kojim imenom lakodeu: Mangef Bibliothecachemicacuriosal, pp. 467i da[iei
fiebarazumetizloe duha/. 494i dalje/daljeu: Theatrr,tm chemicumY,p.64i dalje/.
llTractatushe gradibussuperbiae. col. 961. 5oud. ne shvatamribu kao tehnidkimaterijal.Kao
3svid.tipoglavljeVII oveknjige. takva,
'oJednazla osobinasevernogvetra - onaje, naravno,vei bila poznatagrdkojalhemiji.Spominjemna
"ventusaquilo con- primer"Salmanasovu metodu"(Berthelot,Collectiondesanciens
stringetin frigore" /severnivetaromamljujehladnoiom/= "torpor ulchimistesV, V[I, 8 lp. 349 i dalje/)za proizvodenje"olcruglog
maligni spiritus"iomamljivanjeputem zlog duha/:on stvrdnjava Iriscra".Riblji lepakje destokoriStenkaosredstvozavezivtnje.
srca zlih - pomaZealhemiji da dode do hipotezeo nastanku
6Art. aurif I, p. 141:
korala: "Corallusest quoddamvegetabile,nascensin mari, radi- "U moru postojijedna okruglariba
ceset ramoshabens,et generaturhumidus.Vento autemSepten- ko.ianemakostijuni opne,a ima u sebimasnoiu,jednu silu koja
trionali flanteoindurescit,et fit corpusrubeunr,quod cum vide! tini duda,i koja zasvetli,ako sekuvana lakoj vatri, i ako se na-
qui per marenavigat,secatipsumsubaquis:cum vero exit, verti- lrpi morskomvodom i dok mast i njegovavlaZnostsasvimne
tur in lapidem,quiuscolor estrubeus."A(oralje vrstabiljke koja omek5aju".
rasteu moru i ima korenjei grane,i kod nastankaje vlaZan.Ali, 7Art. aurif,,l,p.146i dalje.
kadaduva severnivetar,on se stvrdnjavai postajecrvenatvore-
vina,koju moreplovac vidi i sedeje pod vodom;kadje izvadiona svideti du Cange,Glossarium
ad scriptoresmediaeet inJi-
sepretvarau kamendijaje boja crvena.l(Allegoriaesuperlibrum nrueLatinitatis,s.v. cortex.
Turbaeu: Art. aurif I, p. 143). 9Odkoid., urtica= kopriva.Tako
uazivaPlinije (Hist.nat.
XXXII, XI, 53)takozvanu morskukoprivu.
lOodo.o,u = nit = pipak.
llc"urroous (Polyhistor
symbolicus,s. v. stella)navodi
kaoizvor Aristotela.
280 28r
"|.".,IX, 60. odmahpoputvatredistili5tau paklu."(Mus.herm.rp.246i dalje)
l3Podtimebi semoglazamislitijednamorskazvezdazato Gloria mundije anoninmitraktatza koji nije sigurnoda li je prvo
3to,kakokaZeautor,onaimatvrduspolja$njost. napisanna latinskom,Poznatoje samoda se prvi put pojavio
lal...xv[I, 35. 1620,i to na uemadkom" Koliko znamspominjese tek u trakta-
lima 17. veka. Visokoje cenjeni smatrannaroditoopasnim.U
t t 1 . . ,v,, , 4 7 . 'lheatrum
VI, 1661.nalazisena str.513i daljejedan
chemicum-u
tul.r.,
xxx[, lo. duZi izvod iz n1ega, koji na neobidannadinpreklinjeditaocada
r7Polyhittorsymbolicus, budediskretan:"Omneshujus libri possessores per amoremJesu
p. 414. Christi admonitoset rogatosvolo, ut hancartemcoramomnibus
l8/M*dur symbolicus, s.v. stella/. tr:merariis,gloriosis,injustispaupetumoppressoribus, superbis,
tn.l. .., p. 468: mundanis,irrisoribus,contemptolibus, criminatoribuset similibus
"SurrexitEliasprophetaquasiignis et ver-
bum ispius facula arbedat". llzreke Isusa, sina Siraha u: indignis hominibudabscondant, nec hanc scripturamin illorum
Kautzsch,Die ApokryphenundPseudoepigraphen manusperveniresinant,si iram Dei er pocnas,quasprofanatori-
desAlten Tes-
taments,I, p. 463: "Dok se ne pojavi prorok poput vatre, i redi bustemerariisirrogatesolet,iffugerevolunt""/Sveposednikeove
njegovekoje behukaoupaljenupet."l knjigeZelimdt za ljubav IsusaHristaopomenemi zamolimda
20citi$k"biblija: ovu njenu umetnostod svih obesnih,slavoljubivih,nepravedno
"Velikevodene moguljubavugasiti,reke siroma5nih,potladenih,prema svetu olaenutih,od zajedljivih,
je nemogupreplaviti,"/ potcenjivada,IaLnih tuZiocai slidnihnedostojnih ljudi skriju i ne
2rHomiliain Ps.XXXru koL 37I/. daju da ovaj spis dospeu nedostojneruke ako lele da umaknu
gnovu BoZijem i kaznamakoje on Saliena drske ljude i na
22Nuto podseiaArisleusova vizija u kojoj filozofiji,u stak- oskrnavitelje./
lenoj kuii na dnu mora,trpe velike muke zbogizuzetnevruiine
24"Filosofizovuovrrvatruvatra
koja tamo vlada. (Aenigmaex visioneArislei philosophiu: Art. SvetogDuha"(I.c.,p. 247).
aurif. I, p. 1.46i dalje,i Ruska,Die YisiondesArisleus,p. 22 i 25"Tukoda svetri postanu
dalje). jednastvarkoju niko nemoZeda
23"TJr ivatre ili nega3ena rastavi"(1.c.).
kredaza koji filozofi vele da na
drveiu raste/korali!/; u ovoj vatri sam Bog u boZanskojljubavi 26115" isti nadinkako se u ova tri Bog-otac,Bog-sin,Bog-
gori... Isto tako kaZe Prirodni Majstor u odnosuna vatrenu Svcti Duh ujedinjuje/to jesV najsvetijetrojstvou tri lika a ipak
ve5tinuda se Mercuriusmole rastaviti i u neugasivojvatri fik- jedini istinitiBog" (1.c.,p. 247).
rrslaje
sirati, i to u Livoj, u kojoj Bog samgorioali sa Suncemu boZan-
skoj ljubavi svim liudima za utehu;a bez ove vatredelo senikad 27"Uovoi nevidljivojvatri je tajnavestinekako
zatvorena
ne moZedovrliti. Isto tako lje ona/valra filozofa koju oni drZe su u tri lidnostiuistinusadrZani u jednoj esencijiBog-otac,Sin i
sakrivenui pod kljudem...Isto takoje to najplemenitijavatrakoju SvotiDuh"(1.c.,p.248).
je Bog u zemlji stvorio:ona posedujena hiljadevrlina. Uditetj
primeiuje daje Bog ulio njoj tako veliku snagui delotvornostda "L"., p. 247.Verovatnouzetood polaetnevoderibnjakau
ses ovomvatrompomeSalo samobo2anstvo.I ta vatraprodiSiava llcthesdi(Jov.5,2.)
282
zg"S.kriu*je i prebivali5teditavogblaga" (Novi luminis
chemicitractatusalter desulphureu: Mus.herm;p.606).
3oc*hrnn*= pakao(1.c.)
3l2continenshancmachiuamMundi in suoesse"(1.c.)
trl.".,p. 609
33GeorgiiRiplei Duodecimportarwn axiomataphiloso-
phicau: Theatr.chem.(1602),II,p. 128.
34(Jraltes
ChymischesWerk,p.80 i dalje.
3sD, ign, et saleu: Theatr.chem.(1661)VI, p. 39.
36oni su i sinovi Setaukoliko Heru-uri Set imaju jedno
telo sadveglave.
3Tsiotbnlidetvorsvakoji se spontanojavljaju u snovima
ukazuju, koliko vidim, na celinu, odnosnona Sopstvo.Vatra
znadistrast,afekat,po2udui emocionalnenagonskesile ljudske
prirode uopSte,dakle sve Sto se podrazumevapod pojmom "li-
bido". (Up. moja izl.a;gnnja u: Symboleder Wandlung.)Ako al-
hemidaripripisuju vatri kvaternitetnuprirodu,ondato znadidaje
SopsWo izvor energije.
38vrttr pakla identi0naje sa davolom.Njemu se pripisuje
od strane autoriteta Artefiusa (Clavis maioris sapientiaeu:
Theatr.chem.,1613,IV, p.237)jednospoliaSnje telood vazduha
i unuhaSuje koje se sastojiod vatre.
39tJ,Mur. herm.,p. 654 i dalje. Prevod: pravi kljud
"...
na5egdela,bezkoga senikakvomve5tinomne moZeuplatiti vatra
baklje,... - paklenavatrfl,tajna.,.svetskodudo,spajanjegornjih
sila u donjem. Zato je Svemoguii onu /vatru/ istakaojednim
znakomweduim paZnje;njegovo/Boilijel rodenjeprikazanoje
filosofskimizlaskomna obzorjunjegovepolulopte.Mudri magi
su/napodetku/eonato videli i iznenadilisei odmahpoznalidaje
na sveturodennajsvetlijikralj. Ako ugleda5tu zvezdu,sledi/je/,
do kolevkegdeie5 videtijedno lepodeteako skinesprljaveprek-
283
rivadel po5tuj kraljevskog dedaka, otvori blago, daruj mu zlatne
darove. Tako ie ti na kraju posle smrti dati meso i krv, najvisi rek
lri moqarhrje na zeml1i,,, phitaletha (Ljubitelj isiine) je
pseudonim. Waite (The Works of Thontas yaughan: Eugenius
I'hilaletha) pretpostavlja da se iza toga krije hemretidni flozof
'f'homas
Vaughan (1621 - 1665), ali je ta hipotezaiz razLilitih
razlogapodloznasumnji. (Up. waite, Lives of Alchemysticarphi-
losophers,p. 187 i Ferguson,Bibliotecachemica,II, pp. 194 i
1 9 7'aOO
.)
Paracelzijusovompojmu ,,Archeus,,.Videti lJungr/
f)aracelsusals Arzt /pasus39/. Rulandus (LexiconAlchemicie
lpp. 52 i 53D daje sledeiu definiciju: "Archeusest summus,exal-
latus, et invisibilis spiritus,qui separafura corporibus,exaltatur,
ol ascendit: occulta naturae virtus, generalis omnibusoartifex, et
rncdicus...dispensator,et compositor omnium rerum." /Archeus
fc vrhovni, uzvi5eni i nevidljivi duh koji biva razdvojenod tela,
ruzdignuti koji se podiZe:tajna snagaprirode, op3teu svim stva-
rima, umetnik i lekar...koji deli i spajasve stvari./
4.1.il.".,
p.6551 "Mudrac ie se radovati, ali glupak ie to
ptrlcenjivati i neie lupoznati/ mudrost, dak ni kada ugreda sre-
tli$ni, prema spolja5nostiokrenut pol, koji je nagla5eninadajnim
z'akom svemoguieg." ovaj znak se svakakoodnosi na magneti-
l;un.
42A."./
o'Up.
s tim Psychologieund Alchemie/pasus 4571
ooup.
s tim lJun gl Zur psychologie tistlicher Meditation
/lrasus943 i d,aIje/;osim toga Uber Mandalasymbolik.
as/p.+av/
46lNoru*
Testamentum Latinum./Tekstiz kogaje uzet citat
t.lule.3,5-8 ciri5ka Biblija) glasi: "Gle, mala vatra, kako veliku
irrmu ona zaparllr jezikje vatra. Kao svet nepravdepokazuje se
lezik medu na5imudovima, on koji prlja celo ielo i pravi pozar u
krrrgu Livota i koga pakag pretvara u pozar. Jer svako biie-, divlje
ziv<rtinjekao i ptice, gmizavcikao i morske Zivotinje,biva ukro-
284 285
6enoi jesteukroieno od straneljudskogbiia. Ali nijedandovek cautationes (darolije)itd. Up. du CangeoGloss.,s.v. ligaturae.
ne ume da ukroti jezik. On je zlo koje ne miruje,pun smrtonos- =
Corrisia traka.
S6opsianos lithos= cmi kamen,opsidijan.
nog otrova."Podsetimosena Eccl 9,25: "Terribilisestin civitate
suahomolinguosus"(LuterovaBiblija: Jes.Sir.I0,25: "Opasna 57"Lucidus"zna(izapravosvetlo,blistavo,a i belo, Stoje
je stvar brbljivac u deti"; Kautzsch: Die SprilcheJesus,des u
suprotnostisacrnim.Zato samsvetlopreveokaoprozirno.
SohnesSiraclu,9, l8: "Brbljivogdovekaseu graduboje").Obr-
nutoje vatrenijezik i alegorija(ili simbol?)SvetogaDuha- "dis- SSTextes latins et vieuxfrangais relatifs aux Cyranides,p.
pertitaelinguaetanquamignis" l"Jezicikoji sepodeli5e,kao da su 56.
od vatre"/(Apg.2,3). 59Hirt.nat.,XXXYII, 10.
o' rJp.t tim PsychologieundAlchemie/pasus109/.
60Rulandu s, Lexalch.,s,v.draconites.
48fiang,lDer GeistMercurius/pasusi245i2631.
