FINANSIJSKA I AKTUARSKA

MATEMATIKA
Zimski semestar 2009/2010.

Predmetni nastavnik: Dr Milivoje Cvetinovi

e-mail:
e mail: mcvetinovic@singidunum.ac.rs

1
 Ciljj p
C predmeta
ed eta

Cilj predmeta je da se studenti upoznaju sa osnovnim pojmovima iz

finansijske i aktuarske matematike. Informacije koji bi studenti
trebalo da usvoje iz finansijske matematike predstavljaju osnovu za
razumevanje niza problema, kao to su: izuavanje krajnje vrednosti
kapitala ako je data njena poetna vrednost koja je uloena uz
sloen interes i obrnuto, izraunavanje poetne vrednosti kapitala
uveane za sloeni interes, zatim amortizacija zajma, eskontovanje
menica, i dr.

Cilj modula aktuarske matematike je uvoenje, razvoj i primena

tema iz aktuarske matematike fundamentalnih u oblasti osiguranja
imovine i lica. Predmet je povezan sa finansijskom matematikom,
posebno
b sa temama
t i verovatnoe
iz t i izraunavanja
i j interesa.
i t

Nakon razumevanja i ovladavanja raznim obraunima budui

diplomirani studenti e moi da aktivno uestvuju u reavanju slinih
problema i zadataka u praksi: u bankama, preduzeima,
osiguravajuim kompanijama i drugim institucijama. 2
 Literatura
te atu a

Literatura:

J. Raeta, Finansijska i aktuarska matematika, Univerzitet Singidunum,

2008,
J. Koovi, Finansijska matematika, Ekonomski fakultet u Beogradu,
2009,
J. Koovi, Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica,
Beograd 2006
D.Vugdelija, O.Sedlak, Finansijska i akturska matematika, Subotica
2008,
2008

3
 Raspored predavanja

Datum Lekcije
22.10.2009. Uvod u finansijsku
j matematiku;
Prost interesni (kamatni) raun
29.10.2009. Primena prostog interesnog rauna na finansijskom tritu;
Lombardni raun
05.11.2009. Sloen interesni (kamatni) raun
12.11.2009. Eskont menica;
Obraun potroackih kredita
19.11.2009. Efektivnost investicija;
Utvrdjivanje cena finansijkih instrumenata na tritu
26.11.2009. Amortizacija zajmova
03.12.2009. Kolokvijum I
4
 Raspored predavanja
(nastavak)

Datum Lekcije
10.12.2009. Uvod u aktuarsku matematiku
17.12.2009. Matematike osnove osiguranja
24.12.2009. Obrauna tarifa za osiguranja lica
03.01.2010. Obrauna tarifa za osiguranja rente
10.01.2010. Obrauna tarifa za osiguranja kapitala;
Osiguranje na dva ivota
17.01.2010 Kolokvijum II

Ispitni rok ISPIT

5
 Formiranje
o a je konane
o a e oce
ocene
e

Broj bodova Bodovi OCENA

PRISUSTVO NASTAVI 10 51 60 6
SEMINARSKI RAD 10
61 70 7
KOLOKVIJUM I 25
KOLOKVIJUM II 25 71 80 8

ISPIT 30 81 90 9
UKUPNO 100 bodova
91 100 10

Prisustvo nastavi i vebama je obavezno

Seminarski rad nije obavezan

6
 Sadraj
Sad aj za
a da
danas
as

1. Uvod u finansijsku matematiku (1 as)

2. Prost interesni (kamatni) raun (2 asa)

3. Vebe (2 asa)

7
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

PROCENTNI I PROMILNI RAUN

Srazmerni raun pomou koga direktan odnos

dve veliine (tekue i bazne, dela i celine)
izraavamo tako to jednu od veliina (baznu,
odnosno celinu) uzimamo kao 100 odnosno
1 000 jjedinica
1.000 di i nazivamo
i
procentni odnosno promilni raun

8
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Poimo od sledeeg:

1% = 1/100 = 0,01;
6% = 6 1/100 = 6/100 = 0,06;

1 = 1/1.000
1/1 000 = 0,001;
0 001;
6 = 6 1/1.000 = 6/1.000 = 0,006.

