Nacrtna geometrija

Uvod
Nacrtna geometrija je nastala krajem 18. veka. Njen tvorac je
francuski matematiar i inenjer Gaspard Monge (Gaspar Mon)
koji je iveo od 1746.1818. god. Mon je svoju prvu Nacrtnu

geometri
ju (Geometrie descriptive) objavio 1789.g. u kojoj se nalazi
postupak ortogonalnog projiciranja i opti metod za reavanje
stereometrijskih zadataka konstruktivnim postupcima.
Nacrtna geometrija je nauka koja se bavi prouavanjem
konstruktivno-geometrijskih postupaka za izvoenje i
predstavljanje (prikazivanje) trodimenzionalnog prostora tj.
prostornih trodimenzionalnih geometrijskih formi i njihovih
meusobnih odnosa, na dvodimenzionalnoj ravni crteu. Cilj
izuavanja nacrtne geometrije je da kod polaznika - itaoca razvije
sposobnost logikog razmiljanja, vizuelnog sagledavanja
trodimenzionalnog prostora i da razvija sposobnost zamiljanja
(imaginacije).

Osnovni pojmovi i osnovni geometrijski elementi

trodimenziomalnog prostora
Taka (point), prava (line) i ravan (plane) su osnovni geometrijski elementi
prostora.
Taka moe da se odredi ili definie:
1) kao presek dve prave
2) kao presek prave sa ravni
3) kao presek tri ravni
Prava moe da se odredi:
1) kao presenica (presek) dve ravni
2) kao spojnica dve take
Ravan moe da se odredi (definie):
1) sa tri take
2) sa takom i pravom
3) sa dve prave (koje se seku ili su paralelne).

Meusobni poloaj osnovnih geometrijskih elemenata u

prostoru
Taka moe da lei (pripada) nekoj pravi ili da bude izvan nje, i da pripada nekoj
ravni ili da bude izvan nje. Dve prave mogu da se seku sl.1, mogu da budu paralelne, ili
mogu da se mimoilaze. Paralelne prave se seku u beskonanoj taki, a mimoilazne prave
se ne seku ni u konanoj ni u beskonanoj taki, one ne mogu pripadati ni jednoj
zajednikoj ravni. Prava moe da pripada jednoj ravni, da bude paralelna sa ravni ili da
prodire ravan. Prava pripada ravni ako se u toj ravni nalaze njene dve take. Prava je
paralelna sa ravni, ako se u toj ravni nalazi prava koja je paralelna sa
posmatranom(zadatom) pravom. Prodor prave kroz ravan, sa kojom je paralelna, je u
beskonanoj taki prave. Dve ravni mogu da budu paralelne ili da se seku u konanosti.
Dve ravni su paralelne ako se u jednoj od njih nalaze dve prave koje su paralelne sa dve
prave u drugoj ravni, koje meusobno nisu paralelne. Presenica dve paralelne ravni je u
beskonanosti. Dve mimoilazne prave su meusobno normalne(upravne), ako su
paralelne sa kracima jednog pravog ugla. Prava je normalna upravna) na neku ravan
onda kada je prava normalna na dve prave koje pripadaju ravni i seku se u konanoj
taki. U ovom sluaju prava je normalna na sve prave ravni i naziva se normala ravni, a
ravan se zove normalna ravan te prave. Ravan je normalna na drugu ravan ako u sebi
sadri pravu koja je normalna na drugu ravan.
Primeri
Ortogonalna projekcija

Ortogonalna projekcija preslikava sve toke objekta paralelnim

zrakama na odreenu ravninu.

Perspektivna projekcija
 Perspektivna projekcija preslikava sve toke objekta na datu ravan
polazei iz jedne take.

Perspektivna projekcija
Slike dobivene ortogonalnom projekcijom odreene su paralelnou projekcijskih
zraka. U praksi je esto zanimljiva vrsta projekcije kod koje projekcijske zrake nisu
paralelne. Takav je sluaj kod fotografije i kod ljudskog vida. Fotografija predstavlja
projekciju scene iz 3D prostora na dvodimenzionalnu ravninu. Projekcijske zrake u tom
sluaju izviru iz jedne toke na konanoj udaljenosti od projekcijske ravnine. Takva
projekcija naziva se perspektivna ili fotografska.