611...,
a9P.NigidiusFigulusje Ziveou 1.vekupreHrista. "sednisi viventi abscindatur,
numquamgemrnascit"
/akosene dobijaod Zivog lznrrajal, ne moZepostalidragikamen/.
s0Figulinomenaccepisse dicitur,quia...dixerit,sedidicisse 62"Irt" lapis est geminusvel duplex:unusquidem
orbemad sceleritatem rotaefiguli torqueri".(Her&, De P. Nisidii est ob-
Figuli studiisatqueoperibus,p. 5) scuruset niger, alter autemniger quidem,lucidus et splendidus
Sl"Solu, potensest colligarevinculumPliadaeet Orionis cst sicutspeculum"/Prevodup. pasus213fuaJl.Poslednje bi mo-
glo biti tadnozaopsidijan.
septareserare,sciensdemutationem fimtamentiet dishuensrotam 63"Svetoolovo mudraca"iz koga sedobijamercurius,
genituraereparationebaptismatisdiem nostraenativitatisevicit" sul-
(Tract. I, 31 u: Opera) O Hristu kao uniStavaocu Heimarmene plruri sal.(Chartier, Scientiaplumbi sacrisapientumu: Theatr,
videtiPistisSophia, p.21. t:hem., VI p. 571i dalje)
52vuto seu ovomsmisludestojavlja u snovima. !.rll"o arcaniu:Theatr.chem.,Vl,p. 314.
6slko;"je neprozirnokao ni5ia drugoI
'l'heatr. De sale et igne u:
s3Hoghelande,De alchemiaed.fficuttatibrsu: Theatr. chem.,VI, p. 131.
chem.(1602)I, p. 163.Citatiz SermoXVIII Mundusa(Ruska, 66Philotophiareformata,p. 305.
Turbaphilosophorum, p. 128)glasiu originalu:"Accipiteergoex 6]Pantheus,Ars transmutationis
gummaalba intensissimicandorispartemunam et ex albi vituli metallicae,foLg{ .
6-lopera, p.317.
urina partemunam,et ex felle piscis (partem)unam,et ex gum-
maecorpore,sinequo emendarinon potest,partemunam."Mun- le^Elenchos. V, 16,2 lp.llll.
'' Psychologie
dus je arapskomtranskripcijomosakaieni Panneoi6 : (Bar) undAlchemie,III, 5.
Mnds.VidetiRuska,Lc.,p.25. 7lPod ovim bismo
mogli da predstavimo,na primer,
54"Ossibus nusledneuticaje,dakleostatkeZivotapredaka,iako ova predstava
et corticibuscarens".
ss"Corrigiavel ligaturaeAfroditis."Ligaturae,alligaturaei rrr:pokazujesveono Sto"Karma"znadiIndusu.
TzHymniet sermones,II /col. 7701(Itymnus
ligamentasu talisman "ad depellendosmorbos" /za isterivanje de resurrec-
bolesti/.Suballigafurae su veneficiae(otvoreneme5avine),praec- lione Chrisfi,XXI, 6: "U slikeje obu0eno simbolenosi...njegova
286 287
riznicaje skrivena i vredna prezfua,ali ako se otvori lona pruZ,al tem habetoomnia fixa corporadissolvendi,et volatilia faciendiet
predivanpogled." omniacorporavenenata purgandi"itd. (l.c,p.L72i d)
T3Fidelissima jucunda instructio ex zsrrQuime primum retraxit
et manuscripo Gallico ab erroribus,et in rectamviam
psilosophi anonymi desumpta,per qLtampater filio suo omni,a direxit"(Theatr.chem.,1602,I, p. 795).
declarat, quae ad composotionem et preaparationem magni T6Arisleus;elegendaran.
On sesmatraautoromTurbe.
lapidis sapientumsunt necessaria,decemcapitibus comprehensa. TT"Priroda
Kratka oznaka ovog traktata koji je itampan u Theatrum je poboli5avasamou njenoj vlastitojprirodi,"
chemicumVI u 1661. glasi Instructio de arbore solari lp. 163 i (Theatr.chem.,I, p. 795)
78"Natura"i
dalie/.
'
Taloriginalni tekst od 'Jer ono 5toprimamo..."nadaljeglasi:
"naturae"odgovarajuu jeziku Turbe izrtzu
gOoerg alhemidaraDemokritosa.(1, vek,Videti Bwthelot,Alch.
"Quia illud quod accipimus ut opus Philosophicum ex co grec.)To su supstance i stanjasupstanci,
praeparemus,nihil aliud est quam pisciculus Echen (e) is san- quoindiget".
guine et ossibusspinosis carens,et in profunda parte centri magni
]l"Oor"
to"Ko, pak,mozeia bdi
laaj proZdiruievatre?Ko moZeda
maris mundi est inclusus.His pisciculusvalde est exiguus,solus ldi krajveditejare?'(1s.33,14)
et in sua forma unicus, mare autem magnum et vastum, unde il- 8r/svetdsvatara-(Jpanishad,
lum capere impossibile est illis, qui qua in parte mundi moretur Thtd Adhyaya,p. 248, Up.
ignorant. Certam mihi fidem habe, illum qui ut Theophrastus1o- ,\ymboleder Wandlurcg pasus182./
quifur, artem illam non callet, qua Lunam de firmamento trahat, lloptro,p. lo.
urGrenfell and Hunt, NewSayingsof Jesttslp.16l.
et de coelo super terram adducat,et in acluamconvertat, et postea
in terram mutet, nunquam materiam lapidis sapientum,inventu- '"1*t^. herm.,p. 343 lpirma
ftgural,
rum, unum tamen non est difficilius facere, quam alterum inve- "'Poslednje kaokonjektura.
nire. Nihllominus tamen, cum fido arnico aliquid in aurem 86Sturrrpuookod Hahna, Geschichte der Ketzerim Mittelal-
ficleliterdicimus, tunc ipsum occultum secretumsapientumdoce- t<'rlI, p. 815i dalje.
mus, quomodopisciculum Remoradictum naturalitercito et fac- 87orooje u suprotnosti
ile caperepossitoqui navigia magni maris Oceani(hoc est spiritus s Jevandeljem, gde Gospodsvog
mundi,) superba,retinere potest, qui cum filii afiis non sint, pror- ncvernognadzornika hvali zbognjegovepromi5ljenosti,
sus ignari sunt et preciososthesauros,per naturamin preciosaet
l*lgOoje sektaovog Jovanaosudilakonkoriiane.Iz kruga
coelesti aqua vitae nostri marir delitiscentes,non noverunt. Sed ut p.slednjih potidei naseotkrivenjepo Jovanu.TJsummaFratiis
glarum lumen unicae nostraemateriae,seu terraevirgineae nos- Ileineri (De propriis opinionibusJoh. de Lugio) pi5e:"Itern dicit
trae tibi tradam, et summam artem filiorum sapientiae,quomodo rluodistemundusesta diabolo"/On kate daje ovaj svetdavolji/.
videlicet illam acquirerepossis,te doceam,necesseestut prius de (lIahn,l.c.I,p. 580).
magnetae sapientum te instruam, qui potestatem habet, 8gRupescis
pisc(i)ulum Echen(e)isvel Remora dictum est ex centro et pro-
sa,La Vertuet la propridtdde la quinteessence,
p 3l: "Pour ce que nousentendons consoleret reconforterpar
funditate nostri maris attrahendi Qui si secundumnatura capitur,
I'aidede nostrelivre les pureshommesevangelisans, h celle fin
naturaliter primo in aquamdeinde in terram convertitur: Quae per
rlucleurspribreset oraisonne soyentvaineset perduesen ce la-
artificiosum secretumsapientumdebito modo praeparatapotesta-
hcur,et qu'ilsne soyentfort empesch6s encesteoeuwe,tr leur de-
288 289
claireray et donnerayun secrettir6 du ventre des secretsdes 94"IluDominusnosterJesusChristusostenditurrex
noster.
trbsorsde Natureoqui estunechoseveritablement digned'admira- lpse est etiam sacerdosnosterin aeternumsecundumordinem
tion, et doit estrehonor6e."/Buduii da imamo nameruda uz Melchisedech." /Tako se pokazujena$gospodIsus lkistos kao
pomo6 nale knjige uzdignemoi utesimojadne propovednike na5 kralj. On je i na5 sve5teniku vednostipremaredu Mel-
levandelja,kako njihovo preklinjanjei njihovemolitve ne bi bile hisedeka./(Augustinusol.c., lcol.73/)
uzaludnei izgubljeneu tom trudu i kako oni ne bi bili previ$e gsvideti
ometaniu svomdelu,ja iu im odatii objasnititajnukoja potideiz pasus77 oveknjige.
krila riznice prirodeoi koja je nesto Sto zasluZujedivljenje i nuKp.XVI ed.oehler tI,p.2661.
po5tovanje./ U traktatuRupescissaDe con"fectioneveri lapidis(u: gTvideti
Psellus, De claemonibus,u izdanju Marsilija
Gratarolus, Yeraealchemiaeartisquemetallicae,citra aenig- (Marsilius
lridinp Ficinus) iz 1497.lAuctoresPlatonicil, fol. N.
rnata, II, p. 229) nalazi se u alhemijskoj literaturi neobidno
V, VU.
obraianjenCredasvir Evangelice".MoZe se pretpostavitida je
esPanoplia
ovo izvornobio "hommeevangelisant". clogmatica,col. 1290i dalje. Ime se pi5e i Ziga-
g0Altkirchenslavisch-griechisches bcnos.
Wiirterbuch des Co-
99o',rotumadenjeodgovara
dex Suprasliensis. i modernim astroloSkim speku-
lacijama.
9lDr"gn.ut on (Zabelezhki vrHry slavyanskite rele- t ooup. Neumann, (Jrsp
rungsgeshichtedesB ewusstns.
gioznoeticheskiLegendi,p.T)beleZiu vezi s "suumossop"samo l0lRipl"",, s,
primedbuda postoji ciganskalegendapo kojoj goruii pesak Chymische Schrffien, p. 35.
spredava davolada stvorisvet. to'1.".,p.33i dalje.
g2SpoljaSnjost to'rup.pasus 133ove knjige./
i prividno "corpus Diaboli"-aje vazduh,
lMOd
"ejusvero ocultumisicl estignus"(a njegovoskrivenoje vatra). novije literaturespomenuobih Laiblin, Vom mythis-
(Artefius, Clavismaiorissapientiaeu: Theatr'chent.,1613,IV, chen Gehalt unsererMrirchen,u: Schloz und Laiblin, Vom Sinn
p.237) It':; Mythos.
105Kodgnostika
93rrpuoautempisces...duasillas personas videntursignifi- Irineja Demijurg je mladi brat Hristov,
regiamscilicetet sacerdo- je
kao Sto gore spomenuto.
care,quibuspopulusille regebatur...
dve lidnostiputem lo6Mrr.
talem"/Dve ribe, pak, izgledada predstavl.jaju Herm. p.343.
kojih se vlada onim narodom, i to kraljevsku i sve5tenidku.l(Li- l07To Sto voda postajeprozirna
dolazi od toga Sto se nes-
ber de diversisquaestionibr.rs
LXXXII, VVl lcol' 7}).Izvodenje vcsrlomukazuje paLnla(vrednost,zlato). Ona je Zrtva geniju iz-
ribaiz dve Zivotinjeu 4. Esra 6,49 i daljelKautzsch,I'c., II, p. vrrra. Up. s time viz4l Amitayut-Dhyflna-Sutrau /Jung,l Zur
3671(up. Soederberg,La Religiondes Cathares,p'97) izgteda iistlicher Meditation (pasus193i dalje).
l',s.vchologie
mi sumnjivo,To mesto"Tadasi ostavioza sebedvabiia'koja si to*Up. s tim
stvorio'ljednosi nazvaoBehemoto drugoLevijatan.Ali si ih razd- Kp. XII.
vojio jednood drugog"itd. Ova slikane odgovarasasvimdvema tonup.
s tim Psychologie und Alchemie, s.v. Goniunctioo
ribamaiz katarskogteksta. passim.
290
llolhtis (= Hrist ili Atis) jeste
hranakoja daje (besnrrni)
livot.
I I lD.urr*n, AllgemeineGeschichte
derPhilosophie,I, 3, p.
336i daljei lJung,lDer GeistMercurius,Kp. 9.
""PsychologieundAlchemie/pasus26 i 209/i Der Geist
Mercurius,/pasus272lkao i Yersucheinerpsychologischen
tungdes.Trinitritsdogmas/pasus184i dal.ie./.
"'/Bog je krug dijaje sredi3na
tadkasvuda,a diji obimnije
nigde./
29r
XI
ALHEMISTICKO TUMACENJERIBE
Deu-
l"Echenai's
est semipedalispisciculus,nomen sumsit quod
navemadhaerendoleneat,licet ruant veuti, saeviantprocellae,na-
vis tamen quasi radicata iu mari stare videtur nec moveri po-
tost...HuncLatini moram (Remora) appellant."/Ehenaisje ribica
dugadkapola stope,a svoje ime dobilaje otud 5to se brod kada se
onaza.njega zalepizaustavlia,tako da iako duvaju vetrovi i besne
oluje, uprkos tome izgleda kao da ukorenjen stoji u moru i ne
moZe da se pokrene.".Zato.je Latini zovtt remora, 'zastoj'./(du
()ange, Glossarium, s.v. Echenais.Citat iz rukopisa - Bestiari-
uma.) Ovo mesto potide doslovno iz Liber etymologiarium(XII,
VI) Isidorusa Hispalensisa. Ime ribe je ovde "echinus" Sto u
ladnomprevodu znadi morski jeZ. Ova Zivotinja zbog svoje radi-
jalne gradepripadaistoj liniji kao i stellamaris i meduza.