9
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Prema ovim dogovorima odnos broja 180 i 9.000

moemo prikazati ovako:

180 : 9.000 = 2:100 = 0,02:1 = 2%:100%

ili

180 : 9.000 = 20:1.000 = 0,002:1 = 20:1.000

10
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Ovaj primer moemo uoptiti.

Teorema 11. Ako su date G (glavnica),

(glavnica) p (procentna stopa) i P (procentni
prinos) tada je:

P:G=p:1 G:P=1:p P = pG
G (*)

11
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Upoznajmo se sa veliinama:

G je oznaka za baznu veliinu

veliinu, celinu ili tzv.
tzv istu glavnicu;
P je oznaka za tekuu veliinu, deo ili tzv. procentni (promilni) prinos;
p je oznaka za tzv. procentnu (promilnu) stopu, i predstavlja tekuu
velicinu na 1 jedinicu bazne velicine (glavnice)
[p se po elji i potrebi moe prikazati u obliku s/100 ili s/1.000, pa
tada s predstavlja prinos (tekuu veliinu) na 100 odnosno 1.000
jedinica glavnice (bazne veliine)]
veliine)].

Iz ove injenice i dolazi naziv "procentni" odnosno "promilni" raun

12
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.1

Ako je neka veliina porasla sa 22

22.000
000 na 24
24.000
000 dinara
dinara, odrediti:

a) Koliki je procentni prinos i glavnica

b) Koliki je procenat poveanja (odnosno, za koju procentnu stopu je

izvreno poveanje)

13
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Reenje primera 1.1

a)
Prinos za koji se veliina poveala je P = 24.000 22.000 = 2.000,
a glavnica je poetna vrednost veliine, tj. G = 20.000

b)
Po Teoremi 1. je P=p*G, pa zakljuujemo da je:

P 2.000
p= = = 0,1 pa je poveanje izvreno za
G 20.000 0,1*100=10%
14
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.2

Koliko je

39,2% od 564

Reenje:

39,2
G=564 p= = 0,392
100
P=p*G=0
P p G 0,392
392*564=221
564 221,088
088

15
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.3

Cena kompjutera iznosi 500 evra

evra. Kupac e za gotovinsko plaanje
imati popust od 12,5 evra. Koliko procenata iznosi popust.

Reenje:

G=500 P 12,5
P=12,5 p = *100 = *100 = 2,5%
G 500

16
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Teorema 2. Veza izmedju poetne vrednosti neke veliine, nove

(poveane ili smanjene) vrednosti te veliine i procentne stope za koju
je izvreno poveanje ili smanjenje poetne veliine

Ako se poetna vrednost neke veliine (glavnica G) povea za

procenat p, onda procentni
p p p
prinos usled ovoggppoveanja
j iznosi
P=p*G
a nova, (poveana) vrednost te veliine (obeleimo je sa Gpov) iznosi:
Gpov =G+P=G+p
=G+P=G+p*G G=G G*(1+p)
(1+p)

Slino, Gsma =G-P=G-p*G = G*(1-p)

17
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.4

Kolika je nova cena od automobila od 11

11.000
000 evra ako je:
a) ona poveana za 26 %
b) ona smanjena za 26%

Reenje
a) p=26/100=0,26
Na osnovu T.2. je: Gpov =G*(1+p)=11.000*(1+0,26)=11.000*1,26=13.860

b) Slino,
Slino Gsma =G*(1-p)=11
G (1 p) 11.000
000*(1-0
(1 0,26)
26)=11
11.000
000*0
0,74
74=8
8.140
140

18
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Teorema T.2 se moe proiriti i na vieetapna poveanja i

umanjenja, i to:

Gpov =G*(1+p
( p1))*(1+p
( p2))*. *(1+p
( pn)

Gsma =G*(1-p1)*(1-p2)*. *(1-pn)

Primer 1.5
Cena automobila od 11.000 evra je u toku odredjenog perioda
poveana
3 puta,
t i tto: 5%,
5% 12% i 10%
10%.
a) Kolika je nova cena automobila
b) Za koliko je ukupno procenata izvreno poveanje osnovne cene

19
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Reenje

a) Na osnovu proirene T.2 nova cena automobila je:

Gpov =11.000*1,05*1,12*1,10 = 14.229,60 evra

b) Kako je 1,05*1,12*1,10 = 1,2936 zakljuujemo da je u toku perioda

poetna cena ukupno poveana za 29,36%.