Projekcija take na dve ravni

Najprostiji primer take u prostoru prikazan na dve ravni. Sa desne

strane se vidi video klip kako projektujemo taku na dne ravni.

Projekcija dui na dve ravni

 Ovde vidimo du AB koja predstavlja prvi slozeniji oblik
projektovanja na dve ravni. postupak je isti kao i kod take A. Ovde
je ponovljen i kod take B koja sa takom A obrazuke du AB.

Projekcija vie dui na dve ravni

U sluaju kada imamo projektovanje vie dui uglavnom one

obrazuju neku povrinu ili telo. To ne mora biti pravilo pa emo
pokazati projekciju tih dui kada se ono slobodno nalaze u prostoru.

Projekcija dui na tri ravni

Sve geometrijske figure u prostoru sstoje se od tk. D bi

znli projektovati i prikzti u rvni slike neke figure, potrebno je
prvo znti projektovati tku.
Svk tk u prostoru je odreen koordintm x, y i z.
Prvu projekciju tke odreuju koordinte x i y i on se oznv s
prim (pr. A)
Drugu projekciju tke odreuju koordinte x i z i on se oznv
s sekund (pr. A)
Treu projekciju tke odreuju koordinte y i z i on se oznv
s terc (pr. A)
Prim moemo itti ko prvo, sekund ko drugo i terc ko tree.

Taka u kosoj projekciji

Svaka taka koja se nalazi u prostoru ima tri koordinate (x,y,z). U

prethodnom tkstu je to objanjeno a ovde na snimku desno moemo
videti taku u kosoj projekciji.

Projektovanje predmeta na tri ravni

Isto kao kod take, dui, trougla i td, tako i kod predmeta imamo projektovanje jedne po jedne take
pogledati primer projektovanja stolice.
Projiciranje je zamisljeni proces koji se sastoji od tri elementa:predmeta koji
projiciramoravnine projekcije zraka projiciranjaZrake projiciranja ce na ravnini projekcije
dati projekciju predmeta.Ovisno o zrakama projiciranja razlikujemo dvije osnovne vrste
projiciranja:centralno i paralelno.

Centralnim projiciranjem predmeta nastaje na ravnini projekcije nje-gova projekcija, koja se

naziva: centralna projekcija ili perspektiva.Perspektiva se razlikuje od svih projekcija koje
dobivamo paralelnimprojiciranjem. Ona je najslicnija onome sto vidi ljudsko oko. Za nju
vrijedida paralelni pravci iz prostora na crtezu vise ne moraju biti paralelni. Central-nu
projekciju obicno koristimo kada, kod promatraca, zelimo postici utisakpromatranja
predmeta u prostoru.Projekcije, odnosno metode nacrtne geo-metrije kojima postizemo takav
utisak cesto u graditeljskoj struci nazivamoprostornim prikazima.

Paralelno projiciranje, ovisno o polozaju zraka projiciranja prema rav-nini projekcije, moze
biti:koso i ortogonalno.

Kosim paralelnim projiciranjem nastaje projekcija koja se naziva:kosa aksonometrija.Ako se

predmet projiciranja nalazi u posebnom polozaju prema ravniniprojekcije, nastaju posebni
slucajevi kose aksonometrije: kosa projekcija ivojna ili pticja aksonometrija.Ortogonalnim
projiciranjem mogu nastati razlicite projekcije. Ovisno opolozaju i broju ravnina projekcije,
a to su:kotirana projekcija,Mongeova projekcija tlocrt, nacrt, bokocrt, stranocrt iortogonalna
aksonometrija.Svaka od navedenih projekcijaperspektiva, kosa aksonometrija, kotira-na
projekcija, Mongeova projekcija i ortogonalna aksonometrijapredstavljazasebnu metodu
nacrtne geometrije unutar koje se mogu proucavati stereo-metrijski odnosi, tj. odnosi
geometrije prostora, te razvijati prostorni zor. Odnavedenih metoda izabrat cemo one koje
imaju najcescu primjenu u gradi-teljskoj struci.U struci za tocno ocitavanje podataka
oobliku, dimenzijama i polozaju nekog pred-meta koristimo kotiranu projekciju i Mongeo-vu
projekciju, dok perspektivu i aksonometrijeupotrebljavamo za stvaranje zorne predodzbeo
predmetu ili zgradi