2Du u"
snaga eheneisasmatrala magnetskom proizilazi iz
lcgendepo kojoj sejedan usoljeni eheneismora ubaciti u jamu da
lri privukao zlato koje se tamo nalazi i izneo ga na povr5inu.
Videti Masenius, Speculum imaginum veritatis occultae, s.v.
l.cheneis."Magnet"je ime i za vodu Salmiak,koja kad se doda
r:rstvorimametala "u trenutku sve Sto je unutra dobro/ bilo to
zfalo ili tinktura privladi sebi na dno dafe". (Lexicon medico-
r:lwmicump.156).
3
Di"tionnoire mytln-hermetique,s.v. Magnes /p. 2631.
4Up.
sutim Psychologieund Alchemie /pasus 425i dallel.
SBerthelot
kalc za"magnesie":"Jusqu,auXVIII-e sicle, /le
rrrot/n'a rien eu de commun avec la magnesiedes chimistesd'au-
iourd'hui." (Alch. grecs, Introduction, p. 255). Kod plinija i
| )ioscoridesaona ozna(ava magnet.
6Myliuro
Phil. ref,,p. 31.
292
Tcoapu, magnesiaeje
"radix domus clausae"/ koren zak-
ljudane k'uL(,el,
"venter /stomak/ u kome su ujedinjeni Sol i Luna
(Aurora consurgensu: Art. aurtf,I, p. 191.).
sTheatr.
chem.(1602)III, p. 88 i dalje.
gMyli
m ozna(ava 10. stepen procesa kao "Exaltatio":
"Quae est nostrae nnagnesiaedealbatae ingeniosa nobilitatio"
Nzdizmje koje je veStooplemenjivanjena5epobelelemagnezije/
(1.c.,p. 129).Zato Rosariumphilosophorum(Art. aurif.II, p. 231)
kale: "Magnesiaest Luna plena" lN{agnesijaje pun Mesec/.
l0"KuZ.trt da se uzme i skrivena i po$tovanjavredna tajna
koja je bela magnesija."(SermoXXI, p. 19).
rr
O hi.tealiiskomhaosu(tzv. "Confessio),p. 5 i dalje.
l2"Mugo.ria, id est, foemina" Avlagnesija,to jest Lena/.
(Rulandus, Lexicon alchemiae,p. 317)
l3Postoji, istina, u oblasti Aleksandrije i u froasu jedan
magnetni kamen "sexus foemini, et nullius usus" /Zenskogroda i
potpunobeskoristan/.(Rulanduso1.c.,p. 3 15)
lavid.ti Duodecim tractatus de lapicle philosophonrnx u'.
Theatr.chem.(1613)IV, p. 499 i dalje.
lSBerthelot,
r, p. 255.
AIch. grecs,Introductio
lS"Mugo*.ia, akoje pome5anavoda u vazduhutako da odo-
leva vatri lzemlja kamena/ na5 mercurius, sitio substantiarum,
tako daje u samomnjemumercurius."(Rulanduso1.c.,317).
l7Rosinusad Sarratantam (Art. aurif,I, p. 3tr1).
"Recipe
ergo hunc lapidem animalem: id est, animam in se habentem,
scilicet Mercurialem sensimblem:id est, sententiempraesentiamo
et influaentiam magnesiaeet magnetis, et calcunarem/et lapidem
per motum localem, prosequendo et fugando vegetabilem" itd.
Umesto "et lapidem" u tekstu iz 1593. koji imam pred sobonl
stoji "ac apicem" 3to nema nikakvog smisla. Lako je vidljiva
gre5kaStampara.Rosinusje usled arapsketranskripcije osakaieni
Zosim (Zosirnos).
293
lSDe arte metallicaemetamorphoseos
et Philiponumliber
singularis.Stampanou: Theatr.chem,(1602)I, p. 44.
19Philotophiachemicau: Theatr,chem.(1602),I, p. 497.
Na ovom mesfuautorrazmatrasvojemi5ljenjeo "animarerum":
"Corpus...cuisquerei carcerest,quo virtutesanimaererumdeti-
nentur,ac impediuntur,quo minus earumspiritusnaluralesin il-
lam vires et actionessuaslibere possintimprimere.Talis est et
eiusdemefficaciaespirituseiusmodireruminsensatarum pro sui
subiestiratione,qualisestin hominefidesindubia."/Telo svake
stvarije tamnicau kojoj su zarobljenedu3evne sposobnosti
stvari
i gde seone spredavaju, tako da njihovi prirodniduhovine mogu
da u njega utiskuju slobodnosvoju snagui dejstva.Duh takvih
nerazururihstvarije od istevrstei delotvornostiu odnosuna svoj
subjektkao i distayeraza doveka,/BoZanske snagezapretene u
telimanisuni5tadrugodo raspardani Dionisu Hili.
20DecivitateDei, XXI, cp. IV. Isto tako dudes an je za
Avgustina neuga5eni kred (calx viva): "Quammirum est",pi$e
on, "quod cum exstiuguituro tunc accenditur?"(Kakoje dudesno
da,kadasegasi,upravotadasepali?)/col,996i 9951.
ZlE*bl"*ota, Embl.CLXXI, p. 715&:
"Zato nemanikog
ko se neie odmah iznenaditi,kada po prvi put primeti i vidi
sposobnost magnetada privladigvoZde.,. I nije dovoljno3tonam
neki nameiu neku tajnu silu ovih stvari koje su tako op5te-
poznate.Jer kako ie definisatione skrivenesile o kojima ne
moguda istaknemni3taosimjednogimena?"
22/f4" delovanjuse sa du<lenjem divi/ u: Commentari-
orumalchymiae,pars.Il, lib.V,cp.XVII lp.l0ll.
Z3Duodecimtractatusde lapidephilosophorum\: Theatr.
chern.(1613)IV, p. 499.
2a/1.".1, svetai divljenia vrednaprirodno,ti koja si-
"O
novima udenjane dozvoljava5da gre5e,kno Bto svakodnevno
pokazuje5u ljudskomZivotu,Zbog toga samu ovim traktatima
izneo tako mnogoprirodnihrazloga,da bi... Iitalac mogaoda
294
razumesveStosamvideosvojimolima s blagoslovom
BoZijim."
Naroditoznadenjevode u alhemijimoZese po mom mi5ljenju,
objasnitignostidkimizvorima: Tepipqct D0 rs1 td ii6op, rai
tolSto doquedv rlyo{ivtar,o1e6dvqdorovreg etvcr tflv (rrl1v 0r
rorlrov./I voda se oboZavai venrjuu nju kao u Boga,tvrdeii da
Zivotpotideiz nje.I (Epiphanius,Panarium,LIII, c.p.I).
25Arcchemisticau: Theatr.chem.(1602) p.
I, 252:"/pa-
ganil kaht, naime,da prirodazahtevaneku sebi slidnuprirodu i
radujese zajednosa svojomprirodom.Ako se,medutim,poveZe
sajednomtudom/prirodorn/,ondaje deloprirodeuni5teno."
26aqporptrov<pvotrdrct pvo'trrs
Bertheloto Alch. grecs,
II, I, 3) Po pripovedanjuDemokritanjegovpokojniuditeljmu je
otkrio ovaj aksiom (1.c.).Synesiuspi5e u traktatuupuienom
serapijskom svestenikuDioskurusu(Berthelo! l.c. II, III p. 57)
daje Demokritovuditeljbio Ostaneso i da ovaj aksiompotideod
njega.
27"Vegetabilis"znali u na5imtekstovima,
ako sekoristi za
Merkuriusa"Liv", a akoseodnosina quintaessentia "oZivljujuii".
t*Up. s tim Die Psychologieder
Ubertragung/pasus433 i
dalje/i Zur Phdnomenologie desGeistesim Mrirchen/pasus429i
datjei.
zgPsychologische TypenN,3: "Zna(q ujedinjujuiegsim-
bola",pasus315i dalje/.
301146Sto se tide supstance,
putem koje se rastvaraju,
obidnoztatoi srebrona prirodani filosofskinadin,niko ne bi tre-
balo da uobrazida se magnetimai filosofskim sredstvimamoZe
privuii i5tadrugo do op5tasvetskadu5aiz gornjih tela, a najvi3e
pakiz Sundevihi Mesedevihzrakova.Zboglogaje jasnoda oni
koji misle da bi mogli da rastvarajusavr5enemetalena prirodani
fizidki nadinne posedujunikakvoz;nanjeo Mercuriusuili filosof-
skoj tednosti."(Ideaperfectaphilosophiaeherrneticaevi Theatr.
chem., 1661,VI, p. L52).Prvo izdanjetraklatadatiranoje sa
1630.O Colessonuizgledadanije poznatoni5ta.
295
3l"Ert in rebus nafuralibusveritas quaedemquae
non
videturoculis externis,sedmentesolapercipitur,cuiusexperien-
tiam feceruntPhilosophi,eiusquetalemessevirtute compererunt,
ut miracula fecerit." /Ima u prirodnim stvarimajedna odredena
istina koja se ne moZe videti obidnim odima, vei se moZe
primetiti jedino razumom.Filozofi imaju iskustvoo tome i znalu
daje njenasnagatakovelikadamoZedaudiniduda.i(Speculativa
philosophiau: Theatr.chern.,1602,I,p.298).
3zDirtionnaire
mytho-hermdtique, s.v. aimanlp.L2/.
33"L.k koji pobolj3avai preobraZava ono koje je manjeu
je
ono Sto bilo pre propasti,i u bolje, i ono koje nije u ono Sto
morabiti" (1.c.,p. 267).
34"U ljudukomtelu je sakrivenaizvesnametafizidkasup-
stancapoznatanajmanjembroju ljudi. Njoj... nije potrebanni-
kakavlek, vei je onasamanepokvarljivi"(1.c.p. 265),
3s"AdeptiteLeka tome da u dulnimstvarimaoslobode
od
okovajednunedulnuistinu"(1.c.,p.271).
36"Filosofisu kroz izvesnoboZansko
nadahnuiespoznali
da se ova sila i nebeskasnagamoZeosloboditiod svojihokoval
ne kroz suprotnost, vei laoz ono 3toje ujoj slidno.Buduii, dakle,
da se tako ne5tonalaziu dovekuili vau njega,jer to ovoj sup-
stanciodgovara... ondaslidnotrebapojadatislidnim,radijemirom
negoratom"(1.c., p.265).
3T"Pobrioise,dakle,zato daizade$
kaotakavkakavZeli5i
kakvodelozakojimteZiStrebadabude"(1.c.,p.277).
38'111.
moZemose u neku sumnjuuveriti drugadijeosim
kroz iskustvo,i ne bolje nego ako u sebi samima/stvorimo to
iskustvo/".(Philosophiameditativau: Theatr.chem.1602,I, p,
467).
39"N.ku on prepoznada najveie blago
dovekapostoji u
dovekuoa ne izvannjega.Od njegapolaziiznutra...,kroz Staon
spoljadelujena ono Stoie videti odima.Ako dakleduhomnije
296
297
slep onda ie videti, to jest razumeti ko i kako je iznutra stvoren i 47"Ovustvar,naime,ti izvladi5i ti si njegovaprima
mate-
kroz spolja3njostie pomoiu svetlosti prirode samog sebe pre- ria,jer kod tebeie je pronaii,i dato jo5jasnijekaZem,od tebeie
poznati." (Speculativaphilosophia u: Theatr.chem.16A2, I, p. je dobiti. Ako to dokaZeS, onda ie se u tebi umnoZitiliubav i
307). (1.c.,
sklonost ka tome" p.37)
40Alhemidar
i mistidar John pordage (1607-l6gl) 48"Hu., estilla dispositio,quaescilicetmanibusperfici
nou
oma(ava unutra5njeg"vednog"dovekakao jedan "izvod i laatak potest"(1.c., p.40i dalje).
pojam makrokosmosa" (Sophia,p. 34).
49"Oo*i, huius magisterijperfectioin capturacorponrm
l"TJpoznai
iz samog sebesve Stoje kako na nebu, tako i na coniunctorum, et concordantium constat."/Celasavr5enost ovog
Zemlji kako bi u svemu bio mudar. Zar ne zna5 da su nebo i ele- magistirijumasastojise u obuhvatanjupovezanihi podudamih
menti koji su boZanskim dinom stvaranja razdvojeni, jedni od tela./ (1,c.,p. 43) - InterpretatiocuiusdamepistolaeAlexandri
drugih, ranije bili jedno, kako bi mogli da proizvedu kako tebe, Macedonun regis(Art. aufir.I, p. 384)kaZe:"Et sciasquodnullus
tako i sve?"(1.c.,p.276), nasciturabsquemareet foemina."lI znajda seni5tane radaosim
42Miruo
koja je do punog razvojado5la dve stotinegodina iz morai iz Lene.l- I u. TractatulusAvicennae.(Art. aurif. I, p.
kasnije u Lajbnicovoj monadologiji,da bi zatim, suodenasa tro- 422) stoji: "Et matrumoniumestcomrniscere subtilecum spisso."
jstvom prirodnih nauka - vremettom, prostorom, kauzalno5iu - /I bradnavezasastojiseu tome da se suptilnoujedini sagustim./
sledeiih dve stotinegodina opet pala u pun zaborav"Herbert Sil- Up. moja izlaganjas. v. coniunctiou: Die Psychologieder Uber-
berer koji se takodebavio alhemijomkaZe:"Radije bih se sasvim tragung.
predao govoru slika i najdublju podsvest nazvao na5im unu- 50ova.1 tekstima "M&lus"(Art. aurif,I, p. 310),verovatuo
tra5njim nebom punim zvezdanekretnica..."(Der Zufall und die pogre5no napisanMagus,koji je poznatkaoautor.