Vano: Obratiti panju da ukupno poveanje procenata nije ukupni zbir

procenata!
20
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Proporcija (*) iz Teoreme 1. slui za tzv. procentni (promilni), raun

od sto ((hiljadu)
j ) jjer p
pretpostavlja
p j rad sa tzv. istom g
glavnicom.

Medutim, u praksi se javljaju i sluajevi kada je data ili se

pretpostavlja glavnica zajedno sa prinosom ili glavnica po odbitku
prinosa. Za takve sluajeve jednostavno formiramo izvedene
proporcije, polazei od (*) poznate pod nazivom

proporcije za procentni (promilni) raun vie i nie sto (hiljadu).

21
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Proporcije za procentni (promilni) raun vie i nie sto (hiljadu):

Iz G : P = 1 : p sledi:

(G P) : (1 p) = P : p (G P) : (1 p) = G:1

p (G + P ) (G + P )
P= G=
1+ p 1+ p

p (G P ) (G P )
P= G=
1 p 1 p

22
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.6

Cena stana posle poskupljenja od 10% je 50

50.000
000 evra
evra. Koliko je
iznosila cena pre poskupljenja?

Reenje (G + P ) 50.000
G+P=50.000 G= = = 45.454
1+ p 1 + 0,1
p=0,1
G=?

23
 Uvod
U od u finansijsku
a s js u matematiku
ate at u

Primer 1.7

Plan proizvodnje voa je prebaen za 25% i nakon poveanja iznosi

30.000 kg. Za koliko kilograma je prebaen plan proizvodnje

Reenje (G + P ) * p 30.000 * 0,2

p=0,2 P= = = 5.000
1+ p 1 + 0,2
G+P=30.000
P=?

24
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

Koja je razlika izmedju procentnog i interesnog rauna?

Interesni raun ukljuuje jo jednu veliinu - VREME

IInteresni
t i raun
se kkoristi
i ti u poslovima
l i regulisanja
li j kkreditnih
dit ih odnosa
d
koji nastaju izmedu dunika i poverioca

Interes ili kamata je naknada koju dunik placa poveriocu za

koricenje pozajmljenog novca na odredeno vreme. Interes se moe
obracunavati dekurzivno i anticipativno.

25
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

Dekurzivno obraunavanje interesa se obavlja krajem perioda

perioda, za
protekli period (unazad), na raniju (diskontovanu) vrednost, kao
istu glavnicu, pa je stoga kasnija (ukamaena) vrednost uveana
g
glavnica.

Odnos ranije i kasnije vrednosti pri dekurzivnom obracunavanju

interesa moemo
moemo, u svrhu boljeg razumevanja
razumevanja, ematski prikazati
na tzv. vremenskoj liniji kojom predstavljamo samo jedan
obraunski period (Slika 1.1).

26
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

gde su:

G glavnica
I - Interes ili kamata
G+ I glavnica uveana za kamatu

27
Slika 1.1
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

Anticipativno obraunavanje interesa se obavlja poetkom

perioda, za period unapred, na kasniju vrednost kao istu glavnicu,
pa je stoga ranija vrednost umanjena glavnica (Slika 1.2).

28
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

gde su:

G glavnica
I - Interes ili kamata
G- I glavnica umanjena za kamatu

29
Slika 1.2
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

Kada jje re o dunickopoverilakim

p odnosima izmedu privrednih
p i
drugih subjekata treba rei da se kamata obraunava u odredenim
vremenskim intervalima (npr. godinje) ili po isteku perioda
kamaenja koji je ugovoren.

Kamata se, zavisno od propisa ili dogovora, po obraunu ili

isplauje posebno u dogovorenom roku ili se pripisuje glavnici radi
daljeg kamaenja.

Postupak obrauna kamate i njenog pripisivanja glavnici naziva se

kapitalisanje.
30
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Pojam interesa i kapitalisanja

j za p
Oblast matematike koja predmet izuavanja
j ima interesni raun i
modalitete njegove primene nazivamo finansijska matematika.

Zadatak finansijske matematike nije odredivanje uslova

uspostavljanja dunickopoverilakih odnosa, ve korektno
matematiko reavanje problema nastalih u ugovorenim ili zakonski
uspostavljenim dunickopoverilackim odnosima.

31
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Prost interes

Interes kojij se svakog

gpperioda rauna na istu glavnicu
g jje konstantna
veliina i naziva se prost interes.

Kod procentnog rauna imamo proporciju

G : P = 1 : p ili G:P=100:p
Kod prostog interesnog rauna ako je vreme (t) dato u godinama, ta
proporcija e biti
K : I = 1 : pg gde je: K kapital ili glavnica
I interes ili kamata
p- interesna (kamatna stopa)
g- vreme dato u godinama 32
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa
Najprostiji sluaj
Koliki e interes doneti kapital
p od K dinara za 1 g
godinu iz interesnu
stopu p%

K: I = 1:pg

imaemo da je
I = Kpg

Ako je g=1
I = Kp
33
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa
Kako dobijamo interes za 1 mesec
I = Kp:12
p

Kako dobijamo interes za m meseci

I = Kpm:12

Kako dobijamo interes za 1 dan

I = Kp:360 ili I = Kp:365

Kako dobijamo interes za d dana

I = Kpd:360 ili I = Kpd:365
34
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa

j na 3 naina:
Dani se raunaju

(30,360)
(k 360)
(k,360)
(k,365)

Prilikom raunanja broja dana po kalendaru, prvi dan se ne uzima u

obzir a zadnji se rauna

35
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa

Kada jje vreme dato u danima ((dakle vreme raunanja

j interesa krae od
1 godine) interes se rauna pomou kamatnog broja i divizora.

Kpd
Ako u formuli I=
360
i brojilac i imenilac podelimo sa p, dobijamo
Kpd / p Kd
I= odnosno I=
360 / p D
gde je Kd kamatni broj, a 360/p kamatni klju ili divizor (D)
36
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa

Primer 2.1
Koliko godina mora biti uloen iznos od K dinara uz 8% kamatnu
stopu pa da interes poraste na dvostruki iznos uloga?

Reenje
2K = I
2K = K*0,08*g
K*0 08*g
g = 25

37
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Izraunavanje interesa

Primer 2.2
Poetna vrednost kapitala je 5.000 evra i on je uloen 120 dana uz
prost interes od 7,2%. Izraunati uveani kapital.

Reenje
t = 120/360 = 1/3
K1= 5.000
5 000 (1+0
(1+0,072/3)=5.000
072/3) 5 000 (1+0
(1+0,024)=5.120
024) 5 120

38
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Od 100
U zavisnosti da li je vreme dato u god, mes. ili danima:
K:I=1:pg; K:I=12:pm K:I=360:pd

U 100
Koristi se osobina proporcije
Ako je vreme dato u godinama
(K-I):(1-pg)=K:1
(K-I):(1-pg)=I:pg

39
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

U 100
Slino, ako je vreme dato u mesecima
(K-I):(12-pm)=K:12
(K-I):(12-pm)=I:pm

i ako je vreme dato u danima

(K-I):(360-pd)=K:360
(K-I):(360-pd)=I:pd

Iz ovih proporcija se mogu odrediti nepoznati lanovi

40
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Na 100
(K+I):(1+pg)=K:1
(K+I):(1+pg)=I:pg

(K+I):(12+pm)=K:12
(K+I):(12+pm)=I:pm

(K+I):(360+pd)=K:360
(K+I):(360+pd)=I:pd
Iz ovih proporcija se mogu odrediti nepoznati lanovi
41
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Primer 2.3
Koliki je interes na pozajmljeni iznos od 75.000 dinara za 9 meseci
uz kamatnu stopu od 6%?