Koboldstreichs des Unbewussten,p. 66.) Dalii izvodi o tome u 5l"Ova3kamenje pod tobom,Stozahtevaposlu3nost,
mom radu Der Geist der Psychologie. uad
43rr41 tobom,Stosetide vladavine;dakle,od tebe,ukoliko u obzir do-
niko ne nnoZeda samog lsebelspoznaako ne znaytao lazi nauka;oko tebe,ukoliko seti0etebijednakih."(Art. aurif,I,
je
ni ko on sam;od koga /ili od dega/on zavisi, ili diji je /odnosno p.310).
kome ili kuda pripadali u koju svrhuje stvoren"(1.c.,p.272). <a

A+Exercitia
spiritualia, 1. Hebdomada/p. 26l; "eovek je
stvoren lsa ciljem/ da Boga, na5egGospoda,hvali, da mu iskazuje
sfrahopo5tovanje i da mu sluZii na taj nadin spasisvoju du5u."
45D" transmutatione
metallica u: Art. aurif. II, p. 11:
"Svimakoji uz sebe imaju sve, hlda pomoi ni na koji nadin nije
potrebna."
46"Noo scil.,
ut ab eo divitias, seu dona inquirerum, sed ut
diligenterdonis spiritualibusinstruerem"(1.c.,p. I 0).
"Datiranje ovih tekstova veoma je Uz
da gre5im,Morienusovmi izgledastariji.
dopustenje
53T"krt
ima "ipsum". Objekatje ovde,medutimo"res".
s4"Ova;kamenje ona stvarkoja se/vi$e/
negonegdedrugo
nalaziu tebi, stvorenaod Bogaoi ti si njenaprima materia,i iz
tebe biva izwdena, i gde god da ie5 se nalaziti, ona (,e
neraskidivoostatiuz tebe...I kao Stoje doveksastavljen od detiri
elementa,takoje i kamen,i takoon potideod ljudi, i ti si njegova
primamateria,i to zahvaljujuii postupku;i iz tebebiva izvuden,i
to putemdeljenja;i u tebi neraskidivoostaje,i to zbog nauke.
298
299
Drugadijelrc{eno/,stvarse krije u tebi, i to u Merkurijusumud- XII
racalti si njenaprima materia,u tebije zatvorena i ti je duva5u
skrivenorr,iz tebe biva izvudena,buduii da se od tebesvodi/na OPSTEO PSIHOLOGIJIHRISCANSKO-
svojuesenciju/i buduii daje ti rastvara5, jer beztebesene moZe
dovr5itii jer ti bez nje ne moZe5da Zivi5,i tako se kraj seda ALHEMISTICKE SIMBOLIKE
podetkai obrnuto"(Art.aurif I, p. 31I i dalje).
lvideti
"Der GeistMercuriusl"Mercuriuskao duh u netelesnonr" /Jung,/ Der Geist der psychologie.
metafi,zidkom smislu",/pasus264i daljel. ' O postojanju
ovog straha imao sam prilike da se uverim
l!n<.r: gledan* pod*tuk,i obratno./ na licu mesta.
t"'Niko ne mole da stvarau samom
sebi,vei /jedino/u 3"H"r-",
onome5tomu je slidno,kojeje od istog lnebal.(Speculativa phi- tri putajedan."
losophjpn: Theatr.chem.,1602,I, P. 276). 4 Uden;e
o objavi.
)btt66 drugih neie$nikad napravitijedno 5P. Vi"to,
koje traZi5,ako White, O.P., ukazao mi je ljubazno na pojam
sam pre toga nisi postaojedno ... Jer ovo je volja BoZija,da "vedtas prima" kod Tome Akvinskog (Summatheologica,Il, II,
poboZniteileza pobofnimdelomza kojim tragaju,a da savr5eni I, I i2): ova "prva istina"je nevidljiva i nepoznata.Onaje ta, a ne
dovr5avajusvoje druge namere...Pobrini se, dakle, za to da dogma koja se nalazi u osnovi vere.
proizide5onakokako Zeli5,da delokoje traZi5bude/sastavljeno/" 6Ti-"
(1 . c . , p , ? 7i 6d a l j e ). se ne osporavalegitimitet i vaZnostdogme. Crkva
Je"Pretvorite seod mrtvihu Zivefilosofskekamenove" nema posla samo sa ljudima koji imaju vlastiti religiozni zivot,
(1.c.,
p. 267). Ostanjajuiise na L Petr., 2,4: "Ad quefiraccedentes vei i sa onima od kojih se ne moZe odekivativi5e nego da neku
lapidemvivum, ab hominibusquidemreprobatum,a Deo autem 1r0"jl smatraju istinitom i da se tom formulom zadovolje"
electumet honorificatum:et ipsi tamquamlapidesvivi superaedi- Svakako da veiina "vernika" ne prekoradujeow gornju graniiu.
ficamini"itd. /"Niemupristupite,Zivomkamenu,koji je od ljudi, Na ovom stepenudogma duva svoju ulogu magnetai sme, dakle,
istiua, odbaden,ali od Boga odabran,i dragoceni sami sebe da postavi zahtevda bude "konadna"istina.
izgraditepoputL,ivog kamenja."/ 7"N"ku
budekako je, ili nekane bude."
ou"Istinune treba traLiti u nama,vei u predstavi SDer
BoZijoj Geist der Psychologie lTheoretische (Jberlegungen
kojaje-ynama"(1.c., p. 268). zum WesendesPsychischen,pasus415 i dallel.
o'"A dage,kakobismozadovoljilidefiniciju
Istine,kaZemo 9
da ona postoji,ali da joj se ni$tane nnoZedodati;jer 5ta moile seianje.
pristupititom jednom,pitam, 5to mu jo5 nedostaje, l0Kuo
ili na demu starozavetni Jahve Zebaoth, Gospod deta. Up.
mo2eda se zasniva?Buduii da ne postojini$taosim onogjed- MAAG, Jahwtis Heerscharen.
nog"(1.c., p. 268). lllrto
tako u: Psychologie und Religion, Die Beziehungen
zwischen dem lch und dem (Jnbewussteni (zaledno sa Richar-
dom Wilhelmom) u: Das Geheimnisder GoldenenBlilte.
12O
zna{quosve5iivanja u vezi sa mitolo5kom simbolikom
videti Neumann, Ursprungsgeschichte des Bewusstseins.
 301
XItI r0Elenchos,V,17,8i
dalje lp. ILSi daljel.
GNOSTICKISIMOBOLISOPSTVA I l"Et sicutMosesexaltavit
serpentem in deserto,ita exaltari
oportetFilium hominis."/"Ikao 5toje Mojsijeu pustinjiuzvisio
lU uuuo, kontekstunije mi, na Zalost,moguie da ovaj zmijt, tako Sin dovedijimorabiti uzviSen."/
l2ond" se,kao i na ranijim
nagoveltajopStimijeobjasnimili dak potvrdim.Kao 5to Rhine- mestimao magnetuu Elenchosu
ovi ESP-eksperimenti (ESp= extra-sensory perception)pokazuju, /p. 123/ opet spominjuelektroni kobac,pri demu se naglasak
jedno pojadano (emocionalno)interesovanjeili fascinacija stavljana kentron(sredinu)ptice.
pradenisu u izvesnojmeri fenomenimakoji se mogu objasniti 13Elenchos,Vo2l,Slp.
1241. U alhemijizrak svetlosti(ra-
samo psihidkom relativnoScuvremena,prostorai kauzal.,nosti. dius)igra a:ralognu ulogu.Dorneus(Theat,chem.,1602,lp.276)
Buduii da arhetipgotovo po pravilu posedujenuminoznost,on govori o "nevidljivim zracima neba koji se sastajuu sredi5tu
moZeda izazoveupravoonu fascinacijukoja je sa svoje strane Zemlje" i koji tamo,kako kaZeMaier (Symbolaaureaemensae,
pradenatakozvanimfenomenimasinhroniciteta.Oni se sastojeu p. 377) svetle"kao nebeskosvetlo,kao alemkamen".Arkan-ma-
smlslenojkoincidenciji dva ili vi$e,kauzalnonepovezanih, ali u terija se izvlati iz "naka" i ona obrazujenjegow "senku"(um-
smislupodudarnihdinjenidnihstanja.Ukazujemditaocuna moj bra), kao Sto pi5e u Tractatusaureus Hermetis (u. De arte
rad koji ie uskorobiti objavljenDie Synchronizitdtals ein Prin- chemica, p. l5). Aqua pennanensizvlali se magnetom iz
zip akausaler Zusammenhdn ge /objavljen 1952I . Sundeviii Mesedevihnakova(MyliusoPhilosophiareformata,p.
zPost.1,7. 314),ih su Sundevizraciujedinjeniu "srebmojvodi" (Aureliaoi-
3Ni.1edoslovan citatiz Jav.4,10. cultau: Theatr.chem.l6l3,IV,p. 563).
4Magnet. 14...und dar umbe diu
oberstekraft schouwetin gote ir
5Elenchos,V,9, bestezundegiuzetdazfwbazin di nidersten, dazsieunderscheit
18i daljelp"l0ll. wizzentboesesundeguotes.In dirre vereinungewasAdem,unde
6Jor,,
"Ego sum ostium.Per me si quis introierit,salvabi- die wile er in dirre vereinungewas, die wile hdte er aller
tuf." croatffrenkraft an siner oberstenkraft, Alse der agesteingiuzet
7ood. koristim nadin ditania r<upptovorvorp$cr,l.pod sinekraft an die nfldlenundeziuhetsi an sich,s6 enpfit diu nadel
pl.6qcpov. Da li setimemisli na onekoje zatvarajuodi za svet? der kraft alsvi[, dazsi si fiir baz giuzetin alle die nfldelen,die un-
SPoredenjes haftom se vraia opet kod Vasilidejaca der ir sint undehebetsie alle flf undeziuhetsie zuo dem ageste-
ine." (Ed. Preffer, XL: Von der ubervartder Gotheit,p.Aee i
(Elenchoso VII, 24,6 i dalielp. 203/).Tamo se odnosina sina dalje).
najv5egarhonakogaobuzimavoflpota drd fiq purcpicg virrpoq
(misaoo blaZenomSinstvu).Hippolytusovprikazovde izgleda tttp. Psychologie
und Alchemie/pasus t27 i dalje/i Zur
unekolikozamr3en, Empirie desIndividuationsprozes ses.
9N" nno se nadovezuju jo$ nekolikoporedenja, i to, Stoje 16Panarium,XXXI,
Kp. V.
zanimljivo,ista kao na gore citiranommestu (Elenchos,Y,9,19 r7Elenchos,VI, 42,4
tp.r0rt). /pasus174).lOtackoji je bez svestii
supstance, ni mu5koni Zensko./(QuispeloNotesur ,,Basilide,,.)
302 303
t8 32I-u ljudi koji mi, 5toje sme5no,
D"lo Apostolska, 17,30. radunajukao slabostto
lgUp. opr. B.Scott
lizdava(/, Hermetica I, libellus fV, 3 i Sto se ustrudavamod metafizidkihocena.Naudnasvestne doz-
dalje /pp. I5n5U, gde se nalazi prikaz kratera ispunjenog voljava da se tvrde stvari koje se nc mogu dokazatiili barem
nousonc,koji je Bog poslao na Zemlju. U krater mogu uroniti udiniti verovatnim.Neka tvrdqja nije jo3 nikadaimala za poslo-
(baptizein)oni ljudi dije srce teLi za svesno5iu(gndrizousaepi ti dicu da ne5toodgovarajuiei pbstoji.'iStagovori,to de biti" isk-
gegonas)i tako zadobiti nous. Libellus I, 2I lpp. 126, I27lkaL,e: ljudivoje BoZijiprerogativ.
"Bog veli: dovek ispunjen nousom (ennous-om)treba da spozna 33Adr"rru,haereses,I,30, 3, - U sistemuBarbelo-gnoze
samogsebe."
20"G.oo, oun (1.c.,I, 29,4)SophiaodgovaraIlpotvr"roq, Onatone"in inferiores
hyparchontestou theou" /1.c. 17,29/.
2I Irto tako metanoeite partes"(u donjepredele). Njenoime Prunikos= npo"bvenog znadi
krstitelja (Mat., 3,2). ona koja nosi teretili poZudno" Poslednjeznadenje je verovatno
"tJp."to
tes agnoias hamartema",greh nesvesnog,kod zbog toga 5to je ova gnostidkasektaverovalada ie Borbcli
Clemensa Romanusa (Hom. XIX, cp. XXID u odnosu na sle- pneumukoja se izgubilau svetumoii da vrati pomoiu seksual-
porodene(Jov.9,1 i dalje). nog dina.Kod SimonaMagusaJelenaje ta, meteri ennoia,za
23Polyhirtor
symbolicr.rs,p. 348: "Deus anteaultionum, to- koju se kaZe"degrediad inferiora et generareangeloset potes-
nans, fulminans, permiscensmundum, ih Virginis sinu, imo utero tates"ldaje si5lau donjepredelei stvorilaandele,sile i nebeske
conquievit,et amorecaptusest." (Bog, prethodnoBog osvetekoji svodove/.Donje sileje nasilnodrZe(Irenacu$,tr,29, 1-4).Njoj
je gromom i munjom poremetio svet, smirio se na srcu Device, odgovaramnogokasnijealhemistidka predstava o "animain com-
Stavi3eu njenomkrilu i bio uhvaien ljubavlju./ pedibus"(du5iu okovima)".(Up. Dorneus,Speculativa philoso-
zaLiksatane phiau: Theatr.cltem.,1602,I,p.298;Philosophia chemica,L.c.,
u Starom Zavetu. p. 497. Mylius, Philosophiareformata,p. 262; Rosariumphi-
zst.gv"do, losophorumu: Art. aurif,,II, p. 284;Platonisliber quartorurnvi
10, I2g /Strofe 5 i 7; u: Deussen,Allgemeine
Geschichteder Philosophie,p. I271. Theatr.chem,,1,622,V, p. 185 i dalje; BlasiusVigenerus,De
26ono poslednjeje igneet saleu: Theatrchem.,1661,VI, p. 19).Ovaidejapotideiz
kontroverzna. Majster kaZe: "Bog u grdkealhemijei nalazese kod ZosimalBerthclotl,Alch. grecs,
boZanstvuje duhovna supstancakoja je bez dna, o kojoj, dakle, IIII,XLIX, 7,lpp.23L-2241. Prevodn: Psychologie undAlchemie
niko ne moheda govori (1.c.) /pasus456 i daljel,U Liber quartorumouaje sabejskog porekla,
27"Ouo
"Diz endeenhfltkeine wise. ez entwehsetder wise
(Videti citat kod Chwohlsohna,Die Ssabierund der Ssabismus,
(Peifter,II, p.268,24 i d.) II, p. 494: "L'dme se tourna une fois vers la matibre,elle s'en
6prit, et brfllantde d6sird'dprouverles plaisirscorporels,elle ne
"1.".,
p. 497,34i dalje. voulut plus s'end6tacher. Ainsi naquitle monde,"/Du5asejed-
29,...da se baca nom okrenulamateriji,zaljubilase u nju, i goreii od deZnjeda
u neznanjekoje je bog (1.c.,p. 496,Zl) Up.
gore agnosijuboZanstva. osetitelesneradostinije vi3e htelada se od nje odvoji.Tako je
'01.r.,p.282,6
nastaosvet./Kod valentinejaca SofijaAhamotje Ogdoas.U Pis-
i datfe. tis Sophia (pp. 264 i 49) ona je Barbelinaierka. Ona biva
propovedi: "Renovamini autem spiritu" (Ef , 4, Z3); zarobljenau Haosu,prevarenalaZnomljubavlju demonaAu-
"Ktuj tadesa.Irenaeus,l, 5,2,oznadava Demijurgakao sedmorstvo, ali
1.c.,p. 320,27 i dalje.
304
30s
Ahamotakao osmorstvo,f, 7, 2: Spasiteljje sastavljenod detiri davolu kao tvorcu sveta.On nalazi ono Sto mu je svojstveuo
stvari u ponavljanju prvog detvorstva.Odraz broja detiri je i (16rov).
detvorstvoelemenata (I, 17,l), kao i detiri svetlakoja okruZuju 49Mot.7,14:
autogenes Barbelognoze(I,29,2). "...uskesu dveri i uzanje put koji vodi do
Livola."
34lran".ur,I.c.,I, 24,1. 50Kontekstkoji se ovde
obradujenalazi se t Elenchos,y,
3sBousseto Hauptprobleme 9,4i rlplielp. 981.
der Gnosis,p.170. t'Elenchos,v,6,6 lp.
36Panarium. XXX,5. 78/:
3Tlnscriptions mandaites Szfllenchos,V, 6o5 lp,781,
des coupesde Khouabir, II, p. 53Elenchos,
185. V , 6,6i dalje. lp.7Bl.
38od.ryuk32 l"Dritte Tat" u: saSanadimkomkallipais =
Hennecke,Neutestamentliche "sa lepom decom"ili "lepo
Apokryphen,p. 267/. dete"(Elenchos, Y, 7,4/p, 791.
3gBousset, 55PoHippokratesuje,
I.c.,p. 114i dalje. naimeodedakod sedamgodinapola
oca(Elenchos Y,7 ,2t lp. 831).
40/Sve3tenik izlaziiz stanazv anog svetiliSte,zatimsepenje s6Archegonos jestepraotac(v"c.).
do jednogna sve detiri straneotvorenogpaviljonado koga vodi s7"Pra-priroda
detvorostepenica.On nosi amblemeOzirisa,sedana prestoi svega"
obraia seredompremasvedetiri stranesveta.Redje o vrsti dru- s8lzriditimodnosom
na Mat. 19, 17: ,,Llnusest bonuso
gog stupanjana presto,i ponekadkralj delujekao svestenik,koji Deus"/Luterova Biblija: "Niko nije dobarosimjednogoBoga"/.
samomsebiprinosi hrtve.Ovaj poslednjipostupakmoZese sma- S9Panarium.
trati vrhuncemdeifikacijekraljal. TheMiraculousBirth of King XXVI, cap. VIIL /Ova bi tok njegovogse-
Amon-Hotep III, p.81. menaprimilau sebedimebi joj on staviodo znanjada on to mora
4tElenchosV, g, dauradida bismomi Ziveli./
5 i dalje lp.98 i dalje/. 60N" *ogu da se
a2videtiPsychologie otmem utisku da se snovi povremeno
und Alchemie,s.v. "Axiom der Ma- izvr(t na skurilannadin.Verovatnoje ovaj aspektnagnaoFrojda
ria". da donese dudnu pretpostavkukako se snovi prikrivaju i
43Euphrainei, igra redi s euphrathes, izobliduju iz takozvanih"moralnih" razloga. Ovom shvatanju
dobrogovoreii.
44Elenchos, Y, 9, 15i dalje lp. 1001. suprotstavlja se,medutim,dinjenicada oni islo tako destodine
45onoseodnosina upravo suprotno,zbog degase radije priklanjamalhemistidkom
Jov.4,10. shvatanju daje Mercurius(nesvesni nous)- 5eret.
46Elenchos, Y, 9, 2l lp. 102/. 6loroonevaLi
47Elenchos,Y,9, samoza Frojdovu, "psihoanalitidku" metodu
l: lp. l0l/. koja manifestovani sadrZajsnauni5tavakaopuku "fasadu", jer na
48oud.je red o integraciji osnovu psihopatologijehisterije pretpostavljainkompatibilne
Sopstvakoja je slidnimredima Zeljekao motiv sna.To Stosan,ba3kao i svest,podivana nagon-
najavljena u gore spomenutombogumilskom dokumentu o
skojosnovinemanikakvevezeni sasmislomlikovaiz snaniti sa
306 307
smislomsadrZaja svesti,jer kod obojeje bitno ono Stoje psiha 75Naprimerhierosgamos Zevsai Herena "Gargarovojvis-
uradilaod instinktivnogimpulsa.u Partenonunije znadajnoto 5to ini" (llijada XIV, 345 i dalje).
seon sastojiod kamenai Stogaje podiglaambicijaAtinjana,vei T6Brugsch,ReligionwndMythologieder alten Ag,,pter,p.
to 3toje - upravoPartenon,
62Zw Phdnomenologie 94.
des Geistesim Miirchen lpasus 77Pr"^u staroegipatskoj
4031. predstaviBog je "otaci majka" i
63ZwPsychologieiistlicher "stvarai rada samogsebe"(l.c.op. 97).IndijskiPrajapatise pari
Meditationlpasus942i daljel. saZenskom polovinomkojuje odvojiood sebe.
& Zu, Empirie des Individuationsprozer,res.
78llu,dak i ja, sjedinjujemse sa svojompesnicom,spojio
6sToodgovaranjegovom
biiu kao logosui drugojlidnosti sam se u zagrljajusa svojomsenkom,semesamusuo u svoja
trojstva. usta, moje vlastito potomstvoporodio sam u liku Su, vlaZnost
66crkuu,istina,odbijaovo shvatanje. samstvorio u liku SaithTefnut,l TheGodsof the Egtptians I, p,
67oudrje red o kombinaciji 310i dalje.
tri Hristovaznadenja. Ovakve
kontaminacijenisu karakteristidne 79Zuorumisaozahvalansampredavanju o arhetipskimos-
samoza gnostidkomi5ljenje,
vet i zanesvesno oblikovanjepredstava uop5te. novama Keplerove astronomijekoje je prof. Wolfgang Pauli
6ScregoriusMagnus,Expostitiones odrZaou na5emciriSkomlaugu.
in Librum I Regnunt,
lib. I, cap. I, col 23: "Quia Deus et homo unus est Christus... 8oElenchosv,7,30 i daljelp.86l,
Dum ergounusdicituroincomparabilisdemonstratur." (JerBog i Slvid.ti Bousset,Hauptproblemeder Gnosis,p. 351 i
dovekje jedan Hristos.Dok se, dakle, nnzivajednim, on se
pokazuje kao neuporediv./ dalje.
Neuporedivost, odnosnoj edinstvenost 82IFaust,1.deo,Snrdierzimmer./
obrazlate.se, kako to odgovaratoj epohi,kroz "excellentiavirtus"
/istaknutou njegovojvrlini/. Ali je ona samapo sebiznadajna. - 83odiseia,xxrv,2.
Pesma nad pesmama" 1,1: "Bolje su svoje grudi od vina,,.l 84Elenchos,
Luterovai Ciri5kabiblijaprevode"ubera"sa"ljubav". Y, 7, 36 lp. 87 i daliel.
69119, 85Don.2,34: "Videbasita donec abscissusest lapis de
suumroseum/sicl/ illi praebuitosculandum." /Onjoj
ponudisvojaruZidasta ustaza poljubac.l(Liber gratiaespiritu- montesinemanibus".Redje o kamenukoji razbijaglinenenoge
alis, fol. J"IV, V'). statue.
'o L"., fol.B, II V'. 86Ti-r se misli na letargiju,to jest stanjezaboravai sna
TlGregoriusMagnuso kao kod nulvih. "Unutra5njidovek" ie pokopani zarobljenu
1.c.Up,Jer,31,22.
telesnomdoveku.On je "animain compedibus"ili "in carcere
"L."., fbl. A, VIL0. Cetvorstvose odnosi na detiri corporis"/du5au okovimaili u tamnici tela/u jeziku alhemidara.
Jevandelja. Letheodgovaramodemompojmuncsvesnog,
87Ancoratus,40.
" l.".,fol.B, II vo.
74r."..fol. B. vII vo. 88/Cit.premaHippolytos,Elenchos, .
Y ,7 , 37, lp. 881
308
309
. .tnqn, Ps.82,6:"Dobrosamrekao:bogovistevi, svi stevi 107 Der GeistMercurius/pasusZ7Bl.
sinovinajvi5eg.Ali zaista,kao ljudi iete umreti".Na ovo se od- l0SRoscher,
nosii Luk. 6,35i Jov. 10,34. 1.c.,s.v,"Korybos",Kol. 1392,47, gd,eje tekst
'Io$rilp= dat in extenso.Spu5tanje mozgamoglabi biti aluzijana starovul-
Jothor Septuaginta= Jethro,laalj - sve5tenik garno shvatanjepo kome se spenna odozgo kroz kidmenu
midijanacai tastMojsija. moZdinudovodido genitalija.
9I S.foru,Zena l0gAlhemidarikaZu:
Mojsijeva.
92oud, se verovatno "Perfectumnon perficitur,,/savrseno
ukazuje na pneumatskuprirodu sene moZeusavr5iti./
]!9stpja" koje sledi iz Mojsija,jer premaElenchos,V, i, 4l h. llaillenchos,V, 8, 22
lp. 93/ opisuje"pneumatikoi,'kao
89/Aigyptosje to soma(Egipatje telo). (razumom
"nodroiteleioiantihropoi" potpunidovek)iz
obdareni,
l3.Etenchos, V, 8, 2 /r.891. dega se moZevideti da "duhovnog"dovekadini posedovade
9aSvadbeni. kvaternio je arhetip kome odgovara cross- jedne"animarationalis".
cousinmaniagena primitivnomstepenu. op$iranpiikaznalazise I l lElenchosoV, 8, 2l lp. 931Crzmcr(Biblisch- theologis-
g Fom spisu Die Psychologieder Ubertragung/pasus 425 i ches Wcirterbuch der neutestamentlichenGrtizifit). prevodi
dalie/.