Reenje
I=K*p*m/12
I 75 000*9*0 06/12
I=75.000*9*0,06/12
I=3.375

42
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Primer 2.4
Izraunati kapital na koji je izraunat interes od 580 evra po stopi od
5% za vreme od 25 dana

Reenje
Ako koristimo (k,360):

360 * 580
K= = 167.040
0,05 * 25

43
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Primer 2.5
Po odbitku interesa za 4 meseca dunik je primio 152.500 dinara.
Izraunati koliki su dug i interes, ako je interesna stopa 5%.

Reenje
(K-I):(12-pm)=I:pm
( K I ) pm 152 . 500 * 0 , 05 * 4
I = = = 2 . 584 . 75
12 pm 12 0 , 05 * 4

K-I=152.500 => K-2.584,75=152.500 => K=155.084,75

44
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Interesni raun od 100, u 100 i na 100

Primer 2.6
Banka je 15.05.2009. odobrila zajam, a 26.06.2009. dunik je vratio
dug uvean za interes i ukupno platio 75.200 evra. Odrediti visinu
zajma,
j ako jje interesna stopa 4%. Pretpostaviti ((k,360).
)
Reenje
K+I=75.200 ( K + I ) * 360
K =
p=4% 360 + p * d
d=16+26=42 75 . 200 * 360
K =
K=? 360 + 0 , 04 * 42
K = 74 . 850 , 70
45
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

j
Definicija
K1, K2.., Kn(obaveze dunika)
d1, d2.., dn (dani posle kojih dospevaju obaveze)
p1, p2.., pn (interesne stope)

Zbir interesa je jednak jednom interesu raunatom na zbiru obaveza uz

srednju stopu ps i srednje vreme ds .

K 1 p1d 1 K 2 p 2 d 2 Knpndn ( K 1 + K 2 + ... + Kn ) psds

+ + .... + =
360 360 360 360
46
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

j
Definicija
K1, K2.., Kn(obaveze dunika)
d1, d2.., dn (dani posle kojih dospevaju obaveze)
p1, p2.., pn (interesne stope)

Zbir interesa je jednak jednom interesu raunatom na zbiru obaveza uz

srednju stopu ps i srednje vreme ds .

K 1 p1d 1 K 2 p 2 d 2 Knpndn ( K 1 + K 2 + ... + Kn ) psds

+ + .... + =
360 360 360 360
47
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

j
3 sluaja
1. Obaveze dunika su jednake, interesne stope su jednake a dani
dospea su razliiti

2. Obaveze su razliite, stope jednake i dani razliiti

3 Obaveze su razliite
3. razliite, stope razliite i dani razliiti

48
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

1. sluajj
(d 1 + d 2 + ... + dn )
ds =
2. sluaj n
K 1d 1 + K 2 d 2 + ... + Kndn
ds =
K 1 + K 2 + ... + Kn

3. sluaj K 1 p1d 1 + K 2 p 2 d 2 + ... + Knpndn

ds =
( K 1 + K 2 + ... + Kn ) ps
49
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

Primer 3.1

Preduzee treba da plati sledee iznose:

3 000 evra 12.05.
3.000 12 05
3.000 evra 31.05.
3.000 evra 16.05.
uz interesnu stopu od 12%.

Kada se moe ceo dug platiti odjednom a da se pritom ne oteti ni

dunik a ni poverilac
50
 Prost
ost interesni
te es ((kamatni)
a at ) raun
au

Srednji rok plaanja

j
Reenje

K1= K2= K3= 3.000

p1= p2= p3= 0,12
0 12
d1=0, d2=19 , d3= 65

(d 1 + d 2 + d 3) (0 + 19 + 65)
ds = = = 28
3 3

51
 PITANJA
J

52