" teleioskao "potpun,savrsen,nestodemuni5tane nedostaje, Sto
lslfrt*a nadpesmanra
gftJp.Psychologie 1,5(Luterovabiblija)./ stiZe na cilj svog odredenja",Bauer, (Griechisch-deutsches
undAlchemie/pasts 484/. Wdrterbuchzu den SchriftendesNeuenTestaments, Kol. lj44)
''Videti Marie-Louise
von FranzoDie passioperpetuae. ima u vezi saZivotnomstaro5iu"zteo,punoletan", samisterijama
Yersucheinerpsychologischen Deutung. "posveien".Lightfoot Q{oteson theEpistlesof St.paul, p. 173)
'"/Elenchoso V, 8, a (p. Sg).lOveredisenalazeu /s. 29,10i kaZe:"T6l,eloE, iz properlythat of which the partsarefully devel-
dalje.Tamoone opisuju5ta"ljudi mucajuii i na stranomjeziku" oped,asdistuinuished from 6l,6rl.1pog,thatin whichnoneof the
govorenarodu.ciri5ka biblija prevodi: "Redenicana redenicu. partsarewanting,"fullgrown"asopposed to v6nroq,"childish",or
redenica na redenicu, rednared,redna red,malotu, malotamo." nar61s,"childhood"./Teleiosje zapravoouo od degasu delovi
|lptencnos,V, 8,4(p.89)./ potpuno razvijeni, za nzliku od holoklerosa,onog gde ne ne-
r00t\lunchos, v, 8, i(p. til.l up. psychotogie
undAlchemie dostajenijedandeo,koje je potpunoodraslo,nasuprotnepiosu,
/pasus
- 550i dalie/. maloletnom,detinjastom, i paidia,detinjstvu"/T6l,er,og,
je dovek
rolPost.i+.s koji je primio nous. On posedujegnosis (spoznaju).Videti
trlu i6tou rprSorv
Bl.uetv V, g, 12
cvcyrrl.Elenchos, GuignebertoQuelquesremarquessur la perfection(rel"etorr,E) ef
_ ^ _.102gig
(p.qt)/" sesvoiesdansle mysterePaulinien,p. 419.Weiss (Das Urchris-
"tlParacelusus als GeistegeErscheirutng,pasus lg2 i tentum,p. aag)obja5njava da je upravo"svesto nesavr5enosti i
dalie./ volji da senapreduje znaksavrSenosti", On sepozivanaEpikteta
" l@Ror.her, (Enchiridion,51,1.i dalje) gde stoji da se onaj koji se anticipi-
Lexikonder griechischenund rdmuscltenMv-
thologie,s.v."Kureten", Kol. 1608,45. rajuii, odludionanapredak (npor<6nrerv)zove"savr5enim".
'0t1...,Kol. 1607, tt2Elenchoso V, 8, 22 lp.93liV, 8, 19i dalje lp.92l.
52/pr5ljen,vertex/.
lo6El"ncho,s, "'"Mir pravi medu neprijateljimaili elementima,, (Trac-
V, 8,13/p. 9Il. tatusaureus,p.43).
3t0
311
rr{Izdao 1.562,Adam von
Bodenstein(Sudhoff III, p. scripturas Evangelicasaccipere,vel etiamangelorum, vel coeles-
24e). tium virtutum ergahuiusmodianimasadiutoria:tiganturenim ab
ll5O mumiii piSeu: illis et inundantur,arquead omnemscientiamet agnitionemre-
De cansisnrorboruminvisibilium,to
jest, o nevidljivimbolestimai njihovimuzrocima."Uvod u detvrtu rum caelestiumnutriuntur,quamviset Salvatornosterfluvius sit
knjigu" (Sudhoff IX, p. 308 i dalje): sve snagetrava,drveia qui lactificatcivitatemDei; et Spiritussanctusnon solumipseflu-
nalazese u mumiji, ne samosnagaizraslaiz zenlje, vei i vode, vius sit, sed ex iis quibusdatusfuerit, flumina de ventrecorum
sve osobinemetala, sve prirode markasita,sve su5tinedragog procedant"./Jer oni rajevi iznadrekejesu isti i srodnis onim ra-
kamenja.Cemu da nabrajami imenujemsve to? Sve su one u jem koji se nalazi u drvetu Zivota.RekemoZemo,medutim,da
dovekuniStamanjenegoStosujake i snaZne u mumiji." vidimo kao jevandeljskespiseili kao pomoi andelaili nebeskih
sila prematakvim du5ama;oni ih, naime,kupajui preplavljujui
ll6Argu*rntum in primum
librum anatonilae
idechtri(Sud- hranesvim naukamai spoznajomnebeskihstvari; iako je i na5
p.
hoff III, a62). Spasiteljreka koja radujegrad BoZiji, onimakojimaje to dato,
llTMumi.luje prematomei rekeie isticatiiztela.lIn numeroshom.XYII,4 lcol TATi daljel.
alexipharmakon.
De mumiali-
bellus,SudhoffI 13p. 3751. l26videti vrednu zbirku patristidke
alegorikekod Hugo
llSDe vita longa, Liber quartus, RahneroFluminade ventreChristi,p.269 i dalje"Gomji navod
Caputseptimum(Sudhoff senalazina p. 370 i potidei HippolytovogKomentarao Danilu
43,p.284). (r,17).
ll9Anatomiaeliber primus,Tractatusprimus(Sudhoff rz7nBtideo illud quidem primum
I/3, caelum,quod spiritale
p. a6\. diximus,mensnostraest,quaeet ipsaspiritusest,id est,spiritalis
l2jzohor,fol. 91 col. 368, homo nosterinterior est qui videt ac perspicitDeum." (In Gene-
cit. u: Schoettgen:
I{orae he-
braeicaeet TalmudicaeII,p. 16. simhom.,I,2 lcol. 147/.
r2lElrr"ho,e,V, 8, 20 i dalje lp. r28Elercho,e,
921. V, 8, 34,p.95. Redje o igri rediaipolos(od
l22Post.28,17. aigopolos),pastirkoza,i aeipolos,od aei polein,uvek okretati;
l23rrglvideatisputeumvisionis percupiatis otudapolos- zemljinaosa,pol
et ex co aquam
vivam, quaeriat in vobis fons aquaesalientisin vitam aeternam" r29
flrrll.erpat ttE 6e0poy6qcrlu&l,rog vnpprnqosdvorog,
/I takoda vidite izvor vizije i u njoj opaziteZiw vodui nekaona Ilpcorer)gA1ytrutrog.(Elenchos,V, 8, 35, p. 95)
u vama postaneizvor koji izvire u vediti Zivot" (In Genesim
t3oOdiseia.
IV, 384i daljelp.73l.
homiliaXI, 3 /col. 2241).
t24r,".r,2lcol. l4B/. 13lon imanestood gorespomenutog
karaktera"jestersa".
l25"Irti enimparadisisuper l32ulogu Protejaima mnogozajednidkog
fluminaosimileset cognarisunt s ulogom Her-
illi paradisoin quo lignumvitaeest.Fluminau.ro porr-umus vei mesa: dar vidovitosti, pre svega,a zntim i sposobnostpreo-
312
313
braZavanja.UFaustu (2. deo,stenoviti zalivt Egejskogmora) on
Tetiju majku".Prev.Milo5 N. Durii). lp.364l - "Onereke koja
shodnotome savetujuHomunkulu kako i gde da podne. svimarodenjei stvaranje podaruje"lp. 3661.
t33/Elenchos, l38Titlu,crtica,(tenmiankeraian)kaonajmanjigrdkipisani
V, 8, 40 i dalje; up. Jung, Symboleder Wan-
dlung, pasus530, bele5ka79l. znak,odgovarana5ojtadkiiznadi (kojau grdkomne postoji).Up.
l34Kud.
sam posetio staru pagodu u Turukalukundramu
Luk., 16,17: etrconriltepov 6e 6o'nv tdv otpavdv rq1 riv
Indija) jedan tamo5njipundit mi je objasnioda su stari hra-
ncpel,getvt) ro0 v6povptovrepatav fleoeiv/"Lak5eje pak da
fiuZna
movi spolja namemo od vrha do dna prekriveni opscenim prikaz- nebo i Zemlla produonego da jedna crtica zakona (titla)
ima, da bi podsetili obidan svet na seksualnost.Duh je velika
propadne".Isto to Mat. 5,t8. Ovdebi se moglonalazitiporeklo
opasnost,jer Yama (bog mrtvih) ie ove ljude (tj. imperfecti) tog
simbolike"title"okaokodIrenaeusa(Adv.haer.,I,3,2).
dasaodvesti ako odmah, neposrednone krenu putem duha. Erot- t3eEl"nchos. VIII, 1,2,4i dalje/p. 2321,Ovoje gnostidka
ski prikazi bi trebalo da ljude podsetena njihov dharma(zakon), parafuaza Jov. I i istovremeno prikazpsiholoSkog
zna0ajan "Sop-
koji im naredujeispunjavanjenjihovog obidnog postojanja.Tek stva".Slidanodnoskao Stoga i ima premaSopstvuima hebrejsko
po$to su ispunili svoju dharmu, oni mogu da krenu putem duha. slovoJod premalapisu,Pradoveka Adamaoznadava kukica nad
Opscenostibi trebalo da kod posetiocahrama tzazovuerotsku ra- Jod.(SchaareKeduschc, III,I).
doznalost,kako ne bi zaboraviona svoju dharmu; inadeje neie l4oEnruoden,YI,9,8nI, p. 126,
ispuniti. Jedinoneko koga je njegovakarma (sudbinastedenara-
nijim delima) osposobilai neko ko je podredenza duh moZebez lalEmpirijski materijal za to nalazise u tomu VII mojih
opasnostida prode pored ove opomene,jer mu ona neie znaditi psiholo5kihrasprava,Gestaltungendes Unbewussten /Zur Em-
niBta.Sa ovog razlogana ulazu u hram stoje i dve zavodnicekoje pirie desIndividuationsproze ssesi Ober Mandalasymbolik/.
bi trebalo da ljude namameu ispunjavanjenjihove dharme,jLr
jedino tako obidni ljudi mogu da dodu do vi5eg duhovnog raz- l42Bousset (Hauptprobleme clerGnosi,s,p. 321)kaZe:"...da
voja. Bududi da hram predstavljaceo svet,u njemu su odslikanei ljudi, ili bar neki ljudi od podetkanoseu sebijedanvi5i elemenat
sve ljudske delatnosti,i buduii da ljudi ipak uvek misle na seksu- koji potideiz svetasvetlosti(onrv$r1p) koji im omoguiavada se
alnost, i veii deo slika u hramu je erotske prirode. Zato i lingam uzdignuiznadsvetaSedmorou vi5i svetsvetlosti,nepoznatog oca
(falus) stoji u svetoj jami Aditona (Najsvetijeg) u garbha grha i nebeske majke."
(kuii uterusa). Ovaj pundit je bio tantridar (skolastidar; tantra = I 43M.""po hl, MeisterEclchartsLehrevonrSeelenJilnklein.
knjiga).
l35lEl"nchoso l44l".nu.,rs, Adv. haer., Io 24. Pneukatikoi(spiritales)
V, 8, 44,p.gTlIJzor zatt jeu5kopljeniAtis i
sveStenikiz Eleusisakoji slavi hierosgamos,a koji je postaoim- sadrZemanji deoplerome(II, 29).Up. s tim udenjeSatorneilosa
potentanispiv5i piie od kukute. kod Hippolytosa(Elenchos, VII,28, 31p.208D.
l45Macrobius,Commentariunt in SomniumScipions,N,
l36Mot.5,8:
"BlaZenisu oni distog srca,jer oni ie videti 19.
Boga."
146
El"r"hor, v, lg,7 lp. llT l :
l3TPrrp*n
llijade, XIV, 200 i dalje i 246:,'Idem da vidim l47oru se predstavau mnogim varijacijamavraia u al-
zemlji mnogohranoj krajeve krajnje li Okeana, praizvor na5, i
hemiju.Up. Maier, Symbolaaureaemenseep. 380 i Scrutinium
314 315
chymicum,emblemaXXI /p. 91/: "Rex natansin mari, clamans SermoIY, lp.l12l) Ruska (Turbaphilosophorurn p.5l) stavlja
alta voce: Qui me eripietingenspraemiumhabebit."/Kralj, u umesto"solis""saliens",dakleumesto"tadkeSunca","tadkakoja
morudok pliva i glasnodovikuje:ko me izvudedobiie velikuna- skade",smatrajuiida su svi rukopisikopirali istu gre3ku.Nisamu
gradu/.Up. i Aurora concurgens I, VI, Parabola
prima:"quoniam to ba5sisuran.
tempestas dimersitme: ergolaboraviper singulasnoctesclamans, rslt on Hylealischen
Chaos,p. 194.
taucaefactaesunt faucesmeae:qui est homo,qui vivit scienset circulophysico quaclrato,
p.27.
flnu
intelligensoeruensanimammeamde manuinferi?" /Pp. 48 i 50/. rls-fneatrum ihimicum(16t3)IV, p. 691.
/"... po5tome poplavaudavila...zato samvikao u svim noiima tl6-flrcatrumchemicum (1602)I, p. 382.
dok se nisamumorio,grlo mi je promuklo:ko je dovekkoji tu t57Mono, hieroglypltica(Pwo izdanje 1564)
u: Theatr.
Zivi, pun znanlai razumevanja i koji ie moju du5uspasitiiz ruke chem.0602\tr. p. 218.
podzemnog sveta?"pp.49 i 51 u Marie-Louisevon Franz,Mys-
teriurnconiunctionis III./ llg^rnim iphie reformata,p. 13L
l48ElenchosrY,21,,2 "'Mus. herm..559.
lp. l23l: tdv ontv,9flqa
tdv 6l.clrotov 160Ht"obih uz to da citiramjedno teoloSko
mi3ljenje:"Je-
6v toIE oKorttvotg {56aorrdtrrl rcrcpeptl$cr Lenrdlq. sus is a synthesisand a growthoand the resultantfrom is one
tonup,satim viziju koju opisujeFrancis G. Wickes (Zon which tells of a hunderdforceswhich wentto its making.But the
interestingthingis thattheprocessdid not endwith theclosingof
der innerenWeltdesMensclten,274). Re(,jeo tipidnojsimbolici
the canon.Jesusis still in the making"./Isusje sintezai rast i
individuacije:"Onda sam video kako kraj stubavisi ljudski lik
forma koja iz toga proizilazi je takva da svedodio stotinu sila
koji kao daje u sebisakrivaosvusamoiusvetovai prostora.Sim,
koje tome doprinose.Zanimljivoje, medutim,da se procesnije
i ne nadajuiisenidemu,taj Jedanje tu visio i gledaou prazninu.
Dugoje on Jedangledao,i privladiok sebisvu samoiu.A onda
zaustaviozavr5avanjem kanona.Isusje jo5 uvek u nastajanju."/
(RobertsoJesusor Christ?- A Reply,p. I2a)
sedubokodole u nedokudivojdubini rodila beskrajnomala iskra.
Polakose podiglaiz dubinebezdauai dok se pela,postojalaje
sve veia, sve dok nije postalazvezdt.I ova zvezdaje visila u
prostoru,ba5preko puta onog lika, i bela svetlostje isticalana
njegaJednog,usamljenog."U preokretanjuove slike Zoroaster
govori da je namamioiskre od jedne zvezdekoje su ga opekle.
(PoBoussetu,Hauptpyobleme der Gnosis,p. 1a6.)
l5oElrnrhos,VI, 17,I lp.1421.
l'l De circulophysicoqttadratorp. 27.
l52lli puortus solis.
"In ovo igitur factasuntquatuor:terra,
aqua,a6ret ignis; saliens/solis/autempunctushis exceptisqua-
tuor, in mediorubei iquii est pullus."/U jajetu nastajedetvoro:
zemlja,voda,vazduhi vatra;tadka/Sunca/koja skade,poredovo
detvoro,usled Zumanceta, jeste pile./ (Turba philosophorum,
316
317
XIV 17Elenchos,V, 8, 2 lp. 891.Videti
odeljakXIII Kp. 6 /pasus
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA 328i dallel.
t*Up. Die Psychologieder
UbertragungIII: "Kdnig und
' Elenchos,
t'
K6nigen"pasus410/.
V, 7,8 lp.801.
2illenchos,Vl[, 15,1 i dalje re2.Moit. :8,27.
lp. 235/.
3D.u.**noSechzig(lpanishad's 202u,Phd,nomenologie
desVeda,p.204i dalje. der Geistesim Mdrchen.
4D.urr.o, 1.c,, p. 442i dal1e. 2lukoliko ceo kvatemio Senke predstavlja
konstrukciju
SHippolytus je Ziveooko 230. Mongimosmora zatoda se koja proiziltzi iz mzlogasimetije, onda se "dobrommudracu"
datiraranije. ovdemorapredstavitiodgovarajuiimradnihtonskilik.
$Psychologi.schg 22vid.ti Die Psychologie
Typen 13.Inaovertnitip, a. Op5ti poloZaj der (jbertragungs/pasus 425 i
svesti,pasus691i dalje/. dalje/.
TKnrgima karakterceline 23U gnoziJustinusa.Videti I{yppolytu
zbog "savr5enosti"svogoblikai s, Elenchos,V,26,
detvorstvakao minimaluogbrojaprirodnepodelekruga. 32lp.I32l:
8I fersuch einerpsychologis
chenDeutungdes Trinitd,tsdog-
zatotk. rz,4.l
mas,lpasust82 i daljel. 2sKol. 2,14: Hristosje poni5tio
gup. "povelju (chirographum)
uz to prilog Zur PhtinontenologiedesGeistesirn Mrjr- koja je bila izdataprotiv nas";"i on je uklonios putatako Stoje
chen. pridvrstio na krst". Rukopisje utisnut u telo. Ovo milljenje
lOPrtodgnuoranerazlikovanju
Cetvorstvai jedinstva. potvrdujeOrisius (AdAureliumAugustumcommonitorium de er-
I lup. gradenjecrkvesapojedina(nim rore Priscillianisarumet Origenistarlmr,,p, 153),kadakaZeda po
kamenjemu Hirt des
Hermas. mi5ljenju Priscillianusa dula na svom silasku kroz sfere u
12Wil.h.1* und Jung, rodenjebiva uhvaienaod zlih sila i po volji pobednika(victoris
DasGeheimnisder GoldenenBIilte principis)gurnutau razliditatela na kojimaje "rukopis"ispisan.
(izdanje1929,p.112). Delovi duBe(membraanimae)dobijaju boZanskichirographum,
t3Psychologieund delovitela (membracorporis)opisanisu znacimazodijaka(caeli
Alchemielpasus33t1.
laDefini.i.|.boZanstva sigma).
kod Cusanusa.Die psychologieder
Ubertragunglpasus537/. 26Dq GeistMercurius.
l5O iodiuidualnojkauzistici
motiva mandaleup. Zur Em- "rJp.PsychologieundAlchetniesl, l3l.
pirie desIndividuationsprozesses i Uber Mandalasymbolik. 28ouo se dogodilo u
Chrysopoeia/Gratarolus, Veraeal-
l6ukazujemna rad Sigrnunda chemiaeartisquemetalicae,citra aenigmata,doctrina,2 deo,p.
Hurwitza koji ie seuskoro
qgjqyili, Archetypische Motive in der Chassidischen Mystik, Kp. 269b/, koju je AugurellusposvetiopapiLaw X. Ovdesenalazi
VI /knjigasepojavila19521. jedno prizivanje "alma soror" Feba: "Tu quaque,nec coeptis
318 319
Cylleni audacibususquarn/Defueris,tibi nam puro de fonte per- 4lRipl"*ur Cantilena,Vers 28 i dalje,i ChymischeSchrif-
o
ennis/Rivulus argentum,wlgo quod vivere dicunt, /Sufficit, er ften, p. 5I ; Mylius, Philosophiareformata,p. t24.
tantis praestat primordia rebus". il ti, Kilenije, odvaZnim
42"T".ru- clara aqua paradisi inigandam" /zemlja koju
poduhvatima nikadne budi daleko,jer tebije dovoljansadistoga
izvorutrajanpotobii onogsrebrakoje se obidno'Zivim' nazivai treba poprskatibistrom vodom raja/. (IsacusHollandut, Frag-
na prapodetku tako znadajnihstvaristoji." mentumde lapidephilosophorutn)rri Theatr.chem.,L602rII, p.
29U predelu ZaprdnogRimskog 142.)TractatusAristotelusad AlexandrumMagnum("conscriptus
Carstvapostoji u ovom et a quodamChristianoPhilosophocollectus")u: Theatr.chem.,
razvojujedna prazninakoja traje od 3. veka posleHrista do oko (1622)V, p. 885,uporeduje"practicaAristotelis"sa vodomraja
11.veka,odnosnodo vremenaprvih prevodasaarapskog.
30sinonimje zmaj, zato Sto drakon (draco) koja dovekadini "potpunim"(incolumem)i besmrtnim:"Ex hac
ozna(avai aquaornnesveri Philosophivitam habueruntet divitias infinitas."
zmrJu. /Od ove vode ie svi pravi filosofi imati Zivot i bezbrojnabogat-
3loou je vaLila za zoon pneumtikotaton (najduhovnija stva./
Livotinjil' 43Didymosod Aleksandrijeo
32l*idoru. je De trinitate,col.456.
sin Vasilida. Videti Kliment Aleksandrijski
(Clemens Alexandrinus)o Stromata,II, 20,1I3. "Dodaci" se sas- 44A-btorius, Explanationes
in Psalmos,Ps.45, tl,p.337.
toje u vrsti Zivotinjskih du5a,kao $to su wkovi, majmuni, lavovi Up. Rahner,Fluminade ventreChristi,p.269 i dalje.
ird.
33KodValentinusasu 45Sophia, p.9.
"privesci"duhovikoji ulaze u
doveka.ClemensAlexandrinuso1.c.,lT2 i II4. 46lapis se sastojiod detiri elementa,kao i Adam. SrediSte
34Tuko kvadraturekruga jeste "mediator,pacemfaciensinter inimicos
na primer trn Leviticum homiliae, y, 2 /col. 450/:
"Cum ergo videas habere te omnia quae mundus habet, dubitare sive elementaut convenientiamplexuse invicem giligant" Pos-
non debesquod etiam animalia, quae offeruntur in hostiis, habeas rednikkoji sklapamir meduneprijateljimaili elementimakako bi
intra te." /Po3to,dakle, izgleda da u sebi irna$ sve $to ima sver,ne se voleli u harmonidnomzagrljalul.(HermetisTrismegistiTrac-
sme5 sumnjati u to da su i Zivotinje koje se prinose kao Zrtva u tatusaureus,u:Theatr. chem.,1613,IV, p. 691).
tebi./ o'rJp. dokazeza to u: PsychologieundAlchemie,passim,
35lFaust
"1.deo, Scenasa dakom./ asMylior (Phit. ref,, p. 15) identifikujeelementekoji kon-
36Phr"t=
Euphrat.
stitui3ulapis kao corpus,spiritusi anima:corpusje materia,to
37 jest zemlja,spiritusje "nodusanimaeet corporis"lvezaizmedu
Dq Geist Merutrius.
38videti duSei telal i odgovarastogaignis medius/srednjojvatnl. Voda i
sL.257u: PsychologieunclAlchemie.
391...lp"uus 3571. vazduhkoji zapravopripadajuanimi sutakode"duh". Redje o tri
"pokretna"elementa,nasuprotj ednom nepokretnom.
001...,sL.122,i /Jung,/ Der philosophische
Baum /pasus 49/I,rrt"ronaBiblij a/.
402i daIlel.
320 321
SOO*tanesov 'Atch.
citat u: Zosimos, Sur l'art (Berthelot, ruglim telom./ @orneusoPlrysicaTrismegistiu: Theatr.chem.,
grecs,III,VL 5 (pp. I2l-129). 1602,I p. a30), "Totiusmagisterijfinis huius est,ut Mercurius
SlAuroroconsurgens llu: Art. aurif,I, p. 208. Philosophicus sit in sphaeracaelicapositus",Afuajcelogovogre-
mek-delasastojise u tome da se filosofski Merkur stavi u ne-
"Up. s tim moja izlaganjao znadenjuglaveu: DasWan- besku kuglu/ (1.c,, p. 499). Trevisanus oznadavavas kao
dlungssymbol in der Messe."Aput" zna$ i "podetak",napr.caput "rotundumcubile" (okrugli bradnikrevet).De alchemialiber v
Nili, izvor Nila. Theatr.chem.,1602,I, p. 790,)
53Theatr. chem.(1622)V,p. 150i dalje. 58D, tronrmutatione metallontm,u'.Theatr.chem.,(1602)
S4Berthelo r.s74.
t,l.c.,III, x,l lpp,144-1461.
55"Uou*estlapis,unamedicina,unumvas, 5eTheatr,chent.(1613)IV, p. 691.
unumregimen,
unaquedisposito."/Jedanje kamen,jedna medicina,jedan sud, 60"N.. alius estin toto mundoquarendus" /I u celom svetu
jedan postupaki jedan propis./(Rosarium philosophorum u: Art. nemaStadrugoda setraZil(1.c.,p. 789).Pelikanje posudaza des-
aurif,II, p. 206.) "In aquanostrafiunt omnesmodi...In dicta tilaciju kod koje destilatne tedenapred,vei sevraia u tbuh re-
aquafiunt tanquamin vaseartificiali, quod est maximumsecre- torte. Time se predodavaproces osve5iivanjai reaplikacije
fum." AJ na5ojvodi nastajusve stvari...U redenojvodi nastaju svesnihuvidana nesvesno. "Pristinamvitaeincolumitatem/morti
kao u ve5tadkoj posudi,3toje jednaveomavelika tajna./Mylius, iam proximis/ restituit" /"Onome koji je blizak smrti on vl ,da
p.
Phil. ref,,, 245) "Vas philosophorumest aqua eorum." Sud neokmjenostranijegZivota",kaZeautoro pelikanukoji, kao Sto
filosofaje njihovavoda(1.c.,p. 33). Ova redenicapotideiztrak- se zna,predstavlja alegorijuHrista(1.c.).
tataHoghelandesalLiber de alclmniaeclfficultatibus/u: Theatr. utup. Psychologie
chem.(1602)I, p. 199.Tamosespominjei: "Sulphuritemvasna- undAlchemie(pasts177).
turaea Lullio... nominatur"./SumporLullius nazivai sudompri- 62"Okoltoimagijskibroj sedam"11.c,,p.7901. On, naime,
rode/; takodei oznakaz vas kao "ovum" od Haly-a. Jajeje dodajedva u gomjemprikazuizostavljena slova,F i G koji pred-
n&Laj i sud istovremeno.Vas naturaleje aqua permanensi stavljajugomjei donje.
"$irie" filosofa.(Auroraconsurgens u: Art. aurtf,I, p. 203). 63lPractica lArt.Aurif,I,p.324.
in artemalchenricamt:
56caesariusHristerbacensiso
Dialogusmiraculorum,Kp. 6atLibudealcemiaedfficultatibusu: lThaetr.chem.(1602)
XXXtr i XXXN.
I, p. 199.
57KodOlympiodora sudpromenajeste phiale
sphairoides utup. satim Psychologie
/sferidnafiala/ ili organonkyklikon (aparatkruZnogoblika) (Ber- unclAlchemielpasus338l.
thelot,1.c.,II, IY,44lpp.96-1051). "Vas spagiricum ad similitudi- 67'rtr1*5
instiniti,tajni sud,kao i filozofskivrt, u komena3e
nem vasis naturalis esseconstruendum.Videmus enim totum Sunceizlazi i podile se." (Metallorummetamorphosis u: Mus
eaelum et elementasimilitudinem habere sphaericicorporis." Iterm.,p.770).
/Spagirijskisudbi trebaloproizvodititako da lidi na prirodni sud. 68lDaida senapravisudna nadinjednogheruvima,koji je
Vidimo, naime, da celo nebo i elementiimaju slidnostsa ok-
slika BoZija,i ima Sestkrila, kao Sestoro ruku koje privija: iznad
322
323
togajednu okruglu glavu...I sipaj u ovaj sudpomenutuvatrenu 8loudr bi se mogla videti naznakarotacije kao principa
vodu./La Yertuet la propridtdde la quinteessence, p.26.
materija.
69"...quia (vas)estunam quo 82Pr*-u jednom izveStaju Damdad-Nask(Reitzenstein-
in sunttria, scilicetaqua,aer
et ignis: quae sunt tria alembicavitrea, in quibus genitusphi- Schaeder,Studien zum antiken Synkretismusaus lran und
losophorumgeneratur.propter quod nominaveruntTincturam, Griechenland,p. 18).Gayomardje pradoveku teozofijskojformi
sanguinenr, et ovum." (Art.aurif,I, p. 203). zaratustridkogsistema.Yima je nasuprottome pradovekstare
7Ovidisliku u: Paracelsus geistige asirskelegende.Njegovo ime je Yimd ksha0t6= blistavi Yima.
als Erscheinung.
TlKlur. vendanjai stanovanje. PremaMinokhiredumetali su stvoreniod njegovogtela, (Kohu{
T2Psychologie Die talmudisch-midraschische Adamssage,pp. 68 i 70). Prema
der (]bertragunglpasus433i datrjel. Velikoj Bundahiini Gayomardovo telo sa sastojalood metala.
(Chistensen,Les Typesdu premier Homnteet du premier roi
"tJp. satim mojeizlaganje1,c./pasus438/. dansl'histoirelegendairedeslraniens,p. 201).
'orJp.kauzistidkipfikazu:
Psychologieund Alehemie/II,:
"Simbolisnovau procesuindividuacije"/, Redesepojav$ujui tri- 83lTimaios, 8, p. 521.
jadskisimboli. 8adovekne raspolaZeonom Sirinomsvestikoja bi bita
TsGnostidkikvatemio je, naravno,
vremenskimladi nego potrebnaza realizacijustvarnih suprotnostiu ljudskoj prirodi.
Horusovodetvorstvoo ali psiholo5kistariji, s obziromda Zenski Njihova napetostostajezato nalve(imdelomnesvesna,ali moZe
elemenatopet dobija svoja prava nasuprotpatrijarhalnomHo- da sepojavi u snovima.Zmija po tradiciji oznadava ranjivo mesto
rusovomkvaterniju. u doveku: ona personifikujenjegovu Senku,to jest njegovu
]!nuo na primerEskulapovai Agatodaimonova zmija. slabosti nesvesno. U ovom poslednjemse,naime,krije najveia
77s.he"f, Die Gestalt opasnost,a to je podloZnostsugestijama. Delovanjesugestije
des Satansim Alten T'estarnent, p.
151i dalie. podivana pokretanjujedne nesvesne dinamike.Ukoliko je ona
78'iBlagosloveno zeleno".Tekstglasi: "O benedictaviridi- vi5e nesvesna, utolikoje delotvomija.Zato sa sve veiim rasce-
taso quae cunctasres generas: undenoscasquodnullum vegeta- pom svestiod nesvesnog rasteopasnost psihidkeinfekcijei time
bile, atquefructusnullus apparetgerminando,quin sit ibi viridis masovne psihoze. Gubitkom simbolidkib ideja poruSeni su
color. Similiter scias,quod huius rei generatioviridis est, quare mostovi prema nesvesnom.Tada vi5e nijedaninstinkt ne pruZa
Philosophi germen ipssum appellaverunt".lO blagosloveno za5tituod nezdravihideja i Supljihparola.Razumbez tradicije i
zelenoti koje stvaraB svestvari:iz togaie5 prepoznati da nijedna bezinstinktivnepodlogenije za5tiienni od kakvogapsurda.
biljka i nijedanplod u klici ne nastajedrugadijedo u zelenojboji. 8s"Ti ko.lipodraZava5 deloprirodemora5lr;aLitidetiri lcruga
Isto tako trebada znaSda je nastajanje ovih stvarizeleno,zbog koja iznutra pokreie laka vatra.NajniZi se odnosina Vulcauusa,
degasuga filosofi nazvahklicom.'i(R os.phil. u: Art. ourtj ll, {. dok drugi predodavaMercuriusa;treii predstavljatunu; tvoj
220). detvrti Apollo razrrmese i kao vatraprirode.Neka taj lanacvodi
tn.Up.Ostanesov citatkod Zosima (BerthelotAlch.grecs, tvojerukedok delaS."(EmblemaXVII, p. 49).
III, VI, 5 pp. 121-130). 86n.".,p.501.
8oD.,rrr"n,Sechaig(Jpanishad's
des Vecla,Index s.v.
324
87n.".1
88vig.nerus daje sledeiikomentar:
"Quadruplexautemig-
nis constituitur,quorumprimusestmundi intelligibilis, qui totus
lumenest,altercaelestisqui de caloreet lumineparticipat:tertius
elementarisinferior luminis caloris et ardoris:quartusest Infer-
nalis intelligibilis oppositus,ardoriset incendii absqueullo lu-
mine". Natra je detvorostrukosazdana.Prvo, od sveta,to je
razumljivo,to je sve svetlost;drugoje nebesko,udestwjeu to-
ploti i svetlosti;treie, elementarno, ima manjesvetlosti,vreline i
jare; detvrto,podzemno,suprotstavljeno
je razumljivom,ono ima
jaru i vrelinuoali je bez ikakve svetlosti/ (De lgne et sale u:
Theatr.chem.,1661, VI, p. 39).
89"Inestcuiquerei" /U svakojje
stvari/.
90"Culo,cinerumet balneorum"
/Vrelinapepelai kupatila/.
9l"Excruciatcorpora,estdraco"/Mudi
telo,to je zmaj/.
g2Nu;rt*i.ji
izvorje, koliko se zna,Heraklit.
93Turbo (izd.
Ruska), Sermo XLI[, p. I49,30 i dalje:
"Sumpori su du3ekoje su bile skriveneu detiri tela (elementa)".
gac.
E. Stahl (1660-1734)je pretpostavljaoda sva tela koja
gore (tj. koja oksidi5u) sadrZe jednu vatrenu materiju. pret-
postavljalo se da je ona bez teLine,ili da dak posedujenegativnu
teZinu. Videti II. E. Fierz-David, Die Entwichlungsgeschichte
der Chemie,p. 148 i dalje.
9sPriholo5kije,
medutim, primitivna teorija o mani mnogo
starija.Ali, redje o naudnimpojmovima. U jednadini sulfur : ani-
ma sadrZanje jo5 deo iskonsketeorije o mani. Karakteristidnoje
da se ranije mana pogre$noshvatalakao animistiika.
96vut
u kao duhovna, drugi elementi kao materij alni; Zem-
[a kao nepokretna,drugi kao pokretni.
th.
Biih-e naziva"vatru vedite prirode,,,,detvrtimlikom,,.
(Rabulaprincipiorum,4I u: De si.gnatuiarerLtm,p.279).
325
g8Nedovol,lno
obja5njeno udenje Sabelliusa (podetak 2.
veka) o pred-svetskom Monasu, tom "iutljivom nedelotvomom
bogu" i njegove tri Prosope (nadini pojavljivanja) ostav$a
moguinost za kvaternaridnoshvatanje.Tako Joachim von Flores
prebacujePetrusu Lombardusu "Quod in suis dixit Sententiis,
quoniam quaedamsurlma res est Pater,et Filius, et Spiritus Sanc-
tus et illa non est generans,neque genita, neque procedens:unde
asserit,quod illae non tam Trinitatem, quam quaternitatemastrue-
bat in Deo, videlicet tres personas,et illam communen essentiam
quasi qurtam..." lDa je u svojim sentencijamarekao da postoji
jedno najvi5ebiie, Otac, Sin i Sveti Duh, i da ono niti stvara,niti
je stvoreno, niti proizllazi; pri demu on /Joahinr/ dodaje da onaj
nije pripisivao Bogu trojstvo koliko detvorstvo,naime, tri lidnosti
je ono zajednidkobiie gotovo kao detvrto.../(Concilii Lateransis
IV. a. 1215. decretau: Denzinger, Enchyridion Symbolorum et
defi,nitionum,p. l2l). Ukazujem ovde na psiholo5karazmiSljanja
koja sam iznosio u svojim istraZivanjima o tojstvu. (Yersuch zu
ei ner 4y cho Iogi schen D eutung des Trinit ritsdogmas) .
"Up. Der Geist Mercurius.
I 00Relativnodiferencirane
funkcij e i j ednanadiferencirana,
"manje vredna" funkcija. (Videti Psychologische Typen i dija-
grame u: Jolande JacobioDie Psychologie C. G. Jungs.)
lolZu,
Empirie desIndividuationsprozesses,slika 2.
'o'1."., slika
4 i tekst uz nju.
l03cirisku centralna
biblioteka, zbirka grafika Vx 606.
Videti tablu II.
lwRealencyclopaedie
fur protestantische Theologie fV, p.
173,s.v.
lo5Hornack,
Ichrbuch der Dogmengeschichtel,p. 334.
l06Poriuu-
se na rekonstrukciju Uhlhorna (Realency-
clopaedie,l.c.).
326 327
l07Dabi seizbeglinesporazumi f 22Potvrde
Zelimda naglasimda seraj za ovo nalazese u: Psychologie und Alchemie,
ovdene pojavljujeu prenesenom znadenjukao "buduienebo"ili pnssim.
kao boraviSteblaZenih,vei kao zemafiskivrt Eden. 123
De curculophysico quadrato,p. 16.
108P.*., gorevi5eputaspomenutom phylokrinesisu.
"0r.".,p. 17.
l09S l25r'gou
,izuz.tkom vrcmensko-prostornog kontinuumau mo- zlatna kuia, dva puta podeljeni krug, detvorou-
ernoi fizici.
'lljlsynchronizitdt gaonafalanga,zid, bedem,detvorostrukiborbeni poredak" p 19)
als ein Prinzip akausale Zusammen- /poimoyj u tekstunisu povezani/.
hiinse/. t'owilhelm und Jung,
- trt Das Geheimnis der Goldenen
/Physikund Phylosophiep, 220:"Dogadajbez razloga"; ljlilte,gr111.
takodep.253.1 "'Berthelot Alch. grecs,II, 44 lpp.96-1051.
ll2N.porr.dni razlogjeste ditauje
na3egpisma na desnu "'lPhysica genesisu: lTheatr. chem. (1602) I, pp. 391 i
stranu.Na desnoj strani vlada takoreii svesnirazum.Desnoje 42s.
pravo,pravedno,pravilno.Levoje naprotivstranasrca,emocion- 129
La Yertu et la propri\td de la quinte essence,p. 26.
alno,' tamogdedelu.jenesvesno.
tt3z; Emptiie des Individuatiansprozesses(Jber
i Man-
dalasylTtpolik, slike 20, 41,59 i 60.
'tt4Psychologie
und'Alchemie/pasus18gi 209JRedje o XV
detiriregiminai dispositiones.
I lS"Rasworii udvrsti". ZAVRSNAREC
116lAltosprachZarathustra, p. 382i dalje/
ll7c"rnurn, AtomicEnergt r.U Svajcarskoj
knjiZevnostiistideseSpittelerovImago.
in Cosmicand HumanLfe, p.
72. 'Hurwitz, ArchetypischeMotive in der chassidischen
Mys-
llSAnonimni haranijski traktat lift, Kq. VI.
naslovljen Liber platonis 'Ovom temombavi se opSirnaoksfordskadisertacija
quartorumu:Theatr.chem.(1622)V, p" 114i dalje.Verovatnoje Amy
u 12.veku prevedensaarapskog . Up. PsvchologieundAlchemie, f , Allenby-a, A PsychologicalStudyof the Origins of Monothe-
pasust66idahjel. ism.
llgFludd, De animaeintellectualis
scientiasevgeomantia
16lpp.35i dalje/.
l20Arit*ologia,sive
De abditisnunNerorum mysteriisp.260
i dalje.Za ovo ukazivanjezavaljujemse g-dici Dr. M. - L. von
Franz.
t"r.".,p.266.